Embed Size (px)
Citation preview
281
10 Istočna Hrvatska u raskoraku između vizija i realnosti
ili Kako AP Vojvodina kao agrarni region nije usamljena u tranzicionizmu
10.1. Uvod Istočna Hrvatska sastoji se od Slavonije, južnog dela Baranje i zapadnog Srema. Obuhvata površinu od 12.486 km2, odnosno teritoriju pet županija (Shema br. 10.1): Požeško-slavonsku, Brodsko-posavsku, Osječko-baranjsku, Virovitičko-podravsku i Vukovarsko-sremsku. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u Istočnoj Hrvatskoj živelo je 805.998 stanovnika, što je 9,57% manje nego u 2001, odnosno 17,54% nego u 1991. (Tabela br. 1 u Prilogu). Iako postoji trend smanjenja populacije u Hrvatskoj, ovo je više izraženo u Istočnoj Hrvatskoj. Udeo stanovništva Istočne Hrvatske u ukupnom stanovništvu Hrvatske smanjuje se kontinuirano, sa 20,43% u 1991, na 18.81% u 2011. godini. Najveće smanjenje stanovništva registrovano je u Vukovarsko-sremskoj županiji, zbog Domovinskog rata (1991-1995) i teške ekonomske situacije, kao i na području Požeško-slavonske županije, pre svega zbog nerazvijenosti njene privrede. Gustina stanovništva u Istočnoj Hrvatskoj je manja od hrvatskog proseka (64,55 prema 75,71 st./km2).
Svaka županija u okviru Istočne Hrvatske navodi u svojim strateškim razvojnim dokumentima - želju za stvaranjem ekonomski razvijenog i konkurentnog subregiona (županije) koja će osigurati blagostanje za svoje građane, vodeći računa o svojoj prirodnoj, kulturnoj i istorijskoj baštini, ne samo za sadašnje, nego i za buduće generacije. Jedinstvena strategija za Istočnu Hrvatsku ne postoji jer nije institucionalno uređena kao administrativno-teritorijalna jedinica. O geografskom, istorijskom, upravnom i pravnom određenju Istočne Hrvatske raspravlja Blagojević (2008). Vizija Istočne Hrvatske može se sumirati na osnovu sinteze vizija svake županije:
1. Virovitičko-podravska županija je orijentisana ka razvoju konkurentne privrede u skladu s prirodnim resursima i znanjem, s očuvanom prirodnom i kulturnom baštinom i kao mesto poželjno za siguran porodični život i posao.
2. Požeško-slavonska županija ima želju da postane moderna i konkurentna županija u kojoj se najsavremenija tehnologija prepliće s bogatom istorijom i očuvanom prirodom. To je županija u kojoj je uživanje raditi i živeti.
3. Osječko-baranjska županija težište stavlja na jačanje privredne konkurentnosti i osiguranje uslova razvoj ljudskih potencijala i kvalitativno ispunjenje javnih potreba koristeći svoje razvojne potencijale na optimalan način.
4. Brodsko-posavska županija ima za cilj da postane središte industrijskog i skladnog ruralnog razvoja sa rastućim životnim standardom i visokim kvalitetom života. Županija posebno ističe sistematsku zaštitu životnu sredinu i korišćenje prirodnih resursa
282
na pravilan i održiv način, kao i da se razvoj temelji na saradnji javnog, privatnog i civilnog sektora.
5. Vukovarsko-sremska županija ističe u prvi plan želju da postane razvijena županija s konkurentnom privredom baziranom na kvalitetnim ljudskim resursima i održivim korišćenjem prirodne i kulturne baštine. U prvom planu je zahtev da postane atraktivna lokacija za ulaganja u proizvode i usluge sa višom dodatnom vrednošću, a sve u cilju visokog nivoa socijalne uključenosti.
Shema br. 10.1. Karta Istočne Hrvatske
Obim i struktura zadovoljenja ekonomskih aspekata ovih vizija je otvoreno i intrigantno pitanje ne samo za ekonomske vlasti svake županije, već i za zainteresovanu stručnu i poslovnu javnost.
Otkrivanje ekonomske situacije Istočne Hrvatske pretpostavlja dobro poznavanje trenutne situacije u županijama, trendova koji su doveli do trenutne situacije, kao i razvojne potencijale, prepreke i ograničenja koje otežavaju realizaciju pojedinih vizija. Glavni cilj ovog priloga je identifikacija prednosti i strukturnih problema sa kojima se Istočna Hrvatska suočava, a koje određuju dinamiku, smer i kvalitet sadašnjih i budućih razvojnih procesa, kao i ostvarenje navedenih vizija. Strukturni problemi su težak teret za razvoj, a poznavanje njihovih uzroka može dati vredne informacije za njihovo postepeno rešavanje.
Obrađena materija se zasniva na analizi službenih statističkih podataka preuzetih iz Državnog zavoda za statistiku (DZS), Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), Finansijske agencije (FINA) i Privredne komore Hrvatske (HGK). Podaci iz ovih izvora dostupni su samo za različita vremenska razdoblja, te zbog toga nisu direktno uporedivi.
Pored uvoda i zaključka obrađena materija je podeljena na tri dela. Težište prvog dela je na rezultatima analize aktuelnih performansi privrede Istočne Hrvatske. U drugom delu izložena je analiza demografske situacije i procena njenih trendova. Naglasak u trećem delu je na identifikaciji ključnih problemima i izazova privrede Istočne Hrvatske jer su to fundamentalne odrednice sadašnjeg i budućeg ekonomskog rasta, blagostanja i prosperiteta. Sve tabele date su u posebnom prilogu.
283
10.2. Ekonomske performanse Istočne Hrvatske Podaci o finalnoj proizvodnji, odnosno bruto-domaći proizvod per capita dobro opisuje trenutnu ekonomsku situaciju u Istočnoj Hrvatskoj. Oni takođe ukazuju na nivo kompetentnosti ekonomije i poslovne efikasnosti. Shema 10.2 sažima trenutnu situaciju u Istočnoj Hrvatskoj, a Tabele 2 i 3 u Prilogu obezbeđuju osnovne statističke podatke na osnovu kojih je sačinjena predmetna shema.
Shema br. 10.2. Stanje u Istočnoj Hrvatskoj
Ekonomska situacija bolje se može proceniti iz komparativne analize u kojoj se
trenutna situacija poredi sa nacionalnim prosekom u različitim vremenskim trenucima. U periodu od 2000. do 2010. godine prosečan udeo BDP-a u Istočnoj Hrvatskoj u
BDP-u Hrvatske bio je 12,96 % ( Tabela br. 2 ). Najviše učešće je registrovano u 2002. godini (14,01%), a najniži u 2010. godini 2010 (12,14%). U 2010. godini BDP-a u Istočnoj Hrvatskoj iznosio je 5.393.423,87 € a prosečni BDP p/c bio je 6.067,57 €, što je znatno manje od nacionalnog proseka (10.057 €). Tabela br. 2 prikazuje životni standard u Istočnoj Hrvatskoj, a time i kupovnu moć njegovih stanovnika. Naime, BDP po stanovniku može se smatrati pokazateljem životnog standarda neke zemlje (iako nije savršen). Životni standard u Iistočnoj Hrvatskoj niži je od državnog proseka tokom čitavog posmatranog perioda. Najviša vrednost BDP-a p/c među županijama Istočne Hrvatske je u Osječko-baranjskoj (7.539 € u 2010. godini), a najniži u Brodsko-posavskoj (5.357 €). U posmatranom vremenskom periodu, nijedna od županija Istočne Hrvatske nije premašila nacionalni prosek. Godišnja stopa rasta BDP-a p/c na nacionalnom nivou je iznosila 6,67%, a u Istočnoj Hrvatskoj samo 5,27% .
Zaostajanje Istočne Hrvatske je i pored rasta vrednosti finalnih proizvoda i BDP-a p/c usled bržeg i ravnomernijeg razvoja ostalih županija doveo do opadanja njenog učešća u nacionalnom BDP-u u posmatranom periodu.
Indeksi razvoja lokalnih samouprava, koji uzimaju u obzir neto dohodak p/c, stopu nezaposlenosti, lokalni budžetski prihod p/c (bez podrške iz državnog budžeta i iz drugih izvora), opšte kretanje stanovništva, nivo obrazovanja i gustina naseljenosti (Tabela br. 4), ukazuju na nerazvijenost Istočne Hrvatske, s obzirom da se po svakom kriterijumu svaka županija istočne Hrvatske (sa indeksom razvijenosti u rasponu od 20,51% do 52,88%) nalazi ispod nacionalnog proseka. Razvojni jaz postoji takođe unutar svake županije. Tabela br. 4 ilustruje to za Virovitičko-podravsku županiju. Najrazvijenije naselje je grad Virovitica, a najmanje razvijena je opština Gradina. Tačnije, u 2006-2009, prosečni
Situacija: niska dodatna vrednost, slaba konkurentnost, životni standard ispod proseka
Nepovoljni trendovi: ekonomsko pogoršanje, povećana neravnomernost razvoja i jaz između ne samo istočne i drugih krajeva Hrvatske, već i unutar Istočne Hrvatske i svake od županija.
Posledice: Produbljenje jaza između
vizije i stvarnosti. NEOPHODNO JE: Povećati dodatnu vrednost
finalnih proizvoda i izvoz Uticati na promenu svesti formirati povoljno i
stimulativno poslovno okruženje
284
dohodak po stanovniku u Virovitici je 2 do 3 puta veća od opštine Gradina, dok je u isto vreme dohodak u Virovitici ispod državnog proseka (Borozan, 2011).
Razlozi ovakve ekonomske situacije u Istočnoj Hrvatskoj objašnjeni su u nastavku. Pošto postoji složen odnos između strukture i dinamike stanovništva s jedne i ekonomskih performansi s druge strane, sledi demografska analiza stanovništva Istočne Hrvatske. 10.3. Demografska situacija u Istočnoj Hrvatskoj Demografska analiza Istočne Hrvatske omogućava bolje razumevanje trenutne situacije i jasniju sliku o budućnosti regiona. Demografski procesi su uvek sigurni pokazatelji i odrazi prošlosti, kao i pokazatelji budućih kretanja u obe dimenzije razvoja - socijalne i ekonomske. Demografska analiza obuhvata istraživanja i analize o veličini, strukturi i raspodeli stanovništva, i kako se stanovništvo menja tokom vremena i prostora zbog prirodnog rasta, mobilnosti i starenja (videti Wertheimer-Baletić, 1999; Živić, 2003; Gelo i dr., 2005).
Shema 10.3. razmatra sumarne krakteristike stanovništva Istočne Hrvatske i posmatrane trendove. Oni su objašnjeni i potvrđeni statistističkim podacima u Prilogu. STANOVNIŠTVO Situacija: staro stanovništvo, loša obrazovna struktura, nizak
udeo zaposlenih u ukupnoj radnoj snazi, nizak udeo radon sposobnog stanovništva u radnoj snazi čitave zemlje, visok broj nezaposlenih u aktivnom stanovništvu i visok broj izdržavanih lica;
Povoljni procesi: povećan broj diplomiranih studenata; Nepovoljni procesi: depopulacioni procesi, kao rezultat
smanjenja broja stanovnika usled negativnog prirodnog rasta i emigracije, starenja stanovništva i smanjenja broja radon sposobnog stanovništva;
POSLEDICE: Izuzetno
nepovoljne po društveno -ekonomski rast i razvoj (sadašnji i budući);
POTREBE: Politika aktivnog
stanovništva; Revitalizacija
ruralnih područja;
Poboljšanje nivoa obrazovanja;
Usvajanje inovativnog i kreativnog ponašanja i aktivnosti istraživanja i razvoja;
Shema 10.3. Demografska situacija u Istočnoj Hrvatskoj
Istočna Hrvatska pokriva 22,06% površine Republike Hrvatske. U pogledu gustine
naseljenosti ona je ispod nacionalnog proseka. Osječko-baranjska županija je najgušće naseljeno područje, dok je najmanji županija po broju stanovnika Požeško-slavonska (Tabela br. 1). Iako opadajući trend broja stanovnika registrovan i u Hrvatskoj i Istočnoj Hrvatskoj, pad udela stanovništva u Istočnoj Hrvatskoj od 20,43% u 1991. do 18,81% u
285
2011. pokazuje najgori depopulacijski procesi (Tabela br. 1). Prema popisu stanovništva iz 2001. godine broj stanovnika Istočne Hrvatske smanjen je za 9,57% (Tabela br. 1). Najmanji i najveći pad registrovani su u većini razvijenih županija, odnosno Osječko-baranjskoj, i najnerazvijenijih županija, odnosno Vukovarsko-sremskoj županiji.
Međutim, kvalitativna obeležja stanovništva su zalog za budućnost svake zemlje, uključujući i za Istočnu Hrvatsku. Procena kvalitativne dimenzije zahteva znanje ne samo demografskih obeležja (veličina, struktura, raspodela, dinamika), već i socio-ekonomskih obeležja stanovništva, pre svega obrazovne strukture, a zatim strukture aktivnosti. Karakteristični trendovi i izazovi koji su odgovorni za trenutnu situaciju u Istočnoj Hrvatskoj, a verovatno i za budućnost, objašnjeni su u nastavku ovog rada.
Negativan prirodni priraštaj i mehanički rast stanovništva Istočne Hrvatske. Rast broja stanovnika nekog područja određen je prirodnim priraštajem (rođeni - umrli) i mehaničkim rastom stanovništva (imigracije - iseljavanje). Dakle, trend smanjenja stanovništva ne mora biti samo posledica pogoršanja prirodnog rasta, nego i posledica izraženih iseljavanja. Podaci iz Tabele br. 7 otkrivaju da je negativan rast stanovništva u Istočnoj Hrvatskoj uzrokovan sa oba trenda. Indeks vitalnosti (živorođenih na 100 umrlih) pokazuje da je potencijal rasta stanovništva Istočne Hrvatske lošiji nego isti u Hrvatskoj . Međutim, treba napomenuti da je u Brodsko-posavskoj županiji ovaj indeks veći u odnosu na nacionalni indeks, kao i u Osječko-baranjskoj županiji u kojoj je zabeležen određeni napredak. Emigracioni procesi smanjuju ljudski kapital matičnog regiona u onoj meri u kojoj poboljšavaju ljudski kapital odredišne destinacije (Lajić, 2007) S obzirom da su mlađi ljudi, ljudi sposobni za rad i obrazovani ljudi više skloni emigraciji ,mehanički odliv stanovništva je značajan demografski i ekonomski problem.
Starenje stanovništva. Proces starenja stanovništva je vidljiv kroz povećanje broja osoba starosti od 65 i više godina u ukupnom stanovništvu. Ovaj proces je izraženiji u Istočnoj Hrvatskoj u poređenju s nacionalnim prosekom (Tabela br. 6). To će imati , ako se ovaj trend nastavi i intenzivira, ozbiljne štetne posledice za dalje ekonomske aktivnosti u Istočnoj Hrvatskoj i njenom razvoju. Tačnije, manji deo stanovništva fiziološki sposoban za rad u Istočnoj Hrvatskoj u odnosu na nacionalni udeo podrazumeva manjak radne snage na tržištu rada, povećanje broja izdržavanih članova, sve veće troškove zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti i povećanje pritiska na državni i lokalni budžet. Posledicama starenja stanovništva bavili su se Wertheimer-Baletić (1999) i Živić (2003.) Smanjenje broja najmlađih stanovnika u Istočnoj Hrvatskoj zapravo ukazuje na nastavak tog nepovoljnog trenda u budućnosti.
Loš nivo obrazovanja. Obrazovna struktura stanovništva opisuje raspodjelu stanovništva starosti od 15 i više godina u zavisnosti od ostvarenog primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa obrazovanja i kvalifikacija. Adekvatno obrazovana radna snaga spremna za celoživotno učenje je presudan faktor u stvaranju i održavanju dinamične lokalne privrede i ključni činilac u izgradnji konkurentne lokalne zajednice. U kojoj su meri su kompanije, lokalne samouprava i vlada, kao i druge organizacije, sposobne da smanje unutrašnja ograničenja i spoljne pretnje, da prepoznaju i iskoriste svoje razvojne potencijale i povoljne prilike i ojačaju svoju jedinstvenu kombinaciju resursa (inovativnost, kreativnost , tehnologije, kulturno i istorijsko nasleđe, prirodne resurse, geostrateški položaj, toleranciju, društvene mreže, poverenje, odgovornost, itd.) zavisi od znanja, veština, sposobnosti i inovativnosti radne snage. Bejaković i Lowther (2004), Lowther (2004), Pološki Vokić i Grizelj (2007), Rinaldi i autori (2011) raspravljaju o ulozi i kvalitetu obrazovanja i ljudskih resursa u razvoju Hrvatske i hrvatskih kompanija. Međutim, skoro dvostruko manje visoko obrazovnog stanovništva od državnog proseka
286
(popis iz 2001. godine) pokazuje da je nedostatak visokoobrazovanih ljudi ozbiljan problem razvoja Istočne Hrvatske i kritično ograničenje za brži rast i privredni razvoj (Tabele br. 8 i br. 10). Kada je nivo obrazovanja u pitanju, najbolja je situacija u Osječko-baranjskoj županiji, koja se sedište Univerziteta Josip Juraj Strossmayera u Osijeku, na kome se beleži porast broja upisanih i diplomiranih studenata. Međutim, čak i ta županija je ispod državnog proseka (Tabela br. 10). Mali pozitivan pokret je vidljiv i u odnosu na porast udela učenika u osnovnim i srednjim nivoima obrazovanja u istočnoj Hrvatskoj u poređenju s nacionalnim prosekom .
Pogoršanje strukture ekonomski aktivnog stanovništva. Radna snaga se sastoji od svih zaposlenih, nezaposlenih ili neaktivnih osoba. Vrlo je važno znati strukturu radne snage jer samo zaposlene osobe stvaraju novu dodatnu vrednost što je osnova za materijalno blagostanje za sve građane (videti Wertheimer-Baletić, 1978). Strukturu radne snage u Hrvatskoj istraživali su Obadić i Smolić (2007). Tabela br. 5 ukazuje na nepovoljnu strukturu radne snage, zbog velikog broja neaktivnih i nezaposlenih ljudi. U istočnoj Hrvatskoj se ne može očekivati povećanje aktivne radne snage na prirodan način – odrastanjem najmlađe populacije, jer ova kategorija stanovništva se smanjuje (Tabela br. 9), a područje u pitanju je tradicionalno područje sa kojeg se stanovništvo iseljava (Tabela br. 7).
Ozbiljna recesija u Hrvatskoj i Istočnoj Hrvatskoj predstavlja dodatnu poteškoću u prelazu radne snage iz neaktivnog u aktivan status usled sve veće zaduženosti stanovništva, smanjenja prihoda, zatvaranja preduzeća ili smanjenja poslovne aktivnosti, i uopšte zbog neizvesne budućnosti. Šanse za taj prelaz nisu velike. Porast nezaposlenosti u svim županijama Istočne Hrvatske (Tabela br. 11) podupire ovu tezu . Programi za podsticanje preduzetništva i inovacija na nivou županije i lokalne zajednice može imati pozitivan efekat i poništiti negativne trendove. Međutim, ne treba zanemariti rezultate mnogih studija prema kojima osobe koje učestvuju u edukaciji preduzetnika imaju veću verovatnoću da postanu preduzetnici (vidi GEM izveštaje). Naravno, preduzetničko obrazovanje pozitivno doprinosi kreativnosti, samopoštovanju, kao i sposobnosti za uočavanje poslovnih prilika. Jedino preduzetništvo vođeno prilikom je pokretač privrednog rasta i stvaranja novih radnih mesta sa više dodatne vrednosti. Dakle, vraćamo se na obrazovanje i na potrebu da se ono proširi i poboljša za sve građane Istočne Hrvatske.
Stopa nezaposlenosti je u stalnom porastu u posljednjih nekoliko godina (Tabela br. 11). U 2012. godini stopa nezaposlenosti kretala se od najniže (26,3%) u Požeško-slavonskoj do najviše (33,4%) u Vukovarsko-sremskoj županiji. Stopa nezaposlenosti u svim županijama istočne Hrvatske je znatno viša od nacionalne stope nezaposlenosti (18,10%) u istoj godini. To se moglo očekivati imajući u vidu nizak nivo obrazovanja stanovništva, sporu preduzetničku dinamiku, i generalno niži nivo razvoja istočne Hrvatske. Dužina trajanja nezaposlenosti i neadekvatna znanja i veštine nezaposlenih ljudi su važni strukturni problemi u Istočnoj Hrvatskoj. Nezaposlenost je uglavnom strukturnog karaktera, što znači da je dugotrajna, Radnici ne poseduju odgovarajuća znanja i veštine, ne žive tamo gde su dostupni poslovi, ili ne žele da rade za plate koje se nude na tržištu. Naravno, rešenje strukturne nezaposlenosti je moguće, ali rezultati su vidljivi tek na duge staze. Strukturna nezaposlenost stvara brojne i dugotrajne štetne efekte ne samo na porodicu i pojedinca, već i na društvo u celini. Osim toga, ekonomski gubici (odnosno gubitak proizvodnje i prihoda koji bi bio generisale nezaposlene osobe da su radile) i smanjenje ljudskog kapitala (tj. znanja i veštine koje nezaposlena osoba stiče i poboljšava kad on/ona radi) posebno su vidljivi. Osim toga, nepovoljna spirala isključenosti i siromaštva otvara se za nezaposlene osobe. Da bi ona bila svedena na minimum,
287
neophodno je formulisanje i sprovodjenje kvalitativne politike zapošljavanja, s puno aktivnih mera za zapošljavanje (za više detalja videti UNDP, 2006).
Nepovoljne kvalifikacije, tj. obrazovna struktura nezaposlenih (Tabela br. 12.) ne pružaju mnogo optimizma u promenu statusa ove kategorije radne snage, ni kroz zapošljavanje, ni kroz samozapošljavanje. Konkretno, osobe s nižim nivoom obrazovanja (a posebno žene u toj grupi) dominiraju u ukupnoj nezaposlenosti. Osim osoba s nižim kvalifikacijama, nezaposlenost je prisutna posebno kod starijih ljudi, žena i osoba s manje radnog iskustva. 10.4. Privreda Istočne Hrvatske Podaci o vrednostima BDP-a i indeksa razvoja pokazuju da se Istočna Hrvatska suočava sa nepovoljnom privrednom situacijom. Naravno, to je u izvesnoj meri posledica procesa koji se razvijaju na nacionalnom nivou i kvaliteta opšteg poslovnog okruženja, posebno nesolventnosti i pravne nesigurnosti (obeležene nepotpunom i nedoslednom primenom zakona u praksi, korupcijom i neefikasnim pravosuđem). Nepovoljna ekonomska situacija je takođe posledica procesa koji se razvijaju na županijskom nivou. Shema 10.4. sumira glavne karakteristike privrede Istočne Hrvatske. Ove osobine objašnjene su u nastavku rada korišćenjem statističkih podataka iz Tabela br. 2, 6, 13, 14 i 15.
PRIVREDA ISTOČNE HRVATSKE: Situacija: operativni gubici, lose investicije, dominiraju
aktivnovsti zasnovane na eksploataciji prirodnih resursa (poljoprivreda i prerađivačka industrija), trgovinski suficit, slabe strane direktne investicije, poslovna neefikasnost, nelikvidnost;
Pozitivni trendovi: prihvatanje preduzetničke dinamike, porast trgovinskog suficita;
Negativni trendovi: smanjenje investicija, zaustajanje u tehnološkim razvoju;
POSLEDICE: Produbljivanje
privredne zaostalosti;
NEOPHODNO JE: Uvećati
investicije i aktivnosti vezane za istraživanje i razvoj;
Modernizacija i reindustrijalizacija;
Poboljšati produktivnost i konkurentnost:
Shema br. 10.4. Privreda Istočne Hrvatske
Analiza poslovne dinamike i finansijski pokazatelji poslovnih rezultata dovodi do
procene uspešnosti poslovanja. Statistički podaci o broju registrovanih pravnih lica u 2007. i 2011. godini (Tabela br. 13) ukazuju na postojanje rastućeg trenda, ali u isto vreme, opada udeo aktivnih poslovnih subjekata u ukupnim poslovnim subjektima Istočne Hrvatske , kao i u ukupnim poslovnim subjektima na nacionalnom nivou.
Finansijski oporavak privrede Istočne Hrvatske sredinom 2000-ih bio je potpomognut jakom spoljnom trgovinom. Ipak, oporavak ekonomije nije dugo trajao.
288
Pozitivan finansijski rezultat je smanjivan, a od početka recesije, postao je negativan. Za razliku od preduzetnika na nacionalnom nivou koji su poslovnu 2011. godinu završili sa pozitivnim finansijskim rezultatom, preduzetnicima iz Istočne Hrvatske to nije pošlo za rukom. Tabela br. 14 daje pregled osnovnih finansijskih rezultata ostvareni u Istočnoj Hrvatskoj. Pad je ublažen trgovinskim suficitom (Tabela br. 15). Međutim, recesija u eurozoni i nestabilna situacija u Evropskoj uniji, koja je važan trgovinski partner Istočnoj Hrvatskoj, čini da budući izvoz bude otežan.
Treba istaći da su županije Istočne Hrvatske, gledajući nekoliko godina unazad, zabeležile trgovinski suficit (Tabela br. 15) . Dakle, koeficijenti pokrivenosti uvoza izvozom bili su u mnogim županijama oko i iznad 100%. Istočna Hrvatska izvozi uglavnom proizvode prerađivačke industrije, najčešće prehrambene proizvode, papir i proizvode od papira, mašine, hemikalije i proizvode hemijske industrije , kao i nameštaj. Takođe, dobri izvozni rezultati zabeleženi su u sjedećim oblastima proizvodnje: proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda i proizvoda od drveta i plute. Ozbiljan problem sa ovim izvoznim proizvodima je da oni pripadaju proizvodnji manjeg ili nižeg srednjeg tehnološkog nivoa. Takvi proizvodi su izloženi posebno oštroj konkurenciji, u kojoj su niski troškovi proizvodnje najvažnije oružje konkurencije. Istovremeno, ove aktivnosti generišu vrlo malu dodatnu vrednost. Istočna Hrvatska ima razvojnu šansu u tim aktivnostima. Ona može i mora stalno da inovira i modernizuje celokupan poslovni proces i tehnologije, kao i da razvija brend od ekološki zdravih proizvoda. Kreativni i funkcionalan dizajn može učiniti ove proizvode prepoznatljivim u odnosu na proizvode konkurencije.
Međutim, investicione aktivnosti zabrinjavaju (Tabela br. 13). Investicije imaju centralnu ulogu u konkurentnosti i budućem rastu, jer samo kompanije koje ulažu stvoriti za sebe neophodne uslove za tehnološku modernizaciju, povećanje produktivnosti i efikasniji rad. Investicije u osnovna sredstva su na vrlo niskom nivou, a njihov udeo u ukupnim ulaganjima nastavlja da se smanjuje.
Niska efikasnost poslovanja uz nedovoljne investicije rezultira niskim nivoom konkurentnosti županija Istočne Hrvatske. Prema indeksu regionalne konkurentnosti, županije Istočne Hrvatske nalaze se u donjoj polovini lestvice (Tabela br. 3). Mali porast zabeležen je u Brodsko-posavskoj, Osječko-baranjskoj i Vukovarsko-sremskoj županiji u 2010. u odnosu na 2007. Rast se može objasniti povećanjem kvaliteta poslovnog okruženja i poslovnog sektora.
Analiza unutaržupanijske ekonomske specijalizacije ukazuje, kada su aktivni poslovni subjekti u pitanju, na važnost poljoprivrede i industrije za sadašnji i budući privredni rast i društveno-ekonomski razvoj Istočne Hrvatske (Tabela br. 4).Važnost poljoprivrede, šumarstva i ribarstva proizlazi iz komparativnih prednosti (npr. poljoprivredno zemljište, oranica, šuma, klime i slično) koje istočna Hrvatska poseduje u porešenju s drugim delovima Hrvatske. Isti je slučaj sa industrijom, jer se uglavnom bazira na sirovinama iz primarnog sektora. Međutim, same komparativne prednosti ne osiguravaju odgovarajući privredni rast, životni standard i blagostanje građana. Da bi oni bili postignuti, potrebna je transformacija komparativnih u konkurentske prednosti. Ta transformacija zavisi od znanja i veština, inovativnosti i kreativnosti, kao i od strateške odluke svih aktera - društva, građana, privrednih vlasti, javnosti, medija, itd. Na primer, kad je poljoprivreda u pitanju, treba podsticati organizovanje poljoprivrednih proizvođača u zadruge i udruženja, regulisati i definisati vlasništvo nad zemljištem, rešavati problem navodnjavanja i odvodnjavanja, podsticati promene u strukturi setve i opremanje poljoprivrednih gazdinstava savremenom poljoprivrednom opremom, itd. Sledeće
289
aktivnosti takođe imaju važnu ulogu u razvoju istočne Hrvatske: javna uprava i odbrana, obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita, jer oni doprinose poboljšanju kvaliteta života u Istočnoj Hrvatskoj. Istočna Hrvatska svakako treba razvijati industrije koje se ne zasnivaju na prirodnim komparativnim prednostima, već na znanju, kreativnosti i inovativnosti radne snage. Ovo je izazov čijem rešavanju treba adekvatno pristupiti. 10.5. Zaključci Brži i održivi privredni rast (mereno stopom rasta BDP-a), s akcentom na stalno poboljšanje kvaliteta života i životne sredine je rešenje za hronične probleme sa kojima se Istočna Hrvatska suočava. Održivi rast bi mogao biti ostvaren, s jedne strane, povećanjem agregatne tražnje i potrošnje (potrošnja, državna potrošnja, investicija i/ili neto izvoza), uz uklanjanje neefikasnosti bilo koje vrste. S druge strane, to bi se moglo postići povećanjem proizvodnje, produktivnosti, efikasnosti i inovativnosti. Shema 10.5. vizualizuje situaciju u Istočnoj Hrvatskoj kroz prizmu agregatne ponude i tražnje. Uslovi poslovanja, pre svega socio-ekonomski i pravni i institucionalni, imaju uticaj na obe, a svi zajedno doprinose postizanju definisanih ekonomskih aspekata vizije. Uslovi poslovanja određeni su ekonomsko-političkim vlastima, građanstvom, javnošću i institucijama na svim nivoima.
Shema 10.5. Privreda Istočne Hrvatske iz ugla agregatne ponude i tražnje Trenutno, usled ozbiljne recesije i krize u Hrvatskoj i raznih problema koji su usled
prize nastali (visoka nezaposlenost, visoke kamatne stope i neizvesna budućnost), nije realno očekivati značajan impuls ka rastu agregatne tražnje od bilo koje domaće komponente. Štaviše, može se očekivati dalji pad tražnje. Nedovoljna i opadajuća agregatna tražnja umanjuje privrednu aktivnost i vodi smanjenju broja zaposlenih.
290
Poboljšanje uslova poslovanja (prevashodno pravnih i institucionlnih) na državnom i nižim teritorijalnim nivoima može obezbediti dobar podstrek proizvodnji. Međutim, te promene se ne mogu desiti preko noći. Potrebno je sprovesti velik broj strukturnih reformi na nacionalnom nivou (na primer u oblastima javne administracije, fiskalne konsolidacije, zdravstva i penzionog sistema, ili tržišta rada). Na nivou županija takođe je moguće sprovesti brojne reforme. Iako postoji pozitivan pomak u političkom mišljenju prema reformama na državnom i županijskom nivou, u kratkom roku nije moguć pozitivan uticaj na tražnju. Usled spore implementacije ovi uslovi delovaće nepovoljno na privredu Istočne Hrvatske u narednim godinama. Naravno, sa reformama ne treba stati, naprotiv, s obzirom na strateški interes reforme treba da budu odvažne, konzistentne i stabilne u njihovoj primeni. Takođe ne treba zaboraviti da atmosfera koju treba kreirati mora biti učinjeno poštujući individualnu odgovornost i fer plej.
Privredne vlasti su odgovorne za kreiranje mudre sektorske politike (npr. industrije) zajedno sa programima, aktivnostima i merama koje će stalno umanjivati strukturalne rigidnosti, omogućavati povoljno i fer poslovno okruženje, saradnju između akademskog i privrednog sektora (univerziteta, institute), uvećavati investicije i slično. Na primer, iako je industrija Istočne Hrvatske oslabila u poslednjih 20 godina, sektor usluga se nije dovoljno razvio da bi nadomestio slabljenje industrije, posebno u pogledu zapošljavanja, dodatne vrednosti ili izvoza. Prerađivačka industrija u Istočnoj Hrvatskoj je i dalje osnovni pokretač izvoznih aktivnosti i priliva deviza i tu ulogu će zadržati i u narednom periodu. Prema tome, potrebna je nova industrijska politika koja bi podržala reindustrijalizaciju. Slično važi i za poljoprivredu.
Kada su u pitanju ponuda i proizvodnja, poslovni sektor ima ključnu ulogu. Međutim, rast proizvodnje, prihoda i zarada zahteva restruktuiranje preduzeća i produktivnu i konkurentnu proizvodnju. Da bi se to postiglo neophodno je racionalno i kontinuelno korišćenje resursa, modernizacija proizvodnje, mudar odabir programa proizvodnje, inovatvno i preduzetničko ponašanje u svim aspektima. Zabeležen je rast izvozne proizvodnje, a izvoz može pozitivno da utiče na rast BDP-a i zaposlenosti. Ovo je posebno važno s obzirom na trenutnu situaciju u Istočnoj Hrvatskoj. Međutim, da bi izvoz bio i ostao uzdanica ove regije, neophodna je diverzifikacija izvoznog programa, kao i nastavak investicija u modernizaciju i inovaciju proizvodnog procesa i kreativni marketing.
Slaba polazna tačka (u ekonomskom smislu) i niske domaće investicije u osnovna sredstva, skromne strane direktne investicije i nedovoljno ili neadekvatno obrazovana radna snaga ne obezbeđuju dovoljno optimizma u brz obrt i početak novog poslovnog ciklusa u Istočnoj Hrvatskoj. Mnogi programi i mere koji će obezbediti realizaciju vizija županija Istočne Hrvatske oslanjaju se na uvećanje agregatne ponude, tj. na uvećavanje produktivnosti i konkurentnosti kroz modernizaciju, reformu javne administracije, zdravstva i penzionog sistema, novu industrijsku politiku i sl. Svi programi zahtevaju dovoljno vremena za pripremu i za implementaciju. BDP svi (preduzetnici, zaposleni, građani, lokalne vlasti, mediji, javnost) moraju da promene svoje ponašanje. Povoljan ambijent za ove promene jeste onaj koji obezbeđuje pravednost, pravnu sigurnost i konzistentnost. Razvojne šanse postoje, ali moraju se iskoristiti uz neprestalno traganje za novim.
291
Prilozi Tabela br. 1: Stanovništvo, površina, gradovi, opštine i naselja u Istočnoj Hrvatskoj Tabela br. 2: Bruto domaći proizvod po stanovniku (EUR) Tabela br. 3: Procena i klasifikacija lokalnih samouprava na osnovu indeksa razvijenosti Tabela br. 4: Bruto dodata vrednost u Republici Hrvatskoj i za prostorne jedinice drugog i trećeg reda, prema aktivnostima NKD iz 2007., u tekućim cenama Tabela br. 5: Radno sposobno stanovništvo, po aktivnostima u 2001. godini Tabela br. 6: Indeksi regionalne konkurentnosti Tabela br. 7: Promene u broju stanovnika usled priraštaja i migracije Tabela br. 8: Stanovništvo po indeksima obrazovanja i polu u 2001. godini Tabela br. 9: Starosna struktura stanovništva u 2001. i 2011. godini Tabela br. 10: Deca, učenici i studenti koji se obrazuju, po nivoima stečenih diploma Tabela br. 11: Nezaposlenost Tabela br. 12: Raspored nezaposlenih prema nivou formalnog obrazovanja, na dan 31.1.2012 Tabela br. 13: Registrovana i aktivna privredna društva i pravna lica na dan 31. 03. 2012. Tabela br. 14: Ukupni prihodi, troškovi i investicije Tabela br. 15: Međunarodna trgovina Istočne Hrvatske (u 1.000 EUR/a)
292
293
Tab
ela
br.
1. S
tan
ovn
ištv
o, p
ovrš
ina,
gra
dov
i, op
štin
e i n
asel
ja u
Ist
očn
oj H
rvat
skoj
St
anov
ništ
vo
Povr
šina1)
km
2 Gu
stin
a sta
novn
ištva
po
km2
Grad
ovi
Opšt
ine
Nase
lja
1991
20
01
2011
20
11/
2001
20
11/
1991
H
R
4,78
4,26
5 4,
437,
460
4,28
4,88
9 -3
.44
-10.
44
56,5
94
75.7
1 12
7 42
9 6,
756
VPŽ
104,
625
93,3
89
84,8
36
-9.1
6 -1
8.91
2,
024
41.9
2 3
13
188
PSŽ
99,3
34
85,8
31
78,0
34
-9.0
8 -2
1.44
1,
823
42.8
1 5
5 27
7 BS
Ž 17
4,99
8 17
6,76
5 15
8,57
5 -1
0.29
-9
.38
2,03
0 78
.12
2 26
18
5 O
BŽ
367,
193
330,
506
305,
032
-7.7
1 -1
6.93
4,
155
73.4
1 7
35
263
VSŽ
231,
241
204,
768
179,
521
-12.
33
-22.
37
2,45
4 73
.15
5 26
85
U
kupn
o (Is
točn
a H
rvat
ska)
* 97
7,39
1 89
1,25
9 80
5,99
8 -9
.57
-17.
54
12,4
86
64.5
5 22
,00
105,
00
998,
00
Ude
o u
Hrv
atsk
oj*
20.4
3 20
.08
18.8
1
22
.06
17
.32
24.4
8 14
.77
Iz
vor:
CB
S, T
abel
a: B
ruto
dom
aći p
roiz
vod
repu
blik
e H
rvat
ske
Nap
omen
a: P
odac
i o p
ovrč
inam
a, g
ustin
i sta
novn
ištv
a, g
rado
vim
a, o
pštin
ama
i nas
elji
ma
odno
se s
e na
201
1. g
odin
u.
Nap
omen
a *-
kal
kula
cija
aut
ora
29
4
Tab
ela
br.
2. B
ruto
dom
aći p
roiz
vod
po s
tano
vnik
u (
EU
R)
20
00
2001
20
02
2003
20
04
2005
20
06
2007
20
08
2009
20
10
Geom
ean*
H
R
5,27
1 5,
797
6,34
4 68
13
7,43
0 8,
110
8,94
7 9,
775
10,7
18
10,1
08
10,0
57
6.67
VP
Ž 3,
889
4,45
8 4,
793
5,01
1 5,
160
5,29
0 6,
356
6,70
3 7,
124
6,21
3 5,
869
4.20
PS
Ž 3,
844
4,21
7 4,
485
4,94
2 5,
289
5,51
6 5,
740
6,32
7 6,
523
6,11
0 6,
053
4.65
BP
Ž 3,
216
3,58
2 3,
883
4,02
7 4,
392
4,42
8 4,
965
5,28
3 6,
047
5,51
1 5,
357
5.23
O
BŽ
4,10
7 4,
462
5,04
7 5,
138
5,66
9 6,
061
6,76
9 7,
851
8,69
2 7,
972
7,53
9 6.
26
VSŽ
3,09
0 3,
410
3,76
7 4,
033
4,27
6 4,
681
5,42
6 5,
628
6,41
8 5,
865
5,52
1 5.
98
Istočn
a H
rvat
ska
- pr
osek
* 3,
629.
07
4,02
5.79
4,
395.
06
4,63
0.43
4,
957.
23
5,19
5.11
5,
851.
12
6,35
8.16
6,
960.
85
6,33
4.34
6,
067.
57
5.27
Brut
o do
mać
i pro
izvo
d (0
00 E
UR
)
HR
23
,332
,620
25
,737
,984
28
,189
,105
30
,264
,946
33
,009
,383
36
,033
,761
39
,744
,638
43
,389
,725
47
,543
,075
44
,780
,980
44
,440
,948
VPŽ
363,
586
415,
799
444,
701
462,
241
471,
840
479,
314
571,
344
596,
998
629,
367
543,
466
507,
697
PS
Ž 32
9,61
5 36
1,99
0 38
4,14
2 42
1,24
8 44
8,36
6 46
5,07
0 48
0,86
0 52
6,12
6 53
8,70
5 50
0,27
0 49
0,45
1
BPŽ
567,
030
633,
515
686,
821
710,
146
771,
567
775,
749
867,
610
920,
229
1,05
0,06
4 95
2,20
6 91
9,11
5
OBŽ
1,
356,
603
1,47
3,98
0 1,
665,
326
1,69
0,28
4 1,
858,
066
1,97
7,99
7 2,
197,
767
2,53
2,96
1 2,
788,
546
2,54
6,83
1 2,
395,
996
VSŽ
631,
900
698,
440
768,
146
817,
545
861,
885
939,
153
1,08
3,31
1 1,
119,
319
1,27
2,95
9 1,
157,
407
1,08
0,16
5
Uku
pno
– Is
točn
a H
rvat
ska*
3,
248,
734
3,58
3,72
5 3,
949,
137
4,10
1,46
3 4,
411,
724
4,63
7,28
3 5,
200,
893
5,69
5,63
3 6,
279,
641
5,70
0,18
0 5,
393,
424
U
deo
istočn
e H
rvat
ske*
13
.92
13.9
2 14
.01
13.5
5 13
.37
12.8
7 13
.09
13.1
3 13
.21
12.7
3 12
.14
Izvo
r: C
BS,
Prv
o iz
danj
e, b
r. 1
2.1.
2 od
14.
2. 2
013,
exc
el d
ooku
men
t, ht
tp://
ww
w.d
zs.h
r/H
rv_E
ng/p
ublic
atio
n/20
13/1
2-01
-02_
01_2
013.
htm
N
apom
ena:
* k
alku
laci
ja a
utor
a
295
Tab
ela
br.
3. P
roce
na
i kla
sifi
kac
ija
lok
aln
ih s
amou
pra
va n
a os
novu
ind
eksa
raz
vije
nos
ti
Izvo
r: b
ivše
Min
ista
rstv
o re
gion
alno
g ra
zvoj
a, š
umar
stva
i vo
dopr
ivre
de, h
ttp:
//w
ww
.mrr
svg.
hr/d
efau
lt.a
spx?
id=
656
Nap
omen
a: k
ateg
orij
e za
žup
anij
e: I
. < 7
5%; I
I. 7
5-10
0%; I
II. 1
00-1
25%
, IV
. > 1
25%
. Kat
egor
ije
za g
rado
ve i
opšt
ine
unut
ar ž
upan
ija: I
. < 5
0%; I
I. 5
0-75
%; I
II. 7
5-10
0%; I
V. 1
00-1
25%
; V. >
125
%
29
6
Tab
ela
br.
4:
Bru
to d
odat
a vr
edno
st u
Rep
ubli
ci H
rvat
skoj
i za
pro
stor
ne je
dini
ce d
rugo
g i t
reće
g re
da, p
rem
a ak
tivn
osti
ma
NK
D iz
200
7. g
odin
e, u
tekući
m c
enam
a
Iz
vor:
CB
S, P
rvo
izda
nje
br. 1
2.1.
2 od
14.
2. 2
013.
, exc
el d
okum
ent,
http
://w
ww
.dzs
.hr/
Hrv
_Eng
/pub
licat
ion/
2013
/12-
01-0
2_01
_201
3.ht
m
Nap
omen
a: A
: P
oljo
priv
reda
, šu
mar
stvo
i r
ibar
stvo
; B
, C
, D
, E
: Pr
erađ
ivač
ka i
ndus
trija
, ru
dars
tvo
i ek
splo
atac
ija
kam
ena
i dr
uge
indu
stri
je;
C –
P
rerađi
vačk
a in
dust
rija
; F
: G
rađe
vina
rstv
o; G
, H
, I:
Trg
ovin
a na
vel
iko
i m
alo,
Sao
brać
aj i
skl
adiš
tenj
e, U
slug
e sm
ešta
ja i
ish
rane
; J:
Inf
orm
acij
e i
kom
unik
acije
; K
: F
inan
sijs
ke u
slug
e i
uslu
ge o
sigu
ranj
a; L
: N
ekre
tnin
e; M
, N
: P
rofe
sion
alne
, na
učne
, te
hnič
ke,
adm
inis
trat
ivne
i p
omoć
ne u
slug
e i
dela
tnos
ti;
O,
P,
Q:
Drž
avna
adm
inis
trac
ija
i od
bran
a, o
braz
ovan
je,
zdra
vstv
ene
i so
cija
lne
uslu
ge;
R,
S,
T,
U:
Ost
ale
uslu
žne
aktiv
nost
i; *
kalk
ulac
ija
auto
ra
297
Tab
ela
br.
5:
Rad
no s
poso
bno
stan
ovn
ištv
o, p
o ak
tivn
osti
ma
u 2
001.
god
ini
Ukup
no
Neak
tivno
st
anov
ništ
vo (1
5+)
Radn
a sna
ga
Nepo
znat
st
atus
Broj
%
Za
posle
nih
%
Neza
posle
nih
%
Ukup
na ra
dna
snag
a %
HR
4,
437,
460
2,47
5,65
4 55
.79
1,
553,
643
79.5
7
398,
976
20.4
3
1,95
2,61
9 44
.00
9,
187
VPŽ
93,3
89
5,40
86
57.9
1
31,2
14
79.8
4
7,88
4 20
.16
39
,098
41
.87
20
5 PS
Ž 85
,831
50
,748
59
.13
28
,080
80
.33
6,
874
19.6
7
34,9
54
40.7
2
129
BPŽ
176,
765
104,
940
59.3
7
53,5
46
74.8
7
17,9
73
25.1
3
71,5
19
40.4
6
306
OBŽ
33
0,50
6 19
2,16
8 58
.14
10
4,52
1 75
.77
33
,427
24
.23
13
7,94
8 41
.74
39
0 VS
Ž 20
4,76
8 12
1,47
1 59
.32
60
,876
73
.52
21
,922
26
.48
82
,798
40
.44
49
9 Is
točn
a H
rvat
ska
891,
259
523,
413
58.7
3 27
8,23
7 75
.96
88,0
80
24.0
4 36
6,31
7 41
.10
1,52
9
Izvo
r: C
BS,
Pop
is 2
001.
; rac
ija:
kal
kula
cija
aut
ora
29
8
Tab
ela
br.
6. I
nd
eksi
reg
iona
lne
konk
ure
ntn
osti
Rang
VP
Ž PS
Ž BP
Ž OB
Ž VS
Ž
2007
20
10
2007
20
10
2007
20
10
2007
20
10
2000
20
10
Kval
itet p
oslo
vnog
ok
ruže
nja
17
17
19
21
18
15
15
5 21
20
Kval
itet p
oslo
vnog
se
ktor
a 17
17
21
21
20
16
13
12
18
20
Ran
g sv
euku
pne
konk
uren
tnos
ti 17
17
20
21
18
16
14
13
21
20
Iz
vor:
Sin
ger,
S. a
nd L
enar
dić,
M. (
eds.
): R
egio
nal c
ompe
titiv
enes
s in
dex
of C
roat
ia 2
010,
N
atio
nal C
ompe
titiv
enes
s C
ounc
il, U
ND
P C
roat
ia, Z
agre
b, M
arch
201
1,
http
://w
ww
.und
p.hr
/upl
oad/
file
/271
/135
894/
FIL
EN
AM
E/N
VK
_201
0_E
N_F
IN.p
df
299
Tabela br. 7: Promene u broju stanovnika usled priraštaja i migracije
Godina Prirodni
priraštaj Migracija između županija
Migracija sa inostranstvom
Indeks vitalnosti
HR
2007 -10,457 0 5,620 80.0
2009 -7,837 0 -1,472 85.0
2011 -9,822 0 -4,165 80.7
VPŽ
2007 -416 -365 -46 67.1
2009 -377 -192 -538 69.7
2011 -430 -164 -162 65.5
PSŽ
2007 -274 -272 -80 74.8
2009 -275 -379 -242 75.1
2011 -355 -328 -357 66.1
BPŽ
2007 -358 -645 462 82.5
2009 -222 -497 -491 89.0
2011 -343 -612 -77 82.5
OBŽ
2007 -1,265 -732 -321 69.4
2009 -881 -388 -177 78.0
2011 -1,079 -344 -210 72.4
VSŽ
2007 -351 -447 256 84.7
2009 -402 -635 -375 82.9
2011 -571 -778 -461 74.8
Istočna Hrvatska*
2007 -2,664 -2,461 271
2009 -2,157 -2,091 -1,823
2011 -1,699 -2,226 -1,267
Izvor: CBS: za 2011: Statistički godišnjak 2012, Tabela 5-25 za prirodni priraštaj i indeks
vitalnosti; Tabela 5-26 za migraciju; za 2009: Statistički godišnjak 2010, Tabela 5-23 za prirodni priraštaj i indeks vitalnosti; Tabela 5-24 za migraciju
Napomena: * kalkulacija autora
30
0
Tab
ela
br.
8:
Sta
nov
niš
tvo
po
ind
eksi
ma
obra
zova
nja
i pol
u u
2001
. god
ini
Udeo
nep
ismen
ih u
po
pulac
iji st
aros
ti 10
+, %
Udeo
stan
ovni
štva
sa
nižim
obr
azov
anjem
u
popu
laciji
star
osti
15+,
%
Udeo
stan
ovni
štva
sa
faku
ltets
kim
obra
zova
njem
u
popu
laciji
star
osti
15+
%
Udeo
stan
ovni
štva
st
aros
ti 18
-24 k
oji s
e šk
oluj
u u
ukup
noj
popu
laciji
star
osti
18
-24
%
HR
1.
77
40.6
5 11
.97
37.4
5 VP
Ž 2.
16
56.8
4 5.
79
25.5
4 PS
Ž 3.
00
53.3
5 6.
78
31.3
8 BP
Ž 2.
43
49.6
9 6.
95
29.3
4 O
BŽ
1.99
46
.55
9.23
34
.95
VSŽ
3.17
51
.49
6.69
27
.80
Iz
vor:
CB
S, P
opis
sta
novn
ištv
a, d
omać
inst
ava
i sta
nova
31.
04.2
001;
S
tano
vniš
tvo
prem
a ob
razo
vnim
obe
ležj
ima,
Sta
tistič
ki iz
vešt
aj I
200,
Zag
reb,
200
4, T
abel
a K
301
Tab
ela
br.
9. S
taro
sna
stru
ktu
ra s
tan
ovn
ištv
a u
200
1. i
2011
. god
ini
0 – 19
20
– 44
45
– 64
65
+ Ne
pozn
ati
Ukup
no
Udeo
, %
Uk
upno
Ud
eo,
%
Ukup
no
Udeo
, %
Uk
upno
Ud
eo,
%
Ukup
no
Udeo
, %
H
R
2001
1,
053,
24
23.7
4 1,
546,
23
34.8
5 1,
125,
14
25.3
6 70
3,54
0 15
.85
19,3
05
0.44
20
11
896,
605
20.9
2 1,
417,
03
33.0
7 1,
212,
62
28.3
0 75
8,63
3 17
.70
0.
00
VPŽ
2001
23
,548
25
.21
31,8
63
34.1
2 22
,367
23
.95
15,0
63
16.1
3 54
8 0.
59
2011
18
,933
22
.32
27,0
13
31.8
4 24
,343
28
.69
14,5
47
17.1
5
0.00
PS
Ž 20
01
23,0
37
26.8
4 28
,710
33
.45
20,1
96
23.5
3 13
,540
15
.78
348
0.41
20
11
18,5
72
23.8
0 24
,448
31
.33
21,0
14
26.9
3 14
,000
17
.94
0.
00
BPŽ
2001
47
,509
26
.88
60,7
61
34.3
7 40
,752
23
.05
26,7
51
15.1
3 99
2 0.
56
2011
37
,925
23
.92
50,1
00
31.5
9 42
,706
26
.93
27,8
44
17.5
6
0.00
O
BŽ
2001
81
,655
24
.71
116,
040
35.1
1 82
,561
24
.98
49,3
81
14.9
4 86
9 0.
26
2011
65
,515
21
.48
100,
257
32.8
7 87
,726
28
.76
51,5
34
16.8
9
0.00
VS
Ž 20
01
54,0
59
26.4
0 71
,377
34
.86
48,7
83
23.8
2 29
,576
14
.44
973
0.48
20
11
42,0
93
23.4
5 57
,442
32
.00
49,2
98
27.4
6 30
,688
17
.09
0.
00
Istočn
a H
rvat
ska
2001
22
9,80
8 25
.78
308,
751
34.6
4 21
4,65
9 24
.08
134,
311
15.0
7 3,
730
0.42
20
11
183,
038
22.7
1 25
9,26
0 32
.17
225,
087
27.9
3 13
8,61
3 17
.20
0.
00
Iz
vor:
CB
S: z
a 20
01. i
201
1.: T
abel
a 1:
Sta
novn
ištv
o po
sta
rost
i i p
olu,
pop
is 2
001.
i 20
11.,
ww
w.d
zs.h
r
30
2
Tab
ela
br.
10.
Dec
a, uče
nic
i i s
tud
enti
koj
i se
obra
zuju
, po
niv
oim
a st
ečen
ih d
iplo
ma
Osno
vno
obra
zova
nje
Sred
nje
obra
zova
nje
Stud
enti
upisa
ni u
zim
ski s
emes
tar
Dipl
omira
ni st
uden
ti
Ukup
no
Stru
kovn
e st
udije
Ak
adem
ske
stud
ije
Ukup
no
Stru
kovn
e st
udije
Ak
adem
ske
stud
ije
HR
20
07/8
37
6,10
0 18
4,18
3 13
3,54
1 42
,107
91
,434
20
,364
9,
601
10,7
63
2009
/10
361,
052
180,
582
141,
343
46,2
44
95,0
99
29,4
74
9,72
7 19
,747
20
11/1
2 34
2,02
8 18
3,80
7 14
8,79
2 48
,331
10
0,46
1 35
,458
10
,919
24
,539
VP
Ž 20
07/8
8,
524
3,79
8 2,
035
752
1,28
3 24
2 10
4 13
8 20
09/1
0 7,
952
3,76
2 2,
300
976
1,32
4 38
2 12
4 25
8 20
11/1
2 7,
403
3,77
4 2,
331
957
1,37
4 51
3 20
2 31
1 PS
Ž 20
07/8
8,
415
3,91
3 2,
038
729
1,30
9 27
7 14
1 13
6 20
09/1
0 7,
911
3,88
6 2,
322
862
1,46
0 47
9 17
3 30
6 20
11/1
2 7,
157
3,93
3 2,
785
1,14
6 1,
639
509
168
341
BPŽ
2007
/8
17,0
82
7,08
1 4,
367
1,45
9 2,
908
626
315
311
2009
/10
15,9
84
7,09
7 4,
853
1,78
8 3,
065
867
277
590
2011
/12
14,7
88
7,29
7 4,
973
1,83
9 3,
134
1,11
2 35
8 75
4 O
BŽ
2007
/8
28,7
88
14 1
23
8,75
1 1,
975
6,77
6 1,
162
407
755
2009
/10
27,3
08
13 8
49
9,01
1 2,
090
6,92
1 1,
885
413
1,47
2 20
11/1
2 25
,241
14
083
9,
361
2,23
3 7,
128
2,15
4 42
5 1,
729
VSŽ
2007
/8
18,4
39
8,08
4 4,
618
1,66
8 2,
950
660
339
321
2009
/10
17,5
36
8,04
1 4,
941
1,70
2 3,
239
901
313
588
2011
/12
16,5
01
8,26
9 4,
999
1,66
1 3,
338
1,12
1 33
8 78
3 Is
točn
a H
rvat
ska
*
303
2007
/8
81,2
66
36,9
99
21,8
09
1,48
1 15
,226
1,
805
1,30
6 1,
661
2009
/10
76,6
91
36,6
35
23,4
27
1,83
8 16
,009
2,
629
1,30
0 1,
742
2011
/12
71,0
90
37,3
56
24,4
49
957
16,6
13
1,02
2 1,
491
2,18
9 U
deo,
%*
2007
/8
21.6
1 20
.09
16.3
3 3.
52
16.6
5 8.
86
13.6
0 15
.43
2009
/10
21.2
4 20
.29
16.5
7 3.
97
16.8
3 8.
92
13.3
6 8.
82
2011
/12
20.7
8 20
.32
16.4
3 1.
98
16.5
4 2.
88
13.6
6 8.
92
Iz
vor:
CB
S: z
a 20
11/2
012:
Sta
tistič
ki g
odiš
njak
201
2., T
abel
a 26
-26;
za
2009
/10:
S
tatis
tički
god
išnj
ak 2
010,
Tab
ela
26-2
6; z
a 20
07/8
: Sta
tistič
ki g
odiš
njak
200
8, T
abel
a 26
-26.
N
apom
ena:
Pod
aci
o de
ci,
učen
icim
a/st
uden
tim
a u
pred
škol
skom
, os
novn
om,
sred
njem
obr
azov
nom
niv
ou o
dnos
e se
na
pola
znik
e za
bavi
šta
i šk
ola
na
teri
tori
ji p
osm
atra
ne ž
upan
ije.
Pod
aci
o vi
soko
obra
zovn
im i
nstit
ucij
ama
odno
se s
e na
žup
anij
e u
koji
ma
su t
e us
tano
ve l
ocir
ane,
kao
i n
a iz
bače
na
odel
jenj
a. P
odac
i o s
tude
ntim
a od
nose
se
na ž
upan
ije u
koj
im a
su s
tude
nt r
ezid
enti,
a n
e na
žup
anij
e u
koji
ma
stud
iraj
u. U
istr
aživ
anje
su
uklj
učen
i sam
o st
uden
t sa
bora
višt
em u
rep
ublic
i Hrv
atsk
oj.
Nap
omen
a: *
kal
kula
cija
aut
ora
30
4
Tab
ela
br.
11:
Nez
apos
leno
st
Pros
ečan
bro
j nez
apos
lenih
oso
ba
Stop
a nez
apos
lenos
ti Os
obe d
o st
aros
ti 24
Os
obe s
a sr
ednj
im i v
išim
ob
razo
vanj
em
20
07
2009
20
11
2012
20
07
2009
20
11
2012
31
.12. 2
012
31.12
.2012
H
R
264,
448
263,
174
305,
333
324,
324
13,9
0 14
,40
17,0
0 18
,10
72,3
78
267,
035
VPŽ
8,60
0 8,
343
9,39
5 10
,180
25
,00
26,5
0 30
,50
33,4
0 2,
566
7,17
7 PS
Ž 5,
097
5,31
0 5,
996
6,43
5 19
,30
21,1
0 24
,40
26,3
0 1,
790
5,20
0 BP
Ž 14
,218
14
,130
16
,906
17
,197
24
,70
25,9
0 31
,80
32,6
0 4,
307
13,0
50
OBŽ
27
,806
28
,561
32
,663
34
,438
21
,90
23,3
0 26
,70
28,2
0 7,
965
26,1
80
VSŽ
17,5
90
17,2
69
18,3
77
19,7
68
27,6
0 27
,50
29,6
0 32
,00
4,90
0 15
,491
Is
točn
a H
rvat
ska*
73
,311
73
,613
83
,337
88
,018
23
,70
24,8
6 28
,60
30,5
0 21
,528
67
,098
U
deo*
, %
27,7
2 27
,97
27,2
9 27
,14
29,7
4 25
,13
Iz
vor:
CE
S: G
odiš
njak
200
8-20
12, w
ww
.hzz
.hr
( ht
tp://
ww
w.h
zz.h
r/D
ocS
like/
HZ
Z_G
OD
ISN
JAK
_201
2.pd
f)
Nap
omen
a: s
topa
nez
apos
leno
sti u
istočn
oj H
rvat
skoj
izraču
nata
je k
ao p
rosečn
a st
opa.
*
kalk
ulac
ija
auto
ra
305
Tab
ela
br.
12.
Ras
pore
d n
ezap
osle
nih
pre
ma
niv
ou f
orm
alno
g ob
razo
vanj
a, n
a da
n 31
.1.2
012.
Ne
zavr
šena
os
novn
a šk
ola
Osno
vna
škol
KV
i VKV
ra
dnici
SS
S
VS
VSS
Uk
upno
HR
18
,366
72
,813
12
2,64
7 10
1,76
4 18
,429
24
,195
35
8,21
4 U
deo
u H
R, %
5.
13
20.3
3 34
.24
28.4
1 5.
14
6.75
10
0.00
VP
CŽ
644
3,06
6 3,
946
2,65
1 33
2 24
8 10
,887
U
deo
u VP
Ž, %
5.
92
28.1
6 36
.25
24.3
5 3.
05
2.28
10
0.00
PS
Ž 57
5 1,
412
2,69
7 1,
914
349
240
7,18
7 U
deo
u PS
Ž, %
8.
00
19.6
5 37
.53
26.6
3 4.
86
3.34
10
0.00
BP
Ž 1,
692
3,80
6 7,
206
4,71
9 62
4 50
1 18
,548
U
deo
u BP
C, %
9.
12
20.5
2 38
.85
25.4
4 3.
36
2.70
10
0.00
O
BŽ
3,03
3 8,
213
11,8
13
11,2
16
1,20
0 1,
951
37,4
26
Ude
o u
OBŽ
, %
8.10
21
.94
31.5
6 29
.97
3.21
5.
21
100.
00
VSŽ
655
5,46
9 8,
116
5,91
2 75
4 70
9 21
,615
U
deo
u VS
Ž, %
3.
03
25.3
0 37
.55
27.3
5 3.
49
3.28
10
0.00
Is
točn
a H
rvat
ska
6,63
0 22
,056
33
,922
26
,518
3,
273
3,66
3 96
,063
U
deo
u is
točn
oj H
rvat
skoj
, %
6.90
22
.96
35.3
1 27
.61
3.41
3.
81
100.
00
Ude
o is
točn
e H
rvat
ske
u H
rvat
skoj
, %
36.1
0 30
.29
27.6
6 26
.06
17.7
6 15
.14
26.8
2
Izvo
r: C
BS
: God
išnj
ak 2
012,
htt
p://
ww
w.h
zz.h
r/D
ocS
like
/HZ
Z_G
OD
ISN
JAK
_201
2.pd
f
30
6
Tab
ela
br.
13:
Reg
istr
ovan
a i a
ktiv
na
pri
vred
na
dru
štva
i p
ravn
a li
ca n
a d
an 3
1. 0
3.20
12.
Ukup
no
Osob
a za
posle
nih
u pr
ovre
dnim
dr
uštv
ima
Osob
a za
posle
nih
u za
nats
kim i
sam
osta
lnim
fre
e lan
ces
Osig
uran
ih
priva
tnih
fa
rmer
a
Regi
stro
van
ih
privr
edni
h dr
ušta
va
Aktiv
nih
privr
edni
h dr
ušta
va
Udeo
aktiv
nih
druš
tava
u
regi
stro
vani
m
%
HR
20
07
1,49
5,03
9 1,
195,
655
257,
496
41,8
88
252,
645
119,
410
47.2
6 20
09
1,50
5,01
1 1,
216,
930
251,
803
36,2
78
269,
856
131,
886
48.8
7 20
11
1,39
5,53
2 1,
150,
307
214,
022
31,2
03
283,
932
128,
930
45.4
1 VP
Ž 20
07
23,8
57
16,5
94
4,06
5 3,
198
2,79
5 1,
233
44.1
1 20
09
23,0
91
16,0
66
4,07
2 2,
953
2,94
0 1,
391
47.3
1 20
11
20,7
90
14,5
32
3,56
4 2,
694
3,07
2 1,
274
41.4
7 PS
Ž 20
07
20,7
97
16,1
05
3,71
7 97
5 2,
750
1,02
7 37
.35
2009
20
,002
15
,532
3,
622
848
2,83
7 1,
092
38.4
9 20
11
18,1
05
14,2
76
3,08
3 74
6 2,
912
920
31.5
9 BP
Ž 20
07
40,1
08
28,8
02
9,61
5 1,
691
5,22
1 1,
982
37.9
6 20
09
39,6
19
29,0
22
9,11
8 1,
479
5,61
0 2,
234
39.8
2 20
11
34,7
39
26,5
89
6,81
6 1,
334
5,86
4 2,
202
37.5
5 O
BŽ
2007
94
,569
77
,922
13
,546
3,
101
9,37
5 5,
281
56.3
3 20
09
94,1
34
78,2
35
12,9
83
2,91
6 10
,250
5,
662
55.2
4 20
11
87,0
35
72,8
87
11,3
78
2,77
0 11
,247
5,
492
48.8
3 VS
Ž 20
07
45,5
93
33,1
76
9,63
2 2,
785
4,26
6 2,
169
50.8
4 20
09
45,3
78
33,1
56
9,40
7 2,
815
4,76
9 2,
449
51.3
5 20
11
42,3
32
31,8
69
7,87
3 2,
590
5,19
2 2,
345
45.1
7 Is
točn
a H
rvat
ska
* 20
07
224,
924
172,
599
40,5
75
11,7
50
24,4
07
11,6
92
47.9
0 20
09
222,
224
172,
011
39,2
02
11,0
11
26.4
06
12.8
28
48.5
8 20
11
203,
001
160,
153
32,7
14
10,1
34
28.2
87
12.2
33
43.2
5 Iz
vor:
CB
S, z
a 20
11. Z
a za
posl
ene
osob
e: S
tatis
tički
god
išnj
ak 2
012,
Tab
ela
6-13
; za
2009
.: S
tatis
tički
god
išnj
ak 2
010,
Tab
ela
6-13
; za
2007
.: S
tatis
tički
go
dišn
jak
2007
, Tab
ela
6-13
; za
regi
stro
vana
i ak
tivna
pri
vred
na d
rušt
va: S
tatis
tički
god
išnj
ak 2
012.
, Tab
ela
4-9;
za
2009
.: S
tatis
tički
god
išnj
ak 2
010,
T
abel
a 4-
9; z
a 20
07.:
Sta
tistič
ki g
odiš
njak
200
7, T
abel
a: 4
-9; N
apom
ena:
* k
alku
laci
ja a
utor
a
307
Tabela br. 14: Ukupni prihodi, troškovi i investicije
Ukupan prihod
Ukupni troškovi
Konsolidovani finansijski rezultat
Ukupne investicije
HR 2010 577,096 603,281 -26,185 37,095
2011 603,281 591,934 11,347 32,232
VPŽ 2010 2,628 2,494 134 101
2011 2,905 2,899 6 156
PSŽ 2010 3,085 3,116 -31 194
2011 3,238 3,256 -18 122
BPŽ 2010 6,209 6,643 -434 185
2011 6,317 6,681 -364 237
OBŽ 2010 21,933 22,909 -976 1,651
2011 24,090 24,530 -440 1,949
VSŽ 2010 9,297 9,252 45
2011 9,481 9,541 -60
Istočna Hrvatska *
2009 43,152 44,414 -1,262 2,131
2011 46,031 46,907 -876 2,464
Izvor: CCE, Privredne komore Virovitice, Slavonskog Broda, Osijeka, Vukovara i Slatine:
Informacije o poslovanju preduzetnika, na osnovu podataka FINA-e. Napomene: Konsolidovani finansijski rezultat izračunava se kao razlika između ukupnog prihoda i troškova. Podaci za VPŽ odnose se na vremenski period I-IX. 2011. godine, pa su podaci za Istočnu Hrvatsku samo indikativni. * kalkulacija autora
308
Tabela br. 15: Spoljna trgovina Istočne Hrvatske (000 EUR)
Izvoz Uvoz Saldo robne razmene
Pokrivenost uvoza izvozom
% HR 2008 9,585,134 20,817,147 9,585,134 46.044
2009 7,529,396 15,220,090 -2,055,738 49.47
2011 9,582,161 16,281,147 2,052,765 58.854 VPŽ 2007 118,639 75,218 118,639 157.73
2009 87,570 48,330 -31,069 181.19
2011 97,944 75,145 10,374 130.34 PSŽ 2007 86,169 58,840 86,169 146.45
2009 75,451 51,688 -10,718 145.97
2011 91,443 64,502 15,992 141.77 BPŽ 2007 170,599 152,187 170,599 112.1
2009 138,445 120,224 -32,154 115.16
2011 122,436 178,236 -16,009 68.693 OBŽ 2007 387,597 438,021 387,597 88.488
2009 304,775 329,586 -82,822 92.472
2011 465,406 423,206 160,631 109.97 VSŽ 2007 136,860 197,571 136,860 69.271
2009 110,743 193,638 -26,117 57.191
2011 154,880 179,882 44,137 86.101 Istočna Hrvatska
2008 763,004 724,266 763,004 105.35
2009 716,984 743,466 -46,020 96.438
2011 932,109 920,971 215,125 101.21 Udeo istočne Hrvatske u HR, %
2008 7.96 3.48 7.96
2009 9.52 4.88 2.24
2011 9.73 5.66 10.48
Izvor: CBS: za 2011.: Statistički godišnjak 2012., Tabela 22-23; za 2009. i 2008.: Statistički godišnjak 2010., Tabela 22-23.
309
Bibliografija 1. Blagojević, A. (2008), Zemljopisno, povijesno, upravno i pravno određenje Istočne Hrvatske – korijeni suvremenog regionalizma, Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, Vol. 29, No. 2, ss. 1149-1180. 2. Borozan, Đ. (2011): Temeljna analiza Virovitičko-podravske županije, : Županijska razvojna strategija Virovitičko-podravske županije 2011.-2013., Virovitica, May 2011. 3. Collection od works (Bejaković, P. & Lowther, J. ed.s) (2004), The competitiveness of Croatia's human resources, Institut of Public Finance, Zagreb. 4. Gelo, J., Akrap, A. & Čipin, I. (2005), Temeljne značajke demografskog razvoja Hrvatske: (bilanca 20. stoljeća), Ministarstvo obitelji, branitelja i međugeneracijske solidarnosti, Zagreb. 5. GEM (Global Entrepreneurhsip Monitor) reports, available on the web site: http://www.gemconsortium.org/docs/cat/4/national-reports 6. Lajić, I. (2007), Mehaničko kretanje stanovništva i regionalni razvoj, Migracijske i etničke teme, Vol. 23, No. 3 (September 2007), ss. 209-223. 7. Lowther, J. (2004), The quality of Croatia’s formal education system, Collection of works: The competitiveness of Croatia's human resources, pp.15-28, Institut of Public Finance, Zagreb. 8. Obadić, A. & Smolić, Š.: Analiza radnog kontigenta i ekonomska aktivnost stanovništva Hrvatske, Ekonomski fakultet Zagreb, Working paper 07-11. 9. Pološki Vokić, N. & Grizelj, H. (2007), Obrazovanje i razvoj zaposlenika u hrvatskim organizacijama, Ekonomski pregled, Vol. 58, No. 12, ss. 851-880. 10. Rinaldi, S., Klenha, V., Feiler, F. & Petkova, E. (2012), Croatia review of human resources development, European Training Foundation. 11. UNDP (2006), Siromaštvo, nezaposlenost i socijalna isključenost, Zagreb. 12. Živić, D, Demografske odrednice i posljedice starenja stanovništva Hrvatske, Revija za socijalnu politiku, Vol. 10, No. 3-4, ss. 307-319. 13. Wertheimer-Baletić, A. (1999), Stanovništvo i razvoj, Mate d.o.o., Zagreb. 14. Wertheimer-Baletić, A. (1978), Ekonomska aktivnost stanovništva, Školska knjiga, Zagreb.
