IZMEĐU IZVEŠTAVANJA I REALNOSTI

IZMEĐU IZVEŠTAVANJA

I REALNOSTI

Beograd, jul 2021.

Ova studija je objavljena uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju (BTD). Stavovi i mišljenja izrečeni u ovoj publikaciji ne predstavljaju stavove i mišljenja BTD.

IZMEĐU IZVEŠTAVANJA I REALNOSTI

1IZMEĐU IZVEŠTAVANJA I REALNOSTI

SADRŽAJ

Uvod ..........................................................................................................................................................................................1

Politički kontekst ..............................................................................................................................................................2

Poglavlje 31 – Redefinisanje prioriteta nacionalne bezbednosti Srbije i šta dalje .......................6

Važnost saradnje sa NATO za spoljnu politiku Srbije i EU integracije ..............................................10

Saradnja Republike Srbije i EU u oblasti bezbednosti i odbrane ............................................................13

Zaključci I preporuke .................................................................................................................................................... 16

PREPORUKE EVROPSKOJ UNIJI I NATO DRŽAVAMA ČLANICAMA, SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA, SAVEZNICIMA I PARTNERIMA SRBIJE: ........................................................ 18

PREPORUKE ZA REPUBLIKU SRBIJU: .........................................................................................................................19

O CEAS-U ............................................................................................................................................................................ 21

2 IZMEĐU IZVEŠTAVANJA I REALNOSTI


UVOD

Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSBP) Evropske unije (EU) dobila je pravno utemeljenje Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine, kao drugi stub EU. Predstavlja pokušaj država članica da se kroz dijalog dođe do zajedničkog nastupa EU na međunarodnom planu i da se koliko-toliko oblikuje spoljna politika EU. Ugovorom iz Lisabona, ZSBP je još više institucionalno integrisana u sistem Unije, osnivanjem Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) kao glavnog koordinacionog tela spoljne politike Unije. Takođe, visoki predstavnik za ZSBP je postao i potpredsednik Evropske komisije, čime su institucionalno povezani „komunitarni“ deo EU, koji vodi Evropska komisija, i „međuvladin“ deo politika EU, koji počiva na konsenzusu, i za koje su uglavnom nadležni Savet, EEAS i srodne institucije.

Tokom procesa pristupanja određenih država EU, ZSBP postala je jedan bitnijih elemenata u procesu pridruživanja EU. Kasnije je ZSBP inkorporirana u poglavlje 31, koje je primarno klasifikovano kao političko poglavlje. Poglavlje 31, osim usklađivanja sa relativno malim brojem pravnih tekovina EU (acquis communitaire), se sastoji od pravno obavezujućih međunarodnih ugovora i usklađivanja sa političkim tekovinama EU (acquis politique), odnosno zajedničkim spoljnopolitičkim odlukama, stavovima i merama, bezbednosne i odbrambene politike. Do sada kandidati za članstvo u EU nisu imali većih problema sa poglavljem 31, jer su uglavnom sve imale jasno definisanu spoljnu politiku. Međutim, sa Republikom Srbijom (RS) to nije slučaj.

Srbija je status kandidata dobila 2012. godine dok su pregovori o članstvu zvanično počeli u januaru 2014. Kako procedura nalaže otvaranju svakog poglavlja prethodi skrining i izrada pregovaračkih pozicija. Za poglavlje 31 Srbija još uvek nije dobila izveštaj skrininga, dok se o otvaranju poglavlja ni ne govori. Ipak, institucije EU prate nivo usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU i u godišnjim izveštajima daju ocenu o napretku Srbije u ovom poglavlju. Glavni elementi koji se koriste za „merenje“ usklađenosti sa spoljnom politikom EU su sledeći: da li se redovno odvija dijalog Srbije i EU o spoljnoj politici; analiziranje bilateralnih odnosa sa velikim silama; saradnja sa međunarodnim organizacijama; učešće pripadnika srpske vojske u mirovnim misijama pod okriljem EU, NATO i UN; pridruživanje međunarodnim sporazumima o neširenju oružja za masovno uništenje. Najvažniji mehanizam za kvantitativno merenje usklađenosti je koliko se puta Srbija pridružila deklaracijama EU i izjavama. Deklaracije i izjave služe kao glavni elementi „merenja“ usaglašavanja sa spoljnom politikom.

Od kako je postala kandidat za članstvo u EU, Srbija ima minimalan ili određen napredak u ovom poglavlju, ali da bi se shvatila spoljna politika Srbije i rezultat usklađivanja treba uzeti u obzir širi kontekst. Položaj Srbije u regionu, kontekst Zapadnog Balkana (ZB) i njegove implikacije, unutrašnje probleme i najvažnije, nerešeni status Kosova i Metohije (KiM).


POLITIČKI KONTEKST

Prethodnih godina usaglašenost Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU nije prelazila više od 56%,1 čime je nastavljen trend stagnacije. Da bi razumeli razloge nepridruživanja deklaracijama, potrebno je shvatiti širi politički kontekst u kom se nalazi Srbija.

Srbija je centralna zemlja na Balkanskom poluostrvu i najvažnija država bloka Zapadnog Balkana. Okružena je sa 4 zemlje članice EU i sa 6 članica NATO. Strateški cilj Srbije je članstvo u EU, koji je formalno potvrđen u strateškim dokumentima iz 2019. godine. Oko članstva Srbije u NATO ne postoji društveni konsenzus što je posledica bombardovanja 1999. godine, kao i glasnih anti-NATO kampanja koje se godinama vode preko medija, a pre svega u tabloidima, te preko osuđenih ratnih zločinaca na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Prema istraživanjima2 koje je CEAS sproveo treću godinu za redom, većina građana se protivi članstvu u ovoj organizaciji.3 Vojna neutralnost Srbije (u odnosu na postojeće vojne saveze) koja je proglašena 2007. Rezolucijom Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije,4 potvrđena je u Strategiji nacionalne bezbednosti RS5 i Strategiji odbrane RS6 iz 2019. I pored tereta iz prošlosti Srbija danas sarađuje sa NATO kroz program Partnerstvo za mir i usaglasila je drugi ciklus Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) sa NATO, koji je u skladu sa strateškim ciljem članstva u EU i pomaže Srbiji na tom putu.

Glavna prepreka Srbije ka ispunjenju svojih strateških ciljeva je nerešeno pitanje Kosova i Metohije, što poziciju Srbije stavlja u paradoks. Dva glavna strateška cilja Srbije, što je potvrđeno i poslednjim donesenim strateškim dokumentima, su članstvo u EU i borba za očuvanje KiM. Od rata 1999. pa do sada problem nije rešen. Dijalog između Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU ne daje značajnije rezultate. Izvestan pomak je napravljen prošle godine, kada je nakon intervencije izaslanika SAD-a, potpisan Sporazum o ekonomskoj normalizaciji u Vašingtonu.7 Ostaje da se prati koliko će se implementirati odredbe ovog sporazuma, obzirom da ukoliko se ponovi ista situacija kao sa Briselskim sporazumom iz 2013, on će ostati mrtvo slovo na papiru. U očekivanju konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa, Srbija pokušava da poboljša i ojača svoju poziciju u pregovorima. Borba za očuvanje Kosova i Metohije, pored članstva u EU, jedan je od prioritetnih strateških

1 ISAC Fond. Januar 2021. Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije tokom 2020. godine. Dostupno na: https://www.isac-fund.org/lat/publication/analiza-usaglasavanja-srbije-sa-spoljnopolitickim-deklaracijama-i-merama-evropske-unije-tokom-2020-godine

2 CEAS istraživanje „Ovo smo mi“. novembar 2020. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/publikacije/Istraz%CC%8Civanje-Ovo_smo_mi_CEAS_CeSID_novembar_2020.pdf

3 CEAS istraživanje, jul 2020. „Ovo smo mi“. https://www.ceas-serbia.org/images/publikacije/2020_jul_Prezentacija_CeSID_CEAS.pdf

4 Rezolucija Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Dostupno na: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/rezolucija/2007/125/1/reg

5 Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije. Dostuno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/strategija/2019/94/2

6 Strategija odbrane Republike Srbije. Dostupno na: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/strategija/2019/94/1

7 Šta je potpisano – tekst sporazuma.05.09.2020. Dostupno na: https://rs.n1info.com/vesti/a636581-tekst-sporazuma-beograd-pristina/


ciljeva Srbije i verovatno ključni razlog nepridruživanja spoljnopolitičkim deklaracija i merama EU. Kroz tu prizmu i treba posmatrati odnose Srbije sa Narodnom Republikom Kinom i Ruskom Federacijom.

Rusija je stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), koja brani poziciju Srbije u ovom telu. Od izbijanja ukrajinske krize 2014, broj spoljnopolitičkih deklaracija u vezi sa Rusijom se drastično povećao i Srbija je „uslovljena“ ruskom podrškom za kosovsko pitanje morala da vodi računa o ruskim interesima. Nije se pridruživala deklaracijama koje su uvodile određene sankcije Rusiji ili negativno percipirale Rusiju u bilo kom drugom kontekstu, ni pre ni posle izbijanja ukrajinske krize. Različita brojna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da veliki broj građana Srbije vidi Rusiju kao glavnog spoljnopolitičkog partnera i „ branioca“ srpskih interesa u svetu. Srbija je uspostavila i bliže ekonomske veze sa Rusijom potpisavši Sporazum o slobodnoj trgovini, ali i energetski je zavisna od ruskih resursa. Ove činjenice otežavaju srpsku poziciju na spoljašnjem planu.

Kineski uticaj je poslednjih godina počeo da jača, kako su kineske kompanije sve više ulagale u Srbiji. Inicijativa Pojas i put ima za cilj pospešivanje međunarodne saradnje i obostrane koristi kroz infrastrukturne i ostale ekonomske projekte. Srbija kao centralna zemlja Balkana je važan deo ove Inicijative jer kroz nju prolaze važne saobraćajnice koje povezuju Srednju i Zapadnu Evropu sa Malom Azijom. Pored Rusije, Srbija uživa i podršku Kine u SB UN.

Srbija je često vodila računa o pridruživanju spoljnopolitičkim deklaracijama EU koje direktno ili indirektno utiču na države od strateške važnosti za srpsku spoljnu politiku. Primetan je znatan procenat nepridruživanja deklaracijama koje pogađaju države koje nisu priznale nezavisnost Kosova ili imaju nameru da povuku priznanje. Ovi brojevi su se još više povećali nakon iniciranja politike „otpriznavanja“ nezavisnosti Kosova i Metohije. Politika je bila dosta uspešna i čak 19 zemalja je povuklo priznanje KiM.8 Potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma 2020, Srbije se obavezala da godinu dana neće sprovoditi svoju politiku „otpriznavanja“, dok će se Kosovo uzdržati od podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Pored gore navedenih, razloge neusaglašavanja treba tražiti i na drugoj strani. Od svog osnivanja, EU je oduvek bila percipirana kao “ekonomski džin i politički patuljak”.9 Ovo drugo zbog svog sporog koordinisanja i neefikasnosti prilikom reagovanja u političkim krizama. Posle neuspeha tokom jugoslovenske krize, uvela je poziciju Visokog predstavnika, međutim već prilikom sledeće spoljnopolitičke krize u Iraku, EU je opet zakazala. Dolazi se do zaključka da je spoljna politika EU dosta nekoenzistentna, neusklađena što je posledica različitih stavova 27 članica EU, koja svaka zasebno vodi sopstvenu spoljnu politiku. Spoljnopolitičke deklaracije i mere su formirane kako bi članice mogle da usklade svoje pozicije prema određenom pitanju vezanim za spoljnu politiku. Kada su u pitanju države kandidati za članstvo njihove pozicije i spoljnopolitički prioriteti mogu odstupati od zvaničnog stava EU, sve dok ne postanu članica.

8 Države koje nisu priznale ili su povukle odluku o prizanje nezavisnosti KiM. Dostupno na: http://www.kim.gov.rs/lat/np101.php

9 Stevan Nedeljković, Milan Krstić, „Povlavlje 31: Postepeno (ne)usklađivanje“, u: Dragan Simić, Dejan Milenović, Dragan Živojinović, Zbornik radova: Evropa za mene, Fakultet političkih nauka, Čigoja štampa, Beograd, 2018, str. 651-668


Prethodne godine izbila je pandemija virusa Covid-19 i izazvala krizu u celom svetu. Na pandemiju, EU je odgovorila potpunim zatvaranjem granica i potpunim zaključavanjem, kao i većina ostalih zemalja. Početna spora reakcija EU oko rešavanja krize u sopstvenom dvorištu, uticala je i na zemlje Zapadnog Balkana, a kulminirala odlukom o uvođenju “šemi autorizacije”.10 Ova šema omogućila je zemljama članicama EU da same odluče hoće li izvoziti medicinsku opremu u druge zemlje. U vremenu kada je svega bilo malo i kada su se države borile oko medicinske opreme, moglo se pretpostaviti kako će se članice EU postaviti. Zemlje Zapadnog Balkana koje su zavisne od pomoći EU, bile su prepuštene same sebi. Odluke EU tokom pandemije značajno su povećale evroskepticizam i produbile podele između EU i ZB. Dodatno mediji u Srbiji, koji su naklonjeniji Rusiji i Kini, iskoristili su priliku da započnu negativnu kampanju protiv EU.

Srbija je iskoristila svoj spoljnopolitički položaj i politiku balansiranja na spoljnom planu i nabavila neophodnu medicinsku opremu, a Kina svoju masovnu mobilizaciju i dobru organizovanost da pruži pomoć Srbiji, ali i nekim članicama EU. Dobri odnosi sa Kinom su još više poboljšani za vreme pandemije i sada se mogu oceniti kao odlični. Pored kupovine, Kina je i donirala Srbiji medicinsku opremu, ali i poslala tim stručnjaka da pomogne Srbiji u borbi protiv virusa Covid-19. Kineska pomoć je predstavljana kao spas, dok je pomoć koja je stizala od EU slabo ispraćena u srpskim medijima. Lažne informacije, koje su plasirane preko tabloida kako je Kina najveći donator Srbije sveukupno, još više su uticale na otuđenost od EU kod građana iako je zapravo EU najveći donator u Srbiji. Činjenica je da je i sama EU kriva za negativnu percepciju stanovnika celog regiona ZB, ne samo Srbije. Pregovori za članstvo traju godinama i pored evropske perspektive, EU ništa konkretno u vezi datuma ulaska Srbije u EU nije obećala, što je dovelo do zamora i nezainteresovanosti za sam proces i kod građana i političara. Početni entuzijazam je izgubljen i EU je sve dalje od Srbije i ZB. Kako se EU povlačila, Kina je zauzimala njenu poziciju. Kini su prepuštena glavna infrastrukturna ulaganja i drugi važni projekti, dok su lideri EU na redovnim samitima ponavljali da je budućnost ZB u EU. Borba protiv pandemije je nastavljena i tokom 2021, a problem se prelio u borbu oko nabavke vakcina. EU je još jednom zakazala, države članice su same nabavljale vakcine, dok su zemlje ZB prve vakcine od EU dobile tek u maju.11 Srbija je još jednom iskoristila svoju poziciju i uspela da nabavi 4 vrste vakcina različitih proizvođača i ponudi ih i komšijskim državama, ali i stranim državljanima koji izraze želju da se vakcinišu.

Tokom pandemije dijalog Beograda i Prištine je ušao u novu fazu. Ričard Grenel, specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa, vodio je tokom 2020. značajnu aktivnost u cilju normalizacije ekonomskih odnosa dve strane. Paralelno su vođena dva odvojena dijaloga, bez ikakve koordinacije između SAD i EU. Rezultat dijaloga vođen pod okriljem SAD su sporazumi oko obnavljanja železničke linije i izgradnji auto-puta Beograd-Priština u februaru 2020, a kasnije u septembru 2020. Vašingtonski sporazum. Kako ne bi izgubili svoju ulogu u dijalogu i kako bi ga pokrenuli sa mrtve tačke, EU imenovala je Miroslava Lajčaka za specijalnog izvestioca EU za dijalog

10 EK ograničava izvoz medicinske opreme van EU. 15.03.2020. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/30489356.html

11 Evropska komisija i Austrija obezbeđuju vakcine protiv kovida-19 za Zapadni Balkan. 20.04.2021. Dostupno na: https://europa.rs/evropska-komisija-i-austrija-obezbedjuju-vakcine-protiv-kovida-19-za-zapadni-balkan/


Beograda i Prištine. Dijalog se nastavio 2020. u septembru, neposredno posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, nakon skoro dve godine zastoja. Iako je pokrenut, dijalog nije dao konkretne rezultate. Srpska strana insistira na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), na koje se prištinska strana obavezala potpisivanjem Briselskog sporazuma, ali ni nakon 8 godina nije ispunila ovu odredbu niti ima nameru. Takođe, došlo je i do zaokreta stava EU po ovom pitanju. Lajčak je izjavio da će ZSO biti formirana tek nakon potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.

Kako problem oko KiM utiče i na ostale države ZB, konačni sporazum tiče se i njih. Poslednjih meseci stiče se utisak da se Evropskoj Uniji žuri da reši ovaj problem. Čak 4 non-pejpera 12 koji rešavaju probleme granica na ZB je objavljeno poslednjih mesec i po dana i poprilično su uznemirili javnost. Dok prvi predviđa stvaranje Velike Albanije i spajanje Republike Srpske i severa Kosova sa Srbijom, poslednji predviđa autonomiju severa Kosova i poseban “privilegovan” status Srpske Pravoslavne Crkve.

Nakon posete predsednika Srbije Briselu krajem aprila ove godine, došlo je do novog momenta u odnosima, nakon najave da će EU finansirati izgradnju brze pruge od Beograda do Severne Makedonije. Ovo je prva veća infrastrukturna investicija EU u poslednjih nekoliko godina. Već nekoliko godina unazad najprisutnija u infrastrukturnim projektima na Zapadnom Balkanu je Kina, a EU je izgubila mesto u svom dvorištu takoreći. Mnogi su ovo protumačili kao pokušaj EU da se vrati na ZB i da ponovo preuzme kontrolu u svom dvorištu, ali Kina će teško odustati od pozicije koju je dobila nakon višemilionskih ulaganja u region.

Odnosi Srbije i EU su u fokusu već nekoliko meseci, kako zbog dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, a koji nikako da se pomeri sa mrtve tačke zbog očigledne nemogućnosti dve strane da vode dijalog a i zbog nepotpunog mehanizma EU koji ne predviđa sankcije u slučaju zastoja u dijalogu, tako i zbog nedavno održanog međuvladinog sastanka na kojem su učestvovali zvaničnici Srbije i EU, na kojem je samo konstatovano da je klaster 1 već otvoren. O otvaranju drugih klastera nije bilo reči usled sporog procesa sprovođenja reformi u Srbiji. Srbija već 2 godine nije otvorila nijedno poglavlje, što postavlja pitanje koliko će tek biti prepreka u otvaranju klastera u budućem toku pregovora.

Pored neuspeha u otvaranju poglavlja/klastera, značajni napredak nije napravljen ni u pregovorima sa Prištinom. Sastanak između predsednika Srbije i premijera kosovskih institucija održan je 15. jula i završen bez konkretnih rezultata i dogovorom za nastavak dijaloga u julu. Bez napretka u dijalogu sa Prištinom i bez sprovođenja reformi, Srbija ni ove godine nije dobila zeleno svetlo za otvaranje 3 i 4 klastera u pregovorima o članstvu, dok je na međuvladinoj konferenciji koja je održana 22. juna u Luksemburgu konstatovano da je klaster 1 već otvoren kroz pregovaračka poglavlja prethodnih godina. Srpska strana nada se boljem učinku u pregovorima oko otvaranja klastera tokom slovenačkog predsedavanja EU. Pored vladavine prava, zamerka je bila i na nedovoljnoj usklađenosti Srbije sa ZSBP EU. Pridruživanje deklaraciji Evropske unije o predsedničkim izborima u Belorusiji, u kojoj je ocenjeno da izbori u toj zemlji „nisu bili ni slobodni, ni fer”, kao i pridruživanje restriktivnim

12 Četiri non pejpera: Da li se vode ključni razgovori o Kosovu. 24.05.2021. Dostupno na: https://nova.rs/vesti/politika/cetiri-non-pejpera-da-li-se-vode-kljucni-razgovori-o-kosovu/


merama koje se odnose na zabranu preleta vazdušnog prostora i pristupa evropskim aerodromima za beloruske aviokompanije, nije dovoljno da bi se napredovalo u usklađivanju sa ZSBP EU, kao i nedovoljna da članice daju zeleno svetlo za otvaranje klastera.

POGLAVLJE 31 – REDEFINISANJE PRIORITETA NACIONALNE BEZBEDNOSTI SRBIJE I ŠTA DALJE

Nakon deset godina Republika Srbija (RS) je usvojila novu Strategiju nacionalne bezbednosti (SNB) i Strategiju odbrane Republike Srbije (SO) u decembru 2019. godine. SNB je najvažniji strateški dokument koji definiše i štiti nacionalne interese Republike Srbije. Deceniju od usvajanja prethodne strategije nacionalne bezbednosti, regionalna bezbednosna arhitektura je dobila potpuno drugačiji izgled – započet je dijalog između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije; Hrvatska, Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija su postale članice NATO-a; Velika Britanija je izašla iz Evropske unije. Istovremeno region je izložen brojnim izazovima i pretnjama – pandemija virusa Covid-19; problemi u nabavkama vakcina; migrantske i izbegličke rute; pokretanje ekstremista sa Bliskog Istoka; organizovani kriminal i korupcija; prepreke iz prethodnog perioda koje izazivaju poteškoće u trenutnim odnosima između država; složena državna struktura kreirana zbog hitne potrebe za zaustavljanjem rata u Bosni i Hercegovini; nereformisani sistemi bezbednosti; nedovršeni proces tranzicione pravde; nedovoljno razvijena vladavina prava; politizovanje etniciteta; slabe ekonomske perspektive; visok nivo nezaposlenosti mladih; loša infrastrukturna povezanost; velika energetska zavisnost od Rusije; evroskepticizam; povećan uticaj Kine i Turske, kao i nekih bliskoistočnih zemalja i drugih.

Redefinisanje strateških dokumenata iz oblasti bezbednosti i odbrane predstavlja važan deo reforme sektora bezbednosti u RS kada je u pitanju njena spoljna i bezbednosna politika. Ovaj proces je direktno povezan sa usklađivanjem u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU kroz poglavlje 31.

Srbija je prihvatila da nastavi pristupne pregovore sa EU po novoj metodologiji. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je u martu 2021. povodom nove metodologije izjavio da nova metodologija neće drastično promeniti trenutna pravila za pristupanje EU, ali je naglasio da će vladavina prava biti prioritet, tj. da će se klasteri za Srbiju otvoriti ukoliko se države članice saglase da je postignut dovoljan napredak Srbije u oblasti vladavine prava.

Dosadašnja poglavlja više ne postoje kao takva, već će se postojeća poglavlja za Srbiju podeliti po klasterima. Srbija je do 2020. otvorila 18 poglavlja, što znači da su preostala poglavlja raspoređena u različite klastere, tako da će, kada stigne do njihovog otvaranja, Srbija zapravo otvarati ne cele klastere, već samo njihove preostale delove.

Međuzavisnost domaćih prilika sa regionalnim i međunarodnim okruženjem značajno utiče na percipirano i objektivno stanje nacionalne bezbednosti jedne zemlje. Samim tim je izrada strateških dokumenata usklađena sa analizom položaja jedne države u odnosu


na njeno regionalno okruženje, ali i u zavisnosti od trenutnog odnosa velikih sila unutar šire međunarodne zajednice. Potrebno je postaviti pitanja kako je shvaćen i interpretiran nacionalni interes Republike Srbije u novo usvojenim strateškim dokumentima, kao i koje su nove pretnje identifikovane u novim strategijama, a koje stare su prevaziđene.

Nova SNB eksplicitno navodi da nacionalni interes predstavlja „trajnu potrebu i težnju Republike Srbije i njenih građana“ i da se njihova datost zasniva na univerzalnim i nacionalnim vrednostima, odnosno na Ustavu i nasleđu srpskog naroda, ali i svih ostalih građana koji žive u RS.

Nacionalni interesi Republike Srbije u aktuelnoj SNB su: očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti; očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti; očuvanje postojanja i zaštita srpskog naroda gde god on živi, kao i nacionalnih manjina i njihovog kulturnog, verskog i istorijskog identiteta; očuvanje mira i stabilnosti u regionu i u svetu; evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji; ekonomski razvoj i ukupni prosperitet i očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije.

Očuvanje je centralna vrednost većine nacionalnih interesa koji su uključeni u SNB. Jedna studija je pokazala da je najznačajniji nacionalni interes Republike Srbije od 2007. godine vezan za fizički opstanak države – zaštitu teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Tako je u oba strateška dokumenta (stari i novi) očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta, odnosno očuvanje Kosova i Metohije u granicama Republike Srbije, izdvojeno kao najvažniji (nacionalni) interes Republike Srbije.

Za razliku od aktuelne Strategije, prethodna je uključivala šire oblasti socijalnog života - zaštitu imovine građana kao i zaštitu životne sredine i prirodnih resursa. Može se steći utisak da su nacionalni interesi Srbije u prethodnoj strategiji samo deklarativno navedeni bez ozbiljne analize percepcije kreatora politike o potrebama države i načinu delovanja. Ukoliko analiziramo zaštitu životne sredine Republike Srbije, posebno kroz kriterijume Evropske komisije prema poglavlju 27, primećuje se da je Srbija učinila ograničeni napredak u daljem usklađivanju sa pravnom tekovinom EU i u strateškom planiranju.

S obzirom na to da je Srbija 2007. godine, kroz parlamentarnu rezoluciju, koja se odnosi na nesvrstanost u postojeće vojne saveze, proglasila vojno-neutralan koncept, taj koncept je dobio potvrdu i formu u okviru nove SNB. Kao ključne se u SNB navode vojna neutralnost i evropska spoljnopolitička orijentacija. To su upravo i najveće razlike u odnosu na prethodnu strategiju.

Priroda strukture nacionalnih izazova, rizika i pretnji u novoj Strategiji je neznatno izmenjena u odnosu na prethodnu. Promenjena je hijerarhija i prioritizacija. Kosovocentričnost je i dalje veoma prisutna. Oružana agresija, protivpravna jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije, separatističke težnje, oružane pobune i terorizam su u SNB u prvih pet pretnji po nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Ti izazovi, rizici i pretnje rezultat su analize trenutnog strateškog i geopolitičkog okruženja, kako je navedeno u uvodu aktuelne SNB.


Nova Strategija u obrazloženju jasno i izričito naglašava da je „osnovna bezbednosna pretnja nezakonito i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, dok su druge opasnosti klasifikovane pod „drugi izazovi i rizici”. Kada je reč o poglavlju 31, hipersekjuritizacija Kosova i Metohije može predstavljati važnu prepreku.

Marginalizacija korupcije kao pretnje nacionalnoj bezbednosti jedna je od ozbiljnih slabosti nove Strategije. U okviru nekadašnje Strategije, korupcija je imala važno mesto, imajući u vidu posledice sistemske korupcije na rad institucija, sprovođenje reformi, ekonomski razvoj, investicije itd. Za kreatore nove Strategije čini se da je ovaj problem prevaziđen i marginalizovan kao pretnja.

Strategijom Nacionalne bezbednosti Republike Srbije iz 2019. prvi put se u nekom strateški važnom dokumentu spominje koncept totalne odbrane. Totalna odbrana promoviše se u predlozima novih strategija SNB i SO RS kao način ostvarivanja vojne neutralnosti, i obuhvata vojnu i civilnu odbranu. Ključna karakteristika uvođenja totalne odbrane u praksi je stavljanje većeg tereta na civilno stanovništvo u odbrani zemlje, naročito u smislu intenzivnije komunikacije i koordinacije drugih državnih organa i preduzeća sa Ministarstvom odbrane, uvođenja vojnog obrazovanja u škole i neke vrste obavezne vojne obuke za svo stanovništvo preko 18 godina. Pored vojne obuke, određene zemlje, poput Finske koje primenjuju ovaj koncept, obučavaju i civilno stanovništvo radi što bolje pripremljenosti u vanrednim situacijama. Koncept totalne odbrane podrazumeva korišćenje svih potencijala društva za odbranu od eventualne agresije. Osnova mu je angažovanje celokupnog stanovništva jedne zemlje, kroz koje bi svaki pojedinac morao da ima svoju ulogu. Takav koncept načelno obuhvata šest oblasti: vojnu, civilnu, ekonomsku, socijalnu, psihološku i digitalnu odbranu, kako bi se pokrio celokupan spektar odbrambenih potencijala. Primećuje se da koncept “totalna odbrana” u SO RS nije detaljnije objašnjen i da se dalje ne razrađuje, pa stoga CEAS preporučuje njegovu dalju razradu i ugledanje na primer iz prakse.

„Poražena politika za Kosovo“,13 kako ju je nazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, može imati različite efekte na ono što će se dogoditi, a samim tim i na celokupno strateško razmišljanje, odnosno ostvarivanje najvažnijeg nacionalnog interesa. Kreatori nove strategije razvili su ideju šta nacionalni interes može predstavljati i kako se to može postići. Oni zagovaraju maksimalistički pristup koji ne prihvata mogućnost neuspeha.

Kvalitativna analiza sadržaja strategija nacionalne bezbednosti pokazala je nedostatak metodološkog pristupa procesa izrade najvažnijeg strateškog dokumenta. Utvrđivanje nacionalnih interesa ne oslanja se na empirijska istraživanja i argumente. Na primer, ne postoji istraživanje javnog mnjenja ili anketa koju je sprovela država koja pokazuje percepciju bezbednosti građana ili javnu raspravu u vezi sa definisanjem nacionalnog interesa.

Međutim, potreba kreatora politike za redefinisanjem (starih) strateških dokumenata pokazuje da su političke elite sposobne da prepoznaju značaj strateškog i doktrinarnog

13 Vučić: Moja kosovska politika je ‘doživela poraz’. 24.09.2018. Dostupno na: https://www.slobodnaevropa.org/a/29507371.html


razmatranja bezbednosti. Postignut je veći nivo transparentnosti tokom procesa usvajanja putem javnih rasprava organizovanih u saradnji sa civilnim društvom.

Strateška dokumenta RS su se razmatrale i usvajale u izrazito dinamičnom periodu globalnih bezbednosno-političkih trendova. Istovremeno, RS se suočava i sa mnogobrojnim neuobičajeno velikim unutrašnjim izazovima, od potrebe reforme pravosuđa do potrebe normalizacije odnosa sa Kosovom. I spoljne i unutrašnje okolnosti su objektivno otežale usvajanje dobro artikulisanih strateških bezbednosnih i odbrambenih dokumenata relativno male zemlje u relativno neizvesnom procesu evropskih integracija i pregovora sa Prištinom.

Period između 2018. godine i 2020. godine je obeležen pozitivnim promenama u saradnji Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, a posebno u oblasti bezbednosti. Ovaj trend je prepoznat u srpskoj javnosti, što se vidi i iz poslednjih istraživanja CEAS-a iz 2020. godine.14 36% ispitanika smatra da jačanje odbrambene saradnje između Srbije i SAD poboljšava poziciju Srba na Kosovu, dok 65% ispitanika podržava jaču saradnju Srbije i SAD-a u oblasti ekonomije, odbrane i bezbednosti bez obzira ko je na vlasti u SAD-u. Smatramo da su ovakvi rezultati u korelaciji sa izjavom zamenice pomoćnika sekretara odbrane SAD za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju Lorom Kuper15 da je vojna saradnja SAD-a i Srbije dobra i da Pentagon želi još više da je proširi. CEAS smatra da ove trendove treba podržati, jačati i ohrabrivati, obzirom da će bliža saradnja sa SAD-om pozitivno uticati i na sam proces reformi i pridruživanja Srbije EU.

Donošenje SNC i SO RS trebalo bi da bude početni okvir za neophodne reforme sistema bezbednosti i pravosuđa. Reforma pravosuđa je započeta 2021. i odmah je pokrenula mnogo polemika u javnosti. U cilju pokretanja sa mrtve tačke procesa evropskih integracija i eventualnog otvaranja jednog od klastera sledeće godine, Vlada je predložila da se promeni način na koji se sudije i tužioci biraju. Skupština Srbije je 7. juna, usvojila predlog za izmenu Ustava, koji je podnela Vlada, dok se održavanje referenduma predviđa na jesen. Predložene izmene predviđaju promenu sastava Visokog saveta sudstva (VSS). Umesto 11 članova koje bira Skupština, VSS će imati 10 članova, od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije. Državno veće tužilaca trebalo bi da postane Visoki savet tužilaca, koji će činiti deset članova – četiri bira Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom, četiri biraju tužioci i zamenici tužilaca. Preostala dva mesta su predviđena za ministra pravosuđa i predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kritike upućene na račun ovih izmena uglavnom se tiču načina izbora. Mnogi stručnjaci smatraju da Narodna skupština ne bi trebala da ima ulogu u izboru sudija i tužilaca već da se to prepusti isključivo stručnim telima.

14 CEAS istraživanje „Ovo smo mi“. Novembar 2020. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/publikacije/Istraz%CC%8Civanje-Ovo_smo_mi_CEAS_CeSID_novembar_2020.pdf

15 Lora Kuper: Pentagon želi još veću saradnju sa Srbijom. 11.06.2021. Dostupno na: https://www.glasamerike.net/a/lora-kuper-srbija-intervju/5925489.html


VAŽNOST SARADNJE SA NATO ZA SPOLJNU POLITIKU SRBIJE I EU INTEGRACIJE

Republika Srbija i vojska imaju više od šest decenija tradicije u učestvovanju u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija (UN), a od 2012. godine učestvuje i u vojnim misijama i operacijama Evropske Unije (EU). Srbija je deveta u Evropi po broju svojih učesnika zastupljena u mirovnim misijama pod nadležnošću UN, a treća ukoliko se uzme u obzir i broj stanovnika. Satistički gledano doprinosi više nego određene članice EU. Ovo nas s pravom svrstava u red uglednih i kredibilnih globalnih partnera u uspostavljanju i očuvanju mira, i zasigurno pozitivno doprinosi i pregovaračkim pozicijama u dijalogu Beograda i Prištine, ali i odlukama o opstanku KFOR na Kosovu i Metohiji, čiji značaj naši zvaničnici često ističu. Kroz rad naše vojske Republika Srbija je uspela da ostvari podršku strateškim i spoljnoplitičkim interesima i razvije sopstvene vojne sposobnosti. Učešće u mirovnim misijama i pozicija naše države na spoljnopolitičkom planu doprineli su uspehu koju je politika Ministarstva spoljnih poslova ostvarila poslednjih godina, a tiče se povlačenja prizananja nezavisnosti Kosova. Pored uspeha spoljne politike, učešće pripadnika Vojske Srbije širom sveta doprinosi i modernizaciji unutar vojske i priprema ih za buduće položaje. Centar za mirovne misije Vojske Srbije je međunorodni sertifikovana ustanova gde se obučava veliki broj domaćih ali i stranih pripadnika za odlazak u mirovne misije, kako teorijski, tako i praktično, gde budući pripadnici mirovnih misija stiču sveobuhvatnu obuku za rad na terenu i u različitim uslovima. Pored vojnih misija, učešće Vojske Srbije u međunarodnim vežbama doprinosi dvostruko, ojačavanju spoljnopolitičke pozicije i unapređenja interoperabilnosti same vojske.

Početkom juna 2021. godine je u vojnoj bazi “Jug” kod Bujanovca održana međunarodna vežba “Platinasti vuk 21”16 u kojoj su učestvovali pripadnici Vojske Srbije i oružane snage devet država – Bosne i Hercegovine, Bugarske, Grčke, Mađarske, Rumunije, Sjedinjenih Američkih Država, Slovenije, Velike Britanije i Francuske. Cilj ove međunarodne vežbe je unapređenje interoperabilnosti i međunarodnog razumevanja oružanih snaga partnerskih zemalja na taktičkom nivou kao priprema za učestvovanje u multinacionalnim operacijama. Treba naglasiti da je od devet država koje su učestvovale u vežbi osam država članica NATO-a, a šest ujedno i članice EU. Pozdravljamo izvođenje vežbe „Platinasti vuk 21“ koja će potvrditi međunarodni ugled Vojske Srbije i osnaćiti poverenje koje imamo kod partnera i saveznika. Isto tako, smatramo da su mediji trebali više da isprate ovu i prethodne vežbe kao i da treba da isprate sa više pažnje i analize sve vežbe koje će Srbija izvesti u narednom periodu. Podatak da je 2019. godine najveći broj vežbi održan sa Zapadnim partnerima treba da dobije veću medijsku pažnju, kao i podatak da je 2020. bilo planirano održavanje 31 vežbe sa NATO državama članicama a samo 5 sa Ruskom Federacijom i 3 sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Ovakva praksa je bila i ranijih godina samo šira javnost nije upućena u činjenično stanje stvari, već mediji koji diktiraju tempo vidljivosti plasiraju građanima Srbije lažne informacije i selektivne vežbe koje se održavaju sa Ruskom Federacijom predstavljaju kao jedine vežbe.

16 Počela međunarodna vežba „Platinasti vuk 21“. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/cir/17462/pocela-medjunarodna-vezba-platinasti-vuk-21-17462


Srbija već godinama unazad ima najveći stepen partnerske saradnje sa NATO, pre svega kroz Program Partnerstvo za mir (PzM). Učešće u Partnerstvu za mir i članstvo u Evropskoj Uniji nisu međusobno uslovljeni, ali su kompatibilni, s obzirom na to da NATO i Evropska unija imaju bliske sisteme vrednosti, standarde i procedure. Iako nismo izabrali evroatlantske integracije, izabrali smo najveći stepen moguće saradnje sa NATO i koristimo sve mogućnosti koje su nam kao partnerskoj zemlji dostupne.

Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) je mehanizam koji predstavlja najviši oblik saradnje jedne države sa NATO, a koji ne implicira članstvo u organizaciji. On predviđa redovne cikluse dijaloga sa NATO o političko-bezbednosnim pitanjima, vojno-odbrambenim i pitanjima javne diplomatije i naučne saradnje, kao i planiranja u vanrednim situacijama.

Prvi ciklus IPAP-a je usaglašen početkom 2015. godine, a nakon sprovedenih aktivnosti 2017. godine je započelo usaglašavanje drugog ciklusa17 za period 2019-2021. Drugi ciklus otpočeo je 7. novembra 2019. godine. Oba ciklusa IPAP-a komplementarna su sa procesom EU integracija i pomogla su Srbiji u reformskom procesu. IPAP predviđa širok spektar reformi, od pravnih reformi, jačanju kapaciteta u vojnom i policijskom sektoru, do unapeđenja saradnje sa državama regiona i NATO članicama.

RS kroz saradnju sa NATO reformiše svoju vojsku, vrši dodatnu obuku kadrova kroz vojno obrazovanje, unapređuje prevenciju korupcije u sistemu odbrane, uništava i reciklira zastarelu municiju, ali i sprovodi civilni program Nauka za mir i bezbednost. Cilj Programa je da promoviše praktičnu saradnju NATO-a sa državama članicama i državama partnerima, zasnovanu na naučnom istraživanju, tehnološkim inovacijama i razmeni znanja. Takođe, vojska učestvuje u različitim aktivnostima pri NATO, kao što su Koncept operativnih sposobnosti, oficiri VS doprinose radu NATO komande u Napulju. Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) sarađuje sa jednom od komandnih centara NATO za protivvazduhoplovnu odbranu CAOC (Combined Air Operation Center) jer je zadužena za vazdušni prostor Crne Gore koja je članica tog vojnog saveza. Uporedo sa unapređivanjem odnosa sa relevantnim strukturama NATO, Republika Srbija razvija raznovrsnu bilateralnu saradnju u političko-bezbednosnoj oblasti sa državama članicama NATO i Partnerstva za mir.

Važan segment saradnje na međunarodnom planu je i saradnja Narodne skupštine Republike Srbije sa Parlamentarnom skupštinom NATO. Iako u institucionalnom smislu, Parlamentarna skupština nije deo struktura Alijanse, ovaj vid parlamentarne saradnje doprinosi boljem međusobnom razumevanju i jačanju saradnje između članica NATO i partnerskih država. Od 2007. godine delegacija Narodne skupštine Republike Srbije učestvuje u aktivnostima Parlamentarne skupštine NATO u statusu pridruženog člana. Prvi ciklus IPAP-a završen je 2017. godine. Predviđeno trajanje ovog mehanizma je 2 godine, ali je na zahtev Vlade RS produžen na još godinu dana. Evaluacija prvog ciklusa IPAP-a od strane NATO započela je 2016, kada je ekspertska delegacija iz Brisela došla u Srbiju radi procene uspešnosti implementacije. Nakon detaljne procene i niza sastanaka, u septembru 2016,

17 Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Dostupno na: https://www.mfa.gov.rs/sites/default/files/inline-files/IPAP_2019-2021_0.pdf


usvojen je izveštaj ekspertske delegacije koji je jako pozitivno ocenio implementaciju prvog ciklusa IPAP-a.

Drugi ciklus je usvojen 2019. godine i planirano je da traje do 2021, međutim nakon izbijanja pandemije virusa Covid-19 početkom februara 2020. sve aktivnosti su stale. Izveštaj za ovaj ciklus neće biti usvojen jer poseta ekspertske delegacije NATO nije mogla biti sprovedena zbog pandemije. Istovremeno, NATO je započeo proces reforme oblika saradnje sa partnerima, tako da je drugi ciklus bio poslednji ciklus koji se sprovodio kroz IPAP, dok se ne pređe na novi mehanizam. Novi mehanizam je predložen tokom 2020. godine i predviđa da svaka država partner ima svoj Individualni prilagođeni program partnerstva (ITPP - Individually Tailored Partnership Programme), što je i naziv novog programa „Jedan partner – Jedan plan”. Prednost ovog reformisanog oblika saradnje je što traje 4 godine, čime se dobija više vremena i aktivnosti se detaljnije planiraju i sprovode.

Pored intezivne saradnje sa NATO, vojska RS učestvuje u brojim multinacionalnim operacijama širom sveta, što je i jedan od ciljeva IPAP-a, da se poveća interoperabilnost vojske RS kroz učestvovanje u vojnim misijama i vežbama. Istovremeno, jedna od stavki u poglavlju 31 koja se tiče bezbednosti i odbrane podrazumeva učešće RS u vojnim operacijama i povećanje obučenosti i spremnosti vojske, što vodi do zaključka da su proces evrointegracija i IPAP kompatibilni i da je kroz IPAP Srbija brže i uspešnije sprovela određene reformske procese. Trenutno 336 pripadnika Vojske Srbije daje svoj doprinos u 10 aktivnih misija.18 Pored učešća u multinacionalnim operacijama, godinama unazad Srbije je učestvovala i u različitim vežbama sa NATO kroz program Partnerstvo za mir. Program Partnerstvo za mir potpuno je usmeren na praktične oblike saradnje, u kojima se partnerske države opredeljuju za aktivnosti, u skladu sa sopstvenim prioritetima i mogućnostima. Saradnja u okviru Partnerstva za mir sprovodi se na onom nivou i onom brzinom koju samostalno određuje svaka partnerska država u skladu sa njenim mogućnostima. Oblici i značaji saradnje podeljeni su u četiri nivoa, od kojih u „višem nivou” pripada Koncept operativnih sposobnosti, u kojem učestvuje i Srbije kao zemlja partner. Sa članicama NATO, tokom 2019. održano je čak 13 vežbi u odnosu na Rusiju, sa kojom je održano samo 4. Cilj vežbi je da se poveća spremnost vojske RS u reagovanju u vandrednim i kriznim situacijama, kao i jačanje kapaciteta interoperabilnosti.

Zbog pritiska u kojem se Srbija našla 2020. godine, uvođenja sankcija Belorusiji zbog neregularnosti na predsedničkim izborima, Srbija je zamrzla učešće u svim vojnim vežbama i akcijama na 6 meseci. CEAS smatra da je takva odluka vlade RS bila dobra i posebno bitna zbog vremenskog preklapanja učešća pripadnika Vojske Srbije na vežbi Slovensko bratstvo, zajedno sa pripadnicima oružanih snaga Rusije i Belorusije u Belorusiji i aktuelnih vrlo složenih dešavanja u toj zemlji, koje mogu imati i geopolitičke implikacije. Ova odluka logičan je nastavak prethodne odluke vlade da se priključi deklaraciji EU o izbornim nepravilnostima i postizbornim dešavanjima u Belorusiji. Prva odluka Vlada podrazumevala je zamrzavanje celokupne saradnje, međutim naknadnom odlukom od 3. decembra 2020. odluka je relaksirana i moratorijum se samo ticao međunarodnih vojnih vežbi.

18 Aktuelne multinacionalne operacije. Dostupno na: http://www.mod.gov.rs/lat/4366/aktuelne-multinacionalne-operacije-4366


Generalno, odluka nije uticala mnogo na međunarodne vojne aktivnosti jer u tom periodu nisu ni bile dogovorene velike vojne vežbe, samo je proces planiranja istih bio usporen. Prva vežba nakon šestomesečnog moratorijuma održana je 23. maja 2021. na poligonu “Orešac” kod Vršca zajedno sa 2. brigadom specijalnih Oružanih snaga Ruske Federacije.19 Tokom perioda zamrzavanja vojnih vežbi, Srbija je ipak nastavila da sarađuje sa NATO u drugim oblastima koje se ne tiču vojnog aspekta, već civilne saradnje i saradnje u vandrednim situacijama.

Paralelno sa pojavom non-pejpera u medijima o prekrajanju granica na Balkanu a o čemu je bilo reči u tekstu iznad, u maju je predsednik Srbije izjavio kako jedna velika sila traži povlačenje KFOR-a i UNMIK-a sa Kosova. KFOR i UNMIK su na teritoriji Kosova od završetka rata 1999. KFOR predstavlja međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO-a i mandatom Saveta bezbednosti UN. Proteklih godina su zvaničnici Srbije su u javne ovih snaga bi značilo da je mirovna misija završena i da je tranzicija u sigurno i stabilnosti često isticali da je KFOR garant bezbednosti Srba na Kosovu. Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg je nakon sastanka sa predsednikom Srbije 17. maja izjavio da su svih 30 članica NATO posvećene misiji KFOR-a i da nema promene mandata.

Početkom juna 2021. godine je došlo do eksplozije u fabrici namenske industrije “Sloboda” u Čačku.20 Ubrzo nakon toga, nakon samo dve nedelje je došlo do još jedne eksplozije u istoj fabrici namenske industrije. Na uviđaj se čekalo zbog bezbednosti, kako bi nadležni bili sigurni da neće biti novih detonacija. Ovaj slučaj je pokazao na propuste u celokupnom sistemu za koje treba naći konkretna rešenja. Iako je 2018. godine usvojen Zakon o kritičnoj infrastrukturi vidno je da je izostala implementacija i da RS još uvek nema ni adekvatan popis kritične infrastrukture. Podsećamo da je NATO podržao veliki broj projekata u Srbiji kroz program Poverilačkih fondova NATO-a, što uključuje projekat uništenja 28.000 viška malokalibarskog i lakog oružja koji je završen 2003. godine, kao i bezbedno uništenje 1,4 miliona nagaznih mina i municije 2007. godine. Treći projekat uništenja skoro 8.000 tona viška municije i eksploziva je i dalje u toku. Još jedan petogodišnji projekat, završen 2011. godine, koji je sprovela Međunarodna organizacija za migracije (IOM), pomogao je skoro 6.000 otpuštenih pripadnika odbrane u Srbiji da pokrene mala preduzeća. CEAS smatra da bi saradnju RS sa NATO kroz Poverilačke fondove trebalo jačati i podsticati u narednom periodu.

SARADNJA REPUBLIKE SRBIJE I EU U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ODBRANE

Pristupom pregovorima sa EU, Srbija se obavezala na reforme klasifikovane po pregovaračkim poglavljima. Prema pregovaračkom poglavlju 31, Srbija se obavezala na ostvarivanje visokog stepena saradnje sa institucijama EU i državama članicama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU. Značaj ZBOP za Srbiju je pre svega

19 Održana vojna vežba srpskih i ruskih specijalaca na poligonu kod Vršca. 23.05.2021. Dostupno na: https://rs.n1info.com/vesti/odrzana-vojna-vezba-srpskih-i-ruskih-specijalaca-na-poligonu-kod-vrsca/

20 Ponovo eksplozija u „Slobodi“ Čačak, troje povređenih, evakuisani građani. 19.06.2021. Dostpuno na: https://rs.n1info.com/vesti/ponovo-eksplozija-u-cacku-dim-iznad-fabrike-sloboda/


u mogućnostima za unapređenje operativnih kapaciteta RS, jačanjem interoperabilnosti sa državama članicama EU, kao i podršci domaćoj namenskoj industriji i istraživačkim i naučnim potencijalima.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije21 je objavilo da će Republika Srbija podržati sve reformske procese koji se iniciraju u okviru EU u cilju osnaživanja ZBOP, a koje su inicirane usvajanjem Globalne strategije EU i Planom implementacije u oblasti bezbednosti i odbrane- Evropski akcioni plan odbrane (European Defence Action Plan), Koordinisani godišnji pregled (Coordinated Annual Review on Defence - CARD) u oblasti odbrane i posebno Stalna strukturna saradnja (Permanent Structured Cooperation - PESCO).

RS je u cilju razvoja saradnje i učešća u ZBOP potpisala sporazume sa EU - Sporazum između Republike Srbije i EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka i Sporazum između Republike Srbije i EU kojim se uspostavlja okvir za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama, oba potpisana 2011. godine, a stupila na snagu 2012. Potpisivanjem ovih sporazuma stvorena je pravna osnova za uključivanje RS u različite oblasti delovanja u okviru ZBOP. Srbija je jedina zemlja koja ima oficira za vezu u vojnom štabu EU. Postoje samo dva takva oficira u štabu koji upravlja misijama van EU, to su SAD i Srbija

Republika Srbija je pristupila i konceptu Borbenih grupa EU, odnosno borbenoj grupi HELBROC, koju predvodi Grčka, a članice su još Bugarska, Ukrajina, Rumunija i Kipar. Borbena grupa HELBROC je svoje kapacitete stavila na raspolaganje EU u prvoj polovini 2020. godine. Srbija je pristupila ovoj borbenoj grupi 2016. godine. Tokom 2019, Komandant borbene grupe Evropske unije HELBROC, brigadni general Georgios Bosmalis iz Oružanih snaga Republike Grčke, posetio je bazu „Jug“ i poligon „Borovac“ gde je prisustvovao evaluaciji snaga Vojske Srbije za učešće u ovoj borbenoj grupi. U prvoj polovini 2020. godine u pripravnosti za angažovanje ove borbene grupe nalaziće se pet štabnih oficira, vod vojne policije i tim za civilno-vojnu saradnju iz Vojske Srbije.

Mehanizam EU za civilnu zaštitu EU predstavlja veoma važan vid delovanja za uspostavljanje saradnje i pomoći u intervencijama civilne zaštite u vanrednim situacijama, čiji je i RS član. Mehanizam i deklaracija o solidarnosti je dokument koji je usvojen od strane Saveta Evropske unije i on predviđa veliki broj usluga koje nude pomoć nacionalnim organizacijama civilne zaštite putem Informacionog centra za monitoring. Putem Informacionog centra za monitoring (MIC) zemlje koje su pogođene velikim katastrofama imaju pristup svim informacijama o sredstvima i snagama, što im omogućava da preko MIC zatraže pomoć i dobiju obaveštenje o celokupnoj pomoći koja je na raspolaganju.

Evropska unija najveći je donator Republici Srbiji u obnovi od posledica poplava iz maja 2014. godine, jer do sada je za oporavak stavila na raspolaganje više od 150 miliona evra kroz fondove solidarnosti i instrumenata za pretpristupnu pomoć. Pomoć EU do sada je stigla do više od 60.000 građana iz 32 grada i opštine kroz projekte izgradnje i rekonstrukcije

21 Zajednička bezbednosna i odbrambena politika EU. Dostpuno na: https://www.mfa.gov.rs/lat/spoljna-politika/bezbednosna-politika/zajednicka-bezbednosna-i-odbrambena-politika-eu


kuća, obnove javnih objekata i infrastrukture, kao i pomoći poljoprivrednicima i malim privrednicima.

Mehanizam za civilnu zaštitu EU primenjen je i u Srbiji. Upravo putem ovog mehanizma, koji je ratifikovan 2015. godine, zalihe medicinske opreme EU su dostupne i Srbiji. Pored ovoga, Srbiji je odobreno i 7,5 miliona evra bespovratnih sredstava za borbu protiv epidemije COVID-19. A prvih 2 miliona od 7,5 miliona evra bespovratne pomoći od EU Srbija je namenila za prevoz medicinske opreme iz Kine i Indije. Srbija je takođe aplicirala za pomoć Fonda solidarnosti EU u borbi protiv pandemije. Međutim, u srpskim medijima ova pomoć je uglavnom zanemarena, dok se pomoć pristigla iz drugih izvora preuveličava. Pored medija, EU je i sama donosila neke loše odluke tokom pandemije koje u očima građana nisi gledane blagonaklono, kao što je odluka o ograničenju izvoza medicinske opreme. Sama činjenica da je EU opredelila samo 615.000 vakcina za Zapadni Balkan, prostor na kojem živi 18 miliona ljudi, je razočaravajuć.

Tokom 2015. godine, Srbija je u jeku migrantske krize aktivirala Mehanizam EU, odmah nakon pristipanja istom. Srbija je tom prilikom tražila materijalnu podršku za prijem izbeglica. Treba naglasiti da je Srbija pristupila Mehanizmu nakon ogromne pomoći koju je dobila kroz mehanizam EU za civilnu zaštitu, maja 2014. Godinu dana kasnije, potpisan je Sporazum o pristupanju Srbije Mehanizmu EU za civilnu zaštitu, koji je kroz Kordinacioni centar za reagovanje u vanrednim situacijama danonoćno u pripravnosti i nadgleda nivo rizika od nesreća širom sveta.

Mehanizam je pokazao da se njegovo delovanje usmerava na postizanje dobrobiti svih zemalja Unije. Boljom koordinacijom, zemlje koje su pogođene katastrofama, dobijaju na vremenu, a brzim intervencijama smanjuju se štete i gubici ljudskih života, pri čemu dolazi do uštede finansijskih sredstava. Na osnovu primera iz prakse očito je da Mehanizam relativno uspešno može da odgovori i na pozive za pomoć trećih zemalja.

Iz analize saradnje sa mehanizmima NATO i EU može se zaključiti da su komplementarni i da se međusobno upotpunjuju. IPAP je značajno pomogao Srbiji u reformama neophodnim za otvaranje poglavlja i napredovanje u evropskim integracijama. Reforma i modernizacija vojske, unapređenje bezbednosnih i odbrambenih snaga, obučavanje i učenje najsavremenijim tehnikama sigurno je imalo uticaja na percepciju RS kod otvaranja novih poglavlja i godišnjih izveštaja o napretku Srbije na putu ka EU. Ono što je potrebno istaći je da je većina članica EU istovremeno i članica NATO i da im je članstvo u tom savezu pomoglo na putu ka članstvu i u procesu reformi i integrisanja u savremene tokove.


ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Nova metodologija proširenja usvojena je i zvanično, kao odgovor na dugogodišnju priču o obostranom zamoru od proširenja, kao i posle odbijanja da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, što CEAS smatra veoma štetnim u ovom trenutku.

Smatramo da zbog specifičnosti okolnosti i izazova sa kojima se Srbija susreće, za razliku na primer, od ostalih država članica EU koje su u poslednjih par godina postale punopravne članice poput Hrvatske ili Rumunije i Bugarske, ipak treba posmatrati na drugačiji način, a samim tim i prilagoditi izveštavanje. Upravo iz tog razloga smo proces istraživanja započeli sa pitanjem na koji način se izveštava o Srbiji kada je u pitanju poglavlje 31 i da li je to u korelaciji sa onim što se dešava na „terenu“.

Očigledno je da proces evropskih integracija takav kakav je, primereniji za zemlje koje su imale konsenzus da žele i u NATO i u EU, koje nisu imale otvorena pitanja, velike bilateralne nesporazume ili su ih rešile konsenzusom, kao Slovačka i Češka.

Proces i kredibilitet evropskih integracija, kao moguća stimulacija građana Srbije i regiona, se gubi jer se od njega očekuje da reši pitanje oko Dejtona i Kosova, koje on očigledno ne može i ne treba, ili ne u odgovarajućem obimu i formatu.

Nije moguće analizirati spoljnu i bezbednosnu politiku Srbije i njenu usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU bez analiziranja strateških dokumenata SNB i SO RS koje su usvojene krajem 2019. godine, a između ostalog i kao jedan od uslova za reforme po poglavlju. CEAS je ispratio ceo proces, objavio više analiza i učestvovao u javnoj raspravi. Zaključak koji smo tada izneli, stoji i dalje. Strateška dokumenta su nam donela bitne novine, obzirom da su i formalno po prvi put EU integracije i članstvo u Evropskoj uniji navedene kao nacionalni interes, ali generalni utisak o aktuelnim strategijama jeste da su potpuno kosovocentrične, a time i rusocentrične, u smislu opisa ili odsustva konstatacija aktuelnih politika i percepcija Zapada prema aktuelnom režimu u Moskvi. CEAS procenjuje da je ova okolnost u funkciji očekivanja Beograda oko uloge Moskve u podršci iznalaženja kompromisnog rešenja oko Kosova. Ovo se vidi već u nepotpunom opisu bezbednosnog globalnog i regionalnog okruženja ili definisanju „pretnji nacionalnim interesima“.

Neizvesnost oko Severnog toka 2 i drugi sporovi i otvorena pitanja između zapadnih partnera, s jedne strane, i načina na koji se od Srbije očekuje, s druge strane, da umanji uticaj Rusije i Kine, nisu neki put politički i objektivno usklađeni, i sugerišu da očekivanja i pritisci na Srbiju nemaju samo za cilj realizaciju onoga sto je formalno rečeno, već su takođe u funkciji pritiska oko rešenja pitanja Kosova.

CEAS smatra da su osnovni principi evropskih integracija, otvorenog društva, slobodnih medija i profesionalnih analitičara u poslednjih par godina u nekim slučajevima zloupotrebljeni u cilju unapred zadatih ciljeva, a to je željeni ishod pregovora između Beograda i Prištine, što plašimo se može da degradira, kako u široj javnosti, tako i u državnoj administraciji i u političkom rukovodstvu kredibilitet zapadne međunarodne zajednice, što


je poslednje što Srbiji i građanima Srbije treba u ionako neizvesnom vremenu i procesu pristupanja EU.

CEAS smatra i da pitanje tranzicione pravde treba dalje podržavati, te da postoje trendovi selektivnog tumačenja tranzicione pravde i uloge Srbije i pojedinih pripadnika srpskog naroda koje je izvađeno van konteksta.

Amerika je u odnosu na EU imala doslednije, čini nam se, shvatanje prestrojavanja Srbije i hvatanje priključka sa 21. vekom. I dalje su sve odredbe Vašingtonskog sporazuma korisne za ceo Zapadni Balkan i kompatibilne su sa evropskim integracijama Srbije, dok je pred nama period koji će pokazati da li će sve dogovoreno biti implementirano.

Zapadni partneri, mediji, ali i analitičari koji komentarišu Srbiju 2021. godine moraju uzeti u obzir i to da stanje vladavine prava nije idealno, ali da kada pogledamo oblasti ljudskih prava ili medijskih sloboda, Srbija nije ni blizu Rusije i Kine, kako neki često umeju da predstave.

Vladavina prava jeste najveći problem u Srbiji. Sveobuhvatni pristup dostupnosti pravdi i vladavina prava, što CEAS naglašava više od 10 godine, je jedan od ključnih uslova za usklađivanje Srbije sa evropskim politikama generalno i temelj za evropske integracije, pored formalizovanja odnosa Beograda i Prištine, novog statusa Kosova u odnosu na Srbiju, i sveobuhvatne reforme sistema bezbednosti. Demokratski principi, vladavina prava, unutrašnje reforme i dobrosusedski odnosi vitalni su za regionalnu saradnju i stabilnost na Zapadnom Balkanu, ali i suprotstavljanje malignim uticajima spolja, koji pre svega dolaze iz Rusije.

Poglavlje 31 jeste zvanično odvojeno poglavlje, koje će po novoj metodologiji biti u klasteru 6, treba ga kao takvo posmatrati i ne treba ga upoređivati i stavljati u isti koš sa poglavljem 35, ali takođe treba imati u vidu i sve načine na koje ovo poglavlje utiče na ispunjavanje/neispunjavanje usaglašavanja Republike Srbije sa deklaracijama EU. Glavni nacionalni interes je očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, kako stoji u Strategiji nacionalne bezbednosti iz 2019. Sledeći najvažniji nacionalni interes je članstvo u EU. Ova dva nacionalna interesa su izrazito u suprotnosti jedan sa drugim uzimajući u obzir okolnost da je velika većina država članica EU priznala Kosovo kao nezavisnu državu i aktivno podržava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Problem KiM stavlja i spoljnu politiku Srbije i poglavlje 31 na iskušenje. Srbija da bi ispunila nacionalni interes broj jedan mora da vodi računa o svom odnosu prema državama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Ako EU usvoji deklaraciju kojom osuđuje određena dešavanja u nekoj afričkoj državi koja ne priznaje Kosovo, malo je verovatno da će se Srbija pridružiti datoj deklaraciji. Nepridruživanjem automatski podriva nacionalni interes dva, članstvo u EU, jer ne realizuje politički deo pretpristupnih pregovora. Uspešnost poglavlja 31 najviše se meri procentu pridruženosti deklaracijama. Sličan je slučaj i sa Rusijom i Kinom. Iako u slučaju drugih država RS može da napravi određena odstupanja i pridruži se deklaracijama, sa ove dve države, stalnim članicama SB UN nije slučaj. Srbija je izabrala da se pridržava očuvanja suverenosti i teritorijalnog integriteta te je stoga svesno izabrala teži put do članstva u EU.


PREPORUKE EVROPSKOJ UNIJI I NATO DRŽAVAMA ČLANICAMA, SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA, SAVEZNICIMA I PARTNERIMA SRBIJE:

1. Smatramo da zabrinjava to što zvaničnici EU neretko imaju snishodljiv stav u javnosti prema procesima u Srbiji, tvrdeći da građani žele evropske vrednosti ili da ih zanima samo ekonomija i borba proti korupcije. Ali ne treba zaboraviti da građane često ne zanimaju isključivo i samo ekonomska pitanja, te da to za mnoge građane ne može da kompenzuje pitanja istorijskih nepravdi, ili utvrđivanja istorijskih činjenica, stoga treba da rade više na „terenu“, uzimaju u obzir sve istorijske, političke i bezbednosne okolnosti u Srbiji kada rade analizu stanja i predstavljaju izveštaj;

2. Da se aktiviraju više u regionu i Srbiji, preuzmu vodeću ulogu i pruže veću podršku u rešavanju glavnih bezbednosnih izazova, kao i izazova u vezi sa procesom evropskih i evroatlantskih integracija zemalja Zapadnog Balkana;

3. Da se prilikom primenjivanja nove metodologije proširenja EU uzmu u obzir sve specifične okolnosti Srbije i izazovima sa kojima se ona suočava na evropskom putu;

4. Aktivnije podrže inicijativu Mini Šengen, regionalnog povezivanja koje može biti odskočna daska na putu ka ulasku u EU, ali ne zamena za članstvo;

5. Imajući u vidu da kosovska strana ne učestvuje u pregovorima u dobroj volji to delimično otežava evropski put Srbije mimo onoga što su njeni objektivni rezultati apelujemo da se izvrši jači pritisak na prištinske institucije radi sveobuhvatnijeg i konstruktivnijeg dijaloga, koji će dovesti do sveobuhvatnog sporazuma o rešenju kosovskog pitanja, a samim tim i uspeha po planu reformi na evropskom putu;

6. U duhu pregovora između Beograda i Prištine i potpisanog sporazuma dve strane u Vašingtonu u septembru prošle godine, primetili smo da se u izveštaju EK o Srbiji to ni ne spominje. Smatramo da je taj sporazum bio značajan korak u približavanju, kako u ekonomskoj normalizaciji sa Prištinom, tako i u usklađivanju politika sa Zapadnim saveznicima, što se može videti iz tačke 8, kojom se strane obavezuju na diverzifikovanje snabdevanja energijom i tačke 9, koja predviđa da će obe strane zabraniti kupovinu 5G opreme koja dolazi od nepouzadnih dobavljača. Smatramo da kada se predsednik Srbije susretne sa predsednikom Amerike i kada se to u javnosti Srbije promoviše u pozitivnom svetlu to treba da se nađe u izveštaju Evropske komisije.

7. Da se uradi novi skrining za poglavlje 31 i da se uzmu u obzir sve okolnosti spoljne politike Srbije i implikacije koje na nju ima nerešen problem Kosova i Metohije. Takođe, prijateljske odnose koje Srbije razvija i radi na unapređenju istih sa SAD, treba da se uzmu u obzir. Brojne posete između zvaničnika Srbije i Blisko Istočnih zemalja treba da se nađu u skrining procesu.

8. CEAS je već ukazao na poboljšanje odnosa između SAD i Srbije koje je primetno i široj javnosti, što se može videti i iz naših istraživanja. Podržavamo i preporučujemo SAD


da nastave da rade na unapređenju prijateljskih odnosa sa Srbijom i bliže sarađuju u ekonomskoj, bezbednosnoj i infrastrukturnoj sferi.

9. NATO i države članice treba da pojačaju intezitet vežbi koje sprovode sa Republikom Srbijom i nastave da sarađuju u oblasti odrbane, bezbednosti ali i u oblastima iz kojih dolazi sve više pretnji po nacionalnu beznednost, kao što su sajber kriminal, vanredne situacije. CEAS se nada da će novi, reformisani vid saradje sa partnerima doneti i mnogo novina i još boljih oblika i vidova saradnje.

PREPORUKE ZA REPUBLIKU SRBIJU:

1. Bezbednosno okruženje i novi izazovi, od kojih je trenutno korona virus najzastupljeniji, sa kojima se suočava ceo svet zahtevaju angažovanje kako vojnih lica tako i civilnih eksperata. EU ima višegodišnje iskustvo u civilnom upravljanju krizama koji se sa godinama reformisao kako bi EU bila u stanju da odgovori na savremene izazove. Međutim, Srbija niti ima razvijen civilni krizni mehanizam, niti šalje civilne eksperte u operacije upravljanja krizama EU. Neophodno je pre svega doneti poseban zakonski okvir kojim bi se uredila ova oblast, a zatim napravila posebna baza podataka sa civilnim ekspertima, što za sobom povlači i izdvajanje sredstava iz budžeta za obučavanje novih kadrova i slanje postojećih u civilne misije EU.

2. CEAS je više puta apelovao da RS treba da donese Strategiju spoljne politike, čak i pre usvojenih strateških dokumenata, kako bi napredovala kako na evropskom putu, tako i u reformama na unutrašnjem. Donošenje Strategije bi pokazalo i spremnost Srbije, 2019. su donete Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane usvojene 2019. godine, a usvajanjem Strategije spoljne politike bi se kompletirao neophodni strateški okvir Srbije, koji je potreban kako bi se nastavilo sa neophodnim reformama. Pored Strategije spoljne politike, neophodno je usaglasiti postojeće zakonodavstvo, te doneti i Zakon o spoljnim poslovima, kojim bi se bliže uredile i reformisale oblasti koje su nam od značaja za poglavlje 31 i evropske integracije.

3. Istraživanja22 javnog mnjenja23 koja je CEAS sproveo dva puta u toku 2020. godine su pokazala da građani Srbije smatraju da je partnerstvo sa SAD , a posebno u oblasti bezbednosti, bez obzira ko je na vlasti, dobro za Srbiju i za EU integracije Srbije i da se ne može gledati i formirati mišljenje na osnovu toga ko je tog momenta u Beloj kući. Smatramo da su ovakvi rezultati u korelaciji sa izjavom zamenice pomoćnika sekretara odbrane SAD za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju Lorom Kuper da je vojna saradnja SAD-a i Srbije dobra i da Pentagon želi još više da je proširi. CEAS smatra da ove trendove treba podržati, jačati i ohrabrivati, obzirom da će bliža saradnja sa SAD-om pozitivno uticati i na sam proces reformi i pridruživanja Srbije EU.

22 CEAS istraživanje „Ovo smo mi“. novembar 2020. Dostupno na: https://www.ceas-serbia.org/images/publikacije/Istraz%CC%8Civanje-Ovo_smo_mi_CEAS_CeSID_novembar_2020.pdf

23 CEAS istraživanje, jul 2020. „ Ovo smo mi“. https://www.ceas-serbia.org/images/publikacije/2020_jul_Prezentacija_CeSID_CEAS.pdf


4. CEAS smatra da Srbija treba što više da se fokusira na oblasti u kojima SAD, EU i NATO sve više sarađuju, a to su infrastrukturno povezivanje, zaštita kritične infrastrukture, upravljanje krizama, zaštita od hibridnih pretnji, zaštita životne sredine, i sve druge tačke zajedničke saradnje evroatlantskih saveznika. Srbija bi takođe trebala da osnažuje svoje kapacitete i jača interoperabilnost kroz učešće u što više vojnih vežbi i multinacionalnih operacija.

5. Srbija bi trebala da smanji obim vežbi sa Rusijom i Belorusijom i trebalo bi više da promoviše u srpskoj javnosti šta sve radi sa zapadnim partnerima, kao i koliki je obim tih vežbi. Nedavno je održana vežba Platinasti vuk 2021, koja nije dovoljna ispraćena u pro-vladinim medijima, kao ni prethodne vežbe koje su održane u saradnji sa NATO. Poseta ministra odbrane Velike Britanije, takođe, nije značajnije ispraćena.

6. Republika Srbija treba da iskoristi predsedavanje Slovenije Evropskom Unijom, da bliže sarađuje sa Slovenijom i ostalim državama članicama EU, ubrza proces reformi kako bi naredne godine otvorila bar jedan klaster. CEAS smatra da bi trebalo da se radi na otvaranju klastera 5 koji se tiče klime, energije i mobilnosti.

7. Republika Srbija treba da nastavi da neguje i pospešuje prijateljske odnose sa SAD. Trend koji je započet ne sme da stane zbog malignih uticaja i dezinforamcija iz drugih zemalja, prvenstveno iz Rusije.

8. Republika Srbija treba što pre da sprovede neophodne reforme sistema bezbednosti i pravosuđa kako bi uspela da nastavi evropske integracija i što pre otvori neophodne klastere.

9. Da u javnosti više predstavljaju saradnju koja se odvija sa NATO i državama članica i detaljnije obaveštavaju javnost o realnom stanju stvari. Da iskoriste ovu saradnju kako bi što više promovisali benefite koje imamo od saradnje sa NATO, a radi što bolje obaveštene javnosti.


O CEAS-U

Centar za evroatlantske studije (CEAS) je nezavisna socio – liberalna think-tank organizacija osnovana 2007. godine u Beogradu, Srbiji.

CEAS se u svom radu vodi motom: napredak, posvećenost, uticaj.

Zalažemo se za:

• Prihvatanje principa primata individualnih nad kolektivnim pravima, uz poštovanje onih prava koje pojedinci mogu ostvarivati samo kroz zajedničko delovanje;

• Jačanje principa sekularne države i promociju agnostičkog poimanja sveta;

• Izgradnju i očuvanje otvorenijeg, slobodnijeg, prosperitetnijeg i kooperativnijeg internacionalnog poretka, zasnovanog na inteligentnoj globalizaciji.

• Naš istraživački rad i zagovaranje su usmereni na:

• Analizu srpske spoljne i bezbednosne politike, praćenje dešavanja u zemljama članicama trans-atlantskog sveta, NATO i EU;

• Promociju punopravnog i aktivnog članstva Srbije u EU i NATO;

• Praćenje ruskog i drugih nedemokratskih ili neprijateljskih uticaja na stabilizaciju i demokratizaciju Zapadnog Balkana;

• Argumentovanje značaja veze između reforme sektora bezbednosti i tranzicione pravde u post-konfliktnim društvima;

• Promociju međunarodne humanitarne i bezbednosne doktrine Odgovornosti da se zaštiti (R2P);

• Metode prevazilaženja demokratskog deficita multikulturalizma.

Među CEAS-ovim najvažnijim izveštajima su: „Širom zatvorenih očiju: Jačanje ruske meke moći u Srbiji - ciljevi, instrumenti i efekti“ (2016), „Vodič kroz informacionu bezbednost u Republici Srbiji“ (2016), „Karika koja nedostaje - Reforma sistema bezbednosti, ’vojna neutralnost’ i EU integracije u Srbiji - Kako da EU najbolje iskoristi svoj uticaj da zagovara održive reforme“ (2014), „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti – II“ (2015), „U korak sa privatnim sektorom bezbednosti“ (2013), „X Faktor Srbija“ (2013), „CEAS analiza – Zakon o tajnosti podataka“ (2015), „CEAS analiza - Bezbednosne provere u Srbiji“ (2015),“CEAS analiza- Zaštita uzbunjivača u Srbiji“ (2015), „Totalna rekonstrukcija“ (2014), „10 razloga za NATO“ (2014), „CEAS analiza Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji“ (2014), „Putinov orkestar“ (2014), „Putinizacija“ (2014), itd.


CEAS je jedini član iz Jugoistočne Evrope u Međunarodnoj koaliciji za odgovornost da se zaštiti (ICRtoP) . Koalicija povezuje nevladine organizacije iz celog sveta kako bi zajednički jačali normativni konsenzus doktrine Odgovornost da se zaštiti (RtoP). Cilj Koalicije je bolje razumevanje RtoP i zagovaranje jačanja kapaciteta međunarodne zajednice za prevenciju i zaustavljanje genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti, kroz mobilizaciju organizacija nevladinog sektora i udružene aktivnosti kako bi se spasili životi u RtoP specifičnim situacijama.

CEAS je takođe član koalicije za Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim ozbiljnim kršenjima ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine (REKOM) . Nju čini preko 1,800 organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Srbije i Slovenije, koje zagovaraju njeno osnivanje.

CEAS je među najuglednijim i najuticajnijim think-tank organizacijama na Balkanu, sa širokim medijskim, institucionalnim i društvenim uticajem. CEAS su citirali ugledni liberalni mediji, kao što su New York Times, Washington Post, Politico, itd. U decembru 2016. godine Politico je svrstao direktorku CEAS-a Jelenu Milić među 28 najuticajnijih evropskih ličnosti koje „talasaju, pokreću i oblikuju Evropu“ .

Sredinom 2018. godine CEAS je postao jedna od 22 vodeće međunarodne organizacije, i jedina sa Zapadnog Balkana, koje su partneri Atlantskog saveta (AC SAD) na novom strateškom projektu DisinfoPortal. AC SAD se, inače, smatra jednom od najuticajnijih think thank organizacija u svetu.

CEAS-ove projekte su do sada podržali: Fond za otvoreno društvo (OSF); Think- Tank fond sa sedištem u Mađarskoj; Nacionalna zadužbina za demokratiju, SAD; Fondacija braće Rockefeller, SAD; Evropska komisija; Balkanski fond za demokartiju – GMF, Srbija; NATO odeljenje za javnu diplomatiju; Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Srbija; Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu; Višegrad Fond, Slovačka; Friedrich Nauman Fondacija, Srbija; Friedrich Ebert Fondacija, Srbija; Ambasada SAD u Srbiji.

Više informacija o svim aktuelnim i realizovanim projektima može se naći direktno na: https://www.ceas-serbia.org/en/projects.

IZMEĐU IZVEŠTAVANJA I REALNOSTI

IZMEĐU IZVEŠTAVANJA I REALNOSTIjul 2021.

Centar za evroatlantske studije – [email protected] | www.ceas-serbia.org | @CEASSerbia

Documents

IZMEĐU IZVEŠTAVANJA I REALNOSTI