Istorija 57 (2014-10)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)

http://slidepdf.com/reader/full/istorija-57-2014-10 1/56

BROJ 57/OKTOBAR 2014. CENA:150 RSD, CG 2€, BIH 3 KM, MAK 100 DEN

Banjalučki proces

Kralj Alfonsospasao 16

osuđenih Srba

Dragiša Vasić

KomunististreljalisrpskogHemingveja

TAJNE VATIKANA Papa Jovan je bio žensko

ŠABAC Od turskog utvrđenja do Malog Parizaalog Pariza

Milutin Velimirović

Lekar izKnjaževca

prijateljMajakovskogPresudna ulogaresudna uloga

Crvene armijervene armije

u oslobođenjuoslobo enju

Beogradaeograda

Pre 70 godina

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


Izdavač:

Ecoprint d.o.o.

Generalni direktor:

Drago Delić

Glavni i odgovorni urednik:Momčilo Karan

Novinari:

Jakša JovovićMarija JovanovićRadovan Radović

Marija BožanićLjiljana Lukić

Dizajn:

Zoran Mihailović

Prelom:Milka Milinčić

Fotografija:

Predrag Todorović

Lektor−korektor

Mira Nikitović

Marketing:

Maja Vidaković

Sekretarijat:

011/3196−320,

Redakcija:

011/3196−318

Pretplata:011/3196−321

Marketing:

011/3196−322; 011/3196−323

www.istorijarevija.com

E−mail:[email protected]

oktobar 2014.Štampa: Politika a.d.

CIP − Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

93/94

Mesečno

ISSN 1821−4096 = Istorija (Beograd, 2010)

COBISS.SR−ID 172587788

DistribucijaBEOKOLP d.o.o.

Istorija

Nije poznato da li je Josip Broz Tito želeo da zaboravi ili se nije najbolje sećaoprvih godina Velikog rata, ali je sigurno da je retko govorio o ratnim danimau 25. puku 42. vražje divizije. Zato je njegova fotografija koja je prvi put ob−

javljena na samom početku Prvog svetskog rata, oktobra 1914. godine, de−cenijama izazivala pažnju i kontroverzna tumačenja i Titovih pristalica i nje−

govih protivnika. Dugi niz godina, naročito dok je Josip Broz bio živ, govorilo se da je ovafotografija nastala u Galiciji na početku 1915. godine neposredno pre nego što je Broz ra−njen i zarobljen na ruskom frontu. Danas ovu fotografiju neki autori čak smatraju krunskimdokazom da je Josip Broz učestvovao uzločinima austrougarske vojske u Srbiji.

Broz je pred Prvi svetski rat odslužio

vojni rok, a zbog vrednog izvršavanjavojničkih obaveza, starešine su mu omo−gućile da završi podoficirsku školu. Kada

je počeo rat i napadnuta Srbija, služio jeu 42. domobranskoj diviziji, tačnije u 10.četi Trećeg bataljona, 25. puka te divizi−

je koja je zbog zlodela koja je činila na−zvana i „vražjom“. Svakako da se tomčinjenicom nije mogao ponositi kada jepostao vođa i predsednik svih južnoslo−venskih naroda. Prilikom prikazivanjanjegove fotografije 1970. godine na iz−ložbi povodom 50. godišnjice od osniva−

nja KPJ on je rekao da je fotografija na−stala „negde u Galiciji“. Danas se sa si−gurnošću može reći da to nije tačno. Pri−padnici 42. divizije su u Galiciji ratovali1915, a fotografija s Brozom u rovu sepojavljivala u hrvatskoj štampi pre odla−ska te jedinice na ruski front. Dve skoro istovetne fotografije (očigledno nastale jedna zadrugom) objavljene su u „Ilustrovanom listu“ 3. oktobra 1914. i „Jutarnjem listu“ 11. no−vembra 1914. Autor i tačno mesto nastanka fotografije nisu poznati. Međutim, jasno jeda je Broz snimljen pre oktobra 1914. godine, dakle, u periodu kada je 42. domobran−ska divizija bila angažovana u borbama protiv srpske vojske.

U vreme Titove vladavine, u drugoj polovini prošlog veka, gotovo redovno je objavlji−

van samo deo ove fotografije (na kojoj je Josip Broz s puškom u ležećem položaju), dok je nedostajao deo na kome se vide dva oficira i rov sa zemunicom, na čijem se krovunalazio još jedan vojnik. „Čitanje“ upravo tog dela fotografije otkriva nam da obojica sta−rešina stoje po strani i nisu koncentrisani na eventualnu borbu ili front već gledaju upravcu objektiva. Na osnovu toga moglo bi se zaključiti da su i oni, pa i Broz, pozirali au−toru fotografije u vreme nekog primirja na frontu.

Što se tiče zločina koje su činili pripadnici 42. divizije, švajcarski kriminolog ArčibaldRajs je istražujući te zločine, utvrdio da su ih najviše činili 26, 27. i 28. puk. Neka kasni−

ja istraživanja su pokazala da je za zlodela u zapadnoj Srbiji odgovoran i dopunski ba−taljon 25. puka koji je vodio major Slavko Štancer. Dokaza, ni svedočenja, da je bata−ljon u kome je bio Broz direktno učestvovao u zločinima, dakle, nema. Ono što je sigur−no jeste da se budući komunistički vođa i predsednik Jugoslavije isticao u vojničkom an−gažmanu, pa je brzo stekao rang kaplara, a potom i podnarednika ili starijeg vodnika.

Zaslužio je i dve medalje za hrabrost, od kojih jednu u vreme dok je sa svojim pukomprolazio ratni put u Srbiji: Ljubovija−Mali Zvornik−Loznica−Krupanj−Bela Crkva−Stolica−Te−keriš−Valjevo−Mionica−Ljig−Lajkovac. Izveštaji austrijske, ali i srpske vojske govore da jenjegova divizija učestvovala čak i u opsadi Beograda, a ima pretpostavki i da je Brozo−va fotografija s puškom u rovu nastala upravo tada. Momčilo Karan

REVIJA

3Istorija

Da li je fotografija austrougarskog vojnika Josipa Broza nastala u Galicijiili u Srbiji? Da li je on prilikom snima-nja pucao ili samo pozirao? Možda na

ova pitanja odgovor možemo i dadobijemo „čitanjem“ ove fotografije,ali na jedno - da li je Broz učestvovaou zločinima austrougarske vojske uSrbiji - verovatno nikad nećemo dobiti

Sve tajne

jedne fotografije

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


4 Istorija

Stare dor olske kafane

Nastavljajući priču o

razvoju ribarstva na

obalama Dunava, ala-

skom životu i najpozna-

tijim alaskim porodica-

ma, u ovom broju višegovorimo o životu na

obali reka, a pre svega

o kafanama na Dorćolu

kojih je najviše bilo u ulicama Dubrovačkoj i Vidinskoj

(danas Cara Dušana). U njima se provodio veseli

život, pun raspoloženja, ali i sevdaha, zalivan rakijom

i jeftinim vinom. Tu se i igralo, spremale podvale i

čarlame, ugovarali poslovi. Postojao je i veći broj ka-

fana koje se mogu nazvati „alaskim“, jer su oni u nji-

ma bili glavni i najbrojniji gosti. Služile su im kao kop-

nene „baze“, tj. mesta okupljanja kad se nije radilo.

Tamo su alasi uz rakiju, vino i mezetluke, pravili pla-nove za sledeći ribolov prema obaveštenjima koja

su prikupljana na licu mesta. str. 36-41

Krbavska bitka -

„hrvatsko Kosovo“

Ban Emerik Derenčin

okupio je u leto 1493.

godine do tada

međusobno zavađene

hrvatske knezove i od-

lučio da napadne tursku vojsku koju je predvodio

Jakub paša. Međutim,

doživeli su težak poraz.

Hrvatsko plemstvo po-

sle ove bitke, slabo i osiromašeno, više nije, u dužem

vremenskom periodu, bilo sposobno da pruži jači ot-

por Turcima u njihovom prodoru ka Evropi. U „Istori-

ji Jugoslavije“ iz 1933. Vladimir Ćorović piše da je

„Krbavska pogibija, unekoliko slična pogibiji Srba na

Marici“, dok dubrovački pesnik Mavro Vetranović

„stavlja ovu bitku pored Kosovske“. str. 45-47

Dva veka od rođenja

Ljermontova

Ove godine navršava se

dva veka od rođenja

raskošnog poete i

začetnika ruskog psiho-

loškog romana, ple-

mića i romantika, bun-

tovnika i rodoljuba, Mi-

haila Jurjeviča Ljermon-

tova. Iako tvorac samo

jednog romana („Junak našeg doba“), Ljermontovse ubraja među najveća imena ruske književnosti.

Ruskoj literaturi mogao je ostaviti još mnogo književ-

nih bisera, da ga smrt u dvoboju nije prekinula kada

je imao samo 27 godina. str. 52-55

Pavle Popovi - sovjetnik

Beogradske nahije

Na skupštini ustaničkih starešina u

Velikom Borku, u kući Sime Markovića,

14/27. avgusta 1805. godine, doneta

je odluka o osnivanju centralnog orga-

na ustaničke vlasti, Praviteljstvujuščeg

sovjeta serbskog. To je bio prvi stalni

organ vlasti (preteča prve srpske vla-de) čime je ustanička Srbija krenula

putem obnove državnosti nakon

viševekovne otomanske vladavine. So-

vjet se sastojao od 12 izabranih pred-

stavnika iz isto toliko nahija. Za prvog predsednika Sovjeta izabran je Prota Ma-

teja Nenadović, a Pavle Popović je izabran za sovjetnika Beogradske nahije. Ma-

nastir Voljavča podno Rudnika bio je prvo sedište Sovjeta, a nedugo potom, se-

dište ovog ustaničkog organa vlasti, bilo je u Manastiru Bogovađi. Kada su srp-

ske snage 1806. godine oslobodile Smederevo, Sovjet se preseljava tamo, a na-

redne godine zaseda u Beogradu, gde će biti sve do propasti ustanka.

Kragujevac - Miloševa prestonica

Tekst iz prošlog broja „Istorije“, ka-

da smo pisali o Kragujevcu kao

gradu u kome je na početku Prvog

svetskog rata bila komanda srp-

ske vojske, ponukao nas je da sepozabavimo i periodom od 1818.

do 1841. godine kada je ovaj grad

bio prva prestonica moderne srp-

ske države, za vreme vladavine

kneza Miloša Obrenovića. Te godi-

ne kada je proglašen za prestoni-

cu, Kragujevac je brojao 193 kuće i imao 378 poreskih obveznika. Stanovnici su,

uglavnom, bili Srbi, uz mali broj Jevreja, Cincara i Roma, kao i nekoliko turskih po-

rodica. Stara turska čaršija, sa uskim i krivudavim ulicama, ćepencima i niskim ne-

uglednim kućama, džamijom i kamenim mostom u sredini, davala je osnovno obe-

ležje ove varoši, koja će igrati najznačajniju ulogu u Srbiji tokom dvadesetih i tride-

setih godina 19. veka.

str ne

20 - 23

IZ SADRŽAJA

strane 24 – 25

Pijaca na Kaleni a guvnu

Vlajko Kalenić bio je veoma imućan, ali i

veoma skroman i vredan čovek koji je

veći deo svoje imovine zaveštao svojoj

zemlji. Rodio se 1851. godine u Malom

Mokrom Lugu, izučio papudžijski i

obućarski zanat i bavio se istim celog

života. Posedovao je plac sa kućom u

Svetogorskoj 12, velike placeve, vino-

grade i njive na banjičkom brdu, zatim

placeve u Kičevskoj, Nevesinjskoj, Novo-

pazarskoj, Mekenzijevoj i Nebojšinoj uli-

ci, na Kragujevačkom drumu, kod Starog guvna i Simićevog majura. Kako se Be-ograd širio, tako je i ovo zemljište dobijalo na ceni, pretvarajući se iz običnog ob-

radivog u građevinsko zemljište. Tako je Vlajko Kalenić uvećao svoje bogatstvo.

Pijaca Kalenić izgrađena je 1926. godine na Kalenića guvnu - parceli koja je bila

jedno od brojnih imanja Vlajka Kalenića, velikog dobrotvora.

strane 26 – 27

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


5Istorija

Dragiša Vasić ima izu−zetno burnu biografi−

ju, a ni danas, skorosedam decenija po−sle njegovo smrti ne

zna se sasvim sigurno kako jeumro. Da li je streljan ili ubijen1945. ili je možda poživeo do1956. Uglavnom, u socijalističkojJugoslaviji njegov život i delo de−cenijama su nisu smeli ni pominja−ti. Posle misteriozne smrti Vasić je,

odlukom Zemaljske komisije Srbijeza utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača, pro−glašen izdajnikom naroda. Tada mu je oduzeta sva imovina,povučene knjige iz knjižara i biblioteka, kao i spisi iz Srpskekraljevske akademije čiji je bio član. Krivica Dragiše Vasića,kako su presudile nove vlasti odmah po završetku Drugogsvetskog rata, bila je u tome što je početkom rata pristupio čet−ničkom pokretu Draže Mihailovića, bio glavni ideolog tog po−kreta, ili "Čiča broj dva", kako su ga zvali. Po najverovatnijojverziji njegove smrti, početkom juna 1945. godine Vasić je iz−veden na tajno suđenje u Banjaluci i po kratkom postupkuosuđen na smrt. Streljan je istog meseca u istom gradu. Va−sićevo hapšenje i zatvaranje nije nigde zvanično obja−

vljeno, pa su zbog toga mnogi smatrali da je za−vršio u Jasenovcu ili Novoj Gradiški, kao ivećina četničkih begunaca iz Srbije u Kra−

jinu, koji su poverovali u garancije Se−kule Drljevića i ustaša da će ostatiživi. Prema većini izvora, Vasić jedobro znao šta može očekivati odustaša, pa se sa više od sto vojni−ka i oficira okrenuo nazad. Ubrzosu, međutim, opkoljeni od partiza−na. Po jednoj drugoj verziji, Vasićnije ubijen 1945. već je pobegao u

Moskvu i poživeo do 1956. godi−ne. Ova priča se naslanja na dru−gu, po kojoj je on u četničke redovestigao po zadatku sovjetske oba−veštajne službe, kao špijun NKVD−a.

Kada je 2007. pokrenut zahtev za re−habilitaciju Vasića to je izazvalo velike po−lemike u javnosti. Jedni su smatrali da se dru−gi čovek četničkog pokreta ne sme rehabilitovati,dok su drugi smatrali da je to uprošćavanje stvari. Isticali suda je Vasić bio levičar, socijalista, da se 1944. razišao saDražom Mihailovićem. Okružni sud u Beogradu rehabilitovao

je Dragišu Vasića 15. decembra 2009.

Kao mlad advokat, Vasić je, posle Prvog svetskog rata, za−ista bio blizak idejama levičara, pa je u procesima i branio ku−ministe. A, 1931. godine, preko generala Petra Živkovićauspeo je da izdejstvuje da iz zatvora bude pušten Ðuka Cvijić,ranije generalni sekretar KPJ. Vasić, koga je ugledani "Herald

tribjun", nazvao "srpskim Hemingvejom", bio je kum hrvatskomknjiževniku Miroslavu Krleži. Međutim, ni Krleža posle pobedekomunista i osude Vasića, nije o njemu pozitivno govorio, aliprijateljstvo nije mogao zaboraviti. Tako se zna da je prilikomposete Gornjem Milanovcu, šezdesetih godina, tražio od grad−skih čelnika da vidi Vasićevu kuću. Domaćini su bojažljivo go−vorili da "nije zgodno, znate, druže Krleža, ko je bio Vasić", aliim je Krleža uzvratio rečima: "Znam, bio je moj prijatelj, voditeme tamo". I otišao je da vidi Vasićevu kuću.

Dragomir Dragiša Vasić se rodio u Gornjem Milanovcu 2.oktobra 1885. godine. Pre početka Prvog svetskog rata studi−

rao je književnost i prava. Bio je ugledni profesor

književnosti i pravnik u Beogradu. Ipak, odbacio je prava i posvetio se jedino književnosti.

Učestvovao je u balkanskim i Prvomsvetskom ratu. Prošao je Kolubarsku

bitku, povlačenje preko Albanije, Krf,Solunski front. Nije odobravaosuđenje Apisu i članovima organi−zacije "Ujedinjenje i smrt".

Ovekovečio je Majski prevrat iubistvo poslednjeg Obrenovića uknjizi "Devetsto treća" (1920).Prelaz srpske vojske preko Alba−

nije ovekovečio je u knjizi pripove−daka "Utuljena kandila" (1922).Iste godine objavio je i "Crvene ma−

gle" (tad se zamerio komunistima).Zbirku pripovedaka "Vitlo i druge priče"

objavio je 1924. U Moskvu odlazi 1925.godine, a kada se vraća predaje književ−

nost u jednoj beogradskoj gimnaziji. Objavljuje još jednu zbirku pripovadaka − "Pad s građevine"

(1932). Postaje i potpredsednik Srpskog kulturnog kluba(1937). Tih tridesetih godina sve više se okreće nacionalnim te−mama i razilazi sa svojim dotadašnjim prijateljima. Početkom ra−ta povlači se u rodno mesto ali po formiranju prvih partizanskih

odreda u Takovskom srezu, a bojeći se da će pasti u njihove ru−ke i da će nastradati zbog svojih predratnih polemika, odlučujeda se prikloni organizaciji Draže Mihailovića. Ženio se dva puta.Iz drugog braka ima ćerku Tatjanu, koja je 2007. podnela zahtevza očevu rehabilitaciju. Slavica Danilović

OKTOBARSKA DECA/Dragiša Vasić

Srpski Hemingvej

Dragiša Vasić sa Dražom

Mihailovićem krajem 1942.

(pogledi.rs)

Političar, akademik,advokat, pripovedač, romansijer,

esejista i novinarDragiša Vasić (1885-1945)

od strane komunista je proglašenizdajnikom naroda. Rehabilitovan

je krajem 2009. godine

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


KALENDAR/OKTOBAR

6 Istorija

1. oktobar 1754.

Rođen ruski car Pavle I Petrovič Roma−nov, naslednik Katarine Velike. Po dola−sku na vlast 1796, s ciljem zaustavljanjaideja Francuske revolucije, uveo Rusijuu Drugu koaliciju s Engleskom i Austri−

jom protiv Francuske. Posle više pobe−

da nad francuskim trupama, razočaranpasivnošću Engleske, izmirio se 1800. s„prvim konzulom“ Francuske Napoleo−nom Bonapartom i prekinuo diplomatskeodnose s Londonom. Čestim smenamačinovništva i sputavanjem dvorske klike,okrenuo protiv sebe oficire koji su 1801.organizovali zaveru i ubili ga.

2. oktobar 1810.Oko 30.000 Turaka krenulo u Prvomsrpskom ustanku iz Bosne da uguši

ustanak, koristeći proređenost srpskevojske na Drini, čija se glavnina borilana drugom kraju Srbije kod Varvarina,Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 danatopovima tukli Loznicu, ali je nisu osvoji−li. Nakon što je s dodatnim snagama sti−gao vođa ustanka Karađorđe Turci supotučeni i proterani iz uže Srbije.

3. oktobar 1835.Rođen francuski kompozitor, pijanista,dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Ka−mij Sen Sans, romantičar muzički

uglađene forme. Dela: opera „Samson iDalila“, tri simfonije, poema „Ples smrti“,pet klavirskih koncerata, tri koncerta zaviolinu, dva koncerta za violončelo, ora−torijum „Potop“, i druga.

4. oktobar 1669.Umro holand−ski slikarR e m b r a n tHarmens van

Rajn, jedanod najvećih uistoriji slikar−stva, čije suslike prepo−znatljive podramatičnojigri svetlosti isenki, dubini kolorita kao i psihološkojpronicljivosti. Omiljeni su mu bili biblijskimotivi, porUradio je oko 650 uljanih sli−ka, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža,

uključujući remek dela kao što su„Noćna straža“, „Izgubljeni sin“, „Časanatomije doktora Tulpa“, „Hristos kaobaštovan“, i druga. Naslikao je i više od60 autoportreta.

5. oktobar 1796.Pod pritiskom Francuske, Španija obja−vila rat Velikoj Britaniji, završen kata−strofalnim porazom francusko−španskeflote 1805. u bici kod Trafalgara, poslečega je Španija praktično ostala bez rat−ne mornarice.

6. oktobar 1846.

Rođen američki inženjer Džordž Ve−stinghaus, pronalazač vazdušne kočni−ce za lokomotive i tramvaje. Razvio i si−stem železničkih signala i izgradio turbi−ne za hidroelektranu na Nijagarinim vo−dopadima, za koju je projekat izradiosrpski pronalazač Nikola Tesla. S teelektrane obezbeđen je prenos elek−trične energije na daljinu zahvaljujućiprimeni Teslinog pronalaska obrtnihmagnetnih polja (naizmenične struje).

7. oktobar 1885.Rođen danski atomski fizičar Nils HenrikDavid Bor, dobitnik Nobelove nagrade zafiziku 1922. za istraživanja strukture ato−ma, jedan od osnivača atomske fizike.

8. oktobar 1953.Velika Britanija i SAD su bez konsulto−vanja Jugoslavije povukle snage, preda−le civilnu upravu u zoni „A“ slobodne te−ritorije Trst u celini Italiji i tako izazvale

jednogodišnju krizu. Italija je koncentri−sala trupe na granici, na šta je Jugosla−vija odgovorila istom merom.

9. oktobar 1857.Rođen srpski književnik iz DubrovnikaIvo Vojnović, dramski pisac s veomaživim osećanjem za scenu. Najpoznatijadela su mu drame „Dubrovačka trilogi−

ja“, „Ekvinocij“, „Smrt majke Jugovića“,„Gospođa sa suncokretom“, „Lazarovovaskrsenje“...

10. oktobar 1985.Umro američki filmski glumac i režiserOrson Vels, čiji je već prvi film „GrađaninKejn“ − delo virtuozne izražajne snage ioriginalnosti, tehničkih novina i novognačina montaže − jedan od najboljih uistoriji kinematografije. Izgradio je oso−ben stil i svako njegovo delo nosi pečatsnažne i originalne ličnosti. Dobio je1971. Oskar za životno delo.

11. oktobar 1579.

Turskog velikog vezira srpskog poreklaMehmed pašu Sokolovića, prema nalo−gu njegovih neprijatelja, ubio jedan der−viš. Zahvaljujući Mehmed paši Osman−sko carstvo vodilo je tolerantniju politikuprema Srbima, dozvolilo podizanje hra−mova, otvaranje srpske štamparije, kao iobnovu srpske patrijaršije u Peći. U srp−skim zemljama podigao mnoge zadužbi−ne, uključujući znameniti most na Drini uVišegradu.

12. oktobar 1960.Tokom debate o kolonijalizmu u Gene−ralnoj skupštini UN, Nikita Hruščov so−vjetski lider je u ljutnji, skinuvši prethod−no cipelu, lupio njome po stolu više puta.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


OKTOBAR/KALENDAR

13. oktobar 1792.Predsednik SAD Džordž Vašington po−ložio kamen temeljac Bele kuće uVašingtonu, zvanične predsedničke re−zidencije.

14. oktobar 1881.Zaključen Trgovinski ugovor izmeđuKneževine Srbije i Sjedinjenih Američk−ih Država. Tada je zaključena i Konven−cija o pravima, imunitetima i privilegija−ma konzularnih agenata.

15. oktobar 1949.U Mađarskoj su posle montiranog stalji−nističkog sudskog procesa kao titoistipogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i An−

draš Salai.

16. oktobar 1430.Rođen škotski kralj Džejms II, nazvan„Džejms gnevnog lica“, koji je tokom vla−davine od 1437. do 1460. uspostaviovlast nad rivalskim plemićkim frakcija−ma. Time je učvrstio autoritet krune,uspešno nastavljajući posao koji je za−počeo njegov otac Džejms I.

17. oktobar 1803.Rođen mađarski političar Ferenc Deak,

glavni arhitekta Dvojne monarhije 1867.odnosno sporazuma Beča i Budimpeštekojim je stvorena Austro−Ugarska.

18. oktobar 1860.Britanske trupe spalile su do temelja Juan−mingjuan, letnju carsku palatu u Pekingu.

19. oktobar 1813.Ulaskom u Lajpcig armija udruženih sa−veznika − Rusije, Pruske i Austrije −okončana trodnevna „Bitka naroda“ kod

tog nemačkog grada, u kojoj su po−tučene snage francuskog cara Napoleo−na I. Posle poraza Napoleon se povu−kao preko Rajne i nekoliko meseci po−tom prisiljen je da abdicira.

20. oktobar 1836.Rođen srpski ma−tematičar DimitrijeNešić, profesor naVelikoj školi u Be−ogradu, član Srp−ske kraljevske

akademije i mini−star prosvete. Na−pisao više udžbe−nika i uveo metar−ske mere u Srbiji.

21. oktobar 1944.Američke trupe zauzele Ahen, prvi većinemački grad koji je u Drugom svet−skom ratu pao u ruke saveznika.

22. oktobar 1912.Treća srpska armija generala BožidaraJankovića razbila u Prvom balkanskomratu turske snage i oslobodila Prištinu.

23. oktobar 1917.Na sednici Centralnog komiteta Ruskesocijalističke radničke partije (boljševi−ka) doneta odluka o podizanju oružanogustanka. Pripremama i izvođenjem Ok−tobarske revolucije je rukovodio VladimirIljič Lenjin.

24. oktobar 1360.

Engleski kralj Edvard III i francuski kraljŽan II Dobri, engleski zarobljenik nakonbitke kod Poatjea 1356. potpisali u Ka−leu sporazum kojim je okončana prva fa−za Stogodišnjeg rata. Francuski monarh

je prinuđen da Engleskoj ustupi pojedi−ne francuske teritorije, a Edvard III sezauzvrat odrekao polaganja prava nafrancuski presto.

25. oktobar 1647.

Umro italijanski fizičar i matematičarEvanđelista Toričeli, pronalazač živi−nog barometra, tzv. Toričelijeve cevi.Utvrdio i zakon o isticanju tečnosti izsuda, usavršio teleskop i konstruisaoprost mikroskop.

26. oktobar 1863.U Ženevi počela četvorodnevnameđunarodna konferencija 14 zemaljana kojoj je osnovan Crveni krst i obja−vljeni principi koji su 1864. poslužili kaoosnova za usvajanje Ženevske konven−

cije o zaštiti žrtava rata.

27. oktobar 1728.Rođen engleski moreplovac DžejmsKuk, najznamenitiji istraživač Tihog

okeana. Na prvom putovanju od 1768.do 1771. rešio je tajnu položaja Au−stralije, oplovio Novi Zeland i utvrdioda je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772.do 1775. istraživao ostrva u Tihom

okeanu, a od 1776. do 1779. prvi oplo−vio obale Aljaske, istražio Beringovmoreuz i otkrio Havajska ostrva. Ubi−

jen je 1779. na Havajima u okršaju saostrvljanima.

28. oktobar 1884.Rođen kompozi−tor, muzikolog,pedagog i mu−zički kritičar Milo−

je Milojević, pro−

fesor Muzičkeakademije u Beo−gradu, jedan odzačetnika muzi−kologije u Srbiji.Doktorat mu−zičkih nauka ste−kao 1925. u Pragu, i bio prvi Srbin s timzvanjem. Osnovao beogradski orkestarCollegium musicum kojim je i dirigovao.

29. oktobar 1321.Umro srpski kralj Stefan Milutin Nema−

njić. Tokom njegove vladavine od 1282.Srbija proširila granice na severu i na ju−gu i doživela ekonomski i kulturni razvoj,postavljene su osnove zakonodavstva idržavne uprave. Podigao je i obnovioviše crkava i manastira (Gračanica, Na−goričino).

30. oktobar 1869.

Izvođenjem alegorijske slike Ðorđa Ma−letića „Posmrtna slava kneza Mihaila“, uBeogradu otvoreno Narodno pozorište.

31. oktobar 1999.Tokom 113. fudbalskog derbija „Partiza−na“ i „Crvene zvezde“ od svetleće rake−te poginuo učenik Aleksandar Radović,bio je to prvi slučaj nasilne smrti na fud−balskim utakmicama u SRJ.

7Istorija

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


PRE 70 GODINA

8 Istorija

Smatra se da su partizanske

jedinice u bici za oslo−bođenje Beograda definit−nivno pokazale da su prera−sle iz gerilske u relativno

snažnu i respektabilnu armiju. Po nekimprocenama u redovima NOVJ u operaci−

jama za oslobođenje Beograda bilo jeoko 40.000 boraca. Nikada pre toga učetvorogodišnjem ratovanju partizanske

jedinice nisu bile u tom broju koncentrisa−ne na jednom mestu. Ipak, i pored togaove jedinice su bile vrlo slabo opremljeneartiljerijskim oruđem koje je bilo neophod−

no za tako važnu operaciju oslobađanjaglavnog grada Jugoslavije. Tu im je u po−moć pritekla Crvena armija s kojom su separtizani prvi put susreli 12. oktobra kodsela Ðurinci pokraj Sopota.

S nemačke strane, u borbama zaBeograd učestvovale su dve vojne gru−

Posle 1.287 dana ne-mačke okupacije Beogradje oslobođen 20. oktobra1944. godine. U borbamasa nemačkim trupamaučestvovale su jediniceCrvene armije i NOVJ -Narodnooslobodilačke

vojske Jugoslavije. Ožestini borbi dovoljno go-

vori i podatak da je pogi-nulo 2.953 pripadnikapartizana, kao i 976 crve-noarmejaca. Nemačkeoružane snage imale su

više od 15.000 poginulih,među kojima obojica ko-mandujućih generala, iblizu 9.000 zarobljenih

Zajedničkim snagama partizani i

Oslobodioci su pozdravljeni od građana na ulicama Beograda

Peko Dapčević na čelu snaga NOVJPrvu armijsku grupu NOVJ, pod komandom general-lajtnanta PekaDapčevića, u Beogradskoj operaciji sačinjavale su: Prva proleterska divi-zija, Peta krajiška divizija, Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla“,11. krajiška udarna divizija, 16. vojvođanska udarna divizija, 21. srpskaudarna divizija, 28. slavonska udarna divizija i 36. vojvođanska udarnadivizija. U operaciji je takođe sadejstvovala 23. srpska udarna divizija.Ove jedinice su na dan 5. oktobra imale 32.000 boraca pod oružjem. Za-hvaljujući konstantnom prilivu dobrovoljaca, ovaj broj se do 14. oktobrapovećao na oko 40.000. U borbama za oslobođenje Beograda od 14. do20. oktobra uz više od 2.950 boraca NOVJ, poginuli su i pojedini koman-danti - Blažo Popivoda, komesar Prvog bataljona Prve proleterske briga-

de, Dušan Milutinović, Popivodin zamenik, Mahmut Ibrahimpašić Mašo,politički komesar Pete krajiške (kozarske) brigade, Milan Drakulić, ko-mandant Četvrtog bataljona Druge ličke brigade, Milisav Đurović, ko-mandant bataljona Osme crnogorske brigade i drugi.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


pacije: u samom gradu i okolini bila jeraspoređena borbena grupa „Šneken−burger“, nazvana po komandantu gene−ralu Viliju Šnekenburgeru (poginuo jeveć 13. oktobra 1944). Ukupna jačinaove kombinovane grupacije iznosila jeblizu 20.000 ljudi, 40 tenkova i oko 170

topova i minobacača. Druga borbenanemačka grupa bila je „Štetner“ (ko−mandant Valter Štetner Riter fon Gra−benhofen, poginuo je 18. oktobra 1944).Ukupna jačina ove grupacije iznosila jepreko 20.000 ljudi, 35 tenkova i oko 150topova i minobacača.

Što se tiče jedinica Crvene armije ubici za oslobođenje Beograda učestvo−vali su 4. gardijski mehanizovani korpuspod komandom general−potpukovnikaŽdanova (sačinjavali su ga tri mehani−zovane i jedna tenkovska brigada, po je−dan haubički artiljerijski i minobacački

PRE 70 GODINA

9Istorija

Tenkovi T−34 Crvene armijeu prodoru ka centru Beograda

17. oktobra 1944.

Crvena armija oslobodili Beograd

Pripadnici Crvene armijeu Beogradu krajem 1944.

Pogibija Ždanova 1964.Posle završetka Drugog svetskog rata jugoslovenske vla-sti uredile su Spomen-groblje oslobodilaca Beograda za

žrtve na strani sila pobednica. U groblju je sahranjen zna-tan deo poginulih boraca NOVJ i gotovo svi crvenoarmej-

ci. Tradicionalno su na godišnjice bitke na grobljuodržavane svečanosti u čast poginulih boraca, kojima su

prisustvovali i gosti iz Sovjetskog Saveza. Dolazeći u Beo-grad na proslavu dvadesetogodišnjice pobede, u avionskojnesreći na Avali poginulo je sedam sovjetskih veterana na

čelu sa komandantom 4. gardijskog mehanizovanog kor-

pusa Vladimirom Ivanovičem Ždanovim. Nemački vojnicipoginuli u Beogradskoj operaciji u oktobru 1944. godine,kojih je bilo znatno više, pokopani su u neobeležene zajed-

ničke grobnice na nekoliko lokacija u Beogradu.

Vladimir Ivanovič Ždanov

(1902−1954)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


10 Istorija

puk, i dr.), 5. samostalna gardijska motorizovana brigada i dve streljačke divizije.Četvrti gardijski mehanizovani korpus je, zajedno s jedinicama ojačanja, imao usvome sastavu 17.022 borca, 160 tenkova, 21 samohodno artiljerijsko oruđe, 31oklopni automobil, 366 topova i minobacača. Streljačke divizije imale su između7.500 i 8.000 boraca.

Ujedinjene snage partizana i crvenoarmejaca su već 14. oktobra izbile na li−

niju Čukarica − Avala, čime je počela završna faza Beogradske operacije. Vrlo br−zo je bila probijena nemačka odbrana pa Prva proleterska divizija ojačana sovjet−skim tenkovima osvaja banjički vis i nastavlja napredovanje u pravcu Autokoman−de i Slavije. Dolinom Topčiderske reke napadala je 13. mehanizovana brigadaCrvene armije i Šesta proleterska divizija. Ovim prodorom izolovana je i opkolje−

PRE 70 GODINA

Prsa u prsau „Albaniji“

O prodoru 3. bataljona Prve prole-terske brigade u palatu „Albanija“svedočio je Jagoš Žarić: „Naš ba-taljon bio je već odavno posjeo redzgrada u istočnom dijelu Kolarčeveulice i nekoliko puta je pokušavaoda pretrči ulicu i upadne u palatu.Međutim, svaki put je bio odbijenpreciznom mitraljeskom vatrom.Sada je, pod snažnom vatrom so-

vjetskih tenkova, bataljon u jed-nom skoku pretrčao Kolarčevu uli-cu, uhvatio se zgrade 'Albanije’ izapočeo borbu prsa u prsa sa ne-mačkim braniocima. Događalo seda se naši borci nalaze na petom ilina trećem spratu zgrade, a Nemcina drugom ili na četvrtom spatu.Za likvidaciju pojedinih delova zgra-de borci su pijucima probijalimeđuzidove, ubacujući ručne bom-be kroz napravljene rupe. Borbe su

se vodile i po stepeništima. Naj-jača odbrana zgrade bila je u prize-mlju, ali je savladana“.U završnim operacijama Prva pro-leterska brigada osvojila je i zgra-du Narodnog pozorišta i Ratničkidom. Borbe su se vodile iz ulice uulicu, od kuće do kuće, i unutarzgrada. Grupa boraca Prve prole-terske upala je u zgradu Narodnogpozorišta iz ulice Braće Jugovića,pod vatrom se prebacila kroz pozo-rišnu salu i, jedno po jedno, ručnimbombama uništila grupe Nemaca uprednjem delu zgrade i na spratu.

Beogradska operacija

Naoružani Beograđani iz pokreta otpora sprovode zarobljene Nemce

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


na grupacija pukovnika Cimermana na Čukarici. Nakonizbijanja na reku Savu, navedene jedinice produžile sunapad prema železničkoj stanici i savskom mostu. To−kom 14. i 15. oktobra veći deo Beograda bio je oslo−bođen. Neprijatelj se držao samo u njegovom severoza−

padnom delu, na liniji: železnička stanica „Dunav“ − Bo−tanička bašta − Narodna skupština − Terazije − blok zgra−da ministarstava − Glavna železnička stanica. Nemačkakomanda je tada pokušala da svojim odbrambenim sna−gama u Beogradu iz pravca Smedereva priključi grupaci−

ju Štetner. Ove nemačke snage su i posle početnih gubi−taka nastavile s još većom rešenošću i po cenu velikihgubitaka napade usmerene na prodor u centar grada. Ni−su uspeli u tome, jer su ih do 19. oktobra sovjetske i ju−goslovenske snage razbile i velikim delom uništili. Nakraju su operacije prenesene na sam centar Beograda.Tamo su najpre ušli borci 8. brigade Prve proleterske di−

vizije. Oni su preko Terazija i Trga Republikeprodrli sve do podnožja Kalemegdana.Nemačke trupe su posebno žestok otpor

pružali na Terazijama, oko palate Albanija, ho−tela Moskva, na Kalemegdanu, mostu na Savi iČukarici. Osobito krvave borbe vodile su se i za

jako utvrđenu zgradu Ministarstva saobraćaja(danas Železnički muzej) i Glavnu železničkustanicu. Ali tokom noći između 19. i 20 oktobranemačka odbrana je popustila i partizani i crve−noarmejci kreću u poslednje juriše za potpunooslobođenje Beograda.

Zabeleženo je da je partizan Mladen Petro−

vić, dok su oko njega zviždali kuršumi razvio ju−goslovensku trobojku na tada najvišoj zgradi ugradu − palati Albanija.

Herojski se poneo i penzionisani učitelj izBeograda, veteran iz balkanskih i Prvog svet−skog rata Miladin Zarić koji je uspeo da razmi−nira Savski most i time omogući da oslobodi−lačke trupe nastave da gone neprijatelja i izvanBeograda. Zarić, koji je stanovao u blizini mo−

sta, u Karađorđevoj ulici broj 69, a pošto je imao miner−sko iskustvo iz prethodnih ratova, uočio je pravi trenutak,izašao na most i presekao provodnike.

Oslobađanje Beograda imalo je veliki značaj i za da−lji tok rata u Evropi. Naime, Beograd je bio saobraćajničvor i to veoma značajan za nemačke trupe. Kada su je−dinice NOVJ i Crvene armije osvojili glavni grad Jugosla−vije to je značilo da su potpuno izolovali nemačku Armij−sku grupu E. A, ovim osvajanjem onemogućen je i ne−mački plan da se napravi nova linija fronta na Moravi.

Ali, pored nesumnjivog vojnog značaja oslobađanjeBeograda imalo je i politički i psihološki faktor. Ovajuspeh je označio i početak ponovnog formiranja nove Ju−goslavije. Partizani su posle oslobađanja Beograda u Sr−biji stekli materijalne i ljudske resurse za konačno oslo−bođenje zemlje da bi je, što je posebno važno, oslobodi−

li bez neposrednog učešća savezničkih vojnika. Ta činje−nica će biti veoma važna kasnije 1948. godine kadadođe do Rezolucije Informbiroa.

Branislava Petrović,

Slavica Danilović

11Istorija

PRE 70 GODINA

Šta je bilo posle?

Pošto je izgubio Beograd neprijatelj je krajem oktobra uspostavioSremski front s ciljem da obezbedi izvlačenje grupe armija „E“ sa juga Balkana. Oko pet i po meseci, sve do 12. aprila 1945. godine u

sremskoj ravnici vođena je teška rovovska bitka u kojoj je s obestrane učestvovalo oko 250.000 vojnika. Cena proboja fronta bila jeužasna: poginulo je najmanje 30.000 mobilisanih srpskih mladića,poslatih na 'sremsku klanicu' praktično bez jednog jedinog danaobuke. Oni su često iz školskih klupa slati na front. Poginulo je i oko1.100 pripadnika Crvene armije, dok je na strani neprijatelja pogi−nulo oko 30.000 vojnika. A, „u oduševljenju što su se dočepali glav−nog grada, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima.’Sr−biji nije dovoljno pušteno krvi’, rekao je Milovan Ðilas u prvoj izja−vi...’Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti’, rekao jeJ. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca...Ovakav nastupkomunista u Srbiji potvrđuju i hrvatski izvori. Prema izjavi Dušana

Bilandžića, na sednici Politbi−roa Komunističke partije desetdana po zauzimanju BeogradaJ. B. Tito je rekao: ’Mi se u Sr−biji moramo ponašati kao u ze−mlji koju smo okupirali’....Sto− jan Pribićević izvestio je jedanamerički list 27. januara 1945.godine da se ’posle oslobođenjaBeograda... čitavu nedelju danacivili nisu usuđivali da izađu naulicu’. Bila je to posledica stra−hovitog terora. Prema podaci−

ma američkog ministarstva voj−ske, komunisti su u Beogradustreljali ’između 13.000 i 30.000ljudi’. Mnogo godina kasnije,major OZNA Milan Trešnjićsvedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800civila. A Beograd je imao 16kvartova. Kada su otkrivenadokumenta OZNA u Zagrebu, ispostavilo se da su komunisti višeljudi ubili u jednom beogradskom kvartu nego u celoj hrvatskojprestonici. Pripadnik KNOJ−a, Mija Petrović iz sela Badnjevac kod

Kragujevca, stražario je šest meseci ispod Avale, gledajući kakoOZNA svake noći strelja civile dovezene kamionima iz Beogra−da...On je takođe pokazao masovnu grobnicu, odnosno nekadašnjinemački rov za stojeći stav dug oko kilometar i po, od skretanja zaRalju prema Beogradu, tik iznad druma....“Za onih šest meseci doksam ja bio po stražama, verujem da je pobijeno najmanje 10.000. Akoliko je u novembru i decembru, pa i u oktobru 1944. postreljano,ne znam, ali sam slušao od drugih da su za ta dva−tri meseca strelja−li masovnije’, kaže Mija Petrović. Druga masovna grobnica nalazise u negdašnjim Belimarkovićevim voćnjacima na Banjici. Ovde jetokom rata bilo najveće nemačko podzemno skladište benzina naBalkanu. Komunisti su celo skladište napunili leševima, pa su poredkopali nove masovne grobnice, kao i u Lisičjem potoku, u Žele−

zničkoj koloniji i na mnogim drugim mestima. Istovremeno, kon−centracioni logor na Banjici nije prestao da radi, samo je promeniočuvare“ („Prvi put u srpskoj javnosti: Zločini komunista“, autorMiloslav Samardžić, pressonline.rs, 05. 04. 2009.)

Komandant nemačkih snagaValter Štetner (1895−1944)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


12 Istorija

Kako je nestala ruska emigracija u Srbiji? Koliko gra|ana SSSR-a i biv{e Ruske imperije se

borilo protiv partizana na tlu Jugoslavije?

Ko i kako je pripremao partizanski rat u Jugoslavi-ji uo~i Drugog svetskog rata?

Kakvi su bili odnosi ravnogorskog pokreta i So-vjetskog Saveza?

Ko je stajao iza sporazuma J. Broza i I. [uba{i}akoji je zape~atio sudbinu Kraqevine Jugoslavije?

Koja je najve}a bitka Drugog svetskog rata na tlu Ju-goslavije?

Koje iskustvo su~eqavawa su poneli crvenoarmejcii stanovni{tvo Srbije 1944?

Kwiga koja je pred nama, „Crveni i beli“, zapra-

vo je ne{to nesvakida{we i zasluùje punu

pa`wu stru~ne javnosti. A mo`da, jo{ i vi{e,

svih nas koji smatramo istoriju, a naro~ito

pre}utanu, za ne{to {to treba odgonetnuti i

objaviti.

Ova obimna studija, kojom nas je zaduìo dr Aleksej J.

Timofejev, prikazuje neke od najteìh i najtragi~nijih

doga|aja iz na{e pro{losti, ali iz jednog potpuno novog

ugla. Posebno je zanimqiva centralna teza, koja za-

ista baca sasvim novo svetlo na Drugi svetski

rat u na{oj zemqi. Ali, wu otkrijte sami.

Ruska emigracija u Srbiji ostavila je veo-

ma zna~ajne tragove u svim oblastima.

Me|utim, osim floskula koje pretenduju nacelovitost, a ne obja{wavaju mnogo - jo{ ni-

je dat odgovor na pitawe {ta se pre i za

vreme Drugog svetskog rata desilo s Rusima

koji su na{li uto~i{te u na{oj zemqi posle

Oktobarske revolucije. Jer, nakon dolaska

komunista na vlast u Jugoslaviji - wihov broj

stra{no se smawio. Sada, sa ovim izdawem, taj

odgovor postoji, i u tome je, bez sumwe,

velika vrednost ove kwige.

Na samim koricama postoje neka pi-

tawa koja su vrlo interesantna. Na prvi

pogled - lako bismo dali odgovore. Me|utim, ono {to

Timofejev nudi u kwizi „Crveni i beli“, jesu ~iwenice

koje do sada nisu bile obnarodovane, pa samim tim i od-

govori na neka od navedenih pitawa mogu izgledati bol-

ni, frapantni, pa ~ak i neverovatni. Jer, izgleda da su

brojni segmenti na{e novije istorije zaista iskrivqi-

vani do neprepoznatqivosti posle 1944. godine. Iz ra-

znorodnih razloga. Poku{aj da se ti razlozi objasne ta-

ko|e je vredan pa`we i analize, a nalazi se u ovoj kwi-

zi.

Kao i ve}ina stanovnika Srbije i Kraqevine Jugosla-

vije, i ruski emigranti sna`no su osetili potrese izazva-

ne ratnim sukobima. Mnogi su bili prinu|eni da se opre-

dele izme|u sluèwa novim gospodarima Evrope, i neke

druge opcije, koja bi podrazumevala ve}i rizik, ili

promenu uverewa s kojima su ìveli godinama.

Nemcima je naruku i{la i velika mr`wa belo-

gardejaca prema boq{evicima.

Ve} krajem 1941. godine, Ruski za{titni

korpus, formiran na ovim prostorima, imao jeu svom sastavu 1.500 qudi koji }e uskoro stu-

piti u prve okr{aje s jugoslovenskim komuni-

stima. Za nepune ~etiri godine rata kroz tu

formaciju pro{lo je 17.000 qudi, a stradalo

ih je gotovo sedam hiqada. Me|utim, u tim jedi-

nicama nisu sluìli samo biv{i pripadnici

Bele armije...

Sudbine generala [tejfona i [kura,

oficira koji su bili i u Vrangelovom {ta-

bu, generala Skorodumova, generala Kra-

snova, pukovnika Anatolija Ivanovi~a Ro-

goìna - kao i stotine drugih, koje ova studija obra|uje,

pokazuju svu sloènost i neverovatne obrte koji su se od-

vijali na na{em tlu, ali i u Evropi i Sovjetskom Savezu

u tim te{kim i surovim godinama. Za neke od wih, sasvim

sigurno, nikada niste ~uli. Posebno su zanimqivi i in-

trigantni detaqi koji opisuju u~e{}e jugoslovenskih ko-

Ruski uticaji na

1941-1945.

„CRVENI I BELI“

Sovjetski tenkovi prilikom prolaska kroz Beograd,oktobar 1944. godine

Osniva~ Ruskog za{titnog korpusaM. M. Skorodumov

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


munista i wihovih sovjetskih instruktora u

{panskom gra|anskom ratu, kao i obuku so-

vjetskih specijalnih agenata tokom tridese-

tih godina - koja je ukqu~ivala i u~ewe bori-

la~kih ve{tina. Ova kwiga demistifikuje lik

Mustafe Golubi}a, odvajaju}i ~iwenice od le-

gende koja je posledwih godina stvorena oko tog

zaista neobi~nog ~oveka, nekada{weg pripad-

nika Crne ruke, a kasnije sovjetskog agenta koji

}e u~estvovati u atentatu na Lava Trockog u

Meksiku. Ona se, do najsitnijih detaqa, bavi i

odnosima Kraqevine Jugoslavije i SSSR-a. A

oni su bili dodatno komplikovani zbog ~iwe-

nice da dve zemqe gotovo i nisu imale ozbiq-

ne diplomatske odnose od dolaska boq{evika

na vlast pa do marta 1941. godine. Potpuno ne-

verovatno deluju i kozaci koji, iako u nema~koj

slu`bi, spasavaju Srbe od usta{kih koqa~a u

Nezavisnoj dràvi Hrvatskoj. A jo{ nestvar-

nija ~estitka koju je famozni general Vla-

sov uputio na{em velikom stradalniku Milanu Nedi}u. Nekeparalele u istoriji mo`da su i slu~ajne.Bio sam i ostao fasci-

niran brojem bibliografskih jedinica ko-

je je gospodin Timofejev koristio da bi

uradio ovako ne{to, kao i arhivskim doku-

mentima koje je uspeo da predstavi na jedan

ve{t i jednostavan na~in. Ipak, imajte u vi-

du da su podaci u ovoj kwizi pre svega ogrom-

na, a vrlo ve{to obra|ena istorijska gra|a,

kao i da su tu mnogi detaqi koji poti~u iz

li~nih arhiva i memoara. Tako|e, broj pita-

wa na koja }ete po~eti da traìte odgovore

kada pro~itate ovu kapitalnu studiju, bi}e

veoma veliki.

[to se mene ti~e, ovo je otre`wuju}a i ve-

oma kontroverzna istorijska pri~a o rusko-

srpskim i jugoslovenskim odnosima prema po-

bednicima i poraènima u stra{nim ~etrde-

setim godinama pro{log veka. Moète se

sloìti ili polemisati s autorovim stavo-

vima. Me|utim, sigurno je da }e ovo delo

izazvati veliku radoznalost koju }e, mo-

gu}e je, pratiti i nova i pro{irena izdawa ove kwige.Bo{ko Milosavqevi}

Istorija 13

„CRVENI I BELI“

doga\aje u Jugoslaviji

Pripadnici Ruskog za{titnog korpusa u central-

noj Srbiji, zima 1941 - 1942. godine

Patrola terskih kozaka 1. koza~ke divizije. Rudanka, Hrvatska, 30. decembra 1943. godine

Plakat Ruskog za{titnog korpusa

Kwigu

„Crveni i beli“

moète kupiti, po pro-

motivnoj ceni, na predsto-

je}em Beogradskom sajmu

kwiga na {tandu izda-

va~ke ku}e Ukronija u

Hali broj 1

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


BANJALUČKI PROCES

14 Istorija U

koliko ste šetali Banjalukom, pa posmatrali

imena ulica, moguće je da ste se začudili, ot−kud u centru ovog grada, Ulica kralja AlfonsaXIII i ko li je taj, da njegovo ime krasi gotovosam centar prestonice Republike Srpske. U

istoriji su mnoge tajne ostale nerešene, tamne preko kojih

vreme baca sve veći sloj prašine i paučine i koje pod tim po−krivačem postaju još nejasnije, još bleđe, ali sasvim je namestu da ovaj španski kralj bude i kroz ovakav vid bude is−

poštovan i spominjan.Iza datuma, iza imena, iza događaja navedenih bez ko−mentara, istorija izgleda kao veliki spisak političkih dela, krva−vih bitaka, veličanstvenih kraljeva, predsednika, vođa nacija, aAlfonso XIII, zvan Afrikanac, puno je učinio, da nešto što nam

je danas daleko, neshvatljivo, u vreme proslave stogodišnjiceod početka Velikog rata i ogromne klanice koja je u drugoj de−ceniji 20. veka zadesila svet, bude jasnije.

Sigurno je jedno, a to je da su svi vladari i državnici bili lju−di, sve te bitke imale su svoje žrtve i svoje pobednike, sva po−litička dela svoje podloge u intrigama i zakulisnim tajnama. AIiti detalji su ono što stvara pravu istoriju, istoriju koju svi ne po−znaju, ali koja je baš zato zanimljiva, ne baš kao neki roman,

jer su u kulisama istorije igrali svoje uloge i ljudi koji su zaista

postojali i živeli – nego kao stvarnost, često dramatična, joščešće tragična, ponekad i smešna, stvarnost na kojoj je "učite−ljica života" izvezla, kao na kakvom džinovskom razboju, čijesu žice životi pojedinaca, ogroman, šareni mozaik svakojakihdogađaja velike i daleke prošlosti...

Alfonso XIII od Španije

ima najveće zasluge što nije izvršena

smrtna kazna nad 16 Srba

Kralj Alfonso

spasao sa vešala16 bosanskih Srba

Banjalučki proces (1915/1916) naj- veći je od 17 veleizdajničkih procesakoje su austrougarske vlasti organizo- vale u Bosni i Hercegovini za vreme Pr- vog svetskog rata. Zbog delovanja unekoj od organizacija koje su širile srp-stvo optuženo je 156 najobrazovanijih,najistaknutijih i najuticanijih bosansko-hercegovačkih Srba svog vremena. Ni-je im bilo suđeno za povezanost sa Sa-

rajevskim atentatom, već isključivo zarad u srpskim organizacijama, te je sa-svim jasno da je cilj ovog procesa biogušenje srpskog nacionalnog pokreta.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


BANJALUČKI PROCES

15Istorija

Tokom Prvog svetskog rata u Bosni iHercegovini austrougarska vlast je

sprovela 17 veleizdajničkih procesaprotiv pripadnika lokalnog stanov−ništva, pre svega Srba. Najpoznatijiproces bio banjalučki (1915−1916), ka−da je optuženo 156 Srba. Proces jepočeo u momentima kada KraljevinaSrbija i sile Antante doživljavaju neu−spehe na ratištima i kada je okupator ina ovaj način iskazivao svoju moć i na−mere. U savezničkim i neutralnim ze−mljama štampa je početkom novembra1915. godine donela suvu belešku da će

jedan veliki politički proces početi 3.novembra u Banjaluci protiv 156 naju−glednijih Srba iz Bosne i Hercegovine.„Optuženici su većim delom oženjeniljudi. Po zanimanju, ima sedam narod−nih poslanika u bivšem sarajevskomSaboru, 16 učitelja, sedam profesora,21 pop, 145 činovnika, dva lekara, dvainžinjera, jedan advokat, 25 trgovaca iosam studentaa, a ostalo zanatlije itežaci. Optužuju se radi veleizdaje, ioptužnica, koja iznosi 262 štampanestranice velikog formata traži da se svi

kazne smrću na vešalima. Za celu od−branu uzeta su samo tri advokata, a odtrojice sudija koji će da reše sudbinutolikih ljudi, dvojica su već bila kažnja−vana disciplinskim kaznama. Op−tuženici su u tamnici još od početka ra−ta. Po svemu izgleda da će proces traja−ti četiri meseca“. Proces je trajao šest,a ne četiri meseca i završio se, kako na−vodi Pero Slijepčević (Istorijske i poli−tičke teme, Sabrana djela Pere Sli− jepčevića, Banjaluka−Beograd 2013),

jednom drakonskom osudom, pro−glašenom 22. aprila (1916.) uoči Vaskr−senija. "Da li se hotimice izabrao ovajsimboličan dan da bi se naznačilo svetuda sreća u zemlji može da vaskrsne tekposle pogibije banjalučkih optuženi−ka?", pita se autor. Među gomilom do−kumenata na osnovu kojih je podignu−ta optužnica, najvažniji je bio deseti. Tosu bili papiri srpskog kapetana KosteTodorovića, nadzornika vojnog rejonau Loznici, i koji su ustvari jedini imalistvarnog materijala za sud, ali nikako i

za presudu koju je tražio državnitužilac. On je eventualno učešće u špi− junaži pojedinih ljudi trebalo da pre−tvori u optužbu i osudu za veleizdaju

čak 156 Srba. „Tak(v)i ljudi ne za−služuju da žive. Predlažem za sve njih,

po zakonu, smrt na vešalima“, za−ključio je svoje iznošenje optužnicedržavni tužilac. Prvi se od optužbi bra−nio učitelj Kosta Gnjatić, potom popMatija Popović, pa dr Vaso Rundo, drRisto Jeremić... Tužiteljev „Glavni voj−voda revolucionara“ Vasilj Grđić, na−rodni poslanik i glavni činovnik Pro−svjete, pred sud je izašao 10. decembra1914. On, kao i svi ostali optuženi,uključujući članove sokolskih društavai pobratimstava, izjašnjavali su se da

nisu krivi, dok je državni tužilac nasto−

jao da svakom od njih, „osim glavnekrivice što su tobože predstavnici izdaj−ničkih organizacija, prikači uzgred i pokoju ličnu krivicu“ (Pero Slijepčević,navedeno delo). Iako je i branilac op−tuženih Dimović, opominjao sudije da„zla dela ne daju mira ni pokoja, negobude savest kao aveti“ i da imaju naumu „odgovornost pred potomstvomkoje pamti i beleži“, konačnom presu−dom, saopštenom 22. aprila 1916. godi−ne, 16 lica je osuđeno na smrt, 87 ih jedobilo kaznu zatvora od dve do 20 go−

dina. Preostale 53 osobe su oslobođeneoptužbe. Na smrt su, s primedbom dase vešaju baš po ovom redu, osuđeni:Jovanović Milutin (25, trgovac), Bilbija

Petar (23, trgovački pomoćnik), MilićČedo (28, trgovac), Ðokanović Dimšo

(50, posednik), Savić Mihajlo (30, dnev−ničar kod vlade), Petković Milan (27,sveštenik), Begović Simo (41, svešet−nik), Jevđević Dimitrije (46, sveštenik),Ðuranović Radivoj (24, preparandista),Dakić Ðorđo (52, beležnik), ČaprićBoško (40, činovnik Srpskog zemljo−radničkog saveza), Tomović Mirko (25,učitelj), Jakšić Aleksa (44, trgovac), Po−pović Matija (39, sveštenik i bivši na−rodni poslanik), Gnjatić Kosta (36,učitelj) i Grđić Vasilj (40, bivši narodni

poslanik i sekretar Prosvjete). Na ka−znu teške tamnice od 20 godina osuđen je poreski kontrolor Krstić Arsen, na18 godina trgovac Milošević Petar, zi−dar Urošević Andrija, učitelj ČupovićSavo i sekretar Trgovačke komore drBesarović Vojislav... “Po toku procesa,a osobito po osudi, vidi se da je banja−lučka tragedija bila više jedna političkabitka nego jedan pravni i pravedni sud−beni postupak...Ovo je završetak svihonih nasilja koja su prethodila. Izabra−no je da se upropaste glavni ljudi u na−

rodu, glavni predstavnici one ionakookrivljene srpske svesti“, zaključuje,između ostalog, Pero Slijepčević.Posle nastojanja i interevencija srpskevlade i pojedinaca u raznim delovimasveta (Nikola Stojanović u Parizu, Miha−ilo Gavrilović u Vatikanu, Jovan Jova−nović Pižon u Londonu, Ljubomir Mi−hajlović u Vašingtonu...) da se osuđenina smrt pomiluju, uz značajnu ulogu utome španskog kralja Alfonsa XIII, pa−pe Benedikta XV, ali i drugih svetskih

državnika, diplomata i organizacija (Li−ga za ljudska prava, generalni sekretarInterplanetarne unije, američki Kon−gres...), 16 osuđenih Srba je spasenosmrti. Njih osmorica (Vasilj Grđić, Ko−sta Gnjatić, Matija Popović, BoškoČaprić, Ðorđo Dakić, Mihajlo Savić,Mirko Tomović i Čedo Milić) dobili sudoživotne kazne zatvora, petorica (SimoBegović, Milan Petković, DimitrijaJevđević, Milutin Jovanović i Petar Bil−bija) kaznu od 20 godina zatvora, dveosobe (Dimšo Jokanović i Aleksa Jakšić)

osuđene su na 16, a jedna (RadivojÐuranović) na 15 godina teške tamnice.Svi osuđeni su oslobođeni odmah po za−vršetku rata. S. Danilović

Srbin Vasilj Grđić (1875−1934), prvooptuženi u Banjalučkom

veleizdajničkom procesu

Tražena kazna smrću za svih 156 optuženih

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


16 Istorija

Ljubav prema zemljiNedavno, u junu ove godine, španski kralj Huan Karlos,

potpisao je abdikaciju, čime su i zvanično okončane skoročetiri decenije boravka na tronu, u korist njegovog sina FelipeIV koji je praunuk jednog od najznačajnijih monarha Španije

Alfonsa XIII, koji je proglašen za kralja, odmah po rođenju 17.maja 1886. godine, ali je preuzeo vlast u 16. godini i vladao jedo 1931. godine, kada je proglašena Druga republika 14. apri−la 1931. godine.

Pod Alfonsom XIII, Španija postaje industrijska nacija,dostigavši najviši nivo stanovništva od rimskog doba, vraćapuno učešće u međunarodnoj politici... „Političke borbe ne−maju drugog značaja, osim što su borba mišljenja, ali mno−

go iznad njih su čista osećanja, od kojih je jedno ljubav pre−ma zemlji“, rekao je kralj Alfonso prilikom jednog govora uBarseloni 1920. godine.

Političke i društvene turbulencije su tih godina bile velikeu Španiji. Sprečeno je sprovođenje prave liberalne demo−kratije, uspostavlja se diktatura Primo de Rivera, koju mo−

narh prihvata, ali ta politika doživljava neuspeh, napuštena je od celokupne političke klase, koja se oseća prevarenomod strane kraljevske podrške diktaturi, pa kralj posle izbora1831. godine napušta Španiju, te umire 28. februara 1941.godine.

Ratna mašinerija se zahuktava...Stogodišnjica od početka Velikog rata podsetila je potpisni−

ka ovih redova na jedan od razgovora sa Slobodanom Glum−cem (Prijedor 1919 – Beograd 1990), novinarom, publicistomi prevodiocem, dobitnikom mnogih jugoslovenskih priznanja,

koji je govorio da ne treba prećutkivati i povlađivati i smatrao je da novine moraju da informišu i mobilišu, da je sudbina do−brih novina da budu afirmativne, isključivo na osnovu činjeni−ca, same stvarnosti; da budu kritičke – u ime demokratskogdruštva.

Tom prilikom, u Sarajevu, šezdesetih godina prošlog ve−ka, gde smo obojica prisustvovali komemoraciji povodom, ta−kođe istorijskih događaja vezanih za početak Prvog svetskograta, podsetio je našu grupu novinara, na 1916. godinu, kada

je ime Alfonso XIII značilo nadu i jedino uzdanje šesnaestori−ce na smrt osuđenih Srba iz Bosne i Hercegovine u Banja−lučkom procesu.

Počeli su manevri austrougarske vojske kod Sarajeva.Došao je Franc Ferdinand. Na jednom sarajevskom mostu je−dan mladić, do tada potpuno nepoznat, a od tada mučenik uaustrougarskim tamnicama, Gavrilo Princip, opalio je iz pišto−lja na automobil u kome su bili prestolonaslednik i supruga muSofija Hotek. Bilo je to 28. juna, na Vidovdan 1914. godine.

Nije prošlo ni mesec dana od tog događaja, a Evropa je vri−la. Zasedali su kabineti. Fabrike oružja počele su neprekidnoda rade. Obavljane su poslednje pripreme za ono što je nemi−novno, i bez tih Gavrilovih pucnjeva, moralo da se desi...

Ultimatum. Napregnutost u Beogradu... Baron Gizl, austro−ugarski poslanik u Beogradu, pakuje stvari i odlazi. Popodne25. jula, rok ultimatuma ističe i dvojna monarhija objavljuje rat

Srbiji...Sutradan, 26. jula 1914, austrijske vlasti u Bosni i Herce−

govini uhapsile su nekoliko stotina najuglednijih narodnih pr−vaka, prosvetnih radnika, uglednih građana. Oni su, kako su ihnazvali, taoci, a smešteni su bili po svim zatvorima od Srebre−nice do Bihaća i od Broda do Mostara.

Od spiska do presudePoćorek je koncentrisao trupe prema Drini. Srpska vojska

je krenula u veliku odbranu otadžbine. Počeli su manji sukobiu očekivanju velikog sudara. Tada se desilo i da su Austrijan−ci zarobili kapetana Kostu Todorovića kod koga je nađen spi−

sak uglednih Bosanaca i Hercegovaca – članova Narodne od−brane. To je bilo odlučujuće za pripremu i razvoj Banjalučkogprocesa.

Na optuženičkoj klupi, od novembra 1915. do aprila 1916. je sedelo 156 ljudi, izabranih među nekoliko stotina talaca, op−tuženih za veleizdaju, odnosno destruktivnu akciju protiv fran−cjozefijanskog režima, protiv Poćerokove vojske i Habzburgo−vaca. Danima, nedeljama, mesecima je proces trajao. Iz danau dan optuženi su dovođeni u malu sudnicu, gde su suočava−ni, ispitivani, tražilo se ono što je vlast, preko svoga tužilaštvai sudstva, htela da označi kao materijalnu istinu i presudi štooštrije svim optuženim Srbima.

Sve novine na svetu donosile su vesti: Proces Vasilju

Grđiću i drugovima... Ispitivanje... Sutra će pasti presuda. Apresuda je donesena 19. aprila 1916. godine. Od 156 op−tuženih 140 je dobilo zatvorske kazne, a ostalih šesnaest jetrebalo da bude obešeno. Na celoj teritoriji dvojne monarhije,kao simbol stajala su vešala. U njenom balkanskom delu, na

BANJALUČKI PROCES

Car Karl I Austrijski pomilovao

16 bosanskih Srba

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


17Istorija

BANJALUČKI PROCES

Osuđeni na smrt na Banjalučkom procesu(wikipedia.org, iz knjige Banjalučki veleizdajnički proces, Besjeda/Gimnazija Banjaluka, 2011.)

Vojislav Besarović, starešina srpske sokolske Bosansko−hercegovačke župe, bio je najpre osuđen na 18 godina

zatvora, a Vrhovni sud je kaznu snizio na 15 godina

Stevan Stevo Žakula (1875−1939), srpski sokolski vođa, osuđen je u prvostepenom postupku na šest godina tamnice.

Vrhovni sud mu je povisio kaznu na 10 godina

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


tim vešalima često su, i suviše često, njihana tela onih koji su,kako im je rečeno, bili krivi.

Poćorek ne zna za milostSto i četrdesetoro poslatih u zatvore velike monarhije pre−

stali su da budu predmet razgovora i tema u tadašnjoj štampi.O njima više ni Banja Luka nije smela da govori, a šesnaestosuđenih na smrt, postali su briga i besana noć cele Krajine,cele Bosne. Za njih je tražen spas.

Monarhija je bila spora. Presuda je dugo išla do Vrhovnogsuda u Sarajevu. U Banjaluci se tada grozničavo radilo naspasavanju osuđenika. Ali kome da se obrate.

Branilac osuđenih dr Danilo Dimović, koji je karijeru za−vršio kao javni beležnik u Zagrebu 1941. godine, znao je da

ne može da traži milost od Poćoreka. Stvar je bila osuđena naneuspeh, jer Poćorek nije znao za milost.A trebalo je brzo raditi da ne bi bilo prekasno. U Bosni nije

bilo pomoći. Vlada je bila “ćorava” kako ju je nazvao David Štr−bac, slavni i nezaboravni književni junak Petra Kočića. Pomoćse, bar na prvu pomisao, nije mogla tražiti ni u Beču, kod ge−nerala i starog Franc Jozefa (1830−1916) koji je poveo carevi−nu u rat. Teško je zaista bilo verovati u milost njega ili nekogaiz Franc Jozefovog okruženja, ali je ipak Dimović potegao putBeča, ne bi li spasao 16 glava. On je u Beču imao nekih veza,na koje se oslanjao, nadajući se pomoći.

Jedan od tih prijatelja (nije zabeleženo ko je to bio) setio se ipredložio mu da zamole i španskog kralja Alfonsa XIII za inter−

venciju. Ne zna se tačno ni kako se došlo do te ideje. Ali, posto− ji priča da je Alfonso XIII navodno bio dobar prema nekim Bosan−cima, zarobljenicima, koji su se, ko zna kako, našli u Španiji.

Dimović je imao preporuku i za papskog nuncija u Beču,koji ga je i primio. Ovaj je sve znao o procesu i želeo je da po−

mogne, koliko može. U tim kontaktima takođe je kao ličnostkoja bi mogla da pomogne viđen Alfonso XIII, pa je papskinuncij lično preuzeo na sebe da zamoli Svetog oca BenediktaXV (1854−1922) da deluje kod španskog kralja. Tako je i papabio uključen u rešavanje ovog slučaja i spasavanja života.

Pomilovanje osuđenih na smrtMnogo tog je ostalo u mraku prošlosti. Kako se išlo s tim

aktima, s tim molbama, koje su se, kako je tada bilo uobičaje−no “preponizno podastirale” velikim i moćnim, još uvek nije sveobjašnjeno i potvrđeno od istoričara.

I Vlada Kraljevine Srbije je pratila sudski proces i tražilanačin da pomogne osuđenima na smrt. Itu se znalo da se jedino nešto više možeučiniti kontaktima s Vatikanom i Kraljevi−nom Španijom, kao nespornoj pesnicikatoličanstva. Posle svega, Pjetro Ga−

spari (1852−1934), kardinal rimokatoličkecrkve i vodeći diplomata pape BenediktaXV, počeo je da šalje pisma u Beč i dainterveniše za osuđene. Obojica su bilisvesni da egzekucija 16 osuđenika možeda šteti ugledu monarhije i ujedno naj−veće katoličke zemlje.

Alfonso XIII je takođe primio molbu,ali nije baš sasvim poznato na koji načinse obratio svom uzvišenom rođaku, šefuHabzburga, vladaru monarhije koja jepočela da se raspada. U svakom slučajuod kraja maja 1916. u Beč stižu pisma i

iz Španije i kralj se „naročito interesujesudbinom osuđenih Srba, Banjalučana“.Beču nije bilo prijatno što su uz Srbe,Španija i Vatikan, najveći centri kato−ličanstva. Na smrt osuđeni spaseni su iradi opšte situacije, koja je nastala ru−skom revolucijom, ali pre svega interven−cijom španskog kralja. Za ovo postoji po−tvrda u telegramu, koji je car Karl I (koji je

od novembra 1916. nasledio u međuvre−menu umrlog Franca Jozefa) uputio kralju Alfonsu XIII 16. fe−bruara 1917. godine: "Udovoljavajući Vašoj želji i iskreno rado−

stan da mogu vršiti pravo pomilovanja, ukinuo sam šesnaesto−rici Bošnjaka smrtnu kaznu" ("Hrvatska riječ", br. 109, 1917).Na Burgu (bečkom dvoru) je stvar, dakle, povoljno rešena.

Ali, ne samo 16 osuđenih na smrt, mnogo više ljudi je očeki−valo, sa i dalje prisutnom zebnjom, da odluka bude i sprove−dena. A dani su prolazili, a spora crno−žuta birokratija nije žuri−la da reši to pitanje kako je naloženo. Na kraju, kada se i to de−silo, od šesnaestorice pomilovanih Srba neki su odvedeni uZenicu, a neki u Travnik, gde je trebalo da izdrže doživotnu ro−biju. Ali rat se završio. Došla je1918. godina, kada su i otvore−ne kapije tamnica, kad su ovi osuđenici pušteni na slobodu.

Prvo što su uradili bilo je da se zahvale španskom kralju Al−fonsu XIII, čija ih je intervencija spasla, a zatim je najlepšoj uli−

ci Banjaluke, koja se do tada zvala Gospodska, dato ime Ulicakralja Alfonsa XIII, koja i danas postoji. Jedna druga, kraj opšti−ne, nazvana je Vasilja Grđića i drugova, ali danas takvog nazi−va nema, među ulicama ovog grada. Spaseni su zaboravljeni.

Slobodan N. Jovanović

BANJALUČKI PROCES

Istorija 18

Zabranjena ćirilica, oduzimana imanjaIzbijanjem Prvog svetskog rata, Bosna i Hercegovina je proglašena ratnom zo−nom. U samoj Bosni i Hercegovini nije bilo nikakvog političkog života, pa je vla−

dala gvozdena vojnička stega. U zemlji su osnovani vojni sudovi, komisije i štabo−vi, koji su progonili politički sumnjiva lica. Tokom 1914. i 1915. godine, Zemalj−ska vlada sa austrougarskim generalom Stjepanom Sarkotićem (1858−1939) načelu ukinula je Uredbu o autonomiji crkve i škole u Bosni i Hercegovini, naziv cr−kve je iz srpsko−pravoslavna promenjen u istočno−pravoslavna, raspušten je bo−sanskohercegovački Sabor i ukinut Ustav. Zemaljska vlada za BiH uvela je i za−branu upotrebe ćirilice. "Sve bosanskohercegovačke vlasti, uredi i zavodi upotre−bljavaće u pismenom srpsko−hrvatskom službenom saobraćaju samo latinicu",glasila je uredba. Takođe, zatvarane su srpske škole, ukinuta krsna slava, zabra−njen rad svim srpskim društvima i organizacijama, od kojih su najpoznatija bilaNarodna odbrana i Prosvjeta. Progoni, zatvaranja i ubistva njihovih članova, ali isvih drugih poznatijih i imućnijh Srba, bili su svakodnevica prvih ratnih godina."Po zakonu, od oktobra 1914. konfiskovaše se hiljade i hiljade srpskih imanja,

srpske porodice izbaciše se preko granica, i celi srezovi srpski potpuno opustošiše.Samo za jedan mesec beše preko 5.500 takvih zaplena... Pozatvara se odmah prvihdana rata oko 5.000 ljudi, od kojih se veći deo otera u mračne tamnice u Arad uUgarsku, gde posle bi izložen gladi, mrazu, nečistoći i zarazi, i pomre na stotine...Podigoše se vešala, i beše slučajeva, gde se odjedanput vešaše do 37 ljudi i žena u jednom mestu" (Pero Slijepčević, Istorijske i političke teme, Sabrana djela PeraSlijepčevića, Banjaluka−Beograd, 2013)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


19Istorija

Povodom obeležavanja stogodišnjice od početka Prvogsvetskog rata u Istorijskom muzeju Srbije otvorena jeizložba „Srbija 1914“, koju su priredili Istorijski i Vojnimuzej. U pitanju je savremeni muzejski projekat kojinastoji da na zabavan način zainteresovanima približi

politički, kulturni, naučni i privredni uspon Srbije sa početka 20.veka, događaje koji su prethodili Velikom ratu (balkanski ratovi,Sarajevski atentat i Julska kriza) i događaje iz 1914, prve godinerata. Zdanje Istorijskog muzeja je pretvoreno u vrstu lavirinta ko−

ji posetioca vodi kroz različite segmente, a putemspecijalne mobilne aplikacije likovi sa fotografija,maketa i ostalih eksponata bukvalno oživljavaju ipričaju priče čime na zanimljiv način upoznajugrađane na sve što se događalo 1914. godine.Uvodni deo postavke rađen je sa ambicijom dadočara dinamičan rast i emancipaciju srpskogdruštva na početku 20. veka, kada je Srbija, kakokaže jedan od autora koncepcije izložbe Nebojša

Damnjanović, hvatala korak sa Evropom: „To jevreme emancipacije, sveobuhvatne evropeizacijei uspona Srbije koji su bili osnova za istrajavanje uratu koji je usledio. Veliki broj ljudi danas, recimo,ne zna da je se Srbija tada prostirala od Beogra−

da do Ohrida, da su posle Beograda, najveći gradovi bili Bitolj iPrizren“, dodaje Damnjanović. Centralni deo postavke čini, mu−zeološkim sredstvima izvršena, rekonstrukcija ratnih događanjau Srbiji 1914, pre svega bitki, najpre prve savezničke pobede uPrvom svetskom ratu na Ceru, a potom i vojnih uspeha na Drini

i Kolubari. Borbeni napor srpske vojske i naroda, ispoljen u prvojgodini rata u odbrani od austrougarske agresije, predstavlja jed−no od ključnih iskustava srpske nacije u njegovoj novovekovnojistoriji. Pored predmeta koji su pripadali značajnim ličnostima,

predstavljeno je i kompletno naoružanje koje jenaša vojska koristila 1914. godine, a pored toga tu

je i sva propratna oprema, kao što su opasači, ali ičarape koje su vojnici tada nosili. Autori koncepcijeizložbe, pored muzejskog savetnika Nebojše Dam−njanovića su i viša kustoskinja Snežana Solunac izIstorijskog muzeja Srbije i kustos Vojnog muzejaVuk Obradović. Tokom trajanja izložbe, do 15. ja−nuara 2015., u okviru pratećeg programa pred−

viđen je niz sadržaja poput projekcija igranih i do−kumentarnih filmova, tribina, predavanja i kreativ−nih radionica za decu i mlade. Izložba se nakon Be−ograda u smanjenom obliku seli u Moskvu, a po−tom i u Stokholm. M. K.

AKTUELNO

„Srbija 1914“u Istorijskom muzeju

Plakat za sokolski slet

Predsednik Vlade Kraljevine Srbije Nikola Pašić u Nišu, 1914. Čitanje francuskog pisma srpskim vojnicima

Grupa srpskih vojnikau Prvom svetskom ratu

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


PRESTONICA KNEZA MILOŠA

20 Istorija

Kragujevac je početkom 19. veka bio tipična turska

palanka. U ustancima za nacionalno oslobođenje(1804 − 1813, 1815), varoš je potpuno oslo−bođena od Turaka, a već početkom maja 1818.godine, u Manastiru Vraćevšnici, na predlog kne−

za Miloša Obrenovića, Kragujevac je izabran za prestonicuobnovljene srpske države. U tom pravcu, da Kragujevac po−stane prestonica, Miloš Obrenović je razmišljao godinu danaranije kada se odlučio na izgradnju konaka i dvora u tom gra−du. Na izbor Kragujevca za sedište srpske države presudno suuticali njegov povoljan geografski položaj i ujednačen nacio−nalni sastav stanovništva. Na raskrsnici prirodnih komunikaci−

ja, dovoljno udaljen od carigradskog druma, imao je Kraguje−vac gotovo idealne uslove da postane prestonica, ocenjuju is−

toričari.Te godine kada je proglašen za prestonicu, Kragujevac je

brojao 193 kuće i imao 378 poreskih obveznika. Stanovnici su,uglavnom, bili Srbi, uz mali broj Jevreja, Cincara i Roma, kaoi nekoliko turskih porodica. Stara turska čaršija, sa uskim i kri−

vudavim ulicama, ćepencima i niskim neuglednim kućama (ko− je su na prozorima imale hartiju "pendžerliju", pokrivene krovi−nom i slamom, a ponekad ćeramidom), džamijom i kamenimmostom u sredini, davala je osnovno obeležje ove varoši, ko−

ja će igrati najznačajniju ulogu u Srbiji tokom dvadesetih i tri−desetih godina 19. veka.

Životni put Miloša ObrenovićaKragujevac je za prestonicu odabrao "vrhovni knez" i "pra−

vitelj naroda serbskog" Miloš Teodorović Obrenović. On je

rođen 1783. godine u Gornjoj Dobrinji (Užička nahija). Poslesmrti njegovog oca Teodora Mihailovića, majka Višnja prese−lila se na imanje svog prvog muža Obrena Martinovića, gdese Miloš, uz brata (po majci) Milana počeo baviti trgovinom.Najpre je radio kao bogatih trgovaca stokom sa Zlatibora, po−rodice Aksentija Ječmenice. U to doba, marveni trgovci su ot−kupljivali stoku u jednom kraju da bi je potom po višoj ceniprodavali u drugim krajevima. Mladi Miloš prošao je celuŠumadiju, Podrinje, Hercegovinu i Bosnu, upoznavši tom pri−likom nove predele i ljude kao i brojne običaje. Zbog trgovineboravio je i u Zadru i Veneciji ... „Zatim na jednu godinu dođebrat naš Jakov iz Brusnice, uzme mater i nas sve troje dece i

odvede k sebi. Milan, naš brat već je začeo i trgovinu marve−nu voditi, pa sad i mene k sebi u radnju uzme“, zabeležio jeMiloš u svojoj autobiografiji.

Temelji moderne SrbijeTekst iz prošlog broja „Istorije“, kadasmo pisali o Kragujevcu kao gradu ukome je na početku Prvog svetskog ra-ta bila komanda srpske vojske,ponukao nas je da se pozabavimo iperiodom od 1818. do 1841. godine ka-da je ovaj grad bio prva prestonica mo-derne srpske države, za vreme

vladavine kneza Miloša Obrenovića.

Miloš Obrenović, vladar Srbije od 1815. do 1839.i od 1858. do 1860.

Naseljavanje od 1718. do 1739. godine

Od svih naselja u unutrašnjosti Srbije, Kragujevac je dobionajviše novih žitelja u periodu 1718 − 1739. godine, u vremeaustrijske uprave. Stanovništvo koje se tih godina doseljava−lo, bilo je hrišćansko i poticalo je, uglavnom, iz dinarskih ikosovsko−metohijskih oblasti. Danas, u Kragujevcu gotovoda i nema potomaka tih doseljenika. Neke porodice su izumr−

le, a mnogi su se kasnije odselili. Naročito mnogo stanov−ništva se iz Kragujevca odselilo posle premeštanja prestoni−ce u Beograd, 1841. godine. Mnogi su otišli vođeni poslovnim

potrebama, a ostali sklanjajući se od ratnih razaranja.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


U vreme Prvog srpskog ustanka, čiji je jedan od vođa, Milošuzima prezime Obrenović. Posle sloma ustanka, predao se Tur−cima, koji su ga postavili za obor−kneza Požeške i Kragujevačkenahije. Kada je 1814. godine izbila buna Hadži−Prodana Grigori−

jevića, smatrajući je preuranjenom, Miloš je zajedno s Turcimaučestvovao u njenom gušenju. Zadobivši tako poverenje Tura−ka, nesmetano je radio na organizovanju novog ustanka, čiji jepočetak objavio u Takovu 11. aprila 1815. godine.

Oslanjajući se na Bukureški (Bukureštanski) ugovor (1813.god.), kao tekovinu Prvog srpskog ustanka, Miloš uspeva da,ustupcima i kroz pregovore s Turcima koje vodi u periodu od

1815−1830. godine, izdejstvuje Srbiji autonomiju koja se formali−zuje hatišerifima iz 1830. i 1833. godine. Tako Srbija postaje au−tonomna kneževina s naslednim knezom, a Miloševi uspesiotvaraju novo poglavlje u srpskoj istoriji. Miloš je Srbiju vodio kao

jedno domaćinstvo. On je to činio, kako je primetio Slobodan Jo−vanović, kao „seljak koji stvara i stiče“.

Milošu je bilo 35 godina kada je sa suprugom Ljubicom (ćer−kom Radoslava Vukomanovića iz Srezojevaca, Rudnička nahi−

ja, sa kojom se oženio 1805), došao u Kragujevac u kome je1818. podigao dvor i stalno se nastanio. Sa Ljubicom je Milošimao četvoro dece, dve kćeri i dva sina.

Stariji Milošev sin, Milan (Milan−beg), rođen 1819. ranom jesmrću 1840. godine (sahranjen u Kragujevcu) sprečen da isko−

risti svoje pravo nasleđa, tako da je Miloša kao kneza nasledionjegov mlađi sin, Mihajlo, rođen u Kragujevcu 1822. Starija Mi−loševa kći Petrija, rođena 1809. godine bila je pismena i udala seza zemunskog trgovca Teodora Bajića. Mlađa kneževa kći Jeli−saveta (Savka), rođena je 1814. i dobila je solidno obrazovanjeišavši u školu u Kragujevcu. U svojoj četrnaestoj godini, ona sezagledala u kneževog pisara iz "preka", Aleksu Popovića, koji jemeđutim, po naređenju kneza Miloša, ubijen dok je putovao zaPožarevac.

Miloš se u Kragujevcu pojavljivao u starom srpskom odeluboje višnje, a u svečanim prilikama kitio se ordenjem. Često se

javno pokazivao u društvu svojih miljenica, umesto sa knegi−

njom. Od 1839. do 1858. živeo je u emigraciji (u Vlaškoj, Beču idrugim mestima) da bi se 1858. vratio u Srbiju i neumornim ra−dom doveo do kraja proces nacionalnog oslobođenja. Umro je1860. godine u Beogradu gde je, kod Saborne crkve, i sahra−njen.

Kragujevačka nahija sa tri knežineSrpska prestonica Kragujevac bila je ujedno i centar Kragu−

jevačke nahije. Naime, Narodna skupština, odlukom od 19. de−cembra 1815. godine, zadržala je staru podelu Beogradskogpašaluka na 12 nahija. Na osnovu ove odluke, formirana je Kra−gujevačka nahija, sa tri knežine: Gruža, Lepenica i Jasenica, čije

je središte bilo u Kragujevcu. Za prvog obor−kneza (nahijskog

kneza) izabran je Ðorđe Parezan iz Brzana. U dužnosti nahijskihknezova bilo je prikupljanje poreza i revnosno izvršavanjekneževih naređenja, održavanje reda i mira, kao i izvesne sud−ske nadležnosti. Za izvršavanje odluka i sprovođenje naredbiimali su nahijski knezovi po jednog pisara i vše pandura.

Od tri knežine Kragujevačke nahije, samo je Gružanskaknežina u celini ulazila u sastav Kragujevačke nahije, dok susela Lapovo, Markovac, Rakinac i Adžibegovac iz Lepeničkeknežine ulazila u sastav Smederevske nahije, a sela Donja iGornja Sabanta u sastav Jagodinske nahije. Gotovo čitavadonja Jasenica pripadala je Smederevskoj nahiji, a manji deooko izvora reke Jasenice Rudničkoj nahiji.

Knežinske starešine postavljao je knez Miloš Obrenovićkao vrhovni srpski knez. Njihova dužnost sastojala se u tomeda se staraju o održavanju reda i poretka u svojoj knežini,istražuju zločine i sude u grđanskim sporovima, prikupljaju po−rez i vode nadzor nad radom seoskih kmetova.

Razvoj varoši kao prestoniceProglašenjem Kragujevca za prestonicu obnovljene srp−

ske države, započinje brži razvoj ove varoši. Pored stare va−roši oko Kamene ćuprije, počinje se, na uzvišici na levoj stra−


21Istorija

postavljeni u Kragujevcu

Drugi srpski ustanak

Drugi srpski ustanak započeo je u Kragujevačkoj nahiji, aodluka o njegovom početku doneta je u selima Rudovci iVreocima. Ustanak je bio pripremljen već u zimu 1814. alise čekalo proleće. Spontani otpor naroda doveo je do izbi− janja ustanka pre zakazanog dana. Na Cvetni četvrtak 8.(20) aprila 1815. godine Arsenije Loma udario je na zu−lumćare u Jasenici, razjurio ih i sa svojim Kačercima oslo−bodio Rudnik. Dan uoči Cveti, ubijene su turske haračlije ugružanskom selu Konjuši.Ustanak je objavio Miloš Obrenović, na Cveti, 11. (23) apri−la 1815. godine, na saboru kod Crkve u Takovu. Predajućizastavu Simi Paštrmcu, izgovorio je svoje čuvene reči: "Evomene, eto vama rata sa Turcima!"

Težište ustanka je, u početku, bilo u tri centralne nahije:Rudničkoj, Kragujevačkoj i Čačanskoj. Kada je velikaustanička vojska pod vođstvom Jevrema Obrenovića i Me−lentija Popovića krenula ka Kragujevcu, pridružio im seodred od 500 Gružana pod komandom Jovana Dimitrije−vića − Dobrače. Kragujevački Turci na brzinu prikupe ne−koliko stotina ljudi i sa njima izađu pred ustanike na Dre−novac. Tu su poraženi, a ostatak njihovih snaga povukao seu Kragujevac i utvrdio u šančeve oko džamije i kamenogmosta. Srpska vojska je držala grad pod opsadom nekolikodana, ali su opsadne trupe smanjene kada se saznalo za po−krete turske vojske iz Beograda prema Čačku. Ustanici su

štitili naselja, a čestim napadima nisu dozvoljavali Turcimada srede redove. Posle pobede srpske vojske kod Ljubića naMoravi, kragujevački Turci panično beže ka Jagodini, aliih srpska vojska presreće kod Crnog vrha i nanosi im noviporaz. Na taj način Kragujevac je konačno oslobođen iočišćen od Turaka, a u gradu uspostavljena srpska vlast.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


22 Istorija

ni Lepenice, stvarati nova varoš, koja je od stare turske varošibila neznatno udaljena i odvojena livadama. Tu je, po naredbikneza Miloša, podignuto nekoliko zgrada za potrebe dvora ko−

je su, u jednom vencu, zajedno sa crkvom i kneževom ćupri− jom činile centar srpske prestonice.

U Kragujevcu su, kao prestonici, bile smeštene institucijenajviše državne vlasti: Narodna kancelarija, osnovana 1820.godine, Opštenarodni sud serbski (1820), Sovet serbski

(osnovan 1826), Državni savet (1835), Glavno kaznačetejstvo,gde je zasedalo najviše narodno predstavništvo, Narodnaskupština i državna glavna sobranja na dvoru kneza MilošaObrenovića, gde su donošene najvažnije odluke, rešavanavažna državna pitanja, primani strani predstavnici i usposta−

vljani diplomatski odnosi. Prva redovna skupština, u presto−ničkom Kragujevcu, nazvana Mitrovdanskom, održana je o Mi−trovdanu, 21. novembra 1824. godine, na kneževoj livadi po−red tek podignute crkve.

Sa širenjem varoši i dolaskom u Kragujevac činovnika iz

"preka" (Austrija i Mađarska), te otvaranjem zanatlijskih radnjii trgovina sa novom robom, grad sve počinje da gubi orijental−ni i sve više da poprima evropski izgled. To se, ipak, najvišeogledalo u graditeljstvu, kao i u prihvatanju evropskog načinaodevanja. Staru arhitekturu zamenjuje nova, gradi se od čvr−stog materijala, a kuće se, umesto krovinom i slamom, pokri−vaju ćeramidom i crepom. Evropska nošnja, preko dvora idržavnih službenika, a najviše preko putnika i trgovaca koji tihgodina dolaze sa Zapada, polako prodire u narod. I sama va−roš se uređuje: ulice se ispravljaju i kaldrmišu, korito Lepenicese uređuje a na Lepeničkom keju zasađeni su jablanovi.

Oko kneževog dvora, koji su činili Knežev konak, Ljubičin

konak, Momački ili Amidžin konak, rasla je potpuno nova va−roš. U tom periodu, pored ostalog, izgrađena je i drvena ćupri− ja preko Lepenice, do pridvorne crkve i vojnih kasarni. Kragu− jevac je u vreme dok je bio prestonica Srbije dobio i galeriju sli−ka (otvorena 1823), apoteku (1822), potom gimnaziju (1833),teatar (Knjažesko−serbski, 1835) i licej (1838). Štampane su iprve novine − Novine serbske, čiji je urednik bio Dimitrije Davi−dović. Prvi broj je izašao januara 1834. godine, a do leta 1835.izašla su 74 broja.

„Prema tadašnjim podacima, u Kragujevcu je 251 zanatlijaobavljao 17 različitih zanata. Zanatlije, veoma cenjen sloj sta−novništva, bili su udruženi u strukovna udruženja − esnafe, ko−

jih je bilo devet. Upredo sa zanatstvom, razvijala se i trgovina.

Uvozili su se: šećer, so, kafa, pirinač, svila, kadifa, čoja, a iz−vozili su se stočarski i poljoprivredni proizvodi. Istovremeno,

javljaju se i začeci industrijske prerade kože. U ovom periodu,Kragujevac je dobio i svoju stalnu pijacu i panađure (vašare),koji su bili među najjačim u Srbiji, te su ih posećivali i trgovci izdrugih gradova“ (skyscrapercity.com)

Knežev dvor na obali LepeniceNa platou na levoj obali Lepenice izgrađen je Dvor kneza

Miloša. Činila su ga tri konaka s pomoćnim zgradama, i pri−dvornom crkvom na desnoj obali, koja je s dvorom bila pove−zana kneževom ćuprijom. Najreprezentativnija zgrada u okvi−

ru dvora bio je Knežev konak, građen od 1817. do 1821. godi−ne. To je bio stan vladaoca Srbije, i glavno upravno i političkosredište. Svojom lepotom isticao se Šareni ili Ljubičin konak,nazivan i "harem", zbog devojaka koje su u njemu stanovale ibile u pratnji kneginje. Šareni konak je do temelja izgoreo upožaru 1885. godine. Dvoru je pripadao Momački ili Amidžinkonak, nazvan po "domostrojitelju" (upravniku dvora), Simi Mi−losavljeviću−Paštrmcu; on je prvobitno služio za smeštaj "ka−vaza" (kneževe lične pratnje). Ovo je jedini od tri konaka koji

je do danas sačuvan. U okviru dvora kneza Miloša bila jesmeštena kneževa blagajna i nekoliko pomoćnih zgrada kojesu služile za potrebe dvora.

Ispred konaka i dvora, na mestu današnjeg Malog parka,

bio je brisan prostor na kojem su održavane vojne parade. Uuglu tog prostora, bila je "suva kruška", koja je služila zavešanje osuđenika. Ona je, zajedno s klupom za batinanječinila sastavni deo dvorskog kompleksa. Ceo dvorski prostorbio je ograđen palisadima.


Zgrada Muške gimnazije u Kragujevcu

Amidžin konak na staroj fotografiji

Knjaževsko−serbski teatar − prvo pozorište na teritoriji slobodne Srbije

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


Knežev konakGlavni deo konaka činila je kneževa kancelarija, koja se

nalazila na spratu konaka. „Pored dva stola i stolica kaoosnovnog nameštaja, tu su se još nalazili lepi bakrorezi i sli−ka kneza u prirodnoj veličini, zastava koju je Miloš doneo iz

Drugog ustanka, karte značajnijh zemalja sveta, i biblioteka.Ispred kancelarije bio je prazan prostor sa ’divanom’. U prize−mlju Kneževog konaka nalazile su se sobe za stanovanjekneževih sekretara i momaka. Jedna soba s kuhinjom u pri−zemlju služila je Melentiju Pavloviću, arhimandritu, pri poseta−ma Kragujevcu. U prizemlju je jedno vreme stanovao i kneževdomostrojitelj. U sredini prizemnog dela, nalazila se trpezari−

ja sa crvenim stolicama i stolovima, u kojoj je moglo da sesmesti oko 60 osoba. Sobe na spratu konaka bile su name−njene odmoru i spavanju“ (skyscrapercity.com). Konak jeuništen u bombardovanju 13. aprila 1941. godine.

Stara pridvorna crkvaStara crkva, kneževa zadužbina koja i danas postoji u neiz−

menjenom obliku, podignuta je 1818. godine. To je prvagrađevina od tvrdog materijala u prestoničkom Kragujevcu. Iz−građena je na mestu gde je ranije bilo groblje, a dokaz za to suveliki nadgrobni spomenici uzidani u temelje ovog hrama. Cr−

kva je posvećena Silasku Sv. Duha. Kao glavni majstor na iz−gradnji hrama pominje se Milutin Gođevac, dok je uređenje en−terijera povereno italijanskim majstorima Ðuzepeu di Antoniju iMaueru Martinu. Najveću vrednost imaju ikone na ikonostasu,koje su delo najboljih ikonopisaca toga vremena. Zvona crkve,

smeštena u drvenoj zvonari, po prvi put su zazvonila uočiBožića 1829. godine, kada je beogradski vezir Husein−paša

objavio carski hatišerif o političkoj i kulturnoj autonomiji Sr−bije. Zabeleženo je da se zvonilo „na veliku radost i oduševlje−nje prestonice, i to u zvono iz Karađorđevog vremena, koje je

zakopano u zemlji čekalo narodno oslobođenje“

Milošev dan na dvoruDan kneza Miloša počinjao je veoma rano. Pošto bi se

umio nad koritom, odlazio je u sobu gde bi, budući veomapobožan, "čitao dugu molitvu". Potom bi se obično dogovo−rao sa direktorom kneževe kancelarije i sekretarima, o

državnim poslovima. Oko 10 sati zvonila bi zvona naKneževoj crkvi, čime bi se obznanilo narodu da knez ruča.Za ručkom, knez je sedeo sa članovima svoje porodice. Svedo 1834. godine kneginja Ljubica je služila zajedno sa po−slugom, a od te godine je sedala za sto zajedno sa knezom.Posuđe u kojem je služena hrana u početku je bilo jako pro−sto, ali je, vremenom, knez "iz preka" nabavljao skupoceni−

je posuđe. Za trpezom kneza Miloša služila su se, pored do−maće rakije i vina. Posle ručka, knez je voleo da se odma−ra, ili da pije kafu i puši duvan. Radi uveseljavanja, na dvorbi bila pozivana poneka muzička družina. Knez je voleo da

sluša cigansku muziku. Večernje sate knez je uglavnom re−zervisao za igranje karata dok bi mu, istovremeno, sekreta−ri čitali razne strane novine.

Priredila: Slavica Danilović

(Nastavak u sledećem broju)

23


Istorija

Stara crkva, prva građevina od tvrdog materijala u prestoničkom Kragujevcu (tt−group.net)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


Znameniti ustanik Pavle Popović zadužio je srpskinarod, ne samo hrabrošću na bojnom polju, već iobavljajući mnoge odgovorne zadatke kao pred−stavnik Beogradske nahije u Praviteljstvujuščemsovjetu, član Narodnog suda, šef Narodne kancela−rije i vešt diplomata u brojnim ustaničkim misijama

P

avle Popović je rođen u selu Vraniću, u Beo−gradskoj nahiji. Preci su mu se sredinom 18. ve−ka doselili iz Crne Gore i nastanili u Vraniću. Bilisu poznata i glasovita porodica iz koje su potekli

ugledni sveštenici i narodne starešine. Pavle seveoma mlad okrenuo vojevanju i već tokom Kočine Krajine po−kazao je borbenu spremnost. Iskustvo frajkora donelo mu jeugled i poštovanje u svom kraju, pa je izabran za seoskogkneza. Borio se protiv terora koji su među srpskom rajom, širi−li Turci janičari. Beogradskim pašalukom upravljao je HadžiMustafa−paša, koji je zbog blagog odnosa prema Srbima i po−voljnim reformama, prozvan „srpska majka „. Pavle je bio je−dan od njegovih saveznika u borbi protiv janičarskog nasilja.Jednom prilikom, u svom Vraniću, ubio je petoricu Turaka si−ledžija i njihove glave odneo Mustafa−paši u Beograd.

U Karađorđevoj službi

Nakon što su svirepe dahije zavele strahovladu u Beo−gradskom pašaluku i ubile Mustafa−pašu 1801. godine, srp−skoj raji je nametnut nepodnošljiv harač i kuluk. „Ljudi, ima−nje, poštenje žena i devojaka, sve je to služilo da se podmi−ri tursko nasilje. Danak se umnoži: spahijama deseto, ja−ničarima deveto i još neki trodupli porezi udariše se. Jadannarod opasa se likom. Propišta i majčino mleko od teškogzuluma...“, zabeležio je Karađorđev buljubaša Petar Jokić.Opasne dahije krenule su u likvidaciju odabranih srpskihstarešina. Seča knezova bila je pretnja i Pavlu Popoviću, pase skrivao po okolnim gustim šumama i Turcima ne−poznatim putevima. Sastajao se s knezom Si−

mom Markovićem, Jankom Katićem i budućimustaničkim starešinom Karađorđem, planira− jući narodnu bunu protiv dahijskog terora.Karađorđe ga je poslao u Valjevsku nahijuda tamo raširi vest o podizanju ustanka.

Vrativši se u svoj kraj, Pavle je zajedno saSimom Markovićem i Milisavom Čamdžijom,počeo da pali turske hanove i magaze. Videvšida srpska raja sprema bunu, dahija Aganlija oku−pio je u Sremčici, sredinom februara 1804. godine,srpske knezove i popove tog kraja, kako bi saznao koubija Turke i pali njihove hanove. Ucenjen da će mukuća biti opustošena ako se ne pojavi, u Sremčicu

je došao i Pavle Popović. Odatle je sa Aganlijomotišao u selo Drlupa na Kosmaju, gde su bili zaka−zani pregovori s Karađorđem. Međutim, na Drlupi dolazi do pr−vog važnijeg oružanog sukoba ustaničke i turske vojske. Aganli−

ja je u ovoj bici ranjen u nogu, a Stanoje Glavaš u glavu, ali su

obojica preživela žestoku borbu. Aganlija se povukao u Vranić,gde je imao svoj posed, a vožd je otišao u Rogaču kod Janka Ka−tića. Ranjeni Aganlija, sa sobom je poveo i jedan broj srpskih ta−laca i sproveo ih dalje u Beograd. Među njima je bio i vranićkiknez Pavle Popović. Kako je Aganlija bio najpomirljiviji među da−

hijama, a zbog svojih imanja u Vraniću još od ranije se sretao sPavlem, bio je blagonaklon prema njemu i ubrzo ga oslobodio.Čim je pušten iz turskih ruku, Pavle se priključio ustanicima i kre−nuo u oslobađanje srpskih teritorija.

Pregovori u ZemunuPočetkom maja 1804. godine Pavle Popović je učestvo−

vao na pregovorima s dahijskim izaslanicima u Zemunu. Po−pović je bio u delegaciji od 16 odabranih starešina koji su od

posrednika u pregovorima, slavonskog komandantaDženejna, zahtevali da im se vrate povlastice iz

1793. godine, a pašaluk oslobodi od janičara i

dahija. Pregovori su okončani bez uspeha, iustanici su otpočeli oslobodilačke borbeprotiv Turaka. U mnogim bojevima tokom1805. godine, Popović je pokazao velikuhrabrost, naročito u borbi za osvajanjeKaranovca.

Na skupštini ustaničkih starešina uVelikom Borku, u kući Sime Markovića,

14./27. avgusta 1805. godine, doneta jeodluka o osnivanju centralnog organa usta−

ničke vlasti, Praviteljstvujuščeg sovjeta serb−skog. To je bio prvi stalni organ vlasti(pretečaprve srpske vlade) čime je ustanička Srbija

krenula putem obnove državnosti nakonviševekovne otomanske vladavine. Sovjet se

sastojao od 12 izabranih predstavnika iz isto toliko nahija.Za prvog predsednika Sovjeta izabran je Prota Mateja Ne−nadović, a Pavle Popović je izabran za sovjetnika Beograd−

Manastir Voljavča, prvo sedište Praviteljstvujuščeg sovjeta serbskog

VOJVODE

24 Istorija

Pavle Popović - sovjetnik

Pečat Praviteljstvujuščeg

sovjeta srpskog

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


ske nahije. Manastir Voljavča podno Rudnikabio je prvo sedište Sovjeta, a nedugo potom,sedište ovog ustaničkog organa vlasti, bilo je uManastiru Bogovađi. Kada su srpske snage1806. godine oslobodile Smederevo, Sovjet sepreseljava tamo, a naredne godine zaseda uBeogradu, gde će biti sve do propasti ustanka.

Vratio dug AganlijiPrilikom borbi za Beograd Pavle je dva pu−

ta ranjavan. Kada je drugi put ranjen u levu ru−

ku i pao s konja, u pomoć mu je pritekao Va−sa Čarapić. Misleći da neće preživeti, oprostiose sa Zmajem od Avale: „Čarapo, Čarapo, odida se poljubimo; Bog zna hoćemo li se više vi−deti“. Vojvoda Čarapić je na rukama izneo sta−rog druga s bojnog polja i pomogao da mu serane zaleče. Posle duge krvave borbe, oslo−bođena je beogradska varoš, a Turci su pa−nično bežali pred ustaničkom silom. Tom prili−kom vojvoda Pavle Popović spasio je životAganlijinoj udovici Runiši, sećajući se Aganlijinog dobročin−stva na početku bune. Izbavio je Runišu od ljutih srpskih voj−nika i pružio joj zaštitu odvevši je svojoj kući. Ona je kasni−

je pokrštena, dobila ime Ljubica i udala se za uglednog usta−ničkog trgovca i diplomatu, Stefana Živkovića Nišliju.

U decembru 1808. godine, vojvoda Popović bio je u iza−slanstvu koje je bilo upućeno u Sankt Peterburg, kod ruskogcara Aleksandra I. U delegaciji koja je trebalo da štabu ru−ske vojske preda Karađorđevo pismo, bili su i osnivač Veli−ke škole Ivan Jugović i voždov sekretar Janićije Ðurić. Zbogintriga ruskog izaslanika u Srbiji, Konstantina Rodofinikina,ova diplomatska misija nije urodila plodom.

Orden od ruskog caraKao istaknuti predstavnik Sovjeta, Popović je obilazio na−

hije, davao vojsci uputstva kako da čuvaju srpsku granicu i

rešavao nesuglasice među ustaničkim knezovima. Sa svojimnajvernijim saborcem, zemljakom Simom Markovićem, bra−nio je granicu na Drini i turskoj vojsci naneo velike gubitke.Tokom 1811. godine nalazio se u istočnoj Srbiji i bio jedan odvažnijih posrednika između srpske i ruske vojske. Vožd ga je1812. godine uputio, da u pograničnim oblastima objavi da jesklopljen Bukureški sporazum. Zbog pravdoljubivosti i diplo−matske umešnosti, imenovan je za člana Narodnog suda. Odruskog cara Aleksandra I odlikovan je Ordenom Svete Ane 2.

stepena.Po propasti ustanka, 1813. godine, vojvoda Po−

pović je zajedno sa svojim bratancem Lazarom Po−

povićem prebegao u Srem. Čuvši da je knez MilošObrenović podigao novi ustanak, vratio se u Srbiju,i pridružio se vojnom odredu u Železniku. Cenećinjegove zasluge tokom Prvog ustanka, knez Milošga je, posle sporazuma sa Marašli Ali−pašom, od−ređuje za jednog od dva rotirajuća predstavnika priturskom glavnom štabu na Vračaru, dok je LazarPopović postavljen za pisara. U jednom periodu Mi−loševe vladavine Pavle Popović je bio i šef Narodnekancelarije.

Uzorni vojvoda i sovjetnik, iznuren starošću i ne−zaceljenim ranama, umro je 8. decembra 1816. go−dine u rodnom Vraniću. Sahranjen je s desne stra−

ne oltara crkve Svetog Ilije u Vraniću. Petar Jokić jeopisujući ga rekao „ Pavle Popović bio je i vojnik isovjetnik kako valja“. Osnovna škola u Vraniću(opština Barajevo) nosi ime Pavla Popovića.

Marija Delić

VOJVODE

Crkva svetog proroka Ilije u Vraniću u kojoj je sahranjen Pavle Popović

Istorija 25

Beogradske nahije

Knez Sima Marković je bio Pavlov najverniji saborac

Vasa Čarapić je pomogao ranjenom Popoviću prilikom borbi za Beograd

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


Većina beogradskih pijaca nazive je dobijala prema opštini ilidelu grada na kojem se nalazi, dok su Bajlonijeva, Kalenići Cvetkova pijaca ime dobile po imućnim Beograđanima ko−

ji su svoja imanja darovali Beogradu − gradu i njegovimgrađanima ili studentima Beogradskog univerziteta. Pijaca

Kalenić izgrađena je 1926. godine i to na „Kalenića guvnu“ − parceli ko− ja je bila jedno od brojnih imanja Vlajka Kalenića, trgovca i dobrotvora.Kalenić bio je veoma imućan, ali i veoma skroman i vredan čovek koji jeveći deo svoje imovine zaveštao svojoj zemlji.

Rodio se 1851. godine u Malom Mokrom Lugu i puno ime mu je bi−lo Vladimir Vlajko Stefanović Kalenić. Njegov otac Stojko Stefanović bio

je papudžija. Tokom svog veka sve što je stekao ulagao je u kupovinuzemlje koja se tada nalazila na peri−

fernim delovima srpske prestoni−ce. Celokupno svoje imanje Stoj−ko je ostavio sinu Vlajku, koji jenastavio njegovim stopama. Stim u vezi, sve do danas seodržala i tradicija da se prodajnomesto na Kalenića pijaci prenosisa oca na sina.

Vlajko Kalenić je izučio pa−pudžijski, ali i obućarski zanat

kod oca, i bavio se njime celogživota. Po ugledu na oca, i on jesve ulagao u zemlju. Posedovao je plac sa kućom u Svetogorskoj 12,velike placeve, vinograde i njive na banjičkom brdu, zatim placeve uKičevskoj, Nevesinjskoj, Novopazarskoj, Mekenzijevoj i Nebojšinoj ulici,na Kragujevačkom drumu, kod Starog guvna i Simićevog majura. Kakose Beograd širio, tako je i ovo zemljište dobijalo na ceni, pretvarajući seiz običnog obradivog u građevinsko zemljište. Tako je Vlajko Kalenićuvećao svoje bogatstvo. Neposredno pred smrt, Kalenić je 30. 6. 1907.godine napisao testament kojim je svoju celokupnu imovinu zaveštao udobrotvorne svrhe u vidu „Fonda Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma izBeograda“. Prema odluci Ministarstva prosvete od 12. oktobra 1921. go−dine, osnovana je Zadužbina Vlajka Kalenića. Kao što je i sam Kalenić

naveo u testamentu, sredstva zadužbine korišćena su za izdržavanje jednog učenika univerziteta „koji je siromah i koji se oda izučavanju na−rodne ekonomije“. Osim toga zadužbina je pomagala Palilulsku osnov−nu školu i Trgovačku akademiju, tako što je nabavljala odeću i obuću iplaćala ekskurzije siromašnim učenicima.

Istorija 26

ZADUŽBINARI

Dobrotvor siromašnih,

a odličnih studenata

Po č etko m d va d es eto g

veka v l a d a o j e d r u g a č i j i

mo r a l i na č in ž i vo ta neg o

d a na s . V l a j ko Ka len i j es te

b i o imu a n , a li i veo ma

s kr o ma n , r a d a n č o vek ko j i

j e ve i d eo s vo g ima n j a

za veš ta o s vo me o teč es t vu

Vladimir Vlajko Kalenić je celokupnu imovinu dao udobrotvorne svrhe, pre svega za školovanje stude-nata Beogradskog univerziteta, a na njegovom ze-mljištu na Vračaru je nikla jedna od najvećih beo-gradskih pijaca, Kalenić pijaca

Nekadašnji izgled zadužbine u Svetogorskoj 12(politikin−zabavnik.co.rs)

Današnji izgled zgrade zadužbine Vlajka Kalenića

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


Zadužbina Vlajka Kalenića i danas po−maže odlične studente Ekonomskog fakulte−

ta slabijeg materijalnog stanja u obliku sti−pendija. Naime, trideset dva stana i dve so−be u Svetogorskog ulici 12 iznajmljuju se, aovaj novac studentima omogućava da seiškoluju, baš kako je to Vlajko Kalenić želeoi svojim testamentom omogućio. Sredstvazadužbine se koriste i za usavršavanje stu−denata u zemlji i inostranstvu, nabavkeudžbenika, literature i drugih sredstava po−trebnih za studiranje i usavršavanje, poma−ganje ustanova i organizacija u oblasti stu−dentskog standarda i druge oblike pomoćikoje utvrdi Odbor zadužbine.

Zgrada u Svetogorskoj 12 podignuta je1935. godine takođe iz sredstava zadužbine ito prema projektu građevinskog inženjera Ra−doslava Todorovića. Površina zgrade je 2.597metara kvadratnih. Na fasadi je bista VlajkaKalenića, rad vajara Dragomira Arambašića. Idok pored biste piše da je zgrada ZadužbinaVlajka S. Kalenića, na drugoj ploči stoji da jeto Zadužbina Vlajka Kalinića, najverovatnijezbog toga što se u nekim dokumentima Vlaj−ko Kalenić zaista pominje i kao Vlajko Kalinić.

Slavica Danilović

ZADUŽBINARI

27Istorija

Kalenića gumno sa pijacom Kalenić pijaca danas (bgpijace.rs)

Gašenje i obnova zadužbina

Crni dani za zadužbinarstvo počeli su, kao što se zna, s početkom

Drugog svetskog rata, kada je oku

pator zaposeo ve i broj zadužbin-

skih zgrada u Beogradu (koje nisu bile porušene) i onemogu io priho -

de na račun kirija, a nastavljeni su sa oslobo đenjem Beograda i dola-

skom novih vlasti. I dok je

okupator ve inu zgrada ostavio u za-

tečenom stanju, za nove stanare se to ne bi moglo re i. Tako se u

Zadužbinu Vlajka Kaleni a, u Svetogorskoj 12, uselio Veliša Lekovi ,

major Ozne (u ratu političk

i komesar 1. bataljona 4. proleterske bri-

gade) sa još nekim podobnim drugovima. Oni tu nisu dugo o stali, ali

su iza sebe ostavili ruinirane stanove, odnevši iz njih sav nameštaj.

Zadužbine su stradale i gašene i u talasu eksproprijacije 1949. godi-

ne, pa je zemljište oduzimano i od Zadužbine Vla jka Kaleni a, a da

Uprava zadužbine nije mogla to da spreči. Ve ina zadužbina je zauvek

ugašena u ta lasu nacionalizacije 1958. kada im je oduzeta imovina,

a tek jedan deo je nastavio da životari na račun malih sredstava ko-

ja su stizala od nacionalizacije. Preživela je jedino Kolarčeva zadužbi-

na i nastavila sa delatnoš u, ali je i njoj ve i deo imovine oduzet. Tek

90-ih godina prošlog veka poče la je obnova rada pojedinih zadužbina,

i to pre svega vra anjem njihove imovine (zgrada) od kojih se ponovo

ubire kirija i ispunjavaju (bar nekim delom) zaveštanja njihovih osni-

vača. U skladu s važeć im zakonskim propisima Univerzitet u Beogra-

du (koji je decembra 1939. godine raspolagao sa 75 zadužbina i fon-

dova) je od 1997. godine do danas obnovio rad 11 zadužbina i tri

fonda. Jedna od njih je i Zadužbina Vlajka Kaleni a.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


koja je ranije bila u sastavu Romejskeimperije, pripala je Ugarskoj. U okviruadministrativne reforme, koju je posle ta−tarske najezde u 13. veku sproveo ugar−ski kralj Bela IV (1235−1270), osnovana

je Mačvanska banovina, čiji je centar bioutvrđeni grad Mačva. Iz tog perioda dati−ra i geografski pojam istog imena, kojidanas označava ravnicu koja se prostire

od Šapca ka Drini. Nije utvrđeno gde segrad Mačva tačno nalazio. Neki istoričaripominju mogućnost da je on bio na Sa−vi, nizvodno od današnjeg Šapca.

Mačvanska banovina bila je, vero−vatno još po svom osnivanju, 1247. go−dine, ustupljena Belinom zetu, Rostisla−vu Mihajloviču, koji je iz Rusije, pod na−

jezdom Mongola izbegao u Ugarsku.Posle Rostislava, prvog mačvanskogbana, Mačvom je upravljala njegovaudovica Ana.

Krajem 1267. ili početkom 1268. go−

dine, kralj Uroš je odrekao vazalstvoUgrima i napao Mačvu kojom je tadaupravljao unuk ugarskog kralja Bele IV −Bela Rostislavljevič. Posle početnihuspeha srpskog kralja, kada je Bela IV

poslao pomoć svome unuku, u proleće1268. vojska kralja Uroša je potučena, asam Uroš sa brojnom vlastelom zaro−bljen i odveden u Budim, kralju Beli.

Srbi su prvi put zagospodariliMačvom oko 1284. kada ju je na upra−vu od Ugara dobio kralj Dragutin, posleabdikacije u korist svoga mlađeg bratakralja Milutina (1282). Dragutin je sa ti−

tulom sremskog kralja, sve do svojesmrti 1316. godine vladao Mačvan−skom banovinom, Beogradom i severo−istočnom Bosnom. Nije baš sigurno dali je Dragutin vladao iz grada Mačve,pošto se njegov dvor („letnjikovac“) na−lazio u mestu Debrc, udaljenom oko 25kilometara nizvodno od Šapca, u prav−cu Beograda.

Kralj Milutin je posle Dragutinovesmrti samo neko vreme uspevao da držiMačvu, koja je ubrzo ponovo prešla uugarske ruke. U vreme uspona i širenja

države kneza Lazara, Mačva ponovoulazi u sastav Srbije. U povelji svojoj za−dužbini, Manastiru Ravanici, iz 1381.godine, knez Lazar daruje kao metohRavanici brojna sela u mačvanskom

kraju, kao i prihode od dva đurđevdan−ska panađura u mačvanskim selima. Uvreme Lazareve vladavine Mačvom,ona je bila stalno poprište sukoba uonim periodima kada je Lazar po−kušavao da se oslobodi ugarske domi−nacije. Situacija se nije promenila ni uprvoj polovini vladavine Lazarevog sina,Despota Stefana. Međutim, posle 1402.

godine, kada je Stefan bio ugarski va−zal, on je uz Beograd dobio i Mačvu naupravu, pa se situacija u ovom kraju naneko vreme primirila.

Od Zaslona do BejurdelenaNema sumnje u to da je na području

samog Šapca i njegove okoline posto− jalo slovensko naselje (ili više njih) i usrednjovekovnom periodu. O tome sve−doče i nekropole koje potiču iz periodaod 10. do 13. veka. Jedna od njih se na−lazi upravo na teritoriji današnjeg Do−

njošorskog groblja u Šapcu.Najstariji zapisi o naselju na teritoriji

današnjeg Šapca pod imenom Zaslonpotiču iz sredine 15. veka. U Državnomarhivu u Dubrovniku sačuvana su dva

ŠABAC KROZ ISTORIJU

29Istorija

do Malog Pariza Pop Luka Lazarević Jevrem Obrenović

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


30 Istorija

dokumenta o starom Zaslonu: je−dan od 16. aprila 1454, a drugi od1. marta 1455. godine. U prvom do−kumentu ime „Zaslon na reci Savi“pominje se kao srpsko naselje, u

vezi pravnog spora između dvojiceDubrovčana, a u drugom se, naspisku dužnika jednog dubro−vačkog trgovca nalazi i neki „GrofNikola od Zaslona“ (Nicola conte diXaslon). Zaslon se ponovo pominjeu povelji kralja Stefana Tomaša iz1458. godine. Naziv Zaslonoznačavao je neki breg, uzvišenje,ili zaklon od vodenih nepogoda.Mačva, pa i sam Zaslon, ostali su usastavu srpske despotovine sve do

njene propasti 1459. godine. Kada je srpska despotovina konačno pa−la pod osmansku vlast, Turci su za−vladali i Mačvom i Zaslonom, već1459. godine.

Na pogodnom mestu, gde seobala Save blago uzdiže, a nedale−ko od ušća rečice Kamičak u Savu,verovatno u blizini onog mesta kojese ranije zvalo Zaslon, Turci 1470. ili1471. godine, podižu tvrđavu. Podkomandom Isabega Isakovića20.000 turskih vojnika učestvovalo

je u izgradnji tvrđave i zaštiti radova.Izgradnja je bila gotova u rekordnomroku. Dok je ugarski kralj Matija Kor−vin čuo za gradnju tvrđave ona jeveć bila završena. Sudeći prema ar−heološkim ostacima, tvrđava nije bi−la velika po dimenzijama, ali je ima−la snažne i visoke bedeme. Sa−građene su i četiri okrugle kule nauglovima. Međutim, prema crtežu iopisu Hartmana Šedela, u njegovimHronikama iz 1493. i 1495. godine,

šabačko utvrđenje je bilo izgrađenosamo od zemljanih bedema i drve−nog kolja. Možda je on zapravo pri−kazao crtež neke ranije tvrđave, ko−

ja se nije nalazila na mestu gde suTurci kasnije sazidali utvrđenje −npr. Zaslona. Moguće je i da je prva,turska tvrđava bila jednostavna, odzemlje i kolja (palisada), kakvu jeprikazuje Šedelov crtež, a da su zi−dano utvrđenje kasnije sagradili Tur−ci i(li) Ugari krajem 15. ili početkom16. veka.

Novosagrađenoj tvrđavi i gradukoji je oko njenih zidina nastajao,Turci daju ime Bejerdelen (Bögürde−len ili Bügürdelen, prema Aleksan−dru Deroku Bigirdelen; a prema Sto−

janu Novakoviću Bugjurdelen), što uprevodu sa turskog znači „onaj kojiudara sa boka“. Tako lociran iutvrđen grad bio je značajna turskaispostava iz koje se moglo lako upa−

dati u ugarsku teritoriju, kontrolisatisaobraćaj Savom i vršiti uspešno nizdrugih vojnih funkcija.

Od Bejerdelena do ŠapcaTokom nekoliko narednih veko−

va, Šabac je više puta prelazio izturskih u ugarske ili austrijske rukei obratno. Tokom vladavine jedne,druge ili treće imperije grad je po−stepeno menjao svoj izgled u skla−du s njihovom tradicijom i kulturom.

U vreme osmanske vladavine, koja je i najduže trajala, Šabac je bio ti−pičan orijentalni grad, sa uskim, pr−ljavim uličicama, malim zanatskimradnjama sa ćepencima i sa neko−liko džamija.

U periodu turske vlasti ne možese o Šapcu govoriti kao o pravomgradu, jer se život odvijao uglav−nom u tvrđavi i na uskom prostoruoko nje. Jedan od razloga za slabi−

ji razvoj gradskog naselja je i konfi−guracija terena. Močvarno tlo, reka

Sava i rečica Kamičak činili su pri−rodnu prepreku razvoju naselja.Bair (breg, uzvišenje), danas jednaod najstarijih naseljenih gradskihzona, u 15. veku je bio povezan satvrđavom dugim drvenim mostomkoji je premošćavao vodoplavni te−ren. Međutim, Šabac je 1527. imaopet, a 1548. godine već 11 mahala,među kojima se Bair pominje kaohrišćanska mahala, sa 31 kućom.

„Probijač boka“ bio je „od−

skočna daska“ za osmanske upadena teritoriju Ugarske. Prema rečimaDespota Vuka Grgurevića Branko−vića − Zmaja Ognjenog Vuka,Šabac je bio „desno oko sultano−vo“, mesto na kome sultan „drži no−gu na grlu hrišćanima“, grad koji jeosmanlijama strategijski važniji ne−go Smederevo. Preko Smederevase moglo samo u Donju Ugarsku, apreko Šapca i u Slavoniju, Hrvat−sku, Kranjsku, Korušku i Štajersku −tzv. Gornje krajeve.

Prvi pomen imena Šabac, po−tiče upravo iz vremena kada jetvrđava prvi put prešla u ugarskeruke. Kako nije mogao da nastavipohod na osmanske teritorije Du−


Šabac u Hronici hartmana Šedela, 1493

Austrijski napad na Šabac 1788.

Šabac, 1713.

Austrougarski vojnik u okupiranom Šapcu, 1914.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


navom, nizvodno od Beograda,kralj Matija Korvin, okrenuo je svo−

ju kampanju u januaru 1476. godi−ne ka Šapcu. Posle 33 dana opsa−de i žestokih borbi, osvojio ga je.

Među ugarskim vojnicima koji sutada zauzeli Šabac, nalazili su se isrpski vojnici pod komandomZmaja Ognjenog Vuka. U tvrđavu

je smeštena srpska šajkaška po−sada koja je, posle 1490. godine,nekoliko puta uspevala da odbranigrad od pokušaja Osmanlija da gapovrate. Izvori iz vremena kada suUgari i Srbi oslobodili Šabac odTuraka, prvi put pominju imeŠabac, ali još uvek paralelno sa

imenom Zaslon. Na kraju pismapapi, napisanog u toku opsade,kralj Matija Korvin kaže da ga piše„u opsadi tvrđave Šabac“ („in obsi−dione castelli Sabatz“). Domaći le−topisi osvajanje Šapca opisujurečima: „Primi kralj Matijaš i VukDespot Zaslon, grad na rjecje Sa−vi, iže zovet se Šabac“. Od tada,pa sve do sredine 17. veka, nazivŠabac (nem. Sabaz, Sabatz, Sa−bacz, Sabaczii, Schabaz, Scha−batz, lat. Sabacium) biće sve

češći, dok će imena Zaslon i Be− jurdelem polako odlaziti u zabo−rav. Ne zna se odakle potiče imeŠabac, ali se najčešće smatra da

je taj naziv usko povezan sa ime−nom reke Save i imenom Savauopšte. U latinskim izvorima iz 16.i 17. veka, Sveti Sava se zoveSancti Saba ili Sancti Sabas.

Šabac je ponovo pao u turskeruke u leto 1521. godine, malo prenego što su trupe Sulejmana Ve−

ličanstvenog osvojile i Beograd.Osmanlije su vladale Šapcem na−rednih vek i po, sve dok u toku Au−stro−turskog rata (1683−1699) Au−strijanci pod Ludvigom Badenskim,nisu zauzeli grad 1688. i uspeli daga zadrže naredne dve godine. UAustro−turskom ratu (1716−1718)austrijska vojska, pod komandomEugena Savojskog, ponovo osvajaŠabac od Turaka, 1717. godine.Grad ostaje pod austrijskom vlašćusve dok Beogradskim mirom nije

vraćen Osmanlijama. Sledeći putAustrijanci će zavladati Šapcem utoku Austro−turskog rata 1788−1791, ali će ga Svištovskim miromponovo vratiti Turcima na upravu.

U periodu od 16. do 18. veka,Šabac je u vremenima mira, pola−ko sticao i obeležja trgovačkoggrada. Svoj puni procvat doživećetek u 19. veku.

Zlatni vek ŠapcaOdmah po izbijanju Prvog srp−

skog ustanka, Šapčani su se uogromnom broju uključili u borbuprotiv Turaka, a grad Šabac dobi−

ja sve veći istorijski značaj. Ustani−ci, pod komandom Jakova Nena−dovića i Pop Luke Lazarevića, veću martu 1804. napadaju Šabac.Osvajaju ga 2. maja, iste godine,ali su u dogovoru s lokalnim Turci−

ma podelili varoš. Kada su Turciposle boja na Ivankovcu (1805)uvideli da se Srbi ne bore samoprotiv dahija već i protiv sultana,ponovo izbijaju sukobi oko Šapca.Turske trupe iz Bosne uspele suda proteraju Srbe iz šabačke va−roši 1806, ali je Jakov Nenadovićodmah potom započeo dugotrajnuopsadu grada. Kada su Turci po−raženi u Mišarskoj bici, nedalekood Šapca, 15. avgusta 1806, stvo−rili su se uslovi da Srbi zauzmu i

sam Šabac. Turci su grad predaliKarađorđu 7. februara 1807. godi−ne. Kao uspomena na Mišarskiboj, ostali su stihovi narodnog pe−vača u kojima se pominje i Šabac.U njima, saznavši za ishod bitke ipogibiju Kulin Kapetana, Kulinovakada ogorčeno jeca: „Bjeo Šapcune bijelio se/ već u živoj vatri izgor−

jeo!/ Jer kod tebe Turci izgiboše/ Crni Ðorđe da te Bog ubije“.

Stekavši ponovo slobodu u

okviru autonomne kneževine knja−za Miloša 1815. godine, Šabaczapočinje svoj ubrzani razvoj.Ovaj period se poklapa s vreme−nom uprave prosvećenog Jevre−ma, brata kneza Miloša, jedinogpismenog od braće Obrenović ičoveka širokih i naprednih shvata−nja. U martu 1816. godine, Milošga je postavio za obor−knezaŠabačke nahije, kada mu je bilosamo 26 godina. U Šapcu seoženio Tomanijom, ćerkom Ante

Bogićevića, vojvode iz Prvog srp−skog ustanka, s kojom je izrodioosmoro dece − sedam kćeri i jed−nog sina. Njegov sin Miloš bio jeotac potonjeg kralja Milana.

31Istorija


Trgovačka radnja u Šapcu, opljačkana od strane Austrougara za vreme Cerske bitke

Jevremova ulica u Šapcu, 1934. godine

Reklamni plakat za nastup čuvene pevačiceSofke u Šapcu, 1930.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


32 Istorija

Jevrem je Šapcem upravljao 15 go−dina, sve do 1831, kada je postavljen zagubernatora varoši i Nahije beogradske.Za to vreme Jevrem je iz korena prome−nio i unapredio život Šapca. Već poslepola godine Jevremovog upravljanja,

Stevan Živanović−Telemak piše VukuKaradžiću u Beč: „Šabac se na Bairunačinio da ti ima šta oko gledati“.

Jevrem u Šabac unosi duh evropskecivilizacije i grad počinje da poprima iz−gled „prečanskih“ varoši. Angažovao jeinženjere

koji postavljaju osnove za pravilnu, ur−banizovanu izgradnju Šapca, grade pu−teve, donose uredbe o komunalnoj de−latnosti. Ono što je najvrednije i na po−

nos Šapčana, a što je nastalo u Šapcuza vreme Jevremove vladavine, svaka−ko su: Šabački magistrat (1823); va−roška bolnica i apoteka − prve u Srbiji(1826); Osnovna škola, prva u Srbiji po−sle turske vlasti; sagrađena ličnim sred−stvima Jevrema Obrenovića (1826);gimnazija (1837); pozorište (1840);gradska biblioteka (1847). Šabac je,među prvim gradovima u Evropi, žena−ma otvorio vrata svoje gimnazije. Tu suškolu pohađale Isidora Sekulić i MilevaMarić − Ajnštajn. U vreme Jevremovo, u

Šapcu se osniva prvo muzičko društvo,preteča razvijenog muzičkog života uSrbiji; gradi se vojna kasarna, prve mo−derne kafane... Šabac postaje prvi gradu Srbiji koji ima zastakljene prozore, fija−

ker, klavir (na kome je svirala Jevremo−va kći Anka). U Šabačkoj nahiji, Jevrem

je imao i brojna druga zaduženja: priku−pljanje poreza, komunalno i urbanističkoupravljanje, osnivanje i ustrojstvo suda,organizacija zdravstva i sprečavanje za−

raza i epidemija, suzbijanje hajdučije,ušoravanje okolnih sela, gušenje buna,učešće u diplomatskim aktivnostima...

Jevremov konak, sazidan 1824. pouzoru na Konak kneginje Ljubice u Be−ogradu, bio je jedna od najlepših zgradatadašnje Srbije. U

tom zdanju, Jevrem je okupljao intelek−tualni krem ondašnje Srbije, podstičući ihrabreći njihovo stvaralaštvo koje je na−ilazilo na nerazumevanje i otpor nepro−

svećene i zaostale sredine. U tome mu je pomagala i njegova obrazovana kćer−ka Anka. U okviru konaka bila je i zna−menita biblioteka, jedna od najbogatijihu Srbiji. Zato se Jevremov boravak uŠapcu i naziva „Jevremovim zlatnim do−bom“. Svojim vizionarskim delovanjemon je udario temelje potonjeg „MalogPariza“.

Konačno i potpuno oslobođenje odturske vlasti Šabac je dočekao 1867.godine, kada je i poslednji turski vojniknapustio tvrđavu na Savi. Stanovništvo

Šapca, sada već u velikoj većini srpsko,s oduševljenjem je dočekalo ovaj do−gađaj. Veoma brzo će se iz šabačkogživota izgubiti većina tragova vekovnogturskog prisustva na ovim prostorima.

Drugu polovinu 19. veka obeležio jeveoma ubrzani razvoj Šapca. Naročitose brzo razvijaju trgovina, poljoprivreda,a javljaju se i početni oblici industrijskeproizvodnje. Do Prvog svetskog rataŠabac se, uz Beograd i Kragujevac, de−

finitivno utvrdio kao jedan od najznačaj−nijih srpskih gradova. Sve više Šapčanaprihvatalo je modele života evropske ci−vilizacije. Zbog svog tako ubrzanog raz−voja i poleta kojim je odisao, kao i razvi−

jenog kafanskog života, dobio je naziv„Mali Pariz“. Američki istoričar, Henri

Smit Vilijams, zapisao je u svojoj

Istoriji sveta 1907. godine: „Shabatz onthe Sava has become a little Paris“. Narazmeđi dva veka, Šabac dostiže svojpuni prosperitet. Grade se velelepne po−rodične kuće u centru grada i letnjikovciu njegovoj okolini, sa stilom i ukusomkoji je diktirala tadašnja Evropa.

Šabac je jedan od prvih gradova uSrbiji gde su u brojne kafane, uglavnomnedeljom pre podne, sa svojim kavaljeri−ma dolazile i dame. Do tada je to bila sa−mo muška privilegija, a za žene nezami−sliva sramota. Način odevanja i op−

hođenja šabačke gradske gospode tada je već uveliko bio kao i u Beogradu i ve−likim evropskim gradovima. Početkomveka, na ulicama Šapca, uveliko se mo−gao videti velosiped (bicikl), pa i poneki


Vladimir Jovanović (1833−1922), srpski političar i državnik, profesor

Velike škole i akademik,

otac Slobodana Jovanovića, rođeni Šapčani

Stojan Novaković (1842−1915), srpski političar i državnik, istoričar, filolog i akademik, rodio se u Šapcu

kao Konstantin, ali je kasnije svojeime „posrbio“ u Stojan Amblem Šabačkog pozorišta

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)



33Istorija

automobil. Gradski život bio je „prijatnakombinacija rada, odmora i zabave“, ka−ko je i priličilo tadašnjem Belle Époque.Najbolja ilustracija ovakvog meraklijskogi boemskog načina života nalazi se u sti−hovima šabačkog pesnika Dragiše Penji−

na (1925−2000) „Kad je deda lumpovao“.

Srpski VerdenIdiličnu sliku šabačkog života prekida

katastrofa Prvog svetskog rata. Četiri go−dine na ovim prostorima odvijale su se ve−like vojne operacije, ali je Šabac posebnobio na meti bestijalnih osveta austrougar−ske vojske. Grad je porušen, popaljen iopljačkan, kao i sela u njegovoj okolini.Šabac je „bivao okupan u čeličnoj vatri ar−tiljerije“ a narod je, ubijan, raseljavan,

mučen od strane neprijatelja i bolestima,kraj rata dočekao u velikoj materijalnoj be−di. Od predratnih 14.000 stanovnika, rat jepreživelo nešto više od polovine, a i brojkuća u Šapcu bio je prepolovljen. U prvimposleratnim danima, Šabac je „više ličiona Pompeju nego na Pariz“. Devastira−nost grada bila je vidljiva još narednih ne−koliko godina posle rata. Takve su bile po−sledice rana koje su mu zadali okupatori −Austrijanci, Nemci i Mađari.

U neposrednoj blizini Šapca, na ob−roncima planine Cer, odigrala se, avgu−

sta 1914. godine, čuvena Cerska bitka −veličanstvena pobeda srpske vojskepod komandom vojvode Stepe Stepano−vića, prva saveznička pobeda u Velikomratu. Toranj šabačke crkve, za koji seobično misli da su ga porušili Austrouga−ri, srušili su zapravo Srbi. Na tornju suse nalazili austrougarski izviđači i mitra−ljesko gnezdo. Avgusta 1914. godine, utoku Cerske bitke, okupatori su u crkvuzatvorili nekoliko stotina Šapčana, pre−težno nejači, žena, staraca i dece i tu ih

danima držali bez hrane i vode. U crkvi

su se mnogi ugušili ili umrli od iznemo−glosti, a mnoge su Austrougari izvodili uportu i tamo streljali. Neko je o tomeobavestio našu vojsku na Ceru. Sa svo−

jim četnicima do Šapca je dojurio vojvo−da Vojislav Tankosić. Sa Jevremo−vačkog brda četnici su granatom iz topa,

precizno, „iz prve“ pogodili toranj i uništi−

li osmatračnicu i mitraljesko gnezdo. Prenego što je srpska vojska, posle pobedena Ceru, usiljenim maršem stigla doŠapca, okupatori su napustili crkvu,ostavljajući u crkvenoj porti nesahranje−ne leševe preko 150 nedužnih civila.

Šabac se tri puta našao pod austro−garskom i nemačkom okupacijom. Krat−ko vreme u toku Cerske i Kolubarske bit−ke, 1914. godine, a potom i od 1915. do1918. godine. Jedinice Drinske divizijeSrpske kraljevske vojske oslobodile suŠabac 2. novembra 1918. godine. Ovajgrad opet se izdvojio među srpskim gra−dovima, ali ovaj put po stradalništvu. Zasvoje stradanje i ratne zasluge tri puta jeodlikovan: francuskim Ratnim krstom sa

palmom (1920), čehoslovačkim Ratnim

krstom (1925) i Karađorđevom zve− zdom . Zbog toga je i nazvan po slavnomfrancuskom gradu „Srpski Verden“.

Krvavi maršU periodu između Prvog i Drugog

svetskog rata, Šabac je ipak uspevao dase razvija i raste, i to pre svega, zahva−ljujući svojim vrednim stanovnicima, za−natstvu, trgovini, i poljoprivredi. Predsam kraj tog perioda, 1938. godine, uŠabac je premeštena Hemijska industri−

ja Zorka koja je dotle radila u Subotici.

Njen rad i razvitak obeležiće kasniji raz−voj grada i postati sinonim za Šabac.

Svoj posleratni život u Kraljevini SHS,Šabac je nastavio u nešto izmenjenimokolnostima. Državna granica pomerilase znatno na sever i zapad, pa se Šabacu to vreme našao u unutrašnjosti zemlje.Kapital se, zahvaljujući gubitku pogra−ničnog statusa, manje slivao u ovaj grad,ali su se Šapčani, pamteći nedaće iz Ve−likog rata, malo sigurnije osećali.

Posle kratkog perioda mira i spokoja,

ratni užasi ponovo su zahvatali Evropu,Jugoslaviju, pa i Šabac. Već u prvoj rat−noj godini ovaj grad je žestoko stradao.Sredinom septembra 1941. godine jedini−ce JVuO oslobodile su od Nemaca celoPodrinje i Mačvu, osim grada Šapca.Cerski četnički odred (2.500 boraca), podkomandom kapetana DragoslavaRačića, uz pomoć Mačvanskog partizan−skog odreda (250 boraca), pod koman−dom Nebojše Jerkovića napao je Šabac,u kome se nalazila nemačka posada odoko 1.000 vojnika, 22. septembra 1941.

godine. Zbog loše koordinacije izmeđučetnika i partizana, kao i zbog podrškekoju su Nemci dobili od svoje avijacije ipojačanja koje je došlo iz Srema (342.nemačka pešadijska divizija i ustaške Hotel „Evropa“

Kad je dedalumpovao

Kad je deda lumpovao

u šabačko staro doba,

paljeni su polileji

u svih devet carskih soba.

Poljupce je čak iz Luvra

slala Šapcu Mona Liza.

No ni život na Balkanu

bio je k'o sred Pariza.

Kad je

deda lumpovao

na tri šora i dva smera,

vozili su štap i šešir

dva posebna fijakera.

Poljupce je čak iz Luvra...

Služile ga kelnerice,

nasmejane, ljupke, vešte.

Ali deda i ne haje,

pa odjuri sve do Pešte.

Tre a zora kad osvanu

i dogore nova sve a,

pre njega su ku i stigle

za baku tri korpe cve a.

Poljupce je čak iz Luvra...

Dragiša Penjin

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)



34 Istorija

snage), četnici i partizani su morali da sepovuku iz Šapca 24. septembra.

Posle toga, u znak odmazde, Nemciproteruju oko 5.000 Šapčana u sre−mačko selo Jarak, gde su bili smešteni uimprovizovani logor. Sa tog „Krvavog

marša“, kako je kasnije nazvan, mnogise nikada nisu vratili kući. Put od 23 ki−

lometra pređen je za četiri časa, tako da je skoro cela kolona put prešla u trku.Nemački vojnici i ustaše, koji su sprovo−dili kolonu, išli su na kamionima, konji−ma i biciklima. Iznemogle i nesposobne

Šapčane, koji su padali od umora ili za−ostajali, usput su likvidirali. Po izjavamapreživelih, na „Krvavom maršu“ likvidira−no je oko 120 ljudi. Posle višednevnogmučenja šabačkih talaca žeđu, glađu,batinanjem, pucanjem preko glava,meštani sela Jarka izdejstvovali su odo−brenje kod komande koncentracionoglogora da mogu pohapšenima pružiti po−moć. Voda, koju su im seljaci iz Jarka nakolima donosili od 28. septembra, spa−sla je od smrti mnoge Šapčane. Oni, za−

hvalni meštanima Jarka, na ulazu u selopodigli su česmu sa natpisom: „Za lju−bav, za bratstvo, za vodu“. U znak

sećanja na „Krvavi marš“, od 1982. go−dine na reci Savi održava se tradicional−ni međunarodni plivački maraton Šabac−Jarak, dužine 18,8 kilometara, kao me−morijalna trka pod nazivom „Trka mira“.

Tokom rata u Šapcu je postojao kon−

centracioni logor kroz koji je za četiri go−dine prošlo oko 25.000 Srba, Jevreja i

Roma. Ukupne žrtve koje je ovaj gradpodneo tokom Drugog svetskog rata iz−nose oko 7.000 ljudi. Nemačke snagepovukle su se iz Šapca 23. oktobra1944. godine, a u grad su potom ušle je−

dinice 23. divizije 14. korpusa NOVJ.

Čivijaška republikaDrugi dan Duhova − Sv. Trojice, kao

slavu grada Šapca ustanovio je vladikaNikolaj Velimirović, ali se od kraja Drugogsvetskog rata do 2002. godine ona nijeslavila kao gradska, već kao slava Na−

rodne hrišćanske pravoslavne zajednice .Ipak, danas, pored svoje gradske slave,Šapčani imaju i jednu nezvaničnu − MaluGospojinu (Roždestvo Presvete Bogoro−

dice), koja se slavi 21. septembra.Svake godine, septembra meseca,pred Malu Gospojinu održava se u Šap−

cu „Čivijada“. To je kulturno−turističkamanifestacija koja neguje izvorni humornaroda ovog kraja − Mačve, Posavotam−nave i Pocerine, i naravno grada Šapca.Naziv potiče od nadimka za stanovnikeŠapca − „Čivijaši“. Prema legendi, ovaj

nadimak su dobili kada su, u skladu sasvojim britkim humorom, kralju Milanu,

koji nije želeo da plati neke kockarskedugove, izvukli čiviju iz točkova fijakera,zbog čega se fijaker raspao, a kralj Mi−lan završio na zemlji. U vreme „Čivijade“Šabac se proglašava glavnim gradom

„Čivijaške republike“ − Države humora,satire i veselja.

Najpoznatiji vašar u Srbiji je Malogo−spojinski vašar u Šapcu, koji se svakegodine održava 21. septembra na Mihaj−lovcu. Proslavila ga je starogradska pe−sma „'Oćemo li u Šabac na vašar“.Vašar uvek traje četiri do pet dana. U ra−nija vremena imao je i do 300.000 pose−tilaca.

Nikola Giljen

Ovaj tekst je nastao u okviru

naučnoistraživačke delatnostiFonda „Princeza Olivera“

www.princezaoliverafond.org.rs

Fond „Princeza Olivera“ osnovan je 2008. godine u Beogradu, s misijom očuvanja

srpske duhovnosti, istorijske i kulturne baštine. Objavljivanje ekskluzivne istorijske mono-

grafije Pr inceza O l i vera , zaborav l jena srpska kneg in ja (2009), na srpskom, engle-

skom i ruskom, kruna je dosadašnjeg rada fonda. Knjiga Kneg in ja O l i vera , put

ružama posut (2010) skraćeno je i prerađeno izdanje monografije.

Dokumentarni film Put ružama posut , u produkciji fonda, pored nesvakidašnje

životne priče princeze Olivere, kroz igrane strukture, oživljava i mnoge druge ličnosti i do-

gađaje iz srpske srednjovekovne istorije.

Sva izdanja se najpovoljnije mogu nabaviti preko fonda:

[email protected]

www.princezaoliverafond.org.rs

Šapčani streljani u gradu 1941. Nemački okupator je 1941. godine mnoge Šapčane obesio po banderama

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


INDIJA

Istorija 35

Rabindranat Tagor je izuzetno popularan u Sr−biji, u velikoj meri nakon što je 1926. godinesa dve ćerke, zetom i unučetom posetio Be−ograd, gde je odseo u hotelu Palas. Presto−nica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bila

je zadivljena pojavom indijskog pesnika i filozofa, kao i da

se on oduševio Beogradom.Kažu da je Tagor upozorio da ne sme da se izgubioslonac u tradiciji, duhovnom životu i mitu. On je održaodva predavanja na univerzitetu i ručao u „Srpskom kralju“,gde ga je dočekao nacionalni Pen klub. Dao je intervju eru−diti, umetniku i novinaru Stanislavu Vinaveru i razgovaraos vladikom Nikolajem Velimirovićem, koji mu je poželeodobrodošlicu „ne u ime Jugoslovena ili Balkana, već u imecele Južne Evrope, koja smatra za čast što je udostojavaposete tako veliki pesnik i čovek iz velike zemlje Indije“.

Gurudev (duhovni učitelj), kako su još zvali indijskogpolimata, bio je naročito dirnut kada mu je poklonjena ko−sovska srpska nošnja iz 18. veka optočena zlatom.

Obećao je da će njegova ćerka odoru nositi samo u naj−svečanijem i najvažnijem trenutku svog života.

Na predavanja je došao i običan radnik, koji je jedvanačuo za veličinu i vrednost ovoga pesnika daleke Indije,došao je i ozbiljni učenjak da svoja znanja o Tagoru obogatii ličnim impresijama o njemu, javila je „Politika“. On je govo−rio o progresu i savremenoj civilizaciji, ali je najlepši deovečeri bilo pesnikovo recitovanje pesama na bengalskom je−ziku, tako da je „i taj bengalski jezik svima slušaocima koji suga prvi put čuli u životu izgledao blizak, poznat i razumljiv“,izvestio je taj nacionalni list.

„Nekad su narodi bili jednostavni.

Sad su komplikovani. Sad ih razdi−ru mnoge težnje. Svaka od tihtežnji ima opravdanje ako jeprožeta duhom. Glavno jeda u svemu bude duhov−noga strujanja... Duhovnariznica nalazi se na Isto−ku, odakle su potegle re−ligije. Bez Istoka Evropaće se izgubiti u faktima,u predmetima, u znaci−ma, i propašće... U dodirusa Istokom procvetaće

predmeti. Bez tog duha onibi ugušili Evropu“, rekao jeVinaveru.

„Indija danas šalje čovečan−stvu novu svetlost, a to je Gandi. On

uči da je svaka borba u stvari jednoropstvo. On uči da se fizički bore sa−mo životinje, dok se ljudi duhovnobore... Gandi priznaje da je učenikTolstoja. On mu mnogo duguje. Ali

je Gandi razvio ogromnom snagomtu doktrinu“, nastavio je Majstor u in−

tervjuu.

Ovaj tekst prenosimo iz periodičnog izdanja Privrednog pregleda „Indija

zemlja partner“, avgust 2014.

Duhovna riznica

nalazi se na Istoku

Ko je Gurudev Dobitnik Nobelove nagrade za književnost(1913) rođen je 1861. u porodičnom zdanju

Džorasanko Takur bari (Domu Tagorovih) u Kolka−ti, gde je i umro 1941. godine. Manje poznat van svojih

granica, bengalski jezik ima skoro hiljadugodišnjuknjiževnost, a od 15. veka je iznedrio pisce nespornog

značaja. Bio mu je potreban jedan Tagor da ga uzdigne.Prestižno priznanje Švedske akademije dobio je, kao prvineevropljanin, ponajviše na osnovu skraćene zbirke „Gi−

tandžali“ koju je sam preveo na engleski ali i dopuniostihovima iz još nekoliko zbirki. Kralj Britanije i car

Indije Džordž V dodelio mu je titulu viteza 1915.godine, ali Tagor se nje odrekao 1919. posle

ubistva nekoliko stotina ljudi na nena−silnom protestu u Amricaru.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


BEOGRADSKI ALASI

36 Istorija

Alasi su imali malo vremena isredstava za zabavu. Posetekafanama uz povremeno karta−nje ili igranje domina je većinibilo dovoljno. Poneka amater−

ska fudbalska utakmica nedeljom, na čistinipored reke, privlačila je muško stanovništvo,od dece do staraca. O nekom prazniku bilebi upriličene trke čamaca, a svake godine suBeogradska i Zemunska zadruga organizo−

vale skup na kom bi se utvrđivalo koji je ribarna Dunavu ulovio najvećeg soma. Za titulu„Kralj somova“ mogao je da konkuriše samoonaj alas čiji je ulov težio najmanje 90 kilo−grama. Tako je 1937. godine alas Adam Si−mić iz Beograda poneo titulu jer je njegovsom od 138 kilograma bio najveći (Novi„Kralj somova“, „Politika“, 15. jul 1937).

Na obalu Dunava od davnina se iz dru−gih delova grada dolazilo na kupanje. Upočetku su ravna, peskovita i šljunkovitaobala, topole, vrbe i šiblje bili sve što su ku−pači imali na raspolaganju. Pred Prvi svet−

ski rat počelo se sa gradnjom „kupališta“,sojenica sa kabinama za presvlačenje iplatformi koje su korišćene za odmor (decasu ih naravno koristila za skokove u vodu).U neposrednoj blizini Ribarske zadruge bi−

la su tri kupališta: „Ðačko kupatilo“, „Dija−na“ i „Mon plezir“. Prvo se nalazilo uzvod−no, okruženo šumicom topola, a bilo je na−menjeno deci iz beogradskih škola koja sudolazila grupno na kupanje. Bili su organi−zovani i časovi plivanja. U vremenu izmeđudva svetska rata, Ministarstvo prosvete jedonelo propis o redovnom i obaveznomposećivanju rečnih kupatila od strane škol−ske dece, u cilju poboljšanja njihovog

opšteg zdravlja. Najveći broj beogradskedece je ionako za vreme raspusta tokomletnjih meseci dolazio na reke. Kultura od−lazaka na letnje odmore u druge krajevezemlje nije još tad bila dobro razvijena, aputovanje je bilo skupo.

Kupališta „Dijana“ i „Mon plezir“ su senalazila nizvodno od zadruge. Bila su na−menjena svim građanima premda su ih ko−ristila uglavnom deca i mlađi Beograđani.Smatralo se neprikladnim da se starijisvlače pred mlađima, izuzev ukoliko vodesvoju decu, pa su oni boravak na obali ko−

ristili za šetnje i posete nekoj od kafana naobali. Mlađarija se pritom zabavljala posvom nahođenju. Prodavci voća, sladole−da, šećerlema, boze i raznih drangulija zadecu bili su takođe redovno prisutni, nu−

Stanovnici Beograda,pre svega oni koji suživeli uz obale Dunavai Save, vekovima su

se bavili ribolovom.Posebno intenzivanrazvoj ribarstva be-leži se u 19. veku ka-da se osnivaju i prvaprofesionalna ribar-ska udruženja i dono-se prvi zakoni. „Istori-ja“ od broja 52 donosipriču o razvoju ribar-

stva na obalama Du-nava, alaskom životu inajpoznatijim alaskimporodicama.U ovom broju više go-

vorimo o životu naobali reka, a pre sve-ga o kafanama naDorćolu kojih je naj-

više bilo u ulicama Du-brovačkoj i Vidinskoj(danas Cara Dušana).U njima se provodio

veseli život, pun ras-položenja, ali i sevda-ha, zalivan rakijom ijeftinim vinom. Tu se iigralo, spremale pod-

vale i čarlame, ugova-rali poslovi. Postojaoje i veći broj kafana

koje se mogu nazvati„alaskim“, jer su oni unjima bili glavni i naj-brojniji gosti.Služile su im kao kop-nene „baze“, tj. mestaokupljanja kad se nijeradilo. Tamo su alasiuz rakiju, vino i meze-tluke, pravili planove

za sledeći ribolov pre-ma obaveštenjima ko-ja su na licu mestaprikupljana

Dorćolske kafane su

Kafanu Dardaneli, posle Mite Ristića Ćire, jedno vreme držao je Jevrejin Miša Kalderon

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


deći svoju robu naglas. Kupališta su bi−la i popularna mesta za „šacovanje“ iupoznavanje, van stega građanskogmorala koje su važile za šetališta i sa−stajališta u gradu.

Mali drveni dok je služio kao prista−nište brodu „Princeza Jelena“ koji jesvakog drugog dana prevozio putnikeDunavom i Tisom na relaciji Beograd−Senta−Beograd. Njegovi polasci i dola−

sci su uvek bili ispraćeni od mnoštvasveta, prijatelja i rodbine putnika, svag−da prisutne dece i obalskih radnika.

Preplivavanje Dunava nije biloništa neobično i mnogi su mladići pri−ređivali svojevrsna takmičenja, makar isamo da bi ostavili utisak na ženskinje.U vreme pre Prvog svetskog rata pre−plivavanjem Dunava se iskazivao i pa−triotizam, jer je leva obala pripadalaAusto−Ugarskoj, pa su tako začikavaninjihovi graničari i carinici. Iako su i sa−mi u svojim mlađim danima rado i

često plivali, alasi su u kasnijim godi−nama u vodu ulazili samo po potrebi.Svaki dan su ionako bili ili u njoj ili nanjoj, pa plivanje nije više pružalo nika−kvo zadovoljstvo.

Najposećeniji„Dardaneli“

Dorćolske kafane su odvajkada bilena dobrom glasu u čaršiji. U 19. veku naj−više ih je bilo u ulicama Dubrovačkoj i Vi−dinskoj (danas Cara Dušana). U njima seprovodio onaj patrijarhalni, veseli život,pun raspoloženja, ali i sevdaha, zalivanrakijom, jeftinim vinom i dobrom kafom.Tu se pilo i igralo, spremale su se podva−

le i čarlame, ugovarali poslovi. Ovaj viddruštvenog života je dobro dokumento−van zahvaljujući svedočanstvima poseti−laca kao što su Nušić, Uskoković, StevanSremac, Milorad Gavrilović, Hajim Da−vičo i glumac Čiča Ilija Stanojević.

U to doba su bile poznate kafane:„Narodni direk“, „Kod Ðerdapa“ sa ri−bljim specijalitetima, „Spuž“, „Palidrvce“,„Dva lovca“, „Jevrejska kasina“ na ugluPrinca Evgenija (posle Davidova, a da−nas Braće Baruh) i Cara Dušana, a koju

je držao gazda Leon. Postojale su i radi−

le i kafane „Hadži Janja“ na uglu Rigeod Fere i Cara Dušana, „Napoleon“, „Cr−ni orao“, „Visoki Dečani“, „Negotin“ nauglu Strahinjića Bana i Kralja Petra,„Vojvodina“, „Kod Šonde“, „Veseli

Turčin“, „Timok“, „Mon Parnas“, „Belo jagnje“, „Jadran“, „Sotirović“ i druge.Najposećenija je ipak bila „Dardaneli“ uUlici cara Dušana, nazvana tako poslerušenja istoimene kafane na Pozo−rišnom trgu jer je vlasnik mislio da ćemu zbog imena doći sva klijentela pret−hodne. Nije pogrešio. Kafana „Darda−neli“ je bila poznata po „Turskom orke−stru“, čočecima, nenadmašnoj i zano−

snoj Jevrejki Alegri Koen, udatoj Ko−vačević, po sočnim ćevapima, dobroj ra−kiji i naravno kockanju. Jedno vreme ju

je držao Jevrejin Miša Kalderon (Dr Vi−doje Golubović, Mehane i kafane starogBeograda, 2007, str. 25−27).

U Ulici cara Dušana oduvek je bilomnogo kafana kako i priliči trgovačkom idruštvenom centru jednog kraja grada.Izgledalo je da je čitav Dorćol jedan ve−liki ugostiteljski objekat, što je delimičnoi tačno jer drugih okupljališta ionako nijebilo. Od Kalemegdana do današnje Baj−

lonijeve pijace razlegali su se po okolinisamo muzika i pesma, a mirisi svežihsomuna, bureka i pečenja širili su se joši dalje. Ovaj slikovit život nastavio se i uprvoj polovini 20. veka.

BEOGRADSKI ALASI

37Istorija

bile druge kuće svih alasa

Kafana B. Nušić, koja se ranije zvala Visoki Dečani

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


38 Istorija

Kafane su bile druge kuće svih ala−sa. Težak život, ispunjen fizičkim napo−rima po svakakvom vremenu, nije osta−vljao puno prostora za zabavu i radost.Sami ribari su se šalili na svoj račun go−

voreći: „Kažedu da mlogo ribe bistri mo−zak. Pa kako ondak mi ispadosmo naj−gluplji? Nijedan pametan čovek ne bi bioribar“ (izreka sačuvana u sećanju poto−maka ribara). Ovakvo razmišljanje kom−binovano sa stavom da muškarac kaduđe u kafanu da se vidi sa ljudima morai da popije nešto, načinilo je od ovog so−

ja ljudi posebnu podvrstu.Neprekidan boravak na vodi ili pod−

vodnom zemljištu, na primer obalamareka, nepovoljno utiče na rad pojedinih

organa u ljudskom organizmu, posebnona bubrege i bešiku. Reuma je takođebila čest životni saputnik. Čuvanje uzpomoć toplog veša, ali i konzumiranjealkohola bili su alasima vidovi prevenci−

je od oboljenja. Ovaj drugi „vid prevenci− je“ je svakako bio omiljen među ribari−ma, pa nije poznat slučaj nekoga ko nijeuopšte konzumirao alkohol.

Crevca na žaru u „Borči“Tačan broj kafana na Dorćolu se ve−

rovatno nikada neće saznati. Postojale

su javne, po propisima otvorene kafane,ali i one polutajne točionice, znane samonekim dorćolskim alasima. Onih prvih je,međutim, bilo dosta. U periodu izmeđudva svetska rata nije postojala ulica bezkafane, a sve raskrsnice su ih imale nabarem dva svoja ćoška. Svaka je prven−stveno bila namenjena ljudima koji sustanovali u okolnim kućama, ali su nekepostale poznate po usluzi ili ponudi. Ta−ko su postojale one koje služe „najbolju“domaću rakiju (naravno pečenu u dvo−

rištu iza kafane), najbolji i najhladniji špri−cer, najbolju kafu ili pak neki „najbolji“specijalitet − riblju čorbu, paprikaš i fiš−paprikaš (u kafani „Zlatni šaran“), pasulj„s'meso“ ili „klot“, crevca na žaru (u kafa−ni „Borča“, na uglu ulica Solunske i CaraUroša), pečenje, turšiju i drugo.

Običaj je bio među Dorćolcima, a ve−rovatno je tako i inače bilo u Beogradupočetkom dvadesetog veka, da se u jed−nu kafanu ide na viđenje sa društvom, au razne druge da bi se uživalo u pojedi−nim specijalitetima, pa je obilazak neko−

liko kafana za jedno veče bio uobičajen.U vreme kada nije bilo mnogo radio−

tehnike, telefona i bioskopa, građani suu kafanama održavali stalne veze sa pri−

jateljima, razmenjivali misli i iskustva i

carski se zabavljali. U njima se nije na−lazilo samo jelo, piće, razonoda, kocka ilake žene, nego i čitav niz društvenihdelatnosti. Tamo su zakazivana viđenjaprijatelja, ali i poslovni sastanci. Razme−njivale su se informacije o poslu i do−gađanjima u gradu i zemlji, pa i o onimprivatnim novostima koje u Beogradukolaju od usta do usta. Zato nije nikakvočudo da su u kafanama ugovarani orta−

kluci, potpisivani poslovni ugovori, na−ručivala se roba, pregovaralo o prodaji ilikupovini. Tamo je čovek mogao naći iadvokata da ga u nečemu zastupa, ali isvedoka da „istinu“ posvedoči ili kako se

već dogovore. U njima su saznavanepojedinosti o svačemu i svakome pa je iponeki brak tamo ugovoren među glava−ma porodica. Redovni posetioci su imalisvoja rezervisana mesta, ćoškove, sto−love i stolice, sa pogledom ili bez njega.

Planiranje ribolovauz rakiju i mezetluke

Alaske kafane i kafanice su služile

kao kopnene „baze“, tj. mesta okuplja−nja kad se nije radilo. Kad se okončalov, meštar razračuna i razdeli zaradumomcima na „talove“, tj. delove, a za−tim odmah odlazi u kafanu. Tamo su

BEOGRADSKI ALASI

Kafana Borča na uglu Solunske i Ulice cara Uroša

Fotografija starog Beograda sa reklamom za čokolade fabrike Šonda

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


uz rakiju, vino i mezetluke pravili pla−nove za sledeći ribolov prema oba−veštenjima koja su na licu mesta, ukafani, prikupljana. Tu su saznavaliinformacije o stanju vode i izgledima

za uspeh lova na pojedinim deonica−ma reke, o preprekama − kamenju,nanosima, kladama ili olupinama narečnom dnu, o količini i kvalitetu ribe islično. Pored profesionalnih informa−cija saznavali su i zabavnije stvari: opodvalama, koliko austrijskim vlasti−ma toliko i domaćim, o čarlamama ko−

je su priređival i jedni drugima, zgoda−ma i nezgodama pojedinaca. Sve to jebilo izgovoreno u žargonu, uz ne−viđenu viku po kojoj se izdaleka ras−

poznavalo koja je alaska kafana. Na−vikli na larmu, ribari nisu ni primećiva−li one koji bi se žurno udaljili kad odgraje počne da boli glava, misleći daće svakako doći do motke ili noža.

Kafane su bile mesta okupljanjavećeg broja ljudi i zato raznovrsnih do−gađaja i zabave nije manjkalo. Bile sučesto posećivane od strane putujućihtrgovaca, prodavaca svakojake sitnerobe i drangulija, kockara, muzičara,umetnika svih vrsta, a i ponekog žon−glera. U jalijskim kafanama nije bilo

filmskih predstava kao u onima u va−roši. Prosjaci su takođe bili česti.Većina kafedžija ih je izgonila, a onimekša srca bi im davali da poradenešto po kafani i zarade tanjir supe ilikoji dinar. Politički agitatori svih partija ipokreta nisu mimoilazili ova mesta. De−bate o politici su se i inače svakodnev−no vodile među alasima, ali je dolazakagitatora raspaljivao prisutne i vrločesto se debata završavala tučom ukafani, sa obaveznim nastavkom na uli−

ci posle intervencije žandara.Pošto se smatralo da ženskinjamanije mesto u kafani, služile su i kaosvojevrsno pribežište muževima. Izu−zetak od pravila su bili porodični izla−sci kad bi alas vodio svoju „bolju polo−vinu“ ili čitavu porodicu na ručak. Tadasu se uobičajena dobacivanja, pecka−nja i zađevice ostavljali po strani, a ne−pristojne šale bivale su zamenjeneonim barem malo pristojnijim. Smatra−lo se da je porodica svetinja i da je ne−iskazivanje poštovanja prema nečijoj

porodici ravno uvredi. Čak su i decakoju bi supruge slale muževima u ka−fane sa porukom da „odma' kući dođu“bivala redovno čašćavana malinov−cem ili klakerom.

Nepoznata sudbinaKatice Fraj

Jedna od poznatijih dorćolskih kafa−na bila je „Kod Katice Fraj“. Nalazila seu Ulici cara Uroša, na trećem placu izafabrike čokolade i bombona „Šonda“.Naziv je bio i ostao zagonetan. Ni naj−stariji od starih Dorćolaca ne pamte dali je Katičino prezime bilo Fraj ili je toprosto bio poziv mušterijama da svrate.Nemačka reč „fraj − frei“ znači „slobod−

no“, a u srpskom jeziku je pored origi−nalnog imala i značenje „jeftino −džabe“. Stoga se može pretpostaviti da

je Katica reklamirala jeftinu uslugu.Sačuvano je jedino sećanje da je bila

Nemica, pravog imena Katarina, da jedošla u Beograd iz Zemuna posle smr−ti muža, koji je bio kafedžija, nastavila

je njegov posao ali je promenila nazivkafane.

Osim dobrog špricera, izvanrednekafe i ribljih ćufteta u sosu, ovo mesto

je bilo na glasu i po jednoj zanimljivosti.Na fasadi kafane, pored ulaza, bio jeod cigala i maltera sazidan ukrasni pila−ster − skulptura drveta, u prirodnoj ve−

ličini, sa grožđem na granama. Pričakaže da se okolno stanovništvo, kada

je Katica kupila plac, po običaju togvremena unapred raspitivalo šta će nanjemu biti(Sećanja Jelene Dedeić i

39Istorija

BEOGRADSKI ALASI

Obeležavanje ribarske slave 1938.

Ruševine kafane Kod Katice fraj, u Ulici cara Uroša, snimak iz 1977. godine(www.politikin−zabavnik.co.rs)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


40 Istorija

Ðorđa Ambrozića preneta potomcima,nap. aut.). Čuvši da je kafana dobila no−vog vlasnika i da će je samostalno držatižensko, a to je tada bilo izuzetno retko učitavoj Srbiji, u šali su budućoj „kafedžij−

ki“ poručivali da će se to desiti „kad navrbi rodi grožđe“. Katica je, međutim, ka−fanu preuredila i otvorila, a kao vid liko−vanja i opomene na ulazu je od malterai betona napravila vrbu na kojoj je rodilogrožđe. Uspešno je poslovala sve dobombardovanja 6. aprila 1941. godinekada je objekat do temelja izgoreo upožaru. Od kraja te godine Katici se gu−bi svaki trag. Pričalo se među komšija−ma da je rat provela u Zemunu, a da jeposle oslobođenja deportovana u Ne−

mačku sa ostalim „podunavskim Švaba−ma“. Posle Drugog svetskog rata plackafane je očišćen od ruševina i preu−ređen u parking Auto−škole „Signal“. Fa−sada sa čuvenom vrbom je postojalasve do kraja 70−ih godina 20. veka kada

je srušena tokom pripreme zemljišta zaizgradnju novog stambenog bloka.

Ovo mesto je bilo omiljeno sastaja−lište Dragoljuba Bogdanovića i Ivana Am−brozića s njihovim prijateljima. Razlog zato može biti i što je njihova kuća bila u ne−posrednom komšiluku, u Banatskoj ulici i

delila zadnje dvorište sa kafanom.

Slavski ručkoviu „Šaranu“ i „Jasenici“

Kafana „Zlatni šaran“ nalazila se, uvreme između dva svetska rata, u Ulicicara Uroša 71 na uglu sa ulicom Dunav−skom, a dijagonalno od „Kod Katice Fraj“.Prvobitno je trebalo da se zove „Dunav−ski som“, ali je vlasnik Stevan Nikolić odtog imena odustao kad su alasi njegaprozvali „Steva Som“. Ovo mesto je bilo

sastajalište jednog broja ribara zbog jefti−ne hrane i pića, ali i velikog prostora. Za−to su tamo u početku priređivani ručkoviza veći broj zvanica. Beogradska ribar−ska zadruga je pred Drugi svetski rat ima−la jednu zakupljenu kancelariju u po−moćnoj zgradi, a u samoj kafani je pone−kad priređivala slavske ručkove za one ri−bare i goste koji nisu bili pozvani u zgra−du zadruge na obali Dunava. Nažalost,ova kafana je bila poznata i po tučama,ponekim sa fatalnim ishodom, pa su žan−darmi često navraćali i bez poziva. Mo−

guće je da je to razlog njenog zatvaranjaneposredno pred Drugi svetski rat(Sećanja Ðorđa Ambrozića; slični ili isto−vetni podaci mogu se naći u literaturi ko−

ja se bavi tematikom kafana, nap. aut.).

Kafana „Napoleon“ se 20−ih godina20. veka nalazila na uglu Skenderbego−ve i Knićaninove ulice. Držao ju je PetarMitrović. Njegov mlađi brat Milutin naobali Dunava otvara kafanu „Negotin“

koja je radila do 1932. godine kada me−nja naziv u „Ribarska kasina“, a potom

je preimenovana u „Šaran“ i na kraju po−staje kafana „Kod ujke“. Kafana je bila unizu objekata na drvenim šipovima, što

je davalo posebnu draž i atmosferu.Kafana „Borča“ se nalazila na uglu

ulica Solunske i Cara Uroša, preko putafabrike „Šonda“. Slovila je za drugu ne−zvaničnu „bazu“ Ribarske zadruge čija jeuprava tamo često navraćala, a ponekadi održavala sastanke. Vlasniku ime nijeupamćeno, samo nadimak „Čipra“. Zbogdobre posećenosti zaradio je lep imetak.Pored kvalitetne hrane i pića, držao je idobru muziku sa čočecima, što je bila

velika atrakcija. Osim domina i kartanja,kao uobičajenih vidova privatnog kocka−nja, imao je i tombolu jedanput nedeljno,sa simboličnim nagradama. U ovom de−lu Dorćola bilo je više poznatih kafana.

„Jasenica“ se nalazila u Ulici cara Uroša65 na uglu sa Banatskom, danas MikeAlasa, gde je posle zatvaranja „Zlatnogšarana“ Prva beogradska ribarska za−druga profesionalnih ribara „Dunav“ pri−

ređivala slavske ručkove (Na placu gdese nalazila „Jasenica“ danas stoji zgra−da nekadašnjeg Zavoda za osiguranjevojnih lica JNA, koja je tokom 90−ih go−dina 20. veka pretvorena u stambenu

zgradu namenjenu izbeglim vojnim lici−ma iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine,nap. aut.).

Kafana „Dva lovca“ koju je držaoBranko Devečerski nalazila se na obaliDunava, odmah do kafane „Kod Ivka“ naDunavskom keju (gde su takođe povre−meno priređivani ručkovi prilikom Ribar−ske slave, kad bi sale drugde bile zauze−te). Kafana „Šangaj“ bila je pored istoi−menog kupališta, nizvodno od zadruge.

Upamćene su takođe i kafane BoškaĆirića „Grbe“ na uglu ulica Dunavske iCara Uroša i kafana „Topola“ BanetaObojevića. Tu su još i kafane „Mundala“,„Spuž“ i „Sedam čunova“.

BEOGRADSKI ALASI

Zgrada u kojoj se nalazila Jevrejska

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


BEOGRADSKI ALASI

41Istorija

Žika Kobac i „Joca bez nosa“Branislav Bane Obojević (1904 −

1945), prema sećanjima Ðorđa Ambro−zića, bio je poznati kafedžija na Dorćolu.Zajedno sa ocem Milanom bavio se i ri−

barenjem za Dragoljuba Bogdanovića izato je imao pravo na povlašćenu cenuribe za svoju kafanu. Oženio se Mari−com iz Beograda. Imali su sina Miodra−ga koji je u braku sa Živkom iz Smede−

reva dobio Branislava Mlađeg. Kafana„Topola“ je bila veoma popularna kodalasa, najviše jer se nalazila na samojobali Dunava, pa se moglo navratiti „izčamca“, ali i zbog jeftine hrane.

U „Topolu“ je najčešće navraćaoŽika Kovačević Kobac, poznat svim sta−rim Dorćolcima sa Jalije. Spadao je ured zaista neobičnih ljudi. Rom po na−rodnosti, niskog rasta, prilično mišićav,preplanule kože na kojoj su se brojne te−

tovaže slabo raspoznavale, skretao jepažnju na sebe gde god da se pojavi.Sa završenim trećim razredom gimnazi−

je radio je u nekoj pošti u varoši, a sta−novao je u Dunavskoj ulici. Bio je poznat

po uglađenim manirima i skupim odeli−ma, redovnim odlascima u pozorište inajprestižnije gradske restorane. Kaodete je naučio da svira violinu („ćemane“kako ju je zvao na turskom). Deca su ga

volela jer je uvek imao neku „paru“ zanjih ili barem bombonu. Bio je poznat ipo ljubavnim aferama, pijančenju, tuča−ma, krađama zbog kojih je i dobio nadi−mak Kobac, i raznoraznim drugim „mut−

nim poslovima“. Učestvujući sa Bane−tom „Kikirezom“ u jednoj tuči na Kara−burmi, ranio je gazdu kafane i zbog togaproveo nekoliko godina u zatvoru. Po iz−lasku je nastavio po starom, ali premdačesto hapšen nikada više nije osuđivan.Iako se niko nije direktno mešao u nje−gove „poslove“ bila je javna tajna da jekafedžijama i trgovcima služio kao „ute−rivač dugova“, pa se verovalo da su semnogi zauzimali za njega kod policije.

Ribarima je uvek pomagao. Pozajmlji−vao im je novac bez kamate i rokova, paga je alaska sirotinja cenila. Imao je iobičaj da poklanja odela koja mu se višenisu sviđala, a koja su zbog njihove sku−

poće novim vlasnicima služila samo zanajveće praznike.

Ribarskoj zadruzi je bio na raspola−ganju kao glavni obaveštajac o svim po−znatijim ljudima Beograda, te se u tom

kontekstu govorilo da „za koga Žika niječuo, taj se ili nije rodio ili se džabe ro−dio“. Ponekad je bio i „nezgodni“ pratilacDragoljuba Bogdanovića prilikom po−slovnih sastanaka, ukoliko je postojalasumnja u poštenje druge strane. Ova−kva praksa je bila rasprostranjena međutrgovcima jer je utisak često bio presu−dan za sklapanje poslova.

Porodično sećanje ga stavlja i u „de−legaciju“ − grupu momaka koji su čamci−ma otišli u Slankamen da dovedu Dragi−

nju Radosavljević (Bulić) zarad udaje zaIvana Ambrozića. Ova „otmica mlade“ jeuspešno sprovedena.

U kasnijim godinama Žika Kobac jeoboleo i teško se kretao, ali je ostao po−vezan sa starim prijateljima. Tako je po−znato da ga je prijatelj dr Isidor Papooperisao kad je bilo potrebno. Upokojiose 70−ih godina 20. veka u svojoj deve−desetoj godini, a prema sećanjima Jele−ne (Bogdanović) Dedeić, oplakan je je−dino od ćerke jedinice Milice.

Još jedan poznati stanovnik Jalije, u

međuratnom periodu, bio je Jovan Trifu−nović zvan „Joca bez nosa“. On je nosstvarno izgubio u nekoj kafanskoj tuči.Treba napomenuti da su svi alasi zbogpotreba posla uvek nosili britvu ili neku vr−stu noža, u veličinama koje su se kretaleod peroreza, preko čakije, do lovačkognoža. Ovo višenamensko oruđe jenažalost često bilo upotrebljavano kaooružje. Joca je bio kapetan remorkera zavuču šlepera, a imao je i jednu dereglijukoju je davao u najam. Kada su se na Du−

navu pojavili prvi remorkeri koji šlepovenisu vukli već gurali, zbog njihovog zatu−pastog oblika pramca alasi su ovaj tip plo−vila iz milošte prozvali „Joca bez nosa“.Ovaj se naziv održao među lađarima jošmnogo decenija posle njegove smrti. Kaovlasnik važnog plovnog objekta i vrstanpoznavalac Dunavskih plovnih puteva ne−prekidno je sarađivao sa Ribarskom za−drugom i Dragoljubom Bogdanovićem.Jovanova supruga Tomanija je radila uvešernici i njoj je dom Bogdanovića jedinopoveravao posao oko iskuvavanja veša.

Njegovom sinu Dimitriju−Miti venčani kum je bio Ivan Ambrozić. Posle Drugog svet−skog rata pomogao je Dragoljubu svojimzauzmanjem kod novih vlasti.

Dr Dušica Bojić

kasina (fotografija iz 70−ih godina prošlog veka)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


43Istorija

usamljenim pojatama stižući do njih noću kroz smetove, ope−risao, vadio zube...), bavio se prevencijom, vaspitanjem naro−da i predavao higijenu u gimnaziji. Istovremeno, nije odlagao

pero: beogradska „Politika“ je tokom 1922. u šest nastavka ob− javila njegove putopise, a 1923, nakon katastrofalnog zemljo−tresa u Japanu, nastavlja da objavljuje putopise u 13 nastava−ka. što čini i 1925. i 1929. Na prvomkonkursu za priču „Politike“ dobio jedrugu nagradu, a priče u „Politici“ ob−

javljuje sve do Drugog svetskog rata.Objavio i knjige putopisa „Kroz Kinu“(1930) i „Po Japanu i Mongoliji“(1938) i postao je član Kluba nezavi−snih književnika u Beogradu (pred−sednik Milosav Jelić).

Sudbina je pred ovim mladimčovekom postavljala mnoge izazove,a pred najvećim se našao vrlo brzopo dolasku u Knjaževac. Bila je toepidemija velikih boginja (variola ve−ra). Ova epidemija javila se u Srbiji1922, ali je nekim čudom zaobišla Ti−močku krajinu, iako je bila u naj−bližem okruženju. No, februara 1923,troje meštana knjaževačkog pogra−ničnog sela Papratna preneli su zara−zu iz Lužničkog sreza (Pirotskiokrug). Od njih, zarazila se jedna

žena u Kamenici. U Vasilju, tada jed−nom od najvećih knjaževačkihsela, u aprilu iste godine obolelo

je pet osoba (četiri žene i dete, a bolest su doneli radnici izrudnika Tresibabe). Konačno, variola je ušla i u varoš

Knjaževac, gde je zabeležen jedan slučaj. Ono što su s veli−kom mukom na suzbijanju epidemije, gotovo pola veka kasni−

je (1972), činili brojni timovi lekara i stručnjaka − mladi doktor

Velimirović je 1923. godine to uradio sam. Obolele je staviopod strogi kućni nadzor (pritvor), i s pomoćnikom Jelenko−vićem (koji je bio zadužen za dezinfekciju) izvršio brzu vakci−

naciju celokupnog stanovništva u sre−zu. Bez odmora i sna, na leđimaumornog konja, blatnjavim poljskimputevima, kaljugama, od mesta domesta, po Zaglavku i Budžaku, po ce−lom Timoku, vakcinisao je u naj−kraćem roku desetine hiljada ljudi −što se iz današnje perspektive možečiniti neverovatnim. Ovaj podvig je

utoliko veći, ako se ima na umu da jevariola vera zarazila samo desetoroljudi, od kojih su sedmoro preživeli.Taj podvig mu je doneo i blisku sarad−nju i čvrsto i iskreno ljudsko prijatelj−stvo sa čuvenim Kostom Todoro−vićem, akademikom, koje je trajalo doTodorovićeve smrti. U toku službe uKnjaževcu, Velimirović je i dalje težiosvom usavršavanju − specijalizacija uParizu kod čuvenog profesoraSeržana, i Socijalno−higijenska aka−demija u Berlinu; dva meseca je pro−

veo u Mančesteru i Londonu, u pro−gramu razmene lekara. Već1924. postao je vršilac dužno−

sti upravnika bolnice, kada je bolnica renovirana, izgrađenokupatilo i odvojeno zarazno odeljenje. Bolnica je imala 80 po−

ZABORAVLJENI

ratnik, pisac, putnik

Vladimir Majakovski, Velimirovićev sustanar u Moskvi

Dr Velimirović (sedi u sredini) sa osobljem i bolnica u Knjaževcu u kojoj je radio i upravljao do 1935. godine

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


44 Istorija

stelja i 1.500 bolesnika godišnje. Zanimljivo je da se nabavkanamirnica, ogreva i materijala vršila po osnovu javne ulične li−citacije pred kafanom Save Velojića u Knjaževcu, a licitaciju jesazivao dobošar. Sledeće godine, 25. marta, dr Velimirović jeod čina sanitetskog poručnika proizveden u kapetana II klase.Po izveštaju dr Velimirovića, u periodu 1921 − 1926. u srezu se

najčešće obolevalo od nefritisa (55 slučajeva) i crnog prišta(22), a on je, u saradnji sa opštinskim vlastima, započeo bes−poštednu borbu protiv nehigijene i loših navika u varoši pa i uokolnim selima. Angažovao se i na otvaranju zdravstvenih za−druga po knjaževačkim selima.

Knjaževac je napustio 1935, po postavljenju za savet−nika sanitetskog odeljenja Moravske banovine, a potom jeimenovan za upravnika bolnice u Ćupriji, pa potom upravni−

ka Građanske bolnice u Jagodini, iz koje je 1939. izabran zasenatora Moravske banovine.

Čitav Drugi svetski rat proveo je na dužnosti lekara u Ja−godini, a u jednom noćnom napadu na bolnicu teško je ra−njen u grudi. Zanimljivo je da o ovom ranjavanju nema vesti

u tadašnjem režimskom listu „Novo vreme“.Nakon Drugog svetskog rata radi u Beogradu, najpre

kao šef odseka pri Ministarstvu zdravlja, potom kaogrudni lekar u Gradskoj bolnici, iz koje je penzionisan,kao primarijus, 1955. godine.

Bio je i član Srpskog lekarskog društva, potpredsednikUdruženja nosilaca Albanske spomenice. Po penzionisa−nju, bio je veoma aktivan: održao brojna predavanja naKolarčevom univerzitetu, a kao član Udruženja književni−ka Jugoslavije (bio je član i Udruženja prevodilaca Srbije;tečno govorio četiri jezika: ruski, češki, francuski i ne−mački) u većoj meri se posvetio književnom radu. Studiju„O japanskoj poeziji“ objavio je 1958, a potom sledi tetra−logija − romani „Teške godine“ (1954), „Neostvarena lju−bav“ (1962), „Posle atentata“ (1967) i „Lutanja“ (1972).Hronološki, istina, njihovo izdavanje ne prati i dešavanja(„Posle atentata“ je početak tetralogije, a po redosledu iz−

davanja je treći), ali sva četiri romana čine jednu koherent−nu celinu ratnih godina, stradanja i patnji.Ako se pokuša komparacija sa delom mnogo slavni−

jeg Knjaževčanina − „Srpska trilogija“, Stevana Jakovlje−vića − mora se kazati sledeće: Sudi li se po književnojvrednosti − onda Jakovljevićeva „Trilogija“ svakako ima

primat; ona jeste i tako pozicionirana od zvanične književnekritike i čitalaštva. No, suštinski, ne samo za tu jednu knjiguviše, Velimirović je u mnogim parametrima snažniji, dublji,oporiji, realističniji... Tek kad se pročita njegovo delo, suštin−ski se razume bit Velikog rata, njegove besmislenosti, nje−gove strahote, i njegove veličanstvenosti.

Vreme u kome su se pojavili ovi tematski romani, uprkosnekim zapaženim književno−kritičkim osvrtima, nije išlo Veli−miroviću na ruku. Oni su danas retka i nekompletna pojava,čak i u mestima koje je Velimirović zadužio drugim delova−njem − svojim životnim, lekarskim pozivom.

Konačno, veoma dobra zbirka priča „Mećava“, koja za−hvata i deo sociološke strukture i koja, pisana sa puno em−patije, čitaocu nudi ne samo sliku ovdašnjeg življa već i ka−

rakterologiju, izdata 1970. godine, na neki način stavljatačku na Velimirovićev književni, a uskoro, i veliki životniopus. Teško oboleo, umro je u Beogradu, 18. novembra1973. godine, i sahranjen je na Novom groblju.

Radiša Dragićević

ZABORAVLJENI

Banski većnikDoktor Velimirovi je u Knjaževcu

lečio radikalskog prvaka Acu Sta-

nojevi a, a prijateljevao sa Je

re-

mijom Ž ivanovi em, koji je bio ban

Moravske banovine sa sedištem u

Nišu i uređivao književni lis

t „Ve-

nac“ (pokrenuo je, i bio prvi ured-

nik časopisa „Gradina“). Stekavši

veliki ugled u narodu,

dr Velimiro-

vi je 1931. godine izabran za

banskog ve nika Moravske banovi-

ne, a bio je, kao rezervni major, i

starešina Sokolskog društva

„Dušan Silni“ u Knjaževcu (napisao

i monografiju „Sokolsko društvo

Knjaževac, 1908 - 1938“).

Bio je delegat na jubilarnom kon-

gresu Interparlamentarne unije u

Oslu, o čemu je izvestila i „Politika“

od 20. i 24. avgusta 1939.

Velimirović kao vođaSokolskog društva u

Knjaževcu

Velimirovićev kineski pasoš Naslovne strane nekih od Velimirovićevih knjiga

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


45Istorija

Nakon Osmanskog osvaja−nja Despotovine Srbije1459. i pada kraljevineBosne 1463. godine tur−ska laka konjica akindžije,

silahdari (borci), ulufedžije (plaćenici) iguberi (stranci), oštricu džihada prekohrvatskih zemalja, usmeravaju, posled−nje decenije 15. veka, daleko na severo−zapad prema Štajerskoj, Kranjskoj i Ko−ruškoj, s ciljem sticanja bogatog ratnog

plena u hrišćanskom prostoru.Vezir sultana Bajazita II (1481−

1512) i upravitelj Bosanskog pašalukaHadum (Hadrem) Jakub−paša cele1492. godine proveo je u pripremama

za novi pljačkaški pohod. Kako navoditurski letopisac: „postara se za vrlo ja−ko naoružanje“. U Varešu kuje noževe,helebarde, mačeve i sablje. Krajem le−ta 1493. godine provalio je sa svojimakindžijama, oko osam hiljada, prekoUne i Kupe u Štajersku i opustošio Ce−lje i Ptuj. U svaki pohod išlo bi od petdo deset hiljada konjanika. Njihova br−zina i pokretljivost, u kombinaciji s br−dovitim i šumovitim terenima, činili su

ih praktično nevidljivima i neuhvatljivi−ma po upadu. Jedini način da im se su−protstavi bio bi na povratku kada suzbog tereta, plena i ljudstva bili znatnosporiji i uočljiviji.

Turci ne daju roblje

Prilikom povratka iz Slovenije, Turcisu opustošili Hrvatsko Zagorje, spalili iopljačkali bogati gradić Modruš, knezaBernardina Frankopana. Prema podaci−ma turskog letopisca Jakub−paša je sa

svojim borcima naišao na hrvatske feu−dalne snage na jednoj planini, koje su mupreprečile put. Kako je bio ugrožen s leđaod štajerskog grofa Jakova Sekelja, vezir

je ponudio banu Emeriku (Mirku) De−renčinu novac ukoliko bi ga ovaj pustioda nastavi put prema Bosni. Ban, uverenu premoć svojih snaga nad izmorenimTurcima, traži oslobađanje celokupnoghrišćanskog roblja i predaju plena, štobosanski paša odbija. Dok su još trajalipregovori oko otkupa, paša je uputio tur−ske snage preko Krbave kako bi iskoristio

priliku i izvukao se iz teškog položaja.Čim je saznao za promenu pravca

kretanja turskih snaga, ban Derenčin jepregrupisao borce kojima je raspolagaoi na Krbavskom polju okupio do tada

RATOVI

Krbavsko polje danas

Ban Emerik Derenčin okupio je u leto 1493. godine do tada međusob-no zavađene hrvatske knezove i odlučio da napadne tursku vojskukoju je predvodio Jakub paša. Međutim, doživeli su težak poraz.Hrvatsko plemstvo posle ove bitke, slabo i osiromašeno, više nije, udužem vremenskom periodu, bilo sposobno da pruži jači otporTurcima u njihovom prodoru ka Evropi

Bitka na Krbavskom polju

„hrvatsko Kosovo“

Grb knezova Frankopana

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


RATOVI

46 Istorija

međusobno zavađene hrvatske knezove „sve izabrani momci,sjajni borci“ kako navodi češki putopisac Jan Hesišteinski −Ivana Frankopana Cetinskog, Bernardina Frankopana Mo−druškog, Nikolu Frankopana Tržačkog, Karla Gušića, Petra IIZrinskog, njegovog sina Pavla III Zrinskog, jajačkog bana Ju−raja Vlatkovića − sina hercega VlatkaKosače. Hrvatske snage su brojaleoko tri hiljade konjanika, dve hiljadepešadijskih boraca i nepoznati brojslabo naoružanih i vojno neobučenih

seljaka. Neki od knezova, kao IvanFrankopan, predlažu napad na tur−ske snage na planinskom zemljištu,ali je odlučeno da se Turci ugrozefrontalno u tri vojničke grupe poobičaju ratovanja tog vremena. Prvugrupu su sačinjavale slavonske ban−derije (vojnički rod, obično konjica)pod zapovedništvom Ferdinanda Be−rislavića, drugu − snage pod IvanomFrankopanom i treću − ostatak pod Nikolom Frankopanom iBernardinom Frankopanom. Između ovih konjičkih grupa bilisu raspoređeni seljaci kao pešadija.

Tursku vojsku sačinjavali su odredi iz Srbije pod komandomkruševačkog sandžak−bega Ismaila i skopskog namesnika Meh−med−bega Karlerija. Stigavši na Krbavsko polje (koje se protežena 149 kilometara kvadratnih) najverovatnije preko Plaškog, Ja−kub−paša se uverio da je sukob neizbežan i odmah je dao da se

ubiju svi robovi sposobni za borbu. Kako je želeo da izbegnefrontalnu bitku s hrvatskom vojskom, bosanski vezir je namera−vao da protivnika izvuče u ravnicu, potom da ga iz zasede, delo−vanjem sa svih strana, brzom konjicom napadne i uništi. Svojesnage, takođe je podelio u tri grupe. „Turčin pak, čije se srce na−

dima od divljega bijesa, bojeći se višesvojega cara nego neprijatelja, podijelise s druge strane u tri klinasta bojnareda pa prvi red svojih četa okrene naprednji dio naše vojske'', zapisao je

ninski biskup Juraj Divnić.Pobeda Jakub-pašine

taktikeBitka je počela u devet sati ujutro,

9. septembra 1493. godine. Ban De−renčin je prethodno sa svojim snaga−ma napustio povoljan položaj ispodutvrđenja Udbina (u Lici) na vrhu brdai spustio se u podnožje. Formacijski,

ban je rasporedio svoje snage u klasičan vojni poredak za bitkesrednjeg veka, s pešadijom u sredini i konjicom na krilima. Zapo−vedništvo na krilima prepustio je Frankopanima i jajačkom banu,

a sam je zadržao komandu nad vojskom u centru, „pa turskepješake koji su bili potisnuti u sredinu zaokruži četom konjanika“.

Međutim, lukav, iskusan i pronicljiv, Jakub paša je Ismail−be−gu povjerio manju jedinicu za prvi napad. Mehmed−begove bor−ce poslao je u obližnju šumu u zasedu, a za sebe je zadržao naj−

„Nema nikog da ih pokopa“„Ja sam sve te vrlo tužne događaje vidio i veli−

kim dijelom u njima sudjelovao. U onaj jedandan na tijesnom prostoru trinaest tisuća ljudibilo je što zarobljeno, što ubijeno. Po putovi−ma, na sve strane, leži vrlo mnogo ukočenihtjelesa što ih razdiru vuci, a nema nikoga da ihpokopa'' (deo savremenog zapisa ninskog bi−skupa Juraja Divnića o bici na Krbavskom po−lju kod Udbine 9. septembra 1493)

Na turskoj strani u bici na Krbavskom polju

borile su se i akindžije

Zapis na glagoljici popa Martinca o bici na Krbavskom polju u Drugom

Novljanskom brevijaru iz 1495. godine

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


47Istorija

veću jedinicu za glavni napad. Ismail−beg je oko hilja−du najiskusnijih konjanika formirao u klin i poveo u ju−riš na slabo opremljene prve redove pešadije ugarsko−hrvatske vojske. Pod udarcima kopita podigao se stra−hovit oblak prašine. Kad se jedinica približila, pokaza−

lo se, na sveopšte zaprepašćenje, da su Turci teškooklopljeni kacigama i kirasama, te naoružani helebar−dama (kopljima). Udar je bio žestok. Nakon početnogšoka ugarsko−hrvatske snage su se konsolidovale ipočele odbijati turski napad.

Prema dogovorenom turskom planu Ismail−beg jenaredio povlačenje svoje jedinice što je trebalo dapredstavlja mamac za hrišćansku pešadiju. Ponese−ne iluzijom da dobijaju bitku pešadijske jedinice dalesu se u poteru za Turcima i „skoro je cijela vojska bi−la za petama Ismail−begovim mamcem. Kad su i po−sljednji branitelji protrčali pokraj šume u kojoj je bila

zasjeda iz nje su izjahali Mehmed−begovi konjanici iuz divljačke povike udarili na začelje. U istom trenut−ku, prva turska jedinica manevrirala je udesno i takooslobodila put za glavninu s Jakub−pašom na čelu,koja je već jurišala prema naprijed. Udar glavnine bio

je iznenadan i silovit. U hrvatskim redovima nastali susveopća pomutnja i šok. Kako je s desne strane bilerijeka Krbava, Hrvati su se našli u potpunomokruženju“ (Juraj Divnić).

Ubijeni i zarobljeni knezoviNeki su knezovi pali već na samom početku bitke,

a kada je poginuo Ivan Frankopan nastala je panika.

Ubrzo je, s konja pao i zarobljen ban Derenčin. „I sa−mog bana baciše u okove, a njegovu sinu, također vr−lo hrabrom vojniku, pred očima oca odrubiše glavu i toplom kr−vlju jedinca sina poprskaše očevo lice. I koliko god je jadnikprisiljen bio uzeti hranu, toliko mu put na stol mjesto zdjele sta−vljahu na tanjur glavu ljubljena sina“, piše biskup Divnić. Ban

je poslat u Carigrad, „a sultan Bajazit II ga nije hteo ubiti, većga je zatočio na neko ostrvo gde je ovaj uskoro umro“.

Zarobljeni su i knezovi Nikola Frankopan i Karlo Gušić, dokse Bernardin Frankopan spasao bekstvom. Jakub−paša sežestoko osvetio: „Pripovijedalo se još da su Turci taj put malokome glavu odrubili, nego su zato svim noseve odrezali (oko

6.000) pa ih sa sobom odneli radi lakoće, jer im sultan od sva−

ke 4 glave daje dukat, a to vredi i onda kad se koji odrezanimnosom neprijateljskim može podičiti“ (letopisac Jan Hesištein−ski). U hronici Ašik paše Zade priča se pak, da su Turci u ovojborbi otsekli 8.000 noseva.

„Tada že padoše krepci vitezi i boritelji slavni“, kaže zapis jednog srpskog letopisca. Savremenik pop Martinac, vapi ovelikoj tuzi „kakve nije bilo od vremena Tatara, Gota i Atilenečastivoga“. U „Istoriji Jugoslavije“ iz 1933. Vladimir Ćorovićpiše da je „Krbavska pogibija, unekoliko slična pogibiji Srba naMarici“, dok dubrovački pesnik Mavro Vetranović „stavlja ovu

bitku pored Kosovske“. Srđan Rajković

RATOVI

S P E C

I J A L N

A

P O N U

D A

svakog 1. u mesecu

Saopštite vašu poruku

Promovišite proizvod i uslugu

Najavite aktivnosti i skupove

(konferencije, manifestacije, sajmove...)

Predstavite vaša izdanja...

Na četvrtini kolorne strane u reviji „Istorija“

Po promotivnoj, izuzetno povoljnoj cenio promotivnoj izuzetno povoljnoj ceni

Informacije na tel.: 011/3196 322, 011/3196 323nformacije na tel.: 011/3196 322 011/3196 323

Email: [email protected]: [email protected]

N1 / 4 o g l a s 1 8 0 X 6 0 m m

Zapis češkog putopiscaTragičnu i tužnu sudbinu hrvatske vojske poražene na Krbavskom po−lju potanko su opisali istoričari Bonfinije, Unresi i Tubero, ali je najve−rodostojniji zapis o bici ninskoga biskupa Jurja Divnića koji je odmah

nakon bitke pohitao u Liku i svoj izveštaj o boju sročio za papu Alek−sandra VI, upozoravajući ga na opasnost koja je zapretila celoj Evropi.Značajan je i zapis češkoga putopisca Ivana Hasišteinskoga koji je 1493.godine preko Dalmacije putovao u Jerusalim, pa se zatekao u Zadru bašu vreme kad su u taj grad stizali begunci nakon bitke. On je razgovaraos mnogima od njih i zabeležio i ovo: „U ponedjeljak 23. septembra do−plovili smo k mestu Zadru. Tu nam pripovedahu zle novine kako su bez−dušni zatiratelji hrišćanstva, Turci, porazili Hrvate do nogu i mnoštvo ihpoubijali i zarobili. To se dogodilo petnaesti dan pred mojim dolaskomu Zadar na dan Sv. Gorgonija (9. septembra). A zbilo se to tim povodomšto je jedan vojvoda turskoga sultana po imenu Hadum (Hadrem) paša,združivši se s najodličnijim Turcima, imajući oko deset hiljada konjani−

ka, provalio preko gora do Hrvata, i onda dalje u zemlju rimskoga kra−lja do mesta Ljubljane u Karneoliji. U svim tim oblastima pobravši silunaroda, muževa, žena, devojaka i dečaka, odagna ih sa sobom. Knezovi,gospoda i vitezovi hrvatski, sabravši se da bi Turke pretekli, pohitaše uone gore kroz koje su Turci u zemlju provalili, pa ih tamo očekivahu iimađahu, kako sam obavešten, do tri hiljade konjanika i oko osam hilja−da pešaka, među kojima beše nekoliko knezova i gospode znamenite,kao što su ban hrvatski Mirko Derenčin, ban jajački u bosanskoj zemljiJuraj Vlatković i drugi“.Istovremeno, u Grobniku je boravio hrvatski pop glagoljaš Martinacod plemena Lapčana, koji je glagoljicom pisao časoslove za pavline uNovome. Iako je pisao svetu knjigu, na njenom kraju zabeležio je i bit−ku na Krbavskom polju.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


MISTERIJE

48 Istorija

Uistoriji ima više primera da je žena prerušena umuškarca obavljala važne poslove namenjeneisključivo muškarcima. Recimo, egipatska kralji−ca Hatšepsut vladala je baš kao muškarac, a no−seći ceremonijalnu bradu odrekla se i ženskog

nastavka svog imena. Jovanka Orleanka je bila žena, ali većivojskovođa od brojnih muškaraca. Imamo i u našoj, modernoj,srpskoj istoriji, primer Milunke Savić i njene hrabrosti i ju−naštva. Ona je na ratište otišla u muškoj uniformi, a tek kad jeranjena saznalo se da je žena.

U ovaj kontekst moglo bi da se stavi i sećanje na egipat−

sku kraljicu Kleopatru VII koja je zavela dvojicu velikih rimskihvojskovođa. Prenosilo se uverenje da je to uspela zahvaljaju−

jući svojoj lepoti. U stvaru, bilo je suprotno. Zahvaljujući broj−nim izvorima, kao i analizi Kleopatrine ličnosti, utvrđeno je dauopšte nije bila lepotica koliko je slavljena u tom pogledu. Da−kle, nešto što se čak dugo smatralo da je istina, ne mora da toi bude. Na kraju, kad je Kleopatra u pitanju, lepota je u očimaposmatrača.

Ima, međutim, jedna još mnogo interesantnija priča, vero−vatno interesantnija i od svih prethodnih.Na čitaocu će biti da donese konačan sudi odluku da li je u pitanju mit ili istina. Reč

je o ženskoj osobi koja je navodno sede−la na prestolu Svetog Petra kao papa,prerušena u muškarca. Iz prethodnih pri−mera može se videti da priča ne mora ustartu da bude nemoguća i nerealna i sa−mim tim i odbačena.

Prva dilema u vezi ove priče nastajeonog momenta kada ovaj događaj trebasmestiti u određeni vremenski period.Priča se prvi put spominje u 13. veku, da−kle u srednjem veku kada su, kao što sezna, ljudi imali običaj da stvari koje su sedesile često preuveličaju ili čak da izmi−

sle. Zar srednji vek nije prepun priča o vi−tezovima, njihovim podvizima koji su rav−ni podvizima antičkih bogova i o zmajevi−ma i morskim čudovištima? Često su toradili da bi stvarima i događajima dali

magijsku, čudotvornu crtu.Neki prvu priču vezuju za kraj 9. veka, a drugi je smeštaju

u 11. i 12. vek. Ali, da bismo razumelipriču moramo poznavati i pozadinudešavanja. Jedino je tako moguće raz−

umeti i istoriju.Papa koji se povezuje s tom pričom je papa Ioannes VIII, odnosno Jovan(a)VIII. Ko je bio Jovan VIII? Ovaj papa ilipapisa je vršio svoj pontifikat od 872.do 882. Ubijen je sredinom decembra882. Njegova uloga je veoma značaj−na. Uticao je na to da se oslobodi Me−todije koji se borio da se crkvenaslužba obavlja na slovenskim jezicimaumesto na latinskom. Takođe je kruni−sao francuskog kralja Luja II.

Rani srednji vek bio je prilično bu−

ran i trnovit kada je reč o papama i pap−skoj službi. Pape, naslednici SvetogPetra, često su zaboravljale na asket−ski život. Odavali su se zemaljskimstrastima, preljubama i materijalnim

Sačuvana je priča iz prošlosti, ali ne postoji jasanizvor koji bi potvrdio da li je ta priča zaista istinita.Reč je o ženskoj osobi koja je navodno sedela naprestolu Svetog Petra kao papa, prerušena umuškarca

Žena papa -

Martin od Opave, dominikanski hroničar zapisao je da je žena sedela na papskom prestolu

Srednjovekovnoumetničko viđenje

Pape Jovane

(Francuska nacionalna biblioteka, oko 1560.)

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


49Istorija

MISTERIJE

bogatstvima. Pogotovo je rani srednji vek bio ispunjen krvo−prolićima i borbama za papski presto. U tom periodu je čak iz−

uzetno bio jak uticaj rimskih žena, plemkinja, na izbor pape.Bilo je trenutaka kada bi se u vrlo kratkom periodu promenioveliki broj papa na prestolu. To je vreme "pornokratije" kako jenapisala Brenda Ralf Luis u svojoj knjizi "Mračna istorija pa−pa". Da li je priča o ženi papi u stvari priča o tom vremenu? Oženi koja je iz senke uticala na papine odluke? Ili je to zaistapriča o ženi koja je sedela na papskom prestolu prerušena umuškarca? Ili je to priča koja je kao i mnoge u srednjem vekupreuveličana kao kada bi za nekog papu koji je bio slabić u po−litici i koji nije znao da vodi crkvu rekli da je u stvari žena. Nataj način su želeli da ga ponize. Da li je papi koji je upravljaocrkvom loše i nedostojno, s vremenom, dok se ta priča preno−sila s kolena na koleno, dodata priča da je žena sedela na

papskom prestolu? Ili je možda ta priča povezana s ciljem dase dokaže da su žene, koje su u crkvenoj hijerarhiji mogle bi−ti samo monahinje, mogle dostići i više? Da li se u ovoj pričiradi i o danas aktuelnoj temi o položaju žene u rimokatoličkojcrkvi?

Priču o ženi − papi prvi put spominje i zapisuje u 13. vekuŽan Pjerije od Mejlija − dominikanski hroničar u svom delu

Chronica Universalis Mettensis i smešta je u 1100. godinu.Istu tu priču zapisuje, ali i proširuje, Martin od Opave, domini−kanski biskup i hroničar (umro 1278) u svom delu ChroniconPontificum et Imperatorum. Žan Pjerije je zapisao da je ženasedela na papskom prestolu i da je prilikom jahanja dobila tru−dove i rodila da bi zatim bila odvučena s konja i zajedno s de−tetom kamenovana do smrti. Prema Martinu od Opave priča jedrugačija.

On piše da je na papski presto posle pape Lava IV (855)došao Englez Džon od Majnca (Johannes Anglicus) koji je us−tvari bio žena. Jovana ili Jovanu je iz Engleske doveo njen lju−bavnik−monah, najpre u Nemačku da bi kasnije otišli za Atinugde je ona stekla obrazovanje i, na kraju, došla u Rim gde je

svojim znanjem i umešnošću sela na papski presto. Tokombogosluženja, ona se porodila pred narodom noseći papskuodoru. Oba autora se slažu u tome da je sahranjena na mestuna kom je umrla. Takođe, Martin od Opave je zapisao da jenjen sin postao posle biskup od Ostije (Ova tvrdnja otvara pi−

mit ili istina?Najčuvanija tajna VatikanaKnjiževnica Dana Vulfolk Kros je napisala roman "Papa Jovana", a

snimljen je i film "Papa Jovana" (Die Papstin aka Pope Joan) poznatogreditelja Sonke Vortmana, prikazan na Festu 2010. godine. I knjiga ifilm sugerišu da je priča o ženi papi potpuno istinita i da je u pitanju

najčuvanija tajna Vatikana. Tako knjiga govori o ženi koja se od najra−nijeg detinjstva bori protiv uskogrudosti sopstvene porodice, predrasu−da okoline i surovosti društvenih zakona. Ona odbacuje i menja usudzadate sudbine, ograničene običajima i voljom muškarca...

U mračnom devetom veku kada su život žene izjednačavali sa živo−tom krave postala je papa. Od 858. godine bila je gospodar Rima, sve−ta i raja i vladala pod imenom Jovan VIII dve godine, pet meseci i četi−ri dana. Papsku službu završila je tako što je na svet (prerano) doneladete za vreme procesije u Rimu pred zgranutom gomilom koja je zapa−njeno posmatrala kako se papa porađa.

Nakon ovog skandala, papa Benedikt ustanovio je običaj da se pre−ko probušene stolice proverava pol budućeg pape, odnosno njegovamuškost. Ta jedinstvena svetkovina postojala je sve do 16. veka. Ka−

da nije bilo sumnje o papinom polu, čuo bi se uzvik: "Imamo muškarcaza papu!!!", što su Rimljani kasnije skratili samo na "habet" čime se iz−ražava sigurnost u pol izabranog. Crkva je dakle do 16. veka dozvolja−vala postojanje žene pape, a onda su o Jovani (Ivani) izbrisani svi tra−govi i ova priča je proglašena "lažnom klevetom, glupošću, budala−stom, detinjastom, plitkom i ništavnom bajkom koja svojim protivu−rečnostima samu sebe pobija", kako piše kardinal i papski istoriografCezar Bornijus iz 16. veka. S. D.

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


50 Istorija

tanje − koliko je papa imalo vanbračnu decu koja sukasnije dobijala mesto u crkvenoj hijerarhiji, ali to jeveć posebna tema.)

U vezi s prethodnim navodima o ženi papi lo−gično se postavlja i pitanje − zašto su baš o tome pi−

sali predstavnici crkve ako nije bilo istina ili ako jeistina? Da li je to trebalo ipak da se sakrije? S dru−ge strane, kako kaže stara izreka, pored onoga što

je rečeno treba pogledati i ko je rekao, u ovomslučaju napisao. Ko su bili Žan Pjerije i Martin odOpave?

Prvi je bio Francuz, a drugi Poljak, u službiviše papa koji su poticali iz Francuske i njihov bli−ski saradnik. Mora se takođe znati da se dešava−lo da na papski presto bude izabrano više osoba.To se naročito dešavalo u periodu o kome je go−vorio Žan Pjerije koji je smestio ovaj događaj u 9.

vek. Tokom konklave (izbora pape) 844. i 855. go−dine došlo je do pometnje. Pored pape, njegovprotivkandidat koji je od strane drugih ljudi izabranali koji nikad nije priznat, poneo je titulu "antipa−pa". Konkretnije, te 844. aklamacijom je za papuizabran Johannes (Jovan) dok je plemstvo za pa−pu izabralo drugog čoveka koji je ipak seo na pap−ski presto kao Sergije II. Johannes ili Jovan da jeseo na papski presto postao bi Jovan VIII, dok jepravi Jovan VIII došao na papski presto tek 872.Ovde se sad postavlja pitanje da li se misli na an−tipapu Jovana, nesuđenog Jovana VIII ili na pra−vog papu Jovana VIII u ulozi žene koja je bila pa−

pa? Godine 855. je došlo ponovo do zbrke kada jeAnastasije Bibliotekar izabran za papu. Međutim,on nikad nije priznat i na papski presto dolazi dru−gi čovek, Benedikt III...

Još jedna zanimljivost koja se javlja. Martin od

MISTERIJE

Iz Nemačke,preko Atine, do

RimaRimokatolička crkva se veo−

ma trudila da zatre tragove ženena papskom tronu, pa o do−gađanjima u 9. veku naše ere ne−ma mnogo pisanih tragova, čak io priznatim papama toga doba je−dva poneki zapis. Ali, to što neko−liko vekova proveravao pol papepre nego što bi beli dim obznanionjegov izbor prvi je dokaz da je

jedna žena dospela do papskogtrona. Drugi važan posredni do−

kaz vezan je za procesije koje iduod Crkve Svetog Petra do Patri− jarhijuma (papske rezidencije).Via Sacra je direktan put i za pret−postaviti je da je Sveta ulica i imedobila po tome što su se upravonjom kretale procesije. Nakon što

je papa Jovana usred te ulice rodilamrtvorođenče, procesije su počele da je zaobilaze. Postoji i pisani izvor iz1486. koji upravo za ovaj razlog vezuje promenu puta procesija.

Autorka knjige "Papa Jovana" Dona Vulfolk Kros je za razotkrivanje du−goskrivane vatikanske tajne ipak imala na raspolaganju priličan broj činje−nica i tvrdi da je papa Jovana rođena u Ingelhajmu od oca engleskog opa−

ta i majke varvarke Saksonke. U devetom veku engleska misija je odigra−la važnu ulogu u Nemačkoj. Ljudi su često dobijali ime po očevom zanima−nju ili prema nacionalnosti. Tako da je Jovana postala Jovan Anglikus, ili uprevodu − Jovan Englez; bila je kaluđer u manastiru u Fuldi. Pre toga jed−na inteligentna i radoznala devojčica potajno je učila − slova, reči, jezike.Čitala je uz brižljivo skrivanu sveću. Ni očeva prebijanja, ni majčino prista−

janje na uvrežen poredak stvari, ni zadirkivanja brata i dečaka, ni neobjek−tivnost profesora nisu je odvratili od knjiga... Iskoristila je trenutak strašnogpokolja Vikinga i uzela identitet ubijenog brata. Tako je počeo njen put us−pona u hijerarhiji rimokatoličke crkve rezervisan za muškarce. "Od kako sepretvorila u muškarca, imala je slobodu i moć kakvu nikada ranije nije oku−sila i otkrila je da joj se to jako sviđa" (Dona Vulfolk Kros: Papa Jovana, str.

209).Po grčkom piscu Emanuel Roidusu (1835−1904) koji je napisao knjigu"Papisa Jovana", koji je zbog te knjige bio proganjan i na kraju isključen izRimokatoličke crkve, priča kaže da je buduća papisa rođena u Majncu, uNemačkoj, 837. godine. Roditelji su joj bili Englezi, otac sveštenik poslat uNemačku da širi veru (u Engleskoj su do 10. veka sveštenici smeli da sežene). Majka joj je rano umrla, pa je sa ocem putovala i pomagala mu uposlu. Kada je on umro, otišla je u manastir gde je proučavala crkvene knji−ge. Tamo je došao jedan mladi monah da joj pomogne u prepisivanju ne−kih spisa. Zaljubili su se i da bi mogli da žive zajedno, ona je obukla muškumantiju, te su od tada putovali kao dva duhovnika. Došli su do Atine. Ta−mo je Jovana naučila grčki i uronila u izučavanje teologije. Mladić joj je do−sadio pa se ukrcala u brod za Rim. Kako je bila lepa, učena i lukava (i da−

lje u muškoj odori), izabrana je za papu. Naravno, posle velikih napora ko− je je morala uložiti da stigne do trona Svetog Petra. Između pape Lea (La−va) IV i Benedikta III tron Svetog Petra pripadao je Džonu Anglikusu, od−nosno papi Jovani. S. D.

Papisa Jovana u trenutku kada je dobila trudove i kada je razotkriven njen pol

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


Opave (umro 1278), kao što smo već na−veli, bio je Poljak u službi nekoliko papakoji su poticali iz Francuske. Vreme u ko−me on zapisuje i širi ovu priču je polovina13. veka. To je vreme kada je Francuskom

vladao Filip III, a Engleskom Edvard I. To jevreme sukoba Engleske i Francuske. Onnavodi Engleza (Johannes Anglicus) koji jeu stvari bio žena koja je sela na papski pre−sto. Tokom čitavog srednjeg veka Engleskai Francuska su ratovali. On je bio u službi ibliski saradnik nekoliko papa koji su rođeniu Francuskoj: papa Urban IV (JacquesPantaleon, 1261−1264), papa Klement IV(Guy de Foucis, 1265−1268), papa Inoćen−tije V (Pierre de Tarentaise, 1276). Da li sute pape uz pomoć Martina od Opave po−

kušali na taj način, šireći tu priču, da diskre−dituju Engleze i Englesku kao zemlja kojapodmeće lažnog papu s ciljem da razori cr−kvu? Da li je na Martinovo pisanje uticalafrancuska mržnja prema Englezima?

Postoji i treća teorija. Navodno, ovapriča je nastala čak u Konstantinopolju u

vreme raskola crkve 1054. Tada je papa Lav IX bio zapre−pašćen pričama da na istoku evnusi, koji su kao žene, pošto suim odstranjeni testisi, zauzimaju mesta u crkvenoj hijerarhiji.

Da li bi ovakvu zbrku, skandal i rasulo iskoristili neprijate−lji crkve i papstva? Nikad ni jedan protivnik papstva nije pisaoo ovome, već naprotiv, ovu priču su raširili dominikanskislužbenici.

Endrju Galovej, koji vodi srednjovekovne studije na Kornel

univerzitetu (Cornell University) čini nam se da je dao jednologično i razborito objašnjenje: Dominikanci i Franciskanci sučesto bili u sukobu sa papstvom u 13. i 14. veku, baš u vre−me kad je ta priča zapisana i proširena. Sukob je nastao jer jepapa tražio od tih redova da se odreknu svojih poseda i bo−gatstva ili će biti spaljeni na lomači kao jeretici.

Da li su Martin i Žan kao dominikanci na ovaj način htelida se rugaju papstvu? Englezima? Da naruše ugled crkve?Da prikažu crkvu kako je vodi žena koja je često bila oruđeđavola u borbi protiv čoveka? Da li je u pozadini ove pričepriča o sukobu svetovne i duhovne vlasti? Ili priča o sukobupapstva sa svojim redovima i borba o moralnim pitanjima? Ne

postoje jasni dokazi o postojanju žene koja je sedela na pap−skom prestolu. Postoji samo zapisana priča u vremenu koje jemoglo da utiče na autore priče. Ali, postoji i priča da su papekasnije podvrgavane posebnom pregledu. Posle izbora seli bina specijalnu stolicu koja je imala rupu (sedia stercoraria) dabi kardinal utvrdio da li novoizabrani papa ima testise. Već u16.I veku, u vreme kada crkvu potresaju skandali, jeretički po−kreti, reformacija, katolički istoričari odbacuju priču o ženi ko−

ja je sedela na papskoj stolici dok su par vekova ranije samipisali o njoj. Mit ili istina, zaključite sami. Berislav Kangrga

MISTERIJE

U Izraelu otkriven spomenik

star 5 000 godina

U

Izraelu je otkri−ven drevni spo−menik za koji suarheolozi dugoverovali da je

deo gradske zidine novijeg da−tuma. Izraelski istraživač IdoVačel pronašao je spomenik uobliku polumeseca za koji severuje da je star 5.000 godina.Ukoliko datiranje bude po−tvrđeno, to bi značilo da jeova struktura starija ne samood egipatskih piramida, već ipojedinih delova Stoun−hendža. Prema pisanjunaučnog časopisa LiveScien−ce, kameni spomenik ima 14.000 meta−

ra kubnih, a dugačak je oko 150 meta−ra. Nalazi se u blizini severnoizrael−skog grada Safed (Tsfat), na oko 15 ki−lometara od Galilejskog jezera. Verujese da je spomenik sagrađen nalik me−

secu u čast Sina, mesopotamskog bo−

ga Meseca. Zemljana zdela iz bronza−nog doba koja je pronađena na nala−zištu ukazuje da struktura datiraizmeđu 3050. i 2650. p.n.e. Spomenik,čiji je arapski naziv Rudžum en−Nabi

Šuajb, bio je poznat arheolozima još od davnina. Oni su, međutim,sve dosad bili ubeđeni da je ka−mena konstrukcija deo zida nekogantičkog grada. Vačel je iz−

računao da je izgradnja ovog spo−menika trajala između 35.000 i50.000 dana. On je naveo da je

jedan ovakav poduhvat nesumnji−vo bio veoma komplikovan za lju−de tog vremena koji su većinu go−dine provodili na poljima kako bisebi obezbedili dovoljno hrane.Izraelski arheolog je, takođe, 29kilometara od spomenika otkrio idrevni grad pod nazivom Bet Je−rah (Kuća boga Meseca na jevrej−

skom). Bet Jerah je bio poveći grad sa

uređenom infrastrukturom i sistemomodbrane. Brojni artefakti koji su pro−nađeni na tom području pokazuju da sustanovnici održavali odnose sa prvimegipatskim kraljevima. Tanjug

Zemljana zdela iz bronzanog doba pronađena na nalazištu

Istorija 51

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


52 Istorija

Mihail Jurjevič Ljermontovrodio se u Moskvi 3. ok−tobra 1814. godine, u po−rodici kapetana JurijaPetroviča Ljermontova i

Marije Mihajlovne Ljermontov. PorekloLjermontova vezuje se za škotskog

grofa Džordža Lermonta, koga su Rusizarobili kao poljskog vojnika početkom17. veka. On je potom primio pravosla−vlje, dobio plemićku titulu i ostao u Mo−skvi kao ruski podanik. Marija Mihajlov−na, majka budućeg pesnika, imala je 16godina kada se udala za uglednog, aliosiromašenog kapetana Jurija Ljermon−tova. Njena majka, bogata i gordaplemkinja, Jelisaveta Aleksejevna Arse−nijeva, iz čuvenog roda Stolpina, bila jeveliki protivnik tog braka. Ubrzo porođenju sina, Ljermontovi su se nasta−nili u selo Tarhane Penzenske guberni−

je, kod spahinice Arsenijeve.

Porodični mir kvarile su svakodnev−ne nesuglasice i netrpeljivost izmeđutašte i zeta koje su prerastale u ozbi−ljan sukob. Svađe su bile kobne pokrhko zdravlje nežne Marije. Razbolelase i umrla od tuberkuloze kada je Mi−hail imao jedva tri godine. Tada počin−

je borba za dečaka između oca i bake.Ekonomski moćnija Arsenijeva uspela

je da zadrži unuka. Ona je Juriju Petro−viču zapretila da će, ako odvede Miha−

ila, uskratiti unuku veliko nasledstvokoje je trebalo da mu pripadne. Zato jeJurij sina ostavio da odrasta u raskoši ipovukao se na svoje imanje u Kropoto−vo.

Zanesenost lepotomKavkaza

Ljermontov je rastao uz baku, go−spodaricu ogromnog imanja na kojem jeradilo stotine kmetova. Stara gospođaArsenijeva nastojala je da svom jedinom

unuku obezbedi najbolje vaspitanje i ob−razovanje. Uz učitelje Engleza i Francu−za, i dadilju Nemicu, Mihail je odličnosavladao strane jezike i počeo da u ori−ginalu čita dela Bajrona, Šilera i Šekspi−ra. Svirao je nekoliko muzičkih instrume−nata i veoma lepo crtao. Mada okruženbogatstvom i svim blagodetima bakinogdoma, mali Mihail čeznuo je za roditelj−skom ljubavlju. Povremeno je posećivao

oca, i bio duboko nesrećan zbog sukobabake i oca. Usamljen i otuđen, dečak jebio veoma zreo u odnosu na svoj uzrast.Bio je osetljivog zdravlja, i kada se sadeset godina ozbiljnije razboleo, bakaga je odvela na Kavkaz, ne bi li ga ta−

mošnja klima oporavila. Ljermontovljevsusret sa ovom regijom biće presudanza njegovo književno stvaralaštvo. Kroznjegov literarni rad stalno će provejavatidivlja lepota kavkaskih pejzaža i folklortog područja, a visoka kniževna javnostLjermontova će nazvati "pesnikom ru−skog Kavkaza". "Planine Kavkaza zamene su svete", jedanput je rekao velikiknjiževnik.

Četrnaestogodišnji poeta

Bolešljivom Mihailu bilo je potrebnomnogo nege i pažnje, pa ga je baka,pošto su mu klima i mineralni izvori Kav−kaza godili, vodila tamo još dva puta.Bolest je dečaku davala neku posebnuenergiju, koju je on veoma rano počeoda pretače u stihove. Sa četrnaest godi−na stvorio je pesme koje će postati deoantologije svetske poezije. Baka ga je1828. godine odvela u Moskvu na dalješkolovanje. Upisao je Plemićki pansionpri Moskovskom univerzitetu, a nakondve godine postao je student Moskov−

skog univerziteta. Svoju prvu pesmu„Proleće“, anonimno je štampao u časo−pisu "Atenej" 1830. godine. Razočaranšto pesma nije kod čitalaca prihvaćenaonako kako je očekivao, ništa nije obja−

MIHAIL LJERMONTOV

RomantičniOve godine navršava se dva veka od rođenja raskošnogpoete i začetnika ruskog psihološkog romana, plemićai romantika, buntovnika i rodoljuba, Mihaila JurjevičaLjermontova. Iako tvorac samo jednog romana, Ljer-

montov se ubraja među najveća imena ruske književno-sti. Ruskoj literaturi mogao je ostaviti još mnogoknjiževnih bisera, da ga smrt u dvoboju nije prekinulakada je imao samo 27 godina

Mihail Jurjevič Ljermontov(1814 −1841)

Ljermontov kada je imao sedam godina

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


53Istorija

vljivao narednih nekoliko godina, iako jevredno pisao. Poemu „Demon“, jednood najlepših dela ruske romantičarskepoezije, pisao je gotovo čitavu deceniju,od 1829. do 1839. godine. Jovan Dučić

je ocenio da je Zmajev prevod ove poe−me naš najlepši pesnički prevod u 19.veku.

Ljermontovljeva buntovna i nepokor−na priroda teško se uklapala u konvenci−

onalne norme prestoničkog života. Zbogsukoba sa jednim od profesora koji ga jena ispitu oborio, brzo je napustio studije.Odlučio je da, poput svog oca i dede i onbude vojnik, pa je u Sankt Peterburgu,od 1832. do 1834. godine, pohađaoGardijsku vojnu akademiju i postao ofi−cir. Po završenoj akademiji okusio ječari boemskog života i dugih vojnih tere−venki. Jedini naslednik ogromnog bogat−stva svoje bake, mladi oficir− pesnik,počeo se kretati u visokim ruskim krugo−vima. Imao je svog ličnog kuvara i koči−

jaša. Bogat i inteligentan konjički za−stavnik husarskog puka osetio je sjaj iraskoš aristokratije, i postao redovanposetilac balova i moskovskih salona.Sve vreme školovanja pisao je pesme,

najviše po uzoru na Bajrona i Puškina.Mada njihov sledbenik, želeo je da budedrugačiji. "Ne, ja nisam Bajron, ja samono drugo. Još nepoznati izabranik, kaoi on od sveta progonjen stranac, ali saruskom dušom".

Najveća ljubav VarvaraLopuhina

Izvanredni poetski talenat bujao je u

mladom Ljermontovu. Prve godine pro−vedene u

Sankt Peterburgu obeležile su njegovepesme obojene socijalnim motivima ipolitičkim temama. A onda se okrenuovedrijim osećajima, nadahnut ljubavljuprema sestri svog druga sa fakulteta,Varvari Lopuhinoj. Motiv ljubavi u Ljer−montovljevljoj lirici proizilazio je iz životasamog pesnika. Bio je sklon zaljubljiva−nju i u svojim zapisima je priznao da jeljubav prem ženama otkrio kada se za−

ljubio u plavoksu drugaricu svojerođake, kada mu je bilo svega deset go−dina. Pevao je o Ani Stolpi−

MIHAIL LJERMONTOV

pesnik Kavkaza

Marija Mihajlovna Ljermontova(1795−1817), pesnikova majka Pesnikov otac Jurij Ljermontov(1787−1831 Ljermontova baka Jelisaveta Arsenijeva

Neka od izdanja Ljermontovog romana „Junak našeg doba“

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


noj, Jekaterini Suškovoj, Nataliji Ivano−

voj, a najlepše strofe posvećene su nje−govoj najvećoj i neprolaznoj muzi, Var−vari Lopuhinoj.

Duboke emocije prema prelepoj Va−renjki pesnik je gajio i kada je zbog na−stavka školovanja napustio Moskvu i ka−snije tokom perioda provedenog naKavkazu. Zanesen patriotskim idealima,pisao je i rodoljubivu poeziju. Pesma tr−govca Kalašnjikova, poema „Borodino“ iniz poema i balada pevaju o ruskoj isto−riji i srednjovekovnoj epici. Njegovo delo„Hadži Abrek“ objavio je njegov prijatelj

1835. godine, bez pesnikove saglasno−sti. Iste godine, Ljermontov saznaje dase Varvara, koju nije prestao da voli dokraja života, udala za mnogo starijegčoveka Bahmetova. Dela „Kneginja Li−

govska“ i „Valerik“, uspomena su na pe−snikovu nesrećnu ljubav sa VarvaromLopuhinom.

Progonstvo zbog PuškinaKao strasnog sledbenika Puškino−

vog stvaralaštva, Ljermontova je dubokopogodila Puškinova smrt u dvoboju1837. godine. Napisao je pesmu „Pesni−kova smrt“ koja se u prepisima širila Ru−sijom. Pesma je izazvala buruoduševljenja i označila prekretnicu unjegovom životu. Kroz stihove je osudiodvorske krugove i od cara Nikolaja I Pa−vloviča tražio osvetu zbog Puškinovesmrti. Zbog velike podrške Puškinovih

poštovalaca, ova elegija je Ljermontovudonela književnu slavu. Vlast je u njoj vi−dela poziv na revoluciju, pa je mladogpesnika poslala u progonstvo na Kav−kaz, u Nižegorodski dragonski puk,

računajući da je nemoguće da tamopreživi, jer je taj vojni odred tokom borbisa Čečenima imao najveće gubitke.

Međutim, neustrašivi poeta je tokomborbi ispoljio zadivljujuću hrabrost i većsledeće 1838. godine, ponovo je bio uSankt Peterburgu. Ozbiljno se posvetiopisanju, živopisno unoseći u svoja delafolklor naroda Kavkaza. Zapisao je i baj−ku „Ašik Kerib“ koju je čuo od kavkakihgorštaka. Umetnički talenat Ljermontov

je ispoljavao, ne samo kroz pero, već ibaveći se slikarstvom. I njegove slike in−spirisane su sećanjima sa Kavkaza.

Kritika ruskog visokog

društvaNakon elegije posvećene Puškinu,

Ljermontov je postao jedno od najpo−znatijih imena ruske poezije. Godine1839. nastalo je njegovo najbolje

MIHAIL LJERMONTOV

54 Istorija

Pesnik Ljermontov na fotografijiiz 1837. godine

Ljermontova velika ljubav Barbara Lopuhina (1815−1851) u vreme kada je bila udata za Aleksandra Bahmetova

Natalija Ivanova Fedorovna, jedna od žena kojima je posvećivao svoje pesme

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


MIHAIL LJERMONTOV

55Istorija

književno ostvarenje, jedini roman „Ju−nak našeg doba“, koji je objavio 1840.godine. Iste godine štampana mu je i pr−va zbirka pesama. Roman "Junaknašeg doba", u kome opisuje život jed−nog "suvišnog čoveka " koji uzaludnotraga za srodnom dušom i životnim smi−slom, smatra se začetnikom psiho−loškog romana i jednim od najznačajni−

jih dela 19. veka. „Junak našeg doba,

milostiva gospodo moja, zaista je por−tret, ali ne portret jednog čoveka, to jeportret sačinjen od poroka čitavognašeg pokolenja u njihovom punom za−mahu", rekao je pisac o svom delu. Prvitiraž romana rasprodat je neverovatnombrzinom. Slobodouman i buntovan nije

se libio da kroz pero iskaže revolt premaruskom visokom društvu i krugovima bli−skim carskoj porodici. Kritikujući aristo−kratski sloj, 1935. godine napisao je dra−mu „Maskarada“. Svoju domovinu nazi−vao je "neumivenom Rusijom, zemljomroblja i zemljom gospode". Takvo smeloponašanje poslalo ga je 1840. godine udvoboj sa Ernestom de Barantom, si−nom francuskog poslanika u Sankt Pe−

terburgu. U ovom duelu, koji je, isposta−vilo, bio posledica aristokratskih intriga,sreća se ipak osmehnula pesniku. Umomentu kada je sečivo njegovog mačaprepolovljeno, Francuz se okliznuo i sa−mo zaparao Ljermontovljevu košulju.Usledio je obračun pištoljima. De Barant

je promašio, a poeta je dvoboj završiohicem u stranu. Još jednom, Ljermontov

je prognan na Kavkaz, ali ovoga puta unjegov najudaljenij deo, na najopasnijifront. Hrabri pesnik, ne samo što je

uspeo da preživi strašne borbe protivislamskih pobunjenika, već je zbog izu−zetne hrabrosti postao komandir odredaizviđača i predložen za odlikovanje, alikako je bio u carevoj nemilosti, ostao jebez nagrade.

Kobni dvobojU zimu 1841. godine Ljermontov je

bez dozvole došao u Peterburg, ali sezbog nedoličnog vladanja na jednombalu, po dvorskom naređenju, ipak mo−

rao vratiti na front. Putujući na Kavkaz, ubanji Pjatigorsk sreo je starog poznani−ka sa vojnog školovanja, Nikolaja Solo−monoviča Martinova. Jedna naizgledobična sedeljka kod zajedničkog prijate−lja generala Verzilina, pretvorila se u po−ziv na dvoboj dva stara druga. Na zaba−vi na kojoj bio i Lav Puškin, mlađi bratstradalog poete, Ljermontov se našaliosa generalevom ćerkom Nadeždom, go−voreći joj da bude oprezna sa Martino−vom. Ali Martinov je, duboko neraspo−ložen zbog svog rđavog položaja u voj−

sci, pesnikovu opasku shvatio kao uvre−du i izazvao ga na dvoboj. Ljermontov jeponudio primirje, ali Martinov je odbio.Nedaleko od Pjatigorska, u podnožjuplanine Mašuk, u suton 15. jula 1841.godine, zbio se kobni duel. Strogi uslovidvoboja predviđali su udaljenost od pet−naest koraka i pucanje po tri puta. Kadasu sekundanti dali znak, Ljermontov jeostao duboko zagledan u protivnikauperivši pištolj nagore. Martinov je ispa−lio metak u bespomoćnog nepomičnog

pesnika. Pogođen u grudi, Ljermontovse srušio na zemlju. Hitac je bio smrto−nosan. Otišao je u večnost, baš kao injegov idol, veliki Puškin. Sličnog životai usuda, i jedan i drugi napisali su pesmu„Prorok“. I zaista, bilo je nečeg vizionar−skog i proročanskog u Ljermontovlje−vljim razmišljanjima, ponašanju iknjiževnim delima. Martinov je osuđenna tromesečnu robiju i crkveno pokaja−nje, ali ga je car oslobodio i te simbo−lične zatvorske kazne. Godinu dana na−kon pesnikove smrti objavljene su nje−

gove tri strogo cenzurisane zbirke pesa−ma. "Poslednji pesnik zlatnog doba ru−ske poezije", Mihail Jurjevič Ljermontov,obeležio je svoju i najavio novu epohuruske realističke proze. Marija Delić

Da je taj dečak ostao živ, ne bismobili potrebni, ni ja, ni Dostojevski.

(L. N. Tolstoj)

U samoj Ljermontovljevoj pojavi bilo je nečeg zloslutnog i tragičnog, neka−kve sumračne i zlokobne sile. Za−mišljena prezrivost i strast izbijale susa njegovog crnpurastog lica, iz ne−pomičnih crnih očiju. Njegov težakpogled bio je u čudnom nesaglasjusa nežnim, gotovo dečijim usnama.(I. S. Turgenjev)

Smrt Ljermontova, po mom mišlje−nju, bila je ništa manji gubitak za ru−sku pismenost od smrti Puškina, Go−

golja... U njemu ne treba oplakivatisamo onog koga smo poznavali, većkoga smo mogli poznavati. (V. A.Sologub)

Dubok i snažan duh! Kako pravilnogleda na umetnost, kako mu je duboki čisto neposredan i fin ukus!

(V. G. Belinski)

Rekli su o Ljermontovu

Ljermontov svoje pero nije otupljivao, pisao je oštrim i dubokim zarezima posamoj ljudskoj koži.(Gustav Krklec)

Ljermontov grobu Tarhaniju

8/16/2019 Istorija 57 (2014-10)


1.980

Documents

Istorija 57 (2014-10)