Ishrana visokoproizvodnih krava · Ishrana visokoproizvodnih krava 3 Prva tri dela su predželuci (proventriculi), dok je sirište pravi želudac. Jednjak ulazi u želudac na kupoli

Ishrana visokoproizvodnih krava

0


1

UVOD

Selekcijom goveda tokom poslednjih decenija dobijeni su genotipovi sposobni za veoma visoku proizvodnju mleka. Takvu proizvodnju mogu e je ostvariti samo uz odgovaraju u ishranu. Pošto se kod tih grla javlja problem mogu nosti konzumiranja dovoljno velikih koli ina hrane, od vitalnog je zna aja da njihov obrok bude optimalno sastavljen. Celuloza predstavlja najzastupljeniji izvor energije u prirodi. Ono što je posebno važno je da se ona obnavlja delovanjem mikroorganizama. Prema Van Soest-u (1982) 85 milijardi tona CO2 se stvori godišnje na Zemlji zahvaljuju imikrobiološkoj razgradnji celuloze. Od tog CO2 u prisustvu vode i sun eve energije procesom fotosinteze biljke stvaraju novi biljni materijal. Usled toga, celulozni biljni materijal predstavlja jedan od najzna ajnijih izvora energije na Zemlji. Pošto se u organima za varenje ne stvaraju enzimi koji razlažu celulozu, preživari su stvorili simbiotski odnos sa veoma specifi nom populacijom mikroorganizama koji te enzime stvaraju. Tako su se oni kroz evoluciju razvili u najzna ajniju grupu životinja koje koriste ovaj izvor energije. Preživari, za razliku od nepreživara, imaju tri predželuca (burag, mrežavac i listavac) i pravi želudac (sirište). Taj sistem ima cilj da uspori prolaz hrane kroz digestivni trakt i omogu i da mikroorganizmi razlože one delove hrane koje životinja ne može. Listavac predstavlja u pravom smislu fizi ku barijeru kroz koju može da pro e samo dovoljno usitnjen materijal. Da bi se ovaj proces potpomogao obavlja se i preživanje - ponovno žvakanje i usitnjavanje hrane. Zahvaljuju i svemu tome u buragu i mrežavcu mikroorganizmi razlažu najve i deo hrane koju životinja konzumira. U procesu varenja hrane kod krava kao i ostalih preživara postoje dve faze, prva u kojoj mikroorganizmi koji nastanjuju burag i mrežavac razlažu ve i deo hrane i druga u kojoj krava u sirištu i tankim crevima vari mikroorganizme i ono što je ostalo od hrane. Za dobro sastavljanje obroka neophodno je poznavanje oba ova procesa, a posebno je važno shvatanje onoga što se doga a u buragu.


2

GRA A ORGANA ZA VARENJE

Varenje hrane u organizmu životinja, zavisno od vrste, je razli ito, iako je rezultat približno isti: razlaganje složenih jedinjenja na prostija koja se mogu usvojiti. Me u doma im životinjama posebno mesto zauzimaju preživari, zbog specifi nogna ina obrade hrane unesene u organizam, što je uslovljeno karakteristi nom gra om njihovih organa za varenje. Preživarima je zajedni ko to da imaju složeni želudac koji se sastoji od predželudaca i pravog želuca. Sistem organa za varenje krave sastoji se od slede ih osnovnih delova: 1. usta (oris), 2. jezik (lingua), 3. zubi (dentes) 4. pljuva ne žlezde (glandulae parotis, mandibularis i sublingualis), 5. ždrelo (pharynx), 6. jednjak (oesophagus), 7. želudac (ventriculus), 8. tanko crevo (intestinum tenue) i 9. debelo crevo (intesitinumcrassum). Slika 1 daje prikaz celog digestivnog trakta krave.

Slika 1 Prikaz digestivnog trakta krave

Deo digestivnog trakta koji zahteva poseban opis je želudac koji je kod preživara veliki i zauzima 3/4 trbušne duplje. On se sastoji od slede ih delova: 1. burag (rumen), 2. mrežavac (reticulum), 3. listavac (omasus), 4. sirište (abomasus).Pojednostavljen prikaz je dat na slici 2.


3

Prva tri dela su predželuci (proventriculi), dok je sirište pravi želudac. Jednjak ulazi u želudac na kupoli zvanoj atrium ventriculi. Sirište prelazi u tanko crevo. Prose an kapacitet gove eg želuca je 135 do 180 L. Od ukupnog kapaciteta buragu pripada 80%, mrežavcu 5%, listavcu 7-8% i sirištu 7-8%. Predželuci su prekriveni slojevitim epitelom iji je površinski sloj keratinizovan. Sirište predstavlja izuzetak jer ima žlezdani epitel i lu i digestivne sokove.

Slika 2 Prikaz pojedinih delova želuca krave

Burag je podeljen na dorzalnu i ventralnu slepu vre u (saccus cecus ventralis et dorsalis). On ima oblik slova S a na njegovom prednjem kraju (kranijalno) nalazi se otvor u mrežavac. Na zidovima buraga se nalaze jake miši ne invaginacije (pilaecranialis et caudalis). Druge invaginacije se uo avaju na kaudalnim krajevima ventralne i dorzalne vre e i poznate su kao pilae dorsalis et coronaris. One imaju vrlo razvijenu muskulaturu. Pilae cranialis et caudalis se nastavljaju na lateralni i medijalni zid u vidu miši nih poja anja. Ova poja anja se obi no zovu longitudinalne pile rumena i dele burag na dorzalnu i ventralnu vre u. Invaginacije muskulature oko otvora izme u buraga i mrežavca ine retikulo-ruminalni nabor. Jednjak se uliva u podru je iznad proksimalnog ruba ovog nabora. Mrežavac ima oblik kruške. U njemu je sluzokoža formirala nabore u obliku višeugaonika, pa je po tome dobio ime. Otvor izme u mrežavca i listavca je mali dok je otvor izme u listavca i sirišta srazmerno veliki. Ova dva otvora povezana su kanalom koji se naziva i žljeb omazusa.


4

Slika 3 Prikaz predželudaca sa leve strane*

Slika 4 Prikaz predželudaca sa desne strane * Listavac ili knjižavac ima oko 100 listova (laminae omasi) razli iteveli ine. Kod goveda je ovaj predželudac srazmerno ve i nego kod ovaca i koza. Sirište je pravi žlezdani želudac sa sli nom funkcijom kao što ima želudac kod nepreživara. Sirište ima dva dela: fundusni i atrium pilori. Sluzokoža fundusnog

* Legenda: 1. Kardija (Cardia), 2. Otvor izme u mrežavca i listavca (Ostium reticuloomasicum), 3. Mrežavac (Reticulum), 4. Kranijalna vre a buraga (Saccus ruminis cranialis), 5. Dorzalna vre a buraga (Saccus ruminis dorsalis), 6. Kaudo-dorzalna slepa vre a (Saccus cecus caudodorsalis), 7. Ventralna vre aburaga (Saccus ruminis ventralis), 8. Kaudo-ventralna slepa vre a (Saccus cecus caudoventralis), 9. Žljeb izme u mrežavca i buraga (Sulcus ruminoreticularis), 10. Kranijalni žljeb (Sulcus cranialis), 11. Desni uzdužni žljeb (Sulcus longitudinalis dextris), 12. Kaudalni žljeb (Sulcus caudalis), 13. Ventralni koronarni žljeb (Sulcus coronaris ventralis), 14. Listavac (Omasus), 15. Žljeb listavca (Sulcus omasi), 16. Sirište (Abomasus), 17. Jednja ki žljeb (Sulcus oesophagicus), 18. Dvanaestopala no crevo (Duodenum).(adaptirano: Sellers and Stevens 1966, prema Van Soest-u, 1982)


5

dela je karakteristi na po ve em broju nabora. Ima 12 ili više spinalnih nabora gde se nalaze fundusne žlezde. Atrium pilori je više muskulozan i sadrži pilori ne žlezde. Tokom života gove eta menja se me usobni odnos pojedinih delova digestivnog trakta (tabela 1). U vreme teljenja funkcionalno je razvijen samo jedan deo želuca - sirište. Ostali delovi (predželuci: burag, mrežavac i listavac) su slabo razvijeni. U njima nije zastupljena populacija mikroorganizama kao kod odraslih grla. U uobi ajenim uslovima držanja i ishrane funkcije predželudaca su sasvim razvijene sa oko 3 meseca. One zapo inju ve u drugoj nedelji života, a sa 6 nedelja u populaciji mikroorganizama zastupljene su sve vrste kao i kod odraslih grla. U prvim mesecima života teleta predželuci se brže razvijaju od sirišta, tako da je sa etiri meseca odnos skoro isti kao kod odraslih grla. Ishrana najviše uti ena brzinu ovih promena.

Tabela 1. Udeo pojedinih delova digestivnog trakta goveda u razli itom uzrastu, % (Church, 1971)

Uzrast Deo želuca (nedelje) Burag i

mrežavac Listavac Sirište

0 38 13 49 4 52 12 36 8 60 13 27

12 64 14 22 16 67 18 15

20-26 64 22 14 34-38 64 25 11

Slika 5 Uporedni prikaz digestivnoga trakta teleta i krave


6

VARENJE HRANE

Proces varenja hrane kod preživara sastoji se iz nekoliko faza: 1. žvakanje, 2. natapanje hrane pljuva kom, 3. preživanje, 4. fermentativno razlaganje u predželucima, 5. varenje u sirištu i 6. varenje u crevima. Posle hidrolize proteina, masti i ugljenih hidrata do sastojaka koji su rastvorljivi u vodi, obavlja se resorpcija hranljivih materija. Resorpcija može da se obavlja iz svih delova želuca preživara, kao i u tankim i debelim crevima. Smatra se da u onome što se dalje doga a sa hranljivim materijama u organizmu (intermedijarni metabolizam, ugradnja u tkiva organizma i proizvode) nema ve e razlike izme u preživara i nepreživara. Osnovna razlika izme u preživara i nepreživara je u putevima kojima se dolazi do materija podesnih za usvajanje, odnosno u toku varenja. Ono zapo inježvakanjem hrane. Cilj žvakanja je da primarno usitni hranu, pomeša hranu sa pljuva kom i stvori zalogaj (bolus) koji životinja može da proguta. Kompletno žvakanje hrane se završava kasnije, kroz proces preživanja u periodima kada se životinja odmara. Obim žvakanja varira pod dejstvom mnogih inilaca. Krava u toku dana na ini 40-45 hiljada pokreta vilicama. Lu enje pljuva ke je izuzetno zna ajno za varenje hrane kod preživara. Njime se pomaže žvakanje i gutanje hrane i obezbe uju soli kalijuma i natrijuma koje imaju puferno dejstvo u buragu (neutralizuju kiseline koje nastaju u procesu fermentacije). Pored ovoga, kroz pljuva ku se obezbe uju neke hranljive materije (urea, fosfor, magnezijum i hlor) za mikroorganizme u buragu, kao i supstance (mucin) koje deluju protiv stvaranja pene i time spre avaju nadun. Preživanje je fiziološki proces koji je toliko karakteristi an da je po njemu ova grupa životinja dobila ime (Ruminantia). Ono se sastoji u vra anju sadržaja buraga u usnu duplju, odvajanja i gutanja te nog dela sadržaja, ponovnog žvakanja vrstog dela sadržaja (ostataka hrane) uz dalje natapanje pljuva kom i gutanja novostvorenog zalogaja. Na ovaj na in se hrana veoma efikasno usitnjava ime se olakšava delovanje enzima koje stvaraju mikroorganizmi u buragu.

U buragu se odvija veoma burna fermentacija hranljivih materija hrane pod uticajem enzima koje stvaraju mikroorganizmi. Populacija mikroorganizama se uve ava stvaraju i protein (sadržaj svojih elija), isparljive masne kiseline i neke druge supstance (vitamini) koje životinja može da iskoristi. U buragu se održava temperatura od 38 do 40 °C i pH izme u 5,5 i 7,0, uz udeo vode od 50%. To su optimalni uslovi za život populacije mikroorganizama - odnosno za aktivnost enzima kojima oni vare hranu. U šemi 1 prikazani su osnovni tokovi fermentativnog i hidroliti kog varenja kod preživara. Proces fermentacije prakti no kontinuirano te e tokom celog dana, me utim, paralelno se odvija i proces odliva sadržaja iz buraga i mrežavca kroz listavac do sirišta. Nesvareni delovi hrane, mikroorganizmi i razni produkti fer-


7

mentativnog razlaganja hrane dospevaju u sirište gde na njih deluje hlorovodo-ni na kiselina (pH < 2,0) i enzimi koje lu i želudac. Procesi varenja u sirištu od-govaraju varenju u želucu nepreživara. Amiloliti ki procesi obuhvataju hidrolizu ugljenih hidrata do glukoze i drugih monosaharida. Proteoliti ki procesi se odvijaju pod dejstvom HCl i enzima.

Šema 1. Prikaz fermentativnog i hidroliti kog varenja kod preživara(Prema Chalupa-i, 1984)

H ran a M as t U g lje n i h id ra ti P ro te in

F e rm en ta tiv n ov a ren je

H id ro li ti~ k ov a re n je

N ez a s i} e n em a sn e k is .+ g l ic e ro l

Z a s i} e n em a sn e k is .

P ro p io n sk a k is .

M a s t

M a s n e k is . + G l ic e r o l

S ir } e tn a k isP ro p io n sk a k is .B u te r n a k is .M le ~ n a k is .C OC H

2

4

S k ro b

G lu k o z a

M ik ro b i ja ln ip ro te in

A m in o -k is e lin e

P ro te iniz o b ro k a

K ra jn j ip rod u k ti

M ik ro b i ja ln ip ro te in

P ep t id i

A m in o -k is e lin e

A m on ija k

Lipoliti ki procesi su malo izraženi. Procesi enzimatskog varenja nastavljaju se i u tankim crevima. Tu se odvija najvažnija faza varenja (hidroliza proteina, masti i ugljenih hidrata na sastojke rastvorljive u vodi i podesne za resorpciju). Ovi procesi se odvijaju delovanjem enzima pankreasnog soka, crevnog soka i žu i. Amino-kiseline, peptidi, glukoza, slobodne masne kiseline se usvajaju, dospevaju do krvi i dalje ulaze u intermedijarni metabolizam.

Mikroorganizmi buraga

U buragu su zastupljene tri grupe mikroorganizama: bakterije, protozoe i gljivice. Jedna grupa mikroorganizama fermentiše primarne hranljive materije hrane a druga produkte njihove fermentacije. Za dobro funkcionisanje ove složene celine neophodni su i jedni i drugi. Radi pore enja treba znati da ukupna fermentativna


8

masa koja se u jednom trenutku nalazi u predželucima iznosi 10-17% od telesne mase životinje. Kod visokoproizvodnih krava to može da se približi i vrednosti od 20% što zna i i preko 100 kg. Bakterije ve inom pripadaju grupi mikrokoka i ima ih više stotina vrsta. U 1 ml te nog sadržaja buraga ima 1010-1011. Me u njima je oko 30 vrsta koje su zna ajnije i zastupljene su sa više od 107/mL. Uslovno, prema jednoj klasifikaciji, bakterije u buragu mogu da se podele na one koje razlažu vlakna (celuloliti ke) i one koje razlažu skrob (amiloliti ke). Velika ve ina bakterija koje koriste skrob ne mogu da razlažu vlakna i obrnuto. Osnovne vrste bakterija koje žive u buragu prikazane su u tabeli 2. Celuloliti ke bakterije se pri vrš uju za biljni materijal i stvaraju enzime kojima razlažu celulozu i hemicelulozu. Kolonizacija delova hrane od strane celuloliti kih bakterija zapo inje ve 5 minuta pošto dospeju u burag. Amiloliti kihbakterija ima više vrsta nego celuloliti kih. U prisustvu dovoljnih koli ina skroba i azota (amonijaka) ove bakterije mogu vrlo brzo da se umnožavaju. U tabeli 3 prikazane su osnovne kategorije mikroorganizama buraga i njihove karakteristike. Protozoe koje se sre u u buragu najve im delom spadaju u klasu Ciliata.Neke od njih su celuloliti ke a druge amiloliti ke. Njihova masa je gotovo jednaka masi bakterija, ali pošto su krupnije broj im je manji (105-106/mL). One se od bakterija razlikuju po više osobina: aktivno se kre u, stvaraju energetske rezerve u formi amilopektina, ne mogu da sintetišu amino-kiseline i zavise od bakterija kojima se hrane. Smatra se da 1% prisutnih bakterija biva konzumirano svakog minuta od strane protozoa.

Kod odraslih životinja ve ina protozoa pripada klasi Ciliata koje obuhvataju dve familije: Isotrichidae i Ophyrioscolecidae. Isotrichidae koje se još nazivaju i holotrihe su jajastog oblika pokrivene trepljama i obuhvataju rodove: Isotricha i Dasytricha. Ophyrioscolecidae se nazivaju i oligotrihe, i obuhvataju ve i broj vrsta koje se veoma razlikuju u pogledu veli ine i oblika. One obuhvataju rodove: Entodinium, Diplodinium i Ophyrioscolex. Oligotrihe mogu da konzumiraju estice hrane i ne mogu da vare celulozu. Gljivice ine do 8% biomase te nog sadržaja buraga. U buragu se sre ubrojne vrste gljivica iz najmanje etiri roda: Neocallimastix, Caecomyces,Pyromyces i Orpinomyces. One kolonizuju biljnu hranu u buragu i svojim snažnim enzimima vrlo brzo razlažu celulozni kompleks. Ima indikacija da je njihova uloga najizraženija kada se životinje hrane pretežno grubim kabastim hranivima koja se dugo zadržavaju u buragu (Ørskov i Ryle, 1990).


9

Tabela 2. Najvažnije vrste bakterija u buragu klasifikovane prema supstratu koji fermentušu (Church, 1988 i Hungate, 1966)

Vrste koje razlažu celulozu Vrste koje razlažu protein Bacteroides succinogenes Bacteroides amylophilus Ruminococcus flavescens Bacteroides ruminicola Ruminococcus albus Butyrivibrio fibrisolvens Butyrivibrio fibrisolvens Streptococcus bovis Vrste koje razlažu pektin Vrste koje koriste masti Butyrivibrio fibrisolvens Anaerovibrio lipolytica Bacteroides ruminicola Butyrivibrio fibrisolvens Lachnospira multiparus Treponema bryantii Succinivibrio dextrinosolvens Eubacterium sp. Treponema bryantii Fusocillus sp. Streptococcus bovis Micrococcus sp. Vrste koje razlažu ureu Vrste koje razlažu hemicelulozu Succinivibrio dextrinosolvens Butyrivibrio fibrisolvens Selenomonas sp. Bacteroides ruminicola Bacteroides ruminicola Ruminococcus sp. Ruminococcus bromii Vrste koje koriste še ereButyrivibrio sp. Treponema bryantii Treponema sp. Lactobacillus vitulinus Vrste koje razlažu skrob Lactobacillus ruminus Bacteroides amylophilus Vrste koje proizvode metan Streptococcus bovis Methanobrevibacter ruminantium Succinomonas amylolitica Methanobacterium formicicum Bacteroides ruminicola Methanomicrobium mobile Butyrivibrio fibrisolvens Vrste koje proizvode amonijak Vrste koje koriste kiseline Bacteroides ruminicola Megasphaera elsdenii Megasphaera elsdenii Selenomonas ruminantium Selenomonas ruminantium

Tabela 3. Osnovne klase mikroorganizama u buragu razvrstane prema aktivnosti (Chase i Sniffen, 1992)

Osnovna klasa Mikroorganizama

Supstrat Uslov aktivnosti

Proizvodaktivnosti

Kiselost sredine

Vreme udvostru enjapopulacije

Bakterije kojevare vlakna

CelulozaHemiceluloza

NH3Izo-kiseline IMK

* Neutralna 8-10 h

Bakterije opšte namene Celuloza Skrob

NH3Amino-kiseline

IMKNH3

Kisela 6-8 h

Bakterije koje vare še ere i skrob

SkrobŠe eri

Amino-kiselineNH3

IMKMle nakiselinaNH3

Kisela 1/4-2 h

Sekundarne bakterije Produkti fermenta-cijeDrugih bakterija

Amino-kiseline

Izo-kiseline Neutralna 6-8 h

Protozoe Skrob Še eri

Amino-kiseline

IMK Neutralna 15-24 h

* IMK - Isparljive masne kiseline


10

Razgradivost hranljivih materija u buragu

Zna ajan deo hranljivih materija hraniva (ugljeni hidrati i proteini) u ve oj ili manjoj meri podleže razgradnji delovanjem enzima koje stvaraju mikroorganizmi u buragu. Razgradivost hranljivih materija je osobina koja zavisi od brojnih inilaca,ali pre svega od hemijskih i fizi kih svojstava svakog hraniva. Odnos brzine razlaganja hrane i brzine prolaska sadržaja kroz burag odre uje balans populacije mikroorganizama i efikasnost te populacije. U pore enju sa drugim vrstama ili kategorijama preživara najve a brzina prolaska sadržaja iz buraga ustanovljena je kod krava u laktaciji (obi no iznad 7%/h). Postoje velike individualne razlike u pogledu brzine prolaska. Mikroorganizmi moraju da razlože hranljive materije i umnože se pre nego što hrana iza e iz buraga. Loše formulisan obrok depresivno uti e na populaciju mikroorganizama buraga što direktno izaziva probleme u varenju i koriš enju hrane. Mikroorganizmi buraga prera uju oko 75% energije i 60 do 70% proteina koji su kravi potrebni. Energiju u buragu osloba aju bakterije koje stvaraju enzime za razlaganje ugljenih hidrata do prostijih še era koji se dalje koriste za stvaranje isparljivih masnih kiselina. Sa stanovišta proizvodnih rezultata obrok za krave treba da bude sastavljen tako da obezbe uje optimalnu fermentaciju u buragu. Jovanovi i sar. (1993) navode da optimalna fermentacija u buragu ima višestruko pozitivne efekte u proizvodnji krava. Optimiziranje fermentativnih procesa u buragu ima za posledicu maksimalno konzumiranje suve materije, a ono je vezano za maksimalno konzumiranje energije. Tada je omogu eno i veoma uspešno varenje celuloze koja predstavlja najjevtiniji izvor energije. Obim sinteze mikrobijalnog proteina, tako e je direktno proporcionalan obimu fermentacije.

Razgradivost proteina

Anaerobna razgradnja proteina u buragu ima dve faze: hidrolizu peptidnih veza putem proteaza i peptidaza i dekarboksilaciju i/ili deaminaciju amino-kiselina. Rezultat prve faze su peptidi i amino-kiseline. Krajnji produkti druge faze su masne kiseline, CO2 i NH3. Deaminacija je najvažniji put razgradnje amino-kiselina. Smatra se da su za mikroorganizme buraga pored amonijaka, peptidi najvažniji krajnji produkt razlaganja proteina, odnosno izvor azota (N). Pojednostavljen prikaz razlaganja proteina u organizmu dat je u šemi 2. Prema kriterijumu razgradivosti u buragu ukupni protein (UP) u hranivima za preživare može da se uslovno podeli u dve grupe ili frakcije: 1. razgradivi (RP)


11

2. nerazgradivi (NP). Razgradivost je, prema tome, uslovljena udelom nerazgradivog u ukupnom proteinu, brzinom razlaganja i brzinom protoka sadržaja kroz burag. Promena u razgradivosti proteina može da se postigne bilo promenom u udelu NP u UP obroka, ili izmenom odnosa brzine razlaganja i brzine protoka kroz burag. Zastupljenost RP i NP u ukupnom proteinu u nekim hranivima doma eg porekla prikazana je u tabeli 4, a širi izbor hraniva navodi se u prilogu 6. Najvažnije pri formulisanju obroka za preživare, kada je re o proteinima, je poznavanje odnosa RP/NP koji je neophodan da obezbedi željenu proizvodnju, odnosno: 1) amino-kiseline koje ne mogu da se sintetišu u organizmu (esencijalne), 2) N-materije za sintezu amino-kiselina koje mogu da se sintetišu u organizmu (neesencijalne), 3) amino-kiseline za potrebe glukoneogeneze (Grubi1991, Grubi i sar. 1992, Adamovi i sar. 1993, Sretenovi i sar. 1994, Jovanovii sar. 1997, Aleksi i sar. 1999a, Grubi i sar. 1998). Sve to zajedno treba da bude podmireno iz amino-kiselina koje u krv dospevaju apsorpcijom u tankim crevima.

Šema 2. Osnovni tokovi metabolizma proteina u organizmu krave

Protein u obroku

Razgradivi protein

Razlaè se do amonijaka u

buragu

NPN

Nerazgradivi protein

Prolazi nepromenjen kroz burag

Razlaè se do amonijaka u

buragu

Sinteti{e se mikrobijalni protein

Nerazgradivi i mikrobijani protein se razlaù u siri{tu do amino-kiselina koje se dalje

apsorbuju


12

Tabela 4. Udeo razgradivih i nerazgradivih proteina u važnijim doma im hranivima, % (Grubi i sar. 1995)

Hranivo RP NP Hranivo RP NP Silaža biljke kukuruza 75 25 Senaža lucerke 56 44 Zelena lucerka 74 26 Brašno dehidrirane lucerke 54 46 Pšeni ne mekinje 72 28 Sa ma suncokreta 52 48 Silirani klip kukuruza 72 28 Mesno-koštano brašno 45 55 Zrno ovsa 70 30 Silaža pšenice 45 55 Sa ma soje 68 32 Mesno brašno 43 57 Seno lucerke 67 33 Sveži pivski trop 42 58 Poga a soje 63 37 Suvi rezanac še erne repe 38 62 Zrno pšenice 63 37 Zrno kukuruza 37 63 Silirano zrno kukuruza 62 38 Kukuruzni gluten 32 68 Zeleni sirak 62 38 Riblje brašno 27 73

Razgradivost ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije u obrocima za preživare. Oni ineizme u 50 i 80% suve materije biljnih hraniva. Postoje tri osnovne klase ugljenih hidrata: 1. jednostavni še eri, 2. rezervni ugljeni hidrati koji se nazivaju još i nestrukturni, 3. strukturni ili vlaknasti ugljeni hidrati (Wattiaux, 1994). Jednostavni še eri (npr. glukoza, fruktoza i sl.) su produkti fotosinteze biljaka. Oni se nalaze unutar biljne elije i služe kao komponente kompleksnijih ugljenih hidrata. Še eri su rastvorljivi u vodi što ih ini lako dostupnim za razlaganje. Njihova fermentacija u buragu je potpuna a rezultat ovih procesa su IMK. Skrob je najrasprostranjeniji rezervni ugljeni hidrat. On se sre e u zrnevlju žitarica i nekim drugim hranivima (npr. krompir). Skrobna zrnca nisu rastvorljiva u vodi, a od njihove strukture zavisi brzina varenja. Kukuruzni skrob je znatno otporniji na razgradnju u buragu nego drugih žitarica (ovas, je am, pšenica). Ukoliko u obroku nije zastupljena prevelika koli ina skroba, on se gotovo u potpunosti razlaže u buragu. Od 60 do 100% skroba se razlaže, što zavisi od brzine prolaska hrane kroz organe za varenje. Skrob koji izbegne razlaganje u buragu može da bude svaren u tankom crevu, pri emu se stvorena glukoza resorbuje. Udeo razgradivog skroba prikazan je u tabeli 5. I pored toga što je opšte prihva eno da se ve i deo skroba razlaže u buragu, ima indikacija da kod krava hranjenih obrocima u kojima dominira kukuruz zna ajan deo skroba može da izbegne razgradnju u buragu - kod visokomle nih krava ak 3-5 kg na dan (McCarthy i sar. 1989). Takvi podaci donekle osporavaju teoriju da je prakti no sva glukoza u organizmu krave nastala u procesu glukoneogeneze. Nekoliko kilograma skroba koji se razloži do glukoze


13

u tankim crevima predstavlja zna ajan doprinos ukupnoj koli ini glukoze koja se nalazi u organizmu krave (tzv. pool glukoze). Pri tome, kod skroba svarenog u crevima ne javljaju se prili no veliki gubici u vidu toplote koji su povezani sa fer-mentativnim razlaganjem u buragu. Zbog toga se danas pribegava zaštiti od razlaganja u buragu (protektiranje) dela žitarica bogatih u skrobu. Me utim, treba voditi ra una da se u predelu buraga obezbedi dovoljna koli ina jednostavnih še era rastvorljivih u vodi koji predstavljaju izvor energije neophodan za razvoj mikroorganizama. Pošto se smatra da je nedostatak glukoze u mle noj žlezdi os-novni ograni avaju i inilac proizvodnje mleka, ovakvo pove anje pool-a glukoze može da ima pozitivan uticaj na ukupnu proizvodnju mleka.

inioci koji uti u na obim razgradivosti skroba, a time i na koli inu NS koja dospeva do tankih creva su: prirodne osobine skroba iz razli itih hraniva, obrada koncentrovanih hraniva (zrnevlja žitarica), brzina usitnjavanja estica u buragu i brzina prolaska sadržaja kroz burag.

Tabela 5. Udeo razgradivog (RS) i nerazgradivog (NS) skroba u buragu u važnijim hranivima, % (Nocek i Russell, 1988)

Hranivo RS% NS% Hranivo RS% NS% Zrno kukuruza 63 37 Mekinje pšeni ne 88 12 Zrno kukuruza, prekrupa 75 25 Zrno raži 90 10 Zrno kukuruza, gnje eno 65 35 Zrno pirin a 68 32 Zrno kukuruza, vlažno 68 32 Zrno sirka, prekrupa 67 33 Zrno kukuruza, silirano 86 14 Zrno sirka, silirano 86 14 Pahuljice kukuruza 86 14 Zrno sirka, gnje eno 64 36 Zrno je ma 88 12 Pahuljice sirka 83 17 Zrno je ma, gnje eno 87 13 Brašno od krompira 70 30 Zrno prosa 74 26 Zrno sto nog boba 74 26 Zrno ovsa 84 16 Zrno graška 76 24 Zrno pšenice 89 11 Sa ma soje (44%UP) 80 20 Brašno pšeni no 88 12 Kukuruzni gluten 87 14 Sto no brašno, pšeni no 89 11 Silaža biljke kukuruza 82 18

Strukturni ugljeni hidrati (celuloza i hemiceluloza) su polisaharidi koji zajedno sa ligninom daju vrsto u i oblik biljci. Mikroorganizmi u buragu stvaraju enzime koji mogu da razlože celulozu i tako oslobode energiju koja se u njoj nalazi. Lignin, tako e, ini deo elijskog zida biljaka, ali je on prakti nopotpuno nesvarljiv. Zrenjem biljke, njeno stablo postaje sve grublje usled pove anja udela lignina u elijskim zidovima. Molekuli lignina se vezuju sa ugljenim hidratima, usled ega celuloza i hemiceluloza postaju manje svarljive. Oko 30-50% celuloze i hemiceluloze se razgra uje u buragu. Kada hranivo dospe u burag, mikroorganizmi se pri vrš uju za njegovu površinu i izlu uju enzime kojim razlažu ove polisaharide. Tako e, estice hraniva se


14

progresivno usitnjavaju u procesu preživanja. Vremenom estice postaju sve sitnije i u njima ima sve manje ugljenih hidrata, dok nesvarljivi lignin ostaje. Kada postanu dovoljno male, one napuštaju retikulo-rumen. Krava obezbe uje oko 70% energije iz IMK koje se stvaraju u buragu. IMK obezbe uju energiju za održanje, porast miši a, proizvodnju mleka i sve ostale aktivnosti organizma. Pored toga one obezbe uju energiju za sintezu proteina mleka a prekursori su i za sintezu mle nog še era i masti. Sir etnakiselina, i u manjoj meri buterna, koriste se u mle noj žlezdi za sintezu mle nemasti. Približno 50% mle ne masti nastaje od ove dve IMK.

Metabolizam lipida u buragu

Obroci preživara su siromašni u mastima zbog toga što ovih materija u biljnoj masi obi no ima izme u 1 i 4%. Zbog toga su mikroorganizmi buraga osetljivi na pove anje procenta masti u obroku. Udeo masti u ukupnom snabdevanju krave energijom je skoro zanemarljiv. Obi no nešto lipida (ulja) ima u zrnevlju žitarica, posebno u klici. U zrnevlju uljarica (soja, suncokret i dr.) zastupljenost ulja može da bude i znatno ve a (18-50%), ali se one retko u neobra enom obliku koriste kao hrana za preživare (Sretenovi i sar. 1995, 1997). Biljne masti se menjaju delovanjem enzima mikroorganizama u buragu, tako da je sastav lipida koje životinje usvajaju u tankim crevima zna ajnodruga iji od onih koji su zastupljeni u hrani. U buragu postoji znatan obim mikrobijalnog metabolizma masti kao i de novo sinteze lipida koji ulaze u sastav elija mikroorganizama. Iskoriš avanje masnih kiselina od strane

mikroorganizama u buragu je ograni eno na inkorporaciju u elije i za sinteti kenamene. Mikrobijalni metabolizam galaktolipida i triglicerida zapo inje njihovom hidrolizom. Glicerol i galaktoza se brzo fermentišu do IMK. Hidroliza u buragu zapo inje brzo posle konzumiranja hrane. Oslobo ene IMK se neutrališu, najverovatnije u obliku niskorastvorljivih kalcijumovih jona. Hidrogenizaciju i metabolizam nezasi enih masnih kiselina vrše neke vrste bakterija u buragu. Pozicija dvostrukih veza u masnim kiselinama se menja, ime se one prevode do stabilnijih trans- formi. Pošto se trans- masne kiseline teško hidrogenizuju, postoji izvesna njihova akumulacija - odnosno pove ana zastupljenost u odnosu na cis- masne kiseline. Trans- masne kiseline imaju višu ta ku topljenja nego odgovaraju e cis- masne kiseline i usvajaju se od strane životinje u tom obliku, što dovodi do toga da telesne masti kod preživara imaju relativno visoku ta kutopljenja. Biosinteti ka modifikacija masti od strane bakterija u buragu uklju ujeformaciju mnogih kiselina sa neparnim brojem C atoma, kao i sa razgranatim


15

lancem. Za ve i broj bakterija u buragu potrebna je n-valerijanska kiselina za biosintezu kiselina sa neparnim brojem C atoma. Propionska kiselina tako e može da bude uklju ena u mast preživara putem metabolizma gde može da nastane u slu aju ishrane visokokoncentrovanim obrocima. Uobi ajene koli ine nezasi enih masnih kiselina koje su zastupljene u biljnoj hrani nemaju posebnog uticaja na fermentaciju u buragu. Ve a koli inazasi enih masnih kiselina tako e nema ja e izražen uticaj. Me utim, pove anekoli ine nezasi enih masnih kiselina i triglicerida mogu da dovedu do poreme ajabalansa koji postoji u buragu, usled depresivnog dejstva na metanogene bakterije. Pri tome važna je i distribucija tih masnih kiselina - ista koli ina masnih kiselina koju životinja primi u više manjih doza ima e manji efekat od jedne ve e doze u toku dana. Poreme aj metanogenih bakterija dovodi do stvaranja ve ih koli inavodonikovih jona, usled ega se fermentacija u buragu usmerava u pravcu stvaranja ve ih koli ina propionske kiseline, kako bi se održala ravnoteža u fermentaciji. Višak propionske kiseline izaziva promene u itavom metabolizmu masti u organizmu krave usled ega može da do e do zna ajnijeg pada u sadržaju mle ne masti. U pogledu varenja i apsorpcije lipida preživari se razlikuju od nepreživara po tome što se lipoliza odvija na višem mestu u digestivnom traktu - u buragu. Kod nepreživara ona se odvija u tankim crevima - blizu mesta usvajanja. Masne kiseline se u buragu neutralizuju i izlaze iz njega u obliku sapuna. Kalijumovi sapuni se srazmerno lako i brzo apsorbuju u tankim crevima preživara. Me utim, kalcijumovi sapuni, koji su manje rastvorljivi mogu da izbegnu apsorpciju u buragu. Oni se rastvaraju u tankom crevu a manji deo može da ostane neiskoriš en i izlu en fecesom. Zasi ene masne kiseline se usvajaju sporije od nezasi enih, brzina apsorpcije se smanjuje sa pove anjem dužine ugljenikovog lanca. I pored svega toga prava svarljivost lipida kod preživara je blizu 100%. Iako se ve i deo lipida hidrolizuje u buragu, postoje svi uslovi da oni budu iskoriš eni i u crevima. U organizmu krave se stvara dovoljna koli ina žu i i pankreasnog soka tako da je mogu a hidroliza i apsorpcija svih triglicerida koji izbegnu razgradnju u buragu. Na to se i ra una kada se obrocima za krave dodaju "protektirane" masti. Grla ija proizvodnja prevazilazi 30 kg 4%MKM (mleko korigovano na 4% mle ne masti) na dan veoma teško mogu da konzumiraju dovoljno hrane za zadovoljenje potreba u energiji, zbog ega se pribegava dodavanju masti u obroku. Starije krave obi no bolje reaguju na dodavanje masti od mla ih. Ukupna mast ne treba da prelazi 7,5% suve materije (SM) obroka. Dodavanje ve ih koli ina masti obrocima krava, može da dovede i do odre enih problema, kao na primer depresivan uticaj nezasi enih masnih kiselina na razvoj celuloliti kih


16

mikroorganizama a time i razlaganje celuloze odnosno sintezu mle ne masti (Jovanovi i sar., 1993). Ukoliko postoji potreba da se u ishrani krave pove a udeo masti (radi pove anja udela neto energije u obroku) preporu uje se da se 1/3 masti u obroku obezbedi iz uobi ajenih, biljnih hraniva, 1/3 iz uljarica ili masti animalnog porekla i 1/3 u obliku masti koje su inertne u buragu ("protektirane" - zašti ene masti). Protekcija masti ima za cilj zaštitu populacije mikroorganizama od opisanih neželjenih efekata. Kao prakti na preporuka može se uzeti da u obroku treba da bude približno ista koli ina masti koliko grlo proizvede mle ne masti. U buragu su ugljeni hidrati daleko najzna ajniji izvor energije koja se koristi za porast mikroorganizama. IMK koje nastaju fermentacijom ugljenih hidrata su primarni izvor energije koja se koristi u metabolizmu krave, ali lipidi i amino-kiseline tako e mogu da posluže u tu svrhu. Približno polovina mle nemasti se stvara od sir etne i buterne kiseline koje nastaju fermentacijom ugljenih hidrata. Druga polovina se stvara od masnih kiselina apsorbovanih u tankim crevima ili iz telesnih rezervi (masnog tkiva). Masne kiseline dugog lanca se koriste u mle noj žlezdi za sintezu triglicerida koji su zastupljeni u mle noj masti. Ono što e se desiti sa krajnjim produktima varenja hranljivih materija zavisi u velikoj meri od fizioloških parametara koji su kontrolisani endokrinim sistemom. Stepen u kome se telesne masne rezerve i glukoza iz krvi koriste u mle noj žlezdi oslikava odnos izme u obroka i proizvodnje mleka (Nocek i Russel, 1988).

Uticaj ishrane na o uvanje uslova u buragu

Uslovi u buragu moraju da se održavaju u odre enim granicama, kako bi se održala aktivnost mikroorganizama istovremeno sa zadovoljenjem potreba krave. Za celuloliti ke mikroorganizme optimalna vrednost pH je 6,7 i ve aodstupanja od nje (± 0,5) deluju inhibitorno. Održavanje pH u buragu postiže se putem puferne aktivnosti pljuva ke i uklanjanja IMK apsorpcijom. Osmotski pritisak pomaže izlazak te nosti iz buraga i mrežavca do listavca. Istovremeno apsorpcija IMK omogu uje da osmotski pritisak ostane na potrebnom nivou. Snižena pH vrednost uti e na fermentaciju u buragu i može da dovede do acidoze. Burag predstavlja sistem u kome se neprekidno odvija fermentacija. Da bi se ostvario taj kontinuitet potrebno je da sve supstance koje dospevaju putem hrane ili su produkt fermentacije budu uklonjene iz njega. Drugim re ima ono što ulazi u burag mora da bude u ravnoteži sa onim što ga napušta. Svaki proces koji poremeti ovu ravnotežu dovodi do poreme aja u radu, pa i do patoloških stanja. Prevelika proizvodnja gasova dovodi do naduna. Ukoliko se obim preživanja iz nekog razloga smanji, to dovodi do zastoja u varenju i do smanjenja konzumiranja hrane. Smanjenje konzumiranja može da se javi i usled deficita neke hranljive


17

materije u obroku koji deluje ograni avaju e na populaciju mikroorganizama. Digest se uklanja i održava u ravnoteži sa konzumiranjem hrane putem uklanjanja suve materije - varenjem ili izlaskom iz buraga. Izlazak nesvarenih materija potpomažu preživanje, aktivnost mikroorganizama i pokreti buraga koji usitnjavaju estice hrane. Sitnije estice brže izlaze iz buraga od ve ih. Brzina usitnjavanja esticadirektno uti e na obim konzumiranja hrane. Preživanje je direktno povezano sa zastupljenoš u vlakana u obroku i obimom konzumiranja hrane. Kabasta hrana sa više vlakana izaziva produženje, dok ve i obim konzumiranja hrane dovodi do skra enja vremena preživanja. Odnos izme u koli ine vlakana i vremena preživanja je inilac koji verovatno uti e na veli inu estica koje izlaze iz buraga (Van Soest, 1982). To zna i da ve e konzumiranje rezultira u bržem prolasku hrane kroz predželuce i da su usled toga estice koje izlaze iz buraga u proseku ve e. To objašnjava i smanjenu svarljivost hranljivih materija koja se povezuje sa ve im konzumiranjem hrane. Kada se krava hrani uobi ajenim obrokom, najgrublji materijal poreklom iz kabaste hrane kao lakši pliva u gornjim slojevima sadržaja buraga. Taj materijal se selektivno putem regurgitacije vra a u usta i preživa. Istovremeno manje estice bivaju nošene sa te noš u, koja izlazi iz buraga brzinom od 4 do 8%/h.

Preživanjem se grube estice hrane usitnjavaju i natapaju vodom. Usled toga one postaju teže i više ne plivaju u gornjim slojevima sadržaja buraga, ve tonu u dublje slojeve. Odatle mogu da, zajedno sa te nom fazom, budu uklonjene iz buraga. Listavac pri tome deluje kao neka vrsta filtera koji odre uje veli inuestica koje mogu da iza u iz buraga.

Nedovoljna koli ina grubih vlakana u obroku, usled ve eg udela koncentrata ili preteranog usitnjavanja kabaste hrane, skra uje vreme provedeno u preživanju što dovodi do pove anja veli ine estica koje izlaze iz buraga.


18

HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Hraniva koja se koriste u ishrani goveda se obi no dele na: kabasta, koncentrovana i dodatke. Ova podela, me utim, nije savršena pošto ima hraniva koja se u nju u potpunosti ne uklapaju. Kabasta hraniva se karakterišu time što imaju ve i udeo vlakana (prema uobi ajenoj definiciji - iznad 18% sirove celuloze), voluminozna su i u osnovi predstavljaju vegetativni deo razli itih vrsta biljaka. Zastupljenost dostupne (svarljive) energije u ovim hranivima je niža po jedinici mase ili zapremine nego kod koncentrata. Pri tome ve i deo energije nalazi se u obliku celuloze i hemiceluloze. Pore enje sastava ugljeno hidratnog kompleksa nekih hraniva prikazano je u tabeli 6.

Tabela 6. Zastupljenost pojedinih ugljenih hidrata u važnijim grupama hraniva, %SM (Van Soest, 1982)

Komponenta Trave Leguminoze Zrna žitarica Še eri 10 5-15 Zanemarljivo Fruktozani 1-25 0 0 Skrob 0 1-7 80 Pektin 1-2 5-10 Zanemarljivo Celuloza 30-40 20-35 2-5 Hemiceluloza 30-40 8-10 7-15

Koncentrati su hraniva visokog kvaliteta, niskog sadržaja vlakana i obuhvataju: zrnevlje žitarica, sporedne proizvode mlinske industrije, zrnevlje leguminoza ili njihove sa me ili poga e kao izvore proteina i masti. Koncentrati imaju visok udeo energije po jedinici mase ili zapremine. Energija je obi nozastupljena u obliku skroba, še era i drugih lako dostupnih ugljenih hidrata, masti i ulja. Problem u klasifikaciji nastaje kod mladih, visoko kvalitetnih kabastih hraniva koja po svom sastavu više li e na koncentrovana hraniva. Na primer, lucerka koja u fazi butonizacije može da ima 24% sirove celuloze, odnosno 36% NDF, klasifikuje se kao kabasto hranivo, dok se rezanci še erne repe sa 17% sirove celuloze i 47% NDF klasifikuju kao koncentrat.

Kabasta hraniva

U kabasta hraniva spadaju: 1. Zelena hrana sa prirodnih ili sejanih travnjaka koju obi no predstavlja

smeša trava i leguminoza;


19

2. Zelena hraniva sa oranica me u kojima su više zastupljene leguminoze, najviše lucerka i crvena detelina, od žitarica se sre u zeleni kukuruz i sirak, a re e i strna žita; esto se koriste i ozime ili jare mešavine strnih žita i nekih leguminoza (je am+grahorica ili grašak, ovas+grahorica ili grašak, pšenica+grahorica ili grašak i sl.); od ostalih biljnih vrsta u upotrebi su uljana repica, perko, sto ni kelj i dr.

3. Konzervisana kabasta hrana: seno, silaža i senaža graminea, leguminoza ili njihovih mešavina;

4. Sporedni proizvodi ratarstva: slama, pleva, ljuske, glave i liš e še erne repe itd.

Trave i leguminoze su veoma dobri izvori proteina, karotina, kalcijuma i drugih minerala ako se koriste na pravi na in. Kabasta hraniva odli nog kvaliteta su neophodna za ishranu visokoproizvodnih krava gde mogu da ine i do 2/3 SM obroka. Zelena hrana može da se koristi putem ispaše ili košenja. Ako je dobro organizovana, paša može da bude odli an izvor hranljivih materija. Da bi pašnjak bio zaista dobar mora se održavati, ubriti i adekvatno koristiti. Paša može da bude jeftin na in ishrane krava. Tokom vlažnog i toplog perioda paša može da obezbedi najve i deo hranljivih materija za kravu. Tokom suvljeg dela leta potrebno je da se paša dopuni nekim drugim kabastim i koncentrovanim hranivima. Da bi se ostvarila kontinuirana visoka proizvodnja mleka neophodna je adekvatna organizacija koriš enja i dopuna paše. Naime, nekih hranljivih materija u paši esto nema dovoljno (energija, so, Ca, P, Mg), tako da ih treba dopunski obezbediti da bi se zadovoljile potrebe krave u hranljivim materijama. Naj eš e je potrebno obezbediti dopunski izvor energije, što se obi no rešava dodavanjem koncentrata. Zavisno od sastava paše, koji se gotovo svakodnevno menja, za visoku proizvodnju mleka je potrebno obezbediti i odgovaraju e dopunske hranljive materije. Košenje zelene hrane ima u odnosu na pašu odre enih prednosti ali i nedostataka. Pozitivno je što se time smanjuju gubici u hranljivim materijama, a negativno je što vremenski uslovi mogu da otežaju, pa i onemogu e košenje zelene mase. Konzervisanje kabastih hraniva može da se postigne slede im postupcima: sušenjem (seno), siliranjem sa nižim (30-40%) udelom suve materije (silaža) i siliranjem sa višim udelom (40-50%) suve materije (senaža). Ovi postupci, svaki za sebe, ima odre enih prednosti i nedostataka. Ipak treba re i da je siliranje postalo rasprostranjen postupak konzervisanja kabastih hraniva kod nas i u svetu. Pošto je u obrocima za visokoproizvodne krave veoma zna ajan udeo SM, senaža (posebno lucerke) se sve više koristi.


20

Kvalitet kabaste hrane u obrocima za krave

Trave (familija Poaceae) i leguminoze (familija Fabaceae) su osnovna kabasta hraniva kojima se hrane krave. U ranim fazama svog razvoja ova kabasta hraniva su izvanredni izvor proteina, minerala, vitamina i drugih hranljivih materija. Prema Wattiaux-u (1994) kvalitetna kabasta hrana može da ini i više od 60% suve materije (SM) obroka, u uslovima kada krave konzumiraju 2,5 do 3 kg SM/100 kg telesne mase (TM). U dobro izbalansiranim obrocima ova hraniva mogu da obezbede ve i deo hranljivih materija i energije za krave u laktaciji (Jovanovi i sar. 1997). Kod trava i leguminoza protein je lociran najviše u listu. Leguminoze sadrže više proteina u istom stadijumu razvi a. Udeo sirovog proteina u leguminozama varira izme u 15 i 23% a u travama od 8 do 18% SM (Grubi i sar. 2001) U stablu su zastupljena pretežno vlakna i to u ve oj meri kod trava nego kod leguminoza u istoj fazi razvi a. Me utim, vlakna su kod trava manje lignificirana nego kod leguminoza, pa su stoga svarljivija i bolje se koriste u organizmu krave. Nasuprot tome, leguminoze imaju ve e koli ine elijskogsadržaja (so nije su) i u njemu više rastvorenih hranljivih materija ija je hranljiva vrednost veoma visoka (tabela 7, prema Van Soest-u, 1982). Time se kompenzira nešto niža svarljivost vlakana što rezultira u ve oj hranljivoj vrednosti leguminoza pri istom stadijumu razvi a. Pored toga, ustanovljeno je da se vlakna iz leguminoza brže fermentišu u buragu (Hinders, 1995), usled ega krave mogu da konzumiraju više leguminoza nego trava.

inioci koji uti u na hranljivu vrednost kabastih hraniva

Najvažniji inilac koji uti e na hranljivu vrednost trava i leguminoza je stadijum razvi a ili fenofaza razvoja u momentu košenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a pove ava zastupljenost vlakana. Ovo je pra eno i sa pove anjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za životinju nedostupan, usled ega opada energetska vrednost hraniva (Zeremski i sar. 1989, Grubi i sar.

1995). Odnos izme u prinosa suve materije, svarljive materije i zrelosti biljke prikazan je u grafikonu 1.


21

Grafikon 1 Odnos izme u prinosa suve materije, svarljive materije i zrelosti biljke

0

1 0

2 0

3 0

4 0

5 0

6 0

1 2 3 4 5

Faza razvoja

Prinos

SM

Suva materija Svarljiva materija

Optimum

Opadanje hranljive vrednosti trava i leguminoza sa zreloš u nastupa usled smanjenja udela lista, kao svarljivijeg dela biljke (sa ve im udelom proteina), i pove anja udela stabljike kao manje svarljivog dela (sa ve im udelom vlakana, posebno lignina). Usled toga se smanjuje energetska vrednost hraniva. Na hranljivu vrednost kabastih hraniva uti u i drugi inioci. Na primer, mogu da postoje zna ajne razlike u hemijskom sastavu pojedinih biljnih vrsta, varijeteta i kultivara. Zastupljenost proteina, udeo lista, vlakana, antinutritivnih i toksi nih materija varira od vrste do vrste. Posle košenja biljne elije nastavljaju da dišu. U toku sušenja hraniva dolazi do smanjenja svarljive energije u senu. Kada na pokošen materijal padne kiša to tako e smanjuje udeo rastvorljivih hranljivih materija u hranivu, a gubi se i deo lista. Baliranje suviše suvog sena koje je krto i lomljivo može da dovede do zna ajnih gubitaka lista. Metode spremanja kojima se sušenje ubrzava, izbegava izloženost kiši i smanjuje gubitak lista, omogu uju dobijanje sena ve e hranljive vrednosti. Pri uvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude niži od 14%. Seno koje se lageruje vlažnije gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Preterano vlažna silaža može da produži fermentaciju, usled ega se gube rastvorljive hranljive materije. Preterano suva silaža je dobra podloga za razvoj


22

plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje žitarica, ako se lageruje suviše vlažno, tako e može da se zagreje, uplesnivi i pokvari.

Tabela 7. Uticaj faze razvoja na udeo sirovih proteina i vlakana u SM hraniva, % (Van Soest, 1982)

Faza Udeo Ukupni

NDF ADF

razvoja lista protein Trave Pre klasanja > 50 > 18 < 55 < 33 Po etak klasanja 40-

5013-18 55-

6033-38

Klasanje 30-40

8-12 61-65

39-41

Posle klasanja 20-30

< 8 > 65 > 41

Leguminoze Pre cvetanja 40-

50> 19 < 40 < 31

Po etak cvetanja 35-45

17-19 40-46

31-35

Sredina cvetanja 25-40

13-16 47-51

36-41

Puno cvetanje < 30 < 13 > 51 > 41

Uticaj vremenskih uslova može zna ajno da smanji koncentraciju hranljivih materija hraniva koja se uvaju napolju. Pri rukovanju ovim hranivima javljaju se znatni gubici usled rastura. inioci kao što su kiša, oblik i raspored kamara i trajanje uvanja uti u na gubitke hranljivih materija u hranivu. Uticaj klime može da bude zna ajan inilac. Visoka temperatura, posebno tokom no i, ubrzava sazrevanje biljaka u porastu. Pri visokoj temperaturi se manje svarljivih ugljenih hidrata deponuje u biljkama, a stvara se više vlakana. U hladnijim klimatskim uslovima biljke akumuliraju više svarljivih ugljenih hidrata i proteina, tako da je njihova hranljiva vrednost ve a. Sunce ima zna ajan uticaj na razvoj biljaka. Pri sun anom vremenu dobija se biljni materijal ve e hranljive vrednosti nego pri obla nom odnosno vremenu sa malo sunca. Grad, mraz i druge vremenske nepogode mogu da ozlede list i da umanje hranljivu vrednost biljaka. Snabdevenost biljaka vodom tako e ima uticaja na njihov razvoj. Ako je nedostatak vode izraženiji, to može da dovede do stresa i zastoja u razvoju biljke, što za rezultat ima pove anje udela vlakna i smanjenje hranljive vrednosti hraniva.


23

Sastav zemljišta obi no nema velikog uticaja na energetsku vrednost biljaka, ali ima na udeo pojedinih mineralnih materija. Pove an udeo azota u zemljištu može da pove a sadržaj ukupnih proteina u biljkama i ubrza sazrevanje trava, ali ima mali uticaj na svarljivost trava. Visok nivo ubrenja azotom može da dovede do pove anja udela nitrata u biljkama. Mnoge bolesti biljaka, korovi i insekti mogu tako e da uti u na njihovu hranljivu vrednost.

Optimalno koriš enje kabaste hrane

Vrednost biljne hrane u ishrani goveda odre uje njen prinos SM po jedinici površine i hranljiva vrednost te SM. Sa zrenjem biljke raste ukupan prinos SM, ali njena hranljiva vrednost veoma brzo opada. Najve a hranljiva vrednost SM je u vegetativnoj fazi razvoja biljaka. Me utim, u tom periodu je prinos SM mali. Kako biljka ulazi u reproduktivnu fazu i po inje da cveta, ukupan prinos SM raste ali njena svarljivost i iskoristivost opada. Usled toga se maksimalni prinos svarljive SM postiže ranije nego maksimalni prinos ukupne SM. Kod trava maksi-malni prinos svarljive SM ostvaruje se pri kraju faze klasanja i na po etku faze metli enja, dok je kod leguminoza to u fazi butonizacije (stvaranja pupoljaka). U tabeli 8 prikazan je uticaj faze razvoja lucerke i vremena košenja na kvalitet sena i mogu a primena takvog sena u ishrani goveda. Ne može se mnogo u initi da se spre i opadanje hranljive vrednosti hraniva u kasnijim fazama razvoja. Posle dostizanja optimalne faze za koriš enjebiljne mase svakim danom kašnjenja koriš enja smanjuje se i koli ina mleka krave hranjene takvom hranom. Postoji više strategija za postizanje maksimalnog iskoriš enja hranljive vrednosti hraniva. To su: ispaša, sa takvim brojem životinja na pregonu, koji odgovara brzini razvoja hraniva, sejanje mešavine trava i le-guminoza koje imaju razli itu brzinu razvoja u toku sezone (uskla ivanje tih brzina), košenje biljne mase u ranim fazama razvoja i njeno konzervisanje u formi sena ili silaže, ishrana, s jedne strane hranivima manje hranljive vrednosti krava na kraju laktacije ili u zasušenju, a s druge, davanje kvalitetnijih hraniva u fazi pove ane proizvodnje mleka. Postupak spremanja, posebno konzervisanih hraniva, ima veliki uticaj na njihov kvalitet. Pri tome se mora obratiti pažnja na ve pomenute detalje: fazu razvoja u vreme košenja i postupak konzervisanja sa ciljem dobijanja hraniva koja e životinje mo i više da konzumiraju, i na taj na in u organizam unesu ve u

koli inu hranljivih materija.


24

Tabela 8. Kvalitet sena lucerke košene u razli itim fazama razvoja sa preporukama za koriš enje (Anderson i sar. 1994)

Fazarazvoja

ADF NDF SSM KSM RVH Mogu a primena u ishrani

pri košenju %SM %SM %TM %TM goveda pre

cvetanja> 31 > 40 > 65 > 3,0 > 151 Visokoproizvodne krave i

sve krave na po etku laktacije po etakcvetanja

31-35 40-46 62-65 2,6-3,0 125-150 Prose ne krave i mlade junice, odli no za popravku kondicije

sredinacvetanja

36-40 47-53 58-61 2,3-2,5 103-124

Junad u tovu, starije junice, retko za krave (niže proizvodnje)

kraj cvetanja

41-42 54-60 56-57 2,0-2,2 87-102 Junad ili zasušene krave, uzdržni obrok

poslecvetanja

43-45 61-65 53-55 1,8-1,9 74-86 Kvalitet kojine zadovoljava *

Izra unavanje pokazatelja:Svarljiva suva materija (SSM) je procena dela hraniva koji je svarljiv. Izra unava se uz koriš enje ADF vrednosti.SSM (%) = 88,9 – [%ADF × 0,779]. Konzumiranje suve materije (KSM) je procena maksimalne koli ine suve materije iz kabastog hraniva koju krava može da pojede (obra un na bazi udela NDF). KSM (% TM) = 120 : %NDF Relativna vrednost hraniva (RVH) je procena vrednosti hraniva u ishrani preživara RVH = (SSM × KSM) : 1,29

Koncentrovana hraniva

Me u koncentrovana hraniva koja se koriste u ishrani krava spadaju: 1. zrnasta hraniva, 2. sporedni proizvodi prehrambene industrije, 3. hraniva animalnog porekla, 4. industrijski proizvedene smeše koncentrata.

Zrnasta hraniva

U ovu grupu spadaju žitarice: kukuruz, sirak, ovas, je am, pšenica i raž; leguminoze: soja, grašak, lupina, sto ni bob, kikiriki kao i druge biljne vrste: suncokret, pamuk, uljana repica i dr. Zrnevlje žitarica može da se koristi u obliku suvog zrna ili kao visoko vlažno silirano zrno. Zrnevlje žitarica predstavlja najvažniji izvor energije pogotovo u obrocima za visokoproizvodne krave. Ono se obi no ne daje celo ve obra eno, ime se

* Ovaj kvalitet sena zahteva zna ajniju dopunu obroka energetskim hranivima i najverovatnije drugim hranljivim materijama. U nekim slu ajevima može da se daje zasušenim kravama tovnih rasa.


25

poboljšava stepen njegovog iskoriš enja. Naj eš i oblik obrade predstavlja mlevenje, ime se razbija omota zrna i olakšava delovanje enzima. Grubo prekrupljeno zrnevlje krave najradije jedu. Suviše fino samleveno zrno može da prouzrokuje odre ene probleme, kao što su: sniženje procenta masti i acidoza.

Zrno kukuruza je najrasprostranjenije koncentrovano hranivo koje se koristi u ishrani krava kod nas. Ovo hranivo ima visok udeo energije i u tom pogledu je bogatije od bilo kog drugog zrna žitarica. Usled visokog udela skroba potrebno je pažljivo balansirati koli inu zrna kukuruza u obroku, kako bi se izbegli problemi u varenju. Proteini kukuruza su teže razgradivi i imaju relativno nepovoljan amino-kiselinski sastav.

Klip kukuruza (zrno i ko anka) je bogat izvor energije u ishrani krava. Iako sadrži oko 10% manje energije nego zrno, ve a zastupljenost vlakana ovog hraniva može da bude veoma korisna u nekim obrocima.

Zrno ovsa sadrži oko 15% manje energije ali ima 20-30% proteina više nego zrno kukuruza. Tako e, ve i sadržaj vlakana u ovsu može da bude koristan pri formulisanju obroka za krave.

Zrno je ma je dobar izvor proteina i energije. Ako se je am više koristi u ishrani krava, potrebno je da se životinjama omogu i period adaptacije. Najbolji vid obrade je ma je gnje enje. Ukoliko je zrno je ma finije mleveno, ne treba da bude zastupljeno sa više od 50% u koncentrovanom delu obroka.

Zrno pšenice tako e sadrži dosta energije. Ako se koristi za ishranu krava, ono ne treba da ini više od 50% koncentrovanog dela obroka. Pri njegovom uvo enju u obrok životinje treba da se postepeno prilago avaju. Sve pomenute žitarice mogu se koristiti i u obliku vlažnog siliranog zrna. Ta praksa ima nekoliko povoljnih strana: žetva vlažnog zrna je 2-3 nedelje ranije, smanjuju se gubici u zrnu u vreme berbe kao i gubici pri uvanju i rukovanju hranivom, mogu se koristiti ure aji za automatsko hranjenje, nema troškova sušenja zrna, životinje veoma rado konzumiraju vlažno zrno, utrošak energije za mlevenje zrna je manji (Zeremski i sar. 1982). Vlažno zrno kukuruza, celo ili prekrupljeno, može da se silira sa udelom vlage od 25 do 30%. Prekrupljeni klip kukuruza silira se sa 28-32% vlage. Procesom mle no-kiselinskog vrenja stvara se mle na kiselina koja služi kao konzervans. Ukoliko se zrno ili klip silira u silo-tren evima i drugim sli nim silo-objektima potrebno je da bude grubo prekrupljeno. Ako se raspolaže objektom koji obezbe uje hermeti ko zatvaranje može se koristiti i celo zrno. Propionska kiselina može da se koristi kao dobar konzervans za vlažno zrno žitarica.

Zrno soje je veoma dobar izvor proteina i energije u ishrani krava. Zrno ima manji udeo proteina od sa me soje, ali sadrži oko 18% ulja. Dnevna koli inakoja se kravama preporu uje je do 2,5 kg ili do 20% u smeši koncentrata. Krave treba postepeno prilagoditi na ishranu zrnom soje, kako bi se izbegla pojava


26

proliva ili pada u konzumiranju. Sirovo zrno soje pored tripsin inhibitora sadrži i enzim ureazu koji omogu uje razlaganje uree pri emu se stvara amonijak. Zbog toga, kada je ono zastupljeno u obroku, ne treba koristiti ureu kao dopunski izvor azota. Ovaj problem ne postoji kod koriš enja termi ki obra enog zrna soje i sa me ili poga e koje su tako e termi ki obra ene. Termi kim tretmanom se inaktivira tripsin inhibitor i ureaza. Termi kom obradom zrna soje (iako ona u ishrani krava nije neophodna) poboljšava se konzumiranje i iskoriš avanje zrna, a ujedno pove ava udeo nerazgradivih proteina soje što je prednost sa aspekta normiranja ove frakcije proteina u obrocima visokoproizvodnih krava (Neši i sar. 2001).

Zrno suncokreta može da predstavlja veoma dobar izvor proteina, energije (ulja) i vlakana u ishrani krava. Ono je vrlo ukusno i krave ga rado jedu. Može se uklju iti do 15% u smeši koncentrata.

Sporedni proizvodi prehrambene industrije

U ovu grupu spadaju sporedni proizvodi: a. industrije ulja (uljane sa me i poga e soje, suncokreta i uljane repice); b. mlinske industrije (mekinje, obi nopšeni ne, re e drugih žitarica); c. industrije skroba (gluten, naj eš e kukuruzni); d. industrije piva (pivski trop i pivski kvasac); e. industrije še era (rezanci še ernerepe sveži, suvi ili silirani i melasa).

Sa ma soje je hranivo koje se veoma esto koristi kao izvor proteina i to ne samo u ishrani krava. Naj eš e se koristi sa ma sa 44% sirovih proteina. Pored toga koristi se i sa ma od oljuštenog zrna soje sa 48% UP kao i poga a koja ima oko 42% UP. Ovo hranivo se bez posebnih ograni enja (izuzev cene) može koristiti u ishrani krava.

Sa ma suncokreta može u svom sastavu da ima od 28 do 45% sirovih proteina. To zavisi od udela ljuske u sa mi, tako da ona koja ima ve i udeo proteina ima manje vlakna. Ova sa ma je veoma dobar izvor proteina i fosfora i može da se koristi prakti no bez ograni enja u ishrani krava. Kada se daje odvojeno od ostalih hraniva, može da se desi da je neke krave nerado uzimaju, stoga je najbolje da bude uklju ena u smešu koncentrata.

Sa ma uljane repice je sporedni proizvod u procesu dobijanja ulja iz uljane repice (Brassica napus). Obi no sadrži 27-34% sirovih proteina. Zbog zastupljenosti nekih nepoželjnih glukozida (eruka kiselina), ovo hranivo se koristi u manjim koli inama u ishrani mle nih krava. Smatra se da u ishrani krava ovo hranivo ne treba da bude zastupljeno više od 15% od koncentrovanog dela obroka.

Pšeni ne mekinje se dobijaju u procesu prerade pšenice. Bogate su u vlaknima, sirovim proteinima i fosforu, poboljšavaju ukus obroka i imaju blago


27

laksativno dejstvo. Zbog tih osobina mekinje se tradicionalno koriste u ishrani krava u vreme teljenja.

Pšeni no sto no brašno sastoji se od raznih produkata procesa mlevenja zrna pšenice. Zbog toga je sastav ovog hraniva esto vrlo varijabilan. Sto nobrašno ima znatan udeo proteina i energije, ali se smatra da ne bi trebalo da u smešama koncentrata za krave bude zastupljeno sa više od 20%. Ima slu ajeva da je proizvodnja mleka opala kod krava hranjenih smešama u kojima je bilo više od 20% ovog brašna. Kukuruzni gluten je hranivo koje se dobija tokom procesa vlažne ekstrakcije skroba. Obi no postoje dva kvaliteta kukuruznog glutena sa 40 i sa 60% sirovih proteina. Ovo hranivo je karakteristi no po niskoj razgradivosti proteina. Ono se, me utim, ne preporu uje kao dopunski izvor proteina u obrocima koji se zasnivaju na kukuruzu (silaža ili ve i udeo zrna). Zastupljenost energije u kukuruznom glutenu je nešto niža nego u zrnu kukuruza. Smatra se da ovo hranivo ne treba da bude zastupljeno u obroku sa više od 2 kg jer se javljaju problemi u konzumiranju.

Pivski trop (treber) je sporedni proizvod industrije piva. Koristi se kao svež ili osušen (dehidriran). U suvoj materiji trop sadrži zna ajan udeo proteina i energije. Farme koje se nalaze nedaleko od pivara mogu da ga nabavljaju u svežem stanju - što je jeftinije. Sadrži oko 20% suve materije i zato se u letnjim mesecima veoma lako kvari. Davanje ve ih koli ina ovog hraniva u obroku za krave se ne preporu uje. Smatra se da pivski trop može da ini do 20% SM ob-roka.

Rezanci še erne repe se mogu koristiti kao sveži, osušeni ili silirani. U svojoj SM sadrže dosta energije i svarljive celuloze. Krave ih rado jedu, bilo sveže ili suve. Granica za uklju ivanje u obroke visokoproizvodnih krava je do 35% SM obroka.

Melasa je sporedni proizvod industrije še era. U te nom je stanju. Bogata je u rastvorljivim še erima i mineralima. Može da se koristi za popravljanje ukusa obroka. Pošto je lepljiva koristi se i za smanjenje prašnjavosti obroka. Može da posluži kao dobar izvor brzo dostupne energije za mikroorganizme buraga kada se u obrok dodaje urea.

Hraniva animalnog porekla

U ovu grupu hraniva spadaju: riblje brašno, mesno i mesno-koštano brašno, re e brašno od krvi, perja ili neko drugo hranivo animalnog porekla.

Mesno-koštano brašno je veoma bogato u proteinima (sa velikim udelom NP), Ca i P. Obi no se sastoji od dehidriranih i samlevenih sporednih proizvoda klani ne industrije kao i od životinja koje su uginule. Pošto se mesno koštano


28

brašno proizvodi od razli itih vrsta životinja, njegov sastav je veoma varijabilan. Krava može dnevno da konzumira do 1 kg ovog hraniva. Treba voditi ra una o tome da goveda nerado konzumiraju sva hraniva animalnog porekla. U novije vreme se kao ograni avaju i inilac za koriš enje mesnog i mesno-koštanog brašna, kao i drugih hraniva animalnog porekla u ishrani goveda javila pretpostavka da se preko ovih hraniva prenosi BSE* ili bolest "ludih krava". U ve ini zemalja sa razvijenim sto arstvom ovo je dovelo do zakonom propisane zabrane koriš enja u ishrani goveda mesnog i mesno-koštanog brašna proizvedenog od svih vrsta sisara. Kod nas za sada ovakav zakon nije donet, ali je najbolje držati se ove preporuke. Zahvaljuju i ovoj meri, u estalost ove bolesti u Velikoj Britaniji je znatno smanjena.

Brašno od krvi se proizvodi dehidracijom i mlevenjem sveže krvi koja se dobija prilikom klanja životinja. To je proizvod veoma bogat proteinima koji se odlikuju malom razgradivoš u u buragu. Ovo hranivo je jedan od najboljih izvora lizina koji se mogu koristiti u ishrani krava.

Brašno od perja je sporedni proizvod klanica koji ima malu hranljivu vrednost u sirovom obliku. Termi ka obrada perja pod dejstvom vodene pare i povišenog pritiska (tzv. hidrolizacija) pove ava dostupnost proteina. Brašno od perja je bogato amino-kiselinama sa sumporom i može da predstavlja veoma pogodan izvor nerazgradivog proteina. Smatra se da se ovo hranivo veoma dobro dopunjuje sa brašnom od krvi, a u nekim slu ajevima se krv i perje zajedno obra uju.

Riblje brašno je veoma dobar izvor proteina, a posebno esencijalnih amino-kiselina. Može da se korisiti u ishrani krava. Me utim, to je proizvod ijikvalitet veoma varira. Postoje tri osnovna kriterijuma za ocenu kvaliteta ovog hraniva: zastupljenost ukupnih proteina, razgradivost proteina i stepen ošte enostiproteina. Udeo proteina varira zavisno od kvaliteta materijala koji se koristi za proizvodnju brašna, zatim od udela ulja i pepela. Razgradivost zavisi od vrste ribe (ili delova tela ribe) i od dužine uvanjaribe pre obrade. Pored toga, u procesu proizvodnje ribljeg brašna odvaja se rastvorljivi deo proteina koji može da se dehidrira i naknadno vrati u brašno. Pove anjem udela ove komponente raste razgradivost proteina ribljeg brašna.

* Bolest ‘ludih krava’ (Bovine spongiform encephalopathy - BSE) je degenerativna bolest centralnog nervnog sistema goveda koja se sporo razvija. Obolele životinje pokazuju promenu temperamenta, nervozu i agresivnost, gube koordinaciju i teško ustaju, njihova proizvodnja mleka i telesna masa se smanjuje, iako se apetit zadržava. Ova bolest je neizle iva i sva obolela grla uginjavaju. Smatra se da je period inkubacije izme u 2 i 8 godina, dok akutna (završna) faza bolesti traje od dve nedelje do 6 meseci. U Velikoj Britaniji, gde je pojava ove bolesti najmasovnija, naj eš e obolevaju grla stara 3-5 godina.


29

Hussein i Jordon (1991) navode da se razgradivost proteina razli itih proizvoda koji se nude na tržištu pod imenom "riblje brašno" kre e od 30 do 70%. Ošte enje proteina nastaje usled sušenja na visokoj temperaturi - zbog toga se pove ava udeo NP ali se pritom, jednovremeno, smanjuje iskoristivost amino-kiselina. U više istraživanja kod nas i u svetu utvr eno je da je riblje brašno jedan od najboljih dopunskih izvora NP zbog ega se i najviše preporu uje u obrocima visokoproizvodnih krava (Combs, 1991, Waltz i sar. 1989, Jovanovi , 1996).

Tabela 9. Preporuke za zastupljenost pojedinih koncentrovanih hraniva u obroku krava

(adaptirano prema Oraskovich-u i Linn-u, 1988) Hranivo Mogu e uklju enje u obrok Zrno je ma do 50% koncentrata Rezanac še erne repe do 35% SM Zrno soje do 20% koncentrata Sa ma soje nema ograni enjaZrno suncokreta do 15% koncentrata Sa ma suncokreta nema ograni enjaSa ma uljane repice do 12% koncentrata Zrno lupine do 0,8 kg Lanena sa ma do 25% koncentrata Sladne klice do 20% SM obroka Pivski trop, suv do 4 kg ili 25% koncentrata Pivski trop, svež do 18 kg ili 20% SM Kukuruzni gluten do 2 kg Mesno-koštano brašno 5% smeše ili do 0,7 kg Riblje brašno do 0,5 kg Brašno od krvi do 0,2 kg Hidrolizovano perje do 0,7 kg Sveža surutka do 2/3 potreba u vodi

Industrijski proizvedene smeše i predsmeše

U ovu grupu, prema Pravilniku o kvalitetu sto ne hrane, spadaju industrijski proizvedene smeše za ishranu krava i to: kompletne, dopunske proteinske smeše i predsmeše minerala i vitamina. Smeše koje se proizvode za ishranu krava i koje se mogu stavljati u promet prema Pravilniku o kvalitetu i


30

drugim zahtevima za hranu za životinje (Službeni list SRJ, 2000 i 2001) su: 1. Potpuna smeša za krave muzare (12% UP), 2. Potpuna smeša za krave muzare do 20 L mleka na dan (15% UP), 3. Potpuna smeša za krave muzare iznad 20 L mleka na dan (18% UP), 4. Dopunska smeša za krave muzare (30% UP), 5. Potpuna smeša za visoko steone junice (14% UP). Uslovi njihovog kvaliteta prikazani su u prilogu 10. Prema posebnim proizvo a kim specifikacijama kod nekih proizvo a a mogu se sresti i smeše druga ijeg sastava koje se rade za poznatog naru ioca (odnosno ne prodaju se na tržištu).

Predsmeše minerala i vitamina prema Pravilniku naj eš e se ugra uju u smeše koncentrata u koli ini od 1 do 2%.

Za sastavljanje obroka i smeša, danas se sve više koriste odgovaraju ikompjuterski programi kojima se putem linearnog programiranja dobijaju najekonomi nije smeše ili itavi obroci (Negovanovi i sar. 1992, Adamovi i sar. 1993)


31

HEMIJSKE OSOBINE HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Frakcije proteina u sto noj hrani

Hemijska priroda proteina pojedinih hraniva, odnosno oblik u kome su azotne materije zastupljene, je najzna ajniji inilac koji odre uje stepen i brzinu razlaganja u buragu. Neproteinska azotna jedinjenja brže se razgra uju od pravih proteina, a me u pravim proteinima podložniji razgradnji su albumini i globulini od prolamina i glutelina. Prema Sniffen-u (1974 i 1987) to nije povoljno - s obzirom da upravo albumini i globulini imaju najve u biološku vrednost. Vezani - lignificirani protein je prakti no nerazgradiv, kao i onaj koji je ošte en visokom temperaturom. Proteini sa disulfidnim vezama otporniji su na razgradnju od ostalih (Ha i sar., 1984, Holzer i sar., 1986, Hume, 1974). Ukupni protein hraniva ima veoma varijabilan sastav. Stoga su Sniffen i sar. (1979) došli do zaklju ka da iskoriš avanje proteina od strane preživara zavisi od varijacija u sastavu proteina. Ovi autori navode da sastav proteina varira ne samo izme u, ve i unutar pojedinih hraniva, kao i da postoje velike razlike u pogledu udela rastvorljivog, razgradivog i nedostupnog (vezanog) proteina u hranivima. Grubi i sar. (1993) navode podelu ukupnih proteina hraniva na frakcije: A) NPN, B) pravi protein razgradiv u buragu i C) pravi protein u vezanom obliku koji je nerazgradiv i nedostupan za životinju. Frakciju “A”, odnosno neproteinska azotna jedinjenja ine amonijak, peptidi i amino-kiseline. Ona se u buragu veoma brzo hidrolizuju do amonijaka. Sav rastvorljivi protein u pokošenoj zelenoj masi i silažama je u obliku NPN. Povezanost rastvorljivosti proteina sa razgradivoš u u buragu i odgovaraju im promenama u performansama preživara uo ena je od strane ve egbroja autora (Chalmers i sar., 1954, Glimp i sar., 1967, Sherrod i Tillman, 1962, Tagari i sar., 1962). Rastvorljivost proteina hrane je jedan od osnovnih inilaca koji odre uje stepen razgradnje proteina u buragu (Aitchinson i sar., 1976, Evans i Biddle 1971, Krishnamoorthy i sar., 1982, Krishnamoorthy i sar., 1983, Sniffen, 1974 i Wohlt i sar., 1973). Pri tome rastvorljivost proteina naj eš e, iako ne uvek, ozna ava i njihovu pristupa nost dejstvu proteoliti kih enzima (Macgregor i sar., 1978). Rastvorljivi pravi protein se naj eš e veoma brzo razlaže u buragu, ali neka hraniva (riblje brašno, dehidrirana lucerka) u ovoj frakciji mogu da imaju znatan deo pravih proteina ija razgradivost te e manjom brzinom. Frakciju B ine pravi proteini koji se zavisno od brzine razlaganja u buragu dele na podfrakcije B1, B2 i B3 (Sniffen i sar. 1992). Podfrakcija B1 ini


32

mali deo rastvorljivih proteina koji iznosi oko 5% kod kabastih i oko 10% kod koncentrovanih hraniva. Podfrakcija B2 je delimi no razgradiva u buragu. Obim razgradnje zavisi od brzine prolaska hrane kroz burag. Ona se odre uje kao razlika izme u frakcije rastvorljivih proteina i podfrakcije B3. Podfrakcija B3 se sporo razlaže u buragu pošto je ine proteini vezani za elijski zid biljnog materijala. Hemijski se odre uje kao protein koji je

nerastvorljiv u neutralnom deterdžentu (neutral detergent insoluble protein - NDIP). Frakciju C ini protein povezan sa ligninom, kompleksi tanina i proteina kao i produkti Maillard - ovih reakcija. Proteini ove grupe ne mogu da se razlože ni u buragu niti u tankim crevima tako da su za životinju nedostupni. Ova frakcija je naj eš e zastupljena u hranivima kao što su: senaža, dehidrirano brašno lucerke, pivski trop i ostatak od destilacije kukuruza. Udeo ove frakcije se odre uje kao protein koji je nerastvorljiv u kiselom deterdžentu odnosno “acid detergent insoluble protein” (ADIP). Zastupljenost pojedinih frakcija proteina u nekim hranivima prikazana je u tabeli 10. Proteini zastupljeni u sto noj hrani mogu da se klasifikuju prema njihovoj rastvorljivosti na one koji su rastvorljivi u: vodi (albumini), rastvoru soli (globulini), alkoholu (prolamini) ili rastvoru baza (glutelini). S druge strane mogu da se klasifikuju prema njihovoj funkciji u biljci (enzimi, sturkturni protein, rezervni protein). U svežim zelenim hranivima oko 70-90% ukupnog azota inepravi proteini, a 10-30% neproteinska azotna jedinjenja (NPN). Van Straalen i Tamminga (1990) navode da se u kabastim hranivima sre utri osnovne frakcije proteina: 1. proteini lista (prose no oko 75% UP), 2. proteini lista (25% UP), i 3. proteini membrane hloroplasta. Frakcija proteina 1 sastoji se pretežno od enzima hloroplasta koji se veoma brzo rastvara i razlaže u buragu. Frakcija proteina 2 je mešavina razli itih proteina hloroplasta i citoplazme. Brzina njene razgradivosti u buragu može da bude veoma razli ita. Proteini membrane hloroplasta (pretežno hlorofil) nisu rastvorljivi i u buragu se razgra uju veoma sporo. Mali deo ukupnih proteina smešten je u mitohondrijama i elijskom jedru - njihova razgradivost nije poznata. Kona no, deo proteina je inkorporiran u elijske zidove pa je stoga sporo razgradiv i ve im delom nedostupan za životinju.

Tabela 10. Zastupljenost pojedinih komponenata proteina nekih hraniva za preživare * (Sniffen i sar. 1992), g/100 g

* Skra enice: UP - ukupni protein, RAP rastvorljivi protein, NPN - neproteinska azotna jedinjenja, ADIP - protein nerastvorljiv u kiselom deterdžentu (acid detergent insoluble protein), NDIP - protein nerastvorljiv u neutralnom deterdžentu (neutral detergent insoluble protein).


33

Hranivo UP RAP NPN ADIP

NDIP

U SM

uUP

uRAP

u UP u UP

Zelena lucerka u prole e 28 46 2 2 10 Zelena lucerka u leto 24 46 2 3 12 Seno lucerke - sredina cvetanja 17 28 96 14 25 Silaža lucerke - sredina cvetanja 17 45 100 18 32 Brašno dehidrirane lucerke 19 28 100 17 25 Zelena masa trava u prole e 24 41 2 2 15 Zelena masa trava u leto 15 42 5 2 24 Zelena masa trava u jesen 22 43 2 2 16 Seno trava - sredina cvetanja 9 25 96 6 31 Silaža biljke kukuruza, 25% zrna

8 55 100 9 16

Silaža biljke kukuruza, 45% zrna

9 45 100 8 16

Zrno kukuruza 10 11 70 5 15 Sa ma suncokreta 26 30 37 5 8 Sa ma soje 50 20 55 2 5 Pivski trop 29 8 50 10 38 Riblje brašno 67 12 0 1 1

U zrnastim, koncentrovanim, hranivima, zastupljen je pretežno pravi protein i to u ljusci, perikarpu ili samom semenu. U ljusci i perikarpu dominira strukturni protein dok je u semenu najve im delom zastupljen rezervni protein (80-90%) u aleuronskom sloju i endospermu. U klici se sre e još i protein enzima. U zrnevlju žitarica 10-20% proteina ine albumini i globulini a ostalih 80-90% su jednako raspore eni izme u prolamina i glutelina. U tom pogledu odstupaju pirina i ovas kod kojih je 70-80% proteina u obliku glutelina i samo 5-20% prolamina. U zrnevlju leguminoza 85-100% proteina ine albumini i globulini, prolamina gotovo da nema, a 0-15% ine glutelini. U hranivima animalnog porekla protein je zastupljen u enzimima, membranama, krvi (transportni proteini, na primer albumini) i miši ima (mioglobin). Zavisno od porekla hraniva proteini animalnog porekla mogu zna ajno da variraju u pogledu razgradivosti u buragu. Prema zastupljenosti pojedinih frakcija proteina hraniva se me usobnoznatno razlikuju. Kombinovanjem razli itih hraniva može da se uti e na udeo neraz-gradivih proteina u obroku i da se time ispune zahtevi koji se postavljaju pri sastavljanju obroka. Tako na primer novije preporuke nalažu da obrok visokoproduktivnih krava u periodu najve e proizvodnje treba da sadrži 18-19% UP. Od toga 60-65% treba da bude RP i 35-40% NP. U okviru RP oko 50% (ili 30-32% od ukupnih) treba da bude rastvorljivih (Grubi i sar. 1994).


34

Frakcije ugljenih hidrata u sto noj hrani

Ugljeni hidrati, kao osnovne energetske materije koje su zastupljene u hranivima koja ine obrok preživara, prema funkciji koju vrše u organizmu biljaka ali i hranidbenoj vrednosti, se dele na dve osnovne grupe: strukturne i nestrukturne. Strukturni ugljeni hidrati (ili kako se druga ije zovu "vlakna") se sastoje od celuloze, hemiceluloze i lignina i zastupljeni su najviše u opnama biljnih elija. Prema Van Soest-u (1982) vlakna treba smatrati biološkom jedinicom, a ne hemijskom celinom. Kompleksna struktura zida biljnih elija sastoji se od lignina, celuloze, hemiceluloze, pektina, dela proteina, lignificiranih azotnih materija, voskova, kutina i mineralnih komponenti. Taj materijal može da se podeli na: supstance matriksa koje su nerastvorljive i obuhvataju lignin, celulozu i hemicelulozu koji su me usobno unakrsno povezani i rastvorljive materije kao što su pektini, voskovi i proteini. Vlakna uti u na fizi ke osobine hraniva i smanjuju njihovu energetsku vrednost. Iako može u znatnoj meri da bude svaren od strane mikroorganizama u buragu, elijski zid prakti no nikada ne biva potpuno svaren. Enzimi koje u svojim organima za varenje lu e sisari ne mogu da vare vlakna. Stoga je sa ishrambene ta ke gledišta kompleks vlakana (dietary fiber complex)definisan kao grupa supstanci koje su otporne na delovanje enzima koje stvaraju sisari.

OO

O OO

OO

Slika 6 Deo lanca celuloze

Nestrukturni ugljeni hidrati (NUH) se sastoje od še era, skroba, pektina i drugih rezervnih ugljenih hidrata. Oni predstavljaju ve im delom sadržaj biljnih elija. Njihov udeo u obroku izra unava se preko slede e formule:

NUH = 100 - (% sirovog proteina + %NDF + % masti + % pepela).

Ugljeni hidrati, sli no kao i proteini, mogu da se klasifikuju prema brzini razlaganja u buragu (Nocek i Russel, 1988, Sniffen i sar. 1992). Frakciju A koja se brzo razgra uje ine še eri, frakciju B1 ini skrob koji se razgra uje srednjom brzinom, frakciju B2 ine sporo razgradivi ugljeni hidrati (dostupni deo elijskogzida). Frakciju C ini nedostupni deo elijskog zida. Najve im delom frakciju C ini lignin, koji je za životinju nedostupan. Njegova zastupljenost u biljnom


35

materijalu varira od 5 do 25% od elijskog zida, pri emu ga više ima u leguminozama nego u travama. Zastupljenost pojedinih frakcija ugljenih hidrata u nekim hranivima prikazana je u tabeli 11. Zastupljenost še era u ve ini obroka za preživare je veoma niska, sa izuzetkom hraniva koja su sporedni proizvodi še erana i zelene travne mase. Še eri se veoma brzo razlažu u buragu. Skrob je osnovna komponenta zrnevlja žitarica a zastupljen je u manjoj meri i u kabastoj hrani. Skrob iz siliranog ili termi ki obra enog zrnevlja žitarica razgra uje se tako e veoma brzo. Me utim, vešta ki sušeno zrnevlje može da sadrži zna ajan deo nerastvorljivog skroba koji se sporo razlaže. Pektini se kod žitarica i trava sre u u zanemarljivim koli inama, ali u zelenoj masi leguminoza, njihovom zrnevlju i rezancima še erne repe njihov udeo može da bude ve i. Oni brzo bivaju fermentisani u buragu. Brzina razgradnje pojedinih frakcija ugljenih hidrata je veoma razli ita.Tako se smatra da je ona kod frakcije A oko 300%/h (Sniffen i sar. 1983), što zna i da prakti no sav še er biva fermentisan. Sporije razgradivi, ali dostupni ugljeni hidrati (frakcije B1 i B2) se razgra uju brzinom izme u 2 i 50%/h. Me utim, Sniffen i sar. (1992) navode da je ova brzina naj eš e izme u 3 i 8%/h. Mikroorganizmi buraga razlažu še er i skrob kao i širok spektar polisaharida kao što su celuloza, hemiceluloza i pektini. Veoma zna ajno za iskoriš avanje hrane kod preživara je to što se u buragu razlaže elijska opna biljnih tkiva ime sadržaj elija postaje dostupan za varenje. U normalnim uslovima osnovni produkt svih procesa varenja ugljenih hidrata su tri niže masne kiseline - sir etna, propionska i buterna. Pored toga stvaraju se i gasovi me u kojima su ugljendioksid i metan, kao i manje koli ine kiseonika, vodonika i azota. Komponente elijskih zidova (hemiceluloza i celuloza) se u najve oj meri fermentišu u sir etnu, a manjim delom i propionsku kiselinu. Ugljeni hidrati poreklom iz elijskog sadržaja se pretežno fermentišu u propionsku kiselinu. Jovanovi i sar. (1995a) navode da se pektini iz zidova elija fermentišu gotovo isto kao skrob ili še eri, što je bitno kada se životinje hrane mladom biljnom ma-som leguminoza. Relativna proporcija IMK koje se stvaraju u buragu varira zavisno od zastupljenosti nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata u obroku. Obi no je udeo sir etne u ukupnim IMK 60-70%, propionske 15-20% a buterne 10-15% (Obra evi , 1975). Više sir etne kiseline se stvara ako se životinje hrane suvom kabastom hranom (seno, slama i sl.). Propionske kiseline ima više ako je u obroku zastupljena ve a koli ina še era ili skroba. U slu aju da obrok sadrži ve e koli inelako svarljivih ugljenih hidrata, može da do e i do stvaranja mle ne kiseline i pojave acidoze buraga. Pošto je sir etna kiselina prekursor za sintezu mle nemasti obroci za krave treba da budu tako formulisani da stimulišu njeno stvaranje.


36

Tabela 11. Zastupljenost pojedinih komponenata ugljenih hidrata nekih hraniva za preživare * (Sniffen i sar. 1992), g/100 g

Hranivo NDF Lignin NUH Skrob u SM u NDF u SM u NUH Zelena lucerka u prole e 33 8 0 8 Zelena lucerka u leto 38 9 0 8 Seno lucerke - sredina cvetanja 46 19 7 10 Silaža lucerke - sredina cvetanja 46 19 7 10 Brašno dehidrirane lucerke 45 24 7 90 Zelena masa trava u prole e 50 6 1 5 Zelena masa trava u leto 55 7 1 5 Zelena masa trava u jesen 48 7 10 5 Seno trava – sredina cvetanja 67 8 1 6 Silaža biljke kukuruza, 25% zrna 52 10 0 100 Silaža biljke kukuruza, 45% zrna 41 7 0 100 Zrno kukuruza 9 11 2 90 Sa ma suncokreta 40 30 0 0 Sa ma soje 14 3 29 0 Pivski trop 42 12 0 100 Riblje brašno 2 0 0 90

Tabela 12. Frakcije proteina i ugljenih hidrata u hranivima (Nocek i Russel, 1988)

Frakcija Proteini Ugljeni hidrati Dostupnost u buragu A amonija ni azot, rastvor-

ljive amino-kiseline i proteini

še eri, deo skroba, fruk-tani

Visoka - od 4%/min do 2%/h (rastvorljivi)

B1 vrlo brzo razgradivi prote-ini, oligopeptidi

brzo razgradiv skrob, pektini i oligosaharidi

svarljivi(nerastvorljivi)

B2 brzo razgradivi proteini Sporo razgradiv skrob od 1 do 30%/h B3 proteini koji se razlažu

srednjom brzinom brzo razgradiva vlakna

B4 sporo razgradivi proteini, delimi no vezani za ADF

Sporo razgradiva vlakna

C proteini vezani za ADF Lignin nesvarljivo (0%/h)

Kod životinja koje se hrane u skladu sa svojim potrebama IMK se: oksidišu za energetske potrebe organizma, deponuju u tkivima (masne rezerve) ili troše za sintezu komponenata mleka. Od brzine stvaranja IMK zavisi pH te nog

* Skra enice: NDF - vlakna nerastvorljiva u neutralnom deterdžentu (neutral detergent fiber),NUH nestrukturni ugljeni hidrati


37

sadržaja buraga. On zavisi i od prisustva pljuva ke koja sadrži puferne supstance. Zavisno od obroka koji dobija, krava dnevno može da izlu i i do 170 litara pljuva ke, što predstavlja veoma efikasan sistem za neutralizaciju velikih koli inakiselina koje se u buragu stvaraju (Perry, 1988).

inioci od kojih zavisi razgradivost proteina i ugljenih hidrata u buragu

U novije vreme postalo je opšte prihva eno mišljenje da procesi koji se odvijaju u buragu predstavljaju osnov za uspešno koriš enje hranljivih materija u organizmu krave. inioci koji odre uju obim razgradnje hranljivih materija u buragu mogu se klasifikovati u nekoliko grupa koje se odnose na hranu i mikroor-ganizme koji žive u buragu (Grubi i sar., 1993 i 1995). Njihov me usobni odnos ini svojevrsnu interakciju izme u hraniva i životinje koja odre uje koliko i kako e

se hranljive materije obroka iskoristiti. Dobro poznavanje ove interakcije i primena tih znanja u sastavljanju obroka omogu uje puno iskoriš enje potencijala hraniva, kao izvora hranljivih materija, i krave koja koriste i te hranljive materija stvara za ljude veoma vredne proizvode.

inioci koji uti u na razgradivost proteina

Smanjivanjem udela rastvorljivih proteina ili RP naj eš e se pove avakoli ina amino-kiselina koje se usvajaju u tankim crevima. Uobi ajeni postupci kojima se to može posti i su: termi ka ili hemijska obrada hraniva, kao i uklju ivanje u obrok hraniva koja imaju prirodno ve i udeo NP. Na razgradivost proteina kabastih hraniva može se uticati putem uslova gajenja pri emu najve iuticaj imaju: unošenje azota u formi ubriva, zrelost biljke i sezona gajenja.

ubrenje azotnim ubrivima dovodi do smanjenja udela NP u zelenoj masi hraniva što zna i da se pove ava razgradivost njihovog proteina. S druge strane zreloš u biljaka njihov protein postaje manje razgradiv. Stepen zrelosti biljne hrane je zna ajan inilac, s obzirom na lignifikaciju koja nastupa sa zreloš u, a koja vezuje jedan deo azota (5-15%) i ini ga nepristupa nim (Van Soest, 1982). Drugim re ima, stepen u kome je protein kabastih hraniva integrisan u strukturu biljke uti e na njegovu dostupnost za dejstvo proteoliti kih enzima. Van Straalen i Tamminga (1990) navode da je sušenje zelene mase na suncu, bilo pri spremanju sena ili kao provenjavanje materijala za siliranje rezultiralo u smanjenju razgradivosti proteina. Usled proteolize koja se doga atokom sušenja u travnom senu obi no ima više rastvorljivih proteina nego u


38

zelenoj masi od koje je nastalo. Pored toga sušenje sena rezultira u pove anjuudela NP i smanjenju brzine razgradnje. Seno trava obi no ima manje rastvorljivih proteina od silaže, ali više NP (Van Straalen i Tamminga, 1990). Neproteinske forme azotnih jedinjenja su uvek prisutne u ve oj meri u siliranim hranivima nego kod zelene mase. To se objašnjava spontanom hidrolizom proteina usled dezorganizovanog delovanja biljnih enzima posle odumiranja elija. Ovakva aktivnost biljnih enzima je najve a u prvih nekoliko dana po siliranju, do postizanja optimalne pH vrednosti, ali je u manjoj meri evidentna još nekoliko meseci ( uperlovi i sar. 1980 i 1983, Fairbarn i sar. 1988). Na ra un produkata njihovog delovanja (slobodne amino-kiseline, peptidi i amonija ni azot) pove ava se u eš e frakcije A koja se u buragu vrlo brzo hidrolizuje, a iji ve i ili manji deo može biti nepovratno izgubljen. Usled toga, pri koriš enju silaže zapaža se na nivou duodenuma smanjenje koli ine dostupnih amino-kiselina (Flores i sar. 1986). Uporedo sa delovanjem biljnih enzima odvija se i proteoliti ka aktivnost razli itih mikroorganizama, pri emu najve i problem predstavljaju proteoliti kisojevi buternih bakterija, u manjoj meri i kvaš eve gljivice, dok ve ina mle no-kiselinskih bakterija ne ispoljava ovu aktivnost (Skljarov i Zaka urin, 1984). Pri direktnom zakišeljavanju silirane mase mineralnim ili organskim kiselinama delovanje kako biljnih enzima tako i proteoliti kih mikroorganizama se zaustavlja vrlo brzo i time smanjuju gubici proteina i energije. Zna ajne su i neutralne supstance, kao što je na primer formaldehid, koji protektira proteine i smanjuje njihovu razgradivost u buragu (Waldo i sar. 1973, Zafrem, 1977), a što se odražava kroz pove anje bilansa azota. Provenjavanje, odnosno pove anjeudela suve materije, tako e smanjuje aktivnost biljnih i bakterijskih proteaza (Muck i sar. 1987). Pove anjem temperature u siliranom materijalu intenzivira se i proteoliza. Po Muck-u i Dickerson-u (1988) temperatura pri siliranju ima ve i zna aj za stepen proteolize nego udeo suve materije. Popov (1989) navodi da pri siliranju temperatura ne sme da prelazi 37-38 C. Ukoliko temperatura dostigne visoke vrednosti (pri slabom sabijanju siliranog materijala) dolazi do denaturacije proteina i smanjivanja njihove svarljivosti. Sli no se dešava i kod baliranja ili lagerovanjem isuviše vlažnog sena (Jovanovi , 1988). U tom slu aju dolazi do ošte enja proteina sena usled zagrevanja biljne mase na 95 pa i više C. Na tako visokim temperaturama nastaju promene iji je rezultat smanjena dostupnost proteina za životinje (Maillard-ove reakcije). Pri vešta kom sušenju koncentrovanih i kabastih hraniva tako e se smanjuje udeo razgradivih proteina usled interakcije funkcionalnih grupa ostataka amino-kiselina u molekulima proteina i nastanka novih jedinjenja sa umreženim vezama (Popovi i sar., 1988).


39

Na razgradivost proteina u buragu može uticati i tehnika hranjenja životinja, odnosno promene u pogledu rasporeda davanja, nivoa i odnosa kabastih i koncentrovanih hraniva. I na in ishrane, odnosno davanje kompletnog obroka ili pojedina nih hraniva ima tako e odre enog uticaja. Odnos kabaste i koncentrovane hrane u obroku direktno uti e na aktivnost mikroorganizama i sastav mikroflore u buragu (Ili , 1990). Pove anim udelom kabastih hraniva usporava se prolazak hraniva kroz burag, a time se pove ava razgradivost. Po pravilu davanje obroka sa više kabaste hrane dovodi do pove anog obima razgradnje proteina. Takvi obroci omogu uju viši pH te nog sadržaja buraga što povoljno deluje na aktivnost mikroorganizama. U okviru pretežno kabastih obroka razgradivost proteina je ve a kod životinja hranjenih svežom zelenom masom nego ako dobijaju seno. To je verovatno zbog aktivnosti proteaza koje su zastupljene u svežem materijalu, što se dopunjuje delovanjem enzima mikroorganizama. Uticaj u estalosti hranjenja tako e može da ima odre enog uticaja na razgradivost proteina u buragu. eš e davanje hrane stabilizuje fermentaciju u buragu i pove ava konzumiranje suve materije. Višekratno davanje obroka sa ve im udelom koncentrata dovodi do ubrzanja prolaska hrane kroz predželuce. Kod obroka koji se pretežno sastoje od kabastih hraniva ovakav efekat pove anjabroja hranjenja nije zapažen (Robinson i Sniffen, 1985). Razli itim metodama obrade može da se postigne zaštita (protektiranje) proteina hrane od razgradnje u buragu. Postoji ve i broj postupaka koji omogu ujuda se to postigne kod hraniva u kojima dominiraju razgradivi proteini. Primer za to je termi ka obrada sojine sa me i sirovog zrna soje. Lynch i sar. (1987), Waltz i Stern (1987) i Nocek (1985) su utvrdili da neobra ena sa ma soje ima 14% NP, obra enauobi ajenim postupkom 45%, na 120 °C - 59%, na 130 °C - 71%, na 140 °C - 82%. Grubi i sar. (1995) ustanovili su da je udeo NP bio za sirovo zrno soje 23%, termi ki obra eno zrno soje (60 °C) - 21%, sa mu soje 31%, oljušteno zrno soje tostirano 35 minuta na 95-105 °C - 63% i oljušteno zrno soje tostirano 35 minuta na 105-115 °C - 72%. Sli an efekat se postiže i delovanjem supstanci kao što su formaldehid, tanini, izopropanol, propanol, etanol i dr.

inioci koji uti u na razgradivost ugljenih hidrata

Najvažniji inilac od koga zavisi kako i koliko e se hranljivih materija iskoristiti iz nekog biljnog hraniva je faza razvi a, odnosno zrelost. Odmicanjem faze razvi a zastupljenost proteina, dostupne energije, kalcijuma i fosfora se smanjuje, dok se udeo vlakana pove ava. Istovremeno se pove ava i zastupljenost lignina. Pored toga što je sam nesvarljiv, lignin otežava razgradnju celuloze i hemiceluloze koje bi mogle da budu iskoriš ene. To je osnovni razlog što iz biljaka u kasnijim fazama razvi a životinje mogu da iskoriste manje energije.


40

Kod trava i leguminoza ve ina hranljivih materija se nalazi u listu. Kako biljka raste proporcionalno u eš e listova se smanjuje, a raste udeo stabljike. Ukoliko se biljka više puta kosi, svaki slede i otkos ima ve i udeo lista a manji stabljike. Stabljike u sebi sadrže više vlakana, tako da je njihova svarljivost manja. Kao rezultat toga u biljci se smanjuje udeo proteina a raste procenat strukturnih ugljenih hidrata. Pored toga, u elijskim zidovima zrelijih biljaka ima sve više lignina. Wattiaux (1994) navodi da do smanjenja razgradivosti ugljenih hidrata, a time i hranljive vrednosti biljaka, dolazi usled smanjenog udela lista, manje zastupljenosti proteina, pove anog udela stabljike i ve e zastupljenosti strukturnih ugljenih hidrata, pove ane lignifikacije stabljike i opadanja razgradivosti njene suve materije u buragu, što za posledicu ima smanjenu energetsku vrednost hraniva. Prilikom pripremanja silaže dolazi do promena u biljnom materijalu. Posle košenja materijala namenjenog siliranju produžava se disanje te se mono- i disaharidi oksidišu do ugljendioksida i vode. I jedan deo skroba se hidrolizuje do mono- i disaharida i troši. Obim hidrolize celuloze je zanemarljiv. U anaerobnim uslovima po inje i mle no-kiselinska fermentacija. Sve mle no-kiselinskebakterije lako fermentišu glukozu, fruktozu, galaktozu i manozu, dok samo neke mogu da koriste ksilozu i arabinozu, a delimi no metil pentozu. Buterne bakterije u povoljnim uslovima troše heksoze i pentoze, mle nu kiselinu, skrob i celulozu stvaraju i pri tome buternu kiselinu, acetaldehid, vodonik i ugljendioksid ( or evi i sar. 2000 i 2002). Skrob se pri siliranju u normalnim uslovima ne menja, jer ga mle no-kiselinske bakterije osim u retkim izuzecima, ne mogu koristiti. Pektini i celuloza se tako e ne razlažu pri siliranju. Ukoliko se pri siliranju leguminoza i sli nihkultura koriste ugljenohidratni dodaci koji sadrže skrob (prekrupa žita, krompir), neophodno je da prvo biljni enzimi hidrolizuju skrob, pa tek tada produkte razlaganja mogu da koriste mle no-kiselinske bakterije. Sa stanovišta razgradnje hranljivih materija silaže u buragu i njihovog koriš enja u organizmu životinje, ove promene nemaju posebno veliki zna aj.Zbog toga se s pravom smatra da je silaža hranivo koje je najbliže svežoj zelenoj hrani. Prilikom spremanja sena mogu da se jave promene kako na proteinskom tako i na ugljeno hidratnom kompleksu hraniva (Van Soest, 1982). Seno, kao i silaža, može da dobije neprijatan ukus koji na životinju deluje odbojno tako da ga ona nerado konzumira. Posebno velike promene mogu se javiti ako do e do zagrevanja sena. Zagrevanje sena može znatno da umanji njegovu hranljivu vrednost, pošto deo proteina i ugljenih hidrata usled toga postaje nedostupan za životinju. Ugljeni hidrati su podložni termi kom razlaganju i reakcijama sa aminima ili amino-kiselinama u prisustvu vode. Ove, tzv. Maillard-ove reakcije


41

obuhvataju vezivanje rezidua še era sa amino-kiselinama. Posle toga se odvija polimerizacija i dobija sme a supstanca koja je sli na ligninu. Prakti no nije mogu e u potpunosti predvideti obim i ishod ovih reakcija. Ugljeni hidrati koji su najpodložniji ovim reakcijama su hemiceluloza i rastvorljivi še eri, dok su celuloza i skrob nešto otporniji.


42

POTREBE KRAVA U HRANLJIVIM MATERIJAMA

Postoje prili no velike individualne razlike me u kravama u pogledu konzumiranja hrane i potrebama u hranljivim materijama. Svi, pa i ovde prikazani normativi, sa injeni su na bazi prose nih vrednosti. Treba o ekivati da neka grla odstupaju od toga. Zato normative treba shvatati samo kao orijentacione vrednosti koje po potrebi treba korigovati i prilago avati realnom stanju na farmi. Visokoproizvodne krave koje dnevno daju od 50 pa ak i blizu 100 kg mleka, predstavljaju poseban problem, jer njihove potrebe nisu dovoljno dobro prou ene.U ovom trenutku još uvek nije jasno koji je prvi limitiraju i inilac za maksi-malnu proizvodnju mleka: protein, energija, minerali ili nešto drugo. Verovatno je da se to razlikuje od grla do grla. Stoga su potrebna dodatna istraživanja - a pose-bno na grlima visoke proizvodnje radi utvr ivanja adekvatnih normativa primerenih stvarnim potrebama ovakvih životinja.

Potrebe u energiji

Energija se definiše kao "sposobnost za obavljaje rada" i izražava se u džulima (J) dok se ranije izražavala u kalorijama (1 kalorija = 4,184 J). U ishrani krava obi no se energija izražava u mega džulima (MJ) što je 106 J. Postoji više na ina pomo u kojih se izražava energija u ishrani goveda: ukupne svarljive materije (Total digestible nutrients - TDN), ovsene hranljive jedinice (OHJ), svarljiva energija (SE), metaboli ka energija (ME) i neto energija (NE). Osnovni putevi koriš enja energije u organizmu krave prikazani su u šemi 3 a primer koji se odnosi na kravu visoke proizvodnje dat je u šemi 4. Ukupna energija nekog hraniva je ona koja može da se oslobodi kao toplota kada se njegova organska materija u celosti oksidiše do ugljen dioksida i vode. Ona se meri pomo u "kalorimetrijske bombe" gde se hranivo spaljuje u istom kiseoniku. Ima mnogo inilaca koji onemogu avaju da životinja potpuno

iskoristi energiju hraniva. Energija koja se nalazi u fecesu sastoji se od nesvarenog dela hrane i produkata metabolizma krave. Kada se od ukupne energije oduzme energija fecesa dobija se svarljiva energija.

Od svarljive energije dostupne za životinju jedan deo se gubi u vidu gasova (najve im delom metana) koji nastaju tokom fermentacije u buragu. Jedan deo energije se izlu uje putem urina - ona vodi poreklo od hranljivih materija koje su bile usvojene ali nisu bile iskoriš ene u organizmu, tako e od krajnjih produkata metaboli kih procesa i endogenih supstanci. Preostali deo energije je


43

metaboli ka energija. To je ona energija koja preostaje za metabolizam i dobija se tako što se od svarljive oduzmu energija urina i gasova.

Tokom varenja hrane stvara se toplota usled odvijanja metaboli kihprocesa u organizmu krave. Oduzimanjem ove toplotne od metaboli ke energije dobija se neto energija koja izražava produktivnu vrednost hraniva.

U našoj zemlji se energetska vrednost hraniva i obroka za ishranu krava izražava u mega-džulima neto energetske vrednosti za laktaciju - MJ NEL (Obra evi , 1990). Sistem izra unavanja NEL jedinica prikazan je u prilogu 4. Dnevne potrebe u neto energiji za održanje organizma krave izra unavajuse pomo u slede e formule:

MJ NEL/dan = 0,9752 (0,293 T0,75)gde T predstavlja telesnu masu u kg. Potrebe kojima se podmiruje proizvodnja mleka zavise od dnevne koli inemleka i njegove energetske vrednosti. One su prikazane u tabeli 13.

Tabela 13. Dnevne potrebe u energiji za kravu od 600 kg u zavisnosti od proizvodnje mleka i % mle ne masti (Obra evi , 1990)

Mleko Masno a mleka u % kg/dan 3,50 3,75 4,00 4,25 4,50 4,75 5,00

0 34,6 34,6 34,6 34,6 34,6 34,6 34,6 10 63,2 64,2 65,6 66,6 68,0 69,0 70,1 20 92,5 94,2 97,3 99,8 102,2 104,6 107,0 30 122,9 126,7 130,1 133,9 137,7 141,5 - 40 154,0 159,1 164,3 169,5 - - -

Pri ishrani mladih krava koje još nisu završile porast treba obezbediti i energiju za podmirenje tih potreba. Prema Obra evi u (1990) ove potrebe iznose oko 4 MJ NEL/dan u prvoj laktaciji a 2 MJ NEL u drugoj. Više detalja se može na i u tabeli 14. Potrebe za ishranu zasušenih krava zavise od njihove kondicije i brzine porasta ploda. Ukoliko je kondicija slabija, utoliko više treba obezbediti energije u ovom periodu. Smatra se da u prose nim uslovima, kod grla normalne kondicije u osmom mesecu laktacije, preko uzdržnih potreba, potrebno je obezbediti energiju koja je potrebna za proizvodnju 2-5 kg 4%MKM a u devetom mesecu za 5-10 kg 4%MKM. Od velikog zna aja je forma u kojoj se energija nalazi zastupljena u obroku. Osnovne energetske materije u obroku preživara su ugljeni hidrati. Za optimalno iskoriš enje hranljivih materija potrebno je da pojedini ugljeni hidrati budu u obroku zastupljeni u odgovaraju em odnosu.


44

Tabela 14. Dodatne dnevne potrebe za krave (Obra evi , 1990) Prirast MJ NEL UP Ca P (g/dan) Laktacija zasušenje (g) (g) (g)

Porast 100 2,2 2,4 41 3,0 1,3 mladih 200 4,3 4,7 83 6,5 2,6 krava 300 6,5 7,1 124 9,5 3,8

400 8,6 9,5 165 13,0 5,1 500 10,8 11,9 207 16,0 6,4

Bremenitost Mesec 7. 6,4 - 127 9,0 3,0 8. - 11,3 213 16,0 5,5 9. - 18,4 327 25,0 8,5

Kod krava postoje prili no velike potrebe za glukozom, pošto se od nje stvara mle ni še er (laktoza). Te potrebe u ekstremnim slu ajevima mogu da iznose i 2,5-3 kg na dan. Prakti no sva glukoza u organizmu krave nije direktno poreklom iz hrane, ve je nastala procesom glukoneogeneze u jetri. Potrebe u glukozi za metaboli ke procese preživara i nepreživara su sli ne. Najvažniji izvor iz koga se kod preživara stvara glukoza je propionska kiselina (30-60%), ali u tu svrhu može da posluži veliki broj drugih organskih jedinjenja. Drugi po važnosti izvor su amino-kiseline (do 20%). U slu aju kada se 20% potreba u glukozi obezbe uje iz amino-kiselina, kod krave koja daje 40 kg mleka na dan, ak 1/3 ukupnog proteina iz obroka se potroši kao izvor energije. Ova injenica ukazuje da je balansiranje obroka za visokomle ne krave veoma složen i odgovoran zadatak.


45

Šema 3. Koriš enje energije u telu krave

Ukupna energija

Svarljiva energija

Energija fecesa

Energija gasova

Energija urina

Metaboli~ka energija

ToplotaNeto energija

Energija za odrànje

Toplota

Energija koja se akumulira ili izlu~uje

Meso Mleko


46

Šema 4. Koriš enje energije krave u laktaciji 600 kg TM koja konzumira 17,9 kg SM/dan i proizvodi 30 kg mleka na dan

(Danfaer, 1990)

Ukupna energija = 328 MJ (100%)

Svarljiva energija = 231 MJ (70,0%)

Energija fecesa = 97 MJ (30,0)

Energija metana = 21 MJ (6,4%)

Energija urina = 15 MJ (4,6%)

Metaboli~ka energija = 195 MJ (59,0%)

Toplotna energija = 78 MJ (23,0%)

Ukupna produkcija toplote = 113 MJ (34,0%)

Neto energija za proizvodnju = 82 MJ (25,0%)Neto energija za odrànje = 35 MJ (11,0%)

Energija mleka = 69 MJ (21,0%) Energija telesnog prirasta = 13 MJ (4,0%)

Ukupna neto energija = 117 MJ (36,0%)

Potrebe u proteinima

Potrebe u proteinima za krave u laktaciji prema ameri kim normativima (NRC, 1989) su prikazane u tabeli 15. Najnoviju dopunu ovih normativa dao je Barmore (1993) što je prikazano u prilogu 1. Te preporuke su nastale kao korekcija NRC preporuka na bazi zapažanja iz prakse. Kao orijentaciono pravilo može se uzeti da obrok visokoproduktivnih krava u periodu najve e proizvodnje treba da ima 18-19% sirovih proteina (Grubi i sar. 1994). Od toga 60-65% treba da bude razgradivog i 35-40% nerazgradivog. U okviru razgradivog oko 50% (ili 30-32% od ukupnih) treba da bude u formi rastvorljivih proteina. Pri tome je najbolje da pojedine frakcije proteina ne budu zastupljene ni u višku niti u manjku. U tabeli 16 prikazan je me usobni odnos potreba u proteinima krave i mikroorganizama u zavisnosti od snabdevenosti azotom.


47

Tabela 15. Potrebe u proteinima za krave u laktaciji prema normativima NRC (1989)

Proizvodnja4% mleka

Ukupniprotein(%SM)

Nerazgradiviprotein (%SM)

10 12 4,4 20 15 5,4 30 16 5,7 40 17 6,0

Rana laktacija 19 7,2

Tabela 16. Pore enje potreba u proteinima mikroorganizama buraga i krave (prema Van Soest, 1982)

Parametar Potrebe krave manje od potreba mikroorganizama

Potrebe krave ve e od potreba mikroorganizama

Nedovoljno azota, za kravu i za mikroorganizme

Povoljno dodavanje RP i NP; dodavanje skroba nepovoljno

Dodavanje RP korisno ali je bolje dodavanje NP; dodavanje skroba vrlo nepovoljno

Osrednji nivo azota, Dovoljan za osnovne ali nedovoljan za dodatne potrebe

Povoljno dodavanje RP. NP nema efekta; dodava-nje skroba kao energetske materije poželjno

Dodavanje RP nema efekta; NP daje dobre re-zultate. Skrob potreban za aktivnost mikroorganizama

Previsoka koli ina azota, Iznad potreba krave i mikroorganizama

Dodavanje RP nema efekta ili je nepovoljno; NP nema efekta; dodavanje skroba kao energetske materije poželjno

Dodavanje RP je nepoželjno; dodavanje skroba kao energetske materije za kravu i mikroorganizme poželjno

Neki obroci, iako ispunjavaju kriterijum odnosa razgradivog i nerazgradivog proteina, ne obezbe uju dovoljno esencijalnih amino-kiselina za sintezu one koli ineproizvoda koja se o ekuje kod visokoproduktivnih grla u laktaciji (Grubi i sar. 1996). Odre ena hraniva, kao na primer kukuruzni gluten, iako su dobar izvor nerazgradivog proteina, nemaju i odgovaraju i amino-kiselinski sastav, pa zbog toga njihovo koriš enje ponekad ne dovodi do ve ih poboljšanja u proizvodnji. Prema tome, nije dovoljno samo nasumi no u obrok inkorporirati neko hranivo kao izvor nerazgradivog proteina i time uticati na odnos razgradivog i nerazgradivog proteina u obroku, ve se mora voditi ra una o njegovom amino-kiselinskom profilu (Grubi i sar. 1996).

Kada se krave hrane obrocima koji se zasnivaju na kukuruznoj silaži ili je više zastupljeno zrno kukuruza, kukuruzni gluten ne predstavlja podesan izvor


48

nerazgradivog proteina za obezbe enje potencijalno limitiraju ih amino-kiselina, kao što su lizin i metionin. Kod takvih obroka treba kao izvor nerazgradivog proteina koristiti termi ki obra ene proizvode od soje, dehidrirani pivski trop ili druga hraniva sa ve im udelom NP. Kao posebno dobar izvor nerazgradivog proteina isti e se riblje brašno kod koga su u najboljoj meri zastupljeni lizin i metionin.

Potrebe u amino-kiselinama

Normiranje proteina u obroku kod svih vrsta doma ih životinja ima za krajnji cilj obezbe enje odgovaraju e koli ine amino-kiselina (AK) koje ezadovoljiti njihove uzdržne i proizvodne potrebe. U ishrani nepreživara je u tom pogledu ve dosta u injeno, tako da za AK postoje standardni normativi. Kod preživara, u ovom trenutku, to nije slu aj. Ipak, poslednjih godina ostvaren je zna ajan napredak u pogledu poznavanja, s jedne strane potreba preživara u AK, a s druge puteva zadovoljenja tih potreba (Schingoethe, 1996).

Izvori amino-kiselina

Suština optimalnog balansiranja proteina u obroku je u tome da se obezbedi s jedne strane RP za zadovoljenje potreba mikroorganizama buraga, a s druge da, kada je to potrebno, bude i dovoljno NP koji e dopuniti mikrobijalni i obezbediti one AK koje su neophodne za proizvodnju. AK dostupne za apsorpciju i proizvodnju kod goveda obezbe uju se iz tri izvora: 1. Protein sintetisan u buragu od strane mikroorganizama (mikrobijalni protein - MIP), 2. Protein hrane koji mikroorganizmi buraga nisu razložili (NP), 3. Protein endogenog porekla. Ovaj tre i je u normalnim proizvodnim okolnostima zanemarljivo mali, pa je verovatno zbog toga najmanje ispitan. Prema jednom istraživanju (Ørskov, 1982) kod krave od 600 kg dnevna koli ina endogenog proteina iznosi samo 51,9 g. Zavisno od sastava obroka i nekih drugih inilaca,zastupljenost MIP i NP, kao najzna ajnijih izvora AK, može znatno da varira. Potrebe u proteinima najefikasnije se podmiruju ako su na nivou tankih creva životinje snabdevene esencijalnim AK u koli ini i odnosu koje odgovaraju onima u proizvodu (meso ili mleko). Da bi se to ostvarilo mora da se uzme u obzir zastupljenost MIP i NP, odnosno AK koje ih ine. Udeo pojedinih AK u miši nom tkivu, mleku i keratinu (dlaka, rogovi, papci i koža) goveda prikazan je u tabeli 17. Iako se neki proteinski sistemi zasnivaju na proceni opskrbljenosti preživara u esencijalnim AK (INRA, 1987, Madsen i Hvelplund, 1990, ARC,


49

1984 i NRC, 1989) oni nisu dovoljno razvijeni da bi uzimali u obzir pojedine AK, što bi trebalo da bude krajnji cilj. Danas se ne može re i da su svi problemi u ovoj oblasti rešeni, ali se znatno napredovalo od vremena kada je Zeremski (1988), posle veoma iscrpne analize dotadašnjih saznanja zaklju io da potrebe preživara u AK i putevi njihovog zadovoljenja nisu u dovoljnoj meri poznate da bi se ta saznanja koristila pri sastavljanju obroka za krave.

Sinteza mikrobijalnog proteina u buragu

U osnovi pravilna ishrana krava u laktaciji treba da stimuliše što ve u sintezu MIP. To su proteini izuzetno visoke vrednosti i gotovo idealno prilago enipotrebama životinje. Pri nižoj proizvodnji mleka ili mesa, MIP mogu da zadovolje celokupne potrebe životinje. Na sintezu MIP uti e više inilaca kao što je: snabdevenost energijom (ugljenim hidratima), rastvorenost supstrata u buragu, koncentracija N u supstratu (obi no u formi amonijaka), vrednost pH, tip mikroorganizama koji su zastupljeni (bakterije, protozoe i gljivice) i njihovi me usobni odnosi. Treba napomenuti da je sinteza MIP u buragu više povezana sa prisustvom dovoljne koli ine energije u vidu ugljenih hidrata (kako navodi Hungate, 1966), nego sa koli inom (i kvalitetom) konzumiranih proteina. Anaerobnom fermentacijom se supstrat te nog sadržaja buraga pretvara u sadržaj elija mikroorganizama buraga (MB). Gubici u toploti pri tome su relativno mali (5-7%). Efikasnost mikroorganizama se definiše kao proporcija energije supstrata koja se inkorporira u elije i prema tome obrnuto je proporcionalna produkciji isparljivih masnih kiselina. Nju ne treba direktno povezivati sa efikasnoš u životinje. Prinos MB determiniše MIP koji je dostupan životinji. Neto metaboli ki protein koji životinja dobija je suma svarljivog MIP i proteina hrane koji je izbegao razgradnju u buragu. Pri tome je svarljivost elija MB varijabilna. Obra un prinosa MB se ponegde izražava na 100 g fermentisane hrane ili mol glukoze. Izražavanje u odnosu na masu hrane je prili no neprecizno i naj eš edovodi do velike greške u proceni. Pošto veliki broj inilaca uti e na prinos MB, za sada nije mogu e sve njih povezati i objasniti samo preko fizi kih ili hemijskih osobina hraniva. Nocek i Russel (1988) isti u da bakterije u buragu koriste energiju za "održanje" kao i za "porast". "Uzdržne funkcije" bakterija nisu jasno definisane ali se smatra da je u osnovi to sli no sa uzdržnim potrebama viših klasa životinja. Porast ne može da se ostvari ako uzdržne potrebe nisu zadovoljene, a one ine zna ajan deo kada je porast nizak. Prinos MIP zavisi od brzine porasta (k), uzdržnih potreba MB u energiji (m = g ugljenih hidrata/g MB/h), kao i teorijskog maksimuma u prinosu za


50

date uzdržne potrebe (Yg = gMB/g ugljenih hidrata). Na bazi ovih parametara jedna ina za izražavanje mikrobijalnog porasta glasi:

1/Y = m/k + 1/Yg

Tabela 17. Zastupljenost pojedinih esencijalnih amino-kiselina u miši nom tkivu, mleku i keratinu goveda, g/100g proteina (O’Connor i sar. 1993, Ainslie i sar. 1993)

Parametar M

etio

nin

Lizi

n

Arg

inin

Treo

nin

Leuc

in

Izol

euci

n

Val

in

His

tidin

Feni

lala

nin

Trip

tofa

n

Miši no tkivo 2,0 6,4 6,6 3,9 6,7 2,8 4,0 2,5 3,5 0,6 Protein mleka 2,7 7,6 3,4 3,7 9,2 5,8 5,9 2,7 4,8 1,5 Keratin 1,0 3,2 3,8 7,2 10,0 5,0 6,0 1,0 3,7 1,4

Uzdržne potrebe bakterija buraga (BB) su niže nego kod mnogih drugih vrsta bakterija. Me utim, prose an porast BB je nizak, što zna i da uzdržne potrebe ineipak zna ajan deo od ukupnih. Sa uzdržnim potrebama od 50 mg glukoze/g BB/h, teorijski maksimalni porast je 40g BB na 100 g OM koja je fermentisana, a brzina porasta je 5%/h. U tom slu aju je 29% od ukupne energije otpada na uzdržne potrebe. Prinos mikroorganizama se obi no nalazi u rasponu od 20 do 45 g elija na svakih 100 g ugljenih hidrata koji su fermentisani u buragu. Van Soest (1987) navodi da obroci sa visokim udelom koncentrata i silaže obi no dovode do nižeg prinosa MB, dok kabasta hraniva i mešani obroci do višeg. Hvelplund i Madsen (1990) tako e isti u da kabasti obroci mogu da imaju do 60% ve i prinos MB od koncentrovanih. U praksi obroci koji dovode do najve e sinteze MIP se najviše i konzumiraju a istovremeno njihova fermentacija u buragu je relativno brza.

Postupci procene mikrobijalne sinteze proteina

U ve ini novih sistema normiranja proteinske ishrane preživara sinteza MIP vezana je za energiju ili organsku materiju obroka. Tako ARC (1980 i 1984) navodi da ona iznosi 1,33 g azota MB/ MJ ME u obroku, INRA (1987) - 135 g MIP/kg svarljive organske materije, a Madsen (1985) - 125 g amino-kiselina/kg svarljivih ugljenih hidarata. I u veoma kompleksnom Cornell sistemu (Fox i sar., 1990) jedan od osnovnih inilaca koji se koriste za obra un sinteze MIP je raspoloživost ugljenih hidrata. U osnovi sve ove procene su takvim (obra unskim) izražavanjem ujedna ene, što u potpunosti ne odgovara onome što se stvarno dešava. U praksi


51

dolazi do ve ih variranja (pod uticajem brojnih inilaca), pa primena jednog koeficijenta u svim slu ajevima ne može da obezbedi ta nu procenu sinteze MIP. Efikasnost sinteze MB zavisi od uzdržnih potreba i obezbe enosti supstratom iznad tih potreba (Van Soest, 1987). Usled varijabilnog odnosa izme u uzdržnih potreba i potreba za porast elija prinos MB u buragu nije konstantan. Usled toga obra unski postupci procene sinteze su vezivanjem samo za energiju ili organsku materiju previše pojednostavljeni, te stoga ne omogu uju zaista pouzdanu procenu mikrobijalne sinteze proteina. Oni mogu da predstavljaju prelazno rešenje, dok se ne razvije metod kojim bi na dovoljno jednostavan na in mogla da se meri mikrobijalna produkcija proteina do koje dolazi pri ishrani odre enim obrocima ili hranivima. Do sada su koriš eni razli iti postupci ocene sinteze MIP: 1. metod pre iš enih obroka u kojima nije zastupljen azot; 2. metod u kome se prinos meri pomo u diaminopimelinske kiseline; 3. metod u kome se mere nukleinske kiseline iz MB; 4. metod u kome se meri sastav amino-kiselina u sadržaju sirišta ili tankih creva; 5. metod u kome se mikrobijalni protein obeležava izotopima (35S, 15N, 32P).Sve ove metode primenjivane su kako in vivo tako i in vitro i kod svih se frakcije azota koje dospevaju do duodenuma dele na: mikrobijalni, onaj iz obroka i endogeni. Najta nijim se smatraju metode u kojima se koriste izotopi, ali one imaju ve i broj nepovoljnih osobina koje umanjuju mogu nost šire primene. Metode koje se izvode in vivo nisu pogodne za širu primenu jer zahtevaju specijalno pripremljene životinje (fistulirane na buragu i duodenumu). Dobijeni rezultati podložni su znatnim varijacijama. Zbog toga se radi na razvoju metoda koje bi prevazišle takve probleme. Iz tih istraživanja je proizašao i postupak koji se svodi na merenje krajnjih produkata metabolizma purinskih baza izlu enih u urinu (alantoin, mokra na kiselina, ksantin i hipoksantin).

Amino-kiselinski sastav mikrobijalnog proteina

Iako je ova oblast relativno prou ena, ne postoji još uvek definitivno usaglašen stav o AK sastavu MIP. Razlog za ovo leži u tome što se odre ene vrste mikroorganizama buraga razlikuju u pogledu udela pojedinih AK, a u eš epojedinih vrsta determinisano je obrokom i mnogim drugim iniocima. Da bi se uspešno procenila koli ina mikrobijalnog proteina (odnosno AK) koja se stvara u predželucima potrebno je poznavanje slede ih parametara: procena mase (koli ine) mikroorganizama i amino-kiselinski sastav MIP. Prose an AK sastav prikazan je u tabeli 18. U mikroorganizmima buraga prose no ima 62,5% proteina (ili 10% N). Od toga 25% predstavljaju proteini elijskog zida, 15% protein nukleinskih kiselina a 60% su pravi proteini.


52

Tabela 18. Zastupljenost esencijalnih amino-kiselina u proteinu mikrobijalnog porekla, g /100g proteina (O’Connor i sar. 1993)

Parametar

Met

ioni

nLi

zin

Arg

inin

Treo

nin

Leuc

inIz

oleu

cin

Val

inH

istid

inFe

nila

lani

nTr

ipto

fan

elijski zid 2,4 5,6 3,8 3,3 5,9 4,0 4,7 1,7 4,2 1,6elijski

sadržaj 2,7 8,2 7,0 5,6 7,5 5,9 6,2 2,7 5,2 1,6

Bakterije 2,6 7,9 5,1 5,8 8,1 5,7 6,2 2,0 5,1 -

Koli ina neke AK mikrobijalnog porekla koja dospeva do duodenuma može da se izra una:

AK= (A B + C D) 0,01 gde je A - udeo AK u elijskom zidu (g/100g), B - koli ina elijskog zida koji kao rezultat fermentacije dospeva do duodenuma, C - udeo AK u elijskom sadržaju (g/100g) i D - koli ina elijskog sadržaja koja dospeva do duodenuma kao rezultat fermentacije. Od toga apsorbuju se samo AK elijskog sadržaja i smatra se da je njihova svarljivost u tankim crevima 100% (Russell i sar., 1992). Jedinjenja koji ine ukupni protein nekog hraniva razgra uju se u buragu razli itom brzinom. To zna i da AK sastav proteina koji se ne razgradi u buragu nije sasvim isti kao u originalnom hranivu. Ganev i sar. (1979) su ustanovili da su kod nekih proteinskih hraniva biljnog porekla (sa me soje, suncokreta i kikirikija) razlike u AK sastavu posle inkubacije in situ od 9 h vrlo male. Nasuprot tome, kod ribljeg brašna su postojale znatno ve e razlike. Varvikko i sar. (1983) navode da se koncentracija AK u uzorcima hraniva posle in situ inkubacije bitnije ne menja u odnosu na po etni uzorak. Izvesno odstupanje su ustanovili samo kod sa me uljane repice tretirane formaldehidom.

Tabela 19. Udeo vezanog proteina amino-kiselina u proteinu hraniva koja se koriste u ishrani preživara, g/100g proteina

(Sniffen i sar., 1992) Hranivo ADIP Hranivo ADI

PZelena masa trava 2,2 Zrno kukuruza 5,0 Seno trava 6,5 Pivski trop dehidriran 12,0 Zelena masa leguminoza 3,0 Sa ma soje 2,0 Seno leguminoza 14,0 Sa ma suncokreta 4,8 Silaža leguminoza 18,0 Suvi rezanac še erne repe 11,0 Silaža kukuruza 8,0 Riblje brašno 0,9 Zrno je ma 6,4 Mesno-koštano brašno 0,8


53

Tabela 20. Zastupljenost esencijalnih amino-kiselina u nerazgradivom proteinu hraniva koja se koriste u ishrani preživara, g/100g proteina (O’Connor i sar. 1993)

Hranivo

Met

ioni

n

Lizi

n

Arg

inin

Treo

nin

Leuc

in

Izol

euci

n

Val

in

His

tidin

Feni

lala

nin

Trip

tofa

n

Zelena masa i seno trava 0,7 2,8 2,8 2,8 5,5 2,8 3,8 1,0 3,5 4,5 Zelena masa i seno leguminoza 0,7 6,0 6,4 5,0 9,3 6,0 7,1 2,6 6,3 1,8 Silaža leguminoza 1,2 3,2 2,4 3,3 6,4 3,1 0,0 0,6 4,2 1,8 Silaža kukuruza 0,8 2,1 1,9 2,1 6,4 2,4 3,2 1,1 2,9 0,1 Zrno je ma 0,8 3,1 4,8 3,2 6,8 3,9 4,9 2,3 5,6 1,3 Zrno kukuruza 1,1 1,7 1,8 2,8 10,7 2,7 3,8 2,1 3,7 0,4 Suvi rezanac še erne repe 0,7 3,0 4,4 3,2 4,6 2,7 4,5 1,9 2,8 1,1 Pivski trop dehidriran 1,3 2,2 2,6 2,8 8,5 3,5 3,8 1,5 4,8 1,1 Sa ma i zrno soje 1,0 5,4 6,6 3,5 7,2 4,7 5,1 2,8 4,9 1,6 Sa ma suncokreta 2,2 4,3 9,9 4,5 6,9 4,3 6,9 2,4 4,9 1,9 Riblje brašno 2,8 7,1 7,2 4,2 7,0 4,5 4,8 2,3 4,3 1,5 Mesno-koštano brašno 1,3 5,1 6,4 3,4 6,4 3,0 4,6 1,9 3,5 0,5

Susmel i sar. (1989) navode da u pogledu profila AK odre enog hraniva u buragu ima dosta nejasno a. Prema nekim autorima (Macgregor i sar., 1978, Tamminga 1979, Crooker i sar. 1981 i 1986, Stern i sar. 1983) dolazi do promena u AK sastavu na proteinima koji ostaju nerazgra eni u buragu, dok drugi navode da je zastupljenost AK prakti no ista pre i posle mikrobijalne razgradnje (Varvikko, 1983, Setala i Syrjala-Quist 1984-5, Crooker i sar., 1987). Novija istraživanja su pokazala da se AK profil rastvorljivog i nerastvorljivog dela proteina zna ajno razlikuje i da to dovodi do kontradiktornih rezultata. Pri tome O’Connor i sar. (1993) zaklju uju da AK profil nerastvorljivog proteina ostaje malo promenjen posle fermentacije u buragu. To prakti no zna i da se i AK profil NP ne razlikuje zna ajnije od AK profila nerastvorljivog dela proteina obroka. Koli ina neke AK poreklom iz hraniva, odnosno NP, koja dospeva do duodenuma može da se izra una:

AK= A NP 0,01

gde je A - udeo AK u nerazgradivom proteinu obroka (g/100g) a NP - udeo nerazgradivih proteina u obroku (g/dan). Da bi se dobila slika o tome koliko AK je iz ove frakcije dostupno za životinju, mora se od vrednosti NP oduzeti vezani (neusvojivi) protein koji se odre uje kao ADIP. Zastupljenost ove frakcije proteina u nekim hranivima prikazana je u tabeli 19. U tabeli 20 prikazana je zas-tupljenost važnijih esencijalnih AK u nerazgradivom proteinu istih hraniva, a u tabeli 21 primeri obroka kod kojih je izvršen prora un AK.


54

Tabela 21. Procena snabdevanja amino-kiselinama iz obroka za razli ite faze proizvodnog ciklusa krave

Pokazatelji Laktacija dana Zasušenje 0-60 61-

150151-250

251-305

60-20 20-0

Telesna masa, kg 572 593 650 650 650 650 Mleka po kravi, kg/dan 34,2 30,8 22,3 17,2 - - Mle na mast, % 3,68 3,75 3,82 3,90 - - Sastav obroka, kg Seno lucerke 3,00 3,00 2,50 2,50 2,50 1,50 Slama - - - - 3,00 2,50 Silaža kukuruza (35-40%SM) 15,00 15,00 15,00 15,00 8,00 8,00 Senaža lucerke (40-60%SM) 6,00 6,00 6,00 6,00 2,00 3,00 Suvi rezanac še erne repe 2,00 2,00 2,00 2,00 0,50 1,00 Pivski trop 3,00 3,00 3,00 3,00 - 1,50 Silirani klip kukuruza (65%SM)

4,00 4,00 3,50 3,00 2,00 2,00

Soja, prekrupa zrna (140°C) 2,00 1,5 - - - - Zrno kukuruza 0,95 0,80 0,63 0,42 0,32 0,53 Pšeni ne mekinje 0,61 0,51 0,41 0,27 0,20 0,34 Sa ma suncokreta 2,12 1,79 1,41 0,94 0,71 1,18 Kukurizni gluten 0,45 0,38 0,30 0,20 0,15 0,25 Dikalcijum fosfat 0,15 0,15 0,15 0,10 0,08 0,13 So 0,07 0,07 0,06 0,03 0,02 0,04 Premiks za krave 0,10 0,10 0,10 0,10 0,10 0,10 Aminokiseline (g/dan) Metionin 48,0 44,8 37,1 33,6 21,7 25,1 Lizin 151,5 140,3 109,2 101,1 65,9 73,0 Arginin 154,1 140,2 105,2 95,4 61,3 70,1 Treonin 111,3 103,3 82,3 75,2 48,4 54,7 Leucin 197,6 179,6 136,8 121,8 77,2 90,4 Izoleucin 125,1 115,1 89,1 81,4 51,8 59,0 Valin 140,0 128,4 99,3 90,1 57,2 65,5 Histidin 62,1 56,5 42,2 38,2 24,5 28,0 Fenilalanin 123,5 112,5 85,1 76,9 49,0 56,3 Triptofan 28,7 27,4 24,2 22,2 14,5 16,3


55

Potrebe u ugljenim hidratima

Aspekti normiranja vlakana u obrocima krave

Efektivna vlakna

Najadekvatnije merilo udela vlakana u obroku predstavlja NDF (Fox i sar. 1990, Grubi i sar. 1999b). Ovi autori navode da je njegov zna aj u stimulisanju preživanja i žvakanja, u puferisanju sadržaja buraga, za održavanje zida buraga kao i za održavanje procenta masti u mleku. Od udela NDF u obroku zavisi odnos kabaste i koncentrovane hrane. Kako to prakti no izgleda prikazano je u tabeli 22.

Tabela 22. U eš e SM iz kabaste hrane zavisno od udela NDF u obroku, % (Hutjens, 1993)

Faza laktacije Udeo NDF u obroku, % 40 45 50 55 60 65 Po etak laktacije 65 58 52 47 43 40 Sredina laktacije 80 71 64 58 53 49 Kraj laktacije 95 84 76 69 63 58 Zasušenje 100 100 100 91 83 77

Zastupljenost NDF koja efektivno može da zadovoljava ove potrebe (tzv. efektivna NDF) zavisi pre svega od veli ine estica hrane. U tabeli 23 je prikazan udeo NDF u suvoj materiji nekih hraniva kao i zastupljenost efektivne NDF u njihovoj ukupnoj NDF.

U tabeli 24 prikazane su potrebe krava i junica u efektivnoj NDF. Pri tome uzima se u obzir da 75% NDF treba da bude iz kabaste hrane, što zna i da bi se dobila koli ina iz kabaste hrane dobijene vrednosti treba da se množe sa faktorom 0,75. Iako gruba NDF vlakna obezbe ena iz bilo kog izvora mogu da zadovolje potrebe za preživanjem, kvalitet tih vlakana ima zna ajnog uticaja na procese u buragu i efikasnost populacije mikroorganizama. Pored veli ine estica i zadovoljavaju ih nivoa NDF u obroku mora se povesti ra una i o drugim faktorima koji se odnose na hraniva. To su: puferni kapacitet i kapacitet razmene katjona, kao i brzina fermentacije (Grubi i sar. 1997).


56

Tabela 23. Udeo NDF i efektivne NDF (ENDF) u hranivima (Fox i sar. 1990)

Hranivo %NDF ENDF Hranivo %NDF ENDF %SM %NDF %SM %NDF

Seno leguminoza, rano košeno 42 34 Silaža kukuruza, 30-50% zrna 55 81 Seno leguminoza, prose no 46 92 Kukuruz, prekrupa 9 48 Zelena masa leguminoza u prole e 33 41 Kukuruz, celo zrno 9 100 Zelena masa leguminoza u leto 38 41 Pšeni na slama 70 98 Silaža leguminoza, rano košeno 42 34 Je am, prekrupa 19 34 Silaža leguminoza, prose no 46 41 Ovas, prekrupa 32 34 Seno trava, prose no 67 98 Sa ma soje (44%UP) 14 23 Zelena masa trava, prole e 50 41 Sa ma suncokreta 40 23 Zelena masa trava, leto 55 41 Dehidrirana lucerka 45 6 Zelena masa trava, jesen 48 41 Rezanci še erne repe 54 33

Tabela 24. Dnevne potrebe u efektivnoj NDF za krave i junice(Fox i sar. 1990)

Kategorija % TM Krave do 100 dana posle partusa 0,8+(0,004 DL*)Krave od 100 dana posle partusa do 160 dana bremenitosti 1,2 Krave posle 160 dana bremenitosti 1.2-[0,4 (DB*-160)/120] Junice u porastu 0,8

Sistem ocene efektivnosti vlakana

Mertens (1998) je definisao sistem kojim se, na osnovu usitnjenosti hraniva može preciznije proceniti efektivnost vlakana kabastih i koncentrovanih hraniva. Ovaj autor efektivnost vlakana definiše kao deo NDF vlakana koji uti e na žvakanje i funkcije buraga i naziva je fizi ka efektivnost. Ta frakcija vlakana uti ena regulisanje pH vrednosti te nog sadržaja buraga preko produkcije pljuva ketokom žvakanja i preživanja. Tako e, zna ajna je za stvaranje spleta vlakana koji omogu uje selektivno zadržavanje estica hrane u buragu. Zapaženo je, kako je i prikazano u tabeli 25. da neusitnjeno seno izaziva najve u aktivnost žvakanja, preživanja i ukupnu aktivnost žvakanja po kg konzumiranih NDF, stoga je Mertens koristio ovo hranivo kao standard prema kome su obra unavani faktori fizi ke efektivnosti za sva ostala hraniva.

* DL = dani laktacije, DB = dani bremenitosti


57

Tabela 25. Faktori efektivnosti (FE) vlakana za kabasta i koncentrovana hraniva (Mertens, 1998)

Fizi ka forma (stepen usitnjenosti)

FE Seno trava

Silažatrava

Silažakukuruz

a

Senolucerke

Silažalucerke

Koncentrati

Kabasta hraniva Neusitnjena 1,00 Dugo - - - - - Grubo usitnjena 0,95 Grubo Grubo Dugo - - - Srednje grubo usitnjena

0,90 Srednje Srednje

Grubo Grubo - -

Srednje usitnjena 0,85 Fino Fino Srednje Srednje Grubo - Srednje fino usitnjena 0,80 - - Fino - Srednj

e-

Fino usitnjena 0,70 - - - Fino Fino - Mlevena 0,40 Mleven

o- - Mleven

o- -

Koncentrati Gnje eni 0,80 - - - - - Visokovlažno zrno kukuruza Gnje eni 0,70 - - - - - Je am Grubo 0,60 - - - - - Grubo mleveni kukuruz Srednje 0,40 - - - - - Srednje mleveni kukuruz Fino 0,30 - - - - - Fino mleveni ili peletirani

kukuruz

Kapacitet vlakana za razmenu katjona

Puferni kapacitet hraniva zavisi od kapaciteta za razmenu katjona vlakana, a u manjoj meri i od fermentativnog razlaganja proteina do amonijaka. Me ugrupe koje razmenjuju jone u elijskim zidovima biljnog materijala spadaju: karboksilni, amino, slobodni alifati ni hidroksilni i fenolni hidroksilni joni. Sve one imaju sposobnost vezivanja metalnih jona. Stoga su osobine vezane za površinu vlakana, higroskopnost i kapacitet za razmenu katjona me usobnopovezane, a od njih zavisi i brzina fermentacije elijskog zida. Postoji više metoda kojima se kapacitet za razmenu katjona može meriti (McBurney i sar. 1981, Allen i sar. 1985, McBurney i sar. 1986), me utim, pošto je to prili no kompleksna problematika o njoj ovde posebno ne e biti re i.Vrednosti odre ene za hraniva koja se koriste u ishrani krava prikazane su u tabeli 26. Razmena jona je osobina vlakana da vezuju metalne jone na svojoj površini. Ona služi kao rezerva jona, gde se K+, Ca++, Na+, i Mg++ menjaju sa H+

kada se pH smanji a zatim se ponovo vezuju kada novi katjoni postanu dostupni usled mešanja pljuva ke i sadržaja buraga. Vlakna koja su prošla kroz proces preživanja prolaze i niz digestivni trakt vrše ulogu pufera i u crevima. Zrela kabasta hrana leguminoznog porekla ima najve i kapacitet za razmenu katjona. Silaža kukuruza ima tri puta manji kapacitet od lucerke. Zrela travna masa tako eima mali puferni kapacitet


58

Puferni kapacitet zavisi od fizi kog efekta koji neko hranivo izaziva u buragu kao i od procesa preživanja. Pošto fermentacija ugljenih hidrata dovodi do stvaranja velikih koli ina isparljivih masnih kiselina, njihovo uklanjanje putem apsorpcije i razmene jona je neophodno za održanje optimalne pH vrednosti u buragu. Vlakna spadaju u hranljive materije koje se najsporije vare ime zna ajnodoprinose o uvanju normalnih uslova u buragu. Zbog svega toga, kada se u obroku krave na e travna masa zajedno sa koncentratom bogatim u skrobu (koji se razlaže brzo i dovodi do stvaranja mle ne kiseline) pove avaju se šanse da se javi acidoza.

Tabela 26. Kapacitet za razmenu katjona pojedinih hraniva*

Hranivo CEC CCE CCE Meq/

100gkg NDF Kg SM

Seno lucerke 50 4 9 Seno ježevice 30 7 11 Slama pšeni na 13 15 19 Silaža trava 25 8 19 Silaža kukuruza 44 13 30 Ljulj engleski 24 8 20 Ovas, zrno 17 12 31 Rezanac še erne repe 70 3 5 Sa ma soje 41 5 40 Sa ma suncokreta 37 5 29 Sa ma uljane repice 100 2 8 Suvi pivski trop 29 7 11

Usled toga što usporava izlazak sadržaja iz buraga, razmena jona je povezana sa grubim lignificiranim vlaknima. Veza sa ligninom pomaže da se održi dovoljna koli ina katjona u buragu. Zbog svega toga se smatra da lignin, iako je nesvarljiv, ima odre ene pozitivne funkcije u procesu varenja hrane u buragu. Van Soest i sar. (1991) navode da verovatno postoje i izvesne potrebe za ligninom u buragu, ali da one za sada još uvek nisu ozbiljnije razmatrane.

* Kapacitet za razmenu katjona (cation exchange capacity - CEC) i ekvivalent kalcijum karbonata (calcium carbonate equivalent - CCE) koji predstavlja koli inu NDF ili suve materije hraniva (SM) koja ima kapacitet razmene ekvivalentan sa 1 mol (100 g) kalcijum karbonata (McBurney i sar. 1981)


59

Brzina fermentacije vlakana

Postoji jaka veza izme u brzine fermentacije ugljenih hidrata i produkcije mikrobijalnog proteina po jedinici mase hraniva koje se vari u buragu. Brzina fermentacije odre uje koli inu energije koja je dostupna mikroorganizmima buraga u jedinici vremena. Ve a brzina fermentacije omogu uje brži porast populacije mikroorganizama. Kada se u obroku nalazi ve a koli ina skroba, brzina fermentacije raste. Usled toga neki mikroorganizmi koji koriste skrob prestaju da produkuju sir etnu i po inju da stvaraju mle nu kiselinu. Time se snižava pH vrednost te nog sadržaja buraga što usporava rast svih mikroorganizama, a posebno negativno dejstvo ima na celuloliti ke vrste. Brzina fermentacije skroba nekih hraniva prikazana je u tabeli 27. Potencijalna brzina fermentacije ugljenih hidrata nekog hraniva ili obroka odre uje njihovu sudbinu u organima za varenje i efikasnost sa kojom emikroorganizmi mo i da ga iskoriste. Ona varira kod polisaharida koji se sre u u biljnoj hrani, pa zbog razlike u sastavu postoje i razlike u brzini razlaganja NDF u buragu. Pektini se razlažu brzo, dok su celuloza i skrob u tom pogledu vrlo varijabilni zavisno od izvora, odnosno hraniva. Pri sastavljanju obroka uskla ivanje razli itih izvora ugljenih hidrata može da bude veoma korisno. Treba imati u vidu da brzo razgradivi skrob i še eri uti u nepovoljno na varenje ce-luloze, dok prisustvo pektina može da umanji ovaj problem (pošto se pri fermentaciji pektina kao krajnji produkt ne stvara mle na kiselina). Pektina ima dosta u lucerki i rezancima še erne repe, a malo su zastupljeni u kukuruzu i travama. Poznavanje brzine razgradnje i stepena varenja skroba i NDF u buragu (tabela 28) je zna ajno za formulisanje obroka koji obezbe uju konstantnu fermentaciju u buragu tokom celog dana. Time se smanjuju dnevne oscilacije u pH vrednosti te nog sadržaja buraga i rizik da u nekim momentima ona padne ispod optimalne. Pravilnom formulacijom mogu da se dobiju obroci koji i pored toga što sadrže viši udeo koncentrovanih hraniva ne dovode do ve ih problema. To je jedno od mogu ih rešenja za pove anje proizvodnje mleka.


60

Tabela 27. Brzina fermentacije skroba zrnevlja žitarica u buragu odre ena metodom in situ (Nocek i Tamminga, 1991)

Hranivo Skrob

Brzina razgradnje Nerazgradivi skrob

%SM %/h % od ukupnog skroba Kukuruz 67,6 4,0 40,6 Pirina 84,8 7,6 29,4 Ovas 46,6 18,8 0,8 Pšenica 66,6 18,8 6,7 Je am 56,1 24,2 6,5

Funkcionalna vlakna

Funkcionalna vlakna opisuju fizi ku osobinu vlakana. Hemijskom analizom (npr. NDF) dobija se samo zastupljenost vlakana u nekom hranivu ili obroku. Ali te analize ne prave razliku izme u neusitnjenog i usitnjenog sena. Uticaj na procese u buragu, varenje i celokupno zdravlje krave, ove dve fizi kirazli ite forme hraniva, je sasvim druga iji. Duga vlakna stimulišu žvakanje i preživanje kao i lu enje pljuva ke. Usitnjena vlakna, me utim, deluju sasvim obrnuto, što je nepovoljno za proces varenja.

Tabela 28. Brzina razlaganja NDF nekih hraniva u buragu odre ena metodom in situ (Hinders, 1995)

Hranivo NDF Brzina razgradnje Razgradivost %SM %/h %NDF Lucerka, seno 48,2 0,78 34,6 Detelina crvena, seno 54,3 0,68 39,2 Ježevica, seno 70,0 0,62 47,1 Silaža biljke kukuruza 79,3 0,82 32,3 Kukuruz, zrno 16,7 0,51 42,3 Kukuruzne ko anke 92,1 0,34 27,5 Je am, zrno 28,0 1,45 58,0 Ovas, zrno 36,7 2,70 26,4 Pšeni no sto no brašno 40,0 1,44 52,1 Pšeni ne mekinje 38,0 0,77 47,9 Sa ma soje 18,1 0,54 78,0 Kukuruzni gluten 39,0 0,65 42,1 Pivski trop 65,0 0,71 50,8 Suvi rezanac še ernerepe

55,7 0,55 68,9

Pove anjem obima konzumiranja kabaste hrane (odnosno funkcionalnih vlakana) u dugoj formi, produžuje se vreme provedeno u žvakanju i preživanju.


61

Krava koja konzumira dnevno 4-6 kg NDF (što bi odgovaralo njenim potrebama) provede 3-5 sati uzimaju i hranu i 4-7 sati preživaju i. Fino seckanje, mlevenje ili peletiranje kabaste hrane smanjuje vreme provedeno u žvakanju i preživanju - što se negativno odražava na iskoriš enje ovih hraniva. Smatra se da je za optimalno odvijanje varenja hrane potrebno da minimalno 30% mase kabastih hraniva bude sa dužinom odse aka ve om od 1 cm, a 15% dužih od 4 cm.

Aspekti normiranja skroba u obrocima za krave

I pored toga što je opšte prihva eno da se ve i deo skroba razlaže u buragu, ima indikacija da, kada se krave hrane nekim obrocima (u kojima dominira kukuruz), zna ajan deo skroba može da izbegne razgradnju u buragu, kod visokomle nih krava ak 3-5 kg na dan (McCarthy i sar. 1989). Takvi podaci donekle osporavaju teoriju da je prakti no sva glukoza u organizmu krave nastala u procesu glukoneogeneze. Nekoliko kilograma skroba koji se razloži do glukoze u tankim crevima predstavlja zna ajan doprinos ukupnoj koli ini glukoze koja se nalazi u organizmu krave (tzv. "pool" glukoze). Pri tome kod skroba svarenog u crevima ne javljaju se prili no veliki gubici (u vidu toplote) koji su povezani sa fermentativnim razlaganjem u buragu. Pošto se smatra da je nedostatak glukoze u mle noj žlezdi osnovni ograni avaju i inilac proizvodnje mleka, ovakvo pove anje "poola" glukoze može da ima pozitivan uticaj na ukupnu proizvodnju mleka.

inioci koji uti u na obim razgradivosti skroba, a time i na koli inu NS koja dospeva do tankih creva su: 1. prirodne osobine skroba pojedinih hraniva, 2. na in obrade zrnevlja žitarica (izlaganje temperaturi, fino a meljave), 3. brzina usitnjavanja estica u buragu i 4. brzina prolaska sadržaja kroz burag.

Varenje skroba u tankim crevima

Pitanje koje se naj eš e postavlja kada je re o varenju skroba u tankim crevima je da li krava uspešno može da svari skrob koji izbegne razgradnju u buragu i dospe do tankih creva. Ovo pitanje se bazira na rezultatima nekih istraživa a (Owens i sar. 1986) koji ukazuju na nedovoljnu aktivnost amilaze i izomaltaze u tankim crevima. Danas se, me utim, smatra da takvih ograni enja u pogledu sposobnosti krave da vari skrob u tankim crevima nema (Nocek i Tamminga, 1991). Ovi autori su ustanovili pozitivnu povezanost izme u NS i skroba koji se vari u tankim crevima. To zna i da je svarljivost skroba ve a što njegov ve ideo dospeva do creva. Neki autori (Kreikemeier i sar. 1991) smatraju da hidroliza skroba svojim obimom može da prevazi e kapacitet apsorpcije glukoze u tankim crevima. Iz jedne


62

podrobne analize koju je uradio Nocek (1996) zapaža se da efikasnost iskoriš avanjaskroba u organizmu krave opada sa pove anjem udela NS. Pove anjem koli ineskroba koja dospeva do tankih creva smanjuje se njegova svarljivost u crevima. To je u skladu sa nekim ranijim zapažanjima - da svarljivost energije opada kada krave konzumiraju obrok koji prevazilazi uzdržne potrebe (Conrad, 1966). Usvajanje glukoze od strane mle ne žlezde je glavni inilac od koga zavisi brzina lu enja mleka (Kronfeld, 1976). Usvajanje glukoze je linearno povezano sa dostupnoš u glukoze za mle nu žlezdu i njenom koncentracijom u krvi. U organizmu krave postoje prili no velike potrebe za glukozom, pošto se od nje stvara mle ni še er (laktoza). Mle na žlezda krave koja daje 40 kg mleka na dan ima dnevne potrebe u glukozi oko 3 kg. Od nje se svara mle ni še er (laktoza). Prema tome, svako dejstvo kojim se putem ishrane uti e na snabdevenost mle nežlezde glukozom može da pove a proizvodnju. Postoje dva mogu a puta pove anja procenta glukoze u krvi: obezbe enjeugljenih hidrata koji svojom fermentacijom u buragu dovode do stvaranja glukogenih materija (iz kojih e glukoneogenezom jetra stvoriti glukozu) i ishrana obrocima sa pove anim udelom NS. Teorijski gledano ovaj drugi bi trebalo da bude efikasniji (jer se tako izbegavaju gubici u energiji koji nastaju pri fermentaciji) - ukoliko istovremeno ima dovoljno ugljenih hidrata koji su razgradivi u buragu, tako da se ne umanji sinteza mikrobijalnog proteina. Ipak, pitanje je koliko se na ovaj na in može stvarno dovesti do pove anja procenta glukoze u krvi. Iako se ovim pomeranjem mesta varenja postiže pove anasvarljivost skroba, izgleda da postoji mehanizam koji ograni ava obim usvajanja glukoze u tankim crevima (Nocek, 1996). Za sada nema pravog objašnjenja za ovu pojavu. Sva glukoza u organizmu krave nije direktno poreklom iz hrane, ve je nastala procesom glukoneogeneze u jetri. Potrebe u glukozi za metaboli keprocese kod preživara i nepreživara su sli ne. Najvažniji izvor iz koga se kod preživara stvara glukoza je propionska kiselina (30-60%), ali u tu svrhu može da posluži veliki broj drugih organskih jedinjenja. Drugi po važnosti izvor su amino-kiseline (do 20%). U slu aju kada se 20% potreba u glukozi obezbe uje iz amino-kiselina, kod krave koja daje 40 kg mleka dnevno, ak 1/3 ukupnog proteina iz obroka se potroši kao izvor energije. Efikasnost iskoriš avanja skroba u tankim crevima može da bude ve anego kada se on koristi u buragu. Me utim, kada se neke neophodne potrebe u energiji zadovolje (oksidativni metabolizam), posebno na po etku laktacije, skrob koji se razlaže u crevima koristi se za uštedu u endogenoj sintezi glukoze. Tako e,taj skrob može da omogu i uštedu nekih amino-kiselina (lizina i metionina) koje se koriste za oksidativne svrhe, odnosno kao izvor energije. Nocek (1996) smatra da je, u koli inama u kojima skrob može da bude uklju en u obroke krava,


63

isplatljivije (jeftinije) da se ove amino-kiseline obezbede putem pove ane sinteze mikroorganizama u buragu nego (kako je danas uobi ajeno) dodavanjem nerazgradivih proteina. Treba imati u vidu da obrada žitarica (osnovnih izvora skroba) omogu uje ve u dostupnost skroba u buragu, ali ona može znatno da uti ena cenu hrane.

Osobine skroba iz razli itih hraniva

Skrobna zrnca su specifi na za svaku biljnu vrstu. Ova osobina se ponekad koristi i pri identifikaciji nepoznatih biljnih materijala. U zavisnosti od veli ine i unutrašnje strukture skrobnih zrnaca ona su više ili manje podložna razlaganju od strane enzima - amilaza ili amiloglukozidaze (Grubi , 1987a, Aleksi i sar. 1999b, Grubi i sar. 2000). Usled toga je i udeo potencijalno razgradivog i nerazgradivog skroba u hranivima razli it (tabela 27). Jedan od razloga za ove razlike koje postoje me u žitaricama leži u strukturi zrna žitarica. Konfiguracija proteina u zrnu može da uti e na dostupnost skrobnih zrnaca za razgradnju. Skrobna zrnca mogu da budu inkorporirana u proteinski matriks endosperma usled ega se razgradivost skroba smanjuje. To je posebno uo ljivo kod kukuruza i sirka. (Rooney i Pflugfelder, 1986, Grubi ,1998). Odgovaraju i na in obrade može da razbije taj matriks i da skrob u inidostupnijim za enzimatsku razgradnju.

Obrada hraniva

Odavno je ustanovljeno da je za goveda bolje da im se žitarice daju u obra enom obliku nego kao celo zrno. Obrada po pravilu pove ava dostupnost skroba razlaganju od strane enzima, što dovodi do boljeg ukupnog iskoriš avanjaenergije koja se nalazi u hranivu (Grubi , 1987b). Prema jednoj klasifikaciji obrada žitarica može da se podeli na: fizi ku,fizi ko-hemijsku i hemijsku. Fizi ki procesi obrade sastoje se u mlevenju, lomljenju, mrvljenju, gnje enju, odnosno usitnjavanju zrnevlja žitarica. To je u osnovi tradicionalan vid obrade koji je ušao u široku praksu svuda u svetu. Fizi ko-hemijski postupci podrazumevaju primenu toplote i vode. Tu spadaju: kuvanje, ekstrudovanje, mikronizacija, koki anje, pahuljanje, prženje, kao i peletiranje zrnevlja žitarica ili kompletnih smeša koncentrata (Grubi i sar. 1997, Sretenovi i sar. 1995). Ovi procesi, ako su sprovedeni na pravi na in,dovode do toga da skrob žitarica u ve oj ili manjoj meri bude želatinizovan ( ime je uništena unutrašnja struktura skrobnih zrnaca) i usled toga se pove ava njegova svarljivost u buragu i tankim crevima (Theurer, 1986, Grubi , 1987a). Nasuprot


64

tome, ako se neki od ovih procesa pogrešno primeni (npr. previsoka temperatura dovodi do stvaranja nesvarljivih kompleksa izme u skroba i proteina), to može da dovede do negativnih rezultata. Hemijska obrada može da pove a ali i smanji dostupnost skroba enzimatskoj razgradnji, u zavisnosti od toga koja se hemijska supstanca koristi i doze koja je primenjena. Na primer, tretman formaldehidom deluje depresivno na razlaganje skroba u buragu (McAllister i sar. 1990). Obi no fizi ka i fizi ko-hemijska obrada dovode do pove anja udela RS i do pove anja efikasnosti iskoriš avanja svih hranljivih materija hraniva u organizmu goveda. Do toga dolazi usled razaranja proteinskog matriksa koji okružuje skrobna zrnca i razaranja unutrašnje strukture skrobnog zrnca. Ova dva efekta, svaki za sebe ili zajedno, dovode do toga da skrobna zrnca postaju pristupa nija za delovanje enzima.

Brzina usitnjavanja estica i prolaskasadržaja kroz burag

Brzina usitnjavanja estica hrane u buragu uti e na brzinu kojom sadržaj prolazi kroz burag, a to deluje na obim konzumiranja suve materije obroka i ukupnu proizvodnju krave. Osnovni putevi kojima se estice hrane usitnjavaju u buragu su: žvakanje prilikom uzimanja hrane, preživanje, mikrobijalna fermentacija i delovanje miši a zida buraga. Ove aktivnosti, deluju i simultano, dovode do pove anja površine estica hrane ime ih ine dostupnijim za dejstvo enzima. Kada su estice dovoljno usitnjene, bile razložene ili ne one mogu da napuste burag kroz retikulo-omasalni žljeb. Pokretanje digesta kroz retilkulo-rumen i izlazak kroz retikulo-omasalni žljeb je pod uticajem broja i u estalosti kontrakcija retikuluma, razlika u pritisku izme u retikuluma i omasuma i kapaciteta omasuma. Iako sve ovo u znatnoj meri zavisi od životinje, njenog fiziološkog stanja i individualnih osobina, osnovni preduslov za izlazak hrane iz retikulo-rumena je usitnjenost estica.

Potrebe u mineralnim materijama

U ishrani krava u laktaciji potrebe u mineralnim materijama i pored toga što se o njima dosta zna, još uvek nisu sasvim prou ene. Zbog toga se one izražavaju u vidu preporuka na bazi empirijskih, u praksi proverenih iskustava. Kod krava su ove potrebe sastavljene iz dva dela: 1. za održanje organizma i 2. za proizvodnju.


65

Uobi ajeno je da se mineralne materije u ishrani klasifikuju na makro i mikroelemente. Ta podela se zasniva na bazi udela ovih elemenata u obroku. U makroelemente spadaju oni koji su u organizmu životinje zastupljeni više od 50 mg/kg, dok u mikroelemente spadaju oni ija je zastupljenost manja od 50 mg/kg. Danas se klasi ni simptomi nedostatka ili viška minerala u ishrani krava ne sre u esto. Me utim, vrlo su esti slu ajevi manjeg deficita ili suficita koji obi no prolaze nezapaženo a uti u na proizvodne i reproduktivne rezultate (Grubi i sar. 1996). Što je proizvodnja mleka ve a, to bolje i preciznije moraju da budu zadovoljene potrebe u mineralima. Kada je re o ishrani krava najzna ajnijimakroelementi su kalcijum, fosfor, magnezijum, kalijum, natrijum, hlor i sumpor, a od mikroelemenata kobalt, bakar, jod, gvož e, mangan, selen, cink. U šemi 6 dat je prikaz grupa minerala prema zna aju i ulozi u organizmu. Postoje dva osnovna izvora minerala: hraniva i mineralni dodaci. Bez obzira na izvor, od presudnog zna aja je i biološka dostupnost minerala. Biološka dostupnost minerala pokazuje koliko uspešno se neki mineral koristi od strane životinje. Sa pove anjem dostupnosti minerala smanjuje se njegova koli ina dok je, u slu aju niske dostupnosti potrebna ve a koli ina za zadovoljenje potreba krava. U tabeli 29 prikazana je dostupnost Ca, P, Mg i S iz razli itih izvora.

Šema 6 Mineralne materije prema zna aju i ulozi u organizmu Mineralni elementi

Esencijalni Potencijalno Potencijalno Ostali Makro Mikro esencijalni toksi ni

Kalcijum (Ca) Gvož e (Fe) Barium (Ba) Bakar (Cu) Aluminijum (Al) Fosfor (P) Kobalt (Co) Brom (Br) Molidben (Mo Antimon (Sb) Kalijum (K) Bakar (Cu) Stroncium (Sr) Selen (Se) Bizmut (Bi) Natrijum (Na) Mangan (Mn) Kadmium (Cd) Fluor (F) Bor (B) Magnezijum (Mg) Cink (Zn) Silicijum (Si) Germanijum (Ge) Sumpor (S) Jod (J) Arsen (As) Zlato (Au) Hlor (Cl) Selen (Se) Kadmijum (Cd) Rubidijum (Rb) Hrom (Cr) Olovo (Pb) Srebro (Ag) Molidben (Mo) Živa (Hg) Titan (Ti) Silicijum (Si) Nikl (Ni) Kalaj (Sn) Fluor (F) Vanadijum (Va) Arsen (As)

Ukupna koli ina nekog minerala u hrani nema toliko zna aja koliko ima njegova dostupnost za životinju. Dostupnost nekog elementa zavisi od: 1) vrste životinje, 2) uzrasta i pola, 3) zdravlja životinje, 4) ishrambenog statusa: bilansa ostalih hranljivih materija u obroku, 5) hemijske forme elementa, 6) nivoa i oblika u kome su zastupljeni drugi elementi, 7) na ina obrade hraniva, 8) prisustva materija koje vezuju minerale i ine ih nedostupnim, 9) fenofaze razvoja biljaka u


66

momentu ubiranja, 10) statusa minerala u zemljištu, 11) na ina snabdevanja zemljišta mineralima, 12) na ina regulisanja vodnog režima u zemljištu i dr. Me u navedenim iniocima sa stanovišta usvajanja posebno je zna ajna forma u kojoj se daju mineralne materije. U obroku se one sre u u organskoj i neorganskoj formi. U organskoj formi se nalaze u hranivima koja ine obrok, dok se u neorganskoj obi no daju u dodatku (predsmeši). Pri tome Jovanovi i sar. (1995a) isti u da su sulfati najrastvorljiviji i da su dostupniji za životinju od karbonata i oksida. Kako se vidi iz tabele 29 koštano brašno i dikalcijum fosfat imaju najve udostupnost Ca, kre njak osrednju, a kabasta hraniva najnižu. Ve ina uobi ajenihizvora fosfora ima zadovoljavaju u dostupnost. U tabelama 30, 31 i 32 prikazane su potrebe visokoproizvodnih krava u mineralnim materijama.

Tabela 29. Relativna dostupnost nekih minerala iz razli itih izvora(Grant, 1993)

Relativna Izvori dostupnost Kalcijuma Fosfora

Visoka Pareno koštano brašno Monokalcijum-fosfat Monokalcijum-fosfat Mononatrijum-fosfat Dikalcijum-fosfat Amonijum-fosfat Kalcijum-hlorid Dikalcijum-fosfat Srednja Kalcijum-karbonat Pareno koštano brašno Kre njak Defluorisani fosfat Natrijum tripolifosfat Niska Kabasta hraniva Krmni fosfat defluorisan

Magnezijuma Sumpora Visoka Magnezijum-oksid Kalcijum-sulfat Magnezijum-sulfat Natrijum-sulfat Magnezijum-karbonat Kalijum-sulfat Magnezijum-sulfat Srednja Magnezijum-hlorid Niska Dolomitski kre njak Elementarni sumpor Biljna hraniva


67

Tabela 30. Potrebe u mineralima (u odnosu na SM obroka) prema preporukama NRC (1989) - telesna masa krave 600 kg, mle nost 30 kg/dan 4%MKM pri

konzumiranju 20 kg SM Mineral Jedinica Preporuka Kalcijum % 0,43-0,77 (0,95) Fosfor % 0,28-0,49 a

Magnezijum % 0,20-0,25 (0,30) ab

Kalijum % 0,90-1,00 (1,3-1,5) bNatrijum % 0,18 (0,5) bHlor % 0,25 Sumpor % 0,20-0,25 Kobalt mg/kg 0,10 Bakar mg/kg 10 Jod mg/kg 0,6 Gvož e mg/kg 50 Mangan mg/kg 40 Selen mg/kg 0,3 Cink Mg/kg 40-60

Makroelementi

Kalcijum (Ca)

Oko 99% Ca u telu nalazi se u kostima i zubima. Kosti služe ne samo kao strukturni organi, ve i kao depo Ca. Preostali 1% Ca nalazi se u krvi i drugim tkivima i ima zna ajnu ulogu: nivo Ca u krvi reguliše brzinu otkucaja srca. Na po etku laktacije javlja se nagli porast potrebe za Ca (veliki deo Ca je vezan sa kazeinom u mleku). Tada nivo Ca u krvi može zna ajno da opadne i da izazove “mle nu groznicu”. Tada se brzina otkucaja srca smanjuje toliko da krava ne može da stoji na nogama i ako se ne le i može da padne u komu i ugine. Ovo se obi no rešava injekcijom nekog preparata (intravenozno) na bazi Ca. Druga uloga Ca je u kontroli nadražaja miši a i nerava. Kako se pove avanivo Ca u miši ima i nervima tako raste i njihova nadražljivost. Kalcijum je važan i za zgrušavanje krvi. Apsorpcija Ca u duodenumu i crevima krave zavisi od: 1) izvora Ca (svarljivost Ca varira od 31% u lucerki do 56% u dikalcijum fosfatu), 2) prisustva vitamina D (nedovoljan nivo vitamina D smanjuje apsorpciju Ca), 3) nivoa masti u obroku (visok nivo masti u obroku smanjuje apsorpciju Ca pošto masti sa Ca

a Neophodno ako se u obrok dodaje mast, b Korisno u slu aju toplotnog stresa


68

stvaraju nerastvorljive sapune) i 4) prisustvo visokih koli ina drugih minerala (P, Fe, Al i Mg) smanjuje apsorpciju. Kod mladih životinja nedostatak Ca dovodi do toga da kosti ostaju meke i rastu deformisane. To su tipi ni simptomi rahitisa, ali se oni mogu javiti i kao rezultat nedostatka vitamina D ili fosfora. Kod odraslih životinja deficit Ca ili P izaziva slabost kostiju ili osteomalaciju. Kosti postaju porozne i lomljive. Životinje koje konzumiraju leguminozna hraniva obi no dobijaju dovoljno Ca za zadovoljenje uzdržnih potreba i manju proizvodnju mleka. Ako je proizvodnja mleka ve a, javlja se potreba za pove anjem zastupljenosti energije u obroku. To pove anje se postiže koriš enjem zrnevlja žitarica koja su siromašna u Ca. Zbog toga se ovaj mineral mora dopunski obezbediti u obroku što se postiže dodavanjem sto ne krede, dikalcijum fosfata, kalcijum karbonata (obi no kao mlevenog kre njaka), koštanog brašna i drugih izvora bogatih u Ca.

Tabela 31. Maksimalna dnevna koli ina minerala (u SM obroka) prema preporukama NRC (1989)

Mineral Procenjeni iznos Maksimum Koli ina na dan Kalcijum 2,0 % 116 g Fosfor 1,0 % 75 g Magnezijum 0,50 % 41 g Kalijum 3,0 % 184 g Natrijum - 37 g Hlor - 51 g Sumpor 0,4 % 41 g Kobalt 10,0 mg/kg 2 mg Bakar 100,0 mg/kg 204 mg Jod 50,0 mg/kg 12 mg Gvož e 1000,0 mg/kg 1020 mg Mangan 1000,0 mg/kg 816 mg Selen 2,0 mg/kg 6 mg Cink 500,0 mg/kg 816 mg

Fosfor (P)

Oko 80% fosfora u organizmu nalazi se u kostima i zubima. Ovaj mineral ima više zna ajnih uloga u organizmu: u estvuje u metabolizmu energije, nalazi se u DNK i u estvuje u transportu masti u organizmu. Pošto ima mnogo funkcija prakti no ne postoje specifi ni simptomi nedostatka P. Obi no su sli ni kao kod deficita Ca jer su ova dva minerala veoma povezana. Neki od nespecifi nih


69

simptoma su: smanjenje apetita, smanjena odbrambena mo organizma i smetnje u reprodukciji. Zrnevlje žitarica, sporedni proizvodi mlinske industrije (mekinje), kao i neka hraniva animalnog porekla (npr. riblje brašno) su dobri izvori P. I pored toga krave moraju da dobiju odre enu koli inu dopunskog P.

Odnos Ca i P

Krave ne mogu da koriste P iz kostiju tako brzo kao Ca. Kada se mobiliše Ca deo P koji je povezan sa njim se tako e osloba a. U proseku odnos Ca i P u kostima je 2,2:1. Ovaj odnos je u mleku 1,6:1 što zna i da se deficiti P javljaju eš e nego Ca. Obi no se preporu uje da u obroku krava odnos bude 1,5:1, jer on

daje zadovoljavaju e rezultate. Kada se odnos suzi na 1:1 ili proširi na 2,5:1 pojava “mle ne groznice” postaje eš a. Ako je prisutno dovoljno vitamina D, odnos Ca i P u obroku nije toliko kriti an. Teško je ta no preporu iti odnos Ca i P u obroku, jer svarljivost ovih minerala zavisi od izvora. Obi no je svarljivost P ve a nego Ca, ali to ne mora uvek da bude slu aj. Tako e, deo P se ponovo vra a(reciklira) putem pljuva ke. Potrebe krava u Ca i P zavise od telesne mase, koli ine i sastava mleka i faze steonosti. Potrebe ova dva minerala treba da budu izbalansirane u toku proizvodnog ciklusa. Koli ina minerala koja biva mobilisana tokom po etne faze laktacije treba da se nadoknadi pred teljenje kako bi se o uvalo zdravlje krave i održala proizvodnja. Posebno je zna ajno da se prati nivo Ca i P pred partus (poslednji mesec) kako bi se izbegla mogu nost pojave mle ne groznice. U toku zasušenja potrebe u Ca su 0,39% SM obroka, a u P 0,24%. Davanje obroka sa više od 0,39% Ca može lako da dovede do mle ne groznice. U laktaciji kod visokoproizvodnih krava potrebe u Ca su 0,80% a P 0,50% SM obroka. Treba izbegavati višak P u obroku za krave, jer je ovaj mineral naj eš e njegova najskuplja komponenta.

Magnezijum (Mg)

Oko 50% magnezijuma u organizmu se nalazi u kostima. Drugih 50% nalazi se u velikom broju enzima a ima i druge funkcije u organizmu (kontrakcija miši a). Dostupnost Mg iz kabastih hraniva je veoma niska (11-28%), dok je iz koncentrovanih nešto ve a (30-40%). Magnezijumska tetanija je uobi ajena pojava kod preživara deficitarnih u Mg. Ona se javlja eš e kod krava koje se napasaju na bujnoj mladoj travi u rano prole e, usled smanjenja udela Mg u krvi. Simptomi su: razdražljivost, nekontrolisane kontrakcije miši a, obilno lu enje pljuva ke i stiskanje vilice.


70

Dopunsko davanje Mg ili zrnevlja žitarica obi no spre ava da do ovih simptoma do e. Obilno koriš enje azotnih i kalijumovih ubriva smanjuje udeo dostupnog Mg za kravu. Tako e, visok nivo amonijaka u buragu, usled prisutnog viška proteina u obroku dovodi do smanjenja apsorpcije Mg. Kod krava se kao uobi ajen dodatak Mg koristi MgO. Teško je ta no predvideti koliko treba dodati Mg obroku. Ako se ne javljaju simptomi magnezijumske tetanije, onda naj-verovatnije ovog minerala ima dovoljno u obroku. Potrebe kod visokoproizvodnih krava u Mg iznose oko 0,25-0,30% u SM obroka. Povišen nivo Mg može da bude potreban tokom prvih nedelja laktacije ako se dodaje mast u obroku ili u slu aju da se javi magnezijumska ("travna") tetanija. Magnezijum oksid može da se koristi i kao pufer u obrocima radi održanja acido-bazne ravnoteže te nog sadržaja buraga. Tada udeo Mg u obroku može da premaši 0,30%. Koli ina od 18 g Mg na dan smanjuje edem vimena kod junica ako se daje u periodu od 5 do 6 nedelja pred teljenje. Kod nas je Mg u zadovoljavaju oj meri zastupljen u zemljištu, tako da se njegov deficit retko javlja.

Kalijum (K)

Kalijum je tre i najzastupljeniji mineral u telu krave. On igra mnoge važne uloge: uklju en je u više enzimskih sistema i uti e na aktivnost miši a (posebno srca), zatim na bilans vode, acido-baznu ravnotežu i osmotski pritisak. Nedostatak K se retko javlja, a ako se i javi simptomi nisu specifi ni: mlade životinje zaostaju u porastu a smanjuje se konzumiranje hrane. Ipak, karakteristi an simptom predstavlja smanjena elasti nost kože. U ve ini biljnih vrsta koje se koriste u ishrani goveda ima dovoljno K. U prole noj mladoj i bujnoj paši K može da iniak i do 3% od suve materije. Takav višak K može da stvori problem sa

snabdevanjem Mg i da dovede do magnezijumske tetanije. Potrebno je paziti na pove ani nivo kalijuma iznad 1,0% u obroku kod zasušenih krava hranjenih na bazi trava, pošto se kalijum vezuje sa magnezijumom (što može da dovede do tetanije) a njegovom interferencijom sa kalcijumom dolazi do "mle ne groznice", zaostajanja placente i drugih problema pri teljenju. U koncentrovanim hranivima naj eš e nema dovoljno K. Zato u obrocima u kojim su koncentrati više zastupljeni K mora da se dodaje. Stres, a posebno toplotni stres, izgleda da pove ava potrebe u K, verovatno zbog pove anihgubitaka putem znoja. Leguminozne biljke su dobar izvor K. Ako se obrok zasniva na silaži kukuruza ili se koriste ve e koli ine pivskog tropa, nivo K može da dostigne donju granicu. Tako e u uslovima toplotnog stresa potrebe u K mogu da narastu na 1,3-1,5% SM obroka.


71

Sumpor (S)

Sumpor je esencijalan sastojak proteina i drugih jedinjenja u organizmu. Zastupljen je i u amino-kiselinama (metionin, cistin cistein), kao i u vitaminima B1 (tiamin) i biotinu. Postoji jaka veza izme u azota i sumpora u organizmu. Hraniva koja imaju visok udeo jednog obi no imaju i drugog. Obroci koji obezbe uju dovoljno N naj eš e imaju dovoljno S. Smatra se da je adekvatan odnos N : S u obroku 10:1. Novija istraživanja govore da za zadovoljenje potreba bakterija u buragu odnos N i S treba da bude u rasponu 11-13:1. Deficit u S se retko javlja. On, me utim, može da se javi ako se u obroku nalazi više neproteinskog azota (NPN). Neorganske izvore S (sulfati) mikroorganizmi u buragu dobro koriste za sintezu metionina, tiamina i biotina. Višak S u obroku uti e nepovoljno na metabolizam Se i Cu. Višak koji je iznad 0,4% suve materije obroka može da prouzrokuje simptome trovanja - trzanja miši a, proliva, ležanja i slepila. Pija a voda može u nekim krajevima da ima visok udeo S. Leguminoze su dobar izvor S. Obrok sa 14% sirovih proteina treba da ima 0,15% S. Dodavanje S obi no nije potrebno - osim ako se u obroku nalazi urea, kukuruzna silaža ili seno lošeg kvaliteta. Dobri izvori S su kalcijum-sulfat (19% S), natrijum-sulfat (10% S) i metionin hidroksi-analog. Pošto se ve ina drugih mineralnih elemenata naj eš e dodaje u obliku sulfata, u obroku ga uglavnom ima dovoljno. Treba ga dodati samo u slu aju kada se jasno zapažaju simptomi nedostatka.

Natrijum-hlorid (NaCl)

Natrijum-hlorid (NaCl - sto na so) je veoma važan za sve vrste preživara jer biljna hrana naj eš e ne sadrži dovoljno Na i Cl. Natrijum u estvuje u mnogim metaboli kim procesima: održava bilans vode u organizmu, reguliše osmotski pritisak i igra veoma važnu ulogu u održavanju acido-bazne ravnoteže. On je neophodan za snabdevanje elija glukozom, aktivni transport amino-kiselina, a ima i veoma važnu ulogu u kontrolisanju nervnih impulsa. Nedostatak Na dovodi do pojave simptoma koji se sa pove anjem deficita javljaju slede im redosledom: 1) želja za solju izražava se lizanjem i žvakanjem razli itih predmeta, 2) gubitak apetita, 3) iscrpljen izgled, 4) smanjenje proizvodnje mleka ili gubitak telesne mase, 5) drhtanje, gubitak koordinacije, slabost i nepravilan rad srca što na kraju može da dovede do smrti.


72

Tabela 32. Preporuke zastupljenosti makro minerala u obrocima za krave, g/100g suve materije obroka (NRC, 1989)

Mineral Proizvodnja 4%MKM Prve Zasu- 10 20 30 40 50 3 ned. šene Ca 0,43 0,51 0,58 0,64 0,66 0,77 0,39 P 0,28 0,33 0,37 0,41 0,41 0,48 0,24 Mg 0,20 0,20 0,20 0,25 0,25 0,25 0,16 K 0,90 0,90 0,90 1,00 1,00 1,00 0,65 Na 0,18 0,18 0,18 0,18 0,18 0,18 0,10 Cl 0,25 0,25 0,25 0,25 0,25 0,25 0,20 S 0,20 0,20 0,20 0,20 0,20 0,25 0,16

Ovi simptomi se javljaju samo ukoliko je deficit dugotrajniji. Krave se brzo oporavljaju od ovih simptoma kada im se u obrok uklju i so. Najjednostavniji na in rešavanja ovog pitanja je davanje blokova (jodirane) soli koje krave ližu i tako same podmiruju potrebe u Na i Cl. So je jedini mineralni deo obroka koji može da se kravama daje po volji. To se posebno preporu uje u toplom delu godine kada su potrebe za ovim mineralima pove ane. Dnevno je potrebno 30 g soli za uzdržne potrebe i po 20 g za svakih 10 kg mleka. Hlor iz NaCl tako e ima zna ajnu ulogu u regulisanju acido-bazne ravnoteže i bilansu te nosti u organizmu. On se još koristi i za stvaranje hlorovodoni ne kiseline (HCl) u sirištu, a zastupljen je i u pankreasnom soku i sekretima koji se stvaraju u crevima. Dnevne potrebe u soli zadovoljavaju se tako što se ona u koncentrat uklju i sa 1%. Uz to je potrebno i dodatno davanje blokova soli za lizanje oboga enih mineralima, tako da krave mogu da unesu još soli ako im je potrebno. Kod krava u laktaciji potrebe u soli iznose oko 2 g po kg proizvedenog mleka, dok je u periodu zasušenja zadovoljavaju a koli ina od 25 do 30 g/dan. Ukoliko se javi problem sa edemom vimena koli inu soli u obroku treba smanjiti u toku poslednje dve nedelje pred teljenje.

Mikroelementi

Mikroelementi predstavljaju mineralne materije koje se u organizmu nalaze u veoma malim koli inama, ispod 50 mg/kg telesne mase. Iz tog razloga zovu se još i oligoelementi ili elementi u tragovima. U ovu grupu svrstava se oko 40 minerala od kojih se 15 nalazi u grupi esencijalnih, jer je dokazano da imaju veoma bitnu fiziološku ulogu u organizmu. Sastojci su ve eg broja enzima (metaloenzimi). Me u mikroelemente spadaju: gvož e, kobalt, bakar, mangan, cink, jod, selen, molibden, hrom, fluor, kalaj, vanadijum, silicijum, nikal i arsen. Iz ove grupe esencijalnih mikroelemenata nešto više od ostalih izu ene su


73

fiziološke uloge, mehanizmi delovanja i utvr ene orijentacione potrebe životinja u gvož u, kobaltu, bakru, manganu, cinku, jodu i selenu. Poslednjih godina nešto ve a pažnja je posve ena hromu, molibdenu i silicijumu, kao i izvesnom broju drugih nedovoljno izu enih mikroelemenata za koje nisu utvr ene pouzdane potrebe.

Tabela 33. Osnovne funkcije mikroelemenata u obrocima krava (McCullough, 1986)

Mikro Element

Funkcija - posledica deficita Interakcije Orijentacione potrebe

mg/kg SM

Štetnedoze

mg/kg SM Gvož e Prenos kiseonika

Stvaranje hemoglobina Prevencija anemije

Co, Cu,Ca, P 50-100

400-1000

Kobalt Sinteza vitamina B12

Prevencija anemije Nervna regulacija

Fe, J 0,10-0,50

> 30

Bakar Oksidativni procesi Razvoj kostiju i vezivnog tkivaNervna regulacija Reprodukcija (retencija placente) Kvalitet dlake Antioksidans

Zn, S, Mo, Fe, Pb

10-15 > 80

Mangan Razvoj kostiju i vezivnog tkiva Razvoj miši aReprodukcija (prolongiran estrus)

Ca, P, Fe 40-50 > 1000

Cink Kofaktor 90% enzima Imunitet Reprodukcija Funkcija buraga Stanje papaka Kvalitet kože i dlake

Ca, Cu, Fe, P, Pb, Mg

40-50 > 500

Jod Sinteza tireoidnih hormona Funkcija štitne žlezde Oksidativni procesi Reprodukcija (prolongiran estrus) Kvalitet kože i dlake

Goitrogene materije As, F, Co

0,25-0,60 > 50

Selen Reprodukcija (retencija placente) AntioksidansStanje jetre Razvoj miši a (distrofija) Kvalitet papaka (deformacije)

Vitamin E, S, Masti, Protein

0,10-0,30 3-5

Hrom je sastojak faktora tolerancije glukoze, potencira aktivnost insulina, u estvuje u regulaciji nivoa glukoze u krvi, spre ava pojavu dijabetesa, uti e na smanjenje koncentracije kortizola, što zbirno doprinosi smanjenju efekata stresa i ja anju imunološkog sistema životinja. Molibden je sastojak flavoprotein-enzima i odre enih oksidaza (ksantin, aldehid i sulfit). Antagonist je bakru, jer njegov visok nivo umanjuje aktivnost enzima u ijoj gra i u estvuje bakar.


74

Silicijum je zna ajan jer u estvuje u gra i kostiju i vezivnih tkiva (hrskavica i kolagen), a njegov visok nivo doprinosi pojavi kamena u bubrezima preživara. Pri rešavanju problema snabdevanja životinja dovoljnim koli inama mikroelemenata pojavljuju se i odre eni problemi. Prvi je da još uvek nisu sasvim precizno definisane potrebe za životinje razli itog genetskog potencijala, polova, intenziteta koriš enja i na ina gajenja, zbog ega su i preporuke esto razli ite(NRC, 1989; AEC, 1987. i dr.). Drugi veoma ozbiljan problem je nedovoljno poznavanje njihove iskoristivosti u organizmu životinja. Otežavaju a okolnost je da ona za pojedine minerale varira zavisno od oblika, odnosno vrste jedinjenja, od stadijuma razvitka biljaka i prisustva drugih minerala, njihove mogu e interakcije i drugih faktora. Ocena snabdevenosti životinja u mikroelementima, kao i za ostale hranljive materije, sti e se utvr ivanjem njihovog nivoa tj. koncentracije u tkivima pojedinih organa (krv, jetra, kosti i dr.) ili proizvodima (mleku, mesu, dlaci). Fiziološke vrednosti za odre en broj mikroelemenata u odraslih goveda i teladi koje navodi Jazbec (1990) date su u tabeli 34. Normativi o potrebama goveda u mikroelementima odre eni su, kao i za ve inu hranljivih sastojaka obroka, na bazi sprovedenih ogleda. Pri odre ivanjupotreba kao osnovni kriterijumi i polazne osnove uzimaju se starost životinja, pol, telesna masa, intenzitet proizvodnje, tip obroka, i na in ishrane. Me utim, i pored toga, i danas u svetu su (zavisno od predlaga a) prisutne bitne razlike u preporukama pojedinih mikroelemenata (tabela 35).

Tabela 34. Koncentracija važnijih mikroelemenata u krvi i mleku goveda (Jazbec, 1990)

Mikroelement Jedinica mere

Odraslagoveda

Biološkimaterijal

Gvož e mol/L 21,00-45,00 krvni serum Kobalt g/L 0,5-0,90 mleko Bakar mol/L 11,00-29,10 krvni serum Mangan mol/L 0,36-1,82 krvni serum Cink mol/L 12,24-45,90 krvni serum Jod mg/L 20,00-90,00 mleko Selen mol/L 0,50-1,90 krvni serum

Vrednosti za neke elemente po jednim preporukama u odnosu na druge ve e su za 1,5 do 5 puta. Ovakve razlike treba prihvatiti sa odre enom rezervom, jer su one jednim delom svakako posledice razlika u sadržaju, odnosno bilansu mikroelemenata u zemljištu, biljkama i stanju u kojima se nalaze u razli itim


75

delovima sveta. Zbog toga ovu okolnost treba imati u vidu pri izboru odre enihpreporuka. Pri koriš enju odabranih normativa treba imati u vidu i mogu nostkonzumiranja hrane. Manspeaker i sar. (1987) ukazuju da krave u laktaciji, pogotovu u prvoj fazi, zbog slabijeg apetita veoma esto imaju negativan bilans ne samo energije i proteina ve i minerala. Pored prirodnih izvora mikroelemenata, kojim se životinje snabdevaju putem hrane, preostale potrebne koli ine naj eš e se obezbe uju iz odgovaraju ihneorganskih jedinjenja. Naj eš e koriš ena neorganska jedinjenja mikroelemenata prikazana su u tabeli 36.

Tabela 35. Preporuke u mikroelementima za goveda, mg/kg SM Mikroelementi NRC (1989) AEC (1986) Maksimum

NRC (1989) Gvož e 50 30 1000 Kobalt 0,10 0,10 10 Bakar 10 10 100 Mangan 40 50 1000 Cink 40 50 500 Jod 0,25 * 0,80 50 Selen 0,30 0,10 2

Zbog pozitivnog ili negativnog naelektrisanja mikroelementi neorganskog porekla grade sa ostalim hranljivim materijama nerastvorljiva jedinjenja, te se kao nedovoljno iskoriš eni jednim delom izlu uju iz organizma. Mikroelementi u sastavu sulfatnih jedinjenja imaju, u odnosu na ostala jedinjenja (oksidi, karbonati, hloridi), nešto povoljnije efekte iskoriš enja, te se u praksi i više koriste. Dodavanjem odgovaraju eg premiksa u smešu uz lizanje po volji blokova mineralima oboga enih soli zadovoljavaju se potrebe krava u mikroelementima. U tabeli 37 prikazani su simptomi nedostatka nekih od ovih elemenata.

Bakar (Cu)

Bakar je veoma važan mikroelement za aktivnost nekih enzima, kao i za sintezu hemoglobina (zajedno sa Fe). Deficit Cu se javlja u nekim krajevima ijasu zemljišta siromašna u ovom mikroelementu. On se javlja ili usled direktnog nedostatka Cu, ili usled suvišnog unošenja Mo i ponekad S.

* Muzne krave 0,60 mg/kg SM


76

Nedostatak Cu dovodi do simptoma koji se pove anjem deficita pojavljuju slede im redosledom: 1) zaostajanje u porastu i smanjenje proizvodnje mleka, 2) veoma izražen proliv, gubitak telesne mase, ogrubela dlaka, 3) pojava skrivenog ili izostatka estrusa, zadržavanje posteljice, 4) akutni poreme aji rada srca i nagla smrt. Karakteristi ni simptomi nedostatka Cu su: 1) otoci iznad zglobova na nogama, 2) ukru eni zglobovi mogu da dovedu do promena u hodu krave (postaje sli no hodu kod konja), 3) gubitak pigmenta u dlaci, boja postaje sivkasta, posebno oko o iju, 4) ra anje rahiti ne teladi.

Tabela 36. Važnija neorganska jedinjenja koja se koriste kao izvor mikroelemenata (Adamovi , 1995)

Mikroelement Naziv jedinjenja Koncentracija elementa (%)

Gvož e Gvož e-sulfat (FeSO4 7H2O) 21 Gvož e-karbonat(FeCO3) 43 Gvož e-oksid (FeO) 74

Gvož e-hlorid(FeCl3 6H2O) 20Kobalt Kobalt-sulfat (CoSO4 7H2O) 21

Kobalt-hlorid (CoCl2 6H2O) 24 Kobalt-karbonat (CoCO3) 45 Bakar Bakar-sulfat (CuSO4 7H2O) 25 Bakar-karbonat (CuCO3) 53 Bakar-oksid (CuO) 75

Bakar-hlorid (CuCl3 H2O) 39Mangan Mangan-sulfat (MnSO4 H2O) 25 Mangan-oksid (MnO) 60

Mangan-hlorid (MnCl24H2O)

25

Mangan-karbonat (MnCO3) 44 Cink Cink-sulfat (ZnSO4 H2O) 36 Cink-oksid (ZnO) 73

Cink-hlorid (ZnCl2 H2O) 32 Cink-karbonat (ZnCO3) 48 Jod Kalijum-jodid (KJ) 68 Bakar-jodid (CuJ2) 76 Natrijum-jodid (NaJ) 79 Selen Natrijum-selenit (Na2SeO3) 46 Natrijum-selenat (Na2SeO4) 42

Toksi ni efekti Cu javljaju se u specifi nim slu ajevima. Kada krava konzumira Cu u višku on može da se akumulira u jetri bez izraženog efekta. Usled stresa ili drugih inilaca dešava se da se ve a koli ina Cu oslobodi iz jetre u krv. Tada crvena krvna zrnca po inju da se razlažu i žu se lu i u velikoj koli ini,


77

usled ega životinja dobija žutu boju na koži i o ima. Naj eš e u ovakvim slu ajevima životinja vrlo brzo uginjava. Ovaj mineral obi no treba da se dodaje obrocima za krave, tako da je uklju en u sve uobi ajene recepture premiksa.

Mangan (Mn)

Mangan je potreban za normalnu reprodukciju i porast kostiju. Akumulira se u jetri i bubrezima gde u estvuje u aktiviranju ve eg broja enzima. Izražen deficit Mn se veoma retko sre e. Ve ina hraniva koja se koriste u ishrani goveda ima dovoljno Mn za zadovoljenje osnovnih potreba životinja. Ako obrok sadrži ve e koli ine Ca i P, to može da dovede do pove anja potreba u Mn. Kod visokoproizvodnih krava može da se javi potreba za posebnim dodavanjem mangana.

Cink (Zn)

Cink je aktivator oko 90% enzima (oko 250) u organizmu, a uklju en je u metabolizam proteina, ugljenih hidrata i nukleinskih kiselina. Cink se najviše sre e u kožnom tkivu (epidermis). Deficit Zn javlja se eš e kod mladih životinja. Izgleda da se potrebe u Zn smanjuju sa porastom. Tako e i usvojivost Zn se smanjuje sa porastom, tako da i kod odraslih životinja može da se javi deficit ovog mikroelementa. Simptomi deficita su: 1) parakeratoza - koža koja izgleda kao riblja krljušt, ranice na koži najizraženije su na vratu i oko nozdrva, 2) rane ne uspevaju da zarastu normalno, 3) papci rastu nepravilno, 4) kod muških grla zaustavlja se rast testisa i spermatogeneza. Potrebe u Zn su oko 40-60 mg/kg SM obroka. Ako se koli ina Zn u obroku pove a iznad optimalnih potreba to može imati višestruko negativne posledice i na promet drugih minerala (Cu i Fe).

Gvož e (Fe)

Gvož e je zna ajno za snabdevanje tkiva kiseonikom odnosno transport kiseonika do elije. Deficit Fe se javlja naj eš e kod mlade teladi. Udeo Fe u mleku je nizak (oko 10 mg/kg) a tele se ra a sa rezervama Fe u jetri koje su dovoljne za 2-3 meseca. Stoga telad koja se hrane samo mlekom u periodu dužem od 2 do 3 meseca imaju deficit Fe u obroku i pokazuju simptome anemije. Zanimljivo je da je fero- oblik (Fe2+) znatno dostupniji za organizam nego feri- (Fe3+) koji se dodaje obroku. Uobi ajena ishrana sadrži dovoljno Fe, tako da se


78

deficit kod odraslih krava javlja vrlo retko, osim u slu aju naglog gubitka ve ihkoli ina krvi, što se doga a usled delovanja parazita, nekih bolesti ili rana.

Kobalt (Co)

Kobalt je komponenta vitamina B12 i u estvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Sinteza vitamina B12 naglo se smanjuje kada u obroku nedostaje Co. Potrebe u Co su veoma male i iznose oko 0,1 mg/kg suve materije obroka. U mnogim krajevima kabasta hrana ne sadrži dovoljno Co. Najbolji na in da se ustanovi deficit Co je da se ispita zastupljenost vitamina B12 u krvi i jetri. Simptomi deficita su gubitak telesne mase, usporen porast, ogrubela dlaka, saplitanje u hodu, anemija i bledilo kože i sluzokože. S druge strane retko se javlja suficit Co. Krave mogu da podnesu i 100 puta više Co nego što su im potrebe u obroku bez vidljivih simptoma. Najbolji na in da se ustanovi da li postoji deficit Co je da se vidi reakcija životinja na njegovo dodavanje u obroku. U obrocima za krave obi no nema potrebe za posebnim dodavanjem Co.

Molibden (Mo)

Molibden je zastupljen u enzimu (ksantin oksidaza) koji je prisutan u svim elijama i te nostima organizma. Deficit Mo se prakti no ne javlja. Preveliko

konzumiranje može da se javi u delovima sveta sa visokim prisustvom ovog elementa u zemljištu odnosno biljkama. Toksi nost Mo ima simptome iste kao deficit Cu, sa posebno izraženim prolivom.

Jod (J)

Osnovna fiziološka potreba za jodom je u sintezi hormona štitne žlezde koji regulišu intenzitet metabolizma. Tipi an znak deficita je uve anje štitne žlezde (gušavost). Neke biljke, posebno iz familije Brassicaceae mogu da izazivaju deficit J zbog toga što sadrže tzv. goitrogene supstance. Oko 10% J iz obroka dospeva do mleka, tako da se po njegovom udelu u mleku može zaklju itida li postoji deficit. Nedostatak ovog minerala se javlja samo na terenima gde ga ima malo u zemljištu, a to se može lako prevenirati davanjem jodirane soli. Simptomi trovanja jodom su lu enje velike koli ine suza i pljuva ke i gr u dušniku koji izaziva kašalj. Potrebe krava u jodu su oko 12 mg/dan, pa stoga blokovi soli, ili premiksi koji se koriste u koncentratima za krave treba da sadrže ovaj element. S druge strane ne treba davati ve e koli ine J (iznad 50 mg), pošto višak J prelazi u mleko i može da bude toksi an.


79

Tabela 37. Neki karakteristi ni simptomi deficita važnijih mikroelemenata kod krava * (INRA, 1978)

Simptom Cu Co J Mn Zn Mali dnevni prirast Pad proizvodnje mleka Gubitak apetita Problemi u reprodukciji Lizanje zidova Mršavost Anemija Nesigurnost nogu Lomljivost kostiju ŠepanjeSr ane smetnje Proliv Gubitak boje dlake Gruba dlaka Gubitak dlake Koža se lako inficira Gušavost Papci gube oblik

Selen (Se)

Selen je zastupljen u enzimu (glutation peroksidaza) koji pomaže vitaminu E u spre avanju ošte enja membranoznih tkiva. Dovoljna koli ina Se u obroku spre ava javljanje miši ne distrofije kod mladih životinja. Deficit Se se javlja kada se životinje hrane biljkama koje se gaje na kiselim zemljištima. On može da bude izražen u vidu poreme aja u reprodukciji. Apsorbovani Se deponuje se u jetri i bubrezima. Potrebe u Se su od 0,1 do 0,3 mg/kg suve materije obroka. Malo prekora enje u doziranju Se dovodi do toksi nih efekata. Simptomi trovanja su: 1) gubitak vitalnosti, 2) šepanje i bolovi u papcima, 3) gubitak dlake na repu. Znaci akutnog trovanja su: 1) oborena glava i uši, 2) brz ali slab puls i otežano disanje, 3) proliv, letargija i uginu e usled otežanog disanja. U obrocima za krave važno je da Se bude zastupljen. Me utim, koli ina u kojoj se ovaj mineral dodaje obroku zavisi od toga koliko je prirodno zastupljen u zemljištu i hranivima koja se na njemu proizvode. U krajevima gde je zemljište siromašno u Se preporu uje se da zasušene krave dobiju dopunsku koli inu od 3 do 5 mg/dan a krave u laktaciji 6-8 mg/dan.

* Simboli: - opšti simptomi, - specifi ni simptomi


80

Organska jedinjenja mikroelemenata

Organski vezani mikroelementi obi no se nalaze u kompleksima u kojima su ligandi organski molekuli. Mikroelementi u kompleksu vezani koordinativnom vezom (dvostrukom) sa ligandima nemaju naelektrisanje. Takav molekul je stabilan u gastrointestinalnom traktu, ne u estvuje u interakcijama i ne gradi nerastvorljive komplekse sa drugim sastojcima hrane. Zbog toga organska jedinjenja mikroelemenata imaju ve u rastvorljivost, lakše se apsorbuju i bolje iskoriš avaju (Adamovi i sar. 1997 i 2002) Zahvaljuju i mogu nosti koriš enja savremenih metoda identifikacije i kvantitativnog odre ivanja mikroelemenata, i novijih saznanja iz oblasti biotehnologije, ovladano je tehnologijom proizvodnje organski vezanih mikroelemenata. Kao ligand do sada su se naj eš e koristile amino-kiseline ili peptidi. To su tzv. mineralni proteinati ili helati koji se odlikuju znatno ve im ste-penom iskoristivosti. Ova okolnost omogu uje kvalitetniji pristup rešavanju problema obezbe enja mikroelementima ve eg broja vrsta i kategorija doma ihživotinja, pogotovu onih sa ve im genetskim potencijalom i podložnijim faktorima stresa. Na to u svojim radovima ukazuju Barney (1995), Donghue i sar. (1995), Du i sar. (1996), Hemken (1997), Hutcheson i sar. (1991), Adamovi i sar. (1996), Howes (1996) i dr. Razlozi za koriš enje organski vezanih mikroelemenata su višestruki od kojih kao najvažnije treba ista i slede e: - Kod pove anih potreba u mikroelementima (visok genetski potencijal, stres, negativan bilans hranljivih materija) pove ano davanje neorganskih oblika mikroelemenata ne garantuje rešavanje problema, jer njihove dodatne koli inemogu prouzrokovati interakcije ve eg obima. - Mogu nost ta nog doziranja neorganskih oblika mikroelemenata je otežana zbog nemogu nosti ta ne procene mogu ih negativnih interakcija. - Kod obroka sa ve im brojem hraniva namenjenih najproduktivnijim i najosetljivijim grlima mogu nost pojave interakcija koje e otežavati apsorpciju, zavisno od vrste hraniva i ostalih dodataka obroku, može da bude ve a. Iskoristivost organski vezanih mikroelemenata prema navodima Vandergrifta (1995) ve a je u odnosu na sulfatne oblike za gvož e 20%, bakar 40-70% cink 25-35% i mangan 20-75%. Sa ovom tvrdnjom saglasan je veliki broj drugih istraživa a (Hemken, 1997; Chirace i sar. 1994; Spears i sar. 1991; Sretenovi i sar. 1994 i dr.). Sli nutvrdnju iznosi, po citatu Manspeaker-a (1987), i Ashmead koji smatra da je stepen apsorpcije i metaboli kog koriš enja organski vezanih mikroelemenata


81

(molekulske mase ispod 1,0), ve i za 300-500% u odnosu na neorganske forme minerala sa elektri nim nabojem. U seriji ogleda izvedenih tokom proteklih godina utvr eno je da koriš enjehelatnih formi mikroelemenata, umesto konvencionalnih (oksidi, sulfati, karbonati, hloridi), doprinosi ve oj proizvodnji mleka krava, smanjenju broja somatskih elija u mleku i u estalosti mastitisa, efikasnijem saniranju oboljenja papaka, boljim reproduktivnim rezultatima, pove anju dnevnog prirasta, iskoriš avanju hrane, boljem imunitetu, a time i lakšem prevazilaženju stanja stresa visokoproizvodnih grla. Izu avanjem efikasnosti koriš enja organski vezanih mikroelemenata u vidu helata u ishrani krava i njihovog uticaja na produkciju mleka, reproduktivne performanse, zdravlje i kvalitet mleka bavio se poslednjih desetak godina ve ibroj istraživa a. Me u njima treba ista i rezultate do kojih su došli Howes (1996), Barney (1995), Donoghue i sar. (1995), Manspeaker i sar. (1987), Sretenovi i sar. (1994), Adamovi i sar. (1997) i drugi.

Donoghue (1995) navodi da su proizvodno-reproduktivne performanse krava bile poboljšane kada su hranjene obrokom sa dodatkom organski vezanih mikroelemenata (Cu, Zn, Se). Iz tih rezultata proizilazi da je koriš enje organski vezanih mikroelemenata dalo posebno dobre rezultate u poboljšanju reproduktivnih rezultata i smanjenju broja somatskih elija u mleku. Sli ne rezultate utvrdio je i Barney (1995). Krave koje su dobijale organski vezan cink, pored ve e proizvodnje mleka (za 1,9 kg/dan), imale su i ve i procenat masti u mleku (za 0,12 procenat poena), dok je broj somatskih elijabio vidno manji (za 40000).

U novijim istraživanjima Adamovi a i sar. (1997) problemu koriš enjaorganski vezanih mikroelemenata posve ena je tako e sli na pažnja. Dobijeni rezultati su u velikoj saglasnosti sa prethodno citiranim. Ustanovljeno je pove anje proizvodnje mleka i poboljšanje reproduktivnih performansi. Izu avaju i efikasnost koriš enja organski vezanog selena u ishrani krava (tokom prvih 90 dana laktacije) Sretenovi eva i sar. (1994) su kod krava ogledne grupe utvrdili ve u proizvodnju (4% MKM) mleka uz bolju efikasnost koriš enjasuve materije obroka. Sadržaj selena u krvnoj plazmi ogledne grupe krava bio je pove an. Nešto detaljnije rezultate o uticaju organski vezanih mikroelemenata (Mg, Fe, Mn, Cu, Zn) na reprodukciju krava, odnosno ovarijalnu aktivnost iznosi Manspeaker i sar. (1987). Iz njihovih rezultata se može zapaziti da su krave ogledne grupe u vreme pregleda imale ve i broj folikula razli itog stadijuma razvi a. U oglednoj grupi utvr en je i manji broj krava sa izostalom aktivnosti jajnika, odnosno brojem cista, što govori u prilog doprinosa organski vezanih mikroelemenata, u ostvarivanu boljih reproduktivnih rezultata krava.


82

Bilans anjona i katjona u obroku

Bilans anjona i katjona u obroku (BAKO) je jedan relativno stari koncept (Ender i Dishington, 1970) koji je tek u novije vreme po eo da se šire koristi sa ciljem smanjenja pojave mle ne groznice u po etnoj fazi laktacije (Block, 1984, Beede, 1992a i 1992b, Van Mosel i sar. 1993). Elektroliti u obroku imaju pozitivan ili negativan elektri ni naboj. Anjoni imaju negativan a katjoni pozitivan naboj. Koriš enjem razli itih koli ina elektrolita formuliše se obrok sa + ili - nabojem. Davanje obroka blago negativnog naboja, sa odgovaraju im udelom Ca, P i Mg, tri do etiri nedelje pred teljenje smanjuje mogu nost pojave mle ne groznice. Tokom poslednje 3-4 nedelje bremenitosti krava treba da se hrani obilnije, kako bi se prilagodila ve em obimu konzumiranja posle teljenja. U tom periodu je zna ajno da se obezbede adekvatne koli ine kvalitetnih kabastih hraniva kako bi se održala normalna funkcija buraga i spre ili metaboli ki problemi. Najbolji na in za balansiranje anjona i katjona u obroku je da se koriste jedinjenja poput amonijum hlorida, amonijum sulfata i magnezijum sulfata. Ove materije treba da se daju u periodu od 3 do 4 nedelje pred teljenje u koli ini od oko 200 g/dan (od toga 100 g amonijum hlorida). Ova preporuka važi samo za navedeni period. Pored toga radi se o supstancama koje su skupe i krave ih nerado konzumiraju. Zbog toga moraju da budu pomešane sa drugim hranivima. Bilans anjona i katjona u obroku (BAKO) se izra unava formulom:

BAKO (meq/100g SM) = [(%Na/0,023)+(%K/0,039)]- [(%Cl/0,0355)+(%S/0,016)].

Strategija koriš enje BAKO pri sastavljanju obroka u završnoj fazi bremenitosti je slede a:1. Treba ispitati sadržaj Na, K, Cl i S u svim hranivima. 2. Izra unati BAKO obroka koji zadovoljava sve potrebe krave. 3. Koli ina S poreklom iz sulfata treba da iznosi do 0,4% u SM obroka. 4. Dodavanje amonijum-hlorida, amonijum-sulfata, kalcijum-hlorida,

magnezijum-sulfata ili njihove kombinacije se podešava tako da se obezbedi -10 do -15 meq/100g SM.

5. Ako je BAKO izme u -10 i -15 meq/100g SM zastupljenost Ca može da se pove a do 1,5-1,8% SM.

6. Fosfor treba da se održi na nivou 40-50 g/dan. 7. Pošto su anjonske soli neukusne i životinje ih nerado konzumiraju neophodno

je da one budu "prikrivene" mešanjem sa drugim hranivima.


83

Ovi obroci treba da se daju na 3-4 nedelje pred partus. Me utim, pošto je cena takvog tretmana srazmerno visoka, ovaj period može da se skrati na dve nedelje, odnosno da se izvrši izbor grla i tretman primeni samo na grlima kod kojih postoji najve a verovatno a pojave mle ne groznice.

Na ini davanja minerala kravama

Ishrana bez mogu nosti izbora. Pri ovakvom postupku minerali su inkorporirani (umešani) u obrok. To je na in koji se preporu uje kod visokoproizvodnih krava. Njime se eliminiše problem neukusnosti nekih mineralnih dodataka, varijacije u konzumiranju i preterano unošenje nekih minerala. Za ovaj metod je, me utim, potrebno veoma pažljivo i precizno izbalansirati obrok. Ishrana sa slobodnim izborom. Ovaj metod ne obezbe uje uvek sasvim precizno podmirenje potreba u mineralima. Postiže se davanjem blokova oboga ene soli koje krave uzimaju po volji. Iz raznih razloga krave mogu da konzumiraju više ili manje ovakvog mineralnog dodatka zbog ega može da do edo deficita ili suficita minerala. Posipanje minerala preko hrane. Ovo je metod koji se koristi u štalskom držanju krava. Krave dobijaju 100-150 g mineralne mešavine naj eš e dopunjene vitaminima (pogotovu zimi) Na ovaj na in je mogu e prili no precizno dozirati dnevnu koli inu mineralnog a i vitaminskog dodatka.

Potencijalno štetni minerali

Neki minerali mogu da budu škodljivi za zdravlje životinje, pa da izazovu i uginu e, ukoliko su u obroku zastupljeni u ve oj koli ini. U tabeli 38 navedene su preporuke NRC (1989) i one predstavljaju koli ine koje se ne smeju prekora ivati u obrocima za krave. Ovi elementi pored toga što mogu da budu zastupljeni u hrani, ponekad se sre u i u vodi. Sve ovo je veoma bitno za sastavljanje obroka za ishranu krava, posebno onih od kojih se o ekuje visoka proizvodnja.

Tabela 38. Maksimalno dozvoljena koli ina mikroelemenata u obroku, mg/kg SMElement Koli ina Element Koli inaAluminijum 1000 Fluor 40 Arsen-organski 100 Olovo 30 Arsen-neorganski 50 Živa 2 Brom 200 Molibden 10 Kadmijum 0,5 Nikl 50


84

Potrebe u vitaminima

Prema uobi ajenoj podeli vitamini se dele na one koji su rastvorljivi u mastima i vodi.

Vitamini rastvorljivi u mastima

Vitamini rastvorljivi u mastima su A, D, E i K. Vitamin K se ne dodaje u obrok, jer se sintetiše u buragu.

Vitamin A

Vitamin A se ne nalazi u biljnoj hrani. On je zastupljen samo u obliku -karotina koji se u crevnoj sluzokoži ili jetri pretvara u dva molekula vitamina A. Stoga se -karotin naziva još i provitamin A. Aktivnost vitamina A se izražava u internacionalnim jedinicama (IJ) a 1 mg -karotina je ekvivalentan koli ini od 400 IJ vitamina A.

CH3

HO

H2C

CH3

CHCH CHCH CHCH3

CH3 CH3

Slika 7 Vitamin A

Postoji mnogo inilaca koji uti u na smanjenje dostupnosti vitamina A ili -karotina. Prema Wattiaux-u (1994) ti inioci su: 1. prisustvo nitrata u hranivu, 2.

zagrevanje hraniva, 3. izloženost vazduhu i svetlu (oko 50% -karotina se izgubi u procesu spremanja sena), 4. dugo uvanje hraniva (oko 75% -karotina u stogu sena se razloži tokom 6 meseci uvanja), 5. oksidacija masti u hrani, 6. neodgovaraju a koli ina proteina, fosfora i cinka u obroku. Vitamin A je neophodan za održavanje zaštitnih epitelnih elija u respiratornom, reproduktivnom i digestivnom traktu. Važan je, tako e, i za reprodukciju, formiranje kostiju i vid. Nedostatak vitamina A dovodi do mnogih problema, pre svega usled degeneracije tkiva i njihove podložnosti za infekcije.


85

Simptomi deficita vitamina A su: 1. prehlade i pneumonija, 2. proliv i gubitak apetita, 3. smanjena plodnost, 4. skra enje bremenitosti pra enozadržavanjem materice i ra anjem slepe ili mrtve teladi, 5. upala o iju, no noslepilo i, u najtežim slu ajevima, potpuno slepilo. Izvanredan izvor -karotina predstavljaju mlade trave i leguminoze. Njegova koncentracija u biljkama se smanjuje shodno promenama fenofaza razvoja biljaka. Zrnevlje žitarica ima malo -karotina.

Vitamin D

Vitamin D se naziva još i antirahiti ni faktor. On se sintetiše u koži dejstvom sun evog ultra-ljubi astog svetla iz 7-dehidroholesterola. U sto nojhrani vitamin D se sre e u dva oblika: D2 zastupljen je u biljkama i kvascu i D3koji se sre e u hranivima animalnog porekla. Ovaj vitamin je zna ajan za apsorpciju i iskoriš avanje kalcijuma i fosfora. Propustljivost creva za elemente kao što su cink, gvož e, kobalt i magnezijum tako e je kontrolisano zastupljenoš u vitamina D.

CH3

CHCH2CH2CH2CHCH3

CH3 CH3

HO

H2C

Slika 8 Vitamin D3

Nedostatak vitamina D dovodi do rahitisa kod mladih životinja a do osteomalacije i osteoporoze kod starijih. Simptomi nedostatka vitamina D su: 1. ote eni zglobovi, slabe kosti koje se lako lome, 2. o vrš avanje tkiva usled egaživotinja vu e zadnje noge, tetanija i otežano disanje.

Vitamin E

Vitamin E je zastupljen u elijskim membranama. Zajedno sa selenom održava stabilnu elijsku strukturu i ima funkciju antioksidanta. On ima tako eulogu u sintezi vitamina C, kao i u metabolizmu amino-kiselina sa sumporom. Postoji pet jedinjenja koja spadaju u grupu vitamina E (tokoferoli) me u kojima najve u aktivnost ima -tokoferol.


86

Simptomi nedostatka vitamina E su kod mla ih grla: 1. slabljenje nožnih miši a, 2. slabost jezika, koja otežava sisanje, 3. nemogu nost da životinja stane na noge. Kod starijih grla su: 1. neugodan ukus mleka, 2. problemi sa funkcijom sr anog miši a. U normalnim uslovima ishrane deficit vitamina E se ne javlja, ipak smatra se da dodavanje ovog vitamina u koli ini od 400 do 1000 mg po kravi na dan može da popravi ukus mleka, ublaži subklini ki mastitis, podstakne imuni sistem organizma i poboljša reprodukciju (Wattiaux, 1994).

O

CH3

H3C

HO

CH3

CH3

CH2(CH2CH2 CH

CH3

CH2)3H

Slika 9 -tokoferol

Na farmama sa niskim potencijalom za proizvodnju mleka vitamine nije potrebno posebno dodavati. Me utim, grlima visoke proizvodnje odre enadopunska koli ina je neophodna.

Vitamini rastvorljivi u vodi

Vitamini rastvorljivi u vodi su vitamini B-kompleksa: tiamin (B1),riboflavin (B2), niacin (B3), pantotenska kiselina, piridoksin (B6), vitamin B12,biotin i folna kiselina. Holin se esto priklju uje B-kompleksu, dok vitamin C tako e spada me u vitamine rastvorljive u vodi. Smatra se da kod odraslih i zdravih goveda kod kojih je normalno razvijena populacija mikroorganizama u buragu ne treba dodavati vitamine rastvorljive u vodi.

N

CH2OH

CH2OH

HO

H3C N

HO

CHO

CH2OH

H3C N

HO

CH2NH2

CH2OH

H3C

Slika 10 Piridoksin, piridoksal i piridoksamin

Tiamin

Tiamin u obliku tiamin-fosfata je kofaktor enzima koji su uklju eni u dekarboksilaciju alfa-keto kiselina, u ciklusu pentozo fosfata i doprinosi


87

normalnom funkcionisanju nervnog sistema. Deficit tiamina dovodi do polioencefalomacije - omekšavanja sive mase mozga. Kod goveda hranjenih obrocima sa visokim udelom koncentrata kao i ponekad na paši, može da se javi deficit ovog vitamina. Dodavanje ovog vitamina dobro izbalansiranim obrocima za krave nije potrebno.

N

NH3C NH2

CH2 N

S

Cl

CH3

CH2.CH2.OH

Slika 11 Tiamin-hlorid

Riboflavin

Riboflavin u svojim koenzimskim formama ima važnu ulogu u osloba ajuenergije iz hranljivih materija. Dodavanje ovog vitamina obrocima odraslih goveda nije potrebno.

Niacin

Pod niacinom se podrazumevaju dve supstance: nikotinska kiselina i nikotinamid. Dve koenzimske forme niacina - NAD i NADH u estvuju u brojnim metaboli kim aktivnostima kao što su: sinteza i razlaganje glukoze i masnih kiselina gde pomažu u transportu atoma vodonika. Deficit u niacinu se retko javlja. Ipak, smatra se da dodavanje niacina obroku krava na po etku laktacije može da smanji mogu nost pojave ketoze time što smanjuje mobilizaciju masnih rezervi i stvaranje ketonskih tela. Mogu e je da niacin poboljšava i fermentaciju u buragu. Dodavanje 6 g niacina dve nedelje pred teljenje do 8 ili 12 nedelja posle teljenja može da doprinese u spre avanju pojave ketoze i umanji u estalost masne degeneracije jetre kod visokoproizvodnih krava.

N

COOH

N

COOH2

Slika 12 Nikotinska kiselina i nikotinamid


88

Pantotenska kiselina

Pantotenska kiselina je važan deo koenzima-A i usled toga je uklju ena u sintezu masti, neurotransmitera, hormona nadbubrežne žlezde i hemoglobina. Dodavanje ovog vitamina obrocima odraslih goveda nije potrebno.

Piridoksin

Ovaj vitamin se nalazi u tri forme: piridoksal, piridoksin i piridoksamin. On je kofaktor u transferu amino grupa u metabolizmu amino-kiselina. Smatra se da je piridoksin uklju en i u nekim imunim funkcijama kao i u aktivnosti hormona nadbubrežne žlezde. Dodavanje ovog vitamina obrocima odraslih goveda nije potrebno.

Vitamin B12

Vitamin B12 je zajedno sa folnom kiselinom uklju en u metabolizam metionina, pri sintezi DNK i RNK, u zaštiti nervnih vlakana i porastu nervnih i koštanih elija. Deficit ovog vitamina izaziva gubitak apetita, usporen porast, slabost miši a i opšte loše zdravstveno stanje. Deficit kobalta, kao sastojka vitamina B12, dovodi i do deficita vitamina B12. Sinteza ovog vitamina u buragu, delovanjem mikroorganizama ve a je kada životinje dobijaju pretežno kabast obrok. Dodavanje ovog vitamina dobro izbalansiranim obrocima za krave obi nonije potrebno. Dodatne koli ine vitamina B-kompleksa potrebne su bolesnim životinjama, odnosno grlima koja su izložena stresu i vrlo mladim životinjama kod kojih nije u dovoljnoj meri razvijena funkcija predželudaca, odnosno mikroorganizama.

Biotin

Biotin ima ulogu kao koenzim koji služi u prometu ugljen dioksida. On tako e ima odre enu funkciju u glukoneogenezi, sintezi masnih kiselina i razlaganju neki masnih i amino-kiselina. Dodavanje ovog vitamina obrocima odraslih goveda nije potrebno. U ishrani teladi zamenama za mleko redovno se dodaje.


89

HN

HC CH

NHC

O

CH

CHHC

H2CS

(CH2)4 COOH

Slika 13 Biotin

Folna kiselina

Folna kiselina ima funkciju koenzima u enzimskom kompleksu koji u estvuje u prometu ugljenika u metabolizmu. Ona je uklju ena i u konverziju vitamina B12 u njegovu aktivnu formu, kao i u sintezu DNK. Odraslim govedima ona se ne daje ( ak i kada bi bilo potrebno) jer se razgra uje u buragu.

N

N N

N

NH2

OH

CH2 NH

COOH

CONHCHCH2CH2COOH

Slika 14 Folna kiselina

Holin

Holin nije vitamin u klasi nom smislu shvatanja ovog termina, jer nije deo enzimskih sistema. Potrebne koli ine izražene su u gramima a ne miligramima kao kod ostalih vitamina. Nedostatak holina dovodi do pojave masne degeneracije jetre. Ketoza je obi no razlog za pojavu ovog oboljenja jetre. Zbog toga se pretpostavlja da bi holin mogao da pomogne u le enju i prevenciji ketoze. Za sada to nije stvarno potvr eno. Potrebe krave u holinu se zadovoljavaju sintezom u organizmu iz metionina i drugih supstanci. Holin se ne može dodavati obroku za krave u nezašti enom obliku, jer se razgra uje u buragu.


90

H3C N

CH3

CH3

CH2CH2OH

Slika 15 Holin

Vitamin C

Vitamin C služi kao antioksidant i pomaže pri stvaranju strukturalnog proteinskog kolagena u kostima. Deficit ovog vitamina kod goveda nije ustanovljen jer se sintetiše u tkivima životinja.

Potrebe u vodi

Odvijanje fizioloških funkcija organizma zavisi od unošenja dovoljnih koli ina vode. Njen nedostatak može da ugrozi proizvodnju mleka, porast i uti ena celokupno zdravlje. Zbog toga je za uspešnu proizvodnju mleka neophodno da krava bude obezbe ena dovoljnim koli inama vode dobrog kvaliteta. Kod krava u laktaciji veoma su velike potrebe vode. Prema Zeremskom (1987), ukupne potrebe vode zavise od telesne mase, uzrasta i fiziološkog stanja jedinke, a zatim od visine proizvodnje i sastava mleka, osobenosti koriš enihhraniva (svarljivost, zastupljenost proteina i soli) kao i ambijentalih uslova. U organizmu krave voda se koristi za: 1. obezbe ivanje normalnog metabolizma u buragu, 2. protok hrane kroz digestivni trakt, 3. varenje i apsorpciju hranljivih materija, 4. održanje normalne zapremine (gustine) krvi i 5. zadovoljenja potreba elija u organizmu. Treba ra unati da za svaki litar mleka kravi treba 4,5-5 litara vode. U ovaj obra un treba uklju iti i vodu koja je zastupljena u hrani. Ako konzumiranje vode odstupa od o ekivanog za 15-20% to se mora tretirati kao problem. Potrebe u vodi se pove avaju sa temperaturom vazduha (tabela 39). Prema Murphy-u i sar. (1983) dnevne potrebe vode mogu se izra unati pomo u jedna ine:

Voda (L/dan)= 35,2 + 1,58 SM + 0,90 M + 0,11 Na + 2,64 T,

gde je SM - kg konzumirane suve materije na dan; M - kg mleka koje krava proizvede na dan; Na - g natrijuma koga krava unese na dan; T - prose nanedeljna temperatura vazduha ( C).


91

Znaci smanjenog (nedovoljnog) unošenja vode su: 1. vrst i nedovoljno vlažan izmet (balega), 2. smanjeno lu enje urina, 3. smanjena koli ina mleka. Znaci pove anog (preteranog) unošenja vode su: 1. obilno lu enje urina, 2. suviše vlažan izmet (proliv), 3. nadut stomak. U oba slu aja mora se reagovati što je brže mogu e, ustanoviti razlog zbog koga je došlo do poreme aja u konzumiranju vode. Prekid u napajanju vodom se koristi kao tehnološka mera pri zasušivanju krava na kraju laktacije.

Tabela 39. Dnevne potrebe vode za kravu od 600 kg u zavisnosti od proizvodnje mleka sa 4% mle ne masti i temperature ambijenta

(Wattiaux, 1994), L Temperatura Proizvodnja mleka, kg

ambijenta 0 10 20 30 40 0 ºC 37 47 63 77 91

15 ºC 46 65 81 95 109 30 ºC 62 83 99 113 127

Najbolje je da voda bude kravama stalno na raspolaganju (po volji). Smatra se da su potrebe krave za vodom zadovoljene sa 4-6 litara po kg konzu-mirane suve materije (SM) obroka što kod visokoproizvodnih grla u laktaciji iznosi oko 80-150 L na dan. Zna ajno je da voda bude odgovaraju eg kvaliteta. Problemi esto nastaju pri koriš enju površinskih voda, ali i bunara. Pove ana osetljivost visokoproizvodnih krava nastaje usled toga što su njihove potrebe zna ajnopove ane. Parametri kvaliteta vode prikazani su u prilogu 7. Pored pomenutih preporuka o koli ini vode za visokoproizvodne krave potrebno je: 1. Obezbediti oko 4 L vode na svaki kg proizvedenog mleka ili 4-6 L vode po kg

konzumirane suve materije (zavisno od temperature vazduha). 2. Analizu kvaliteta vode obavljati najmanje jednom u 6 meseci. 3. Prisustvo azota iz nitrita mora biti ispod 100 mg/kg (ve i nivo izaziva trovanje

i abortus). 4. Minerali rastvoreni u vodi (salinitet) treba da iznose do 3.000 mg/kg a

koli ina sulfata ispod 350 mg/kg. 5. pH pija e vode treba da bude 5,5-8,3. 6. Voda mora biti bez koliformnih bakterija koje su indikator prisustva drugih

bakterija opasnih po zdravlje. 7. Svakodnevno iš enje pojilica. 8. Proveravati prisustvo slobodnog elektriciteta koji tako e uti e na smanjenje

uzimanja vode.


92

MOGU NOST KONZUMIRANJA HRANE

Osnovni efekti ishrane u govedarskoj proizvodnji zavise od mogu nostikonzumiranja hrane. Na taj na in se u organizam unose hranljive materije koje se konvertuju u mleko i meso a njihova koli ina je direktno proporcionalna koli inikonzumirane hrane. Veliki broj inilaca uti e na konzumiranje hrane, a me unjima su prema Jovanovi u (1996) faktori koji se odnose na: 1) životinju, 2) hranu i 3) režim ishrane krava. U faktore vezane za životinju spadaju: veli ina (masa), fiziološko stanje i genetska konstitucija krave. Me u faktore vezane za hranu ubrajaju se: sastav i kvalitet obroka, svarljivost obroka, metod obrade i konzervisanja hrane. Zna ajniji faktori režima ishrane su: dužina hranjenja, broj hranjenja, uticaj klimatskih inilaca i dr. Uobi ajen na in izražavanja konzumiranja hrane je preko SM obroka. Konzumiranje SM je u visokoj pozitivnoj korelaciji sa proizvodnjom mleka. Udeo SM predstavlja zajedni ki imenitelj za sva hraniva. Konzumiranje se izražava u kg SM na 100 kg telesne mase goveda, odnosno procentima od telesne mase (TM) grla. Kod goveda ono se kre e izme u 1-3%, dok kod ve ine krava u laktaciji konzumiranje iznosi 2-3% od TM. U toku laktacije kod visokoproizvodnih krava javlja se svojevrsna hipertrofija buraga (Ørskov i Ryle, 1990). To omogu ujezna ajno pove anje u konzumiranju SM kod tih grla, što predstavlja dodatnu adap-taciju za snabdevanje pove anim koli inama potrebnih hranljivih materija. Prema preporukama NRC (1989) krave u fazi najviše proizvodnje treba da konzumiraju SM u koli ini od oko 4% TM. Pri tome, konzumiranje SM iz kabaste hrane ne treba da bude ispod 2% TM. Na svaki kg proizvedenog mleka krave treba da konzumiraju najmanje 0,50 kg SM. Konzumiranje SM manje od ovog iznosa može da dovede do gubitka u kondiciji, usled ega se kod krava mogu javiti metaboli ki poreme aji. Uobi ajeno konzumiranje SM kod krava u laktaciji pri-kazano je u tabelama 40-42 a mogu nost konzumiranja nekih hraniva u tabeli 43. Kod goveda koja se hrane po volji konzumiranje hraniva zavisi od: 1. uzrasta i fiziološkog stanja životinje, 2. hemijskih i fizi kih osobina hraniva, 3. brzine usitnjenja i prolaska estica hrane kroz predželuce, 4. razgradnje delovanjem mikroorganizama i 5. temperature ambijenta. Što je hrana kvalitetnija to krava više može da je konzumira. Nekvalitetna kabasta hrana se sporo razlaže u buragu što umanjuje mogu nost konzumiranja. Obra evi (1975) navodi veoma dobar primer za to: seno odli nog kvaliteta krava može da konzumira u koli ini od 3% TM, vrlo dobrog kvaliteta 2,3%, prose nog 2% a seno slabog kvaliteta i slamu 1,5%. Evidentno je da nekvalitetna kabasta hrana ima malu hranljivu vrednost, a isto-vremeno smanjuje konzumiranje obroka.


93

Tabela 40. Koli ina suve materije u obroku krava, % TM (Obra evi ,1990)

Faza laktacije U ukupnom Iz kabaste hrane obroku Minimum Optimum Prva tre ina 2,0-3,0* 1,6 1,8 Druga tre ina 2,6-2,8 1,8 2,0 Tre a tre ina 2,3-2,5 1,9 2,1 Zasušene krave 1,5-1,8 1,2 1,4 Ženski podmladak 2,0-2,2 1,2 1,3

Tabela 41. Konzmiranje suve materije (kg) u zavisnosti od telesne mase, proizvodnje mleka i sezone (Lane i Guthrie, 1995)

4% MKM Sezona Telesna masa krave (kg) Kg 410 450 490 550 590 640 680 14 L 12,7 13,2 13,6 14,1 14,5 15,0 15,4 Z 14,1 14,5 15,0 15,4 15,9 16,3 16,8

18 L 14,5 15,0 15,4 15,9 16,3 16,8 17,3 Z 15,9 16,3 16,8 17,3 17,7 18,2 19,1

23 L 15,9 16,3 16,8 17,7 18,2 18,6 19,1 Z 17,3 17,7 18,6 19,1 19,5 20,0 20,9

27 L 17,3 17,7 18,2 19,1 19,5 20,0 20,9 Z 18,6 19,5 20,0 20,4 21,3 21,8 22,7

32 L 18,6 19,1 19,5 20,4 20,9 21,8 22,2 Z 20,0 20,9 21,3 22,2 22,7 23,6 24,1

36 L 20,0 20,4 20,9 21,8 22,2 23,2 23,6 Z 21,3 22,2 22,7 23,6 24,1 25,0 25,9

41 L 20,9 21,8 22,2 23,2 23,6 24,5 25,0 Z 22,7 23,6 24,1 25,0 25,4 26,3 27,2

Sezone su ozna ene kao L – letnja i Z – zimska

Nedostatak dovoljnih koli ina kvalitetne kabaste hrane je danas verovatno najve i problem u ishrani visokoproduktivnih krava. Koljaji i sar. (1995) navode da je kvalitet kabastih hraniva izuzetno zna ajan inilac za realno upoznavanje genetske vrednosti krava, njihovu proizvodnost kao i ekonomi nost proizvodnje. Ovi autori isti u da je kvalitet kabastih hraniva uslovljen: biološkom pripadnošu krmne kulture, fazom razvi a biljke, otkosom po redu, vremenskim uslovima za sušenje, na inom transporta, dužinom i uslovima skladištenja i dr.

* Kod krava visoke mle nosti može da bude 3,5-4,0 pa i više % TM


94

Tabela 42. Konzumiranje suve materije krava u sredini i na kraju laktacije, %TM i kg/dan (Wheeler, 1996)

Proizvodnja Telesna masa krave (kg) Mleka 450 550 650

kg % kg % kg % kg 10 2,6 11,7 2,3 12,7 2,1 13,7 20 3,4 15,3 3,0 16,5 2,8 18,2 30 4,2 18,9 3,7 20,4 3,4 22,1 40 5,0 22,5 4,3 23,7 3,8 24,7 50 5,6 25,2 5,0 27,5 4,4 28,6

Uklju ivanje koncentrovane hrane u obrok pove ava konzumiranje suve materije kod goveda. Me utim, dodavanje ve e koli ine koncentrovane hrane dovodi do sniženja pH vrednosti te nog sadržaja buraga, što umanjuje aktivnost celuloliti kih mikroorganizama. Ako vrednost pH padne ispod 6,0 prestaje razlaganje vlakana i to dovodi do ozbiljnih poreme aja kako u konzumiranju hrane, tako i u proizvodnji. Optimalna vrednost pH te nog sadržaja buraga je oko 7,0, odnosno neutralna. Kod goveda se to postiže lu enjem velikih koli inapljuva ke koja ima puferna svojstva. Konzumiranje hrane je u pozitivnoj korelaciji sa veli inom životinje tako da se danas kao jedno od rešenja za pove anje konzumiranja razmatra mogu noststvaranja krupnijih krava (700 pa i više kg). Tako e, kapacitet konzumiranja hrane kod krava se menja u toku laktacije. Neposredno posle partusa on je manji, tako da grlo konzumira manje hranljivih materija nego što proizvodi mleka. Tada je grlo u negativnom energetskom bilansu, a proizvodnja se odvija dobrim delom koriš enjem telesnih rezervi stvorenih ranije. Kapacitet za konzumiranje hrane se posle toga pove ava i dostiže maksimum nešto kasnije (10-14 nedelje posle teljenja) u odnosu na postizanje maksimuma proizvodnje mleka (6-8 nedelja laktacije). Regulisanje konzumiranja hrane obavlja se preko centralnog nervnog sistema (centar je u hipotalamusu). Na reakcije centra uti u fizi ki i fiziološki faktori. Fizi ki faktori su ograni eni kapacitetom i plasti nim tonusom buraga i mrežavca, kao i zapreminom itavog digestivnog trakta od ega zavisi i brzina prolaska hrane. Brzina prolaska hrane kroz digestivni trakt je direktno povezana sa aktivnoš u mikroorganizama i brzinom usitnjenja estica do veli ine dovoljno male da pro u kroz barijeru koju predstavlja listavac. Izme u fizi kih i fizioloških uticaja koji odre uju obim konzumiranja hrane postoji prelazna ta ka koja je uslovljena svarljivoš u suve materije obroka. Kod junica to je oko 85% svarljive suve materije a kod krava izme u 67 i 70%. Do te


95

svarljivosti konzumiranje je regulisano fizi kim faktorima, a kada je svarljivost ve akonzumiranje je regulisano fiziološkim faktorima. Temperatura ambijenta, posebno velike letnje toplote, mogu nepovoljno da se odraze na konzumiranje obroka. Može se o ekivati da krave smanje konzumiranje SM hrane za oko 2,8% za svakih 1 °C iznad +24 °C. Krave po injuda ispoljavaju toplotni stres kada temperatura pre e +27 °C a relativna vlažnost 80%. Kod niskih temperatura, ispod -7 °C dolazi do zna ajnijeg pove anjakonzumiranja hrane.

Tabela 43. Konzumiranje suve materije pri ishrani krava po volji (Zeremski, 1987)

Osnova ishrane % TM Osnova ishrane % TM Slama ili loše seno 1,5-1,7 Seno i silaža 1,8-2,5 Livadsko seno - prirodno sušeno 1,7-2,0 Seno i koncentrat 2,2-2,7 Seno lucerke - prirodno sušeno 2,0-2,3 Silaža i koncentrat 1,5-3,0 Seno lucerke - vešta ki sušeno 2,3-2,5 Seno, silaža i koncentrat 2,5-3,2 Travna silaža (20-27% SM) 1,6-1,8 Seno, silaža, repa i koncentrat 2,5-3,2 Travna silaža (28-30% SM) 2,0-2,2 Zelena travna masa 2,5-3,8 Silaža biljke kukuruza 2,0-2,3

Jedna ine za procenu mogu nosti konzumiranja suve materije

Predvi anje voljnog konzumiranja hrane krava putem matemati kihformula je veoma kompleksan problem na kome se sve više radi. U precizno programiranoj ishrani od velikog je zna aja što ta nije predvideti koliko krava može da konzumira hrane, jer se sa tim uskla uje koncentracija energije i svih ostalih parametara obroka. Glamo i (1995, 1996) podrobnije opisuje razli itemodele kojima se može predvideti voljno konzumiranje hrane u ishrani krava. Pri tome ovaj autor navodi da je budu nost ove discipline verovatno u kompleksnim modelima (NRC, 1989; INRA, 1978) koji uzimaju u obzir itav niz parametara koji uti u na konzumiranje hrane Jedna od jednostavnijih formula (MAFF, 1975) za izra unavanje obima konzumiranja suve materije izgleda ovako:

SM (kg/dan) = 0,025 TM + 0,1 Mgde je TM telesna masa a M dnevna proizvodnja mleka (kg). Glamo i (1996) navodi da je za visokoproizvodne krave holštajn rase bolja i preciznija formula:

SM (kg/dan) = 0,02 TM + 0,33 MKM gde je MKM proizvodnja 4% na mast korigovanog mleka (kg) a TM telesna masa (kg).


96

Prema Anderson-u i sar. (1994) konzumiranje SM izraženo kao procenat telesne mase na bazi zastupljenosti NDF u SM obroka izra unava se po formuli:

KSM (% TM) = 120 : %NDF Prema Roseler-u i sar. (1997) jedna ina kojom se najbolje procenjuje mogu nost konzumiranja suve materije je modifikacija jedna ine koju je dao NRC (1989) a ona glasi:

SM (kg/dan)= -0,293 + 0,372 MKM + 0,0968 TM0,75

gde su MKM i TM iste vrednosti kao u prethodnoj jedna ini.Jedna ine za procenu mogu eg konzumiranja hrane koje su obuhva ene

novim NRC (2001) sistemom prikazane su u Prilogu 14.


97

ZNA AJ PROCESA VARENJA U BURAGU ZA PRIMENU SAVREMENIH SISTEMA ISHRANE

KRAVA

Detaljnije upoznavanje gore opisanih procesa i njihovih interakcija dovelo je poslednjih godina do stvaranja novih sistema u normiranju ishrane preživara (Nocek i Russel, 1988, NRC, 1989, Sniffen i sar. 1992, Russel i sar. 1992). Pri tome je poseban zna aj dat, s jedne strane boljem upoznavanju hraniva koja se koriste u ishrani preživara, a s druge procesima koji se odvijaju u buragu, od kojih direktno zavisi iskoriš avanje hranljivih materija. Najve a pažnja u svim novim konceptima ishrane posve ena je, s pravom, kravama, pošto je to kategorija kod koje je zadovoljenje potreba u hranljivim materijama najkompleksnije i najteže. U tabeli 44 i prilogu 11 su prikazani podaci potrebni za sastavljanje obroka prema dva sistema ishrane krava koji se primenjuju u zemljama sa visokorazvijenim govedarstvom.

Tabela 44. Danski sistem ishrane krava (Danfaer, 1990) Parametar Objašnjenje

Energija Skandinavske jedinice (neto energija) Protein (AAT/PBV) Skandinavski sistem ocene proteina (razgradivi i nerazgradivi) Mast Zastupljenost pojedinih masnih kiselina Ugljeni hidrati Še eri, skrob, svarljivo vlakno elijskog zida (NDF)Fizi ka struktura hrane

Indeks žvakanja (u kojoj meri hranivo izaziva žvakanje i preživanje)

Konzumiranje hrane Ocena preko mogu nosti hraniva da u estvuje u obroku Makrominerali Ca, P, Mg, Na, K i S Mikrominerali Fe, Mn, Zn, Cu, Co, Se, J, Mb Vitamini A, D, E

Sa stanovišta ishrane poseban problem predstavljaju krave visoke proizvodnje kod kojih konzumiranje dovoljne koli ine suve materije može da predstavlja ograni avaju i inilac za ispoljavanje njihovih genetskih kapaciteta. Noviji normativi za ishranu visokoproizvodnih krava (Grubi i Adamovi , 1998), koji oslikavaju savremene trendove u ishrani preživara, prikazani su u tabeli 45 i prilogu 1, a najnoviji su prikazani u tabelama 55 i 56. Svi sistemi normiranja ishrane preživara polaze od toga da dobra izbalansiranost obroka omogu uje da životinje bolje konzumiraju i iskoriste hranu koja im je na raspolaganju. Posebno mesto u ovom domenu zauzima odnos strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata. Obrok visokoproizvodnih krava u laktaciji treba da obezbedi najmanje 19 do 21% ADF u obroku (Hillman, 1991). Nivo od 17% je adekvatan za obroke sa visokim udelom silaže kukuruza.


98

Vreme provedeno tokom dana u preživanju zavisi direktno od udela NDF u obroku (Van Soest i sar. 1991). To je razlog zbog koga u obroku treba da bude 28 do 30% NDF. Kabasta hrana treba da obezbe uje 21% NDF u SM obroka a 24% ako kukuruzna silaža ini više od 1/4 SM obroka. Koli ina NDF iz kabaste hrane treba da bude 0,9% TM krave, odnosno da ini izme u 65 i 75% od ukupnog NDF u obroku.

Tabela 45. Preporuke u hranljivim materijama za krave mle nih rasa (NRC, 1989)

TM(kg)

Mast(%)

Prirast(kg/d)

Koli ina mleka (kg/dan)

Po etaklaktacije

Zasušene krave

600 4,0 0,330 10 20 30 40 50 (0-3 ned.) NEL (MJ/kg) 5,94 6,36 6,78 7,20 7,20 6,99 5,23 TDN (% SM) 63 67 71 75 75 73 56 Mast (%SM) 3 3 3 3 3 3 3 Ukupni protein (%SM) 12 15 16 17 18 19 12 Nerazgradivi protein (%SM) 4,4 5,2 5,7 5,9 6,2 7 Razgradivi protein (%SM) 7,8 8,7 9,6 10,3 10,4 9,7 Sirova vlakna (%SM) 17 17 17 15 15 17 22 ADF (%SM) 21 21 21 19 19 21 27 NDF * (%SM) 28 28 28 25 25 28 35

U obroku krava treba da bude 35 do 42% nestrukturnih ugljenih hidrata (odnosno 30 do 40% skroba). Davanje ve ih koli ina še era i lako fermentišu ihugljenih hidrata može dovesti do acidoza i pada procenta mle ne masti. Pokazatelj pravilnog odnosa strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata je pH fecesa koji ne treba da bude ispod 6,0. Niži pH zna i da višak skroba izbegava razlaganje u buragu i biva fermentisan u debelim crevima. Dobar pokazatelj o tome da se procesi u buragu odvijaju normalno može da bude pH te nog sadržaja buraga (koji tako e ne bi trebalo da bude niži od 6,0). Zna ajna je, me utim i interakcija izme u strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata. Harmison i sar. (1997) navode da kod krava visoke mle nostiudeo NDF iz kabaste hrane može da bude i samo 16% ukoliko je skrob dobro izbalansiran u obroku. Ovi autori smatraju da za postizanje optimalnog iskoriš avanja hranljivih materija u organizmu krave izvor i koli ina skroba u obroku mogu da budu isto važni ili ak još važniji od dela NDF iz kabaste hrane. Nocek-ove (1996) preporuke o zastupljenosti frakcija ugljenih hidrata u suvoj materiji obroka krava koje daju 30-40 kg mleka na dan prikazane su u tabeli 46. Treba napomenuti da ovi normativi važe kada su u obroku zadovoljene potrebe u neto energiji.

* NDF iz kabaste hrane 75% od ukupnih NDF


99

Ne manje zna ajan za uspešnu fermentaciju u buragu je i odnos razgradivih i nerazgradivih proteina. Poznato je da ovaj inilac ima velikog zna aja u pravilnom formulisanju obroka za krave u laktaciji, što je potvr eno i u nekim kod nas objavljenim radovima (Grubi i sar. 1994, Pavli evi i sar. 1995). Danas se, me utim, smatra da nije dovoljno samo ispuniti odnos razgradivog i nerazgradivog proteina, ve da se mora povesti ra una i o tome koliko e amino-kiselina odre eniobrok da obezbedi za životinju, odnosno njenu produkciju. Kod krava koje daju više od 30 kg 4%MKM na dan potrebno je da se daje i izvesna koli ina proteina animalnog porekla (oko 0,50 kg ribljeg brašna na dan) da bi se smanjio rizik od deficita esencijalnih amino-kiselina.

Tabela 46. Preporuke u pogledu zastupljenosti frakcija ugljenih hidrata u suvoj materiji obroka (Nocek, 1996)

Pokazatelj Zastupljenost u SM obroka NDF 25-30%) NDF iz kabaste hrane 75% NDF Nestrukturni ugljeni hidrati 35-40% Skrob 30-40% U buragu razgradivi skrob 50-75% od ukupnog U buragu razgradivi NDF 50-60% od ukupnog U buragu razgradivi ugljeni hidrati 50-55% od ukupnih NDF iz kabaste hrane / skrob razgradiv u buragu > 50% / 50% Odnos NDF : NUH > 0,9 Efektivna vlakna 15-20% obroka 4 cm ili duže

Udeo SM u obroku krava u celini treba da bude izme u 50 i 75%. Treba imati u vidu da postoji veliko individualno variranje u pogledu udela suve materije u te nom sadržaju buraga zbog ega je opseg ovako širok. Vlažniji ili suvlji obroci ograni avaju konzumiranje hrane. Vlažnija hrana se duže fermentiše i pove avakiselost te nog sadržaja buraga (Mahanna, 1993). Povezanost snabdevenosti energijom i proteinima u buragu viso-koproizvodnih krava je veoma zna ajna. Oldham (1987) isti e da pove avanjeudela ukupnog proteina u obroku dovodi do porasta proizvodnje kada se istovremeno pove ava i energetska vrednost obroka. Pove anje udela proteina koje nije pra eno i pove anom koli inom energije u obroku, u ve ini slu ajeva ne dovodi do ve e proizvodnje. Udeo ukupnog i nerazgradivog proteina može da uti e na snabdevenost energijom time što uti e na konzumiranje hrane, svarljivost i efikasnost koriš enja energije. Pored toga, nemogu nost krave da konzumira dovoljnu koli inu energije na po etku laktacije, u sadejstvu sa proteinom koji ima preveliki udeo RP, dovodi do pove anja udela amonijaka u buragu, a zatim i do povišenog procenta uree u krvi i mleku. Kaufmann (1982) navodi da to može da


100

dovede do opadanja procenta proteina u mleku. U slu aju kada se javi višak proteina u obroku, suvišne amino-kiseline moraju da budu deaminovane do amonijaka a zatim dovedene do uree kako bi se izlu ile iz organizma. U tim procesima mogu da se potroše zna ajne koli ine energije koja bi u organizmu krave mogla da se iskoristi za neke druge svrhe. Neizbalansiranost obroka može da dovede do mnogih problema. Adamovi i sar. (1995) navode da suficit proteina u obroku krava, a posebno frakcija proteina koji se lako razlažu u buragu, naro ito u nedostatku lako dostupne energije, može da dovede do hiperprodukcije amonijaka koji mikroorganizmi nisu u stanju da iskoriste. Višak amonijaka se u tom slu aju apsorbuje a potom u jetri konvertuje u ureu. Pove an udeo uree u krvi prouzrokuje neželjene efekte na plodnost koji se manifestuju smanjenom otpornoš u sluzokože vagine uterusa na bakterijske infekcije, pojavom poreme enog puerperijuma, tihog estrusa, endometritisa, atrofije jajnika i poreme enog ciklusa. Mahanna (1993) navodi da udeo azota iz uree u krvi koji prelazi 25 mg/100g, ili azota iz uree u mleku preko 20 mg/100g ukazuje na neizbalansiranost obroka razgradivim i nerazgradivim proteinima. Pove anje udela uree i amonijaka u krvi i drugim tkivima može dovesti do mnogih nepovoljnih efekata. Oni imaju direktno negativno dejstvo na jajnu eliju, spermato-zoide i rane faze razvoja embriona. Amonijak može da poremeti intermedijarni metabolizam (Visek, 1984) i da uti e na koncentraciju glukoze, laktoze, slobodnih masnih kiselina i uree u krvi. Tako e, može nepovoljno da uti e na endokrine žlezde i funkcije žutog tela. Izbalansiran odnos izme u proteina i ugljenih hidrata (energije), kao i obim sinteze mikrobijalnog proteina kod krava može da se postigne na osnovu poznavanja udela ukupnih i razgradivih ugljenih hidrata kao i ukupnog i razgradivog proteina u obroku. Uskla ivanjem ovih parametara može da se postigne optimalna fermentacija u buragu, a kao rezultat toga i optimalna proizvodnja. Pri tome se pod optimalnom ne podrazumeva obavezno najve a, veekonomski i fiziološki najracionalnija proizvodnja.


101

ISHRANA KRAVA U PROIZVODNOM CIKLUSU

Proizvodni ciklus krave uslovno se može podeliti na nekoliko faza: 1. po etak laktacije (0-70 dana), 2. vrhunac konzumiranja suve materije obroka (70-140 dana), 3. od sredine do kraja laktacije (140-305 dana), 4. zasušenje (45-60 dana pred teljenje). U idealnim uslovima ovaj ciklus bi trebalo da traje ta no godinu dana, ali u praksi je to obi no nešto duže. Potrebe grla se u pojedinim fazama zna ajno razlikuju, što uslovljava razlike u ishrani, odnosno sastavu obroka. Na grafikonu 2 je prikazana dinamika promena proizvodnje mleka, konzumiranja hrane i telesne mase uobi ajena za visokoproizvodne krave tokom najvažnijih faza proizvod-nog ciklusa.

Faza I - Po etak laktacije

Ovo je period koji traje prvih 10 nedelja (60-70 dana) laktacije. Proizvodnja mleka se brzo pove ava i dostiže maksimum sa 6-8 nedelja posle teljenja. Kod visokoproizvodnih grla to može da bude i nešto kasnije. Obim konzumiranja hrane, a posebno energije, u tom periodu ne prati potrebe za proizvodnju mleka. Krava se nalazi u negativnom bilansu energije, tako da se mobilizuju njene telesne rezerve (u vidu masnog tkiva) za proizvodnju mleka. Pri-lago avanje krave na obrok koji e dobijati u laktaciji je važno u ovom periodu. Pove avanje koli ine koncentrata za 0,5-1 kg svakog dana posle teljenja postepeno pove ava unošenje hranljivih materija u organizam, a da se pri tome smanjuje rizik od nekih ishrambenih problema (kao što je odbijanje hrane ili acidoza). Treba izbegavati da koli ina koncentrata pre e 60% SM obroka, jer može dovesti do acidoze, smetnji u varenju i smanjenja sadržaja mle ne masti. Potrebe u svim hranljivim materijama moraju da budu zadovoljene u ovom najzna ajnijem periodu laktacije. Posebna pažnja mora da se posveti zastupljenosti vlakana, jer ona obezbe uju normalno funkcionisanje buraga. Tako e, veoma važan je i udeo pojedinih frakcija proteina. Davanje ukupnih proteina na nivou potreba, ili ak nešto iznad toga, stimuliše konzumiranje suve materije obroka i omogu uje uspešno koriš enje telesnih rezervi za stvaranje mleka. Po etak laktacije je period u kome krave dostižu maksimalnu produkciju mleka. Od visine proizvodnje koju grlo dostigne zavisi i ukupni rezultat cele laktacije. Iako se obi no isti e da krave maksimalnu proizvodnju mleka treba da dostignu što brže, smatra se da je za visokoproizvodnu kravu najbolje ako maksimum postigne izme u 8-10 nedelje laktacije. Posle maksimuma kod prvotelki se proizvodnja smanjuje za oko 0,2%, a kod starijih krava 0,3% mleka na dan (ili


102

3% svakih 10 dana). Krave sa visokim genetskim potencijalom za proizvodnju mleka maksimum proizvodnje dostižu nešto kasnije i pokazuju bolju perzistenciju laktacije. Proizvodnja u ranoj laktaciji u velikoj meri odre uje ono što grlo može da postigne u itavoj laktaciji. Za svaki kg pove anja koji se ostvari u ovom periodu može se o ekivati da e krava proizvesti 200 do 225 kg više mleka tokom laktacije. Konzumiranje hrane u periodu posle teljenja je smanjeno. Maksimum u konzumiranju se postiže tek nekoliko nedelja (2-4) posle postignutog maksimuma u proizvodnji mleka. Proizvodnja mleka u ranoj laktaciji se zna ajnim delom odvija na osnovu mobilisanih telesnih rezervi. Znatan deo rezervnih masti organizma krava koristi za zadovoljenje deficita u energiji. Nasuprot tome, samo male koli ineproteina mogu da se na sli an na in mobilišu iz organizma. Gubitak telesne mase od 1 kg obezbe uje dovoljno energije za oko 6 do 7 kg mleka a proteina za 3 do 4 kg. Prvih dana posle partusa krave treba da dobijaju isti obrok kao i pre teljenja. Ovo je period konsolidacije ishrane (Zeremski, 1987). Tokom prvih 10-15 dana obrok se sve više (u manjim koli inama) pove ava i uvode nova hraniva. Prvih nekoliko dana daje se najkvalitetnije seno, silaža najboljeg kvaliteta kao i mala koli ina koncentrata (ispod 3,5 kg). Potom se uvode i ostala hraniva a koli inakoncentrata se pove ava za 0,5-1,0 kg na dan dok se ne dostigne željena koli ina.

Životinje sa ve im masnim rezervama koje imaju potencijal za visoku proizvodnju mleka obi no su najpodložnije ketozi. Ketoza je posledica poreme enog metabolizma ugljenih hidrata. Obi no se javlja na po etku laktacije kada grlo, u nedostatku ugljenih hidrata mobiliše energiju iz masnih depoa. Usled nepotpune oksidacije masnih kiselina nagomilavaju se ketonska tela u krvi, pri emu organizam ne uspeva da ih ukloni. Simptomi se ogledaju u gubitku apetita i

smanjenju procenta glukoze u krvi. Nedostizanje punog maksimuma proizvodnje, kao i pojava ketoza, su problemi koji se naj eš e javljaju u ovom periodu i posledica su neadekvatne ishrane pre i posle teljenja. Što je niži maksimum proizvodnje u ovom delu laktacije to je i celokupna proizvodnja u laktaciji manja.


103

Grafikon 2 Promene TM, proizvodnje mleka i konzumiranja SM obroka kod krava koje proizvode 9000 kg mleka za 305 dana laktacije

600

620

640

660

680

700

0 4 8 1 2 1 6 2 0 2 4 2 8 3 2 3 6 4 0 4 4 4 8 5 2

Ned elje lak tacije

Teles

na m

asa, k

g

0

10

20

30

40

50

Mleko

i S

M h

rane

, kg

T M , kg

M leko , kg

SM , kg

U ovom periodu najzna ajnije je da se što brže i uz što manje problema pove a konzumiranje hrane. To se prema najnovijim shvatanjima o ishrani visokoproizvodnih krava postiže na slede i na in:1. koriš enjem najkvalitetnijih kabastih hraniva; 2. preciznom izbalansiranoš u obroka u pogledu svih hranljivih materija; 3. ravnomernim i svakodnevnim pove avanjem koli ine koncentrata; 4. kod visokoproizvodnih grla u obrok se može dodati nešto masti, prvo 100

g/dan u po etnoj fazi, a zatim pove avati do 500 g tokom slede eg perioda, a ako je potrebno i više, ali tek posle pete nedelje laktacije. Obroci ne treba da sadrže više od 7,5% masti u SM obroka;

5. hrana mora da bude stalno na raspolaganju; 6. treba izbegavati svaki mogu i stres.

Faza II - Vrhunac laktacije

Ovaj period obuhvata drugih 10 nedelja (70-140 dana) posle teljenja. Krave treba održavati na vrhuncu proizvodnje koliko god je to mogu e.Konzumiranje hrane se u tom periodu približava maksimumu. Krava postepeno ulazi u pozitivan bilans energije, a hranljive materije iz obroka zadovoljavaju


104

proizvodnju. U tom periodu krave više ne gube telesnu masu - ili je održavaju konstantnu ili donekle pove avaju. Posle dostizanja maksimalne proizvodnje, koli ina mleka se manjom ili ve om brzinom smanjuje. Kod dobrih grla, koja su pri tome valjano hranjena, postiže se da ova brzina ne bude velika, odnosno visoka perzistencija laktacije. Ovo je period laktacije u kome ishrana najdirektnije uti e na proizvodnju. Od toga kako je obrok sastavljen direktno zavisi koli ina dobijenog mleka. Pri tome uvek treba imati u vidu da krave imaju fizi ki ograni enu mogu nost konzumiranja hrane. Zbog tog ograni enja, što je ve a proizvodnja mleka, to koncentracija en-ergije i proteina u obroku mora da bude ve a. Koli ina SM iz koncentrata u obroku u ovom periodu dostiže maksimum - i može da iznosi najviše 2,3% TM krave. U ovom periodu i dalje treba koristiti kvalitetnu kabastu hranu. Konzumiranje SM treba da bude minimalno 1,5% TM kako bi se o uvale sve funkcije buraga i održao procenat mle ne masti. Potencijalni problemi koji nastaju tokom ovog perioda mogu da budu: nagli pad proizvodnje mleka, pad procenta mle ne masti, tihi estrus i ketoza. Da bi se obezbedilo maksimalno unošenje hranljivih materija u organizam potrebno je slede e:1. davanje hrane više puta na dan; 2. koriš enje najkvalitetnijih raspoloživih hraniva; 3. permanentno smanjivati mogu nost da do e do stresa. Krajem prve ili u toku druge faze laktacije obi no se obavlja oplodnja krave. To se doga a naj eš e izme u 40. i 90. dana laktacije, odnosno posle dostizanja maksimuma u proizvodnji mleka. Kako u to vreme grla dobijaju zna ajne koli inehranljivih materija (konzumiranje SM je blizu maksimuma), to nema posebne potrebe, a ni mogu nosti, da se radi uspešnije oplodnje obrok pove a.

Faza III - Od sredine do kraja laktacije (140-305 dana)

U ovoj fazi ishrana krava je relativno jednostavna. Proizvodnja mleka opada (brzinom od 8 do 10% mese no), krava je bremenita i nije teško zadovoljenje njenih potreba u hranljivim materijama. Koli ina koncentrata treba da bude na nivou koji odgovara obimu proizvodnje mleka uz to što se u ovom periodu još i nadokna uje gubitak TM sa po etka laktacije. Mlade krave - prvotelke, treba da dobiju dodatne hranljive materije za porast (oko 20% iznad potreba grla starih 2 godine, i 10% kod grla starih 3 godine). U ovom periodu smatra se da je veoma isplativo koriš enje NPN izvora azota.


105

Pred kraj laktacije opada proizvodnja mleka a pove ava se efikasnost iskoriš avanja hranljivih materija. Zbog toga je kraj laktacije optimalan period za popravku kondicije krava. Kako navodi Van Soest (1982) efikasnost iskoriš enjaenergije za proizvodnju mleka je 62% iz hrane, a 82% iz masnog tkiva. Za stvaranje masnog tkiva efikasnost iskoriš enja energije je 75% u laktaciji a 59% u zasušenju. To objašnjava zbog ega je najbolje da krava stvara telesne rezerve dok je još u laktaciji. Pri tome, stvaranje rezervi se u ovom periodu postiže bez ve ihmetaboli kih problema ili poreme aja (masna degeneracija jetre i sl.). Jovanovi i sar. (1995b) tako e navode da korekcija kondicije ili priprema za slede u laktaciju treba da zapo ne pri kraju teku e laktacije. Zasušena grla sa suvišnim koli inama telesnih masti (loja) nose u sebi potencijalne mogu nosti za pojavu ozbiljnih metaboli kih poreme aja. Sindrom debelih krava dovodi do nagomilavanja preterane koli ine masti u trbušnoj duplji, jetri i bubrezima, opadanja apetita i smanjenje opšte otpornosti krava na infekcije.

Faza IV - Zasušenje (45-60 dana pred teljenje)

Ovo je kriti an period u laktacionom ciklusu. Dobar program zasušenja može zna ajno da pove a proizvodnju mleka u narednoj laktaciji i da smanji mogu nost javljanja metaboli kih problema u vreme i posle teljenja. U periodu zasušenja grlo se priprema za partus i narednu laktaciju. Tada se može donekle popraviti i kondicija krave, a obnavlja se i tkivo vimena. Period zasušenja treba da traje najmanje 6 nedelja ali je bolje ako traje puna dva meseca. U ovom periodu hranljive materije iz obroka najefikasnije se koriste za pove anjemase ploda. Masa ploda se uve ava sve više kako se približava partus. To uslovljava i pove ane potrebe u hranljivim materijama. Pove ane potrebe se zadovoljavaju pove anjem udela koncentrovanih hraniva u obroku. Na nekoliko dana pred partus, me utim, prestaje se sa davanjem koncentrata. Zasušene krave moraju da budu odvojene od grla u laktaciji. Obroci treba da budu tako formulisani da zadovoljavaju potrebe krave u svim hranljivim materijama i to za: održanje organizma, porast ploda i eventualnu popravku kondicije (ako je propušteno da se to završi u prethodnoj fazi). Konzumiranje SM obroka je oko 2% TM. Konzumiranje kabaste hrane treba da bude najmanje 1% TM. Koli ina koncentrata treba da bude u skladu sa potrebama ali da ne prevazilazi 1% TM. Ako se kao kabasto hranivo koristi silaža kukuruza, koja je bogata u energiji, konzumiranje SM može da bude i manje od 2% TM. Da bi se izbeglo tovljenje krava preporu uje se davaje kabaste hrane manje hranljive vrednosti (pšeni na slama, kukuruzna stabljike i travno seno). U ovom periodu može se po potrebi ograni iti koli ina unesenih hranljivih materija. Zavisno da


106

kvaliteta raspoložive kabaste hrane, ona može da ini ceo obrok u ovom periodu (Adamovi i sar. 1981). Na oko dve nedelje pred teljenje potrebno je po eti sa davanjem koncentrata koji e se koristiti u toku laktacije. To je neophodno kako bi se mikroorganizmi buraga na vreme prilagodili na tu vrstu hrane. Ovo ne mora nužno da se odnosi samo na koncentrat, ve i na sva druga hraniva koja e krava dobijati tokom laktacije a koja ne dobija u vreme zasušenja. Na dan partusa kravi se znatno smanjuje apetit. Tada joj se daje samo nešto sena i mekinja, a organi ava se i koli ina vode. Kada sve ide normalno, krava se brzo oporavlja od poro aja, pa u narednim danima njena ishrana ulazi u fazu konsolidacije. U ovom periodu treba zadovoljiti potrebe u Ca i P, ali izbegavati ve eunošenje ovih minerala. Dovoljno je 50-80 g Ca i 30-40 g P. Ako je u obroku zasušenih krava Ca zastupljen sa više od 0,6% Ca a P više od 0,4% pove ava se mogu nost pojave mle ne groznice. Tako e, u ovom periodu treba davati adekvatne koli ine vitamina A, D i E jer se time s jedne strane uti e na vitalnost teleta, a s druge doprinosi boljem zdravlju krave (preventivni uticaj na zadržavanje posteljice i mle na groznica). Potencijalni problemi koji nastaju kada su krave u zasušenju previše ugojene na po etku laktacije su: mle na groznica, zadržavanje posteljice, masna degeneracija jetre, slab apetit i dr.

Program ishrane i držanja kravau tranzicionom periodu

Cilj ovog programa i preporuka je smanjenje stresa krava u periodu pre i posle teljenja (tzv. “period tranzicije”, odnosno prelaska iz jedne faze u drugu). Suština programa je da krava posle teljenja što pre po ne normalno da konzumira hranu. To se postiže programom ishrane koji umanjuje mogu e probleme. Sve to nije posebno komplikovano ali je potrebno životinju pažljivo posmatrati, odnosno reagovati na sve uo ene promene. Celokupan tranzicioni period može se podeliti u pet osnovnih faza koje sa aspekta ishrane i drugih tehnološko-tehni kih i organizacionih rešenja imaju slede e karakteristike:

Zasušenje

1. Potrebna je nagla promena obroka da bi se zaustavilo stvaranje mleka. 2. Preporu uje se nagli prestanak muže.


107

3. Tretiranje medikamentima obaviti u isto vreme. 4. Observacija grla i vimena u toku prvih nekoliko dana po zasušenju je

neophodna.5. Ishrana se menja u pravcu pove anja udela kabaste hrane. 6. Ograni ava se i koli ina vode za pi e, ukoliko se oceni da je potrebno.

Po etak perioda zasušenja

1. Obrok izbalansirati u skladu sa potrebama. 2. Održavati telesnu kondiciju u periodu zasušenja. 3. Krava treba da pove ava masu usled porasta ploda. 4. Ishrana voluminoznim hranivima kako bi se o uvale sve funkcije buraga. 5. Ograni iti nivo Ca (ispod 0,6%) i P (ispod 0,4%) u SM obroka. 6. Izbegavati kabasta hraniva bogata u kalijumu (preko 2,5%K). 7. Ograni iti silažu kukuruza do koli ine od 1/2 SM kabaste hrane obroka. 8. Obezbediti da hrana i voda uvek budu dostupni kravi. 9. Obezbediti kretanje krava kako bi se održao miši ni tonus. 10. Sredina u kojoj se krava drži treba da bude suva i ista.

Poslednje 3 nedelje pred teljenje

1. Podesiti obrok prema o ekivanom smanjenju konzumiranja. 2. Po eti davati kabasta hraniva koja e biti u obroku posle teljenja kako bi se

grla na njih navikla. 3. Koncentrat ograni iti na 0,5-1,0% TM. 4. Dodati vitamin E i selen. 5. Izbegavati silažu slabijeg kvaliteta. 6. Kontrolisati higijenu sredine u kojoj se krava drži, ona treba da bude suva i

ista.

Teljenje

1. Pove ati kontrolu higijene, sredina u kojoj se krava drži treba da bude suva i ista.

2. Obezbediti prisustvo potrebnih lica u vreme teljenja. 3. Po potrebi kravi treba pružiti pomo pri teljenju. 4. Pri pružanju pomo i ne koristiti suviše snažne zahvate. 5. U porodilištu izbegavati klizave podove. 6. Ponuditi kravi vodu ili napoj i neko hranivo koje e rado da jede (seno,

koncentrat za telad i sl.).


108

7. Kravu osposobiti da što pre po ne da konzumira hranu, pije vodu i preživa.

Po etak laktacije

1. Pratiti proces konzumiranja hrane i preživanja. 2. Kontrolisati telesnu temperaturu 1-2 puta na dan. 3. Hraniva moraju da budu sveža i ukusna. 4. Voda treba uvek da bude dostupna. 5. Krave držati odvojeno kako bi mogle pažljivo da se prate. 6. Izbegavati ve i broj krava u grupi. 7. Održavati higijenu sredine u kojoj se krava drži, treba da bude suva i ista.8. Prve 2 nedelje posle teljenja, na izvestan na in, odre uju tok slede e laktacije.

U tom periodu važno je da se krave pažljivo prate i pravovremeno reaguje na sve njihove potrebe.

9. Koli inu koncentrata ne treba pove avati suviše brzo. Dnevno pove anjekonzumiranja kabaste hrane tokom prve nedelje kod starijih grla iznosi oko 250 g/dan (Kertz i sar. 1991).

Odgajivanje junica

Da bi mogla da se o ekuje visoka proizvodnja mleka, junica se mora adekvatnom ishranom i negom pripremiti za to još u periodu odgajivanja. U jednom stadu potrebno je odgajiti svu žensku telad kako bi me u njima mogla da se sprovede odgovaraju a selekcija. Odgoj kvalitetne junice zapo inje još pre njenog ro enja. Adekvatna ishrana krave - majke, posebno tokom poslednja dva meseca bremenitosti, je od velikog zna aja za tele. U najsažetijem obliku program ishrane ženske teladi i junica, prema Knutson-u i sar. (1991), obuhvata slede e momente: 1. Treba obratiti pažnju na telesnu kondiciju krava i hraniti ih tako da se obezbedi ra anje zdrave teladi. 2. Da bi se o uvalo zdravlje teleta, teljenje treba da bude na istom i suvom mestu bez promaje. 3. Posle teljenja tele treba što pre da konzumira kolostrum. 4. Telad ne treba zalu iti dok ne po nu da konzumiraju dovoljno suve hrane (minimalno 500 g koncentrata i seno lucerke po volji). 5. Program ishrane treba da obezbedi da junice u vreme pripusta imaju telesnu masu od 370-400 kg i uzrast od 14-16 meseci. 6. Obrok prvotelki i drugotelki treba da zadovolji i potrebe za porast, pored uzdržnih i produktivnih.


109

7. Junicama obezbediti svu neophodnu zdravstvenu negu i pažnju kako bi se razvile u zdrave i kvalitetne krave.


110

SISTEMI ISHRANE KRAVA

Postoji više sistema ishrane krava koji mogu da se primenjuju u praksi. Cilj svakog od njih je da krava dobije koli inu hranljivih materija koja je u skladu sa njenim potrebama a da se pri tome vodi ra una o proizvodnom planu, tehnologiji i organizaciji rada, kao i o ekonomi nosti proizvodnje.

Principi grupisanja krava

Nekoliko organizacionih izmena u stadu je potrebno preduzeti kako bi se stvorili uslovi za adekvatnu ishranu visokoproizvodnih krava. Jedna od najvažnijih organizacionih promena je to da se krave grupišu. Postoji više kriterijuma koje treba uzeti u obzir kada se krave grupišu. Uobi ajeni metodi grupisanja su: prema nivou proizvodnje mleka, prema fazi laktacije, prema laktaciji po redu i prema statusu u reprodukciji. Sva etiri na ina grupisanja imaju odre ene prednosti i nedostatke. Gru-pisanje prema proizvodnji se naj eš e može preporu iti ako se želi postizanje najboljih rezultata i ishrana krava u skladu sa njihovim potrebama. Kada se krave grupišu prema ovom kriterijumu obroci se mogu sastavljati za odgovaraju uproizvodnju mleka. To omogu uje da se raspoloživa hraniva bolje iskoriste, jer se najkvalitetnija hrana daje najproizvodnijim grlima, dok se hrana slabijeg kvaliteta daje grlima niže proizvodnje. Grupisanje prema nivou proizvodnje ima tu prednost što omogu uje da se hraniva bolje rasporede, odnosno da visokoproizvodna grla ne ostaju pothranjena a nisko proizvodna prehranjena. Me utim, ako postoji tri ili etiri grupe krava potrebno je više vremena da se njihovi obroci sastave i prema potrebi koriguju, kao i više utrošenog rada pri samom hranjenju životinja. Preporu uje se da se prvotelke odvoje u posebnu grupu kako bi mogle pažljivije da se prate tokom prve faze laktacije, a da se kasnije, kada se približe sredini laktacije, rasporede u odgovaraju e grupe prema nivou proizvodnje. Tako e, zasušene krave uvek treba da budu odvojene. Njihova ishrana zajedno sa grlima koja su u laktaciji predstavlja veliku opasnost da do e do nepotrebne gojaznosti ove kategorije krava.

Odvojeno davanje koncentrata i kabaste hrane

Potrebe krave zavise od uzrasta, faze laktacije, telesne mase, kondicije i proizvodnje mleka. Zadovoljenje potreba krava u hrani, ak i kod odgajiva a koji drže manji broj grla, je teško ostvariti a na ve im farmama to je daleko teže. U


111

vezanom sistemu držanja krava individualna ishrana je relativno jednostavna. U svetu je, me utim, taj sistem pretežno napušten. Sve više je zastupljen slobodan sistem držanja u kome postoje odre eni problemi pri organizaciji ishrane i zadovoljenju potreba u hrani svake krave ponaosob.

Davanje koncentrovane hrane

Davanje koncentrovane hrane je najjednostavnije u štalama gde se grla drže vezano. U tim uslovima mogu e je precizno davanje svakom grlu onoliko koncentrata koliko je potrebno, a vreme za koje grlo treba da konzumira tu hranu nije ograni eno. U slobodnom sistemu držanja teško je adekvatno rasporediti koncentrat. Grla se drže grupno i postoji problem individualnog davanja hrane. U ovom sistemu držanja koncentrat može da se daje u izmuzištu ili izvan njega. Ako se daje u izmuzištu, brzina kojom se krava muze i visina njene proizvodnje mleka odre uju vreme za koje ona mora da pojede koncentrat. Na taj na invisokoproizvodne krave naj eš e ne mogu da konzumiraju koncentrata koliko im je potrebno. Ovaj problem donekle može da se ispravi davanjem dopunskih koli ina koncentrata izvan izmuzišta. Me utim, na taj na in ga je teško individualno dozirati. Pri grupnoj dopunskoj ishrani koncentratima prakti no je nemogu e predvideti koliko e ga koje grlo dobiti. U savremenom sistemu odgajivanja postepeno se napušta davanje koncentrata u izmuzištu, iz navedenih razloga a i zbog toga što to dovodi do dodatne kontaminacije mleka mikroorganizmima. Doziranje koncentrata pomo u kompjutera može donekle da reši opisane probleme. U ovakvom sistemu svaka krava na vratu ima individualni "transponder" pomo u koga je kompjuter "prepoznaje" i dozira ta no onu koli inukoncentrata koja joj je potrebna. U kompjuterski program koji kontroliše ovu operaciju se može uneti po potrebi i svakodnevno korigovanje individualne koli ine koncentrata u skladu sa proizvodnjom grla i drugim iniocima. Ovakav sistem omogu uje dosta precizno doziranje koncentrata, ali je skup a skupo je i njegovo održavanje.

Davanje kabaste hrane

U vezanom sistemu držanja veoma je jednostavno obezbediti da svako grlo dobije adekvatnu koli inu kabaste hrane. Pri tome može se kontrolisati kvalitet i koli ina kabaste hrane koja se daje svakom grlu.


112

U slobodnom sistemu držanja ishrana je grupna, što zna i da je individualna ishrana prakti no nemogu a. Ako se desi da krave dobiju manje kabaste hrane nego što je potrebno, onda e agresivnija grla pojesti više i odabrati ukusniju hranu. Manje agresivne krave (a to su obi no one koje daju više mleka) dobi e manje kabaste hrane slabijeg kvaliteta. Mogu e rešenje je davanje kabaste hrane u malom višku - kako bi je sva grla dobila dovoljno. Drugo rešenje je koriš enje kompletnog obroka.

Ishrana krava kompletnim obrocima

Kompletan obrok, za koji se u literaturi mogu sresti razli iti nazivi: complete ration (kompletan obrok), total mixed ration ili total blended ration (kompletan pomešani obrok) se može definisati kao ujedna ena smeša odgovaraju ih koli ina svih hraniva (kabastih, koncentrovanih i dodataka) koja ine obrok, koji obezbe uje adekvatne koli ine hranljivih materija za

zadovoljenje potreba krave. Teorijski - svaki zalogaj koji krava konzumira sadrži sve osnovne hranljive materije u odnosu koji joj optimalno odgovara. U tabeli 47 prikazane su orijentacione vrednosti za zastupljenost osnovnih hranljivih materija u kompletnom obroku (KO) u sistemu ishrane gde postoje tri produktivne grupe krava u laktaciji i zasušene i prvotelke. Smatra se da u zapatu treba da bude najmanje dve produktivne grupe krava, ali da je bolje ukoliko ih ima tri ili više. Za svaku grupu krava obrok treba sastaviti u skladu sa njihovom prose nom proizvodnjom, telesnom masom, kondicijom i procentom masti u mleku (Fisher i sar. 1992). Pri tome treba voditi ra una da u jaslama - valovima uvek bude hrane. To je posebno važno kod najproizvodnijih grla ili u slu aju da je prose an prostor na jaslama manji nego što je neophodno. Obrok treba korigovati svaki put kada do e do promene u vrsti ili sastavu kabaste hrane. Smatra se da je neophodno da se kvalitet kabaste hrane analizira svakog meseca. Jeftinija ishrana može da se postigne u grupi najniže proizvodnje, kao i kod zasušenih krava, pre svega smanjenjem koli ine koncentrata, ali i koriš enjem jeftinije kabaste hrane niže hranljive vrednosti. Pri ishrani KO krave mogu da se hrane i samo jedan put na dan bez ve ihproblema. Murley i Jones (1992) navode da je u nekim istraživanjima proizvodnja mleka bila ista kod krava hranjenih jednom, kao u grupi hranjenoj tri puta na dan. Ipak, ako je to mogu e, davanje hrane dva ili više puta ima odre enih prednosti - posebno kada je vreme jako toplo i postoji problem kvarenja hrane. Bez obzira na u estalost hranjenja, veoma je važno da krave imaju dovoljno prostora na jaslama (odnosno krmnom stolu). Od najve eg zna aja za uspešno sprovo enje koncepta KO je grupisanje krava prema nivou njihove proizvodnje. Kao što je ve istaknuto, postoje razli iti


113

sistemi grupisanja krava, ali sa stanovišta ekonomi nosti proizvodnje najcelishodnije je da budu grupisane prema nivou proizvodnje. Razlog za ovo je da visokoproizvodne krave uspešnije pretvaraju hranljive materije obroka u proizvod (mleko). Njihove potrebe za koncentrovanim hranivima su ve e nego kod grla niže proizvodnje. Kada se sve krave hrane istim obrokom onda se one koje daju manje mleka ugoje, što nije preporu ljivo. Usled toga se smatra da je najbolje grla grupisati prema nivou proizvodnje i to obi no u tri grupe: visoke, srednje i niske proizvodnje. Pri tome, zasušene krave moraju da budu odvojene od onih koje su u laktaciji.

Tabela 47. Parametri za sastavljanje kompletnih obroka u sistemu sa tri produktivne grupe krava + zasušene (Murley i Jones, 1992)

Parametar Nivo proizvodnje (kg) Zasušene iznad 28 18-28 ispod 18 Krave Konzumiranje SM (kg) 21 18 15 12 Sirovi protein (% SM) 16 15 14 8,5 Sirova vlakna (% SM) 16-18 19-21 22-24 30-34 Kalcijum (% SM) 0,7 0,6 0,5 0,4 Fosfor (% SM) 0,5 0,45 0,4 0,3 Magnezijum (% SM) 0,3 0,3 0,2 0,2 Sumpor (% SM) 0,3 0,3 0,2 0,2 So (% SM) 0,5 0,4 0,3 0,25

U odre enim vremenskim intervalima (obi no mese nim) treba prema potrebi, zavisno od ispoljene proizvodnje, krave premeštati iz jedne grupe u drugu. Bolje je da se odjednom premesti nekoliko grla, nego da se to radi pojedina no.Kada se donosi odluka o premeštanju krave neophodno je uzeti u obzir itav niz podataka i injenica koje dobar odgajiva treba da zna o svakom grlu: period laktacije, kondicija, nivo proizvodnje u ranijim laktacijama i teku oj, steonost, temperament i dr. Prvobitna verzija KO je bila da se stada podele na etiri produktivne grupe (visoko, srednje i niskoproizvodne krave i prvotelke). Ovakav sistem ishrane, u odnosu na klasi an, ima odre enih prednosti ali i nedostatka.

Prednosti:1. KO može da se koristi na prakti no svakoj farmi bez obzira na na in držanja i

proizvodnju.2. Odgajiva ima zna ajnu kontrolu nad ishranom krava a posebno nad

hranljivom vrednoš u obroka. 3. Sve komponente obroka (kabasta i koncentrovana hrana, minerali i vitamini)

su pažljivo izmešani usled toga krava ne može da bira pojedina hraniva.


114

4. Uz grupisanje krava KO omogu uje ve u fleksibilnost u ishrani odgo-varaju im koli inama hranljivih materija kako bi se zadovoljile potrebe grla.

5. Koncentrovana hraniva se na ovaj na in racionalno koriste i, što je veoma važno, na ovaj na in se smanjuje rizik od pojave acidoze.

6. Neka hraniva u KO kao što je npr. silaža regulišu problem prašnjavosti drugih hraniva. Na taj na in se tako e "prikrivaju" manje ukusna hraniva (npr. urea). Usled toga može da se koristi širi izbor hraniva, a mogu a je i lakša i brža zamena hraniva.

7. Krave na ovaj na in obi no uzimaju ve i broj manjih obroka tokom dana što povoljno uti e na ukupno konzumiranje SM i bolje iskoriš avanje hranljvih materija.

8. Manji broj krava ima probleme sa varenjem. 9. Utrošak ljudskog rada pri ovakvoj ishrani je manji - oprema i obroci kojima se

hrane krave mogu da posluže i za ishranu zasušenih krava, junica i teladi posle odlu enja.

10. Na in davanja hrane je potpuno mehanizovan i veoma jednostavan. 11. Potrebno je manje prostora na jaslama po grlu - eksperimentalno je utvr eno

da može da bude dovoljno i samo 20 cm po kravi a da se ne ugrozi konzumiranje SM obroka (Murley i Jones, 1992) pod uslovima da je hrana u valovima tokom celog dana.

12. Nema potrebe za davanjem koncentrata u izmuzištu, zbog ega je oprema u izmuzištu jednostavnija (i jeftinija), smanjuje se koli ina prašine, i ne mora se ekati da krave završe konzumiranje. Usled toga se pove ava kapacitet

izmuzišta, grla su mirnija i re e balegaju u izmuzištu.

Nedostaci:1. Sistem KO najbolje funkcioniše kada je osnovno kabasto hranivo silaža, iako i

seckano seno može da se koristi. 2. Krave moraju da budu grupisane prema nivou proizvodnje, što nije prakti no

u stadima manjim od 50 grla. 3. Ako krave nisu pravilno grupisane doga a se da neka grla dobijaju više nego

što im je potrebno (i goje se) a druga dobijaju manje (i mršave). Ovo se može izbe i pažljivim pra enjem kondicije i telesne mase grla.

4. Prilikom pregrupisavanja, što je neophodno, krave mogu da se povrede. 5. Za ovaj sistem ishrane potrebna je posebna oprema - mešalica, kojom se

hraniva mogu ravnomerno pomešati. Prednost imaju pokretne mešalice (tzv. miks-prikolice) u odnosu na stacionarne modele.

6. Mešalica (miks-prikolica) treba da ima i mogu nost za odmeravanje hraniva (vagu) kojima se puni, što pove ava njenu cenu.


115

Kontrola kvaliteta hrane

Da bi se obezbedila stabilna proizvodnja i izbegli problemi koji nastaju usled toga što se daje hrana neujedna enog i esto nepoznatog sastava, potrebno je usvojiti praksu pra enja kvaliteta hraniva. Kao prvo, treba obezbediti redovnu kontrolu sadržaja suve materije i proteina u svim hranivima koja se koriste (po potrebi i drugih komponenata). Kod silaža, udeo vlage treba kontrolisati svake nedelje i u skladu sa tim korigovati obrok ako je potrebno. Za to je veoma važno da se uzme adekvatan (reprezentativan) uzorak hraniva. Pored kontrole hraniva, potrebna je i redovna kontrola vaga koje se koriste za njihovo odmeravanje.

U estalost hranjenja

U estalost i redosled hranjenja su tehnološke mere pomo u kojih odgajiva i mogu da uti u na proizvodnju na relativno lak i jednostavan na in, što zavisi od mogu nosti i ciljeva odgajiva a. Pove anjem broja hranjenja sa 1 na 2, 3 ili više ima uticaj na proizvodnju mleka. Ve ina proizvo a a zapaža da postoji pove anje u koli ini namuženog mleka kod krava koje se hrane više puta koncentratima. Razlog za to leži u pove anom obimu konzumirane SM, energije i proteina i u ravnomernijem procesu fermentacije u buragu. Tehnologija ishrane koja je kod nas dala veoma dobre rezultate (Pavli evi i sar. 1995) sastoji se u slede em: seno lucerke i koncentrat se daju etiri puta na dan, a silaža biljke i silirani klip kukuruza dvokratno u vezanom sistemu držanja. Pove anje broja hranjenja ima i odre en uticaj na procenat mle ne masti. To je posebno karakteristi no za zapate u kojima se javlja smanjen procenat mle ne masti. Suština je u tome da se raspore ivanjem koli ine koncentrata na više delova u toku dana smanjuje njihov negativni uticaj na pH te nog sadržaja buraga, a time na tok fermentacije i me usoban odnos IMK koje se pri tome stvaraju. Što se ti e sadržaja laktoze i proteina u mleku, na njih u estalosthranjenja nema zna ajnijeg uticaja. Obro no davanje koncentrata, koji se veoma brzo razgra uju u buragu, može da izazove zna ajna variranja u pogledu toka fermentacije u buragu i krajnjih produkata te fermentacije. Pove anje broja hranjenja u toku dana može da obezbedi stabilnu fermentaciju u buragu i relativno ravnomernu produkciju IMK, amonijaka i drugih produkata, ime se postiže bolje i ravnomernije snabdevanje mikroorganizama supstratima koji su neophodni za porast njihove populacije. Time se s jedne strane pove ava efikasnost fermentacije, a s druge produkcija mikrobijalnog proteina u buragu. I jedno i drugo pove avaju efikasnost isko-


116

riš avanja hranljivih materija u organizmu krave. Usled navedenog eš ehranjenje obezbe uje bolje zdravlje krave.

Raspored davanja hraniva

U uslovima vezanog držanja postoje mogu nosti, ne samo za ma-nipulisanje vrstom hrane, ve i sa rasporedom kojim se ona daje. Kada se kabasta hrana daje prva ujutro, ona stvara splet vlakana u buragu, obezbe uje puferni kapacitet i lu enje pljuva ke koji mogu uspešno da neutralizuju dejstvo brzo fermentišu ih materija koje krava konzumira kasnije. Kabasta hrana treba da bude neusitnjena kako bi se time produžilo njeno žvakanje, konzumiranje i lu enje pljuva ke. Time se usporava prolaz esticakabaste hrane kroz retikulo rumen i pove ava razgradnja celuloze. Ovaj deo obroka ispunjava burag i time smanjuje konzumiranje preostalog dela obroka (koncentrata). Koncentrat koji se koristi u ovom sistemu ishrane treba da sadrži proteine koji se sporo razgra uju u buragu i skrob koji se srazmerno brzo razlaže u buragu (je am, ovas, pšenica, visoko vlažno ili termi ki obra eno zrno kukuruza i sl.). Ovoj varijanti ishrane bi trebalo dati prednost, jer obezbe ujeoptimalnu fermentaciju u buragu. Ukoliko ne postoji mogu nost da se ujutro prvo daju kabasta hraniva (zbog rane jutarnje muže - kada grla dobijaju koncentrat u izmuzištu), ve se po inje sa koncentratima, potrebno je da sastav tih koncentrata bude nešto druga iji. Ti koncentrati treba da sadrže više razgradivog proteina, da budu vrlo fino usitnjeni i zahvaljuju i tome da brzo propasiraju kroz burag i pritom ostanu nerazgra eni. Posle toga njihova razgradnja e se nastaviti u predelu duodenuma i tankih creva što e da doprinese ve em stepenu njihovog iskoriš enja. Skrob u tim koncentratima treba da bude sporo razgradiv u buragu (kukuruz) kako bi se spre ila burna fermentacija i akumulacija ve ih koli ina IMK u periodu neposredno posle hranjenja, što bi moglo da smanji kasnije konzumiranje kabastih hraniva. Veoma je važno voditi ra una o konzumiranju kabaste hrane u uslovima kada se prvo daje koncentrovana hrana. Ako je konzumiranje kabaste hrane ograni eno (iz bilo kog razloga), to redovno dovodi do acidoze i daljeg pada konzumiranja SM što ima negativan uticaj na proizvodnju. Ako odgajiva na raspolaganju ima više od jedne vrste kabaste hrane - ona koju životinje najradije jedu treba da se daje odmah posle davanja koncentrata, kako bi se stimulisalo konzumiranje. Kabasta hraniva koja su za krave manje privla na treba ponuditi kasnije. Krave ne konzumiraju hranu istom brzinom u toku dana. One po pravilu brže jedu onda kada im se ponudi sveža hrana. Posle tog po etnog stimulansa životinja obi no ostatak hrane pojede u više manjih obroka. Forma i sastav hrane,


117

kao i stepen ograni enja hrane (ako postoji) zna ajno mogu da uti u na konzumiranje hrane. Na primer, ako se koncentrati daju odvojeno od kabaste hrane životinja može da konzumira itavu predvi enu koli inu za pola sata. Ako se kabasta hrana daje jednom na dan - životinje e verovatno da je rasporede na ceo dan. Ako je konzumiranje ograni eno, kabasta hraniva e biti konzumirana u kra em vremenu. Ako je ograni enje vremena konzumiranja ekstremno, može da se desi da krava konzumira kabasti deo isto tako brzo kao i koncentrovani. Upravo zbog prevazilaženja ovih problema razra ene su šeme ishrane krava sa KO koje danas dominiraju u SAD i Kanadi. Kada se koncentrati daju odvojeno od kabaste hrane, redosled davanja hraniva može da uti e na tok i efikasnost varenja i iskoriš avanja hrane kao i na proizvodne rezultate životinja. Odluka da li davati prvo kabasta ili koncentrovana hraniva zavisi od mnogih inilaca: tipa kabaste hrane, na ina na koji je konzervirana, fino e usitnjenosti, razgradivosti skroba, sastava vlakana i proteina u hranivima. Iako to sve izgleda komplikovano, ne mora da bude tako. Davanje kabaste hrane pre koncentrata izgleda da je bolje u ve ini situacija. Time se stimuliše razlaganje vlakana i konzumiranje hraniva a izbegava se ve inadigestivnih problema koji mogu da se jave. U slu ajevima kada se koncentrati moraju davati prvo, neophodno je organizovati da se kabasta hraniva daju što pre posle toga, kako bi se ublažio efekat naglog razlaganja koncentrata u buragu. Ako šema ishrane predvi a više od jednog kabastog hraniva - treba davati prvo ono koje je najukusnije i koje životinje najradije jedu.

Ishrana krava u uslovima visoke letnje temperature

Visoka temperatura vazduha može zna ajno da uti e na proizvodnju krava (Trifunovi i sar. 1999, Pavli evi i sar. 2000). Uopšte, preživari mnogo bolje podnose hladno, nego toplo vreme. Razlog za to je što se u procesima koji se odvijaju u buragu osloba a znatna toplotna energija koja dodatno zagreva životinju. Što je obrok bogatiji u vlaknima to se stvara više toplotne energije. Usled toplotnog stresa dolazi do promena u metabolizmu krave koje deluju depresivno na konzumiranje hrane a time i na proizvodnju i reprodukciju. Sumiraju i iskustva iz proizvodne prakse, Chase i Sniffen (1992) preporu ujuslede e mere u slu ajevima kada su krave duže vreme izložene visokoj temperaturi (30 i više °C): 1. obezbe enje obilnih koli ina sveže vode; 2. davanje kabaste i koncentrovane hrane najboljeg kvaliteta uz pove anje

koncentracije energije u obroku (dodavanje masti); 3. balansiranje obroka prema normativima; 4. pove anje zastupljenosti minerala: K na 1,3-1,5%, Na na 0,5% i Mg na 0,3%;


118

5. obroku se mogu dodavati puferi (npr. natrijum bikarbonat); 6. davanje hrane obavljati u više navrata i više no u nego tokom dana; 7. obezbediti adekvatnu ventilaciju; 8. kravama na paši ili ispustu obezbediti zaklon od sunca.


119

OCENA TELESNE KONDICIJE KRAVA

Racionalno koriš enje energije u ishrani krava u laktaciji je osnov za efikasnu proizvodnju. Najvažniji ograni avaju i inilac za proizvodnju mleka i reprodukciju krava je neadekvatna snabdevenost energijom. Kao efikasan na inpra enja snabdevenosti energijom u novije vreme je razvijen sistem ocene telesne kondicije krava. Iako je to u osnovi subjektivan na in ocenjivanja, on daje veoma dobru procenu stanja telesnih rezervi u energiji. Odre eni broj autora utvrdio je da se telesne rezerve bolje procenjuju ocenom telesne kondicije nego merenjem telesne mase (Ducker i sar. 1985, Johnson, 1984, Grainger, 1982). To je posebno izraženo kod junica u porastu. Ocena telesne kondicije je jednostavna i jeftina metoda koja se rutinski primenjuje u mnogim zemljama (Edmonson, 1989, Grubi i sar. 1999a). U svetu je razvijeno više sistema ocene telesne kondicije koji su u osnovi sli ni. U prilogu 8 prikazan je široko prihva eni ameri ki (Virdžinija) sistem koji je nastao modifikacijom nešto starijeg engleskog sistema. U Virdžinija sistemu krave se ocenjuju ocenama od 1 do 5 (sa me uocenama 2,5; 3,5 i 4,5). Telesna kondicija je veoma važan pokazatelj efikasnosti ishrane krava. Adekvatne telesne rezerve (masno tkivo) pove avaju proizvodnju mleka, efikasnost u reprodukciji i produžuju vek iskoriš avanja grla. Preterano debele ili mršave krave su u velikoj meri izložene riziku da se kod njih jave metaboli kiproblemi, smanji proizvodnja mleka, pogorša koncepcija i nastanu problemi pri teljenju. Brze promene u telesnoj kondiciji ili neadekvatna kondicija tokom po etne faze laktacije može da dovede do zdravstvenih problema. Zbog toga telesna kondicija treba da se ocenjuje u slede im delovima proizvodnog ciklusa: 1. teljenje;2. na 8-10 nedelja posle teljenja (u vreme maksimalne proizvodnje mleka; prvog

estrusa ili prvog rektalnog pregleda posle teljenja);3. osemenjavanje; 4. oko 150-200 dana laktacije (sredina laktacije); 5. zasušenje. U ovim periodima krave treba da imaju odgovaraju u telesnu kondiciju. Preporuke o poželjnoj kondiciji krava u pojedinim fazama proizvodnog ciklusa su date u tabeli 48. U idealnim uslovima 80% grla u stadu treba da izgubi 1/2 do 3/4 poena telesne kondicije u periodu izme u teljenja i vrhunca proizvodnje. Krava u drugoj laktaciji 50-60 dana posle teljenja treba da po ne da dobija 1,8-2,2 kg nedeljno. Pošto jedan poen telesne kondicije približno iznosi 55 kg telesne mase odraslih krava, potrebno je oko 6 meseci da krava nadoknadi jedan poen koji grlo izgubi


120

tokom po etne faze laktacije. Junicama koje rastu potrebno je oko 70 kg za pove anje telesne kondicije za jedan poen. Gubitak više od jednog poena ocene telesne kondicije na po etku laktacije indikacija je da nešto nije dobro u ishrani ili držanju krava. Ako je gubitak manji od 1/2 poena tokom 4-5 nedelja to je normalno i ukazuje na adekvatnu ishranu i držanje krava.

Tabela 48. Preporuke ocena telesne kondicije u odre enim periodima proizvodnog ciklusa (Patton i sar. 1988)

Vreme ocene Poželjna kondicija Raspon Krave

Teljenje 3,5 3,0-4,0 Najve a proizvodnja 2,5 2,0-2,5 Sredina laktacije 3,0 3,0-3,5 Zasušenje 3,5 3,0-3,5

JuniceSa 6. meseci 3,0 2,5-3,0 Osemenjavanje 3,0 2,0-3,0 Teljenje 3,5 3,0-4,0

Visokoproizvodne krave ne mogu da konzumiraju dovoljno hrane tokom prvih 60-90 dana laktacije kojom bi mogle da podmire potrebe za proizvodnju i izbegnu gubitak telesne mase. U tom periodu proizvodnja se zasniva na mobilizaciji telesnih masnih rezervi. U ovom periodu, usled negativnog bilansa energije, krave gube telesnu masu i kondiciju. Maksimalni negativni bilans energije je u periodu od 2 do 3 nedelje posle teljenja, a postaje pozitivan oko 60. dana laktacije. Cilj dobrog programa ishrane je da se manipuliše gubitkom telesne mase i što više skrati period negativnog bilansa energije. Visoka proizvodnja mleka ne dovodi do ekstremnih gubitaka u masi ako je program ishrane dobro sastavljen. Krave koje su debele pri teljenju (ocena 4-5) imaju ve i razmak izme umomenta ostvarenja najve e proizvodnje mleka i maksimalnog konzumiranja hrane što produžuje negativni bilans energije. Mršavije krave (ocena 3) pri teljenju konzumiraju više hrane i kod njih negativni bilans energije traje kra evreme. Telesne rezerve (mast) izgleda da inhibiraju konzumiranje hrane, tako da krave posle teljenja ne mogu da dostignu maksimalno konzumiranje, jer moraju da izgube višak telesne mase. Verovatno je, tako e, da je idealna ocena telesne kondicije nešto niža za krave sa visokim genetskim potencijalom za proizvodnju mleka. Sa stanovišta ishrane ono što se može u initi da bi se kontrolisala telesna kondicija krava je:


121

1. obezbe enje maksimalnog konzumiranja hrane, 2. uskla ivanje koncentracije energije u obroku, 3. uskla ivanje frakcija proteina u obroku, 4. obezbe enje dovoljnih koli ina vlakna u obroku, 5. snabdevanje adekvatnim koli inama minerala i vode. Osnovni cilj dobre ishrane treba da bude što brže postizanje maksimalnog konzumiranja hrane na po etku laktacije. Što brže krava dostigne maksimalno konzumiranje hrane to kra e traje period negativnog bilansa energije. Pravilno balansiranje obroka podrazumeva i promene u njegovom sastavu (po potrebi), kako bi se izbegao zna ajniji gubitak kondicije i na taj na in ugrozila proizvodnja mleka i reprodukcija. Ve e promene u oceni telesne kondicije dovode do stresa, smanjuju apetit i mogu dovesti do ketoze ili masne degeneracije jetre.

Ocena telesne kondicije u proizvodnom ciklusu krave

U vreme teljenja ocena telesne kondicije krave treba da bude 3,5. U toku prvih 4 nedelje po teljenju kondicija ne sme da padne ispod 2,5-3,0 (visokoproizvodne krave mogu i do 2,0). Ako do e do naglog pada kondicije u ovom periodu, a krava je u drugom pogledu zdrava, treba videti da li je obrok adekvatan u pogledu osnovnih komponenti. U toku po etne faze laktacije krave treba da imaju ocenu telesne kondicije 2,5-3,0. Ako ve i broj grla, koja nisu visokoproizvodna padne na ocenu 2,0, treba proveriti da li je sve u redu sa konzumiranjem hrane. Ako krave ostaju u dobroj kondiciji (3-3,5) a ne dostižu visok nivo proizvodnje, treba proveriti da li su u obroku adekvatno izbalansirani proteini ili minerali. U srednjem delu laktacije preporu uje se ocena 3,0. Obrok treba da zadovoljava ili malo prebacuje potrebe krave u energiji, kako bi se stvarale telesne rezerve. Ako krave po nu zna ajnije da pove avaju kondiciju (3,5-4,0) treba smanjiti koncentraciju energije a ukoliko, pak, po nu da gube kondiciju (2,0-2,5), koncentraciju energije u obroku treba pove ati. U poslednja dva meseca laktacije preporu uje se ocena telesne kondicije 3,5. U tom periodu treba obnoviti telesne rezerve, koje ne smeju biti suviše velike kako ne bi došlo do gojaznosti. U ovom periodu se pove anjem ili smanjenjem koncentracije energije u obroku može posti i željeni cilj. Preterana gojaznost krava obi no nastaje tokom poslednjih meseci laktacije kada se proizvodnja mleka smanjuje a koli ina koncentrata u obroku ostaje na ranije utvr enom nivou. Nedovoljno konzumiranje hrane, niska proizvodnja mleka, problemi u re-produkciji, pa i neke bolesti mogu uspešno da se preduprede time što e krave u


122

vreme teljenja biti u odgovaraju oj telesnoj kondiciji, kao i adekvatnim režimom ishrane u periodu posle toga.


123

ISHRANA I PLODNOST

Plodnost krava je uslovljena genetskim (20%) i paragenetskim iniocima (80%). Pri tome postoji uverenje da u okviru paragenetskih inilaca ishrana u estvuje sa 60%. Me utim, treba znati da uzroci reproduktivnih poreme ajakrava mogu biti veoma razli iti. Posebno treba ista i da je adaptabilnost visokoproizvodnih krava na nepovoljne uslove držanja umanjena, jer takve životinje teže podnose stres. On se kod njih javlja eš e, duže traje, a može da ima i izrazito nepovoljan uticaj na ispoljavanje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti. Pregled važnijih grupa inilaca sa mogu im nepovoljnim uticajem na plodnost dat je u tabeli 49 a analiza plodnosti u ve em broju zapata u tabeli 50. Kao jedan od razloga poreme ene plodnosti esto se navodi visok nivo proizvodnje u zapatu što nije sporno s obzirom da su takve krave više podložne stresu. Me utim, ima podataka prema kojima se u uslovima dobrog menadžmenta na farmi, posebno u oblasti ishrane i reprodukcije, postižu podjednaki rezultati, pa ak i nešto bolji, u zapatima sa ve om mle noš u. Na ovu konstataciju ukazuju u

svojim radovima mnogi autori a zbirno su je prikazali Adamovi i sar. (1995). Simptomi poreme ene plodnosti u zapatima krava, zavisno od prisustva i intenziteta uticaja nekih od nepoželjnih inilaca, mogu da budu raznoliki i sa razli itom frekvencijom javljanja. Primer u estalosti simptoma neplodnosti u jednom zapatu crno-belih krava dat je u tabeli 51.

inioci sa nepovoljnim uticajem na plodnost naj eš e deluju kombino-vano, dva ili više istovremeno, što problem identifikacije pravog uzroka slabe plodnosti ini složenijim i težim. Ishrana krava tokom proizvodnog ciklusa, a posebno u fazi zasušenja i ranom postpartalnom periodu, ima veoma zna ajan uticaj na rezultate plodnosti. Zbog toga dobro izbalansiran obrok za zasušene krave, kao i za one u laktaciji, treba da podmiri sve potrebne hranljive materije u optimalnoj koli ini i me usobnom odnosu i time, u odgovaraju im uslovima posle teljenja, omogu ivisoku proizvodnju mleka, uspešnu dalju reprodukciju, dobro zdravlje krava i podmlatka, dobar kvalitet mleka i odgovaraju u ekonomi nost (Adamovi i sar. 1995, Jovanovi i sar. 1997, Grubi i sar. 1997). Uz to obrok, posebno kod ove kategorije krava, treba da bude ukusan, raznovrstan, laksativan i bez štetnih primesa. Preporuke u hranljivim materijama za krave razli ite mle nosti i faze proizvodnog ciklusa date su u tabelama 45 i 55 kao i u prilogu 1.


124

Tabela 49. Prikaz inilaca sa mogu im nepovoljnim uticajem na plodnost krava (Adamovi i sar. 1995).

inioc Uzrok 1. Držanje krava Veli ina stada

Postupci sa životinjama Transport Fizi ki napor Udobnost ležišta Tehnologija muže

2. Alimentarni inioci Deficit ili suficit energije Deficit ili suficit proteina Deficit vitamina Deficit ili suficit minerala Prisustvo biljnih hormona Fitotoksini Štetni produkti u hrani Obezbe enost vodom i njen kvalitet

3. Zdravstveni poreme aji Poreme aj varenja hraneMetaboli ki poreme ajiIntoksikacije ParazitiInfekcijeStanje zglobova i papaka Oboljenje vimena Oboljenje reproduktivnih organa

4. Mikroklimatski inioci Temperatura (hladno a - vru ina) Vlažnost vazduha Strujanje vazduha

isto a vazduha 5. Žlezde sa unutrašnjim lu enjem Hipotalamus-hipofiza-ovarijumi 6. Seme bikova Na in osemenjavanja

Postupak sa semenom Kvalitet semena Imunološki inioci

7. Ljudski faktor Organizacija rada Disciplina Motivacija za rad

8. Faktor stres Adaptabilnost grla na uslove držanja


125

Tabela 50. Važniji reproduktivni rezultati krava u stadima razli ite mle nosti(Adamovi i sar., 1995)

Pokazatelj Nivo proizvodnje mleka po kravi, kg/god. 5000-6000

6000-7000

7000-8000

9000-10000

Broj posmatranih stada 392 1111 473 38 Krava u stadu 45 50 52 58 Zastupljenost prvotelki (%) 27 31 33 34 Servis period (dana) -do prvog osemenjavanja 88 84 82 82 -do koncepcije 117 110 107 103 -indeks osemenjavanja 2,3 2,2 2,2 2 Udeo krava sa servis periodom

-kra im od 60 dana (%) 18 15 11 10 -dužim od 120 dana (%) 35 31 29 25 Interval teljenja, meseci 13,1 12,9 12,8 12,6

Prema Adamovi u i sar. (1995) program nege krava u periodu zasušenja treba da obezbedi poželjnu telesnu kondiciju krava i normalan razvoj fetusa, pripremi organe za varenje i mle nu žlezdu za slede u laktaciju, smanji poreme aje u ishrani i metabolizmu, otkloni poreme aje izazvane infekcijama i doprinese poboljšanju rezultata reprodukcije.

Tabela 51. U estalost pojave poreme aja sa nepovoljnim uticajem na plodnost krava (Adamovi i sar. 1995) Oboljenje U estalost pojave

(%)Tihi estrus 22,0 Ciste 16,2 Produžen etrus 15,5 Endometritis 13,4 Nepravilan ciklus 10,8 Ostalo 22,1

Program ishrane zasušenih krava treba da obezbedi:1. da se kondicija krava u periodu zasušenja i teljenja kre e izme u 3,5-4,0

poena;2. ograni eno konzumiranje kalcijuma na koli inu manju od 80-100, a fosfora

manje od 45 grama dnevno, uz održavanje odnosa Ca:P ispod 2:1;


126

3. izbegavanje ili ograni eno davanje leguminoznih hraniva sa visokim sadržajem kalcijuma, kalijuma i natrijuma, uz ograni avanje konzumiranja soli na manje od 30 do 40 g dnevno;

4. izbegavanje davanja obroka koji sadrže više od 12 do 13% sirovog proteina u suvoj materiji) od dana zasušivanja do 2 nedelje pred teljenje;

5. ograni avanje kukuruzne silaže na manje od 50% suve materije obroka uz ograni avanje koncentrata (zavisno od kondicije);

6. održavanje koli ine vlage u obroku na manje od 50%; 7. obezbe ivanje obroka za krave koji sadrže najmanje 35 do 40% vlakana NDF

od kojih 75% iz grubo iseckanih kabastih hraniva; za zasušene krave su poželjni obroci koji sadrže i do 50-55% NDF;

8. davanje obroka, dve nedelje pre teljenja, koji sadrže oko 5-6 kg suve materije iz koncentrata, kako bi se burag privikao na ve e koncentracije skroba u obrocima koji se daju u ranoj laktaciji. Ovi obroci treba da imaju pove anukoli inu sirovog proteina, od 13 do 14%, u suvoj materiji obroka.

Posle teljenja krava potrebno je izvršiti:1. postepeno pove anje koli ine koncentrata za 0,5 kg dnevno, zavisno od

mogu nosti konzumiranja, tokom prvih 5 do 6 nedelja posle teljenja; 2. dodavanje 6 grama niacina po kravi dnevno tokom faze pred teljenje i u prvih

100 dana laktacije što može biti od koristi, naro ito kada problem predstavljaju debele krave ili mogu nost pojave ketoza.

Radi efikasnijeg vo enja celokupnog procesa proizvodnje na velikim farmama, a posebno u oblasti ishrane i reprodukcije, posebna pažnja mora se posvetiti grupisanju krava (organizaciji zapata) i pra enju njihovog stanja u pojedinim fiziološkim fazama tokom proizvodnog ciklusa. Pomo ne metode za to su, pored uvida u proizvodnost grla, ocena kondicije i metaboli kog profila. Uputstvo za ocenjivanje kondicije krava dato je u prilogu 8 a referentne vrednosti za metaboli ki profil u prilogu 9.


127

INIOCI KOJI UTI U NA PROIZVODNJU I SASTAV MLEKA

Na proizvodnju mleka uti e veliki broj genetskih i paragenetskih inilaca.Uz to postoje i velike individualne varijacije izme u pojedinih grla. Zeremski (1987) navodi 9 inilaca koji uti u na proizvodnju i sastav mleka: 1. rasa, 2. faza laktacije, 3. starost grla, 4. muža, 5. zdravstveno i fiziološko stanje, 6. ishrana u periodu odgajivanja, 7. uslovi sredine, 8. ishrana u periodu laktacije, 9. hrana.

Rasa

Proizvodnja i sastav mleka predstavljaju rasnu odliku. U našoj zemlji je na društvenom sektoru više zastupljena crno-bela rasa goveda (sa manjim ili ve im udelom holštajn gena). Ova rasa je poznata kao najve i proizvo a mleka. Na individualnim gazdinstvima najrasprostranjenija rasa je doma e šareno gove e u tipu simentalca. Ova rasa daje manje mleka, ali se može držati i u relativno skromnim uslovima. Naj eš e je procenat masti u mleku obrnuto proporcionalan koli ini mleka, tako da rase koje daju više mleka uglavnom imaju manji procenat mle ne masti.

Faza laktacije

Tokom laktacije menja se sastav mleka. Izme u 35-60. dana laktacija dostiže maksimum. Posle toga mle nost opada po stopi od 2,5% nedeljno. U proizvodnim uslovima postoje odre ene varijacije u pogledu dužine trajanja laktacije. Prose no to je 305 dana. Po etni period laktacije (kolostralni) je specifi an jer kolostrum ima druga iji sastav od mleka. Posle toga se sastav mleka stabilizuje i sporije menja. Procenat mle ne masti se pove ava u kasnijim fazama laktacije. U drugoj nedelji laktacije prose an sadržaj mle ne masti je 3,66% a u 42. nedelji 4,22%. Sli na tendencija se javlja i kod proteina i suve materije, dok procenat laktoze vrlo malo varira.

Starost grla

Koli ina mleka se pove ava do pete godine života. Posle toga dolazi do izvesnog smanjenja proizvodnje. Pove anje proizvodnje do pete godine života (tre e laktacije) povezano je sa razvojem grla. Poseban uticaj ima priprema junica za narednu laktaciju. Obilnija ishrana junica doprinosi da one ranije stasavaju, pre


128

se oplode, ali daju manje mleka. Pravilnom ishranom postiže se, s jedne strane, skladniji razvoj grla, a s druge ve a proizvodnja mleka u prvoj laktaciji.

Muža

U ovom uticaju se razlikuju tri aspekta: promena u koli ini i sastavu meka tokom muže, razlike u koli ini i sastavu mleka po etvrtima vimena i razlike u koli ini i sastavu mleka po mužama. 1. Na po etku muže mleko ima manje mle ne masti, tako da se njen procenat pove ava tek posle nekoliko minuta muže. Posle toga sadržaj mle ne masti se pove ava a koli ina mleka opada. Najviše masti ima u poslednjim mlazovima mleka. 2. Iz zadnjih etvrti krave daju više mleka nego iz prednjih. 3. Broj muža u toku dana uti e na koli inu i sastav mleka. Ako je muža dvokratna krave daju više mleka ujutro nego uve e, pri emu je ujutro sadržaj mle ne masti manji. Kada je muža trokratna krave daju najviše mleka ujutro. Tako etrokratnom mužom se ostvaruje ve a ukupna proizvodnja mleka za 15-20%.

Zdravstveno i fiziološko stanje

U vreme estrusa smanjuje se koli ina mleka, što se individualno dosta razlikuje. Razli ita oboljenja tako e mogu da se odraze na proizvodnju mleka. Posebno se pri tome isti u oboljenja vimena i organa za varenje.

Ishrana u periodu odgajivanja

Intenzitet ishrane junica uti e na brzinu stasavanja i u nekim slu ajevima dovodi do depresije u prvoj laktaciji. Intenzitet ishrane priplodnih junica je prilago en planiranom uzrastu u periodu teljenja. Kod nas prirast junica u tom periodu naj eš e je 600-750 g, a ne sme da bude niži od 500 g. Takav prirast ne obezbe uje normalan razvoj junice i ploda grla kod kojih je ustanovljena steonost.

Ambijentalni uslovi

Iako su toplokrvne životinje, krave reaguju na uslove spoljne sredine. Pre svega to se odnosi na temperaturu ambijenta. U tom pogledu postoji i odre ena rasna osobenost. Ve ina naših rasa je iz umerenog regiona, tako da kod njih postoji odre ena osetljivost na preniske i previsoke temperature. U našem klimatskom pojasu smatra se da je gornja granica koju krave mogu bez problema da podnesu 27,5


129

°C. Iznad ove temperature opada konzumiranje hrane i proizvodnja mleka. Na 44 °C konzumiranje potpuno prestaje. Niske temperature ambijenta tako e mogu da uti una smanjenje proizvodnje. U našim uslovima na - 4 °C mle nost opada za 4%. Relativna vlažnost vazduha ponekad više uti e na krave od same temperature. Ako je relativna vlažnost vazduha iznad 90% dolazi do opadanja u proizvodnji mleka.

Ishrana u laktaciji

Ishrana je najvažniji inilac koji uti e na koli inu a potom i na sastav mleka. Pri tome treba imati u vidu da ishrana ima najve i uticaj u srednjem delu laktacije (koji traje najduže oko 6 meseci). U po etnom delu laktacije ishrana ima manjeg uticaja jer se jednim delom odvija na bazi telesnih rezervi stvorenih ranije. Osnovni parametar kojim ishrana uti e na proizvodnju mleka je zastupljenost hranljivih materija u obroku, koja zavisi od odnosa kabaste i koncentrovane hrane. Pove anjem udela koncentrovane hrane u obroku pove avase ukupna proizvodnja mleka, ali se tada smanjuje procenat mle ne masti. Kada se pove ava udeo kabaste hrane pove ava se procenat mle ne masti ali opada ukupna koli ina proizvedenog mleka. I u estalost hranjenja ima odre eni uticaj na koli inu i sastav mleka (Stoi evi i sar. 1994). Pove anje nivoa ishrane se postiže pove anim udelom koncentrata u obroku, što depresivno uti e na procenat mle ne masti. Tada je bolje da se koncentrat daje više puta na dan. Ipak, pravi put je poboljšanje kvaliteta kabaste sto ne hrane. Kada u obroku ima više celuloze stvara se i više sir etne kiseline koja je prekursor za stvaranje mle ne masti. Krajnji produkt fermentacije skroba iz koncentrata u buragu je najve im delom propionska kiselina. Ona se ne koristi za sintezu mle ne masti veza porast, tako da su obroci bogatiji skrobom podesniji za ishranu tovnih grla. Pojedina hraniva mogu da imaju specifi an uticaj na proizvodnju mleka. Poznato je da krave daju više mleka kada se u letnjim mesecima hrane svežom kabastom hranom. Me utim, ima slu ajeva da u letnje vreme, zbog estih oscilacija u sastavu obroka koli ina mleka može da ima velike osilacije i pri tome bude manja nego u zimskim mesecima. Postoje podaci da krave daju više mleka na paši nego kada im se hrana daje pokošena. Razlog za to je što one, kada se hrane slobodno, mogu da proberu kvalitetniju hranu. Zamena sena silažom dovodi do pove anjaproizvodnje mleka. Ishrana zelenom hranom u prole e kada je u biljnoj masi više vlage deluje depresivno na procenat mle ne masti. Veoma je važno da se pri svakoj promeni obroka kravama (odnosno populaciji mikroorganizama u buragu) omogu i da se postepeno priviknu. Taj period može da traje duže ili kra e, ali je naj eš e, zavisno od promene, od jedne do dve nedelje.


130

Kvalitet hrane

Nivo ishrane, svarljivost hraniva i koncentracija obroka imaju ve i uticaj na proizvodnju mleka, nego bilo koje pojedina no hranivo. Sastav mleka se putem ishrane može promeniti. Pri tome najlakše dolazi do promena u procentu mle nemasti. Udeo proteina je nešto teže izmeniti, dok se na zastupljenost mle nog še eraprakti no ne može uticati (Mahanna, 1993). Treba imati u vidu da u organizmu krave postoje jaki mehanizmi koji nastoje da održe proizvodnju i sastav mleka. Ako treba one koriste i telesne rezerve (masno tkivo) da bi održale proizvodnju mleka. Jedan kilogram telesne mase obezbe uje energiju za 6-7 kg mleka, ali proteina samo za 3-4 kg. Stoga je deficit proteina više izražen problem. Udeo vlakana u obroku bitno uti e na sadržaj mle ne masti. Opadanje udela mle ne masti je normalna pojava pri prelasku sa zimskog na letnji obrok, što se ublažava davanjem odre ene koli ine sena. Davanje obroka sa ve im udelom repe može da dovede do smanjenja sadržaja mle ne masti. Tako e, ako se kabasta hrana suviše usitni, ona se manje koristi za sintezu sir etne kiseline što dovodi do opadanja sadržaja mle ne masti. Postoje specifi ni obroci kojima se može uticati i na sastav mle ne masti. Hraniva koja daju takve efekte su palmina i kokosova sa ma koje su bogate zasi enim masnim kiselinama. Mle na mast ima sposobnost da upije odre ene mirise i ukuse što stvara poteško e prera iva ima mleka. Neke biljke mogu da budu nosioci tih mirisa. To je posebno izraženo kod crnog i belog luka, a u manjoj meri i uljane repice, kao i nekih vrsta silaže. Kada se muža obavlja u otvorene posude može da do e i do indirektne kontaminacije mleka. U mleku mogu da se na u i neke nepoželjne supstance poreklom iz hrane. To se posebno odnosi na mikotoksine, pesticide, herbicide kao i rezidue lekova koji se koriste za le enje nekih oboljenja krava.


131

MOGU NOSTI ZA PROMENU UDELA MASTI I PROTEINA U MLEKU PUTEM ISHRANE

U poslednje vreme, zavisno od opredeljenja proizvo a a, pokušava se da se ishranom uti e ne samo na koli inu, ve i na sastav mleka (Grubi i sar. 1998, Adamovi i Grubi 1998). Kao što je u prethodnom poglavlju istaknuto, na sastav mleka je mogu e uticati putem ishrane. Danas je proizvodnja proteina mleka postala atraktivna i u našoj zemlji. Cena mleka formira se na bazi ne samo masti, kao do sada, ve i na bazi udela proteina.

Sadržaj mle ne masti

Da bi se pove ao sadržaj mle ne masti treba krave stimulisati na maksimalno konzumiranje kabaste hrane, time što e ona biti košena pri odgovaraju em stepenu zrelosti. Što je bolji kvalitet kabaste hrane to ve i deo obroka ona može da obezbedi. Potrebno je u obroku izbalansirati razli ite tipove ugljenih hidrata i proteina i uskladiti brzinu njihove razgradnje u buragu. Na primer: je am i ovas se brže fermentišu u buragu od kukuruza ili sirka. Tako e treba pratiti udeo NDF kako bi se obezbedilo da grlo dovoljno preživa i stvori potrebnu koli inu pljuva ke za puferisanje buraga.

Sadržaj proteina

Pove anje udela proteina u mleku se nešto teže postiže. Hinders (1997)navodi da mehanizmi manipulisanja sadržajem proteina u mleku nisu u potpunosti jasni i da u tome ima znatno manje uspeha nego pri uticaju na mle nu mast.

inioci koji uti u na sastav mleka su: nasle e, faza laktacije, koli inaproizvedenog mleka, starost krave, uticaj ambijenta, eventualna oboljenja (mastitis na primer) i ishrana. Prose no 55% (40-60%) varijacija u sastavu mleka dolazi usled nasle a dok je 45% pod uticajem okoline u šta spada i ishrana. Genetska korelacija izme u masti i proteina mleka je oko 0,45, što zna i da se krave mogu odabirati u pravcu ve e proizvodnje proteina bez uticaja na sadržaj mle ne masti. Kao mogu e mere za pove anu produkciju proteina u mleku mogu se navesti:1. optimalno sastavljanje obroka (u pogledu energije, frakcija proteina, frakcija

vlakana, minerala i vitamina) kako bi se ostvarila maksimalna sinteza proteina mikroorganizama u buragu;

2. stimulisanje maksimalnog konzumiranja hrane;


132

3. pra enje sastava hraniva, i korekcija obroka u skladu sa tim; 4. koriš enje kabaste hrane najboljeg kvaliteta; 5. davanje izvora nerazgradivih proteina koji imaju povoljan sastav amino-

kiselina;6. koriš enje bikova koji prenose visok genetski kapacitet za proizvodnju

proteina;7. o uvanje zdravlja krave, a posebno vimena. Strategija ishrane sa ciljem pove anja udela proteina se sastoji u tome da se mikroorganizmi buraga stimulišu na maksimalnu sintezu proteina. Uz to se, prema potrebi, u obrok uklju uje i neki pogodan izvor dopunskog nerazgradivog proteina (obi no animalnog porekla - najboljim se smatra riblje brašno), ime se obezbe ujedovoljno amino-kiselina za resorpciju u tankim crevima. Da bi se postigli i o uvaliželjeni rezultati, pažljivo treba pratiti nivo svih frakcija proteina i ugljenih hidrata u obroku. Energija u obroku tako e uti e na sastav mleka. Couland i Remond (1991) navode sumarni podatak za 66 ogleda - da sadržaj proteina mleka raste za 0,03% za svakih 1.48 Kcal neto energije (6,2 kJ) u obroku. Ovi autori navode da varijacije u sadržaju mle ne masti nisu bile povezane sa varijacijama u proteinu. Nocek i Tamminga (1991) navode da je proizvodnja mleka i proteina mleka u pozitivnoj korelaciji sa pove anim konzumiranjem suve materije i neto energije.

Uticaj obroka na promenu sastava mleka

Konzumiranje hrane

Zna aj pove anja konzumiranja hrane je u smanjenju uticaja negativnog bilansa energije kod krava na po etku laktacije. Kako krave ulaze u pozitivni bilans energije, telesna masa i kondicija po inje da im se vra a, a tada proizvode i mleko sa normalnim udelom proteina i masti. Pove anje konzumiranja hrane može da pove a sadržaj proteina za 0,2-0,3 procenat poena. Visokoproizvodne krave konzumiraju dnevno 3,5-4,0% suve materije obroka od telesne mase. Proizvodnja mleka i njegovih komponenata može da bude ograni ena ako životinje konzumiraju manje SM od 3,5% TM. Neke krave uz takvo konzumiranje ne mogu da ispolje u potpunosti svoje genetske kapacitete. inioci koji mogu da uti u na nivo konzumiranja hrane su: u estalost i redosled hranjenja, vlažnost obroka (treba da bude manja od 50%), konkurencija me u kravama (u slobodnom sistemu držanja), nagle promene obroka, odgovaraju a prostirka i ventilacija i održavanje higijene u jaslama.


133

Ugljeni hidrati

Održavanjem optimalnog odnosa izme u kabaste i koncentrovane hrane postiže se uspostavljanje odgovaraju eg odnosa izme u strukturnih i nestrukturnih ugljenih hidrata u obroku. Udeo NUH varira od 20 do 45%. Zastupljenost od 40 do 45% se sre e u obrocima u kojima ima manje od 60% SM iz kabaste hrane. Obroci sa visokim udelom kvalitetnih kabastih hraniva i malim udelom koncentrata mogu da budu deficitarni u NUH. Davanje adekvatne koli ineNUH uti e pozitivno kako na udeo proteina tako i na mle nu mast. S druge strane, višak NUH može da dovede do zna ajnog pada mle ne masti uz pove anje udela proteina za 0,2-0,3 procenat poena. Krave imaju dvojake potrebe za strukturnim ugljenim hidratima (vlaknima): ukupan udeo u obroku i veli ina estica. Ova dva inioca su u me usobnoj interakciji i uti u na efikasnost sa kojom se zadovoljavaju potrebe u vlaknima. Osnovni pokazatelji zastupljenosti vlakana u obroku su ADF - frakcija vlakana odre ena kiselom deterdžent metodom i NDF (ranije opisana). U obroku za krave nivo ADF ne bi trebalo da padne ispod 19-21% a NDF ispod 26-28. Pri tome se preporu uje da 75% NDF bude iz kabaste hrane. Ako ovih komponenata hraniva bude manje, može da se javi acidoza, smanjenje sadržaja mle ne masti i zna ajne varijacije u konzumiranju hrane koje mogu dovesti i do gubitka kondicije krava na po etku laktacije. Kabasta hraniva ne bi trebalo da budu usitnjena na odse ke manje od 1 cm. Ukoliko se ova hraniva više usitne, to može da dovede do drasti nog pada udela mle ne masti i do manjeg pove anja sadržaja proteina (za 0,2-0,3 procenat poena). Me utim, kod grla koja su tako hranjena javljaju se problemi kojima je uzrok nepravilna fermentacija u buragu. Ako se želi pove anje udela proteina u mleku smanjenje udela vlakana ili preterano usitnjavanje kabaste hrane nisu pravi put. U tabeli 52 prikazane su preporuke u udelu kabaste hrane i NDF u suvoj materiji obroka za krave.

Tabela 52. Preporuke za zastupljenost kabaste hrane u obrocima za krave u laktaciji (Grant, 1992)

NDF iz Minimum Dnevna proizvodnja mleka kabaste SM kabaste 20 kg 30 kg 40 kg. hrane hrane Maksimum SM iz kabaste hrane

% % % % % 40 52,5 88 76 65 45 46,7 78 68 58 50 42,0 70 61 52 55 38,2 64 56 47


134

Obroci u kojima je preveliki udeo vlakana, usled ega imaju manji udeo energije, mogu da budu ograni avaju i inilac za proizvodnju mleka. Oko 40 do 50% je minimalna koli ina SM iz kabaste hrane u obroku, kako bi se izbegao pad sadržaja mle ne masti. Kada je u obroku 65% SM iz kabaste hrane, ona treba da bude veoma kvalitetna kako bi se izbegao deficit energije koji izaziva pad sadržaja proteina u mleku. Kao primer u tabeli 53, prikazana je optimalna zastupljenost suve materije iz kabaste hrane pri razli itim odnosima silaže kukuruza i senaže lucerke u obroku. Silaža kukuruza je verovatno hranivo koje se kod nas najviše koristi, dok je senaža lucerke hranivo za koje možemo da se nadamo da e u i u širu praksu i u našoj zemlji.

Tabela 53. Preporuke za zastupljenost SM iz kabaste hrane zavisno od udela silaže kukuruza i senaže lucerke u obroku (Grant, 1992)

Kabasto hranivo %SM iz kabaste hrane

100% silaža kukuruza 50-60 75% silaža kukuruza + 25% senaža lucerke 45-55 50% silaža kukuruza + 50% senaža lucerke 45-50 25% silaža kukuruza + 75% senaža lucerke 40-50 100% senaža lucerke 40-45

Proteini

Zadovoljavanje potreba krave u pogledu proteina (RP i NP) je od najve egzna aja za održanje sadržaja proteina u mleku. Može se re i da udeo ukupnih proteina u obroku uti e na koli inu proizvedenog mleka, ali malo na sadržaj proteina. Na primer, ako se na nekoj fami koristi obrok sa 14,5% UP umesto stvarne potrebe od 16,5%, u tom stadu e verovatno sadržaj proteina u mleku biti nizak. To se naj eš e doga a kada se koriste kabasta hraniva lošeg kvaliteta, a tako e i kada se koriste hraniva nepoznatog sastava, pa se obrok balansira na bazi prose nih tabli nih vrednosti. Takva situacija onemogu ava precizno balansiranje obroka, posebno koncentrata. Ukoliko u obroku ima viška razgradivog proteina, to tako e može da smanji sadržaj proteina u mleku. Sigurno je da je udeo ukupnih proteina u obroku važan za ostvarenje obima proizvodnje koji je mogu na osnovu genetskog kapaciteta grla. Hinders (1997) navodi da pove anje udela proteina, u intervalu od 9 do 17% UP od SM obroka, rezultira pove anjem proteina mleka od 0,02 procenat poena za svaki procenat pove anja proteina obroka. Metionin i lizin su prve limitiraju e amino-kiseline u obrocima koji se baziraju na kukuruzu što je kod nas est slu aj. Ta neizbalansiranost obi no se


135

koriguje uklju ivanjem leguminoznih hraniva (seno lucerke) u obrok. Problem je u tome što veliki broj farmi ne raspolaže dovoljnim koli inama sena, kao i to što njegov kvalitet esto nije zadovoljavaju i. Korekcijom tog ograni avaju eginioca može da se postigne pove anje zastupljenosti proteina, posebno kazeina u

mleku, a da se pri tome ne menja udeo mle ne masti. Dodavanje metionina i lizina (putem hraniva ili u obliku protektiranih amino-kiselina) u ranoj laktaciji može da dovede do pove anja proizvodnje mleka i/ili proteina mleka, dok u sredini laktacije naj eš e može da poboljša udeo proteina, ali ne i koli inu mleka. Da bi se ostvarila visoka proizvodnja mleka i proteina neophodno je obezbediti odgovaraju e koli ine amino-kiselina. Prema Grubi u i sar. (1996) snabdevanje pove anim koli inama proteina, odnosno amino-kiselina, može da se postigne pove anjem: 1. konzumiranja obroka, 2. udela ukupnog proteina u obroku, 3. obima sinteze mikrobijalnog proteina u buragu, 4. udela nerazgradivih proteina u obroku, uz zadržavanje postoje eg obima sinteze mikrobijalnog proteina u buragu. Bez obzira koji od ovih postupaka se primeni, uspeh e uvek zavisiti od toga koliko esencijalnih amino-kiselina obrok obezbe uje na nivou tankih creva. Umesto zaklju ka ovog poglavlja u tabeli 54 su zbirno prikazani ishrambeni inioci koji mogu da uti u na procenat masti i proteina u mleku, uz orijentacionu procenu koliki mogu da budu o ekivani efekti.

Tabela 54. Ishrambeni inioci koji mogu da uti u na procenat mle ne masti i proteina (Prema Grant-u, 1992)

inilac Mle na mast, % Protein mleka, % Maksimalno konzumiranje hrane pove anje pove anje 0,2-0,3% U estalo hranjenje koncentratima pove anje 0,2-0,3% malo pove anje mogu eNedovoljno konzumiranje erergije mali efekat smanjenje 0,1-0,4% Visok nivo NUH (> 45%) smanjenje za 1% ili više pove anje za 0,1-0,2% Optimalan nivo NUH (25-40%) pove anje održava nivo Visok udeo vlakna malo pove anje smanejnje za 0,1-0,4% Nizak udeo vlakna* smanjenje za 1% pove anje za 0,2-0,3% Razni uticaji (7-8%) smanjenje za 0,1-0,2% smanjenje za 0,1-0,2%

Iz svega iznetog može da se zaklju i da se ishranom može uticati na sastav mleka pa i na udeo proteina. To, me utim, ne zna i da je jednostavno ostvariti pove anje udela proteina u mleku. Da bi se mogli o ekivati iole pouzdani rezultati

* Nizak udeo vlakna, visok udeo NUH, previše usitnjena kabasta hrana i nedovoljna zastupljenost kabaste hrane mogu svi (zajedno ili odvojeno) da dovedu do smanjenja % mle ne masti i malog pove anja % proteina. To nije pravi put da se pove a proizvodnja mleka i komponenata mleka, a može dovesti i do acidoze buraga i opšteg poreme aja zdravlja krave.


136

potrebno je pažljivo balansiranje obroka, kao i veoma detaljno pra enje kvaliteta hrane i uslova držanja krava. Kona no, potrebno je da se u ini i izvestan zaokret u selekciji naših goveda u pravcu dobijanja genotipova sposobnijih za proizvodnju ve e koli ine proteina mleka.


137

NOVI STISTEMI U ISHRANI KRAVA

Kao što je spomenuto, u svetu, a posebno u SAD, razvijeni su novi savremeni sistemi koji ishranu krava treritaju kao deo jedinstvene celine koju životinja ini sa svojom okolinom. U Cornell sistem (The Cornell Net Carbohydrate and Protein System for Evaluating Cattle Diets - CNCPS) su ugra eni rezultati istraživanja tokom više desetina godina i rada u ovoj oblasti (Sniffen i sar. 1992, Russel i sar. 1992, Barry i sar.1994., Tylutki i Fox, 1997, Bannon i Klausner, 1997, Howie, 1998, Fox i sar. 1999). Njegova struktura je prikazana u prilogu 11. U ranim fazama rada tim koji je radio na ovom sistemu shvatio je da je sistem suviše komplikovan za koriš enje i publikovanje u formi knjige, tako da je radio na razvoju ra unarskog programa koji bi u ino rad sa sistemom lakši i jednostavniji. Taj softver je do danas imao više verzija koje su pratile razvoj CNCPS. Poslednja verzija se naziva CPM Dairy (1998) i predstavlja rezultat zajedni kog rada tri institucije: univerziteta Cornell i Pennsilvania i William H. Miner Agricultural Research Institute (Howie, 1998). Ovaj program se može nabaviti pod nazivom CPM-Dairy version 1.0. U program su ugra enibrojni podaci koji su opisani i u ovoj knjizi uz to da je sve ura eno u vidu softvera koji je relativno jednostavno koristiti. Pored zna ajne baze podataka hraniva i modula koji opisuju sve detalje u vezi sa proizvodnjom krave program daje i mogu nost balansiranja obroka putem modula za linearno programiranje u skladu sa prora unima CNCPS ili NRC (1989).

Cornell sistem se razvija i dalje (novosti u vezi sa razvojem sistema mogu da se na u na http://128.253.135.170/CuNMPS/). Danas se koristi Verzija 4.0. (Fox i sar. 2000 i 2001, Tedeschi i sar. 2000) a u pripremi je Verzija 5.0. CNCPS nije jedini sistem te vrste koji se razvija u SAD. Prakti noistovremeno na više univerziteta su stvarani sli ni sistemi koji su u osnovi sli nisa CNCPS, ali se u nekim detaljima razlikuju. U tom smislu veoma je interesantan softver pod nazivom Sesame ( Crystal Soft Software, 2000, http://www.crystal-soft.com/sesame.htm) kojim se postiže ekonomska procena hraniva uz koriš enjesaznanja iz CNCPS i CPM-Dairy (St-Pierre i Glamocic 1998 i 2000).

Kona no, po etkom 2001. godine objavljeni su novi NRC normativi koji su dobrim delom objedinili rezultate ve ine sistema koji su tokom devedesetih razvijani u SAD. O njima e biti re i u posebnom poglavlju.

Normativi NRC (2001)

Ovi normativi predstavljaju zna ajan korak napred u odnosu na prethodne, iz 1989, koji su bili širko prihva eni u mnogim zemljama sveta, zahvaljuju i


138

kojima je u mnogim zapatima ostvarena proizvodnja kakva ranije nije bila mogu a. Novi normativi su objavljeni u obliku knjige i softvera koji se dobija na prate em kompakt disku.

Knjiga može da se pogleda na slede em Internet sajtu: http://books.nap.edu/catalog/9825.html a kompjuterski model se može videti na: http://stills.nap.edu/html/dairymodel. Ovaj model zna ajno unapre uje precizno definisanje životinje za koju treba da se sastavi obrok, zatim sam obrok, kao i uslove držanja. Svaki od ovih faktora posebno, kao i svi zajedno u interakciji imaju uticaja na potrebe krave u hranljivim materijama. Novi normativi to sve uzimaju u obzir na na in koji je sli an Cornell sistemu. Pri tome novi sistem obuhvata pored krava još telad i junice (Hutjens, 2001).

Energetska vrednost hraniva - u novom sistemu energetske vrednosti hraniva se izra unavaju koriš enjem promenjenih formula za TDN na osnovu koje se izra unavaju neto energetske vrednosti. U ranijim verzijama NRC normativa NEL vrednost je bila konstanta izra unata iz TDN. Pri tome je TDN ra unat pri konzumiranju SM obroka na nivou zadovoljenja uzdržnih potreba. Korekcija je bila 8% kod krava koje se hrane na nivou 3 puta ve im od uzdržnih potreba što je ulazilo u obra un NEL vrednosti. TDN vrednosti su se bazirale na starim analizama hraniva i nisu uskla ivane sa savremenim analizama. U novom modelu NEL vrednost se menja u zavisnosti od konzumiranja hrane: sa pove anjem konzumiranja ili svarljivosti obroka dolazi do smanjenja NEL vrednosti. Za ve inu hraniva razlike nisu velike ali je preciznost pove ana (Dupchak, 2001).

Pri izra unavanju TDN se koriste podaci o hemijskom sastavu hraniva: NUH, NDF, UP i masti. Tako e TDN vrednosti se koriguju u zavisnosti od zastupljenosti ADIN i lignina. Ra una se da je svarljivost NUH 98% a masti 100%. Svarljivost NDF može da bude odre ena in situ metodom. Uzima se u obzir i obrada koncentrovanih hraniva odnosno vrednost za NUH u njima pomo utzv. PAF-a (processing adjustment factor). U proseku vrednosti za NEL su oko 2% manje izra unate na ovaj na in u odnosu na raniji metod. Izra unavanjeenergetskih vrednosti hraniva prikazano je u prilogu 12.

Proteinska vrednost hraniva izražava na nov na in preko Metaboli kogproteina (metabolizable protein - MP). Umesto ranije oznake za RP koja je bila DIP sada se koristi nova RDP (rumen degradable protein) a za NP se umesto UIP koristi RUP (rumen undegradable protein). MP predstavlja zbir mikrobijalnog, nerazgradivog i endogenog proteina. Sinteza mikrobijalnog proteina se izra uvanana bazi TDN hraniva i iznosi 130 g za svaki kilogram konzumrane TDN. Razgradivost proteina u ovom sistemu se odre uje pomo u in situ metode. Udeo NP se ne tretira kao konstantna vrednost ve kao promenljiva veli ina koja je pod


139

uticajem brzine razgradivosti i brzine protoka sadražaja kroz organe za varenje. Snabdevanje krave proteinima izra unava sistemom jedna ina koji je prikazan u prilogu 13.

U sistemu iz 1989 svarljivost proteina koji izlazi iz buraga je bila konstantna (80%) bez posebnog obra anja pažnje na amino-kiseline. Nasuprot tome u novom sistemu za svako hranivo postoji odre ena svarljivost proteina u tankim crevima. Tako e, postoje jedna ine za predvi anje protoka amino-kiselina kroz organe za varenje. Time se pove ava preciznost balansiranja proteina. Posebna pažnja je posve ena dvema najzna ajnijim amino-kiselinama lizinu i metioninu, koje su naj eš e limitiraju e u proizvodnji mleka. Autori ipak nisu smatrali da je skupljeno dovoljno podataka da bi se dale potrebe u amino-kiselinama. Predlaže se da u MP odnos lizina i metionina bude 3 : 1 kao optimalan za proizvodnju mleka. Kompjuterski model omogu uje predvi anjekoliko amino-kiselina obezbe uje obrok koji se testira ali potrebe životinja nisu iskazane kao obavezne za sastavljanje obroka.

Konzumiranje suve materije u novom sistemu mogu e konzumiranje suve materije se izra unava pomo u odgovaraju ih jedna ina koje obuhvataju: proizvodnju 4% MKM, telesnu masu krave, dane laktacije i bremenitost. Procena konzumiranja SM se izra unava sistemom jedna ina koji je prikazan u prilogu 14.

Ugljeni hidrati su obuhva eni detaljno, podeljeni su na strukturne i nestrukturne. Dati su normativi za ADF i NDF. Uopšteno se može re i da se predvi a da ADF bude zastupljen u obroku 19-21%, NDF 25-28% a 75% NDF treba da bude iz kabaste hrane.

Minerali su objašnjeni prema njihovoj ulozi, potrebama, izvorima, dostupnosti i potencijalnoj toksi nosti. Novi normativi se od starih razlikuju po tome što su izražene niže potrebe u fosforu.

Vitamini su takodje detaljno obuhva eni a potrebe su izražene za vitamine A, D i E. Radi se o koli inama koje treba dodati obroku. Potrebe u vitaminu A su pove ane na 79,30 IJ/kg TM za junice i zasušene krave i na 110,13 IJ/kg TM za krave u laktaciji. Tako e portebe u vitaminu E su pove ane na 1,61 IJ/kg TM za junice i zasušene krave i na 0,79 IJ/kg TM za krave u laktaciji.

Pored navedenih parametara neophodnih za sastavljanje obroka sistem obuhvata i potrebe u vodi, metaboli ke poreme aje povezane sa ishranom, uticaj krava na prirodnu okolinu (o emu se u zemljama sa razvijenim sto arstvom sve više vodi ra una). Sistem nudi veoma detaljne tabele sa sastavom hraniva i potrebama krava u hranljivim materijama kao i kompjuterski model u kome je sve navedeno objedinjeno i pripremljeno za što lakšu upotrebu. Taj model uz ocenu obroka omogu ava i njegovo fino podešavanje koriš enjem modula za linearno programiranje.


140

Sistem NRC (2001) omogu uje sveobuhvatnije sagledavanje ishrane krava u laktaciji nego što je bilo mogu e ikad ranije. Me utim, on još uvek ne obuhvata sve i daleko je od toga da je savršen. Njegova primena u našem sto arstvu u na elu je mogu a, ali e biti potrebno da se u ini dodatni napor, kako bi se naša hraniva kroz niz hemijskih analiza i metaboli kih ogleda bolje upoznala. Pre primene ovog sistema kod nas, kao što je bio slu aj sa prethodnim iz 1989, bi epotrebno da se stvori baza podataka sa svim neophodnim parametrima za doma ahraniva koja se koriste u ishrani krava. Neke od tih parametara ve imamo, kao što je razgradivost proteina ispitana in situ metodom, me utim in situ razgradivost NDF i NUH za sada nemamo i to je nedostatak koji emo u narednim godinama morati da nadoknadimo. U tabelama 55 i 56 prikazane su preporuke prema novim normativima NRC (2001).


141

Tabela 55. Preporuke za krave u energiji i proteinima prema novim normativima NRC (2001)

Parametar Proizvodnja mleka (kg\dan) Zasušene 10 20 30 40 50 Krave Hranljive materije u obroku NEL (Mcal/dan) 18,0 25,6 33,3 40,9 48,6 12,8 MP (g/dan) 1119 1754 2390 3026 3661 746 Konzumiranje SM (kg/dan) 15,6 19,2 22,9 26,6 30,2 12,8 Proteinske vrednosti RDP (g/dan) 1479 1809 2132 2449 2771 1223 RUP (g/dan) 356 1003 1654 2310 2960 30 MP-bakterija (g/dan) 805 984 1160 1333 1508 665 MP-RUP (g/dan) 460 585 716 851 991 367 MP-endogeni (g/dan) 74 91 108 125 143 60 UP-obrok (%SM) 15,9 15,9 15,9 15,9 15,9 15,9 UP-RDP (%SM) 11,6 11,4 11,3 11,2 11,1 11,7 UP-RUP (%SM) 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 4,3 Koncentracije u obroku NDF (%SM) 42,5 42,5 42,5 42,5 42,5 42,5 NDF iz kabaste hrane (%SM)

37,0 37,0 37,0 37,0 37,0 37,0

ADF (%SM) 30,9 30,9 30,9 30,9 30,9 30,9 NFC (%SM) 33,8 33,8 33,8 33,8 33,8 33,8 ME (Mcal/kg SM) 2,38 2,35 2,32 2,30 2,28 2,40 NEL (Mcal/kg SM) 1,48 1,46 1,45 1,43 1,42 1,50 Neg (Mcal/kg SM) 0,86 0,86 0,86 0,86 0,86 0,86 Ca (%SM) 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 0,8 P (%SM) 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 0,3 Sirove masti (%SM) 2,7 2,7 2,7 2,7 2,7 2,7 BAKO (mEQ/kg) 285 285 285 285 285 285 Koncentratcija u obroku NEL (Mcal/kg obroka) 1,15 1,33 1,45 1,54 1,61 1,00 MP (g/kg obroka) 72 91 104 114 121 58 Amino kiseline (duodenum) Arginin (g/dan) 79 96 114 132 151 65 Histidin (g/dan) 36 44 53 61 69 30 Izoleucin (g/dan) 89 109 129 148 169 73 Leucin (g/dan) 151 186 221 257 293 125 Lizine (g/dan) 117 142 168 194 219 97 Metionin (g/dan) 34 41 49 57 64 28 Fenilalanin (g/dan) 87 107 127 147 168 72 Treonin (g/dan) 91 111 131 152 172 75 Valin (g/dan) 102 125 148 171 195 84


142

Tabela 56. Preporuke za krave za apsorbovane minerale i vitamine prema novim normativima NRC (2001)

Parametar Proizvodnja mleka (kg\dan) Zasušene 10 20 30 40 50 krave Makro-minerali Ca (g/dan) 33 45 57 70 82 15 P (g/dan) 26 39 52 64 77 17 Mg (g/dan) 4 5 7 8 10 2 Cl (g/dan) 26 38 49 61 72 16 K (g/dan) 13

6174

211

249

286

59

Na (g/dan) 31 37 44 50 56 11 S (g/dan) 32 39 46 54 61 26 Mikro-minerali Co (mg/dan) 2 2 3 3 3 1 Cu (mg/dan) 8 9 11 12 14 6 J (mg/dan) 10 10 10 10 10 4 Fe (mg/dan) 10 20 30 40 50 18 Mn (mg/dan) 2 2 2 3 3 2 Se (mg/dan) 5 6 7 8 9 4 Zn (mg/dan) 69 10

9149

189

229

41

Vitamini A (1000 IJ/d) 72 72 72 72 72 72 D (1000 IJ/d) 20 20 20 20 20 20 E (IJ/d) 52

0520

520

520

520

1040


143

DODACI KOJI SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Koriš enje neproteinskih azotnih jedinjenja (NPN)u obrocima za krave

Prošlo je više od 100 godina od kako je ustanovljeno da su mikroorganizmi koji nastanjuju predželuce preživara u stanju da za sintezu sopstvenih proteina koriste neproteinski azot - NPN (Weiske i sar. 1879). Danas je primena NPN široko prihva ena kao relativno jednostavan postupak za pojeftinjenje proizvodnje. Pri tome je naj eš e koriš eni izvor NPN bila urea (karbamid). Razlog za to je njena srazmerno pristupa na cena, kao i jednostavnost pri rukovanju i uklju ivanju u obroke preživara. O ishrani krava ureom donekle postoje opre na mišljenja. Satter i Rofler (1975) navode da urea ne treba da se daje kravama, pogotovu na po etkulaktacije. Me utim, ima mišljenja da se ona može davati i kravama visoke mle nostiu svim fazama laktacije (Murdock i sar. 1978, Foldager i Huber, 1979). To je potvr eno i u nekim doma im istraživanjima (Jovanovi , 1996) Urea se pod dejstvom ureaze mikroflore, u buragu, veoma brzo razlaže do amonijaka i ugljen dioksida. Amonijak koji se osloba a može da bude: apsorbovan kroz zidove buraga a zatim da dospe u krv; inkorporiran u mikrobijalni protein i zajedno sa te nim sadržajem iza e iz buraga (Perry, 1988). Ako osloba anjeamonijaka prevazilazi mogu nost mikroorganizama da ga iskoriste za sintezu sopstvenih proteina, deo viška se gubi, a u slu aju visoke koncentracije može da postane i toksi an. U prvim danima koriš enja uree bilo je zbog neadekvatnog doziranja i davanja slu ajeva ozbiljnih intoksikacija, pa i uginjavanja životinja. Danas je to postala prakti na tehnološka mera.

NH2

NH2

CO

Slika 16. Urea

S obzirom da se urea vrlo brzo razgra uje u buragu, ve i broj istraživa a je ispitivao mogu nost njene zamene drugim NPN jedinjenjima. Me u tim zamenama isti e se biuret (Fonnesbeck i sar., 1975) na koji je potrebno da se životinje privikavaju više nedelja. Izobutiliden diurea prema Kaufmann-u i Hagemeister-u (1973) može da se koristi (od strane MB) ak bolje od uree. Neorganske soli amonijaka ne zahtevaju nikakav period adaptacije i koriste se sli no kao i urea (Visek, 1973, Webb i sar., 1976). Neke od njih sa uspehom održavaju nizak pH i


144

time smanjuju mogu nost intoksikacije (Kertz i sar. 1983). Sli no je i sa primenom urea-fosfata koji tako e održava niži pH (Ritchie i sar., 1972), a stimuliše porast mase MB (Tagari i sar., 1976). Mokra na kiselina tako e može uspešno da se koristi od strane MB, s tim da se oni moraju na nju prvo da prilagode (Oltjen i Dinus, 1976). I pored svih pomenutih istraživanja (kao i nekih drugih) nije otkriveno jedinjenje koje se uspešnije može koristiti od uree posebno kad se uzme u obzir da ona ima najve i udeo azota (42-46%), kao i da je daleko jeftinija od ostalih NPN jedinjenja.

Normiranje uree u ishrani krava

Koriš enje uree u uslovima postojanja jeftinih izvora energije dovodi do smanjenja troškova ishrane kod svih vrsta i kategorija preživara (Grubi i sar. 1992). Me u razli itim NPN jedinjenjima urea je najpogodnija za primenu a ima i najpovoljniju cenu. Opšte je prihva eno i uobi ajeno da se urea u obroke za ishranu preživara uklju uje u slede im koli inama: 1. tako da zamenjuje do 25-30% ukupnih potreba proteina u obroku, 2. do 1% u kompletnim, odnosno 5% u dopunskim proteinskim smešama

koncentrata,3. do 1% u suvoj materiji obroka, 4. do 20 g na svakih 100 kg telesne mase. Uz ove dobro poznate vrednosti koje se odnose na dozvoljene koli ine uree u obroku neophodno je da se obezbede i odre eni uslovi. Osnovni uslovi koji treba da se obezbede su slede i:1. da se obezbedi dovoljno lako dostupnih ugljenih hidrata kao izvor energije;2. da se onemogu i prebrza razgradnja uree i osloba anje amonijaka, primenom

odre enih postupaka obrade ili na inom hranjenja; 3. da se omogu i populaciji mikroorganizama u buragu da se prilagodi na upotrebu

uree; Koriš enje uree i drugih NPN jedinjenja organi eno je potrebama mikrooragnizama jer samo oni mogu da iz neorganskog N formiraju kvalitetan mikrobijalni protein. Pri tome je najbolje da se urea daje zajedno sa takvim izvorima energije koji se razlažu u buragu sli nom brzinom kao i ona (kao najpovoljniji se spominju kukuruz, je am, melasa, rezanci še erne repe i dr. - prema Mehrez-u i Ørskov-u, 1978, i Ørskov-u, 1988). Pored toga urea se ne sme davati zajedno sa hranivima u kojima prirodno postoji enzim ureaza (kao što je sirova soja), jer to dovodi do prebrzog osloba anja amonijaka i mogu ih intoksikacija (Kalivoda, 1990). Zbog mogu nosti prebrzog osloba anja velikih koli ina amonijaka nikako se ne preporu uje davanje uree u istom kristalnom obliku (Koeln i sar. 1985), ve kao fino mlevena, rastopljena u vodi, vezana za neko ugljenohidratno hranivo ili bentonit. Dodavanje uree se ne preporu uje obrocima sa pove anim udelom masti kao


145

izvorom energije, jer to može da prouzrokuje znatniji pad u proizvodnji (Preston i Willis, 1970). Za precizniji prora un mogu e primene uree u ishrani krava treba po i od toga da efikasnost prevo enja azota uree u mikrobijalni protein varira u zavisnosti od osnovnog obroka koji životinja dobija (i nalazi se u granicama od 80 do 100%). Ako se dodaje obrocima, u kojima je zna ajnije zastupljen skrob, iskoriš avanje e biti visoko (Miller, 1978). Ipak radi ve e sigurnosti u ve ini slu ajeva treba ra unati da se azot iz uree prevodi u mikrobijalni protein sa oko 80%. Prema tome potrebna koli ina uree u obroku može se obra unati po obrascu:

Koli ina uree = deficitarni razgradivi protein : (0,80 0,44),

gde je 0,80 faktor prevo enja NPN u mikrobijalni protein a 0,44 (varijacija je od 42 do 46% N) udeo N u urei, a do koli ine azota se dolazi tako što se deficitarni RP deli sa 6,25. Potrebe u RP i NP definisane su normativima prikazanim u prilogu 1. Pri obra unu koli ine uree koja se može uklju iti u obrok treba imati u vidu da zna ajan deo ukupnih proteina nekih hraniva ini prirodan NPN hrane, pa u ukupan zbir NPN treba ura unati i ovaj izvor. Tako Sniffen i sar. (1987) navode da u ukupnom proteinu silaže biljke kukuruza ima 37,5% NPN.

Koriš enje masti u obrocima za krave

Stadima niže mle nosti nema potrebe dodavati mast u obroke. Me utim ako se pri visokoj proizvodnji mleka želi pove ati energetska vrednost obroka, u tom slu aju treba uzeti u obzir neke od slede ih inilaca (Adamovi i sar. 1991, Stoi evi i sar. 1992, Stoi evi i sar. 1994, Adamovi i sar. 1997): 1. Nivo proizvodnje. Opravdano je dodavati mast ako je prosek stada iznad 7000 kg mleka u prose noj laktaciji. Obroci bez dodate masti, mogu da zadovolje potrebe za proizvodnju do 7000 kg. U mnogim stadima sa nižom proizvodnjom poboljšanje kvaliteta kabaste hrane uz istovremeno pažljivo balansiranje obroka i dobro odabranu tehnologiju ishrane predstavlja racionalniji na in pove anja energetske vrednosti obroka. 2. Zastupljenost koncentrata u obroku. Pove anje udela koncentrata u obroku, bez negativnih posledica koje mogu usled toga da se jave, je efikasniji na in pove anja udela energije u obroku od dodavanja masti. Davanje koncentrata više puta na dan (tri ili više) može da smanji probleme koji su povezani sa visokim udelom ovih hraniva u obroku, uz istovremeno pove anje ukupnog konzumiranja SM hrane. 3. Reprodukcija. Pove anje koncentracije obroka putem dodavanja masti može da doprinese nešto boljim rezultatima reprodukcije.


146

4. Cena hrane. Pri donošenju odluke o koriš enju masti treba uzeti u obzir cenu masti u odnosu na cenu drugih izvora energije.

Izvori masti

Postoje tri osnovna tipa masti koja se može dodavati obrocima za preživare: 1. biljne masti i ulja koja sadrže nezasi ene masne kiseline, 2. životinjska mast koja je pretežno zasi ena i 3. protektirana - zašti ena od promena u buragu. U buragu se sa mastima dešavaju dva procesa. U prvom (lipolizi) trigliceridi se dovode do slobodnih masnih kiselina i glicerola. Posle toga nezasi ene masne kiseline primaju vodonik (delovanjem mikroorganizama buraga) i postaju zasi ene. Posle ovog procesa masti se više ne razlažu u buragu. One se vezuju (fizi ki) za estice hrane i odlaze do sirišta i tankih creva. Razli iti tipovi masti mogu da imaju i razli itog uticaja na procese koji se doga aju u buragu. Zasi ene masti, vrste na sobnoj temperaturi, su relativno nerastvorljive, dok su nezasi ene masti, te ne na sobnoj temperaturi, rastvorljive u te nom sadržaju buraga. Udeo nezasi enih masti u nekim izvorima je prikazan u tabeli 57.

Tabela 57. Sastav masti nekih hraniva, % Izvor masti Zasi ene Poli-nezasi ene Mono-nezasi eneUljana repica 6 36 58 Pamukovo zrno 26 52 22 Soja 15 61 24 Suncokret 12 69 19 Palma 51 10 39 Gove i loj 52 4 44 Svinjaska mast 41 12 47

Tehnologija dodavanja masti u obroke za krave

Na dodavanje masti najbolje reaguju visokoproizvodne krave. Reakcija na dodavanje masti se ispoljava obi no izme u 5 i 12 nedelje laktacije. Reakcija obuhvata: pove anje proizvodnje mleka, manji gubitak ili pove an prirast telesne mase, bolje ispoljavanje znakova estrusa i bolji procenat koncepcije, a u nekim slu ajevima pove ava se i sadržaj mle ne masti. Jedan kilogram masti treba da obezbedi energiju za sintezu 7 kg mleka, odnosno da zameni 2-3 kg koncentrata. Dodavanje masti može da dovede do malog smanjenja sadržaja proteina u mleku. Do sada nije na eno jasno objašnjenje za to, me utim, pravilno


147

balansiranje obroka sa ciljem što uspešnije fermentacije u buragu dovodi do smanjenja ovih efekata. Obroci ne treba da sadrže više od 5% dodate masti (do 1,5 kg/dan po kravi), odnosno ne više od 75% ukupne masti u SM obroka uz kombinaciju i balansiranje više izvora masti. Preporuke o koli inama i izvorima masti date su u tabeli 58.

Rezultati ispitivanja uticaja koncentrata protektiranih masnih kiselina na produkciju i sastav mleka visokomle nih krava, izvedenih u Institutu PKB INI Agroekonomik, Beograd, su bili pozitivni (Adamovi i sar., 1997).

Tabela 58. Preporuke dnevne koli ine uklju ivanja masti u obrocima za krave (kg/dan)

Izvor masti MaksimumSeme uljane repice 1,50 Soja, sirova 2,50 Soja, termi ki obra ena 3,00 Sunckret 1,50 Gove i loj 0,60 Svinjska mast 0,50 Mešavina animalnih i biljnih masti 0,50 Protektirane masti 0,75

Mast treba dodavati postepeno u obroke, tako da se u periodu od dve do tri nedelje dostigne ukupna planirana (preporu ena) koli ina. Isto tako smanjenje udela masti u obroku treba da bude postepeno kako se ne bi izazvao nagli pad mle nosti. Ve ina masti je odbojna za krave, zato one treba da se daju eš e u manjim koli inama i zajedno sa nekim hranivima koje životinje rado uzimaju. Dodavanje 2-3% te ne masti u smeše koncentrata može da bude korisno pošto se tako smanjuje prašnjavost, što za krajnji rezultat može da ima pove anjekonzumiranja ovih hraniva. U obroku treba da bude adekvatna koli ina vlakana, kako bi se obezbedili optimalni uslovi za fermentaciju. Tako e treba pove ati nivo kalcijuma na 0,8-1,0% i magnezijuma na 0,25-0,30% u SM obroka i dodati po 1% nerazgradivog proteina za svakih 3% dodate masti u SM obroka. Pošto mast ne pove avakoli inu energije dostupnu mikroorganizmima u buragu, to je potreba za preciznijim normiranjem proteina, posebno nerazgradivih, utoliko ve a.


148

Koriš enje amino-kiselina u obrocima za krave

Dodavanje amino-kiselina u obroke za krave ne daje rezultate ako one nisu zašti ene od razgradnje u buragu. Koriš enje zašti enih (protektiranih) amino-kiselina dalo je odre ene rezultate, iako donekle kontradiktorne (Sretenovi i sar. 1987). Do sada razvijeni metodi zaštite (protekcije) amino-kiselina od razgradnje u buragu svode se na strukturne manipulacije kojima se dobijaju analogne amino-kiseline i obavijanje (impregniranje) materijalima otpornim na delovanje mikroorganizama u buragu. Analogne amino-kiseline koje su do sada koriš ene su metionin hidroksi-analog, N-(hidroksimetil), DL-metionin kalcijum, i mono + di-N-(hidroksimetil) - L-lizin kalcijum. Metionin hidroksi-analog izgleda da je otporniji na fermentativno varenje od metionina, ali ima informacija (Chalupa i Sniffen, 1991) da njegov mali deo dospeva do sirišta. Chalupa i Sniffen (1991) navode da su amino-kiseline bile protektirane razli itim supstancama - polimerima, proteinima tretiranim formaldehidom, mastima, mešavinama masti i Ca, mešavinama masti i proteina kao i kalcijumovim solima masnih kiselina dugog lanca. Ovi proizvodi su se na tržištu javljali pod raznim komercijalnim imenima. Dodavanje protektiranih amino-kiselina, pre svih metionina i lizina, u odre enim istraživanjima imao je pozitivan uticaj na proizvodnju mleka krava u laktaciji, dok u drugim istraživanjima to nije dalo o ekivane rezultate. Na primer, Donkin i sar. (1989) su ispitivali efekte dodavanja protektiranih metionina i lizina obrocima krava koji su bili bazirani na silaži biljke kukuruza i kukuruznog glutena (13%). Dodatak ovih amino-kiselina obroku nije izazvao pove anje produkcije mleka, mada je imao uticaja na pove anje sadržaja proteina u njemu. U novije vreme, pošto se tehnologija protektiranja amino-kiselina usavršila, i ako se primene na pravi na in tako da dopunjuju ono što obroku nedostaje, njihovo uklju ivanje u obrok daje pozitivne rezultate. Tako Rulquin (1994) navodi da je dodavanje lizina i metionina imalo pozitivne efekte u vidu pove ane proizvodnje mleka krava kod kojih je u obroku kao dominantan izvor proteina koriš en kukuruzni gluten, ali ne i onih koje su koristile obrok u kome je sojina sa ma bila osnovno proteinsko hranivo. Sli no tome, Ferguson i Chalupa (1994) su uspeli da uklju ivanjem zašti enog lizina i metionina smanje potreban sadržaj ukupnog proteina u SM obroka sa 16,6 na 15,6% bez negativnog uticaja na koli inu i sastav mleka. Pored navedenog treba ista i da su saznanja o potrebama krava u amino-kiselinama napredovala. Tako Schwab (1996) navodi da, za ostvarivanje optimalne proizvodnje kod ve ine krava hranjenih uobi ajenim obrocima, koli ina


149

lizina treba da bude 14,6-16,7% a metionina 5,3-5,6% od ukupnih esencijalnih amino-kiselina koje dolaze do duodenuma (to je 7,0-7,5 i 2,5-2,7% od ukupnih amino-kiselina). Ovakvi, relativno precizni normativi, omogu uju i korektnu primenu protektiranih amino-kiselina. Robinson i sar. (1995) su ispitivali uticaj zašti enog lizina i metionina na proizvodne rezultate krava tokom itave laktacije. Ogledna grupa krava koja je dobijala zašti ene amino-kiseline proizvela je ve u koli inu mleka kao i njegovih konstituenata. Krave koje su dobijale zašti en lizin i metionin imale su na kraju ogleda nešto ve u telesnu masu, odnosno dnevne priraste u odnosu na one koje nisu dobijale ove zašti ene amino-kiseline. Sli no tome, Sklan i Tinsky (1996) su pri dodavanju metionin hidroksi-analoga u obroke visokoproizvodnih krava ustanovili bolje iskoriš avanje proteina i suve materije obroka. Metionin i lizin su prve dve limitiraju e amino-kiseline. Me utim dodavanje samo ove dve amino-kiseline ne doprinosi pove anju proizvodnje mleka tako efikasno kao smeša više esencijalnih amino-kiselina (Rulquin, 1994). To donekle objašnjava neujedna enost u ostvarenim rezultatima kada su obrocima mle nihkrava dodavane pojedina ne AK (obi no metionin ili lizin) u protektiranom obliku. Tako e, to ukazuje da se pri sastavljanju obroka za visokoproizvodna goveda istovremeno mora voditi ra una o ve em broju AK.

Niacin

Niacin je vitamin iz grupe B-kompleksa deluje kao koenzim u procesu transfera vodonika u metabolizmu. Bakterije buraga proizvode obi no dovoljno ovog vitamina za svoje potrebe i potrebe krave. Ipak, pokazalo se u više istraživanja da kod krava na po etku laktacije, kada ne mogu da konzumiraju dovoljno hrane, ima razloga za dodavanje niacina u obrok. Ottou i Doreau (1996) su ustanovili da je za maksimalnu fermentaciju u buragu ponekad niacin limitiraju i inilac i da njegovo dodavanje može da bude korisno. Hutjens (1990) navodi da su od 25 ogleda, u kojima je prou avan uticaj niacina u obrocima za krave, u 17 ustanovljen pozitivan rezultat. Ovaj autor preporu uje dodavanje niacina u obrocima kojima se dodaje mast kao dopunski izvor energije, pošto takvi obroci mogu da dovedu do pada sadržaj proteina u mleku. Pri tome nije sasvim jasan mehanizam delovanja niacina u ovom slu aju. Tako e, ustanovljeno je da niacin može da pomogne u prevenciji ketoze. Ovo nije sasvim objašnjeno, ali se pretpostavlja da on na neki na in usporava osloba anje masti iz telesnih rezervi, time reguliše brzinu gubitka telesne mase krave usled ega se postiže efikasnije koriš enje telesne masti (Horner i sar. 1986, Horner i sar. 1988, Skaar i sar. 1989, Driver i sar. 1990).


150

Preporu uje se dodavaje niacina u koli ini od 6 g/dan kravama koje daju 9000 ili više kg mleka u laktaciji i to od 14 dana pred teljenje pa do 90. dana laktacije. Optimalni rezultati se postižu kada krava ima ocenu telesne kondicije 3.

Puferi i baze

Puferne supstance neutralizuju kiseline uz male promene pH vrednosti. Baze, nasuprot tome, neutralizuju kiseline, ali pove avaju pH. Jedinjenja koja se klasifikuju kao puferi u ishrani preživara su: natrijum bikarbonat, kalijum bikarbonat, magnezijum karbonat, kalijum karbonat i bentonit. Bazne materije koje se naj eš e daju preživarima su natrijum karbonat, kalijum karbonat i magnezijum oksid. Primena pufera je najefikasnija kada je u obroku krava zastupljeno: više od 50% SM iz silaže kukuruza, nedovoljno kabaste hrane, kada su komponente obroka kiselog karaktera. Najmanje efekta puferi imaju kada kabasti deo obroka ini seno.

Tabela 59. Razlozi za koriš enje pufera (Hutjens, 1989) Razlog Opis

Velika koli ina kukuruzne silaže Preko 50% SM obroka Vlažna kisela hraniva Ispod 50% SM obroka Nedovoljno vlakana u obroku Manje od 19% ADF u SM obroka Preterano usitnjena kabasta hrana Silaža usitnjena na manje od 1 cm Visok udeo koncentrata Preko 55% SM obroka Velika koli ina koncentrata Više od 3,5 kg po hranjenju Temperaturni stres Iznad 27 °C Nizak sardžaj mle ne masti Više krava sa nižim sadržajem

mle ne masti (za 1%) ispod proseka stada

Puferi i baze se obi no koriste da bi se korigovao pad procenta masti u mleku. Do pada procenta mle ne masti dolazi kada pH vrednost sadržaja buraga padne ispod 6 a odnos sir etna/propionska kiselina u buragu padne ispod 2,2. Iako puferi mogu pomo i u rešavanju ovog problema, bolje je da se neutrališe pravi razlog, a to je neadekvatna ishrana kabastom hranom ili prekomerno davanje koncentrata (Erdman 1988, Shaver i sar. 1988, Staples i Lough, 1989).

Prakti ne preporuke za saniranje pove ane kiselosti te nog sadržaja buraga su:Natrijum-bikarbonatDejstvo: Pove ava pH buraga i uti e na ve e konzumiranje SM.


151

Doza: 0,75% SM obroka Daje se do 120 dana posle teljenja uz obroke u kojima ima preko 50% silaže kukuruza, suviše vlažni obroci (iznad 45% vlage), obroci sa nižim udelom vlakana (<19% ADF) ili sena (<2 kg), obroci sa suviše usitnjenom kabastom hranom, kada smeša koncentrata nije peletirana i u uslovima toplotnog stresa.

Magnezijum-oksid Dejstvo: Alkalni dodatak koji pove ava pH buraga i pove ava usvajanje metabolita iz krvi u mle noj žlezdi (pove ava sadržaj mle ne masti). Doza: 100-200 g/dan Daje se zajedno sa drugim puferima kada je to potrebno.

Natrijum-bentonitDejstvo: Glinast materijal koji se koristi za vezivanje jona, menja odnos IMK u buragu, usporava brzinu prolaska hrane kroz burag i razmenjuje mineralne jone. Doza: 100-200 g/dan Može da se daje uz obroke sa visokim udelom koncentrata kada je hrana kontaminirana i u slu aju smanjenja sadržaja mle ne masti.

Kvasci i gljivice

Naj eš e ispitivan kvasac kao dodatak obrocima za krave je Sac-charomyces cerevisiae. On se može davati u suvom nefermentativnom obliku ili kao aktivni suvi kvasac (koji je odvojen od podloge na kojoj je gajen). Kulturu kvasca predstavlja osušeni proizvod koji se sastoji od kvasca i podloge na kojoj je gajen. S druge strane ekstrakti gljivica predstavljaju osušenu podlogu zajedno sa organizmom (obi no Aspergillus oryzae ili Aspergillus niger). Chase (1989) navodi da su reakcije na dodavanje kvasca ili kulture kvasca u obrocima za krave bile neujedna ene. Tako e nije sasvim jasno kako kulture kvasaca ili gljivica deluju. Promene koje se dešavaju sa populacijom mikroorganizama u buragu ne mogu direktno da se povežu sa delovanjem kvasca. Ipak, prema ve em broju autora (Kellems i sar. 1987, Harris i Lobo, 1988, Oraskovich i Linn, 1988, Erdman i sar. 1989, Denigan i sar. 1990, Huber, 1990, Sievert i Shaver, 1990, Wohlt i sar. 1990) pozitivni efekti koji se dešavaju u buragu, a pripisuju se delovanju kvasaca i gljivica dodatih u obrok su slede i:1. pove ava se dejstvo celuloliti kih bakterija; 2. poboljšava se varenje vlakana; 3. poboljšava se iskoriš avanje mle ne kiseline u buragu; 4. stabilnija vrednost pH buraga.


152

Nasuprot ovome, neki autori (npr. Moloney i Drennan, 1994) nisu ustanovili bitnije poboljšanje u varenju hrane kod goveda ijim obrocima su bile dodavane kulture kvasca. Neujedna enost rezultata je verovatno posledica razli itih uslova u eksperimentima (nivo proizvodnje, odnos SM iz kabaste i koncentrovane hrane, kvalitet hrane, tehnika ishrane i dr.). To otežava komparaciju rezultata i definisanje mogu ih preporuka za koriš enje ovih dodataka u obrocima krava. Izgleda da krave na po etku laktacije koje dobijaju velike koli ine koncentrata efikasnije reaguju na dodavanje kvasaca ili gljivica u obroke. Prakti ne preporuke za koriš enje kvasaca i gljivica su: Saccharomyces cerevisiaeDejstvo: U buragu stimuliše razvoj bakterija koje razlažu vlakna, stabilizuje uslove u buragu i koristi mle nu kiselinu.Doza: 10-120 g zavisno od vrste kvasca Daje se kravama u periodu dve nedelje pred teljenje i ranom postpartalnom periodu kada opadne konzumiranje hrane, kao i u slu aju bilo kakvog stresa. Aspergillus oryzae Dejstvo: Stimuliše varenje celuloze (odnosno razvoj vrsta bakterija koje je razlažu) stabilizuje pH buraga i smanjuje posledice stresa. Doza: 3 g/dan Daje se uz obroke bogate u koncentratima i u uslovima toplotnog stresa.

Adsorbenti mikotoksina

Sto na hrana, pogotovo ona koja se koristi za ishranu goveda, esto je kontaminirana plesnima i njihovim sekundarnim metabolitima mikotoksinima ili toksinima prisutnih bakterija. Prisustvo toksina u hrani kao i suvišak amonijaka u rumenu veoma ozbiljno ugrožava proizvodne i reproduktivne sposobnosti životinja, a potom zdravlje i kvalitet proizvoda (Adamovi i sar. 2000).

Aflatoksin se izlu uje u mleko u formi aflatoksina M1 u koli ini od oko 1,7% od ukupne koli ine toksina unete obrokom. Zbog toga, mnoge zemlje zakonom limitiraju rezidue aflatoksina M1 u mleku, koja se u ve ini zemalja kre edo 0,5 g/L. Sli no aflatoksinu M1, zearalenon i njegov metabolit -zearalenol su tako e prona eni u mleku krava. Zbog toga se mikotoksinima kontaminiranim hranivima dodaju adsorbenti mikotoksina mineralnog ili organskog porekla (Bo arov-Stan i i sar. 2001).

Najnoviji adsorbenti mikotoksina mineralnog porekla dobijeni na bazi organski modifikovanog zeolita (Min-a-zel Plus) odlikuju se bipolarnoš u a time i pove anim mogu nostima adsorpcije ve eg broja mikotoksina (Tomaševi -

anovi i sar. 1995; 1997; 2000; 2001).


153

Adsorbenti toksina, organskog porekla, dobijeni savremenim biotehnološkim postupcima (na bezi mananoligosaharida esterifikovanih iz elijskog zida kvasca) odlikuju se tako e veoma visokom sposobnoš u vezivanja

ve eg broja mikotoksina. Najnovije generacije adsorbenata mikotoksina zasnivaju se delom i na

odre enim enzimima koji imaju sposobnost da razlažu mikotoksine ime se dobija komplementaran sinergisti ki efekat izme u adsorbenata i enzima.

Kvalitetni adsorbenti mikotoksina mogu da adsorbuju aflatoksin 90-95%, zearalenon 70-80%, fumonizin 60%, a dodaju se u obroke naj eš e u koli ini od 0,2% u odnosu na suvu materiju obroka.

Ostali dodaci obrocima za krave

Anjonske soli Dejstvo: Uti u da obroci budu kiseliji. Pove avaju udeo Ca u krvi time što stimulišu mobilizaciju Ca iz kostiju i pove avaju apsorpciju Ca u tankim crevima. Doza: 100 g amonijum hlorida 100 g magnezijum sulfata Daje se zasušenim kravama dve do tri nedelje pred teljenje. Podesiti Ca u obroku na 100-150 g/dan

Beta-karotinDejstvo: Poboljšava reprodukciju, imuni sistem i omogu uje kontrolu mastitisa. Doza: 200-300 mg/dan Daje se na po etku laktacije u vreme kada su krave podložnije mastitisu.

HolinDejstvo: Donor metil grupa, umanjuje u estalost pojave masne jetre i poboljšava neurotransmisiju. Doza: 30 g/dan Daje se zasušenim kravama 2 nedelje pred teljenje i grlima koja su sklona ketozi i gube telesnu masu. Davanje holina se ne preporu uje, ukoliko se ne koristi oblik koji je otporan na razlaganje u buragu.

Metionin hidroksi-analog Dejstvo: Umanjuje pojavu masne jetre, ketoze i pove ava sadržaj masti (ponekad i proteina) u mleku. Doza: 30 g/dan Daje se kravama na po etku laktacije koje dobijaju ve e koli ine koncentrata i ograni ene koli ine proteina.


154

Monensin (Rumensin) Dejstvo: Jonoforna (antibioti ka) supstanca koja menja tok fermentacije u buragu ime pove ava efikasnost iskoriš avanja hrane. Uti e i preventivno na

kokcidiozu.Doza: 50-200 mg/dan Daje se mladim grlima - junicama i prvotelkama.

Cink-metioninDejstvo: Poboljšava imune reakcije organizma, o vrš uje rožine i smanjuje broj somatskih elija u mleku, pove ava proizvodnju mleka, podsti e reprodukciju. Doza: 4,5 g/danDaje se kravama koje posebno imaju probleme sa papcima i oboljenjem vimena.

Klasifikacija i nomenklatura dodataka sto noj hrani

Prema najnovijoj klasifikaciji dodaci sto noj hrani nazivaju se mikrohraniva (Rosen, 1995 i 1996). Ona se dalje dele na 1. nutriente (hranljive materije), 2. pronutritivne supstance, 3. kondicionere i 4. profilaktike. Ta podela ukazuje na njihovu prirodu i ulogu u ishrani. Ovim novim terminima autori su želeli da daju doprinos preciznijem determinisanju mesta i uloge dodataka sto nojhrani i standardizaciji terminologije. Prema ovoj klasifikaciji antibiotici koji se uklju uju u sto nu hranu dobili su ime antimikrobne supstance (Antimicrobials). Rosen (1996) navodi da termin "antibiotik" može da bude neadekvatan pošto se pod antibioticima podrazumevaju supstance koje proizvode mikroorganizmi i koje su u stanju da u razblaženom obliku zaustave rast ili ubiju druge mikroorganizme. Bez obzira na njihovo poreklo i na in na koji uti u na mikroorganizme efekat zvani no odobrenih antimikrobnih supstanci u ishrani doma ih životinja je probioza. Antimikrobne supstance preveniraju i le e oboljenja i unapre uju ishranu i proizvodnju doma ihživotinja. Klasifikacija mikrohraniva prikazana je u tabeli 60. Evropska zajednica je usvojila ovaj vid klasifikacije zato što se njom na jasan na in razdvajaju npr. vitamini kada se koriste kao hranljive materije ili kao antioksidanti i sl.


155

Tabela 60. Klasifikacija mikrohraniva prema Rosen-u (1996) Grupa Mikrohraniva Kategorija

Hranljive materije

Pronutritivnesupstance

Kondicioneri Profilaktici

A Antibiotici + B Antioksidanti + + + C Arome, stimulatori apetita + + D Kokcidiostatici, lekovi + + E Emulgatori, stabilizatori, u vrš iva i + + + F Boje, pigmenti + + + G Konzervansi + + + H Vitamini, provitamini, analozi + I Mikroelementi + + J Stimulatori rasta + K Veziva, koagulanti + + + L Regulatori kiselosti + + + M Enzimi + N Mikroorganizmi +

Gove i somatotropin

Govedji somatotropin, poznatiji kao bovini somatotropin (BST) je prirodni peptidni hormon koji se stvara u hipofizi i koji je uklju en u regulaciju rasta i mobilizaciju telesnih rezervi ( obi i Antov, 1996). Tretiranje muznih krava BST-om rezultira zna ajnim pove anjem proizvodnje mleka. Primenom genetskog inženjerstva odnosno rekombinantne DNK tehnologije govedji somatotropin je po eo da se sintetizuje na lak i jeftin na in uz pomo bakterija. Tako dobijeni somatotropin obi no se obeležava posebno (rBST ili sli no), kako bi se razlikovao od prirodnog. Fiziološko djestvo BST svodi se na to da njegovo prisustvo u krvi krave omogu uje ve u dostupnost energije za sintezu mleka. Do toga dolazi usled pove ane mobilizacije telesnih rezervi, s jedne strane, kao i pove anja obima glukoneogeneze sa druge. Krave koje dobijaju BST knozumiraju više hrane dok se kod njih tako e više energije usmerava na proizvodnju mleka ( obi i Antov, 1996). Prakti no svi rekordi u proizvodnji mleka postignuti tokom poslednje decenije ostvareni su koriš enjem ovog hormona. BST se aplicira putem injekcija, naj eš e u intervalima od 14 dana. Ustanovljeno je da svakodnevna aplikacija nije prakti na, a da je doza koju obi no treba davati od 23 do 36 mg BST za period od dve nedelje.

obi i Antov (1996) navode da je klju na injenica nalaz da BST nije biološki aktivan u ove ijem organizmu. On se razlaže pod dejstvom proteoliti kih enzima koji se lu e u ove ijem digestivnom traktu. BST se prirodno nalazi u mleku i stoga se smatra da su ljudi naviknuti na njega. Zbog svega toga u SAD je zvani no prihva eno da je mleko krava tretiranih sa BST


156

bezbedno za ljudsku ishranu. U Evropskoj Uniji koriš enje BST nije dozvoljeno. U našoj zemlji koriš enje BST, tako e, nije odobreno zbog toga što koriš enjehormona u sto arstvu nije dozvoljeno.


157

PRIMERI OBROKA ZA VISOKOPROIZVODNE KRAVE

Dobro izbalansiran obrok za krave treba da podmiri sve potrebne hranljive materije u optimalnoj koli ini i me usobnom odnosu i time, u odgovaraju im uslovima, omogu i visoku proizvodnju mleka, uspešnu reprodukciju, dobro zdravlje krava i podmlatka, dobar kvalitet mleka i odgovaraju u ekonomi nost.Uz to obrok treba da bude ukusan, raznovrstan, laksativan i bez štetnih primesa. Drugim re ima, pri sastavljanju obroka treba uzeti u obzir sve parametre koji su navedeni u ovoj knjizi.

Preporuke obroka sa sadržajem hranljivih materija za krave razli itemle nosti (po ev od 8000 kg po laktaciji) i faze proizvodnog ciklusa date su u tabelama 61–65. Uz te obroke idu i preporuke njihovog balansiranja za ve i nivo proizvodnje uz ocene izvršene najsavremenijim metodama.


158

Tabela 61. Obroci za period 0-60 danaPokazatelj NRC

1989CPM1998

NRC2001

1 2 3 Telesna masa, kg 572 572 572 Mleka po kravi, kg/dan 34,2 34,2 34,2 Mle na mast, % 3,68 3,68 3,68 Hraniva, kg Seno lucerke 3,0 3,0 3,0 Silaža kukuruza (35-40%SM) 15,0 15,0 15,0 Senaža lucerke (40-60%SM) 6,0 6,0 6,0 Suvi rezanac še erne repe 2,0 2,0 2,0 Pivski trop 3,0 3,0 3,0 Silirani klip kukuruza (65%SM)

4,0 4,0 4,0

Soja, prekrupa zrna (140°C) 2,0 2,0 2,0 Zrno kukuruza 0,9 0,9 0,9 Pšeni ne mekinje 0,6 0,6 0,6 Sa ma suncokreta 2,1 2,1 2,1 Kukuruzni gluten 0,5 0,5 0,5 Dikalcijum fosfat 0,1 0,1 0,1 So 0,1 0,1 0,1 Premiks za krave 0,1 0,1 0,1 Ishrambeni pokazatelji Suva materija, kg 21,6 21,1 21,3 Suva materija, % 54,8 53,3 53,9 NEL, MJ 152 144 143 Ukupan protein, g 3953 3693 3728 Sirova mast, %SM 5,1 4,3 4,0 NDF, %SM 37,6 38,1 38,7 NUH, %SM 37,8 36,1 35,9

Objašnjenje: Kolone 1, 2 i 3 prikazuju obrok za grlo koje proizvodi 34,2 kg mleka balansiran prema normativima NRC (1989) uz njegovu ocenu putem CPM (1998) i NRC (2001).


159

Tabela 62. Obroci za period 61-150 dana Pokazatelj NRC

1989CPM1998

NRC2001


4,0 4,0 4,0

Soja, prekrupa zrna (140°C) 1,5 1,5 1,5 Zrno kukuruza 0,8 0,8 0,8 Pšeni ne mekinje 0,5 0,5 0,5 Sa ma suncokreta 1,8 1,8 1,8 Kukuruzni gluten 0,4 0,4 0,4 Dikalcijum fosfat 0,1 0,1 0,1 So 0,1 0,1 0,1 Premiks za krave 0,1 0,1 0,1 Ishrambeni pokazatelji Suva materija, kg 20,5 20,5 20,3 Suva materija, % 53,6 50,7 53,0 NEL, MJ 143 142 133 Ukupan protein, g 3547 3424 3390 Sirova mast, %SM 4,7 4,2 3,7 NDF, %SM 38,6 38,9 39,4 NUH, %SM 30,9 37,8 25,5



160


1989CPM1998

NRC2001

1 2 3 Telesna masa, kg 650 650 650 Mleka po kravi, kg/dan 22,3 22,3 22,3 Mle na mast, % 3,82 3,82 3,82 Hraniva, kg Seno lucerke 2,5 2,5 2,5 Silaža kukuruza (35-40%SM) 15,0 15,0 15,0 Senaža lucerke (40-60%SM) 6,0 6,0 6,0 Suvi rezanac še erne repe 2,0 2,0 2,0 Pivski trop 3,0 3,0 3,0 Silirani klip kukuruza 65%SM) 3,5 3,5 3,5 Soja, prekrupa zrna (140°C) - - - Zrno kukuruza 0,6 0,6 0,6 Pšeni ne mekinje 0,4 0,4 0,4 Sa ma suncokreta 1,4 1,4 1,4 Kukuruzni gluten 0,3 0,3 0,3 Dikalcijum fosfat 0,1 0,1 0,1 So 0,1 0,1 0,1 Premiks za krave 0,1 0,1 0,1 Ishrambeni pokazatelji Suva materija, kg 18,2 17,1 17,5 Suva materija, % 51,3 48,9 49,9 NEL, MJ 114 110 112 Ukupan protein, g 2584 2445 2520 Sirova mast, %SM 3,4 2,9 2,6 NDF, %SM 39,2 41,9 41,1 NUH, %SM 39,5 37,3 37,4



161


1989CPM1998

NRC2001


3,0 3,0 3,0

Soja, prekrupa zrna (140°C) - - - Zrno kukuruza 0,4 0,4 0,4 Pšeni ne mekinje 0,3 0,3 0,3 Sa ma suncokreta 0,9 0,9 0,9 Kukuruzni gluten 0,2 0,2 0,2 Dikalcijum fosfat 0,1 0,1 0,1 So 0,1 0,1 0,1 Premiks za krave 0,1 0,1 0,1 Ishrambeni pokazatelji Suva materija, kg 16,7 15,9 16,3 Suva materija, % 49,5 47,4 48,6 NEL, MJ 107 102 104 Ukupan protein, g 2288 2210 2266 Sirova mast, %SM 3,2 2,9 2,6 NDF, %SM 41,3 42,9 42,1 NUH, %SM 39,9 37,4 36,8



162

Tabela 65. Obroci za period zasušenja (60-20 i 20-0 dana) Pokazatelj 60-20 dana 20-0 dana NRC

1989CPM1998

CPM1998

NRC1989

CPM1998

CPM1998

1 2 3 4 5 6 Telesna masa, kg 650 650 650 650 650 650 Hraniva, kg Seno lucerke 2,5 2,5 3,0 1,5 1,5 3,0 Slama 3,0 3,0 2,0 2,5 2,5 2,0 Silaža kukuruza (35-40%SM) 8,0 8,0 - 8,0 8,0 - Senaža lucerke (40-60%SM) 2,0 2,0 5,0 3,0 3,0 5,0 Suvi rezanac še erne repe 0,5 0,5 - 1,0 1,0 0,5 Silirani klip kukuruza (65%SM)

2,0 2,0 2,0 1,5 1,5 -

Zrno kukuruza 0,3 0,3 0,2 2,0 2,0 2,0 Pšeni ne mekinje 0,2 0,2 - - - 1,0 Sa ma suncokreta 0,7 0,7 2,0 0,5 0,5 - Kukuruzni gluten 0,2 0,2 0,6 0,3 0,3 1,0 Dikalcijum fosfat 0,1 0,1 0,2 1,2 1,2 - So 0,1 0,1 0,1 0,3 0,3 0,6 Premiks za krave 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Ishrambeni pokazatelji Suva materija, kg 12,0 11,6 10,4 12,7 12,2 10,7 Suva materija, % 60,9 59,4 69,0 55,6 55,7 69,5 NEL, MJ 65 67 57 71 73 66 Ukupan protein, %SM 1404 1369 1810 1664 1586 1937

Objašnjenje: Kolone 1, 2 prikazuju obrok za grlo koje je u periodu 60-20 dana pred teljenje balansiran prema normativima NRC (1989) uz njegovu ocenu putem CPM (1998). Kolona 3 je isti obrok balansiran koriš enjem programa CPM (1998). Kolone 4 i 5 prestavljaju obrok za grlo za grlo koje je u poslednjih 20 dana pred teljenje balansiran prema normativima NRC (1989) uz njegovu ocenu putem CPM (1998). Kolona 6 prikazuje obrok za isto grlo balansiran prema CPM (1998).


163

Tabela 66. Obroci šest najuspešnijih proizvo a a 1992. godine u Viskonsinu (SAD) kod kojih je prosek proizvodnje bio iznad 11350 kg po kravi godišnje

(Coppock, C.E., 1997), kg hraniva Komponenta Farma

1 2 3 4 5 6 Seno - - - - - 2,1 Senaža lucerke 25,3 24,9 19,7 28,0 13,2 19,4 Silaža kukuruza - 5,9 9,8 - 16,0 - Visokovlažni klip kukuruza oljušten - 10,4 10,7 - 9,3 14,7 Visokovlažni klip kukuruza neoljušten 12,7 - - 11,5 - - Visokovlažni je am - - - - 4,6 - Destilerijska zrna (komina) - 1,6 0,5 - - 2,1 Svež pivski trop (treber) - - 11,9 - - - Kukuruzni gluten 0,6 0,4 0,3 0,3 0,3 - Melasa - 0,2 - - - - Prženo zrno soje 4,2 0,4 2,4 1,0 2,7 0,6 Sirovo zrno soje - - - 1,5 - - Sa ma soje 0,5 1,5 1,1 - 1,1 - Poga a soje - 0,7 - - - 0,6 Riblje brašno 0,4 - - - 0,6 - Pamukovo seme - 2,6 - 2,5 - 3,9 Mesno-koštano brašno 0,6 - - 1,1 0,4 - Brašno od krvi 0,2 0,2 - 0,2 - 0,5 Gove i loj 0,5 0,5 - 0,3 - - Urea (46%) 0,1 - 0,1 - 0,2 - Natrijum bikarbonat - - 0,2 - 0,2 - Dikalcijum fosfat 0,3 0,1 0,4 0,1 0,3 0,3 Kre njak - 0,1 0,1 0,0 0,2 0,2 Sto na so 0,1 0,0 0,1 0,1 0,1 0,1 Magnezijum oksid 0,1 0,0 - 0,0 0,0 0,1 Cink metionin 0,0 - - - - - Premiks minerala i vitamina 0,1 0,0 0,0 0,0 0,0 0,1 Kvasac - - 0,1 - 0,1 - Ukupno 45,7 49,4 57,4 46,8 49,3 44,6

U narednim tabelama e biti prikazani sa više detalja obroci istih proizvo a a u toku 1998. godine, kada je njihova prose na proizvodnja porasla na 14155 kg mleka godišnje (Gunderson i sar. 1999). Gledano po pojedinim farmama proizvodnja je prikazana u tabeli 67 a obroci i parametri hranljive vrednosti u tabelama 68-73


164

Tabela 67. Proizvodni parametri krava na farmama iz Viskonsina u 1998. godini (Gunderson i sar. 1999)

Farma Broj grla Mleko,

kgMle na

Mast, kg Mle na mast,

%Protein,

KgProtein,

%1 52 14001 531 3,8 434 3,1 2 300 13768 466 3,4 439 3,2 3 75 13846 503 3,6 438 3,2 4 100 14839 504 3,4 468 3,2 5 95 14188 495 3,5 461 3,3 6 91 14288 519 3,6 464 3,3

Tabela 68. Letnji obroci za visokoproizvodne zapate u Viskonsinu, kg SM po kravi na dan

Hraniva Farma 1 2 3 4 5 6

Silaža lucerke 1 11,0 - 8,8 3,3 4,9 4,9 Silaža lucerke 2 - - - 3,3 5,9 4,9 Silaža kukuruza 2,4 2,2 3,9 3,1 4,4 - Silaža grašak+tritikale - 5,6 - - - - Silaža visokovlažnog zrna kukuruza 6,3 8,5 8,4 - - - Silaža visokovlažnog visokouljnog zrna kukuruza - - - - 6,8 - Zrno kukuruza, prekrupa - - - 6,4 0,3 - Zrno je ma - - - - 0,3 - Silaža visokovlažnog klipa kukuruza - - - - - 10,2 Pamukovo seme 2,2 2,4 2,1 2,9 1,0 2,4 Životinjska mast 0,5 - 0,4 0,2 - 0,2 Destilerijska zrna, suva - - - 1,5 0,4 - Svež pivski trop - 1,4 - - - - Sto no brašno - 0,1 - - - - Prženo zrno soje - - - - 1,1 x Sa ma soje (48) 0,7 0,9 0,6 1,6 - - Sa ma soje (44) - 2,3 - - - x Kukuruzni gluten (60) - - 0,2 0,2 - - Brašno od mesa 0,9 1,0 0,9 - 0,8 x Brašno od krvi 0,2 0,2 0,2 0,2 - x Protein morskih životinja - - - - 0,7 - Urea - 0,1 - 0,1 - - Na-bikarbonat 0,2 0,2 - 0,3 - - Na-karbonat - - - - 0,1 - Magnezijum oksid - - - 0,1 - - Kultura kvasca - - - - x - Cink metionin - x - - x - Komercijalni prot/min/vit mix - - - - - 3,4 Ostali izvori min./vit. 0,2 0,3 0,2 0,6 0,4 x Ukupno SM 24,5 25,3 25,6 23,8 27,1 26,0


165

Tabela 69. Kvalitet kabastih hraniva u letnjim obrocima za visokoproizvodne zapate u Viskonsinu (Gunderson i sar. 1999)

Farma Hraniva %SM %UP %NDF %ADF 1 Silaža lucerke 59,6 22,6 41,5 33,1 Silaža kukuruza 33,5 7,9 36,8 22,4 2 Silaža

grašak+tritikale39,7 19,4 46,1 33,6

Silaža kukuruza 34,8 9,0 38,0 22,4 3 Silaža lucerke 43,0 23,8 43,4 34,8 Silaža kukuruza 34,4 8,6 41,9 24,8 4 Silaža lucerke 1 31,2 21,0 43,8 37,2 Silaža lucerke 2 40,4 20,8 41,5 34,6 Silaža kukuruza 33,9 8,7 30,6 20,8 5 Silaža lucerke 1 41,5 22,2 36,5 28,2 Silaža lucerke 2 49,8 21,5 33,6 28,1 Silaža kukuruza 35,4 8,1 41,0 24,0 6 Silaža lucerke 1 45,0 21,0 38,7 30,5 Silaža lucerke 2 45,0 20,5 38,3 30,4

Tabela 70. Obra unata hranljiva vrednost letnjih obroka za visokoproizvodne zapate u Viskonsinu i njihova procena prema CPM Dairy (1998) modelu, u SM

(Gunderson i sar. 1999) Farma

Parametri 1 2 3 4 5 6 SM, % 62 52 53 55 53 61 UP, % 18,5 21,5 18,7 19,5 18,7 19,2 NP, % UP 35 35 36 36 37 36 NP, % SM 6,5 7,5 6,7 7,0 6,9 6,9 Lizin, % EAK 14,7 14,6 14,3 13,5 14,6 14,5 Metionin, % EAK 4,0 4,1 4,2 4,2 4,1 4,0 Odnos Liz:Met 3,7 3,6 3,4 3,2 3,6 3,6 NEL, MJ/kg 7,28 7,37 7,37 7,28 7,19 7,37 NDF, % 28,8 25,8 28,1 27,9 26,5 27,4 ADF, % 21,0 17,5 19,6 19,2 18,6 19,0 NDF iz kabaste hrane, % 22,1 13,5 21,4 15,8 20,4 14,6 Kabasta hrana, % 54 31 49 41 56 38 NUH, % 37 43 40 38 41 42 Lipidi, % 6,8 5,1 6,3 6,5 5,0 5,7 Kalcijum, % 1,10 1,03 1,06 1,09 1,19 0,93 Fosfor, % 0,59 0,58 0,53 0,53 0,56 0,48 Magnezijum, % 0,40 0,34 0,36 0,40 0,33 0,37 Vitamin A, 103 IJ/day 127 222 102 105 234 NA Vitamin D, 103 IJ/day 31,7 43,8 34,3 35,0 58,2 NA Vitamin E, IJ/day 637 1129 586 900 900 NA Cena, $/krava/dan 3,64 4,06 3,42 3,87 3,69 4,08 Cena mleka, cent/litar 8,3 9,4 7,5 8,0 8,4 9,6


166

Tabela 71. Zimski obroci za visokoproizvodne zapate u Viskonsinu, kg SM po kravi na dan (Gunderson i sar. 1999)

Hraniva Farma 1 2 3 4 5 6 Silaža lucerke 1 9,9 6,8 2,0 6,4 4,8 9,8 Silaža lucerke 2 - 2,2 8,1 - 4,7 - Silaža kukuruza 2,6 - 3,0 5,1 5,4 - Balirano livadsko seno - - - - 0,3 - Silaža visokovlažnog zrna kukuruza 6,9 8,9 - - 7,4 - Zrno kukuruza, prekrupa - - 7,9 6,9 - 1- Pamukovo seme 2,2 2,0 2,0 2,0 1,3 2,4 Životinjska mast 0,5 - 0,4 - - 0,2 Destilerijska zrna, suva - 1,8 - - 0,5 - Svež pivski trop - 1,4 - - - - Sa ma lana - 0,2 - - - - Prženo zrno soje - - - - 1,2 X Sa ma soje (48) 0,9 0,3 0,1 - - - Sa ma soje (44) - 2,3 - 1,0 - X Kukuruzni gluten (60) - 0,3 0,2 - - - Brašno od mesa 0,9 0,7 0,8 - 0,6 X Brašno od krvi 0,2 - 0,2 - 0,1 X Protein morskih životinja - - - - 0,8 - Na-bikarbonat 0,1 0,2 - 0,1 - - Na-karbonat - - - - 0,1 - Magnezijum oksid - - - - - - Kultura kvasca - - - - x - Cink metionin - x - - x - Komercijalna prot/min/vit smeša - - - 4,0 - 3,2 Drugi izvori min,/vit, 0,3 0,5 0,2 - 0,4 X Ukupno SM 24,6 27,6 25,0 25,5 27,7 25,6

Tabela 72. Kvalitet kabastih hraniva u zimskim obrocima za visokoproizvodne zapate u Viskonsinu (Gunderson i sar. 1999)

Farma Hranivo %SM %UP %NDF %ADF 1 Silaža lucerke 60,3 20,3 41,9 30,1 Silaža kukuruza 36,2 8,4 40,5 24,0 2 Silaža lucerke 1 55,7 19,3 43,6 36,7 Silaža lucerke 2 51,7 18,4 36,2 26,7 3 Silaža lucerke 1 41,9 25,7 38,8 30,9 Silaža lucerke 2 49,7 22,4 42,0 33,6 Silaža kukuruza 32,5 10,5 42,9 25,5 4 Silaža lucerke 36,0 23,2 35,7 33,0 Silaža kukuruza 40,0 7,0 41,0 27,8 5 Silaža lucerke 1 44,4 21,2 37,9 28,3 Silaža lucerke 2 43,7 25,6 33,9 27,1 Silaža kukuruza 40,9 7,5 38,1 22,4 6 Silaža lucerke 39,0 19,3 39,9 30,9


167

Tabela 73. Obra unata hranljiva vrednost zimskih obroka za šest visokoproizvodnih zapata i njihova procena prema CPM Dairy (1998) modelu, u

SM (Gunderson i sar. 1999) Parametri Farma 1 2 3 4 5 6 SM, % 64 63 58 55 55 58 UP, % 18,5 20,8 18,2 18,0 18,2 18,5 NP, % CP 35 37 36 36 37 36 NP, % SM 6,5 7,7 6,6 6,5 6,7 6,7 Lizin, % EAK 14,6 14,0 14,0 14,6 14,3 14,4 Metionin, % EAK 4,0 4,1 4,1 4,1 4,1 4,0 Odnos Liz:Met 3,7 3,4 3,4 3,6 3,5 3,6 NEL, MJ/kg 7,19 7,19 7,19 7,37 7,10 7,37 NDF, % 28,3 27,4 30,2 27,3 26,7 28,1 ADF, % 19,0 18,5 20,3 19,0 18,4 19,3 NDF iz kabaste hrane, % 21,2 13,6 21,9 17,3 20,3 15,5 Kabasta hrana, % 51 32 52 45 55 39 NUH, % 37 38 38 41 40 42 Lipidi, % 6,8 5,3 6,3 6,0 5,2 5,7 Kalcijum, % 1,13 1,15 1,03 0,98 1,10 1,00 Fosfor, % 0,61 0,49 0,46 0,50 0,54 0,52 Magnezijum, % 0,41 0,39 0,38 0,42 0,33 0,39 Vitamin A, 103 IU/day 127 222 102 160 234 NA Vitamin D, 103 IU/day 31,7 43,8 34,3 35,5 58,2 NA Vitamin E, IU/day 637 1129 586 756 900 NA Cena, $/krava/dan 3,33 3,99 3,24 4,03 3,88 3,84 Cena mleka, cent/litar 8,0 9,3 7,4 8,5 9,0 9,4


168

REKORDNA PROIZVODNJA

Iz godine u godinu proizvodnja mleka raste a rekordna proizvodnja je sve ve a. Današnja proizvodnja mleka je, ne tako davno, bila nezamisliva. Ve inagrla, naravno, ne može da ostvari ni približno toliku proizvodnju ak ni u zemljama sa veoma razvijenim govedarstvom. Osnovni preduslovi za postizanje rekordne proizvodnje su genetski potencijal grla i adekvatna ishrana. U tabeli 74 prikazani su podaci o kravama koje se spominju kao svetske rekorderke u proizvodnji mleka. Radi se o ukupnoj proizvodnji za 365 dana. Sva navedena grla su izuzetna po mnogo emu. Možda posebno treba izdvojiti grlo Greenridge Berretta Accent, koje pripada rasi džerzej i ije je mleko sadržavalo 4,8% mle nemasti. Ostale rekorderke su bile holštajn rase. Sva navedena grla su gajena u SAD.

Tabela 74. Rekordna proizvodnja mleka Ime krave Proizvodnja, kg Izvor Lucy 34175 http://www.tc.umn.edu/~puk/cow/milk.html

Muranda Oscar Lucinda 30833 http://patzsales.com/index.htm

Raim Mark Jinx 27440 http://www.tc.umn.edu/~puk/Milk Production.htm

Greenridge Berretta Accent 18891

http://www.usjersey.com/News/NationalMilkChampion.html

Precizniji podaci o ishrani pomenutih grla u tabeli nisu bili dostupni, ali je za neka ipak poznato ime su bila hranjena. Sva grla su dobijala KO pošto je to danas najrasprostranjeniji na in ishrane krava u SAD. Na primer, obrok koji je dobijala Muranda Oscar Lucinda sastojao sa od sena lucerke, silaže lucerke, silaže kukuruza, siliranog visokovlažnog zrna kukuruza, semena pamuka, sa me soje i lana, termi ki obra enog griza soje, melase i mineralno-vitaminskog dodatka. Iz navedenog spiska se vidi da je u ishrani ovog grla koriš ena hrana koja se koristi na mnogim farmama širom sveta pa i naše zemlje. Ono što je omogu ilo tako visoku proizvodnju je visok kvalitet hraniva koji je doprineo velikom obimu konzumiranja SM (35 kg, ili 5,6% TM grla), što znatno prevazilazi ono što se može ostvariti kod grla koja konzumiraju hranu prose nog kvaliteta. Obrok koji je dobijala Greenridge Berretta Accent je dat sa više detalja. U SM obroka bila su zastupljena slede a hraniva: 27,6% seno lucerke, 12,6% silaža kukuruza, 30,0% kukuruzne pahuljice i 29,8% koncentrata sastavljenog na farmi. Ishrambeni pokazatelji obroka su bili : 18,4% UP, 37% UP je bilo NP, a energetska vrednost 1 kg SM obroka 7,74 MJ NEL. Da Amerika nije jedino mesto na kome se postižu rekordi u proizvodnji mleka govori i podatak o kravi koja je imala ime Superstar i koja je na jednoj od kontrola proizvela 124,2 litra mleka na dan (http://www.d-


169

b.net/dti/980412supercows.txt). Ta krava je odgajena na jednoj farmi u Južnoafri koj Republici. Njena visoka proizvodnja navela je vlasnika na ideju da bi takvo grlo trebalo klonirati. Nakon uzimanja uzoraka tkiva za kloniranje grlo je uginulo pod ne sasvim jasnim okolnostima. Visoka proizvodnja opisanih grla je izuzetna i ne može se o ekivati da u doglednoj budu nosti krave po nu masovnije da je dostižu. Me utim, ti pojedina ni slu ajevi ukazuju na mogu nost tako visoke proizvodnje a što je posebno važno, na injenicu da je ona mogu a sa hranivima koja se koriste i za sva ostala grla. Prou avaju i ishranu i itav sistem odgajivanja rekordnih grla može se do i do zaklju ka šta treba raditi da bi se dobilo više mleka i od ostalih krava. U tom smislu jasne su dve stvari: 1. ishrana se ne može posmatrati kao poseban inilac ve kao deo celokupnog menadžmenta na farmi, 2. da bi se ostvarila visoka proizvodnja neophodno je veliko konzumiranje SM. Da bi se ostvario visok obim konzumiranja SM potreban za visoku proizvodnju mleka potrebno je raspolagati sa kabastom hranom izvanrednog kvaliteta (hraniva prikazana u tabelama 69 i 72). Ukoliko se ne raspolaže sa dovoljno kvalitetnom kabastom hranom, što je pre svega zadatak samog odgajiva a – farmera, od male koristi e biti najsavremeniji ishrambeni normativi i visok genetski potencijal za proizvodnju mleka koji je rezultat dugogodišnjeg truda u oplemenjivanju goveda.


170

PRILOZI


171

Prilog 1. Preporuke za zastupljenost pojedinih hranljivih materija u obroku krava visoke proizvodnje (Barmore, 1993)

Hranljiva materija Laktacija Zasušenje Po etak Sredina Kraj Po etak Kraj Protein Sirovi, %SM 17,5-19,5 15-17 14-15 12 14,5-15,0 Nerazgradivi, %UP 35-40 33-37 30-36 30-35 33-38 Rastvorljivi, %UP 30-33 30-40 30-35 32-35 31-34 Ugljeni hidrati ADF, minimum, % 17-21a 19-22 21-25 30-35 25-29 NDF, minimum, % 28-31a 28-33 34-40 42-50 37-43 NDF iz kabaste hrane, minimum, % b 18-23 19-23 21-25 35-38 31-34 Nestrukturni ugljeni hidrati, % c 35-42 34-43 32-45 30-40 34-40 Nivo SM iz kabaste hrane, minimum, % 40-45 45-50 50-55 60 55 Energija NEL, MJ/kg SM obroka d 7,0-7,4 6,8-7,2 6,5-6,9 5,4-5,9 6,1-6,6 Mast, ukupno u obroku (%) 5-7 e 5-6 3-5 3-4 3-5 Makroelementi, %SM Kalcijum 0,80-0,85 0,70-0,80 0,65-0,75 0,60-0,80 0,60-0,80f

Kalcijum, ako se dodaje mast 0,90-1,10 0,90-1,00 0,85-0,95 - - Fosfor 0,48-0,55 0,43-0,47 0,38-0,42 0,30-036 0,34-0,40 Magnezijum f 0,32-0,40 0,28-0,35 0,25-0,30 0,18-0,20 0,20-0,25 Kalijum 1,20-1,40g 1,00-1,20 0,90-1,00 0,70-0,80 0,70-0,80 Natrijum g 0,20-0,30 0,18-0,25 0,18-0,25 0,10 0-0,10h

Hlor f 0,25-0,30 0,25-0,30 0,25-0,30 0,20 0,20 NaCl h 0,25-0,50 0,25-0,50 0,25-0,50 0,22-0,25 0-0,25h

Sumpor f 0,20-0,25 0,20-0,25 0,20-0,25 0,16-0,20 0,16-0,20 Odnos N : S i 11-13:1 11-13:1 10-12:1 10-13:1 5-12:1i

Mikroelementi, mg/kgSM j Kobalt 0,5 (0,4) 0,4 (0,3) 0,3 (0,2) 0,3 (0,2) 0,4 (0,3) Bakar 20 (12) 15 (10) 12 (8) 12 (8) 20 (12) Jod 0,8 (0,8) 0,8 (0,8) 0,8 (0,8) 0,5 (0,5) 0,5 (0,5) Gvož e 100 (50) 100 (50) 100 (50) 100 (50) 100 (50) Mangan 70 (50) 60 (45) 50 (40) 60 (45) 70 (50) Selen 0,3 (0,3) 0,3 (0,3) 0,3 (0,3) 0,3 (0,3) 0,3 (0,3) Cink 80 (55) 70 (50) 60 (45) 70 (50) 80 (55) Vitamini 103 IJ/dan A 150-200 100-150 75-100 75-100 100-150 D 40-60 30-50 25-35 25-30 25-35 E 6-8 4-6 3-5 4-6 6-10

a Obroci koji imaju manje od 21% NDF iz kabaste hrane mogu da imaju 17-19% ADF i 28% NDFb Vlakna iz kabaste hrane treba da budu 65-75% od ukupnih NDF c Izra unavaju se kao 100-(%sirovog proteina + %NDF + %masti + %pepela) d Potreban nivo energije zavisi od ocenjene telesne kondicijee Mast koja prevazilazi 6,0-6,5%SM treba da bude u protektiranom obliku. Nivo iznad 5-6% masti se ne preporu uje za prvih 35-45 dana laktacije f Zasušene krave treba da dobijaju anjonske soli: Cl, S i Mg do 1,0; 0,45 i 0,4% respektivno. Pred partus nivo kalcijuma treba da bude 0,9%. g Treba pove ati K do1,3-1,5% i Na 0,3-0,5% u uslovima toplotnog stresa.h Pri hladnijem vremenu treba smanjiti nivo soli kada se puferi koji sadrže Na daju kravama. Treba izbaciti u vreme kada se kravama daju anjonske

soli. Izbegavati davanje pufera zasušenim kravama.i Odnos N:S varira zavisno od nivoa proteina i S koji se nalaze u obroku. Davanje anjonskih soli može da smanji ovaj odnos na 5-7:1 i to ne treba da

brine. Obroci bogati u nerazgradivim proteinima ne treba da imaju odnos ve i od 11-12:1.j Minimalne preporuke koje su date u zagradama odnose se na dopunske izvore.


172

Prilog 2. Udeo hranljivih materija u hranivima koja se koriste za ishranu krava u našoj zemlji (Grubi i sar. 1994, Jovanovi i sar. 1994, Sretenovi i sar. 1994) Hranivo SM UL SC UP RAP NP * BEM NEL ADF NDF % % % % %UP %UP % MJ % % Seno lucerke 86,0 1,2 24,0 13,5 48,8 33,3 41,2 3,3 30,1 40,4 Seno livadsko 87,0 1,4 26,8 7,0 20,0 56,0 45,8 4,0 38,3 62,7 Zelena lucerka 21,8 0,4 4,9 4,5 45,9 26,4 9,9 1,2 7,0 9,6 Zeleni hibridni sirak 19,0 0,2 5,4 1,6 22,2 37,6 10,7 1,1 5,5 10,5 Silaža kukuruza 28% SM 27,5 0,7 6,0 2,1 65,7 25,3 17,4 2,1 8,5 14,6 Silaža kukuruza 32% SM 32,4 0,8 6,5 2,4 65,7 25,3 21,2 2,5 10,0 17,2 Silaža kukuruza 37% SM 37,1 1,0 7,0 2,6 65,7 25,3 25,0 2,9 10,4 18,2 Senaža lucerke 41,9 0,9 10,8 6,3 27,8 44,0 16,4 1,9 15,5 20,5 Silirano zrno kukuruza 65,6 2,4 2,8 5,9 47,9 37,9 53,5 5,3 19,7 32,8 Silirani klip kukuruza 62,7 2,1 4,9 5,3 48,1 27,9 49,5 4,9 20,1 32,6 Zrno kukuruza 87,5 3,8 3,6 8,7 10,1 62,7 71,0 7,8 2,6 7,9 Zrno ovsa 88,7 4,8 8,7 12,1 6,7 29,8 59,5 6,0 15,1 27,5 Zrno pšenice 88,9 1,5 3,1 12,8 8,6 36,9 69,5 7,3 3,6 11,6 Mekinje pšeni ne 88,0 3,7 9,3 15,6 45,7 27,8 54,0 5,6 11,4 40,5 Rezanac še . repe, suvi 87,3 1,0 17,6 8,6 5,2 61,6 56,2 5,8 29,7 48,9 Brašno dehidrirane lucerke 91,3 2,6 22,4 18,2 19,6 45,7 38,9 4,5 32,0 41,1 Sirovi pivski trop 21,2 1,7 2,8 6,3 5,2 57,5 9,7 1,7 4,9 11,0 Sa ma suncokreta 90,8 0,8 15,8 34,0 15,7 48,1 33,4 6,9 19,1 36,3 Poga a soje 91,5 9,8 6,1 39,4 19,0 36,9 30,2 8,8 9,2 12,8 Sa ma soje 88,9 1,7 6,7 44,5 10,3 31,5 29,8 7,8 8,9 12,5 Gluten kukuruzni 91,8 5,9 1,5 54,5 15,5 68,4 27,6 6,0 8,3 34,0 Mesno brašno 83,8 11,4 3,7 48,5 34,8 56,7 2,5 6,6 0,0 0,0 Mesno-koštano brašno 91,0 10,8 4,2 47,5 31,6 55,1 3,8 6,6 0,0 0,0 Riblje brašno 90,7 7,5 0,0 64,9 13,6 73,0 2,5 8,2 0,0 0,0

Skra enice u zaglavlju tabele ozna avaju: SM - suva materija; UL - ukupni lipidi; SC - sirova celuloza; UP - ukupni (sirovi) protein; RAP - rastvorljivi protein; NP - nerazgradivi protein; BEM - bezazotne ekstraktivne materije; NEL - neto energija za laktaciju; ADF - frakcija celuloze odre ena kiselom deterdžent metodom; NDF - frakcija celuloze odre ena neutralnom deterdžent metodom.

* Razgradivost suve materije i udeo nerazgradivih proteina izra unata je sa o ekivanim odlivom od 5% sadržaja iz buraga


173

Prilog 3. Udeo mineralnih materija u hranivima koja se koriste za ishranu krava u našoj zemlji (Grubi i sar. 1994, Jovanovi i sar. 1994, Sretenovi i sar. 1994)

Hranivo Ca P Mg K Zn Mn Cu Fe Co Se g/kg G/kg g/kg g/kg mg/kg Mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg mg/kg Seno lucerke 7,4 2,2 1,6 16,3 11,4 10,4 7,2 125,0 0,8 0,12 Seno livadsko 6,1 1,8 21,0 14,0 70,0 8,0 8,0 220,0 18,0 0,03 Zelena lucerka 4,6 0,5 0,7 4,0 8,0 7,0 3,0 95,0 0,4 0,04 Zeleni hibridni sirak 0,7 0,4 0,5 4,6 5,0 4,0 1,0 35,0 0,1 0,04 Silaža kukuruza 28% SM 1,3 0,5 0,6 0,1 5,0 12,0 2,0 75,0 0,9 0,04 Silaža kukuruza 32% SM 1,3 0,7 0,8 3,1 3,2 6,6 0,7 41,3 0,1 0,06 Silaža kukuruza 37% SM 1,7 0,7 0,8 0,1 7,0 16,0 2,0 103,0 1,2 0,07 Senaža lucerke 6,1 1,4 1,5 2,2 11,0 13,0 4,0 170,0 0,6 0,10 Silirano zrno kukuruza 0,3 2,3 0,7 0,0 14,0 6,0 3,0 127,0 0,2 0,02 Silirani klip kukuruza 0,3 0,8 0,4 1,3 4,6 2,5 1,4 27,0 0,3 0,02 Zrno kukuruza 0,6 2,2 0,9 2,9 12,4 7,2 2,2 43,0 0,8 0,02 Zrno ovsa 1,0 3,5 1,2 4,0 32,0 63,0 17,0 76,0 0,1 0,30 Zrno pšenice 0,2 2,2 1,0 4,0 31,0 31,0 11,0 50,0 4,3 0,06 Mekinje pšeni ne 1,2 11,5 3,7 8,0 37,0 86,0 9,2 127,5 0,6 0,60 Rezanac še . repe, suvi 5,7 0,9 2,5 1,9 19,0 55,0 10,0 600,0 1,4 0,17 Brašno dehidrirane lucerke 18,8 2,9 3,3 11,9 21,5 31,5 8,2 420,0 1,4 0,50 Sirovi pivski trop 0,5 1,2 0,3 0,8 10,0 4,0 1,0 81,0 0,7 0,02 Sa ma suncokreta 3,6 10,4 4,5 13,5 61,0 39,0 27,6 289,2 0,8 0,08 Poga a soje 2,7 6,9 2,6 2,4 41,0 36,0 13,0 248,0 1,3 0,13 Sa ma soje 3,3 5,6 2,3 20,0 31,0 35,3 14,6 290,0 1,4 0,13 Mesno brašno 94,4 47,4 2,7 5,5 0,0 9,5 9,7 440,0 0,0 0,25 Mesno-koštano brašno 100,8 43,7 10,0 13,0 0,0 9,6 9,7 500,0 0,0 0,18 Riblje brašno 29,8 27,4 2,4 8,5 79,9 14,6 5,1 426,6 1,0 1,25


174

Prilog 4. Izra unavanje NEL i NEM po Obra evi u (1990) Hranivo: Zelena lucerka

Hranljive Sastav Koeficijent Svarene Koeficijenti BE Koeficijenti. ME materije hraniva svarljivosti H.M. za BE za ME g/kg % g/kg MJ MJ UP 56 74 41,44 0,02414 1,00 0,01715 0,71 UL 8 49 3,92 0,03657 0,14 0,03766 0,15 SC 84 48 40,32 0,02092 0,84 0,01380 0,56 BEM 119 69 82,11 0,01699 1,40 0,01464 1,20 3,38 2,62

Metaboli nost energije:

qME 100

BE(%) = 77,37

Koeficijent iskoriš avanja metaboli ke energije u proizvodnji mleka:

K = 0,6 1+ 0,004 q -57l 0 9752, = 6,33

Koeficijent iskoriš avanja metaboli ke energije u proizvodnji mesa:

0,00287q0,5541,50,00493q0,5481

0,0078q+0,006=Kmf = 0,711

NEM = ME Kmf = 1,86 MJ NEL = ME Kl = 1,65 MJ


175

Prilog 5. Ameri ki neto energetski sistem (NRC, 1989)

Ovaj sistem izražava neto energetsku vrednost sa dva parametra: NEM za uzdržne potrebe i NEG za proizvodnju prirasta. Pošto je efikasnost iskoriš avanjaenergije za uzdržne potrebe i proizvodnju mleka sli na, koristi se ista vrednost za izražavanje energetske vrednosti - neto energija za laktaciju (NEL). Postupak izra unavanja:

TDN (%) = DCP,% + DCF,% + DNFE,% + 2,25 DEE,% ili TDN (%) = 1,15 CP,%+1,75 EE,%+0,45 CF,%+0,0085 NFE2,%+0,25 NFE-3,4Ukupna energija GE (Kcal/kg) = 5,72 CP,g + 9,5 EE,g + 4,79 CF,g + 4,03 NFE,gSvarljiva energija DE (Mcal/kg) = 0,04409 TDN,%Metaboli ka energija ME (Mcal/kg) = -0,45 + 1,01 DENeto energija NEL (Mcal/kg) = 0,0245 TDN,% - 0,12 Za izra unavanje NEM i NEG, ME se ra una:

ME = 0,82 DE NEM (Mcal/kg) = -1,12 + 1,37 ME - 0,138 ME2 + 0,0105 ME3

NEG (Mcal/kg) = -1,65 + 1,42 ME - 0,174 ME2 + 0,0122 ME3

Pretvaranje kalorija u džule se vrši tako sto se vrednost u kalorijama množi sa koeficijetom 4,184


176

Prilog 6. Prose an udeo nerazgradivih proteina u pojedinim hranivima *Hraniva NP Hraniva NP Hraniva NP

% % %Zelena hrana Dehidrirana lucerka 59 Sporedni proizvodi Paša nizijskih livada 40 Dehidrirana trava 56 Krmno brašno, ovseno 20 Paša planinskih livada 40 Dehidrirani engleski ljulj 22 Krmno brašno, pšeni no 21 Ježevica 32 Slama Mekinje, pšeni ne 29 Lisi iji rep 44 Je ma 40 Mekinje, kukuruzne 69 Engleski ljulj 48 Pšenice 40 Mekinje, ovsene 20 Crvena detelina 31 Pšenice, amonizovana 25 Rezanci še erne repe, sveži 45 Lucerka 30 Soje 40 Rezanci še erne repe, suvi 45 Je am 25 Ko anke kukuruza 35 Melasa 45 Pšenica 25 Korenasto-krtolasta hraniva Sa ma soje 45 Grašak, sto ni 25 Krompir 35 Sa ma soje, 120 °C 59 Liš e i glave še erne repe 20 Mrkva 35 Sa ma soje, 130 °C 71 Uljana repica 35 Repa sto na 20 Sa ma soje, 140 °C 82 Silaža Repa še erna 20 Sa ma soje, neobra ena 14 Travna 24 Zrnevlje Sa ma soje tret. formaldehidom 80 Travna, tret. formaldehidom 45 Je am 27 Sa ma suncokreta 26 Kukuruza, prose no 31 Je am, gnje en na pari 40 Sa ma suncokreta sa ljuskom 40 Kukuruza, mle na faza 20 Je am, mikronizovan 47 Sa ma lana 40 Kukuruza, puno zrenje 30 Kukuruz 68 Sa ma uljane repice 26 Klip kukuruza 40 Kukuruz, gnje eno zrno 60 Sa ma kikirikija 28 Crvene deteline 38 Kukuruz, pahuljice 60 Sa ma pamuka 43 Bela detelina 33 Kukuruz, gnje en na pari 68 Sa ma susama 30 Travna + crvena detelina 25 Kukuruz, visokovlažan mleven 80 Sa ma kokosa 65 Je ma 27 Kukuruz, mikronizovan 29 Sa ma palmina 66 Je ma, puno zrenje 30 Klip kukuruza 52 Pivski trop, svež 50 Ovsa 26 Ovas 17 Pivski trop, suv 53 Ma ijeg repa 25 Pirina 15 Džibra, suva, kukuruzna 59 Engleskog ljulja 22 Pšenica, tvrda 22 Džibra, suva, je mena 56 Lucerke 23 Pšenica, naklijala 18 Pivski kvasac, svež 42 Seno Pšenica, pahuljice 29 Pivski kvasac, suv 42 Nizijskih livada 30 Raž 19 Kukuruzni gluten 55 Planinskih livada 30 Sirak 54 Pšeni ni gluten 17 Ljulja, engleskog 30 Sirak, pahuljice 58 Hraniva animalnog porekla Crvene deteline 30 Sirak, mikronizovan 64 Riblje brašno, prose no 65 Graška 28 Tritikale 25 Riblje brašno, sveže 75 Lucerke, rana kosidba 18 Grašak 22 Riblje poga e, termi ki obra eno 80 Lucerke, srednja 22 Slatka lupina 20 Mesno brašno 76 Lucerke, puno cvetanje 28 Pasulj 16 Mesno-koštano brašno 49 Lucerke, zrela biljka 35 Bob 14 Brašno od krvi 82 Pšenice 25 Soja 26 Brašno od perja 71 Ovsa 30 Sojine pahuljice 20 Kazein 19 Ježevice 30 Suncokret 25 Suva surutka 0 Ma ijeg repa 20 Lan 18 Ostalo Ma ijeg repa, rana kosidba 25 Guar, brašno 34 Urea, protein ekvivalent 0 Ma ijeg repa, puno klasanje 38 Manioka, brašno 36 Diamonijum fosfat 0 Živinski feces, suvi 0

* ARC (1984), Barrio i sar. (1985), Broderick i sar. (1988) De Boer i sar. (1987), De Boer i sar. (1986), Ganev i sar. (1979), Ha i Kennelly (1984) Hovell i Ørskov (1989), Hughes-Jones (1979), Ilic,Z.(1990), Janicki i Stallings (1988), Kandylis i Nikokyris (1990), Kennedy i sar. (1982), Kirpatrick i Kennely (1987), Krishnamoorthy i sar. (1983), Kristensen i sar. (1982), Madsen i Hvelplund (1985), Madsen i Hvelplund (1990), NRC (1985), Ørskov i sar. (1983), Ørskov i McDonald (1979), Petit (1992), Pinosa i Susmel (1990), Puppo i sar. (1992), Satter i Stehr (1984), Siddons i sar. (1990), Siddons i sar. (1985), Stallings i sar.(1991), Stern i sar. (1980), Susmel i sar. (1992), Susmel i sar. (1990), Susmel i sar. (1990), Susmel i sar. (1989), Susmel i sar.(1989), Susmel i Stefanon,B. (1987), Terramoccia i sar. (1992), Van Straalen i Tamminga (1990): Vik-Mo i Lindberg (1985)


177

Prilog 7. Parametri kvaliteta vode za krave (Adams, 1992) Parametar Jedinica

mere Poželjno Nepoželjno

Elektrohemijska reakcija, pH 6,8-7,5 <8,5 i >5,5 Suva materija mg/kg < 500 > 3000 Ukupna alkalnost mg/kg 0-400 > 5000 CO2 mg/kg 0-50 Hloridi mg/kg 0-250 Sulfati mg/kg 0-250 > 2000 Fluoridi mg/kg 0-1,2 > 2,4 Fosfati mg/kg 0-1,0 Ukupna tvrdo a mg/kg 0-180 Kalcijum mg/kg 0-43 > 500 Magnezijum mg/kg 0-29 > 125 Natrijum mg/kg 0-3 Kalijum mg/kg 0-20 Gvož e mg/kg 0-0,3 > 0,3 (ukus) Mangan mg/kg 0-0,05 > 0,05 (ukus) Bakar mg/kg 0-0,6 > 0,6 do 1,0 Silicijum mg/kg 0-10 Cink mg/kg 0-5 > 25 Molibden mg/kg 0-0,68 Barijum mg/kg 0-1 > 10 Arsenik mg/kg 0,05 > 0,20 Kadmijum mg/kg 0-0,01 > 0,05 Hrom mg/kg 0-0,05 Živa mg/kg 0-0,005 > 0,01 Olovo mg/kg 0-0,05 > 0,10 Nitrati - NO3 mg/kg 0-10 > 100 Nitriti - NO2 mg/kg 0-0,1 > 4,0-10,0 Vodonik sulfid mg/kg 0-2 > 0,1 (miris) Ukupne bakterije u 100ml < 200 > 106

Koliformne u 100ml < 1 > 15-50 Fekalne koliformne u 100ml < 1 > 10 Fekalne streptokoke u 100ml < 1 > 30


178

Prilog 8. Kriterijumi za ocenjivanje kondicije krava prema ameri kom sistemu (Wildman i sar., 1982 i Edmonson i sar., 1989)

Oblastocenjivanja

Predeo tela

Koren repa: Pokriva pelvis od sednja ne kvrge do vrha korena repa. Slabine: Pokriva horizontalne projekcije lumbalnih ki menih pršljenova.

Ocena: 1Koren repa: Udubljenje postoji oko korena repa. Ne pipa se masno tkivo izme u kože i

pelvisa. Koža je meka. Slabine: Krajevi processus transversus oštri na dodir a gornje površine se lako pipaju.

Duboko udubljenje na slabini. SLIKA

Ocena 2Koren repa: Plitka udubina obložena masnim tkivom može se videti kod korena repa. Nešto

masnog tkiva se pipa pod kožom. Pelvis se lako pipa. Slabine: Krajevi processus transversus se pipaju kao zaobljeni. Gornje površine se pipaju

samo uz primenu blagog pritiska. Vidi se udubljenje na slabinama.

SLIKA


179

Ocena 3Koren repa: Nema vidljivog udubljenja oko repa. Masno tkivo se lako pipa nad celom oblasti.

Koža izgleda glatka ali se pelvis pipa sa malim pritiskom. Slabine: Krajevi processus transversus se pipaju uz pritiskanje ali postoji debeo sloj tkiva

na vrhu. Vidi se izvesno manje udubljenje na slabini. SLIKA

Ocena 4Koren repa: Prisutne naslage mekog masnog tkiva. Oblasti masno e o igledne pod kožom.

Pelvis se pipa samo uz jak pritisak. Slabine: Processus transversus se ne pipa ak ni uz jak pritisak. Na slabini se ne vidi

udubljenje izme u ki me i kosti kukova. SLIKA


180

Ocena 5Koren repa: Koren repa uronuo u masno tkivo. Koža istegnuta. Ne može se napipati pelvis ni

uz jak pritisak. Slabine: Naslage masnog tkiva preko processus transversus. Ne može se napipati skelet. SLIKA


181

Prilog 9. Važniji pokazatelji metaboli kog profila krava (Lothmer, 1987 cit. Adamovi i sar. 1995)

Pokazatelji Kategorija-faza proizvodnog ciklusa

Jedinica mere

Referentne vrednosti za krvni serum

Kalcijum Ante partum mmol/L > 2,4 < 2 nedelje p.p. mmol/L > 2,2 > 3 nedelje p.p. mmol/L > 2,3

Steone junice mmol/L 2,2-2,7 Prvotelke

< 2 nedelje p.p. mmol/L 1,7-2,1 > 3 nedelje p.p. mmol/L 2,0-2,4 Fosfor Ante partum mmol/L 1,6-2,1 (neorganski) < 2 nedelje p.p. mmol/L > 1,3

> 3 nedelje p.p. mmol/L 1,6-2,1 Natrijum Sve kategorije krava mmol/L 136-149 Kalijum -II- mmol/L 3,8-5,3 Magnezijum -II- mmol/L 0,7-1,23 Hloridi -II- mmol/L 96-108 Gvož e -II- mol/L 12,5-44,7 Bakar -II- mol/L 7,8-39,3 Cink -II- mol/L 10,7-25,9 Mangan -II- mmol/L 0,2-0,4 Jod -II- mmol/L 200-280 Glukoza Ante partum mmol/L 3,0-4,0

< 5 nedelja p.p. mmol/L > 2,5 Ukupan bilirubin Ante partum mol/L < 4,5 < 2 nedelje p.p. mol/L < 7,0

> 3 nedelje p.p. mol/L < 5,0 GOT (AST) Ante partum U/L < 35

< 3 nedelje p.p. U/L < 45 > 4 nedelje p.p. U/L < 35

GPT(ALT) Sve kategorije krava U/L <20 GLDH -II- U/L <10 Ukupan protein -II- g/L 60-80 Urea Vreme teljenja mmol/L 2,0-5,0

Ostale kategorije krava mmol/L 2,5-6,0 Azot uree (BUN) Sve kategorije krava mg/100 mL 10-20 Ukupni lipidi -II- g/L 2-4 Holesterol -II- mmol/L 1,3- 6,5 Fosfatidi -II- mmol/L 60-70 Alkalna fosfataza -II- U/L 10-30 Kisela fosfataza -II- U/L 1-5

-karotin, zimi -II- mol/L 5-9 -karotin, leti -II- mol/L 9-27

Vitamin A -II- IJ 73-200 Hemoglobin -II- g/L 90-140 PH krvi -II- pH 7,27-7,49 Specifi na masa krvi -II- g/cm3 1,046-1,061


182

Prilog 10. Uslovi kvaliteta smeša za ishranu krava (Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje, Službeni list SRJ,

br. 20, Beograd, 2000) Hemijski sastav Potpuna

smeša za krave

muzare

Potpuna smeša za

kravemuzare do

20 L mleka/dan

Potpuna smeša za

kravemuzare

iznad 20 L mleka/dan

Dopunskasmeša za

kravemuzare

Protein, % min. 12 15 18 30 Proteinski ekvivalent iz NPN, % maks.

20 20 20 25

Vlaga, % maks. 13,5 13,5 13,5 12 Vlakna, % maks. 10 10 10 10 Pepeo, % maks. 10 10 10 12 Ca, % 0,9-1,1 0,9-1,1 0,9-1,1 2,7-3,4 P, % 0,6-0,8 0,6-0,8 0,6-0,8 1,8-2,4 Na, % 0,2-0,3 0,2-0,3 0,2-0,3 0,6-0,9 Mg, mg/kg min. 40 40 40 140 Vitamin A, IJ/kg min. 10000 10000 10000 30000 Vitamin D, IJ/kg min. 1500 1500 1500 4000 Vitamin E, mg/kg min. 20 20 20 50 Co, mg/kg min. 0,05 0,05 0,05 0,2 Cu, mg/kg min. 5 5 5 15 Zn, mg/kg min. 20 20 20 80 Fe, mg/kg min. 20 20 20 80 Mn, mg/kg min. 20 20 20 80 J, mg/kg min. 0,6 0,6 0,6 1,8 Se, mg/kg min. 0,1 0,1 0,1 0,3 Ovsene h.j. min. 0,9 0,9 0,8 -


183

Prilog 11. Delovi sistema ishrane goveda razvijen na Cornell univerzitetu (Russell i sar. 1992)

Podaci o životinji Podaci o držanju Tip Dodavanje aditiva Uzrast Pašnja ka površina Pol Dnevna masa paše Telesna masa U estalost hranjenja Rasa Na in ishrane Tip rase Uticaj sredine Masa odraslog grla Brzina vetra Ocena kondicije Temperatura sredine Sistem oplodnje O ekivana temperatura Dani bremenitosti Izloženost nepogodama Dani posle teljenja Hla enje u toku no iLaktacija po redu Dubina dlake Prose na proizvodnja zapata Zaklonjenost Proizvodnja mle ne masti Pokrivenost dlakom Proizvodnja proteina mleka Zadihanost (da/ne) Relativna proizvodna mleka O ekivana masa teleta

Podaci o obroku i hranivima 1. Hemijski sastav hraniva Suva materija Amino-kiseline: NDF Metionin - Lignin Lizin Sirovi protein Arginin - Rastvorljivi Treonin - NPN Leucin - NDFIP * Izoleucin - ADFIP * ValinSkrob Histidin Mast Fenilalanin Pepeo Triptofan Efektivna NDF 2. Brzina razlaganja u buragu Ugljeni hidrati Protein Frakcija A Frakcija B1Frakcija B1 Frakcija B2Frakcija B2 Frakcija B3

3. Brzina prolaska kroz burag Koncentrovana hraniva Kabasta hraniva 4. Dnevno konzumiranje hrane

* NDFIP - Protein nerastvorljiv u neutralnom deterdžentu, ADFIP - Protein nerastvorljiv u neutralnom deterdžentu


184

Prilog 12. Izra unavanje energetskih vrednosti NRC (2001)

Za ve inu hraniva (kabasta, koncentrovana i sporedni proizvodi prehrambene industrije) pri izra unavanju TDN i DE koriste se formule: TDN = tdNFC + tdCP + tdFat + dNDF - 7 DE = (tdNFC 0,042) + (dNDF 0,042) + (tdCP 0,056) + (0,094 (tdFat / 2,25)) - 0,3

Za animalna proteinska hraniva: TDN = (CPDigest CP) + ((Fat - 1) 2,25) + ((NFCDigest (100 - CP - Ash - Fat)) - 7) DE = (tdNFC 0,042) + (tdCP 0,056) + (0,094 (tdFat / 2,25)) - 0,3

Za hraniva koja služe kao izvori masti i pepela (minerala): TDN = ((0,98 PAF) (100 - Fat - Ash)) + ((2,25 (Fat - 1) - 7)) DE = (0,98 PAF) (0,042 (100 - Fat - Ash)) + (0,094 (Fat - 1)) - 0,3

KorekcijaVrednost za korekciju (Discount Variable) se uzima u obzir zato što je svarljivost hraniva niža kad se krave hrane iznad uzdržnih potreba. Ta vrednost se oduzima od izra unate TDN. DiscountVariable = ((0,18 TDNConc) - 10,3) (DMI_to_DMIMaint - 1)

DiscountVariable = Factor used to discount TDN, TDNConc = TDN concentration in the ration and DMI_to_DMIMaint is the amount of the specified ration needed to meet the maintenance requirement.

Vrednost za korekciju ne može biti < 0 a ako je TDN nekog hraniva < 60, onda je Vrednost za korekciju = 1. Korekcija = (TDNConc - DiscountVariable)/ TDNConc

Ako je TDNConc > 0, onda je TDN_ActX = TDN Discount

Razlike postoje i zavisno od udela masti u obroku. Ako je ukupna mast > 3, onda se ra una: MEng = (1,01 DiscDE) - 0,45 + (0,0046 (Fat - 3))

Ako je ukupna mast < 3, onda se ra una: MEng = (1,01 DiscDE) - 0,45

Izra unavanje neto energetskih jedinica: NEg = ((1,42 MEforNEg) - (0,174 (MEforNEg 2) + (0,0122 (MEforNEg3)) – 1,65) NEm = ((1,37 MEforNEg) - (0,138 (MEforNEg 2)) + (0,0105 (MEforNEg3)) –1,12)

MEng = DiscDE NEl = 0,8 DiscDE NEm = 0,8 MEng NEg = 0,55 MEng


185

Prilog 13. Obra un snabdevanja proteinima NRC (2001)

Ukupni protein koji obezbe uje neko hranivo [Feed (X)] se ra una: CP(X) = (Feed(X).CP / 100) (DMFed 1000)

Da bi se ukalkulisalo mesto varenja proteina potrebne su brzina prolaska (Kp) i brzina varenja (Kd). Razli ite jedna ine se koriste za koncentrate, suvu kabastu hranu i vlažnu kabastu hranu:

Koncentrati Kp = 2,904 + (1,375 BW_DMI) - (0,02 PercentConc)

Suva kabasta hrana Kp = 3,362 + (0,479 BW_DMI) - (0,017 Feed(X),NDF) - (0,007 PercentConc)

Vlažna kabasta hrana Kp = 3,054 + (0,614 BW_DMI)

Koli ina razgradivog proteina hraniva X koje ima poznate brzina prolaska (Kp) i brzina varenja (Kd) ra una se: RDP(X) = ((Feed(X),Kd / (Feed(X),Kd + Kp)) ((((Feed(X),PrtB / 100) (Feed(X),CP / 100)) Feed(X)DMFed))) + (((Feed(X),PrtA / 100) (Feed(X),CP / 100)) Feed(X)DMFed) Pri tome se ra una da je frakcija A potpuno dostupna a da se frakcija C ne razlaže u buragu. Stoga samo razgradnja frakcije B zavisi od Kp i Kd.

Koli ina nerazgradivog proteina se dobija oduzimanjem: RUP(X) = (CP(X) - (RDP(X) 1000)) / 1000 Ako je RUP_Total > 0, then DietRUPDigest = TotalDigestedRUP / RUP_Total

Potrebe, snabdevenost i bilas RDP se ra unaju: RDPReq = 0,15294 TDN_Act_Total RDPSup = TotalDMFed 1000 DietCP CP_RDP RDPBal = RDPSup – RDPReq

Kada je zadovoljena potreba za RDP, koli ina RUP koju treba dodatno obezbediti se ra una: RUPSup = CP_Total - RDPSup

Efikasnost sinteze mikrobijalnog sirovog proteina ne može da pre e 0,85, zato se ra una: MCP_Total = (0,85 (RDP_Total 1000))

Potrebe u RUP i sirovim proteinima se ra unaju: RUPReq = (MPReq - (MPBact + MPEndo)) / DietRUPDigest CP required = RUPreq + RDPReq

Na kraju bilans metaboli kog proteina se ra una: MPBalance = (((MPFeed 1000) + MPBact + MPEndo) - (MPMaint + MPPreg + MPLact + MPGrowth))


186

Prilog 14. Izra unavanje procene mogu eg konzumiranja SM prema NRC (2001)

SM (kg) = {[(TM 0,75) 0,0968) + (0,372 4%MKM] - 0,293} Lag

Manje konzmiranje na po etku laktacije se koriguje koriš enjem “Lag” varijable

Lag = 1 – exp[-0,192 (Nedelja laktacije + 3,67)]

Slede a jedna ina služi za procenu konzumiranja SM kod zasušenih krava tokom poslednjih 21 dan laktacije:

SM (kg) = TM {1,97 – 0,75 exp[0,16 (Dana bremenitosti - 280)]} / 100


187

SPISAK SKRA ENICA KORIŠ ENIH U TEKSTU

Pored opšte poznatih i prihva enih u tekstu su koriš ene i specifi neskra enice koje su objašnjene i prikazane u ovom prilogu

ADF Vlakna odre ena kiselom deterdžent metodom ADIP Protein nerastvorljiv u kiselom deterdžentu AK Amino-kiseline BAKO Bilans anjona i katjona BB Bakterije buraga IMK Isparljive masne kiseline KO Kompletan obrok KSM Konzumiranje SM MB Mikroorganizmi buraga MIP Mikrobijalni protein NDF Vlakna odre ena neutralnom deterdžent metodom NEL Neto energija za laktaciju NEM Neto energija za porast NP Nerazgradivi protein NPN Neproteinski azot NS Nerazgradivi skrob NUH Nestrukturni ugljeni hidrati RP Razgradivi protein RS Razgradivi skrob SM Suva materija TDN Ukupne svarljive hranljive materije TM Telesna masa UP Ukupni (ili sirovi) protein UL Ukupni lipidi (masti) BE Ukupna (bruto energija) ME Metaboli ka energija 4%MKM Mleko korigovano na 4% mle ne masti


188

Skra enice koriš ene pri prora unima u sistemu NRC (2001)

Ash: pepeo sirovi BW_DMI: konzumiranje u odnosu na telesnu masu grla CP required: potrebe u ukupnom proteinu CP: ukupni protein CP_Total: ukupni sirovi protein konzumiran na dan (g/dan). CPDigest: koeficijent svarljivosti ukupnih proteinaDE: svarljiva energija (Mcal). DietRUPDigest: Ukpna svarljivost RUP za obrok (korigovani prosek). DiscDE: korekcija svarljive energije Discount: korekcija energije u skladu sa konzumiranjem SM DMI_to_DMIMaint: odnos konzumirane hrane u odnosu na konzumiranje za uzdržne potrebe DMIMaint: konzumiranje SM za održanje (kg SMdan). DNDF: ukupna svarljiva NDF vlakna Fat: mast (lipidi) sirovi Feed(X),NDF: udeo NDF u hranivu X Feed(X).CP: ukupni protein nekog hraniva X Kd: brzina varenja hraniva u buragu Kp: brzina prolaska hraniva kroz buragLag: korekcija za konzimiranje SM kod krava na po etku laktacije u zavisnosti od nedelje laktacijeMCP_Total: ukupni microbijalni sirovi protein (MCP) koji se sintetiše na dan (g/dan).MeforNEg: metaboli ka energija za izra unavanje NEg MEng: Metaboli ka energija (Mcal/dan). MPBact: Metaboli ki protein koji obezbe uju mikroorganizmi (g/dan). MPBalance: bilans metaboli kog proteinaMPEndo: Endogeni metabol ki protein (g/dan). MPFeed: Metaboli ki protein koji obezbe uje obrok (g/dan). MPGrowth: Metaboli ki protein potreban za porast (g/dan). MPLact: Metaboli ki protein potreban za laktaciju (g/dan). MPMaint: Metaboli ki protein potreban za održanje (g/dan). MPPreg: Metaboli ki protein potreban za bremenitost (g/dan). MPReq: potrebe u metaboli kom proteinu NEg: Neto energija za porast (Mcal/dan). NEl: Neto energija za laktaciju (Mcal/dan). NEma: Neto energija za održanje (Mcal). NFCDigest: koeficijent nevlaknastih ugljenih hidrata


189

PAF (Processing adjustment factor): korekcija u skladu sa obra enoš unevlaknastih ugljenih hidrata PercentConc: procenat koncentrata PrtA: Frakcija A sirovog proteina koju ine NPN i mala koli ina rastvorljivog pravog proteina (% UP). PrtB: Frakcija B sirovog proteina koja se ra una: CP – PrtA – Prt C (% UP). PrtC: Frakcija C sirovog proteina koja je nesvarljiva RDP(): protein razgradiv u buragu za neko hranivo (g/dan). RDP_Total: Ukupno konzmirana koli ina proteina koji je razgradiv u buragu (g/dan).RDPBal: bilans RDP (RDPReq – RDPSup) (g/dan). RDPReq: potrebe u RDP (g/dan). RUP(): protein nerazgradiv u buragu za neko hranivo (g/dan). RUP_Total: ukupno konyumirani neraygradivi protein (g/dan). RUPReq: Potrebe u RUPTdCP: ukupni svarljivi protein TdFat: ukupne svarljive masti TDN: ukupne svarljive hranljive materije (% SM) na nivou uzdržnih potreba TDN_Act_Total: stvarno korigovano konzumiranje TDN (g/dan). TDN_ActX: TDN korigovane za pove anje iznad konzumiranja na nivou uzdržnih potreba TDNConc: TDN iz koncentrata TdNFC: ukupni svarljivi nevlaknastih ugljeni hidrati TotalDigestedRUP: ukupna vrednost nerazgradivih proteina za obrok (korigovani prosek)TotalDMFed: ukupna SM obroka (kg/dan).


190

LITERATURA

1. Adamov ,M., Popovi Nadežda, Ba vanski,S. Sofija Vu eti , obi ,T. (1981): Silaža kukuruza kao isklju ivo kabasto hranivo u ishrani krava. Nauka u praksi. 4-6: 657. Beograd.

2. Adamovi M., Grubi G., Stoi evi Lj., Neši S., Nikoli P., Adamovi O. (2001): Doprinos dodataka obrocima krava pove anju proizvodnje i kvalitetu mleka. 125-140, Vrnja ka banja.

3. Adamovi M., Jovanovi R., Stoi evi Lj., Ljiljana Sretenovi , Jovi in M., Vera Kati (1999): Eficiency of organically bound trace elements use in coww nutrition. Me unarodni simpozijum »Novi trendovi u gajenju doma ih životinja« Biotehnologija u sto arstvu, br. 5-6, 231-238. Beograd.

4. Adamovi M., Sinovec Z., Neši S., Magdalena Tomaševi - anovi (2001): Doprinos adsorbenata mikotoksina efikasnijem koriš enju sto ne hrane. IX Simpozijum tehnologije sto ne hrane, 21-44, Zlatibor.

5. Adamovi M., Sretenovi Ljiljana, Miloševi ,M., Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R., Milenkovi ,I., Pavlovi ,Z. (1993): Program optimizacije obroka visoko-mle nih krava. Zbornik radova. VII Zimski seminar agronoma. Donji Milanovac.

6. Adamovi , M., Ljiljana Sretenovi , Radovanovi , M., Stoi evi , Lj., Jovanovi , R. (1996): Zna aj ishrane za o uvanje zdravlja i proizvodno reproduktivnih svojstava krava. 2. Simpozijum "Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda", Svilajnac.

7. Adamovi ,M., Grubi ,G., (1998): Uticaj ishrane na sastav mleka. Arhiv za poljoprivredne nauke. Sv. 208. God. 59. Br. 1 - 2. Str.: 23 - 39. Beograd.

8. Adamovi ,M., Grubi ,G., Hristov,S., Radovanovi ,M. (1995): Zna aj ishrane za o uvanje reproduktivnih sposobnosti visokomle nihkrava. Poljoprivredne aktuelnosti. 3-4: 87. Institut za primenu nauke u poljoprivredi. Beograd.

9. Adamovi ,M., Grubi ,G., Pavli evi ,A., Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R. (2000): Novija saznanja o koriš enju dodataka u ishrani goveda. XIV Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik nau nih radova 2000. Vol. 6. Br. 2. Str.: 417 - 436. INI PKB Agroekonomik. Aran elovac.

10. Adamovi ,M., Grubi ,G., Snježana Pupavac (2002): Zna aj i uloga organski vezanih mikroelemenata u ishrani doma ihživotinja. XVI Savetovanje agronoma i tehnologa i veterinara. Zbornik nau nih radova 2002. Vol. 8. Br. 1. Str.: 341 - 353. Institut PKB Agroekonomik. Beograd.

11. Adamovi ,M., Jovanovi ,R., Sretenovi Ljiljana, Grubi ,G., Stoi evi ,LJ., Milenkovi Ivanka, Aleksi ,I. (1996): Efikasnost koriš enjanedovoljno istrošenog komposta gljive bukova e (Pleurotus ostreatus) u ishrani junadi u tovu. XIV. Seminar o savremenoj sto arskoj proizvodnji. Biotehnologija u Sto arstvu. 12 (1-2): 125. Beograd.

12. Adamovi ,M., Jovanovi ,R., Stoi evi ,Lj., Radovanovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Pavli evi ,A., Vuki Vraneš Marina (1997): Rezultati koriš enja organski vezanih mikroelemenata u ishrani goveda. VII Simpozijum: Tehnologija sto ne hrane (sa me unarodnim u eš em). Tara.

13. Adamovi ,M., Milenkovi Ivanka, Grubi ,G., uki Snežana, Jovanovi ,R., Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj. (1995): Mogu nostkoriš enja istrošenog komposta gljive bukova e (Pleurotus ostreatus) u ishrani doma ih životinja. Zbornik radova IX. Savetovanja agronoma i tehnologa. MP "INI Agroekonomik" d.d. 107. Smederevo.

14. Adamovi ,M., Sretenovi Ljljana, Miloševi ,M., Stoi evi ,Lj., Zeremski,D. (1993): Savremeni principi ishrane visokomle nihkrava. Veterinarski Glasnik. 47: 4. Beograd.

15. Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R., Žeželj,M., Cvetkovi Dušanka (1997): Proizvodnja i koriš enje protektiranih masnih kiselina u prahu u ishrani visokomle nih krava. VII Simpozijum: Tehnologija sto ne hrane (sa me unarodnim u eš em). Tara.

16. Adamovi ,M., Zeremski,D., Stoi evi ,Lj., Milidragovi ,S., Jeremi ,D., Ismailovi ,M. (1991): Termi ki obra eno zrno soje kao izvor masti i proteina u ishrani visokoproduktivnih krava. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta. 253. Beograd.

17. Adams,R.S. (1992): Water intake and quality for dairy cattle. Elektronska publikacija. The National Dairy Database./.NDB/Feeding/ FF232000.TXT

18. Aitchinson,T.E., Mertens,D.R., McGillard,A.D., Jacobson,N.L. (1976): Effects of nitrogen solubility on nitrogen utilization in lactating dairy cattle. J. Dairy Sci. 59: 2056.

19. Aleksi ,D., Grubi ,G., Pavli evi ,A. (1999a): Protein degradability of some concentrate feeds used in dairy cow nutrition. Acta veterinaria (Beograd). Vol. 49. Br. 4. Str.: 262 - 268. Beograd.

20. Aleksi ,D., Grubi ,G., Pavli evi ,A. (1999b): Starch degradability of some concentrate feeds used in dairy cow nutrition. Acta veterinaria (Beograd). Vol. 49. Br. 4. Str.: 269 - 274. Beograd.

21. Allen,M.S., McBurney,M,I., Van Soest,P.J. (1985): Cation – exchange capacity of plant cell walls at neutral pH. J. Sci. Food Agric. 36: 1065-1075.

22. Anderson,B., Rasby,R., Mader,T., Grant,R. (1994): Testing livestock feeds for beef cattle, dairy cattle, sheep and horses. NebGuide: G89-915-A. Range and Forage Resources. University of Nebraska. Lincoln.

23. ARC (1980): The nutrient requirements of ruminant livestock. Technical Review by ARC working party. Commonwealth Agricultural Bureau. Farnham Royal. U.K.

24. ARC (1984): The nutrient requirements of ruminant livestock. Suppl.1. Report of the protein group of the ARC working party. Commonwealth Agricultural Bureau. Farnham Royal. U.K.

25. Bannon,C.D., Klausner,S.D. (1997) Application of the Cornell Nutrient Management Planning System: Predicting Crop Requirements and Optimum Manure Management. Proc. Cornell Nut. Conf.

26. Barmore,J.A. (1993): Guidelines help us tailor our rations. Hoard's Dairyman. 138 (17): 671. 27. Barney,A. (1995): The effect of feeding zinc proteinate to lacating dairy cows. Biotehnology in the Feed Industry. Procedings

of Alltech s Eleventh Annual Symposium,. 28. Barrio,J.R. Owens,F.N., Goetsch,A.L. (1985): Soluble in protein supplements and in situ disappearance. Can. J. Anim. Sci. 65: 667. 29. Barry,M.C., Fox, D.G., Tylutki, T.P., Pell, A.N., O'Connor, J.D., Sniffen C.J., Chalupa, W. (1994): A Manual for Using The Net

Carbohydrate and Protein System for Evaluating Cattle Diets: Revised for CNCPS Release 3. Cornell University, Ithaca.


191

30. Beede,D.K. (1992a) Nutritional management of the late pregnant dry cow with particular reference to dietary cation-anion difference and calcium supplementation. Am. Assoc. Bovine Pract. Proc. 24: 51.

31. Beede,D.K. (1992b): Dietary cation-anion difference: Preventing milk fever. Feed Management: 43: 28. 32. Block,E. (1984): Manipulating dietary anions and cations for prepartum dairy cows to reduce incidence of milk fever. J. Dairy

Sci. 67: 2939. 33. Bo arov-Stan i Aleksandra, Neši ,S., Stoi evi ,Lj., Nikoli ,P., Adamovi ,M., Grubi ,G., (2001): Upotreba nenutritivnih

adsorptivnih materija u cilju preveniranja i otklanjanja štetnih efekata mikotoksina. Zbornik radova simpozijuma “Nau nadostignu a u sto arstvu – 2001”. 11-15.06.2001. Herceg Novi. Savremena poljoprivreda. Vol. 50. Br. 3 - 4. Str.: 165 - 170. Novi Sad.

34. Broderick,G.A., Wallace,R.J., Ørskov,E.R., Lisbeth Hansen (1988): Comparison of estimates of ruminal protein degradation by in vitro and in situ methods. J. Anim Sci. 66: 1739.

35. Chalmers,M.J., Cutherbertson,D.P., Synge,R.L.M. (1954): Ruminal ammonia formation in relation to the protein requirement of sheep. 1. Duodenal administration and heat processing as factors influencing fate of casein supplement. J. Agr. Sci. 44: 254.

36. Chalupa,W. (1984): Manipulation of rumen fermentation. Recent Advances in Animal nutrition-1984. 43-160. Butterworths. London.

37. Chalupa,W., Sniffen,C.J. (1991): The Veterinary Clinics of North America-Food Animal Practice: Dairy Nutrition Management. Str. 353. W.B. Saunders CO., Philadelphia.

38. Chase,L.E. (1989): Yeast in dairy cattle feeding programs. Cornell Nutr. Conf. Cornell Univ. 39. Chase,L.E. (1996): Management of the transition cow. Advances in Dair Technology. Elektronska publikacija. Vol. 8. Proc.

1996 Western Canada Dairy Seminar. 40. Chase,L.E. Sniffen,C.J. (1992): Balancing dairy rations to optimize rumen fermentation. Elektronska publikacija. The National

Dairy Database. /NDB/Feeding/ FA202000.TXT 41. Chase,L.E., Snifen,C.J. (1992): Feeding and managing dairy cows during hot weather. Elektronska publikacija. The National

Dairy Database. /NDB/Feeding/ FA112800.TXT 42. Chirase,N.K., Hutchesen,D.P., Thompson,G.B., Spears,W.J. (1994): Recovery rate and plasma zine and cooper concentrations

of steer calves fed organic and inorganic zinc and manganese sources with or without injectable coopper and chalenged with infectiosus bovine rhinotracheitis virus. J. Anim. Sci. Vol. 72: 212.

43. Chirase,N.K., Hutchesen,D.P., Thompson,G.B., Spears,W.J. (1994): Recovery rate and plasma zine and cooper concentrations of steer calves fed organic and inorganic zinc and manganese sources with or without injectable coopper and chalenged with infectiosus bovine rhinotracheitis virus. J.Anim.Sci. Vol. 72. 212-219.

44. Church,D.C. (1971): Digestive physiology and nutrition of ruminants. Dept. Anim. Sci. Oregon State Univ. OSU Books. Corvallis.

45. Church,D.C. (1988): The ruminant animal: Digestive Physiology and Nutrition. Engelwood Cliffs. New York. Prentice Hall. 46. cies. J. Anim Sci. 68: 2052. 47. Combs,D.K. (1991): Alfalfa's feeding potential to dairy cows - emphasis on energy. Proceedings 21st National Alfalfa

Symposium. Rochester, MN. 48. Conrad,H.R. (1966): Symposium on factors influencing the voluntary intake of herbage by ruminants: physiologicaland

physical factors limiting feed intake. J. Anim. Sci. 25: 227. 49. Coppock, C.E. (1997): Feeding and Managing High-Yielding Dairy Cows. Vol. 9. Proc. 1997 Western Canada Dairy Seminar.

http://www.afns.ualberta.ca/hosted/wcds/wcd97/ch03-97.htm50. Couland,J.B., Remond,B. (1991): Variations in milk output and milk protein content in response to the level of energy supply

to the dairy cow: A review. Liv. Prod. Sci. 29: 31. 51. CPM-Dairy. 1998. Cornell Univ., Ithaca NY; Univ. Pennsylvania, Kennett Square PA; W.H. Miner Agricultural Research

Institute, Chazy NY. http://nbc.vet.upenn.edu/~boston/cpmdairy.htm52. Crooker,B.A., Clark,J.K., Shanks,R.D., Fahey,G.C. (1987): Effects of ruminal exposure on the amino acid profile of feeds. Can. J.

Anim. Sci. 67: 1143-1148. 53. Crooker,B.A., Clark,J.K., Shanks,R.D., Hatfield,E.E. (1987): Effects of ruminal exposure on the amino acid profile of heated or

formaldehyde treated soybean meal. J. Dairy Sci. 69: 2648-2657. 54. Crooker,B.A., Shanks,R.D., Clark,J.K., Fahey,G.C. (1981): Effects of ruminal exposure upon the amino acid profile of typical

feedstuffs. J. Anim. Sci. 53: Suppl. 1. 391 (Abstr.) 55. Crooker,B.A., Sniffen,C.J., Hoover,W.H., Johnson,L.L. (1978): Solvents for soluble nitrogen measurements in feedstuffs. J.Dairy

Sci. 61: 437. 56. Cummins,K.A., Nocek,J.E., Polan,C.E., Herbein,J.H. (1983): Nitrogen degradability and protein synthesis in calves fed diets of

varying degradability defined by the bag technique. J. Dairy. Sci. 66: 2356. 57. obi ,T., Antov,G. (1996): Govedarstvo proizvodnja mleka. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad. 58. uperlovi Margita, or evi Dušanka, Miloševi ,Z. (1980): Prilog ispitivajnju promena u proteinskom kompleksu kuku-

ruznog zrna izazvanih razli itim postupcima konzervisanja. Arhiv za poljoprivredne nauke. 41 (144): 545. 59. uperlovi Margita, Šljivova ki,K., Kasalica,T. (1983): Promene proteina i ugljenih hidrata visokovlažnog zrna kukuruza u

toku siliranja. Zbornik radova Poljoprivrednog fakulteta. 587: 85. 60. Danfaer,A. (1990): A dynamic model of nutrient digestion and metabolism in lactating dairy cows. Report from the National

Institute of Animal Science No. 671. Denmark. 61. De Boer,G., Murphy,J.J., Kennely,J.J. (1986): A rapid method for estimating protein digestibility in ruminants. Univ. of Alberta

Feeders Day Report. 58. 62. De Boer,G., Murphy,J.J., Kennely,J.J. (1987): A modified method for determination of in situ rumen degradation of feedstuffs.

Can. J. Anim. Sci. 67:93. 63. Denigan,M., Huber,J.T., Al-Dehneh,A., Alhadhrami,G. (1990): Effects of feeding varying levels of Amaferm (Aspergillus oryzae)

on performance of dairy cows. J. Dairy Sci. 73 (Suppl. 1): 236. (Abs.) 64. Donkin,S.S., Varga,G.A., Sweeney,T.F., Muller,L.D. (1989):Rumen protected methionine and lisine: effects on animal

performance, milk protein yield and physiological measures. J. Dairy Sci. 72: 1484.


192

65. Donoghue,D.O., Broph,R.O., Rath,M., Boland,M.P. (1995): The effect of proteinated minerals added to the diet on the performance of post-partum dairy cows. Biotehnology in The Feed Industry. Procedings of Alltech s Eleventh Annual Symposium.

66. Donoghue,D.O., Broph,R.O., Rath,M., Boland,M.P. (1995): The effect of proteinated minerals added to the diet on the performance of post-partum dairy cows. Biotehnology in The Feed Industry. Procedings of Alltech s Eleventh Annual Symposium.

67. or evi ,N., Koljaji ,V., Grubi ,G., Adamovi ,M., Glamo i , D. (2002): Silaža lucerke u ishrani krava. XVI Savetovanje agronoma i tehnologa i veterinara. Zbornik nau nih radova 2002. Vol. 8. Br. 1. Str.: 329 - 339. Institut PKB Agroekonomik. Beograd.

68. or evi ,N., Koljaji ,V., Grubi ,G., Glamo i ,D. (2000): Specifi nosti razli itih vrsta silaža koje se koriste u ishrani krava. Simpozijum: Proizvodnja i prerada mleka. 31.05-03.06.2000. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 212. Vol. 63. Br. 1 - 2. Str.: 51 - 62. Beograd.

69. Driver,L.S., Grummer,R.R. Schultz,L.H. (1990): Effects of feeding heat-treated soybeans and niacin to high producing cows in early lactation. J. Dairy Sci. 73: 463.

70. Du,Z., Hemken,R.W., Harmon,R.J. (1996): Copper metabolism of Holstein and Jersey cattle fed high dietary sulfate on proteinate. J. Dairy. Sci. 79: 1873.

71. Ducker,M.J., Haggett,R.A., Fisher,W.J., Morant,S.V. (1985): Prediction of energy status in first lactation dairy heifers. Anim.Prod. 41: 167.

72. Dupchak,C. (2001): Changes in the 2001 Nutrient Requirements of Dairy Cattle. http://www.gov.mb.ca/agriculture/livestock/nutrition/bza12s11.html

73. Edmonson,A.J., Lean,I.J., Weaver,L.D., Farver,T., Webster,G. (1989): A body condition scoring chart for Holstein dairy cows. J. Dairy Sci. 72: 68.

74. Ender,F., Dishington,I.W. (1970): Etiology and prevention of paresis puerperalis in dairy cows. In: Parturient Hypocalcemia, edited by J.J.B. Anderson. 71. Academic Press. New York

75. Erdman,R.A. (1988): Dietary buffering requirements of the lactating dairy cow: a review. J. Dairy Sci. 71: 3246. 76. Erdman,R.A., Sharma,B.K. (1989): Effect of yeast culture and sodium bicarbonate on milk yield and composition in dairy cows. J.

Dairy Sci. 72:1929. 77. Evans,J.L., Biddle,G.N. (1971): Utilization of nitrogen by source and solubility of nitrogen. J. Anim. Sci. 59: 2056. 78. Fairbarn,R., Alli,I., Baker,B.E. (1988): Proteolysis associated with the ensiling of chpopped alfalfa. J. Dairy Sci. 71: 152. 79. Ferguson,J.D., Chalupa,W. (1994): Symposium: Interactions of nutrition and reproduction. Impact of protein nutrition on

reproduction in dairy cows. J. Dairy Sci. 72: 746. 80. Fisher,G.R., Edgerly,C.G.M., Park,C.S. (1992): Complete dairy ration. Elektronska publikacija.. NDD. Collection: Feeding and

nutrition. North Dakota 81. Flores,D.A., Phillip,L.E., Veira,D.M., Ivan,M. (1986): Digestion in the rumen and amino acid supply to the duodenum of sheep

fed ensiled and fresh alfalfa. Can. J. Anim. Sci. 66: 1019. 82. Foldager,J., Huber,J.T. (1979): Influence of protein percent and source on cows in early lactation. J. Dairy. Sci. 62: 954. 83. Fonnesbeck,P.V.,Kearl,L.C.,Harris,L.E.(1975): Feed grade biuret as a protein replacement for ruminants. J. Anim. Sci. 40: 1150.84. Fox, D.G., Tylutki, T.P., Van Amburgh, M.E., Chase, L.E., Pell, A.N., Overton, T.R., Tedeschi,L.O., Rasmussen, C.N., Durbal.

V.M. (2000): The Net Carbohydrate and Protein System for evaluating herd nutrition and nutrient excretion. Animal Science Dept. Mimeo 213, Cornell University, Ithaca, NY. 14853.

85. Fox, D.G., Tylutki,T.P., Czymmek,K.J., Van Amburgh,M.E., Rasmussen,C.N., Durbal.V.M. (2001): Nutrient Management on Dairy Farms –Development and Application of the Cornell University Nutrient Management Planning System – a Case Study. Advances in Dairy Technology. Vol. 13: 283-294.

86. Fox,D.G., Sniffen,C.J., O'Connor,J.D., Russel,J.B.,Van Soest, P. J. (1990): The Cornell Net Carbohydrate and Protein System forEvaluating Cattle Diets. Part I: A model for predicting cattle requirements and feedstuff utilization.

87. Fox,D.G., Tylutki, T.P., Van Amburgh, M.E., Chase, L.E., Pell, A.N., Overton,T.R., Rasmussen, C.N., Tedeschi, L.O., Durbal,V.J. (1999) The Net Carbohydrate and Protein System for evaluating herd nutrition and nutrient excretion. Part 1. CNCPS version 4.0 documentation. Cornell University Department of Animal Science, 130 Morrison Hall.

88. Fujihara,T., Ørskov,E.R., Reeds,P.J.(1987a): The effect of protein infusion on urinary excretion of purine derivatives in ruminantsnourished by intragastric nutrition. J. Agric. Sci. (Camb.) 109: 7.

89. Ganev,G., Ørskov,E.R., Smart,R. (1979) The effect of roughage and concentrate feeding and rumen retention time on total degradationof protein in rumen. J. Agric. Sci. (Camb.) 93: 651.

90. Glamo i ,D. (1995): Matemeti ki modeli za predvi anje konzumiranja suve materije u krava muzara. Magistarska teza. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad.

91. Glamo i ,D., Jovanovii ,R., Peji ,N. (1996): Predvi anje voljnog uzimanja hrane u krava visoke mle nosti. Poljoprivredne aktuelnosti. 3-4: 77.

92. Glimp,H.A., Karr,M.R., Little,C.O., Woolfolk,P.G., Mitchell,G.E., Hudson,L.W. (1967): Effect of reducting soybean protein solubility by dry heat on the protein utilization by young lambs. J. Anim. Sci. 26: 858.

93. Grainger,C., Wilhelms,G.D., McGowan,A.A. (1982): Effect of body condition at calving and level of feeding in early lactation on milk production of dairy cows. Aust J. Exp. Agric. Anim. Husb. 22: 9.

94. Grant,R. (1992): Feeding to maximize milk solids. Elektronska publikacija.A NebGuide Collection: Feeding and nutrition. University of Nebraska-Lincoln.

95. Grant,R. (1993): Mineral and vitamin nutrition of dairy cattle. Elektronska publikacija. A NebGuide Collection: Feeding and nutrition. University of Nebraska-Lincoln.

96. Grubi ,G. (1987a): Hranidbena vrednost termi ki obra enog zrna kukuruza u ishrani teladi. Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet. Beograd-Zemun.

97. Grubi ,G. (1987b): Uticaj termi ke obrade žitarica na efekte iskoriš avanja mladih goveda. Krmiva. 29 (9-10): 219. Zagreb.


193

98. Grubi ,G. (1991): Uticaj razgradivosti proteina obroka na proizvodne performanse i neke fiziološke konstante u mladih goveda. Zbornikradova Poljoprivrednog fakulteta. 598: 9. Beograd.

99. Grubi ,G. (1998): Uloga skroba u obrocima za visoko proizvodne krave. Savremena poljoprivreda. Br. 1 - 2. Str.: 181 - 187. Novi Sad.

100. Grubi ,G.(1991): Poznavanje uticaja razgradivosti proteina hrane na efikasnost iskoriš avanja hranljivih materija i proizvodne rezultate goveda u porastu. Doktorska disertacija Poljoprivredni fakultet. Zemun.

101. Grubi ,G., Adamovi ,M. (1998): Novi normativi u ishrani krava. Seminar stru nog odbora za govedarstvo. 21. 05. 1998. Novi Sad. Poljoprivredne aktuelnosti. Br. 3 - 4. Str.: 97 - 106. (1998) Institut za primenu nauke u poljoprivredi. Beograd.

102. Grubi ,G., Adamovi ,M. Stoi evi ,Lj. (1993): Uticaj peletiranja smeše koncentrata na proizvodne rezultate junica u porastu. Simpozijum povodom 90. godina života i rada prof. dr Dragiše Nikoli a. Zbornik radova poljoprivrednog fakulteta. 83. Beograd.

103. Grubi ,G., Adamovi ,M., Jovanovi ,R., Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj. (1995): Merenje aktivnosti mikroorganizama buraga preko razgradivosti suve materije. VII Kongres mikrobiologa Jugoslavije. Zbornik rezimea. 34. Herceg Novi.

104. Grubi ,G., Adamovi ,M., Koljaji ,V., or evi ,N. (1999a): Ishrana krava i ocena telesne kondicije. XIII Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik nau nih radova 1999. Vol. 5. Br. 1. Str.: 447 - 456. INI PKB Agroekonomik. Aran elovac.

105. Grubi ,G., Adamovi ,M., Ljiljana Sretenovi , Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R., (1994): Savremeni aspekti normiranja proteina u ishrani visokomle nih krava. Zbornik radova VIII. Savetovanja agronoma i tehnologa. MP "INI Agroekonomik" dd. 66. Smederevo

106. Grubi ,G., Adamovi ,M., Negovanovi ,D. (1992): Razgradivost proteina kao kriterijum za sastavljanje obroka u ishrani preživara. X. Seminar: Inovacije u sto arstvu. Poljoprivredni fakultet. 125-131. Beograd.

107. Grubi ,G., Adamovi ,M., Pavli evi ,A., Koljaji ,V. Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj., Aleksi ,D., or evi ,N., Jovanovi , R. (1996): Uticaj izvora proteina u obroku mle nih krava na proizvodnju mleka. Odbor za govedarstvo i proizvodnju sto ne hrane. 23.05.1996. Novi Sad.

108. Grubi ,G., Adamovi ,M., Pavli evi ,A., Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R. (1996): Klasifikacija kabastih hraniva na osnovu razgradivosti suve materije. Zbornik radova. VIII. Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju sa me unarodnim u eš em. 26: 483. Novi Sad.

109. Grubi ,G., Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R. (1995): Razgradivost proteina doma ih hraniva. Aktuelna pitanja govedarske proizvodnje na društvenim i individualnim gazdinstvima. Institut za primenu nauke u poljoprivredi. 53: 110. Beo-grad.

110. Grubi ,G., Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R. (1996): Obezbe enje aminokiselina u ishrani goveda. X. Me unarodno savetovanje agronoma i tehnologa. Zbornik nau nih radova 1996. 2 (1): 59. INI PKB Agroekonomik. Aran elovac.

111. Grubi ,G., Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R., Neši ,S. (1998): Uticaj ishrane krava na udeo proteina u mleku. XII Savetovanje agronoma i tehnologa PKB INI Agroekonomik. Zbornik nau nih radova. Vol. 4. Br. 1. Str.: 313 - 321. Aran elovac.

112. Grubi ,G., Aleksi ,D., Pavli evi ,A. (1995): Odnos kabaste i koncentrovane hrane u ishrani krava visoke mle nosti. Odbor za govedarstvo i proizvodnju sto ne hrane. 18.05.1995. Novi Sad. Poljoprivredne aktuelnosti. 3-4: 68-75. (1996) Institut za primenu nauke u poljoprivredi. Beograd.

113. Grubi ,G., or evi ,N., Koljaji ,V. (2001): Lucerka u ishrani krava. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 220. Vol. 62. Br. 5-353. Str.: 275 - 284. Beograd. 9 Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju sa me unarodnim u eš em. 5-6.06.2001. Beograd.

114. Grubi ,G., or evi ,N., Pavli evi ,A., Koljaji ,V. (1996): Faktori koji uti u na razgradivost proteina i ugljenih hidrata u buragu i stepen prometa energije. Zbornik plenarnih referata i kratkih sadržaja radova II. Simpozijuma: Ishrana, reprodukcija i zaštita zdravlja goveda. 28. Svilajnac

115. Grubi ,G., or evi ,N., Radivojevi ,M. (1999b): Fizi ke osobine vlakana u obrocima za krave. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 210. Vol. 60. Br. 1 – 2. Str.: 61 – 72.

116. Grubi ,G., Hristov,S., Adamovi ,M., Jovanovi ,R. (1997): Uticaj suficita proteina u obrocima na zdravstveno stanje krava. Veterinarski glasnik. 51 (3-4): 127. Beograd.

117. Grubi ,G., Hristov,S., Pavli evi ,A. (1992): Procena mikrobijalne sinteze proteina kod preživara preko zastupljenosti derivata purinskih baza u urinu. Veterinarski glasnik. 46 (11-12): 631. Beograd.

118. Grubi ,G., Jovanovi ,R., Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Sretenovi Ljiljana, Šesti Snežana (1994): Postupak odre ivanja razgradivosti proteina metodom in situ. XII. Seminar o savremenoj sto arskoj proizvodnji. Biotehnologija u sto arstvu. 10 (1-2): 121. Beograd.

119. Grubi ,G., Koljaji ,V., Pavli evi ,A., or evi ,N. (1998): Uticaj udela razgradivih i nerazgradivih proteina u obrocima na proizvodne rezultate krava. Zbornik radova VI Savetovanja o primeni premiksa u sto noj hrani. 27 - 29. 05. 1998. Str.: 23 - 30. Vrnja ka Banja.

120. Grubi ,G., Pavli evi ,A., Adamovi ,M., Hristov,S., Negovanovi ,D. (1996): Procena obima sinteze mikrobijalnih proteina u buragu kod krava i laktaciji. Veterinarski glasnik. 50 (11-12): 865.

121. Grubi ,G., Pavli evi ,A., Adamovi ,M., Jovanovi ,R. (1994b): Dry matter and crude protein degradability in fresh and conserved lucerne. Review of Research Work at the Faculty of Agriculture. 39 (2): 35. Beograd.

122. Grubi ,G., Pavli evi ,A., Aleksi ,D., or evi ,N. (1996): Mineralne materije u ishrani mle nih krava. Savjetovanje agronoma Republike Srpske: Obnova i razvoj poljoprivredne proizvodnje Republike Srpske. Sinopsisi referata. 134. Banjaluka.

123. Grubi ,G., Pavli evi ,A., or evi ,N., Adamovi ,M. (2000): Balansiranje ugljenih hidrata u obrocima za krave. Simpozijum: Proizvodnja i prerada mleka. 31.05-03.06.2000. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 212. Vol. 63. Br. 1 - 2. Str.: 31 - 42. Beograd.

124. Grubi ,G., Pavli evi ,A., Koljaji ,V., Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj., or evi ,N., Jovanovi ,R. (1997): Optimalne potrebe i mogu nost obezbe ivanja sirovih vlakana u obrocima za visokomle ne krave. XI. Savetovanje agronoma i tehnologa PKB INI Agroekonomik. Zbornik nau nih radova. 3 (1): 367. Aran elovac.

125. Grubi ,G., Sretenovi Ljiljana, Pavli evi ,A., Adamovi ,M., Stoi evi ,LJ. (1995): Mogu nost unapre enja hranidbene vrednosti slame u ishrani preživara. Aktuelna pitanja govedarske proizvodnje na društvenim i individualnim gazdinstvima. Institut za primenu nauke u poljoprivredi. 53: 63. Beograd.

126. Grubi ,G., Sretenovi Ljiljana, Stoi evi ,Lj., Adamovi ,M., Jovanovi ,R. (1995): Protein degradability in ruminant feeds of animal origin. Acta Veterinaria. 45 (2-3): 149. Beograd.

127. Grubi ,G., Zeremski,D, Marija Šuti (1991): Važnije biohemijske i mikrobiološke promene pri siliranju zrna kukuruza sa i bez uree i Benurala S. Nauka u praksi. 21 (2): 139.


194

128. Grubi ,G., Zeremski,D, Negovanovi ,D., Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi ,R. (1995): Faktori koji deluju na razgradivost proteina u ishrani preživara, uticaj životinje i metodologije. Biotehnologija u sto arstvu. 11 (1-2): 49. Beograd.

129. Grubi ,G., Zeremski,D., Adamovi ,M., Jovanovi ,R., Stoi evi ,Lj., Sretenovi Ljiljana (1995): Protein degradability of raw soybean and four soybean products. Review of Research Work at the Faculty of Agriculture. 40 (2): 75. Beograd.

130. Grubi ,G., Zeremski,D., Adamovi ,M., Negovanovi ,D., Stoi evi , Lj., Sretenovi Ljiljana, Nikoli ,P. (1993-b): Faktori koji deluju na razgradivost proteina u ishrani preživara. 1. Uticaj hrane i mikroorganizama buraga. Biotehnologija u sto arstvu. 9 (1-2): 54. Beograd.

131. Grubi ,G., Zeremski,D., Adamovi ,M., Pavli evi ,A. (1995): Razvoj i zna aj metode in situ u ispitivanju metabolizma buraga. Zbornik nau nih radova. 1 (1): 71. INI PKB Agroekonomik. Beograd.

132. Grubi ,G., Zeremski,D., Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi ,R. (1993-a): Uporedna vrednost jedna inaza obra un razgradivosti proteina u ishrani preživara. Zbornik radova XI. Seminara o savremenoj sto arskoj proizvodnji. Savremena poljoprivreda. 1-2: 20. Novi Sad.

133. Grubi ,G., Zeremski,D., Pavli evi ,A., Adamovi ,M., Negovanovi ,D. (1992): Uticaj razgradivosti proteina hrane na efikasnost koriš enja uree u obrocima za preživare. Zbornik radova V. Simpozijuma: Tehnologija sto ne hrane. 9. Div ibare.

134. Gunderson,S., Keuning,J., Shaver,R. (1999): 30,000 Pounds and Beyond... A Survey of Six of Wisconsin’s Top Producing Dairy Herds. Dairy Science Department. University of Wisconsin – Madison. UW-Extension Dairy Science. Nutrition Publications. http://www.wisc.edu/dysci/uwex/nutritn/pubs/30000.html

135. Ha,J.K., Kennelly,J.J., Berzins,R.(1984): Effect of dietary nitrogen source on microbial protein synthesis, dietary protein degradationand nutrient digestion in steers. Anim. Feed Sci. and Technology. 14: 117.

136. Ha,J.K., Kennelly.J.J. (1984): In situ dry matter and protein degradation of various protein sources in dairy cattle. Can. J. Anim. Sci. 64: 443.

137. Harmison,B., Eastridge,M.L., Firkins,J.L. (1997): Effect of Percentage of Dietary Forage Neutral Detergent Fiber and Source of Starch on Performance of Lactating Jersey Cows. J. Dairy Sci. 80: 905.

138. Harris,R.Jr., Lobo,R. (1988): Feeding yeast culture to lactating dairy cows. J. Dairy Sci. 71(Suppl. 1):276. (Abst.) 139. Hemken,R.W. (1997): Role of organic trace minerals in animal nutrition. University of Kentucky, Lexington, Kentucky, USA-

Alltech, Inc. 140. Hillman,D. (1991): Dietary nutrient allowances for dairy cattle. Feedstuffs Ref. Issue. 63 (29): 56. 141. Hinders,R. (1995): Rumen acidosis concerns increase as per cow milk production rises. Feedstuffs. 67 (38): 11. 142. Hinders,R. (1997): More research needed to increase milk protein through the ration. Feedstuffs. 69 (25): 12. 143. Holzer,Z., Levy,D., Samuel,V., Bruckenthal,I. (1986): Interaction between supplementary nitrogen source and ration energy density

on performance and nitrogen utilization in growing and fattening cattle. Anim. Prod. 42: 19. 144. Horner,J.L., Coppock,C.E., Moya,J.R., LaBore,J.M., Lanham,J.K. (1988): Effect of niacin and whole cottonseed on ruminal

fermentation, protein degradability and nutrient digestibility. J. Dairy Sci. 71: 1239. 145. Horner,J.L., Coppock,C.E., Schelling,G.T., LaBore,J.M., Nave,D.H. (1986): Influence of niacin and whole cottonseed on intake,

milk yield and composition, and systemic responses of dairy cows. J. Dairy Sci. 69: 3087. 146. Hovell,F.D. DeB., Ørskov,E.R. (1990): The role of fish meal in rations for sheep. Tech. Bull. No.23. IAFMM. Potters Bar.

Hertfordshire.147. Hovell,F.D.DeB., Ørskov,E.R. (1989): The role of fish meal in rations for sheep. Tech. Bull. No.23. IAFMM. Potters Bar.

Hertfordshire.148. Howes,D. (1996): Biotehnološki aditivi u ishrani krava muzara-uticajna proizvodne performanse. Prva Jugoslovenska

prezentacija programa Alltech Inc. Novi Sad. 149. Howie,M. (1998): New modeling system may provide benefits to cows, dairy producers. Feedstuffs. Vol. 79. No. 10: 11,28-29. 150. Huber,J.T. (1990): The fungal and yeast culture story in lactating dairy cows. AZ Dairy Newsletter. May 1990. 151. Hughes-Jones,M. (1979): Factors influencing the degradation of protein in the rumen of cattle and sheep. M.Sc. Thesis. University of

Aberdeen.152. Hume,I.D. (1974): The proportion of dietary protein escaping degradation in the rumen of sheep fed on various protein concentrates.

Aust. J. Agric. Res. 25: 155. 153. Hungate (1966): The rumen and its microbes. Academic Press. New York and London. 154. Hussein, H.S., Jordan.R.M. (1991): Fish meal as a protein supplement in ruminant diets: a review. J. Anim. Sci. 69: 2147. 155. Hutcheson,D.P., Chirase,N.K. Spears,J.W. (1991): Effects or organic and inorganic sources of zinc withor without injectable

cooper on feed intake, rectal temperature and live weiglits of oteer calves stressed with Infections Bovine Rhinotra-cheitis Virus. J. Anim. Sci. 69 (Supp. 1.)

156. Hutjens,M. (2001): Dairy NRC – Dairy Cow Aspects. http://dairynet.outreach.uiuc.edu/llini DairyNet-.htm157. Hutjens,M.F. (1989): Buffers boost production. Large Anim. Vet. (Nov/Dec) p. 35. 158. Hutjens,M.F. (1990): Niacin in dairy cattle. Natl. Feed Ingred. Assn. Nutrition Institute. 159. Hutjens,M.F. (1993): Thumbrules for dairy cow rations. Dairy Guide-19. Elektronska publikacija. University of Illinois 160. Hvelplund,T., Madsen,J. (1990): A study of the quantitative nitrogen metabolism in the gastro-intestinal tract, and the resultant

new protein evaluation system for ruminants. The AAT-PBV system. Inst.of Anim. Sci. The Royal Veterinary and Agricultural University. Copenhagen. 201.

161. Ibrahim,M.N.M. (1981): Physical, chemical, physico-chemical and biological treatment of crop residues. The Utilization of FibrousAgricultural Residues. Government Publishing Service. Canberra.

162. Ili ,Z. (1990): Uticaj odnosa voluminozne i koncentratne krme na in situ razgradljivost biljnih proteina Doktorska disertacija. Fakultet poljoprivrednih znanosti. Zagreb.

163. INRA (1978): Alimentacion des ruminants. INRA Publications. Versailles. 164. INRA (1987) R. Jarrige (editior): Alimentacion des ruminants: revizion des systemes et des tables del’ INRA. Bul. Tech. No.70. CRZV.

Theiz. I.N.R.A.165. Janicki,F.J., Stallings,C.C. (1988): Degradation of crude protein in common feedstuffs in forages determined by in vitro and in

situ procedures. J.Dairy Sci. 56: 1052.


195

166. Jazbec,J. (1990): Klini ko laboratorijska dijagnostika. Univerza Edvard Kardelj, Veterinarska fakulteta Ljubljana. 167. Johnson,C.L. (1984): The effect of feeding in early lactation on feed intake, yields of milk, fat and protein, and on live-weight

change over one lactation in dairy cows. J. Agric. Sci. (Camb.) 103: 629. 168. Jovanovi ,R. (1985): Mogu nost koriš enja ve ih koli ina NPN jedinjenja u ishrani krava muzara. Krmiva. 3-5: 78. 169. Jovanovi ,R. (1988): Nova saznanja o proteinima u ishrani preživara. Krmiva. 3-4: 61. 170. Jovanovi ,R. (1996): Uticaj koli ine nerazloženih proteina u buragu na proizvodne rezultate krava u prvih 100 dana laktacije.

Magistarski rad. Poljoprivredni fakultet. Beograd-Zemun. 171. Jovanovi ,R., Glamo i ,D., Pelagi Radanov Veselina, Drini Milanka, Koljaji ,V., Pavli evi ,A. (1997): Faktori od kojih

zavisi konzumiranje ve ih koli ina kabaste hrane u ishrani krava visoke mle nosti. Zbornik radova me unarodnog simpozijuma “Nau na Dostignu a u sto arstvu ‘97. 155. Subotica.

172. Jovanovi ,R., Grubi ,G., Sretenovi Ljiljana., Adamovi ,M., Stoi evi ,LJ. (1994): Razgradivost proteina važnijih sto nih hraniva utvr ena metodom in situ. XII. Seminar o savremenoj sto arskoj proizvodnji. Biotehnologija u sto arstvu. 10 (1-2): 129. Beograd.

173. Jovanovi ,R., Koljaji ,V., Mago ,M. (1993): Najnovija dostignu a u ishrani krava visoke mle nosti. Savremena poljoprivreda. 41 (1-2): 9. Novi Sad.

174. Jovanovi ,R., Koljaji ,V., Pavli evi ,A. (1995a): Najnovija dostignu a u ishrani krava muzara. Savetovanje “Nau nadostignu a u sto arstvu ‘95”. 1. Novi Sad.

175. Jovanovi ,R., Koljaji ,V., Pavli evi ,A., Pupavac Veselina (1996): Zna aj faktora koji regulišu voljno konzumiranje hrane u ishrani krava visoke mle nosti. Biotehnologija u sto arstvu. 12 (1-2): 101.

176. Jovanovi ,R., Koljaji ,V., Pavli evi ,A., Veselina Pupavac, Violeta Bogavac (1995a): Ishrana krava u kriti nim fazama proizvodnog ciklusa. IV Me unarodni simpozijum “Saveremni trendovi u proizvodnji mleka”. 170. Kopaonik.

177. Jovanovi ,R., Sretenovi Ljiljana, Adamovi ,M., Stoi evi , Lj., Pavli evi ,A., Grubi ,G. (1997): Uticaj koli ine nerazgradivog proteina u obroku na proizvodne i reproduktivne performanse visoko-produktivnih krava. XI. Savetovanje agronoma i tehnologa PKB INI Agroekonomik. Zbornik nau nih radova. 3 (1): 349. Aran elovac.

178. Jovanovi ,R., Sretenovi Ljiljana, Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Grubi ,G. (1997): Urea concentration in blood serum as an indicator of reproductive parameters. Proceedings of 5. International Conference for Ovine and Caprine Production. 3. Symposium on Animal Reproduction. Str. 74. Ohrid.

179. Kalivoda,M. (1990): Krmiva, sastav, hranljiva vrijednost, i primena u hranidbi doma ih životinja. Školska Knjiga. Zagreb. 180. Kandylis,K., Nikokyris,P. (1990): Preliminary investigations on solubility and degradability of some typical feedstuffs available in

Greece. World Rev.of Anim.Prod.Vol.XXV. 3:50. 181. Kaufmann,V.W. (1982): The significance of using special protein in early lactation (also with regard to the fertility of the cow). Str. 117.

u Protein and energy supply for high production of milk and meat. Pergamon Press. New York. 182. Kaufmann,W., Hagemeister,H. (1973): Utilization of non-protein nitrogen compounds by ruminants with reference to urea and isobutyl

diurea. Milchwissenschaft. 28: 347. 183. Kellems, R.O., Johnston, N.P. Wallentine, M.V. Lagerstedt, A. Andrus, D. Jones R., Huber. J.T. (1987): Effect of feeding

Aspergillus oryzae on performance of cows during early lactation. J. Dairy Sci. 70 (Suppl. 1): 219. Abst. 184. Kennedy,P.M., Christopherson,R.J., Milligan,L.P. (1982): Effects of cold exposure on feed protein degradation, microbial protein

synthesis and transfer of plasma urea to the rumen of sheep. Br. J. Nutr. 47: 521. 185. Kertz,A.F., Davidson,L.E., Cords,B.R., Puch,H.C.(1983): Ruminal infusion of ammonium chloride in lactating cows to determine effect

of pH on ammonia trapping. J. Dairy. Sci. 66: 2597. 186. Kertz,A.F., Reutzel, L.F., Thomson, G.M. (1991): Dry matter intake from parturition to midlactation. J. Dairy Sci. 74: 2290. 187. Kirpatrick,B.K., Kennely,J.J. (1987): In situ degradability of protein and dry matter from single protein sources and from a total

diet. J. Anim. Sci. 65: 567. 188. Knutson,R.J., Allrich,R.D., Cunningham,M.D. (1991): Raising dairy replacement heifers: from birth to breeding. Cooperative

Extension work in Agriculture and Home Economics. Purrdue University. AS-454 189. Koeln,L.L, Webb,K.E., Fontenot,J.P. (1985): Utilization by sheep of whole shelled corn impregnated with urea, calcium, potassium and

sulfur. J. Anim. Sci. 61 (2): 495. 190. Kohn,R.A., Allen,M.S. (1995): Prediction of protein degradation of forages from solubility fractions. J. Dairy Sci. 78 (8): 1774. 191. Koljaji ,V., Jovanovi ,R., Kolarski Desanka, Pavli evi ,A., or evi ,N. (1995): Efekat kvaliteta kabastih hraniva u laktaciji. IV

Me unarodni simpozijum “Saveremni trendovi u proizvodnji mleka”. Str.14-17. Kopaonik. 192. Koljaji ,V., Nikoli ,P., Adamovi ,M., Stoi evi Lj. Sretenovi Ljiljana, Kolarski Desanka (1990): Uticaj nivoa i prirode proteina u

sastavu obroka junadi u tovu na proizvodne i klani ne rezultate. Biotehnologija u sto arstvu. 6 (3-4): 35 193. Kreikemeier,K.K., Harmon,D.I., Brandt,R.T., Avery,T.B., Johnson,D.E. (1991): Small intestinal starch digestion in steers:

Effects of various levels of abomasal glucose, corn starch and corn dextrin infusion on small intestinal disappearance and net glucose absorption. J. Anim. Sci. 69: 328

194. Krishnamoorthy,U., Muscato,T.V., Sniffen,C.J., Van Soest,P.J. (1982): Nitrogen fractions in selected feedstuffs. J. Dairy Sci. 65:217.

195. Krishnamoorthy,U., Sniffen,C.J., Stern,M.D., Van Soest,P.J. (1983): Evaluation of mathematical model of rumen digestion and in vitro simulation of rumen proteolysis to estimate rumen-undegraded nitrogen content of feedstuffs. Br. J. Nutr. 50: 555.

196. Kristensen,E.S., Moller,P.D., Hvelplund,T. (1982): Estimation of the effective protein degradability in the rumen of cows usingthe nylon bag technique combined with outflow rate. Acta Agric. Scand. 32: 123.

197. Kronfeld,D.S. (1976): The potential importance of the proportions of glucogenic, lipogenic ad aminogenic nutrients in regard to the health and productivity of dairy cows. Adv. Anim. Physiol. Anim. Nutr. 7: 5.

198. Lane,0.E., Guthrie, L.D. (1995): Feeding the dairy herd. The University of Georgia College of Agricultural & Environmental Sciences. Cooperative Extension Service. Bulletin 816.

199. Latinovi ,D., Grubi ,G., Trifunovi ,G., Lazarevi ,Lj., Koljaji ,V. (1997): Selekcija ishrana i muznost goveda. NIP Student. Beograd 200. Lindberg,J.E. (1985): Estimation of rumen degradability of feed proteins with the in sacco technique and various in vitro

methods: A review. Acta Agric. Scand. Suppl. 25: 64.


196

201. Lynch,G.L., Berger,L.L., Merchen,N.R., Fahey,G.C., Baker, E.C. (1987): Effects of ethanol and heat treatment of soybean meal andruminal escape of soybean protein in steers. J. Anim. Sci. 65: (Suppl. 1): 467 (Abs.).

202. Macgregor,C.A., Sniffen,C.J., Hoover,W.H., (1978): Amino acid profiles of total and soluble protein in feedstuffs commonly fed toruminants. J. Dairy. Sci. 61: 566.

203. Madsen,J. (1985): The basis of the proposed Nordic protein evaluating system for ruminants. The AAT-PBV system. Acta Agric. Scand. 36: 275.

204. Madsen,J., Hvelplund,T. (1985): Protein degradability in the rumen. A comparison between in vivo, nylon bag, in vitro and buffer measurements. Acta Agric. Scand. Suppl. 25: 103.

205. Madsen,J., Hvelplund,T. (1990): Feedstuffs table. The composition and protein values of feeds. A study of the quantitative nitrogenmetabolism in the gastro-intestinal tract, and the resultant new protein evaluation system for ruminants. The AAT-PBV system. Inst.of Anim. Sci. The Royal Veterinary and Agricultural University. 201. Copenhagen.

206. Mahanna,B. (1993): 100 updated feeding thumbrules. Hoard's Dairyman. 138 (17): 672. 207. Manspeaker,J.E., Robl,M.G., Douglas,C.W. (1987): Chelated minerals: Their role in boviue fertility. Vet. Med. 951. 208. McAllister,T.A., Cheg,K.J., Rode,L.M., Buchanan-Smith,J.G. (1990): Use of formaldehyde to regulate digestion of barley

starch. Can. J. Anim. Sci. 70: 581. 209. McBurney,M,I., Allen,M.S., Van Soest,P.J. (1986): Praseodymium and copper cation – exchange capacities of neutral detergent fibers

relative to composition and fermentation kinetics. J. Sci. Food Agric. 37: 666-674. 210. McBurney,M,I., Van Soest,P.J., Chase,L.C. (1981): Cation exchange capacity of various feedstuffs in ruminant rations. Proc.

Cornell Nutr. Conf. Feed Manuf. 16-20. 211. McCarthy,R.E., Klusmeyer,T.H., Vicini,J.L., Clark,J.H., Nelson,D.R. (1989): Effects of source of protein and carbohydrate on

ruminal fermentation and passage of nutrients to the small intestine of lactating cows. J. Dairy Sci. 72: 2002. 212. McCullough,E.M. (1986): Feeding Dairy Cows. Hoard s Dairyman, Wisconsin, USA. 213. Mehrez,A.Z., Ørskov,E.R. (1978): Protein degradation and optimum urea concentration in cereal based diets for sheep. Brit. J. Nutr. 40:

337. 214. Mertens,D.R. (1998): NDF: Fiber composition and value of forages with different NDF concentrations. Proceedings of the

Southwest Nutrition and Management Conference. Phoenix. Arizona. 215. Miller,E.L. (1978): Evaluating the protein contribution of feedstuffs for ruminants. IAFMM. Technical Bulletin. No.5. 216. Miloševi ,M., Stoi evi ,Lj., Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi ,R., Gaji ,Ž. (1996): Uticaj razli itih sistema

proizvodnje kabaste i koncentrovane sto ne hrane i njihova efikasnost u ishrani visokomle nih krava. Zbornik nau nih radova "PKB INI Agroekonomik", 2 (1): 35. Beograd.

217. Ministry of Agriculture, Fisheries and Food (MAFF) (1975): Energy allowances and feeding systems for ruminants. Technicall bulletin 33. London

218. Mir,P.S., Mir,Z., Hall,J.W. (1991): Comparison of effective degradability measured at mean rumen retention time for several forages and forage : concentrate diets. Anim. Feed Sci. Techn. 32: 278.

219. Moloney,AP., Drennan,M.J. (1994): The influence of the basal diet on the effects of yeast culture on ruminal fermentation and digestibility in steers. Anim. Feed Sci. Techn. 50 (1-2): 55.

220. Muck,R.E. (1987): Dry matter effects of alfalfa silage quality. 1. Nitrogen transformation. Trans ASAE. St. Joseph Mich. 30 (1): 7.

221. Muck,R.E., Dickerson,J.T. (1988): Storage temperature effects on proteolysis in alfalfa silage. Trans ASAE. St. Joseph Mich. 31 (4): 1005.

222. Murdock,F.T., Hodgson,A.S. (1978): Response of high producing dairy cows fed alfalfa hay and corn silage to supplemental proteinand urea. J. Dairy. Sci. 62: 1752.

223. Murley,W.R., Jones,G.M. (1992): Complete rations for dairy herds. Elektronska publikacija. NDD. Collection: Feeding and nutrition. Virginia

224. Murphy,M.R., Davis,C.L., McCoy,G.C. (1983): Factors affecting water consumption by Holstein cows in early lactation. J. Dairy Sci. 66: 35.

225. Negovanovi ,D., Cmiljani ,R., Grubi ,G., Adamovi ,M. (1992): Koriš enje informatike u normiranju potreba i utvr enju optimalnih sastava obroka za krave. Jugoslovensko savetovanje: Unapre enje govedarstva, ov arstva i kozarstva u cilju ve e proizvodnje mleka. 84. Niška Banja.

226. Neši ,S., Grubi ,G., Stoi evi ,Lj., Adamovi ,M., Nikoli ,P., Radomir,B. (2001): Efekti koriš enja sirove soje u obrocima krava u prvih 100 dana laktacije. XV Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Zbornik nau nih radova 2001. Vol. 7. Br. 1. Str.: 277 - 282. INI PKB Agroekonomik. Padinska Skela – Beograd.

227. Nikoli , J. Anna, Pavli evi ,A. (1981): Prediction of the digestibility of some feedstuffs used for ruminants. 32th Annual Meeting of EAAP. 11. Zagreb.

228. Nocek,J.E. (1985): Evaluation of specific variables affecting in situ estimates of ruminal dry matter and protein digestion. J. Anim. Sci. 60: 1347.

229. Nocek,J.E. (1995): The Link Between Nutrition, Acidosis, Laminitis and Environment. Advances in Dair Technology. Vol. 7. Proc. 1996 Western Canada Dairy Seminar.

230. Nocek,J.E. (1996): Fuel for milk: delivering carbohydrate to the rumen and intestine at the right price. Elektronska publikacija.Advances in Dairy Technology. Vol. 8. Proc. 1996 Western Canada Dairy Seminar.

231. Nocek,J.E., Russel,J.B. (1988): Protein and energy as an integrated system. Relationship of ruminal protein and carbohydrate availability to microbial synthesis and milk production. J.Dairy Sci. 71: 2070.

232. Nocek,J.E., Tamminga,S. (1991): Site of digestion of starch in the gastrointestinal tract of dairy cow and its effect on milk yieldand composition. J. Dairy Sci. 74: 3598.

233. NRC (1985): Ruminant Nitrogen Usage. National Academy Press. Washington DC 234. NRC (1989): Nutrient requirements of dairy cattle. Sixth revised edition. National Academy Press. Washington DC. 235. NRC (2001): Nutrient requirements of dairy cattle. 7th Revised Edition. National Academy Press. Washington DC. 236. Obra evi , . (1990): Tablice hranljivih vrednosti sto nih hraniva i normativi u ishrani preživara. Nau na knjiga. Beograd.


197

237. Obra evi , . (1975): Ishrana goveda. Nau na knjiga. Beograd 238. Oldham,J.D. (1988): Prediction of responses to nutrients in dairy cows. 4th Conf. Nutr. Scottish Agric. Coll. Stonehaven. 239. Oltjen,R.R., Dinius,D.A. (1976):Processed poultry waste compared with uric acid and sodium urate, urea and biuret as nitrogen

supplements for beef cattle fed forage diets. J. Anim. Sci. 43: 201. 240. Oraskovich,V., Linn,J.G. (1988): Effect of yeast culture on milk production and composition in four dairy herds. Elektronska

publikacija.MN Dairy Rep. AG-BU-2235. 241. Ørskov,E.R. (1982): Protein nutrition in ruminants. Academic Press. London. 242. Ørskov,E.R. (1988): Consistency of differences in nutritive value of straws from different varieties in different season. Plant breeding

and the nutritive value of crop residues.pp. 163. ILCA. Addis Ababa. 243. Ørskov,E.R.(1989): Amino acid nutrition in ruminants. Ajinomoto. Hacchobori. Chiroku. Tokyo. 244. Ørskov,E.R., Hughes Jones,M., Eliman,M.E. (1983): Studies on degradation and outflow rate of protein supplements in the

rumen of sheep and cattle. Liv. Prod. Sci. 10: 17. 245. Ørskov,E.R., Mc Donald,I. (1979): The estimation of protein degradability in the rumen from incubation measurements

weighted according to rate of passage. J.Agric.Sci. (Camb) 92:499. 246. Ørskov,E.R., Ryle,M. (1990): Energy nutrition in ruminants. Elsevier Applied Science.London. 247. Ottou,J.F., Doreau,M. (1996): Influence of niacin on in vitro ruminal fermentation and microbial synthesis depending on dietary

factors. Anim. Feed Sci. Tech. 58 (3-4): 187. 248. Owens,F.N., Zinn,R.A., Kim,Y.K. (1986): Limits to starch digestion in the ruminants small intestine. J. Anim. Sci. 63: 1634 249. Patton,R.A., Buchholtz,H.F., Schmidt,M.K., Hall.F,M. (1988) Body Condition scoring fact sheet. Dept. of Anim. Sci. Michigan

State Univ.250. Pavli evi ,A., Adamovi ,M., Grubi ,G. (2000): Uticaj visokih temperatura sredine na hranidbeno ponašanje krava i proizvodnju

mleka. Simpozijum: Proizvodnja i prerada mleka. 31.05-03.06.2000. Arhiv za poljoprivredne nauke. No 212. Vol. 63. Br. 1 - 2. Str.: 43 - 50. Beograd.

251. Pavli evi ,A., Grubi ,G., Jovanovi ,R., Adamovi ,M., Ljiljana Sretenovi , Stoi evi ,Lj. (1995): Uticaj tehnologije ishrane na produkciju visokomle nih krava u prvih 100 dana laktacije. Zbornik radova IX. Savetovanja agronoma i tehnologa. MP "INI Agroekonomik" d.d. 96. Smederevo.

252. Perry,T.W. (1988): Role of bypass protein in liquid supplements examined. Feedstuffs. 60 (39):17. 253. Petit,H.V. (1992): In situ degradability of feed ingredients at two proportions of concentrate. Ann. Zootech. 41: 145. 254. Pinosa,M., Susmel,P. (1990): Coservabilita e valore nutiritivo delle trebbie di birra. Zoot. Nutr. Anim. 16: 75. 255. Popov,V.V. (1989): Pitateljnost kormov v zavismosti ot temperaturnih režimov prigatovljenija. Vsesajuznij nau no-isle-

dovateljskij institut informaciji i tehni ko-ekonomskih issledovanjij agropromišljenava kompleksa. Moskva. 256. Popovi ,Ž., Gruji -Injac Bojana, Kolarski Desanka, Vu eti ,J., Popovi Jasna, irovi ,M. (1988): Elektroforeza rastvorljivih

proteina (SDS) lucerke na poliakrilamidnom gelu. Nauka u praksi. 18: 237. 257. Preston,T.R., Willis,M.B. (1970): Intensive Beef Production. Pergamon Press. London. 258. Puppo,S., Terramoccia,S., Mordenti,A., Martillotti,F. (1992): Effect of technological treatment on soybean rumen degradability. Ann.

Zootech. 41: 21. 259. Ritchie,N.S., Parkins,J.J., Hemingway,R.G.(1972): Urea phosphate.A dietary source of nonprotein nitrogen with low potential toxicity

to ruminants. Br. Vet. J. 128:IXXVIII. 260. Robinson,P.H., Fredeen,A.H., Chalupa,W.E., Saton.H. Fujieda,T., Suzuki,N. (1995): Ruminally protected lyisine and

methionine for lactating dairy cows fed a diet designed to meed requrements for microbial and postruminal protein. J. Dairy Sci. 78: 582.

261. Robinson,P.H., Sniffen,C.J. (1985): Forestomach and whole tract digestibility for lactating dairy cows as influenced by ffedingfrequency. J. Dairy. Sci. 68: 857.

262. Rooney,L.W., Pflugfelder,R.L. (1986): Factors affecting starch digestibility with special empfasis on sorghum and corn. J. Anim. Sci. 63: 1607.

263. Roseler,D.K., Fox,D.G., Pell,A.N., Chase,L.E. (1997): Evaluation of Alternative Equations for Prediction of Intake for HolsteinDairy Cows J. Dairy Sci. 80: 864.

264. Rosen,G.D. (1995): Additives, antibiotics and probiotics: choices for the future. Range of substances currently available and problems to be adressed for the future. Proc. 10th European Symposium on Poultry Nutrition. Working group 2. Nutrition. WPSA. 219. Atalya. Turkey.

265. Rosen,G.D. (1996): Feed aditive nomenclature. World’s Poultry Sci. J. 52: 53 266. Rulquin,H. (1994): Protected lysine and methionine in dairy cow rations. Feed Mix. 2 (4): 24. 267. Russel,J.B., O'Connor,J.D., Fox,D.G., Van Soest,P.J., Sniffen,C.J. (1992): The Cornell Net Carbohydrate and Protein System for

Evaluating Cattle Diets. I. Ruminal fermentation. J. Anim. Sci 70: 3551. 268. Satter,L.D., Rofler,R.E. (1975): Nitrogen requirement and utilization in dairy cattle. J.Dairy.Sci. 58:1219. 269. Satter,L.D., Stehr,D.B. (1984): Feeding resistant protein to dairy cows. Proc. Distillers Feed Conf. 59. Cincinnati. Ohio. 270. Schingoethe,D.J. (1996): Balancing the amino acid needs of the dairy cow. Anim. Feed Sci. Tech. 60 (3-4): 153. 271. Schwab,C.G. (1996): Rumen-protected amino acids for dairy cattle-progress towards determining lysine and methionine

requirements. Anim. Feed Sci. Tech. 59 (1-3): 87. 272. Setala,J., Syrjala-Quist,L. (1984-5): Degradation of crude protein and quality of undegradable protein in untreated and formaldehyde

treated rapeseed meal. Anim. Feed. Sci. Tech. 12: 19-27. 273. Shaver,R.D., Armentano,L.E., Crowley,J.W. (1988) Dietary buffers for dairy cattle, Univ. of WI. A3436. 274. Sherrod,C.B., Tillman,A.D. (1962): Effects of varying the processing temperatures upon the nutritive values for sheep of

solvent-extracted soybean and cottonseed meals. J. Anim. Sci. 21: 237. 275. Sievert,S.J., Shaver,R.D. (1990): Effects of nonfiber carbohydrate and Aspergillus oryzae fermentation extract on intake, milk

žproduction and digestion in lactating dairy cows. J. Dairy Sci. 73 (Suppl. 1): 127. (Abs.) 276. Skaar,T.C., Grummer,R.R., Dentine,M.R. Stauffacher,R.H. (1989): Seasonal effects of prepartum and postpartum fat and niacin

feeding on lactation performance and lipid metabolism. J. Dairy Sci. 72:2028.


198

277. Sklan,D., Tinsky,M. (1996): Production responses of high producing cows fed rumen bypass dl-2-hydroxy-4-(methylthio) butanoic acid coated with calcium soaps of fatty acids. Liv. Prod. Sci.. 45 (2-3): 149.

278. Skljarov,L.A., Zaka urin,A.F. (1984): Izmenjenjije azotskih vjaš estv korma v processe konzervirovanija. Seljskoje hazjajstvo za rubježom. 6: 39.

279. Službeni list Savezne Republike Jugoslavije (2000): Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje. Br. 20. GodIX. 12.05.2000. Str. 1-31.

280. Službeni list Savezne Republike Jugoslavije (2001) Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu za životinje. Br. 38. God X. 13.07.2001. Str. 1-4.

281. Sniffen,C.J. (1974): Nitrogen utilization as related to solubility of NPN and protein in feeds. Proc. Cornell Nutr. Conf. 12. 282. Sniffen,C.J. (1986): Dynamic aspects of protein utilization in ruminants (rewiew of NRC report).Proc. Cornell Nutr. Conf. 1. 283. Sniffen,C.J., Fox,D.G., O'Connor,J.D., Van Soest,P.J. (1987): The Cornell net carbohydrate and protein system II. Protein and car-

bohydrate partition in feeds and their utilization. Proc. Cornell Nutr. Conf. 42. 284. Sniffen,C.J., Hoover,W.H., Junkins,L.L., Crooker,B.A., Macgregor,C.A. (1979): Variation in protein and soluble carbohydrate

composition of various feedstuffs. Proc. Cornell Nutr. Conf. 119. 285. Sniffen,C.J., O’Connor,J.D., Van Soest,P.J., Fox,D.G., Russell,J.B. (1992): A Cornell net carbohydrate and protein system for

evaluating cattle diets: II. Carbohydrate and protein availability. J. Anim. Sci 70: 3562. 286. Sniffen,C.J., Russell,J.B., Van Soest,P.J., (1983): The influence of carbon source, nitrogen source and growth factors in rumen

microbial growth. Proc. Cornell Nutr. Conf. 26. 287. Spears J.W., Hutcheson D.P., Chirase N.K., Kegley E.B. (1991): Effects of zinc methionine and injectable cooper preslupping

on performance and health of stressed cattl. J.Anim. Sci. 69. (Suppl. 1): 25. 288. Sretenovi Ljiljana, Adamovi , M., Jovanovi , R., Stoi evi , Lj., Grubi , G., Vesna Nikoli (1994): Ispitivanje organski

vezanog selena u obrocima visokomle nih krava u ranoj laktaciji. VII Savetovanja veterinara Srbije. Zlatibor. 289. Sretenovi Ljiljana, Adamovi ,M., Jovanovi ,R., Stoi evi , Lj., Grubi ,G., Svilar Nada (1994): Razgradivost proteina kao parametar

kvaliteta sto nih hraniva. Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa Jugoslavije: Kvalitet sto ne hrane u svetlu novih propisa. 7-9.12.1994. 74. Savezni zavod za standardizaciju. Beograd.

290. Sretenovi Ljiljana, Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R., Milenkovi ,I., Pavlovi , Z. (1994): softverski paket OPTIMIX ver.1.01. 291. Sretenovi Ljiljana, Grubi ,G., Adamovi ,M., Jovanovi ,R., uki Nada, Savi evi Ranka, Boki ,N. (1995): Uticaj peletiranja smeša

koncentrata na zastupljenost nepoželjnih mikroorganizama. VII Kongres mikrobiologa Jugoslavije. Zbornik rezimea. 183. Herceg Novi. 292. Sretenovi Ljiljana, Grubi ,G., Adamovi ,M., Miloševi ,M., Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R. (1995): The effects of maize germs in high

producing dairy cows rations. Proceedings of the 46th EAAP Annual Meeting. Str.: 93. (Poster NC1. 23). Prague. 293. Sretenovi Ljiljana, Grubi ,G., Adamovi ,M., Miloševi ,M., Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R. (1997): Maize germs in high yielding dairy

cows feeding. Review of Research Work at the Faculty of Agriculture. 42 (1): 211. 294. Sretenovi Ljiljana, Jovanovi ,R., Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj., Kati Vera (1996): Uticaj razli itih tipova obroka na koli inu i

sastav mleka. Veterinarski glasnik. 5-6: 381. Beograd. 295. Sretenovi Ljiljana., Miloševi ,M., Adamovi ,M., Stoi evi ,Lj. (1987): Efekat dodavanja zašti enog metionina u obroke

visokoproduktivnih krava u ranoj fazi laktacije. Nauka u praksi. 3: 293. Beograd. 296. Stallings,C.C., Acosta,M.Y., Polan,E.C. (1991): Predicting diet protein degradability from individual ingredient estimations in diets

containing barley silages. J. Dairy Sci. 74: 3486. 297. Stallings,C.C., Janicki,F. (1992): Fiber In Dairy Rations. Elektronska publikacija. The National Dairy Database. Collection:

Feeding And Nutrition (File: Ff113400.TXT) 298. Staples,C.R., Lough,D.S. (1989): Efficacy of supplemental dietary neutralizing agents for lactating dairy cows. A review. Anim.

Feed Sci. Tech. 23: 277. 299. Stern,M.D., Santos,K.A.S., Weakley,D.C., Satter,L.D. (1980) Resistance of extruded whole soybeans to microbial degradation in the

rumen. J. Anim. Sci. 72 (Suppl.1): 398 (Abstr.) 300. Stern,M.D., Satter,L.D. (1983): Evaluation of nitrogen solubility and the dacron bag technique as methods for estimating

protein degradability in the rumen. J. Anim. Sci. 58: 714. 301. Stoi evi ,Lj., Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Grubi ,G., Jovanovi ,R., Sokolov,N., Nikoli ,P. (1994): Uticaj broja hranjenja na

koli inu, kvalitet mleka i zdravstveno stanje krava. Simpozijum " Mastitis i kvalitet mleka. 1-3.06.1994. Niška Banja. 302. Stoi evi ,Lj., Jovanovi ,R., Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Grubi ,G. (1996): Efekti koriš enja glukogenog dodatka u preveniranju

ketoze kod visokomle nih krava. IX. Savetovanje veterinara Srbije. 10-14.12.1996. Zlatibor 303. Stoi evi ,Lj., Zeremski,D., Adamovi ,M., Nikoli ,P., Sretenovi Ljiljana, Jovanovi ,R., Aškovi ,P. (1994): Sojino ulje i gove i

loj kao dodatni izvor energije u obrocima visokoproduktivnih krava. VIII Savetovanje agronoma i tehnologa. Zbornik radova. HK “Agroekonomik”. Smederevo.

304. Stoi evi ,Lj., Zeremski,D., Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana, Nikoli ,P., Radomir,B. (1992): Sojino ulje kao dodatni izvor energije u smešama koncentrata za visokoproduktivne krave. V Simpozijum Tehnologija sto ne hrane. 34. Div ibare.

305. St-Pierre,N.R., Glamocic,D. (1998): Least squares estimates of nutrient values from market prices of feedstuffs. J. Dairy Sci.,Vol. 81, Suppl. 1, J. Anim. Sci., Vol. 76, Suppl. 1, 255.

306. St-Pierre,N.R., Glamocic,D. (2000): Estimating unit costs of nutrients from market prices of feedstuffs. J. Dairy Sci. Vol. 83:1402-1411.

307. Susmel,P., Mills,C.R., Colitti,M. Stefanon,B. (1989): In vitro solubility and degradability of nitrogen in concentrate ruminant feeds. Anim. Feed Sci. Tech. 42: 1.

308. Susmel,P., Mills,C.R., Spangiero,M., Caterina Cargnelutti, Stefanon,B. (1992): Effeto del tipo di base forregera della dieta (fieno vs insilato di mais) sulla degradabilita ruminale di quattro alimenti. Atti IX. Congresso Nazionale ASPA. 47.

309. Susmel,P., Stefanon,B. (1987): Sistema per la valutazione delle protein alimentari per i ruminanti. Zoot. Nutr. Anim.13: 567. 310. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R. (1990): General problems in assesing the utritive value of Mediterranean forages. Options

Mediterraneennes. Serie Seminarires 16: 17-22. 311. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R., Colitti,M. (1989): The evaluation of PDI concentrations in some ruminant feedstuffs: a comparison

of in situ and in vitro protein degradability. Ann. Zootech.38: 269.


199

312. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R., Manuela Candido (1989): Change in amnino acid composition of different protein sources after rumen incubation. Anim. Prod. 49: 375.

313. Susmel,P., Stefanon,B., Mills,C.R., Piasentier,E. (1990): Impiego di modelli matematici diversi ed effeto della macinazione e dellasetacciatura sulla degradabilita in situ della sostaza secca e dell'azoto. Zoot. Nutr. Anim. 16: 157.

314. Tables AEC. (1987) Recommendations for animal nutrition 5 th edition, Rhone-Poulene. 315. Tagari,H., Ascareli,I., Bondi,A. (1962): The influence of heating on the nutrive value of soybean meal for ruminants Br. J. Nutr. 16:

237. 316. Tagari,M., Levy,D., Holzer,Z., Ilan,D. (1976): Poultry litter for intensive beef production. Anim. Prod. 23: 317. 317. Tamminga,S. (1979): Protein degradation in the forestomacs of ruminants. J.Anim.Sci. 49: 1615-1625. 318. Tedeschi, L.O., Fox,D.G., Chase, L.E. (2000) Whole herd Optimization with the Cornell Net Carbohydrate and Protein System. I.

Predicting Feed Biological Values for Diet Optimization with Linear Programming. J. Dairy Sci. 83:2139. 319. Terramoccia,S., Puppo,S., Rizzi,L., Martilotti,F. (1992): Comparison between in sacco and in vitro protein rumen degradability. Ann.

Zootech. 41: 20. 320. Theurer,C.B. (1986): Grain processing effects on starch utilization in ruminants. J. Anim. Sci. 63: 1649. 321. Tomaševi - anovi Magdalena, Aleksandra akovi , Olivera Vuki evi , Adamovi M., Aleksandra Bo arov-Stan i i

Rottinghaus G. (2001): Površinski modifikovan klinoptilolit-novi efikasni adsorbent mikotoksina. XV Savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, Institut PKB Agroekonomik, Beograd.

322. Tomaševi - anovi Magdalena, Aleksandra Dakovi , Vesna Markovi , Stoj i D., Dumi M., Olivera Vuki evi (1997): Comparative study of Aflatoxin B1 on different modified clinoptilolite and montmorillonite, Zeolite 97, 5th InternationalConference on the Occurrence, Properties and Utilization of Natural Zeolite, Naples, Italy, 290-292.

323. Tomaševi - anovi Magdalena, Aleksandra Dakovi , Vesna Markovi , Ana Radosavljevi -Mihajlovi , Olivera Vuki evi(2000): Adsorpiton Effects of Mineral Adsorbents: Part III: Adsorption Behaviour In The Presence of Vitamin B6 and Microelements, Acta Veterinaria, 50, 1, 32-30.

324. Tomaševi - anovi Magdalena, Dumi M., Olivera Vuki evi , Aleksandra akovi , Miloševi S., Avakumovi ., Raji I. (2000): Organski modifikovani klinoptilolitsko hejlanditski tuf, organomineralni adsorbent mikotoksina-postupak za proizvodnju i primenu, Patent P-838/2000.

325. Tomaševi - anovi Magdalena, Dumi M., Olivera Vuki evi , Maši Z., Olivera Zurovac-Kuzman, Aleksandra akovi(1995): The adsorption of mycotoxins on modified clinoptilolite. International Symphosium and Exibition on Natural Zeolites, Sofia Zeolit Meeting.

326. Trifunovi ,G., Grubi .G., Latinovi ,D., Lazarevi ,Lj., Meki ,C. (1999): The efficiency of nutrient utilization in winter and summer feed-ing periods in dairy cows during the first three lactations. Acta veterinaria (Beograd). Vol. 49. Br. 4. Str.: 255 - 262. Beograd.

327. Tylutki, T.P., Fox,D.G. (1997): Application of the Cornell Nutrient Management Planning System: Optimizing Herd Nutrition. Proc. 1997 Cornell Nutrition Conference.

328. Van Mosel,M., Van't Klooster,A.Th., Van Mosel,F., Van der Kuilen,J. (1993): Effects of reducing dietary [(Na+ + K+)-(Cl- + SO4=)] on the rate of calcium mobilization by dairy cows at parturition. Res. Vet. Sci. 54: 1.

329. Van Soest,P.J. (1982): Nutritional ecology of the ruminant. Corvallis. Oregon. O&B Books. 330. Van Soest,P.J. (1987): Nutritional ecology of the ruminant. Corvallis, Oregon, O&B Books. 331. Van Soest,P.J. (1991): Methods for dietary fiber, neutral detergent fiber and nonstarch polysaccharides in relation to animal nutrition.

J.Dairy Sci. 74: 3583. 332. Van Soest,P.J., Sniffen,C.J., Mertens,D.R., Fox,D.G., Robinson,P.H., Krishnamoorthy,U. (1982): A net protein system for

cattle: the submodel for nitrogen. 265. Protein requirements for cattle: symposium. Oklahoma State University. Stillwater. 333. Van Soest,P.J., Wine,R.H. (1967): Use of detergents in the analysis of fibrous feeds. IV. Determination of plant cell wall constituents. J.

Assoc. Offic. Anal. Chem. 50: 50. 334. Van Straalen,M.W., Tamminga,S (1990): Protein degradation of ruminant diets. Feedstuffs Evaluation (ed. J. Wiseman and D.J.A.

Cole). 55. Butterworths. London. 335. Vandergrift, B. (1995): Mineral Proteinates in the Animal Feed Industry. Feed Magazine. 336. Varvikko,T., Lindberg,J.E., Setala,J., Lisa Syrjala-Qvist (1983): The effect of formaldehyde treatment of soya-bean meal and rapeseed

meal on the amino acid profiles and acid-pepsin solubility of rumen undegraded protein. J. Agric. Sci. (Camb.) 101: 603 - 612. 337. Vik-Mo, L., Lindberg, J.E. (1985): In sacco degradability of protein (N) and dry-matter in samples of individual feeds or

combinations; Tested with diet medium or high in protein. Acta. Agric. Scand. 35: 117. 338. Visek,W.J. (1973): Non protein nitrogen for ruminants and non-ruminants. Proc. Cornell. Nutr. Conf. 89. 339. Visek,W.J. (1984): Ammonia: its effects on biological systems, metabolic hormones and reproduction. J. Dairy. Sci. 67: 481. 340. Waldo,D.R., Keys,J.E., Gordon,C.H., (1973): Formaldehyde and formic acid as a silage additive. J. Dairy. Sci. 56 (2): 229. 341. Waltz, D.M., Stern,M.D., Illg,D.J. (1989) Effect of ruminal protein degradation of blood meal and feather meal on the intestinal

amino acid supply to lactating cows. J. Dairy Sci. 72: 1509. 342. Waltz,D.M., Stern,M.D. (1987): Evaluation of various methods for protecting soybean meal protein from ruminal bacterial degra-

dation using continuous culture. J. Anim. Sci. 65 (Suppl. 1): 466 (abstrakt). 343. Wattiaux,M.A. (1994): Technical Dairy Guide: Nutrition and Feeding. The Babcock Institute for International Dairy Research.

University of Wisconsin. Madison. 344. Webb,K.E., Fontenot,J.P, Caswell,L.F. (1976): Utilisation of nitrogen from ammonium isobutyrate. J. Anim. Sci. 42: 277. 345. Weiske,H., Scarodt,H., Dangel,S.T. (1879): Uber die Bedeutung des Asapragins fur die Tierische Earbrurung. Z. Biol. 15: 261. 346. Wheeler,B (1996): Guidelines for Feeding Dairy Cows. Ontario Ministry of Agriculture, Food and Rural Affairs (OMAFRA).

Factsheet #410/50. 347. Wildman, E.E., Jones,G.M, Wagner,P.E. Boman,R.L. Troutt,H.F Jr., Lesch,T.N. (1982): A dairy cow body condition scoring

system and its relationship to selected production characteristics. J. Dairy Sci. 65: 495. 348. Wohlt, J.E., Chung,C.H. Finkelstein, A.D. (1990): Use of supplemental yeast to improve intake, nutrient digestibility and

performance during early lactation by dairy cattle. J. Dairy Sci. 73 (Suppl. 1) :236. Abst. 349. Wohlt,J.E., Snifen,C.J., Hoover,W.H. (1973): Measurement of protein solubility in common feedstuffs. J. Dairy Sci. 56: 1052.


200

350. Zafren,S.J. (1977): Tehnologija prigatovlenjija kormov. “Kolos”. Moskva. 351. Zeremski,D. (1987): Ishrana goveda i proizvodnja mleka. Poglavlje VI. u knjizi: Govedarstvo (Miti ,N., Fer ej,J., Zeremski,D.,

Lazarevi ,Lj.). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. 352. Zeremski,D. (1988): Novi sistemi normiranja proteina u ishrani goveda i potrebe u aminokiselinama za proizvodnju mleka.

Poljoprivreda. 335-336: 54. 353. Zeremski,D., Nadežda Popovi Adamovi ,M., Sretenovi Ljiljana (1982),: Vrednost siliranog klipa kukuruza u ishrani krava

muzara. Nauka u praksi. 2: 213. Beograd. 354. Zeremski,D., Pavli evi ,A., Adamovi ,M., Grubi ,G. (1989): Uslovljenost produktivnosti goveda vrstom i kvalitetom kabaste hrane.

Poljoprivreda. 344-345: 44. Beograd.

Documents

Ishrana visokoproizvodnih krava · Ishrana visokoproizvodnih krava 3 Prva tri dela su predželuci (proventriculi), dok je sirište pravi želudac. Jednjak ulazi u želudac na kupoli