Investicioni Fondovi - Seminarski Rad

7/23/2019 Investicioni Fondovi - Seminarski Rad

1/17

UVOD

Investicioni fondovi predstavljaju jednu od najvanijih finansijskih intitucija na

finansijskom tritu. U svetu je u toku ve tridesetogodinji intenzivan trend ekspanzijeinvesticionih fondova. Investicioni fondovi u !D su najvei. amo u !D oni imaju u svom

vlasnitvu preko treine celokupnog akcionarskog kapitala" a na tritu municipalnih o#veznica i

komercijalnih zapisa su najvei ulaga$i sa udelom od skoro %&'. Investicioni fondovi u (vropi

su poslednjih dvadeset godina u naro$ito uzlaznom trendu i ve od )&&%. godine u$estvuju sa

oko *+, akcionarskog kapitala u (vropi.

Investicioni fondovi predstavljaju pose#an vid ulaganja sredstava u okviru koga

investitori deo svoje imovine poveravaju specijalizovanim institucijama - drutvima za

upravljanje investicionim fondovima. ostojanje investicionih fondova je vano zato to pruaju

mogunost malim investitorima da investiraju u hartije od vrednosti a da pri tome svaki dan

mogu unov$iti svoje uloge. Osnovni zadatak drutva za upravljanje je da za investitore ostvari

maksimalno mogui prinos za dati nivo rizika" uz potovanje na$ela sigurnosti" likvidnosti i

na$ela disperzije rizika.

oslovanje investicionih fondova u /epu#lici r#iji definisano je 0akonom o

investicionim fondovima i podzakonskim aktima 1omisije za hartije od vrednosti /epu#like

r#ije" kao regulatornog tela zaduenog za kontrolu rada drutava za upravljanje i investicionihfondova.

1


2/17

*. O investicionim fondovima

rema 0akonu o investicionim fondovima" investicioni fond je institucija kolektivnog

investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulau nov$ana sredstva u razli$ite vrste imovine sa

ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja.*Investicioni fondovi su vani u$esnici na

razvijenim finansijskim tritima" a njihov izraziti rast po$inje sedamdesetih godina prolog veka

od kada predstavljaju sve atraktivniji vid ulaganja kako za individualne" tako i za institucionalne

investitore. Ovi fondovi predstavljaju pose#nu vrstu profesionalnih ulaga$a koji svojom

delatnou prikupljaju od gra2ana i privrednih su#jekta slo#odni kapital koji potom ulau u

akcije raznoraznih kompanija" kao i u duni$ke hartije od vrednosti i depozite. Investicionim

fondovima upravlja drutvo za upravljanje investicionim fondovima koje je organizovano u

formi zatvorenog akcionarskog drutva" a koje organizuje" osniva i upravlja investicionim

fondovima i $iji je osnovni zadatak da za investitore omogui maksimalni prinos za dati rizik.

Investicioni fondovi prikupljaju nov$ana sredstva od svojih ulaga$a" koja potom ulau u

raznovrsne kratko$ne i dugoro$ne investicije 3hov4 stvarajui diverzifikovni investiconi

portfolio. rihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili tediama

fonda" srazmerno njihovom u$eu" umanjeno za proviziju na ime portfolio menadment usluga.

Upravljanje portfoliom investicionog fonda vri specijalizovana kompanija koja se zove drutvo

za upravljanje inveticionim findovima. Ova drutva imaju zaposlene usko stru$nespecijalizovane ljude koji se zovu portfolio menaderi. 1ada drutva upravljaju velikim

investicionim fondovima onda se angauje stru$na ekipa portfolio menadera koja predstavlja

portfolio menadment fonda.

Upravljanje portfoliom investicioni fond vri se u ime i za ra$un ulaga$a u cilju

postizanja optimalnog profita i tako ulau u $itav niz hartija od vrednosti. 5e2utim" ulaga$i

podnose celinu investicionog rizika koji proisti$e iz poslovnih aktivnosti fonda. 6er" ukoliko

portfolio menaderi nekog fonda iza#eru loe akcije i druge hartije od vrednosti u koje e ulagati"

to e se negativno odraziti na ukupnu vrednost investicionog fonda koja e se smanjivati" pa

samim tim e se smanjivati i vrednost ulaga$evog uloga u investicioni fond.

Ulaga$ relativno jeftino do#ija uslugu kompetentnog upravljanja svojim sredstvima kao i

minimiziranja prateih trokova ra$unovodstva" $uvanja hartija od vrednosti" transakcionih

1 0akon o investicionim fondovima 7 0I8" 9l. glasnik /:" #r. ;


3/17

trokova i sl. !ko tome dodamo i mogunosti razli$itih plaanja i programirane tednje i isplata

koje nude neki investicione kompanije" jasno je da dinami$an rast popularnosti i finansijskog

zna$aja ovih institucija nije slu$ajan.

Osnovni razlozi zato je dolo do dinami$nog rasta investicionih fondova i njihove

popularnosti me2u" naro$ito" sitnim investitorima su sledei>

*4 oni mogu dati relativno visoke prinose 3vie od oro$enih tednih depozita4"

)4 uz relativnu sigurnost 3z#og diversifikovanosti portfolia4 i

,4 uz visoki stepen likvidnosti 3jer se akcije fonda mogu prodati4.

). ?a$ela i ciljevi poslovanja investicionih fondova

U svom poslovanju" fondovi se pridravaju dva osnovna na$ela. /e$ je o na$elu

smanjenja rizika 3to zna$i da se to vie nastoji da se smanji rizik o#ezvre2ivanja ulaganja"

primenjujui diverzifikaciju portfelja4 i na$elu uveanja prihoda od ulaganja 3koje zna$i da se od

sprovedenog ulaganja u#ere to vei prihod4.

Osnovni na$in na koji fondovi smanjuju rizik je upravo diverzifikacija ulaganja nov$anih

sredstava u razli$ite investicije. ?a primer" ako #i fond uloio sredstva u akcije samo jednog

privrednog drutva" a vrednost tih akcija kasnije nakon ulaganja padne za ,&'" to #i zna$ilo da

je vrednost celokupnog fonda umanjena za isti procenat. Iz tog razloga" fondovi u svom

vlasnitvu poseduju hartije od vrednosti vie privrednih drutva i na taj na$in smanjuju

potencijalni gu#itak u svojoj imovini. @ako" ako #i pala vrednost akcija jednog privrednog

drutva" fond ne #i #io na potpunom gu#itku" jer je diverzifikacijom portfelja stekao vlasnitvo

nad akcijama veeg #roja preduzea. Upravo z#og neophodnosti potovanja principa

diversifikacije" portfolio menaderi ulau u $itav spektar razli$itih hartija od vrednosti i prisutni

su na svim #itnim segmentima finansijskog trita.vi o#lici investiranja imaju isti cilj 7 uveanje vrednosti imovine. O#i$no je o$ekivani

prinos srazmeran stepenu rizika" ta$nije" rizi$nije investicije donose vee prihode" a manje

rizi$ne" manje.

(konomski gledano" delatnost fonda se sastoji iz $etiri osnovna posla>

*4 izdavanje vrednosnica fonda 3akcija ili investicionih jedinica4

3


4/17

)4 ulaganje imovine fonda u imovinu ili poduhvate drugih lica

,4 u#iranje prihoda po osnovu ulaganja 3npr. naplata dividendi od izdavalaca" naplata

zakupnine

;4 deo#a do#iti ulaga$ima" koju fond ostvari u#iranjem prihoda.

0akon o investicionim fondovima je u r#iji donet )&&


5/17

perioda oro$enja. Iako tednja u #anci daje nii prinos" s o#zirom na relativno niske kamate" ipak

sa stanovita sigurnosti" ona moe #iti primamljivija investitorima od ulaganja u investicioni

fond. tednja u #anci podrazumeva manju opasnost od gu#itka i nii rizik.

Diverzifikacija 7 ?ovac investitora se ulae u razli$ite domae i strane hartije od

vrednosti" $ime prinos investitora ne zavisi od kretanje cene samo jedne hartije od vrednosti. ?a

ovaj na$in se rizik znatno umanjuje. a druge strane" kupujui akcije samo jednog ili manjeg

#roja preduzea" investitor se izlae veem riziku. oznato je da je situacija na sekundarnom

tritu hartija od vrednosti neizvesna. Eena akcija raste i pada u velikim rasponima. 0a one koji

uloe novac u kupovinu velikog #roja akcija i najmanja promena u ceni moe #iti katastrofalna.

etimo se samo kraha #erze )&&F godine kod nas" kada je veliki #roj investitora u kratkom

periodu izgu#io znatnu sumu novca. 0a razliku od individualnog kupovanja akcija" kod

investicionog fonda nije neophodno veliko znanje o akcijama" jer oda#ir akcija rade za tostru$na lica" $iji je zadatak je da svaki dan prate situaciju na #erzi i analiziraju hartije od

vrednosti koje #i mogle doneti najvei prinos.

Jednostavnost 7 Uloga investitira u slu$aju investiranja u fondove je znatno olakana.

Investitor ne mora stalno da prati aktuelna deavanja na tritu kapitala" zato to se o tome

staraju stru$njaci koji ih prate i #lagovremeno reaguju. @rita investicionih fondova su vea i

pruaju vee mogunosti ulaganja to investitorima daje mogunost da oda#eru fond koji najvie

odgovara njihovim potre#ama.

Negativne strane ulaganja u investicioni fond

Imajui u vidu da i investicioni fondovi jedan svoj deo ulau u akcije 3ali i to zavisi od

vrste fonda4" investitori tre#a da #udu svesni mogunosti nastanka privremenih gu#itaka u

kratkom roku i da sredstva u investicioni fond ulau na dui vremenski period 3od tri godine i

vie4" kako #i ostvarili i eljeni prinos.

Investitori ne znaju ta ta$no sadri portfolio fonda i ne mogu da uti$u na investicione

odluke koje donosi drutvo za upravljanje. 0atim" investitori su duni da plaaju naknadu za

upravljanje fondom" #ez o#zira da li posluje sa gu#icima i do#icima.

Ovo su informacije koje tre#a da #udu poznate svakom investitoru" a naro$ito kada je re$

o informacijama o riziku ulaganja.

5


6/17

;. /izici ulaganja

vaka inveticija sa so#om nosi rizik. Investitori moraju #iti do#ro upoznati sa rizicima sa

kojima se suo$avaju ulaui svoju imovinu. ored klasi$nih politi$kih i ekonomskih rizika"

postoje i neki karakteristi$ni samo za osiguravajua drutva. /izik moe #iti sistematski 3onaj

koji upravlja$ ne moe da iz#egne4 i nesistematski 3onaj rizik koji se moe ograni$iti

diverzifikacijom i odgovarajuim iz#orom ulaganja4.

Investicioni fondovi se suo$avaju sa sledeim rizicima u svom poslovanju>

*4 Trini rizik 7 @rini rizik predstavlja verovatnou nastanka negativnih efekata na vrednost

imovine fonda uzrokovanih promenama na tritu i pose#no o#uhvata sledee rizike> rizik

promene kamatnih stopa" rizik promene cena hartija od vrednosti i valutni rizik.

)4 Rizik proene cena !artija od vrednosti7 Gartije od vrednosti su podlone fluktuacijama cene

usled trinih i netrinih uslova. U zavisnosti od situacije na finansijskom tritu" kao i od

drugih spoljnih faktora" vrednost hartija od vrednosti moe da raste i opada. oveanje njihove

cene e dovesti da poveanja prihoda fonda" dok pad njihove vrednosti moe da prouzrokuje

velike gu#itke fondu" zavisno od toga u koje hartije od vrednosti je fond ulagao. 0ato je #itno da

se pristupi diverzifikaciji portfelja i da se do#rom politikom ulaganja investira u hartije od

vrednosti veeg #roja preduzea.,4 "alutni rizik7 Do valutnog rizika moe doi usled aktivnosti na inostranom tritu kao i usled

ulaganja na domaem tritu u hartije od vrednosti denominirane u stranoj valuti 3rizik proisti$e

iz mogunosti depresijacije dinara u odnosu na strane valute4.;4 #reditni rizik 7 1reditni rizik predstavlja verovatnou nemogunosti izdavaoca hartija od

vrednosti da ne izmiri svoje o#aveze u trenutku dospea. 1ako #i se umanjila izloenost

kreditnom riziku" imovina fonda se ulae u hartije od vrednosti izdavaoca sa do#rim kreditnim

rejtingom.

%4 $perativni rizik 7 Drutvo za upravljanje investicionim fondom ima klju$nu ulogu ufunkcionisanju i poslovanju fonda. Hilo kakva mogunost nastanka negativnih efekata na

poslovni i finansijski poloaj Drutva za upravljanje" predstavlja operativni rizik. /e$ je

promenama koje uti$u na radu zaposlenih" o postojanju neodgovarajuih unutranjih procedura i

procesa" neadekvatnom upravljanja informacionim sistemom i drugim sistemima" kao i z#og

nepredvidivih eksternih doga2aja.

6


7/17


8/17

Investicioni fondovi se" po na$inu investiranja u njih i povla$enju sredstava iz njih" mogu

podeliti na otvorene i zatvorene.Otvoreni investicioni fondovi su dominantno prisutni na tritu kako po ukupnom #roju"

tako i po aktivi kojom raspolau. Otvoreni investicioni fondovi imaju o#avezu da stalno prodaju

investicione jedinice zainteresovanim investitorima kao i da ih" na njihov zahtev" otkupljuju.Otkup investicionih jedinica izlae fondove likvidnosnom riziku z#og koga otvoreni investicioni

fondovi investiraju" gotovo u potpunosti" u hartije od vrednosti kojima se aktivno trguje u

sekundarnom prometu. Otvoreni investicioni fondovi dosta ulau u propagandu jer rast kapitala

fondova" kroz rast prodaje njihovih investicionih jedinica" uz konstantnu proviziju za portfolio

menadment" uveava njihove prihode.Investiciona jedinica je srazmerni o#ra$unski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog

fonda.;Izdaje ih drutvo za upravljanje za ra$un fonda i one predstavljaju jedan u nizu jednakih

delova na koje je podeljena cela neto imovina fonda. Eena investicione jedinice sastoji se od

neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate" uveane za

naknadu za kupovinu ukoliko je drutvo za upravljanje naplauje u skladu sa pravilnikom o

tarifi" pri $emu ulaga$ ne moe da stekne vie od )&' neto vrednosti imovine otvorenog fonda.%

1upujui investicione jedinice" investitor sti$e odre2ena prava. /e$ je o sledeim

pravima> pravo na srazmerni deo prihoda fonda" pravo na otkup" pravo na srazmerni deo imovine

fonda u slu$aju rasputanja i druga prava predvi2ena zakonom. 6edinica se moe preneti na

drugo lice nasle2em ili poklonom" ali ne i prodajom. Ulaga$ nema pravo da jedinicu proda na

tritu treem licu" ve samo moe da je vrati fondu po ceni srazmernog dela neto imovine fonda

koju ima u trenutku vraanja 3otkupa4.!ko fond nema o#avezu da po zahtevu svojih ulaga$a otkupljuje njihove uloge" onda on

deluje kao zatvoreni fond i to kao pravno lice" u svojstvu akcionarskog drutva i prikuplja

sredstva prodajom akcija putem javne ponude. 0ato" za razliku od otvorenog fonda" ulaga$ ovde

nema pravo da trai otkup akcija" ve moe da ih proda treem licu na tritu.!kciju zatvorenog investicionog fonda investitori mogu da kupe tj. da u fond uloe

sredstva" ili na inicijalnoj javnoj emisiji akcija 3IO 7 initial pu#lic offering4 ili na #erzi i u

van#erzanskom prometu" kao ve emitovanu akciju svake druge kompanije. voja sredstva

investitori iz zatvorenog fonda mogu da povuku samo direktnom prodajom drugom

40I8" $l. ).

50I8" $l. ;


9/17

zainteresovanom investitoru" preko #erze ili u van#erzanskom prometu. Dakle" po pitanju

inicijalne ponude akcija postoji izvesna sli$nost izme2u otvorenih i zatvorenih investicionih

fondova" ali po pitanju njihovog sekundarnog prometa" postoji izrazita razli$itost.ri tome" u sekundarnom prometu akcija zatvorenih investicionih fondova nema nikakve

garancije da e prodajna cena odgovarati neto vrednosti imovine fonda. Ona se" kao i kod akcijadrugih javnih kompanija" formira na osnovu ponude i tranje i ne postoji nikakvo pravilo da

kupci za akciju moraju platiti neto vrednost imovine fonda.

Investicioni fondovi na tritu novca i tritu kapitala

?a osnovu ro$nosti hartija od vrednosti iz njihovog portfolia" investicioni fondovi se dele

na investicione fondove koji investiraju na tritu novca 3moneJ market funds4 i investicione

fondove koji investiraju" preteno" na dugoro$nom finansijskom tritu tj. tritu kapitala 3long7term funds4.

?a tritu novca" fondovi uglavnom investiraju u kratkoro$ne o#veznice drave" ugovore

o rekupovini sredstava 3/(O transakcije4" #ankarske depozitne certifikate i komercijalne

zapise. Investicione kompanije na tritu novca 3moneJ7market funds4 zovu se jo i likvidni

investicioni fondovi. Oni su formalno otvoreni investicioni fondovi" ali im dividende vie li$e na

kamate i veoma su sli$ni #ankarskim ra$unima.

?a tritu kapitala" fondovi preteno investiraju u o#veznice i akcije i to u dugoro$ne

o#veznice preduzea" dugoro$ne dravne o#veznice" municipalne o#veznice" hipotekarne

zalonice" konverti#ilne o#veznice kao i sve vrste akcija. 8ondovi tako2e aktivno investiraju i u

finansijske derivate 7 opcije" fju$erse i varante.

Vrste investicionih fondova po investicionim ciljevima

truktura hartija od vrednosti u portfoliu zavisi od investicionih ciljeva investicionih

fondova. o tom kriterijumu" oni se mogu podeliti u veliki #roj grupa.

Keneralno" investicioni fondovi koji posluju na dugoro$nom finansijskom tritu mogu

investirati" preteno" u akcije - fondovi akcija - 3eLuitJ funds4 ili preteno u o#veznice - fondovi

o#veznica - 3#ond funds4. Investicioni ciljevi svih investicionih fondova o#avezno su nazna$eni

u njihovim prospektima. U zavisnosti od investicionih ciljeva" investicioni fondovi koji

investiraju" preteno" u akcije mogu se podeliti u vie grupa. ?ekima je cilj investirati u

9


10/17

preduzea koja donose sta#ilan prihod" drugima u preduzea koja 9#rzo rastu: tj. donose

kapitalne do#itke. ?eki se opredeljuju samo za neke privredne grane" drugi" pak" za egzoti$ne

tehnologijeM neki investiraju u pojedine zemlje i regione u inostranstvu" drugi podraavaju neki

#erzanski indeks.

skuptine akcionara tj. vlasnika

akcija" upravnog od#ora" menadmenta kompanije tj. investicionih i finansijskih savetnika"

nezavisnog poverenika" posrednika transfera i glavnog potpisnika. ?a vrhu organizacione

10


11/17

strukture nalazi se skuptina akcionara" koja #ira i razreava $lanove upravnog od#ora.

Investitori tj. akcionari su ujedno i vlasnici investicionog fonda i oni su ti koji podnose

investicioni rizik. Upravni od#or je odgovoran za sveo#uhvatno upravljanje kompanijom" za

realizaciju investicionih ciljeva i investicione politike fonda. Upravni od#or nadgleda rad

menadmenta kompanije i investicionog savetnika tj. portfolio menadmenta.

5enadment kompanija $ine investicioni savetnici i finansijski analiti$ari. Oni

predstavljaju tzv. operativni menadment fonda. 5enadment kompanija je specijalizovana

institucija za upravljanje portfoliom i naj$ee je deo neke investicione #anke" komercijalne

#anke" #rokersko7dilerske kue itd. Od znanja" stru$nosti" procene i odluke" investicionih i

finansijskih savetnika" zavisi uspeh poslovanja celog fonda. ?jihovi zadaci su praenje" analiza i

predvidjanje trinih kretanja" donoenje investicionih odluka" kreiranje i upravljanje

portfoliom...Distri#utivno7prodajna organizacija investicionog fonda o#uhvata niz posrednika. @u se

nalaze poverenik" posrednik transfera i glavni potpisnik. overenik je nezavisna institucija koja

je nadlena za izvravanje naloga investicionog savetnika" odnosno odluke operativnog

menadmenta. ?ezavisna institucija vri isplate i izdaje priznanice o transakcijama fonda. ?jeno

zaduenje je da $uva aktivu fonda tj. njegovu gotovinu i hartije od vrednosti portfolia. U velikom

#roju sluajeva ulogu poverenika o#avlja #anka. 0atim dolazimo do posrednika transfera koji je

nadlean za sprovo2enje transakcija sa akcionarima. @e transakcije se sastoje od prodaje i otkupa

akcija" distri#ucije dividendi i realizovanih kapitalnih do#itaka" vodjenja investicionih dosijea

akcionara. 0aduenje potpisnika je marketing i distri#ucija novih emisija akcija fonda. ostoje

dva na$ina prodaje akcija fonda a to su prodaja na :velikoN i prodaja na :maloN. rva predstavlja

prodaju #rokersko7dilerskim kuama" a druga direktno investitorima. Ovi poslovi se mogu

o#avljati interno i eksterno. Interno" kada se deo fonda ili menadment kompanija #avi

nazna$enim poslovima" a eksterno" kada ugovorne #rokersko7dilerske kue" #anke" i druge

institucije u svojim centralama i kroz mreu svojih predstavnitva irom zemlje" vre nazna$ene

poslove za ra$un i u ime investicionog fonda.

F. Investicioni fondovi u r#iji

11


12/17

?ov$ani fondovi su preuzeli primat na naem tritu investicionih fondova" a takav trend

e opstati sve dok kod investitora preovla2uje averzija prema riziku.

Investicioni fondovi u r#iji postoje u r#iji punih osam godina. Od )&&F. godine" kada

su prvi fondovi po$eli sa radom pa do danas" $itava industrija je prola kroz vie faza razvoja i

velikih promena. Klo#alna finansijska kriza koja je iz#ila krajem )&&F i rezultirala velikim

padom cena akcija na svim svetskim tritima" zadala je #olan udarac tada mladoj industriji

fondova u r#iji. ored pada vrednosti imovine koje su fondovi imali pod upravljanjem" dolo je

i do pada poverenja investitora u plasmane u rizi$ne hartije od vrednosti. O#a ova negativna

efekta imala su veliki uticaj na razvoj trita investicionih fondova u r#iji" i rezultirali su

smanjenjem #roja fondova i drutava koja njima upravljaju.

U prve dve godine poslovanja" na naem tritu osnovano je preko dvadeset investicionih

fondova" kojima je upravljalo preko deset drutava za upravljanje. ?akon vie godinakonsolidacije" reorganizacije" preuzimanja i spajanja fondova" na tritu trenutno posluje

jedanaest otvorenih investicionih fondova" i jedan zatvoreni. 8ondovi su pod upravom $etiri

drutva za upravljanje" koja su na kraju )&*;. godine raspolagala sa oko %& miliona evra

imovine.

5e2u otvorenim investicionim fondovima" na naem tritu posluje pet fondova rasta

vrednosti imovine" koji ulau imovinu preteno u akcije kompanija na domaem i na inostranim

tritima. ?a kraju godine" vrednost imovine ovih fondova iznosila oko miliona evra. U

odnosu na prethodnu godinu" apsolutna vrednost imovine ovih fondova je poveana za vie od

dva miliona evra" ali je u relativnom u$eu opala za oko *&'. rose$an ponderisan prinos ovog

sektora fondova je F'" to je u rangu sa repernim indeksom #eogradske #erze. 5e2u

#alansiranim fondovima" koji ulau imovinu u duni$ke i vlasni$ke hartije i nov$ane depozite"

poslovao je jedan fond" sa *"% miliona evra imovine.

Daleko najpopularniji o#lik fondova na naem tritu su fondovi o$uvanja vrednosti

imovine" odnosno nov$ani fondovi. ?a kraju )&*;. godine u r#iji je poslovalo pet fondova u

ovom sektoru i raspolagalo imovinom oko ;& miliona evra. Ovi fondovi imaju najnii stepen

rizika" i mogu ulagati samo u duni$ke hartije i #ankarske depozite. 5e2u njima se razlikuju

dinarski i evro nov$ani fondovi" u zavisnosti da li su im plasmani denominovani u dinare ili evre.

(vro fondovi imaju dva izvora prinosa" od kamate na plasmane u o#veznice i depozite" i od

promene vrednosti kursa dinara. U uslovima sta#ilne vrednosti dinara prema evropskoj moneti"

12


13/17

ili njegovog ja$anja" ovi fondovi ostaju #ez drugog izvora prinosa i pod#acuju u odnosu na

dinarske fondove. /azlog je znatno nia kamata na depozite i druge plasmane denominovane u

evrima u odnosu na dinarske kamate. U godini za nama domaa valuta je za#eleila #lagu

deprecijaciju u odnosu na evropsku valutu" pa su evro nov$ani fondovi za#eleili prinos oko ,'"

dok su dinarski za#eleili rast investicionih jedinica od oko *&'.

?avedeni pokazatelji govore da je nastavljen trend iz )&*). i )&*,. godine" u kojoj su

fondovi o$uvanja vrednosti nadmaili ostale fondove po prinosu" i po poveanju vrednosti

imovine. otpuno je jasno da su nov$ani fondovi preuzeli primat na naem tritu investicionih

fondova" i da se takva situacija teko moe promeniti dokle god kod investitora averzija prema

riziku #ude na visokom nivou" a akcijski fondovi ne #udu prikazali u kontinuitetu vee stope

prinosa svojim ulaga$ima u odnosu na njihove niskorizi$ne alternative. @ri su faktora koja

oteavaju akcijskim fondovima da prikupe vei iznos uloga. rvi je psiholoki" i ogleda se uizgu#ljenom poverenju investitora" koji jo imaju svea seanja na veliku krizu i gu#itke koji su

imali. vi fondovi rasta vrednosti koji su osnovani pre )&&=. godine i dalje imaju negativan

prinos ako se kao reper uzme njihova vrednost od osnivanja" a njihove investicione jedinice se

kreu na nivou od ,&' do


14/17

godinu dana u #erzanskom poslovanju prakti$no nee #iti instrumenata sa fiksnim prinosom.

@rite na kome je ste$aj dravnih #anaka u$estala pojava i gde se uporno provla$e pri$e o

sumnjivim privatizacijama" a #ez ikakvog pravnog epiloga" stvara am#ijent koji se ne moe

smatrati kvalitetnim za ulaganje. 8ondovima trenutno jesu dostupna strana trita" koja su

likvidna i sa velikom ponudom hartija za ulaganje" ali sam proces investiranja i administriranja

hartija na njima je dosta rizi$niji i skuplji.

rivredna drutva u r#iji za finansiranje projekata" opreme i trajnih o#rtnih sredstava i

dalje se oslanjaju na #anke" iako je u celom svetu #ankarski kredit najskuplji o#lik finansiranja.

1ompanije iz#egavaju da prikupljaju nov$ana sredstva emitovanjem korporativnih o#veznica i

time" pored #anaka" uklju$e investicione fondove i iru investicionu javnost kao izvor

finansiranja. ored korporativnih o#veznica" jo jedan o#lik duni$kih hartija ima prostor da

zaivi na naem tritu" a to su municipalne o#veznice koje emituju jedinice lokalne samouprave./azvoj ova dva trina segmenta sigurno #i pruio fondovima vei iz#or materijala za kreiranje

diversifikovanog portfelja.

U razvijenim dravama" ulaga$i u fondove su oslo#o2eni plaanja poreza na kapitalnu

do#it" ukoliko ti fondovi 3ta eempt funds4 investiraju sredstva u trine instrumente koji su

oslo#o2eni poreza. U r#iji su kamata na dinarsku tednju" kao i kamata od dravnih zapisa i

o#veznica oslo#o2eni plaanja poreza. o#zirom da dinarski nov$ani fondovi investiraju

isklju$ivo u te instrumente" #ilo #i logi$no da i prinos na takve fondove #ude oslo#o2en poreza.

Ukoliko #i naa drava prihvatila tu praksu" u$inila #i ovu vrstu fondova konkurentnijom od

tradicionalnih o#lika plasmana" i pruila im dodatni prostor za privla$enje novih investitora.

odatak da je vrednost imovine fondova u )&*;. vie nego udvostru$ena u odnosu na

)&*). godinu ide u prilog tome da je deo investitora uvideo prednosti ove vrste plasmana.

5e2utim" iznos uloen u investicione fondove je i dalje veoma mali u odnosu na potencijal koji

ima trite. reko osam milijardi evra se nalazi na deviznoj tednji u #ankama" a veliki iznos je

jo tezaurisan u materijalnom o#liku u privatnim sefovima" fiokama i sli$nim mestima. U$ee

investicionih fondova u ukupnom finansijskom potencijalu naeg trita je svega &"%'" to je

daleko nie od nekih zemalja u okruenjua naro$ito od u$ea fondova u razvijenim zemljama.

?esumnjivo je da postoji veliki potencijal za razvoj trita fondova u r#iji u narednom periodu"

a stepen kojim e rasti njihova veli$ina i uticaj pre svega zavisi od ostvarenog prinosa kojim e

vratiti poverenje ulaga$a i oja$ati svoju ulogu na tritu.

14


15/17

0aklju$ak

Investicioni fondovi su u r#iji relativno nova stvar" poto je 0akon o investicionim

fondovima donet polovinom )&&


16/17

prva od zemalja #ive 6ugoslavije koja je postala $lanica (U" prednja$i po pitanju sektora

investionih fondova" pa tako u loveniji danas radi oko ,&& fondova najrazli$itijih vrsta. li$na

je situacija i u Grvatskoj gde trenutno posluje preko *&& fondova" pri $emu su prvi otvoreni jo

)&&*. godine. Hitno je istai da u ove dve drave postoji jasna disperzija izme2u fondova

razli$itih tipova" pa tako u hrvatskoj postoje akcijski" o#vezni$ki" meoviti i nov$ani fondovi"

dok je kod nas situacija drasti$no druga$ija" jer svi fondovi koji trenutno posluju su meoviti.

I druge #ive repu#like prednja$e po #roju investicionih fondova" pa ih tako u Hosni i

Gercegovini ima preko )&" dok u 5akedoniji postoji *) registrovanih investicionih fondova. U

prilog $injenici da je r#ija poprili$no zaostala za zemljama regiona" govori i podatak o sumi

neto aktive fondova u Grvatskoj" koja iznosi oko nekoliko milijardi evra" dok suma neto aktive

fondova u r#iji iznosi tek neto oko %& miliona evra. rema nekim #azi$nim ra$unicama" ta$ka

renta#ilnosti poslovanja drutva za upravljanje inveticionim fondovima je neto vrednost imovinefonda od oko )& miliona evra.

1ako je finansijsko trite gladno za novim investicijama" a pri tom postoje i zna$ajna

sredstva oro$ena u #ankama" #ez vee mogunosti za alternativno ulaganje" realno je o$ekivati

snaan razvoj sektora investicionih fondova u #uduem periodu.

AI@(/!@U/!

0akon o investicionim fondovima 7 0I8" 9l. glasnik /:" #r. ;


17/17

PWbW`" ." 3)&&4" `_\_`Z\ b`[\" ]_ Wb`W q`_`_" WYb\

Investicioni fondovi - ?astanak i principi poslovanja" BBB .psinvest .rs +sr +investicioni 7

fondovi

17
http://www.psinvest.rs/sr/investicioni-fondovihttp://www.psinvest.rs/sr/investicioni-fondovihttp://www.psinvest.rs/sr/investicioni-fondovihttp://www.psinvest.rs/sr/investicioni-fondovi

Documents

Investicioni Fondovi - Seminarski Rad