ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA BIOKLIMATSKA …aliquantum.rs/wp-content/uploads/2012/02/Bioklimatska-arhitektura... · 8. Kako se oblikovanjem objekta može umanjiti ili neutralisati

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA DEPARTMAN ZA GRAĐEVINARSTVO I GEODEZIJU SPECIJALISTIČKE STUDIJE Energetska efikasnosnt u zgradarstvu školska 2011/2012 godina

BIOKLIMATSKA ARHITEKTURA Predmetni nastavnik:

doc. dr Ljiljana Vukajlov, dipl.inž.arh. Saradnici: Vladimir Ilić, dipl. inž. arh.

Mirjana Sekulić, master dipl. inž. pejz. arh. Marija Dorić, master dipl. inž. arh.

16

ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA BIOKLIMATSKA ARHITEKTURA DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

1. Na svoj način definišite bioklimatsku arhitekturu. (2)

Predpostavljam da ce svako od nas da je definise na svoj nacin...

2. Da li je narodna arhitektura stvarana prema bioklimatskim principima? Objasnite ili skicirajte. (4)

Ljudi su se u proslosti vise prilagodjavali prirodnim uslovima t.j. vise je arhitektura stvarana prema bioklimatskim principima nego danas . Narocito se vodilo racuna o prirodnim uslovima... bilo da se radilo naseljima na vodi koji su se nalazili na drvenim stubovima,preko kojih su formirane platforme i na njima su postavljene kuce u nizu. Osnovne karakteristike takvog naselja su pravilnost, ekonomicnost, efikasnost koriscenja povrsina i bezbednost...ili izgradnja naselja koja se rade i dan danas na padinama u primorskim mestima. Osnovni razlog izbor lokacije naselja na padini je dobra orijentacija, povoljni uslovi insolacije i preglednost. (Mislim da je ovo otprilike odgovor na ovo pitanje jos moze da se ubaci i neko svoje misljenje o ovome).

3. Navedite jedan primer narodne arhitekture i objasnite na koji način je iskorišćen i ispoštovan neki od prirodnih uslova. (6)

Mnoga naselja a narocito primarska su se formirala na padinama. Prirodno uzvisenje je uvek predstavljlo povoljan izbor lokacije radi zastite i kontrole okolne teritorije kao i zbog dobre orijentacije, povoljnih uslova insolacije... Selo Positano u Italiji je gradjeno tako da je njegova glavna karakteristika velika zbijenost objekta i odsustvo zelenila. Osim sto su kod naselja na uzvisenjima obezbedjeni svi ovi dosadasnji uslovi ona su takodje i dobro provetrena.

PRIRODNI USLOVI KAO FAKTOR NASTANKA, ORGANIZACIJE I RAZVOJA URBANOG PROSTORA I OBJEKATA

4. Navedite prirodne elemente koji su značajni pri bioklimatskom projektovanju i

objasnite njihov uticaj. (6)

Osnovni prirodni elementi:

• Voda (vrsta vodene povrsine, vodotokovi...), • Reljef (morfoloske karakteristike-ravan, u nagibu,padine, brezuljci, doline...), • Klima (sunceva radijacija, insolacija, , oblacnost,...), i • Vegatacija (visoko,srednje i nisko rastinje,zimzeleno i listopadno).

Vecina naselja je nastala u blizini vode. Osnovne karakteristike takvog naselja su:

• Pravilnost, • Ekonomicnost koriscenja povrsina, i • Bezbednost.

Reljef cine svi oblici,sve ravnine i neravnine na Zemlji koji su izlozeni spoljasnjim i unutrasnjim uticajima. Prirodno uzvisenje je uvek predstavljalo povoljan izbor lokacije





17

radi zastite i kontrole okolne teritorije...reljef takodje uslovljava i nagib ulica. Klima je jedan od najznacajnijih faktora koji utice na oblikovanje arhitekture jer obuhvata sledece parametre suncevu radijaciju, insolaciju, oblacnost, temperaturu vazduha, vlaznost vazduha, kolicinu i vrstu padavina, maglu, vetar...Vetar je takodje bitan prirodni element za projektovanje jer oblasti sa jakim vetrovima uticu na lociranje i oblikovanje objekta.

5. Zašto je prisustvo vode bitno na većim javnim površinama? (3)

Prisustvo vode ima najveci uticaj na klimatske prilike. Na javnim povrsinama voda doprinosi poboljsanju uslova vlaznosti vazduha (fontana na trgu Milenijum,Cikago). Voda svojim prisustvom a i lekovitim delovanjem moze da utice i na razvijanje naselja. Morohalom banja je postalo gradsko naselje zahvaljujuci razvijanju banjskog lecilista...

6. Navedite pogodnosti organizacije stambenog naselja na južnoj padini? Skicirajte. (6)

Juzne padine omogucavaju vece gustine izgradnje nego severne padine, jer se povoljna insolacija postize manjim medjusobnim udaljenostima izmedju objekata. Gustina izgradnje zavisi od i od visine objekata. Sto je visina objekta veca, proporcionalno se povecava i potrebna udaljenost izmedju njih.

7. Na koji se način postiže zaštita od preterane insolacije? Objasnite ili skicirajte. (6)

Zastita staklenh povrsina od suncevog zracenja je neophodan uslov unutrasnjeg konfora. Zastore treba projektovati prema propisima toplotne zastite u zavisnosti od polozaja kuce u odnosu na strane sveta, velicine i vrste staklenih povrsina.Pametnim projektovanjem lodja, balkona, streha, erkera,fiksnih brisoleja moze se postici pravilno zasencenje u periodu godine kada je insolacija povoljna. Takodje su dobre i nadstresnjice koje se postavljaju iznad otvora i tokom leta sprecavaju prodor suncevog tzracenja u unutrasnjosti objekta. Da bi mogla da obezbedi pozitivne uslove mora biti pravilno oblikovana.

8. Kako se oblikovanjem objekta može umanjiti ili neutralisati dejstvo vetra? (6)

Oblast sa jakim vetrovima uticu na lociranje i oblikovanje objekata tako da oni budu osposobljeni da se „nose“ sa tim vetrovima. Tako je npr. objekat minimalnim povrsinama okrenut ka smeru preovladjujuceg vetra ili ima nagib krova tako da skrece smer vetra (ili ukoliko ima tzv. Aerodinamičan oblik pa na taj način skreće vetar).

STVORENI USLOVI

9. Objasnite zavisnost prostorno-funkcionalne organizacije parcele od uticaja vetra? (6)

Organizacija parcele zavisi od urbanisticke dispozicije u okviru naselja (deo ulice, trga, bloka, uz obalu, pored parka, deo centra ili periferije). Razmestaj objekta na parceli je uslovljen prirodnim uticajima a najvise zavisi od dejstva dominantnog vetra. Na osnovu smera vetra se poduzno nizu prvo stambeni objekti, zatim pomocni, (radionice, magacini, garaze) pa ekonomski (staje, zivinarnici). Baste su zasticene u unutrasnjem delu bloka.





18

10. Navedite osnovne stvorene uslove koji utiču na projektovanje stambenih objekata. (6)

Stvoreni uslovi koji uticu na projektovanje stambenih uslova su potrebe stanovnika (smestaj, bezbednost,...), sredstva (gradjevinski materijali koji su na raspolaganju) i znanja (pratece vestine i umece ljudi). Nacin zivota i izgradnja stanova, kao i nacin na koji ljudi koriste svoje skloniste je od velikog uticaja na izgradnju i formu objekta. Velicina porodice, kao drustvene jedinice, jeste takođe modul za organizaciju prostora.

11. Kako čovek građenjem može negativno da utiče na prirodnu sredinu? (6)

Izgradnjom industriskih kompleksa, usled nedovoljne brige o preciscavanju, zagadjuju se vodene povrsine, vazduh i zemljiste. Velika koncentracija gradjevina i njihova nedovoljna medjuudaljenost stvaraju konstantna zasencenja prostora. Visespratni objekti, soliteri ili nizovi zgrada, predstavljaju fizicke prepreke za prirodno strujanje vazduha,pa se smer, brzina i jacina vetrova menja. Velika izgradjenost pojedinih delova naselja utice na povecanje temperature podrucja. Usled emisije stetnih gasova iznad gradske teritorije se stvara „zvono“ zagadjenog vazduha.

MIKROKLIMATSKI USLOVI KAO POSLEDICA PROSTORNE ORGANIZACIJE I STRUKTURE NASELJA

12. Šta su i kako se formiraju mikroklimatski uslovi? (4)

Mikroklima je klima neke manje teritorije. Mikroklima se odnosi na sasvim male oblasti, kao sto su prirodni prostori: livada, polje, padina, obod sume; i sa druge strane stvoreni prostori: poljoprivredno zemljiste, gradska cetvrt, manje naselje ili vetrozastitni pojas.

Karakteristike mikroklime se lako menjaju usred promene elemenata od kojih zavise. Elementi prostorne strukture naselja uslovljavaju stvaranje mikroklimatskih uslova koji su drugaciji u odnosu na postojece makroklimatske uslove. Novoformirani uslovi mogu biti i povoljniji od postojecih, prirodnih uslova. Ipak se promene klimatskih uslova, usled specificnog sistema organizacije prostora, najcesce desavaju u negativnom smislu.

13. Definišite elevacijski ugao i objasnite njegovu ulogu pri projektovanju objekata. (6)

Elevacijski ugao je ugao izmedju suncevog zraka i njegove prve projekcije. Taj ugao se menja tokom dana ( od O° pri izlaska Sunca, preko solsticija, do 0° pri zalaska ).

14. Definišite solsticijski ugao i objasnite njegov uticaj na međusobnu udaljenost objekata. (6)

Solsticijski ugao je elevacijski ugao kada je sunce u zenitu. Taj ugao se menja tokom godine (leti je 75°, u prolece i jesen 50°, a zimi 30°). Za sagledavanje uslova osuncanja uzimaju se podaci izmedju 9:00 i 15:00 casova, jer je tada dejstvo sunca najvece. Solsticijski ugao je bitan pri proracunu duzina bacenih senki objekata.

15. Definišite azimutski ugao i objasnite njegov značaj pri projektovanju otvora na objektima. (6)

Azimutski ugao je ugao izmedju prve projekcije suncevog zraka i ose orijentisane ka severu. Ovaj ugao je bitan zbog odredjivanja smera bacene senke. Oba ugla su znacajna pri organizaciji i oblikovanju otvora na objektima.





19

BIOKLIMATSKI DIZAJN

16. Objasnite princip selektivnog tipa objekta kod kontrole uticaja spoljašne na unutrašnju sredinu. Prikažite arhetipske primere i adekvatne elemente u savremenoj arhitekturi. (10)

Selektivni tip je jedan od tipova kontrole unutrašnje sredine u odnosu na uslove spoljašnje kod kojeg se uslovi unutrašnje sredine u potpunosti prilagođavaju uslovima spoljašnje sredine. Ovo je tip koji je u suprotnosti sa tzv. konzervativnim tipom kod kojeg se vrši izolovanje unutrašnje sredine nekim arhetipskim elementima u odnosu na spoljašnju sredinu.

Osnovni primer selektivnog tipa jeste nomadski šator (na primeru se prikazuje nomadski šator plemena Luri):





20

17. Šta su to hvatači vetra i kako se mogu koristiti u kombinaciji sa nekim elementima termo-regulacije odnosno termo-akumulacije u prostoru? (6)

Hvatači vetra se javljaju u tradicionalnoj persijskoj arhitekturi. Iz Persije su se proširili na zemlje Bliskog istoka i Sredozemlja uz određene modifikacije osnovnog modela zbog prilagođavanja reginalnim klimatskim uslovima. Osnovni element ovog prototipa je visoka kula kvadratne osnove. Na vrhu kule nalaze se otvori postavljeni, najčešće, na sva četiri zida. U osnovi kula je pregradama podeljena na kanale kojima se kretao vazduh. Kula, kao i celokupna građevina, napravljena je od blata ili nepečene cigle. Ovaj građevinski materijal, dostupan u regionu, ima dobre termičke karakteristike. Tokom noći zidovi velike debljine su se hladili i dugo zadržavali nisku temperaturu tokom dana. Funkcionisanje hvatača vetra se zasniva na nekoliko principa:

• Vazduh se uz pomoć vetra kroz zatvaranje svih otvora osim onih okrenutih naspram vetra (gde se stvara negativan pritisak), izvlači iz prostorija;

• Vazduh koji ulazi u objekat se hladi tako što prelazi preko vodenih površina u zemlji (gradovi Persije su građeni iznad podzemnih vodotoka, duž vodenog toka pravljene su bušotine u zemlji koje su služile dvojako, i to: za održavanje podzemnih vodenih tunela i za usisavanje toplog vazduha koji se prelaskom preko vode hladi i vlaži).

• Hvatač vetra funkcioniše na principu efekta dimnjaka, odnosno razlike u pritisku toplog i hladnog vazduha. Naime, kod hvatača vetra se stvara razliku vazdušnog pritiska na dnu u odnosu na vrhu kule, čime se topao vazduh isisava iz objekta a hladan, podzemni, vazduh uvodi. U nekim varijantama ovog sistema vazduh se umesto kroz podzemne tunele vodi preko nadzemnih vodenih rezervoara ili fontana;

Metoda hlađenja prostorija putem hvatača vetra je u toj meri bila uspešna da se često koristila za prostorije u kojima se čuvala hrana ili za čuvanje vode na temperaturama bliskim tački smrzavanja. Vetrovite kule su slične hvatačima vetra po svojoj konstrukciji i načinu rada, a javljaju se pretežno u Saudijskoj Arabiji. Kula je kvadratne osnove sa dijagonalno postavljenim pregradama u poprečnom preseku. Na vrhu kule nalaze se široki otvori na sva četiri zida koji služe za hvatanje letnjeg povetarca nezavisno od pravca iz kojeg dolaze. Vazduh se spušta niz uske kanale čime se njegova brzina povećava a temperatura smanjuje. Topao vazduh iz prostorija se izvlači kanalima na strani suprotnoj od dolazećeg vetra.

Slika 1-Šematski prikaz funkcionisanja hvatača vetra





21

U Španiji i Italiji postoje brojni primeri kula u kombinaciji sa podzemnim vodenim tunelima koji su služili za letnje hlađenje. Savremeni pandan hvatačima vetra i vetrovitim kulama su tornjevi sa prigušivačima ili tornjevi sa prskalicama kojima se voda raspršuje na vrhu tornja i tom prilikom se povećava vlažnost vazduha uz istovremeno hlađenje. Drugi sistem koji se razvio iz ovih istorijskih prototipova je solarni dimnjak ili solarni dimnjak u kombinaciji sa cevima ukopanim u zemlju kroz koje protiče vazduh. Dimnjak je izolovan od ostalog prostora i teži se da se što više zagreje suncem (ili na neki drugi način). Lakši, topao vazduh se izvlači iz dimnjaka što dovodi do usisavanja hladnijeg vazduha kroz otvore pri dnu prostorije. Vazduh koji ulazi u prostorije može biti prethodno ohlađen ako prolazi kroz cevi ukopane u zemlju.

18. Skicirajte primer hlađenja objekta, primenjujući sistem zasnovan na energetskim svojstvima evaporacije-isparenja. (8)





22





23





24

19. Grafički prikažite neke od sistema i elemenata zaštite od direktnog uticaja sunčevog zračenja u letnjem periodu. (4)





25

20. Grafički prikažite i objasnite neke od sistema uvođenja prirodnog dnevnog svetla u prostore sa velikom dubinom ili nepovoljnom orijentacijom. (6)

1. Svetlosne police: Glavna uloga uloga svetlosnih polica je da bioklimatski uređaj omogući

ulaz dnevne svetlosti duboko u unutrašnji prostor. Svetlosne police su odbijajuće horizontalne površine koje se protežu od spoljašnjosti u unutrašnjost objekta. One mogu produžiti dnevno osvetljenje na južnoj strani zgrade na oko 6-8 m, sunčanim danima, zavisno od klime regiona. Spoljašnji sistemi se koriste i kao nadstrešnice. Svetlosne police mogu zaustaviti neželjenu direktnu sunčevu svetlost. Sunčeva svetlost se reflektuje na plafonu, čime se smanjuje odsjaj i povećava osvetljenje u prostoru. Svetlosne police rade dobro kada su veliki solarni uglovi, ali kod nižih uglova, police zahtevaju da se prošire dublje u sobu kako bi se uhvatila sunčeva svetlost.

2. Reflektivni sistem sučeve svetlosti: ovim sistemom se omogućava da se dovede sučeva

svetlost sa sunčane strane objekta na tamniju stranu (sever) i da se uvede u objekat. Tu imamo sledeće korake: reflektujuća površina na vrhu fasade uzima svetlost iz osunčanog dela objekta, zatim se tako prikupljeni zraci odbijaju o svetlosne police i na kraju se pomoću polica uvode u prostoriju.





26

3. Specijalni sunčani kanali: reflektujućim ogledalima, koji su postavljeni na krovu objekta, se odbija sučeva svetlost u jednu tačku. Odatle se pomoću kanala svetlost vodi do tamnijih prostorija zgrade kao što je podrum

4. Sunčane tube: Mali kolektor-kupola na krovu dozvoljava sunčevoj svetlosti da uđe u visoko reflektujuću tubu koja se proteže od krova do nivoa plafona i na taj način emituje svetlost.





27

ZELENE FASADE

21. Navedite vrste “Ruža vetrova“. (3)

Postoje različite vrste ruža vetrova u zavisnosti od toga koji je podatak za određene stvari potreban (za urbanizam, arhitekturu, građenje, poljoprivredu, hortikulturu, pčelarstvo...): 1. Po smeru (s, j, i, z, s-i, s-z, j-i, j-z), 2. Po intenzitetu vetra (to je podatak o brzini kretanja vazdušnih masa m/s), 3. Po učestalosti (% dana u odnosu na 100% koju čini period od 1 godine), 4. Po vremenskom periodu (godišnja, periodična - prema godišnjim dobima, mesečna). Postoje ruže vetrova sa pojedinačnim ili grupno prikazanim podacima. Tako ima grafičkih prikaza sa ucrtanim samo smerovima dominantnih vetrova na nekom području (sever, jug, istok, zapad, a najčešće sa 8 smerova), zatim sa ucrtanim smerom i učestalosti pojavljivanja (broj dana u godini ili u %) ili prikazi smerova, učestalosti i jačine vetrova (sva tri podatka na jednom grafikonu). Ruže vetrova mogu biti godišnje (prosečne vrednosti svih ili pojedinalnih parametara za jednu godinu), periodične (za pojedinačna godišnja doba), mesečne (za svaki mesec u godini).

22. Navedite vrste vertikalnog zelenila. (4)

Izbor biljnih vrsta treba prilagoditi arhitekturi objekta, tipu fasade i uskladiti sa uslovima klime odgovarajućeg urbanog prostora. Formiranje vertikalnog zelenila zavisi od izbora biljnih vrsta. U slučaju izbora biljaka koje imaju sposobnost da se same pomoću adventivnih korenova i izraštaja na stablu pričvršćuju za fasadu, ne koriste se dodatne konstrukcije. U protivnom, ukoliko je potrebna dodatna konstrukcija, u tu svrhu se koriste plastične i drvene rešetke, metalne i plastične mreže i žice (najčešće presvučene plastikom), a u poslednje vreme i nerđajući čelik kao i sajle od istog. Radi obezbeđivanja nesmetanog kretanja vazduha, konstrukciju je potrebno malo udaljiti od zida (5-10cm i više), a donji deo okvira da bude 30cm iznad površine zemlje.

KROVNI VRTOVI

23. Navedite vrste krovnih vrtova po načinu korišćenja i održavanja. (3)

Krovni vrtovi se dele u dve osnovne kategorije, a na osnovu načina korišćenja, odnosno načina održavanja:

• Ekstenzivne, i • intenzivne (kao i polu ekstenzivne/intenzivne).

Ekstenzivni krovovi su lakši za izgradnju i zahtevaju manje nege; predstavljaju manje opterećenje za krovnu konstrukciju i zato su zastupljeniji. Intenzivni krovni vrtovi podsećaju na tradicionalne vrtove; skuplji su za izgradnju i negu, predstavljaju veće opterećenje za krovnu konstrukciju i izazov su za projektovanje, izgradnju i negu.





28

24. Navedite slojeve u tipičnom profilu krovnog vrta? (4)

• Vegetacija, • Humusni sloj za vegetaciju ( 80-100 mm kod ekstazivnog ozelenjavanja i 200 mm

kod intezivnog ozelenjavanja), • Sloj za filtraciju, geotekstil i dr., • Zastita od korenja, • Hidroizolacija, i • Krovna konstrukcija sa termoizolacionim slojem.

STVARANJE UNUTRAŠNJEG KOMFORA

25. Kako temperatura boje veštačkih izvora svetlosti i njihov colour rendering index (CRI), utiču na kvalitet života i vizuelni komfor u prostorima u kojima se nalaze? Navedite primere i referente veličine za neke od svetlosnih izvora. (8)

Temperatura boje – boja svetlosti ima veliki uticaj na doživljaj boje neke osvetljene površine. Svetlost često subjektivno karakterisemo kao “hladnu” ili “toplu”. Objektivno definisanje se vrši pomoću temperature boje koja se meri u stepenima Kelvina. U tom smislu postoje četiri (4) osnovne grupe:

• 2500 – 2800 K ( Warm / Cosy ), topla-prijatna grupa. U nju spadaju inkadescentna, fluorescentna i kompakt fluorescentna sijalica sa temperaturom boje /827 i /927. Najviše se koriste za stvaranje prijatne, intimne atmosfere u mirnim relaksirajućim prostorima.

• 2800 – 3500 K ( Warm / Neutral ), topla-neutralna grupa. U nju spadaju halogene sijalice sa bojom od /830 i fluorescentne lampe sa bojom od /930. Primenjuje se načešće u radnim prostorima.

• 3500 – 5000 K ( Neutral / Cool ), hladno-neutralna grupa. U ovu grupu spadaju boje od /840 i /940, kao i /942. i među njih spadaju metal-halidne sijalice. Koriste se za kancelarije kao i prodajne prostore gde je izgled hladne preciznosti poželjan.

• ≥5000 K (Daylight), grupa čija je svetlost najbliža utisku sunčeve bele svetlosti. Tu spadaju fluorescentne lampe sa bojama /850, /865, /950, i /965.

U zavisnosti od mesta i svrhe, veštačko svetlo bi trebalo da pruži što je moguće bolju reprodukciju boja u poređenju sa prirodnom svetlošću. Kao reprezent kvaliteta svetlosti koju svetlosni izvor proizvodi se koristi njen colour rendering index (CRI) i on se bitno razlikuje od “temperature boja”. CRI indeks označava kvalitativnu meru sposobnosti svetlosnog izvora da reprodukuje boje raznih predmeta u poređenju sa idealnom odnosno prirodnom svetlošću. Maksimalna vrednost CRI teoretski iznosi 100 (što je zapravo CRI vrednost Sunca). Što je niža vrednosti ovog indeksa, lošije su karakteristike izvora svetlosti u smislu lošijeg doživljaja, odnosno reprodukcije boje. U tom smislu je moguće izvršiti podelu sijalica na nekoliko kategorija. Sijalice grupe 1A se koriste na pozicijama gde je prioritetni zahtev što prirodniji dozivljaj boja. Slede grupe 1B sa namenom za škole, 2A, 2B, 3 za industrijske i sportske objekte, i konačno 4 za tešku industriju gde reprodukcija boja nije bitna. U praksi se CRI indeks sa vrednošću između 90 i 100 smatra odličnim, između 80 i 90 dobrim, a ispod 80 lošim.





29

Npr. takozvane “štedljive sijalice” fluoriscentne sijalice imaju visok Ra, ali i istovremeno poseduju nekontinualan spektar čija je posledica lošija reprodukcija boja, odnosno smanjena vidljivost.

Kvalitet svetlosti klasičnih inkandescentnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veštačke izvore svetlosti. Razlog za to leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkandescentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije. Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo izvora ima za posledicu nemogućnost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za duži boravak, zbog mogućeg stvaranja neprijatne atmosfere u prostoriji, izobličenja boje ljudske kože, boja materijala u enterijeru, hrane, odeće i sl.

26. Navedite i objasnite primere vizuelnog zagađenja. (4)

''Slika govori više od hiljadu reči'' Pod pojmom vizuelna zagađenost (visual pollution) podrazumevaju se ljudske tvorevine u životnoj sredini koje nisu prijatne za posmatranje. Vizuelno zagađenje čine predmeti koji ometaju da se uživa u posmatranoj okolini, predelu, sceni: rasuto smeće i prljavština, grafiti i pocepani plakati, neuređena i zapuštena gradnja. Postajući svesni njihovog uticaja mnoge države i gradovi ih zabranjuju ili ograničavaju (po broju i veličini). Predmet vizuelne zagađenosti jeste sve ono što smeta oku – eyesore. To može da bude i neestetski uređen arhitektonski ili likovni sistem. Vizuelno zagađenje u jednom gradu je možda i najupadljivije u odnosu na zagađenje vode, vazduha i zvuka. Kao primer, Sao Paolo je baš iz navedenog razloga kao prvu meru uređenja zabranio javno oglašavanje. Zabranjeni su bilbordi, reklame na autobuskim stajalištima, deljenje reklamnih letaka. Da je vizuelno zagađenje veoma bitno i da je ovakva radikalna mera opravdana, govori ispitivanje koje je kasnije izvršeno. Čak 70% stanovnika Sao Paola odobrava i podržava ovu meru.

Svetlost, kao izuzetna komponenta ljudskog okruženja, također može biti primer vizuelnog zagađenja. U zavisnosti od mesta i svrhe, veštačko svetlo trebalo bi da pruži dobru reprodukciju boja jednako kao i na prirodnoj svetlosti. Reprezent kvaliteta svetlosti koju svetlosni izvor proizvodi jeste njen indeks reprodukcije boja (Ra). Tzv. štedljive sijalice, fluoriscentne sijalice, predstavljaju jedan od primera vizualnog zagađenja jer iako imaju visok Ra, one poseduju nekontinualan spektar čija je posledica lošija reprodukcija boja, odnosno smanjena vidljivost. Kod njih je bitan CRI (colour rendering index-indeks prenosa boje), gde veći CRI omogućava bolje osvetljenje (CRI Sunčeve svetlosti je 100). Kvalitet svetlosti klasičnih inkandescentnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale veštačke izvore svetlosti. Razlog za to leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkandescentnih izvora čini najpribližnijom sunčevoj svetlosti na koju je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije. Nekontinualnost spektra kompaktnih fluo izvora ima za posledicu nemogućnost razlikovanja finijih nijansi boja. Indeks reprodukcije boja najkvalitetnijih fluo sijalica, iako nominalno visok (Ra=85), i dalje je neadekvatan u stambenim prostorima za duži boravak, zbog mogućeg stvaranja neprijatne atmosfere u prostoriji, izobličenja boje ljudske kože, boja materijala u enterijeru, hrane, odeće i sl.





30

Nekoliko studija sprovedeno je kako bi se potvrdila veza između rada u noćnim smenama (pod fluorescentnim svetlom) i povećane učestalosti pojave raka dojke kod žena. Studija sprovedena u Danskoj ( J. Hansen, Epidemiology No. 12, pp. 74-77, 2001), kao i neke kasnije studije, dokazale su da žene koje rade u noćnim smenama imaju veću stopu oboljevanja od raka dojke (i do 30%!) Indikativno je da su fluorescentni izvori, pogotovo neutralno i hladnobele svetlosti, problematični za učestalo korišćenje u domovima tokom večernjih i noćnih sati.

27. Objasnite šta je to dinamičko osvetljenje i kako ono utiče na životne procese u

prostorijama namenjenim za noćni rad? (6)

Dinamičko osvetljenje uz pomoć savremenih tehnologija obezbeđuje „dnevno svetlo“ u prostorima bez prirodne rasvete. Mnogi proizvođači svetiljki ulažu napore u istraživanja uticaja prirodnog svetla na ljudski organizam i pokušavaju da naprave svetiljku koja bi na najbolji način podražavala prirodnu svetlost. Jedan od osnovnih oblika dinamičkog ili promenljivog svetla jeste tzv. „dimovanje“ svetiljki i to uz pomoć programa za automatsku regulaciju svetla da bi se stvorio zadati efekat tj. efekat simulacije prirodnog osvetljenja. Istovremeno, neke firme su otišle korak dalje i proizvode svetiljke koje menjaju boju i intenzitet svetla u zavisnosti i od doba dana i doba godine, tako da se kroz mogućnost promene temperature boje i osvetljaja stvara komfornija atmosfera.

Dinamička svetlost označava svetlost koja menja temperaturu boje i intenenzitet u potrebnom periodu dana ili noći. Ove promene nisu slučajne, već su određene unapred utvrđenim programom. Dinamička svetlost uvećava stimulaciju prirodnog okruženja. Ovo je značajno, obzirom da su okruženja u urbanim sredinama zatvorenog prostora često nestimulativna, dok samo stimulativna sredina utiče na mozak da ostane aktivan. Problem je akutan pogotovo u sredinama koje imaju visoko razvijenu tehnologiju. Dinamička svetlost ima dodatan efekat – stvara privremenu dimenziju. Pokušano je, a i uspelo se u tome da se simulira svetlost sunca, ne samo intenzitetom nego i promenama - boje i intenziteta svetlosti.

Svetlost kojom se ovo postiže se dobija korišćenjem različitih izvora svetlosti i svetiljki, kojima se uz automatsko upravljanje menja intenzitet osvetljenosti, boja svetlosti, ugao isijavanja, simulirajući različite situacije u prirodi kao što su godišnja doba i doba dana. Svetlost na taj način poprima mnogo prirodnija obeležja – prirodni spektar sličan sunčevom zračenju. Dinamička svetlost menja boju i intenzitet, stvarajući tako magične efekte: simulira izlazak sunca, letnje podne ili planinsko sunce sa oblacima. Ovakva svetlost omogućava prenošenje svakog trenutka provedenog u prirodi u toku dana ili noći u zatvorenu prostoriju. Na taj način dodaje još jednu dimenziju ljudskom životu, povećavajući mu značajno kvalitet, jer se prijatnost letnjeg dana umesto uz obalu reke može proživeti na radnom mestu; ono se više ne nalazi u sumornoj fabričkoj hali nego je prenešeno u polje, čovek se oseća oslobodjenim i u svakom slučaju manje zamoren. Empirija pokazuje da osvetljenost radnog mesta utiče na produktivnost radnika. Povećanje intenziteta osvetljenosti uopšteno pomaže boljem i efikasnijem obavljanju poslova, ali ni na koji način ne smanjuje osećanja umora, pospanosti, pogotovu ako je u pitanju rad u drugoj ili trećoj smeni. Povređivanje na poslu usled pada koncentracije je više zastupljeno u drugoj ili trećoj smeni, a zaposleni napuštaju radno mesto umorni i nezadovoljniji nego kada rade u prvoj smeni.





31

Pitanje zbog čega je rad u prvoj smeni najbolji - produktivan, najmane umara, manje je povreda i ljudi zadovoljniji odlaze kućama, sa boljim perspektivama da bez potresa provedu ostatak dana daje jednoznačni odgovor – bez obzira na objektivno vreme treba simulirati prepodnevne sate, najsličnije onima u letnjem periodu.

Rezultati istraživanja u oblasti osvetljenja pokazuju da promene prirodnog svetla u toku dana višestruko utiču na fiziološko i psihološko stanje ljudi. Iskustvo pokazuje da koncentracija ljudi pada na najnižu vrednost u ranim jutarnjim časovima. Vrlo je bitno zadržati dnevni ritam do kraja noćne smene.

Pokazalo se da konstantni nivo osvetljaja i slab osvetljaj treba izbegavati u noćnim smenama. Rađena su brojna istaživanja na temu uticaja osvetljenja na psiho-fizičko stanje ljudi. Došlo se do zaključka da su najbolji rezultati u radnim razultatima, ponašanju i raspoloženju, kada se intenzitet svetla menjao od viših ka nižim vrednostima (dinamičko svetlo koje menja intenzitet od 2800lx do 200lx).

PRINCIPI BIOKLIMATSKOG GRAĐENJA

28. Šta je osnovni cilj građenja objekata prema bioklimatskim uslovima? (2)

Osnovni cilj gradjenja rema bioklimatskim uslovima je da se ljudima obezbedi unutrasnji komfor, prijatna toplota ili hladovina uz racionalnu upotrebuenergije pri gradjenju, eksploataciji i odrzavanju. Osim toga objekti moraju biti funkcionalni, zdravi, bezbedni, ekonomicni i tako oblikovani da imaju i estetski znacaj. Da bi se tonpostiglo neophodno je ispiniti odredjene kriterijume, pa se projektovanje objekata sprovodi po odredjenim pravilima.

29. Koji je, po vašem mišljenju, najbitniji princip građenja prema bioklimatskim uslovima i zašto je on značajan pri projektovanju objekata? (6)

Predpostavljam da ce svako od nas da je definise na svoj nacin...

30. Kakvi volumeni objekata su najpovoljniji u odnosu na delovanje klimatskih faktora lokacije? Skicirajte. (4)

Oblik osnove objekta treba da je sto jednostavniji, sto manje razudjen, jer se takvim oblikom obezbedjuje energetski najefikasniji odnos povrsine omotaca zgrade i njegove zapremine. Kompaktni volumeni su najpovoljniji u odnosu na delovanje klimatskih faktora lokacije, kao i na uslove koje formira neposredno okruzenje. Oblik osnove je efikasan jos i ako proistice iz dobre organizacije unutrasnje funkcije objekta. Forma pojedinih delova objekta bi trebalo da bude takva da omogucava iskoriscenje prirodnih uslova (insolacije,toplote,vetra) kao i zastitu od njih (nadstresnjice,brisoleji).

31. Koje mere bi trebalo preduzeti da bi se bioklimatsko projektovanje priemnjivalo u praksi? (6) PRIMENA BIOKLIMATSKOG PROJEKTOVANJA ZAVISI OD:

• Vlasnika i korisnika objekta (jednoporodicne stambene kuce) i • Investitora (viseporodicni stambeni blok, javni objekti..).





32

Zbog toga je neophodno:

• Upoznati vlasnika objekta sa prednostima bioklimatskog projektovanja • Dopunski upoznati arhitekte • Istrazivati u oblasti energetske efikasnosti • Prikupiti sve neophodne podatke i napraviti banku podataka neophodnu za

projektovanje prema principima bioklimatske arhitekture (klimatski uslovi, uslovi lokacije, ekoloski uslovi,,,)

• Prikazati rezultate energetske efikasnosti u javnosti ...

PROJEKTOVANJE MULTIFUNKCIONALNOG PAVILJONA

32. Izdvojte jedan prirodni element i objasnite njegov uticaj na oblikovanje vašeg

multifunkcionalnog paviljona? (8) 33. Da li su i na koji način stvoreni elementi uticali na oblikovanje vašeg

multifunkcionalnog paviljona? (6) 34. Koji se uslovi mogu sagledati iz urbanističke dispozicije jednog objekta?

Objasnite na primeru svog projekta multifunkcionalnog paviljona. (6) 35. Skicirajte užu situaciju vašeg multifunkcionalnog objekta i istaknite osnovne

odrednice koje su u najvećoj meri uslovile konačno rešenje sa aspekata pristupačnosti, orijentacije, prirodnih i stvorenih elemenata. (8)

36. Skicirajte detalj jednog zida vašeg multifunkcionalnog objekta ističući planirane slojeve materijala. (6)

37. Skicirajte detalj dela krova vašeg multifunkcionalnog objekta ističući planirane slojeve materijala. (6)

38. Na koji način je dejstvo dominanatnog vetra uticalo na oblikovanje vašeg multifunkcionalnog paviljona? (6)

39. Navedite osnovne principe bioklimatskog projektovanja koje ste primenili na vašem multifunkcionalnom paviljonu. (4)

40. Koji materijal preovlađuje u vašem rešenju za multifunkcionalni paviljon i zbog čega ste ga odabrali? (4)

Predpostavljam da će svako od nas posledjih devet (9) pitanja da definise na svoj način u skladu sa svojim učešćem u izradi seminraskog rada u okviru grupe...

Documents

ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA BIOKLIMATSKA …aliquantum.rs/wp-content/uploads/2012/02/Bioklimatska-arhitektura... · 8. Kako se oblikovanjem objekta može umanjiti ili neutralisati