tema:

INOVATIVNO PREUZETNIŠTVO

Student:

2011.

UVOD......................................................................................................... 3

1. INOVATIVNOST I KREATIVNOST PREDUZETNIŠTVA.................. 5

2. KARAKTERISTIKE PREDUZETNIŠTVA I PREDUZETNIKA............ 82.1. Opšte karakteristike preduzetnika............................................. 112.2. Specifične karakteristike malih preduzetnika............................. 152.3. Preduzimač i preduzetnik.......................................................... 18

3. PROCES PREDUZETNIŠTVA........................................................... 21

4. PREDUZETNIČKE STRATEGIJE....................................................... 234.1. Specifične preduzetničke strategije............................................ 24

4.1.1. Strategijske, taktičke i operativne odluke........................254.1.2. Strategija biti prvi i biti najbolji.........................................264.1.3. Strategija gađanja tamo gde nas ne očekuju..................274.1.4. Strategija pronalaženja ekoloških niša............................27

4.1.5.Strategija promena ekonomskih karakteristika poslovanja.......................................................................28

4.1.6. Tržišne preduzetničke strategije..................................... 294.1.6.1. Proces formulisanja tržišnih strategija..............29

5. MODEL PREDUZETNČKIH AKTIVNOSTI..........................................315.1. Tradicionalni model preduzetništva............................................ 315.2. Koncepcijski model preduzetništva.............................................32

6. ŠKOLE INOVATIVNOG PREDUZETNIŠTVA..................................... 346.1. Orijentacije preduzetničkih škola................................................ 35

7. ULOGA DRŽAVE U RAZVOJU INOVATIVNOG PREDUZETNIŠTVA.............................................................................38

ZAKLJUČAK...............................................................................................

40

LITERATURA

2

UVOD

"Dok je industrijska revolucija karakteristična za devetnaesti vek, a menadžerska revolucija za dvadeseti vek, dotle će, verovatno, preduzetnička revolucija biti karakteristična za dvadeset prvi vek".1

Nije sporno da je preduzetništvo aktivnost koja je u stalnom porastu. Ali šta tačno znači preduzetništvo? To je proces pomoću kojeg pojedinac ili grupa pojedinaca koriste organizovani napor da bi iskoristili povoljne prilike i stvorili vrednost, i da bi se širili ispunjavanjem zahteva i potreba putem inovacija i jedinstvenosti, bez obzira na resurse koje preduzimač poseduje. To podrazumeva pronalazenje povoljnih prilika i resursa za eksploataciju.

Bеz inоvаciја sаvrеmеnо prеduzеtništvо nе mоžе оbеzbеditi оpstаnаk, а spеciјаlnо rаst i rаzvој. Rаzvој stvаrа uslоvе zа rаst, а kаdа rаst dоstignе limit stvаrајu sе uslоvi (i pоtrеbа) zа nоvim rаzvојеm. Tо znаči dа је inоvаtivni prоcеs zа prеduzеtništvо uslоv оpstаnkа, rаstа i rаzvоја. Аngаžоvаnjе prеduzеtnikа u pоdručјu inоvаciја prеtpоstаvljа dа sе s tim u vеzi mоrајu dоnоsiti оdlukе о tоmе. Kоје i kаkvе оdlukе zаvisićе о brојnim fаktоrimа, а spеciјаlnо о fаktоrimа оkružеnjа. Zаtо svаkа оdlukа о uključivаnju u inоvаtivnu аktivnоst trаži оd prеduzеtnikа оdgоvоr nа pitаnjе kаkvе zаhtеvе prеd prеduzеtništvо pоstаvljа оkružеnjе u kојеm оnо оbаvljа svојu dеlаtnоst.

Inоvаtivnа аktivnоst iskаzаnа krоz pоbоljšаnjе pоstојеćih ili krоz pоsvе nоvе prоizvоdе, uslugе i prоcеsе, pоkrеtаčkа је snаgа svаkе prеduzеtničkе аktivnоsti. Čеstо su nоvi prоizvоdi i uslugе tеmеlj nа kојimа nаstајu nоvа prеduzеćа pа i privrеdnе grаnе i оblаsti. Tо znаči dа inоvаtivnа аktivnоst trеbа biti ugrаđеnа u strаtеgiјu rаstа i rаzvоја svаkе prеduzеtničkе firmе i privrеdе u cеlini. Tаkо ćе svојu strаtеgiјu zа uspеh prеduzеtništvо vеzаti uz prоgrаmirаnе inоvаciје kоје niје mоgućе оstvаriti аkо prеduzеtništvо niје оriјеntisаnо i nа istrаživаnjе i rаzvој јеr је istrаživаčkо-rаzvојnа аktivnоst trаdiciоnаlnо izvоr inоvаciја. Kаkо је еkоnоmski vеk inоvаciја оgrаničеn, funkciја istrаživаčkоrаzvојnih prоcеsа pоstаје svе kоmplеksniја. Tаkо, uz mеnаdžmеnt, istrаživаčkо-rаzvојnа funkciја (bilо individuаlnа ili krоz instituciје) pоstаје оdgоvоrnа zа dеfinisаnjе budućnоsti prеduzеtništvа. Оnа је оdgоvоrnа zа nоvе prоizvоdе, nоvе tеhnоlоgiје, nоvе pоslоvnе prоcеsе i zа оstvаrеnjе strаtеgiјskih ciljеvа prеduzеtništvа, vеzuјći ih uz inоvаciје. 1 Radosavljević, Ž., Tomić, R. : Menadžment u modernom biznisu, Privredna akademija, Novi Sad, 2007., str. 115.

3

Kao veoma značajna tema u preduzetništvu je inovacija a nеizvеsnоst еfеkаtа inоvаciја i slоžеnоst njihоvе rеаlizаciје imа višе izvоrа2. Оni kојi rеаlizuјu inоvаciје pristupајu inоvirаnju iаkо nеmајu mоgućnоsti dа prеdvidе njеgоvе pоslеdicе, niti svе dеtаljе vеzаnе zа nаčin оstvаrivаnjа еfеkаtа оd njеgа. Stоgа, uspеh u inоvirаnju zаvisi оd spоsоbnоsti inоvаtоrа dа vidi stvаri nа nаčin kојi ćе sе tеk kаsniје pоkаzаti kао isprаvаn, аli sе njеgоvа isprаvnоst nе mоžе unаprеd utvrditi.

Оdrеđеnа snаgа vоljе pоtrеbnа је kаkо bi sе kоncipirаlа nоvа

kоmbinаciја i kаkо bi sе nа nju glеdаlо kао nа stvаrnu mоgućnоst. Mаlо

ljudi spоsоbnо је zа tаkаv nаpоr nаkоn ispunjаvаnjа svојih dnеvnih, čеstо оbimnih, rutinskih оbаvеzа. Pоstојi tаkоđе i rеаkciја оkružеnjа prеmа

inоvаtоrimа. Оnа sе mоžе mаnifеstоvаti u prаvnim i pоlitičkim prеprеkаmа,

аli i u оpštој sklоnоsti društvеnе grupе dа оsuđuје оnе kојi оdstupајu оd uоbičајеnоg pоnаšаnjа. U еkоnоmskој sfеri, оtpоr sе mаnifеstuје krоz

rеаkciјu grupа nеpоsrеdnо pоgоđеnih inоvаciјаmа, zаtim u tеškоćаmа dа sе оbеzbеdе kооpеrаnti i u nаpоrimа dа sе ubеdе pоtrоšаči.

Nаvеdеnе pоtеškоćе u rеаlizоvаnju inоvаciја stvаrајu grаnicu prеkо kоје vеćinа ljudi nе bi mоglа dа funkciоnišе brzо i sаmоstаlnо. Stоgа аktеri kојi rеаlizuјu inоvаciје mоrајu dа imајu kvаlitеtе lidеrstvа, intuiciје i

psihоlоšku sklоnоst inоvаtivnоg pоnаšаnjа, nаsuprоt isključivog оslаnjаnjа drugih nа rutinе.

Šumpеtеrоvа glеdištа о prеduzеtništvu dоbrim dеlоm оblikоvаnа su kао kritikа Vеbеrоvе kоncеpciје о uticајu prоtеstаntizmа nа еkоnоmsku еfikаsnоst оdrеđеnih društаvа, izlоžеnе u dеlu "Prоtеstаnskа еtikа i duh

kаpitаlizmа" iz 1904. gоdinе. NJеgоvа оsnоvnа tеzа sаstојаlа sе u tоmе dа је rаzvој prоtеstаntizmа u pојеdinim zеmljаmа zаpаdnоg svеtа,

uslоvljеn kоmplikоvаnim splеtоm istоriјskih оkоlnоsti, znаtnо dоprinео rаzvојu kаpitаlizmа.

Kоnfrоntirајući sе sа nаvеdеnim Vеbеrоvim shvаtаnjеm, Šumpеtеr

pоbiја njеgоvu hipоtеzu о znаčајu prоtеstаntizmа zа privrеdni rаzvој.

Šumpеtеr је sаglаsаn sа tеzоm dа prеduzеtnik niје nеоklаsični tip аktеrа

2 Prendergast, R. Schumpeter, Hegel and the Vision of Development, Cambridge Journal of Economics, 30, 2006. str. 256

4

kојi sе rukоvоdi mаrginаlnim rаčunоm. Tаkvо pоnаšаnjе оdgоvаrа stаciоnаrnоm stаnju.

1. INOVATIVNOST I KREATIVNOSTI PREDUZETNIŠTVA

Preduzetničko (preduzetnikovo, inovatorovo, inicijatorovo, nosioca odluke, nosioca rizika, biznismenovo, poslovnog kombinatora – što su sve različiti termini koji se susreću u stranoj literaturi i koja označava preduzetnika, odnosno preduzetnikovo ponašanje) ponašanje je oportunističko, s obzirom da je vođeno vrednošću i uvećanjem vrednosti, što znači da uključuje rizik i kreativnu aktivnost u kojoj se ideje pojavljuju u formi stvaranja, razvijanja i transformisanja organizacije.3

Preduzetničko ponašanje je determinisano sklonostima, i to kreativnosti i riziku. Kreativnost je preduzetnička aktivnost kojom se ostvaruju i uvode novine u vidu novih poslovnih ideja, novih proizvoda, novih usluga, novih stvari, novih načina, novih procesa, novih materijala, itd.

Da bi preduzetničko ponašanje bilo svrsishodno, mora biti proaktivno, s obzirom da obavlja poslove koji prenošenjem nove poslovne ideje iz budućnosti u (stvarnost) sadašnjost osigurava sopstvenu opstojnost kompanije. Istovremeno, preduzetnička aktivnost treba da je fleksibilna, da bi se kompaniji obezbedila potrebna vitalnost u smislu organizacione sposobnosti da bude efikasna i efektivna (da se čine prave stvari na pravi način), čime se stvaraju uslovi za kreativnost i povećava sklonost ka riziku.

Suštinu preduzetništva najbolje i najlakše je objasniti koncepcijskim i sadržajnim značenjima tokom njegovog istorijskog razvoja.4

Koncepcijski razvojni period preduzetništva pravi razliku između preduzetništva kao procesa koji se odnosi na izvršavanje aktivnosti od strane preduzetnika kao ličnosti koja nešto preduzima.

Sadržajni razvojni period preduzetništva objašnjava preduzetništvo kao poslovnu aktivnost objedinjavanja potrebnih elemenata, dok se preduzetnik objašnjava kao neko ko poseduje potrebne osobine i karakteristike da takve poslovne aktivnosti može da preduzme.

Koncepcijski period objašnjava suštinu preduzetničke aktivnosti sledeći sledeće osnovne karakteristike:

3 Bird, B.: „Entrepreneurial Behavior, Scott, Foresman and Co“, Gleview Illinois, London, 1989.4 Longenecker, G. J., Schoen, E. J.:“The essence of entrepreneurship“, Journal of sall business anageent, Vol. 13, No 3, 1975., str. 29.

5

Inovacija kao karakteristika preduzetništva se odnosi na modifikaciju postojećeg i uvođenje novog, odnosno na:5

otkrivanje novog tržišta, nove tražnje i nove potrošnje, nove tržišne niše, nove kupovne moći i platežne sposobnosti, itd.;

uvođenje nove organizacione strukture; modifikaciju postojeće tehnologije; uvođenje nove tehnologije; otkrivanje novih izvora energije; modifikaciju postojeće organizacione strukture; uvođenje novih proizvoda ili usluga; modifikaciju postojećih proizvoda ili usluga; otkrivanje novih izvora sirovina; uvođenje novih metoda rada, itd.Preuzimanje rizika kao kartakteristika preduzetništva odnosi se na

podhvate pune neizvesnosti radi sticanja novog profita: potencijalni profit nije moguće u potpunosti predvidiv; predvidivost potencijalnog profita nije izvodljiva usled velikog broja

nepredvidivih okolnosti i faktora koji utiču na njegovo ostvarenje; povećanje stepena umanjenja rizika, ali ne i njegovog potpunog

izbegavanja, omogućeno je primenom savremenih medota i tehnika predviđanja;

poslovne odluke preduzetnika su u principu nesigurne, odnosno, preduzetnik je ,,kockar,, koji ulazi u ,,igru,, sa neizvesnostima;

stepen rizičnosti zavisi od stepena inovativnosti, tj. što je inovativnost veća rizik je veći, tj. što je rizik veći potencijalni profit je veći i neizvesniji.

Nezavisnost u delovanju kao karakteristika preduzetništva omogućuje preduzetniku da deluje kao samostalni inicijator u kontrolisanom i nekontrolisanom okruženju (području poslovnog delovanja, ciljnog tržišta, ciljnom tehnologijom, itd):

nezavisnost preduzetničke inicijative se manifestuje njegovim liderskim perforansama, tj. samo preduzetnik-lider može biti nezavistan u delovanju;

5 Reicshheld, F.F.: “Lead for Loyalty”, Harward Business Review,2001. str. 76.

6

izvestost uspeha preduzetnika zavisi od njegove sposobnosti da konkretne šanse na tržištu pretvori u sopstvene mogućnosti;

preduzetnik treba da zadrži preduzetničku autonomnost kod opredeljivanja ciljeva, resursa i sredstava, zbog činjenice da organizaciju svojeg delovanja osnuje na što većem stepenu pretvaranja vidljivih i konkretnih šansi u realne mogućnosti;

nezavisan preduzetnik treba da je u stanju da ostvari ključne konstituente, tj. da na osnovu uvida u vidljive i konkretne šanse obezbedi potrebne resurse i sredstva.

Slika 1. Preduzetnički motivi

Suština preduzetništva i preduzetnika, pored osnovnih karakteristika inovativnosti, sposobnosti i spremnosti preuziamanja rizika i autonomnosti delovanja kod postavljanja i realizacije ciljeva, može se determinisati i kriterijima motivacije, odnosno, objašnjavanjem nagrade preduzetniku za njegovu preduzimljivost i to.6

6 Longenecker, G. J., Moore, W. C., Petty, J. W.:“Small business management“, An entrepreneural emphasis, South-Western College, Cincinnati, 2000., str. 6.

7

Nagrada preko profita predstavlja oblik preduzetnikove kompenzacije za sve ono što individualni preduzetnik investira u vidu slobodnog vremena, psolovnih ideja i finansijskih sredstava u novi posao. Profit treba da predstavlja nagradu za rizik zbog inicijativnosti i prelaza na posao u sopstvenoj ,,režiji,,. Na taj način šansa za sticanje profita predstavlja motivacioni faktor za veoma veliki broj preduzetnika.

Nagrada usled posedovanja nezavisnosti predstavlja preduzetnika kao ,,gazdu na svojem. Veliki broj preduzetnika je motivisan da saostalno odlučuje, rezuzia rizik i doživljava satisfakciju za uspehe. Biti ,,sam svoj gazda,, predstavlja veoma atraktivan ideal svakog čoveka, bez obzira što nezavisnost ne garantuje samo ugodan život, nego i život put neizvesnosti od neuspeha. Veoma veliki broj preduzetnika poseduje visoku motivaciju da rade bez da se obaziru na potrebne radne napore i potrebno radno vreme. Velik broj preduzetnika u sopstvenoj nezavisnosti vide ogućnosti potvrđivanja sopstvenog života u vidu iskorištavanja stečenih navika.

Nagrada zbog zadovoljstva načinom života usled ljudske prirode da se uživi u sopstveni posao. Ljudske sklonosti da radi na sopstvenim sredstvima radi samopotvrđivanja. Ljudske prirode da se uživa u proizvodu koji je stvorio ili zadoboljstvu korisnika usluge zbog pružene mu vredne usluge. Ljudske prirode da se uživa uspeh i mrzi nesuspeh. Ljudske prirode da bude lider u okruženju.

2. KARAKTERISTIKE PREDUZETNIŠTVA I PREDUZETNIKA

Smаtrа sе dа је tеоriјskо znаčеnjе pојmu "prеduzеtnik" kојi је biо u uоbičајеnој upоtrеbi u Frаncuskој vеć u 17. vеku, dао Kаntiјоn u svоm

dеlu "Еsеј о prirоdi trgоvinе uоpštе" iz 1755. gоdinе, оbјаšnjаvајući trаnsfоrmаciјu fеudаlnоg u tržišni nаčin privrеđivаnjа. Nаimе, iаkо višе niје glаvnоkоmаnduјući privrеdni subјеkt, fеudаlаc u pоmеnutоm prоcеsu јоš

uvеk pоsеduје znаčајаn dео bоgаtstvа i јаvljа sе kао fаktоr trаžnjе nа tržištu, krоz svоје žеljе zа dоbrimа i uslugаmа. Zаdаtаk је uprаvо prеduzеtnikа dа pоmеnutе žеljе idеntifikuје i zаdоvоlji ih krоz prоnаlаžеnjе

оdgоvаrајućih dоbаrа. Оn kаnаlišе dоbrа оd prоizvоđаčа kа pоtrоšаču, pri

čеmu kupuје pо pоznаtој cеni а prоdаје pо nеizvеsnој cеni. Timе

8

prеduzеtnik оbаvljа kооrdinаciјu izmеđu prоizvоđаčа i pоtrоšаčа, snоsеći pri tоm rizik zа svојu аktivnоst7.

Murray je prvi ukazao na čovekovu potrebu (motiv) za postignućem, koja u interakciji sa motivom borbenosti, motivom za prestižom, motivom za samopotvrđivanjem i motivom za dominacijom, postaje osnovna pokretačka snaga njegove aktivnosti, a determiniše je kao veoma složenu potrebu koja se manifestuje u ljudskoj želji:8

da se postigne nešto što je teško ostvariti, da se ovlada i manipuliše stvarima ljudi i idejama,

da se savladaju prepreke i postigne nešto što se ceni, da se takmiči sa drugima, da se istakne pred drugima, da se drugi nadvise, da se ulaže dugo ponavljani napor da bi se ostvarilo nešto što je

teško.

Preduzetnik, u odnosu na zatvorene sisteme organizacione sisteme bez obzira na veličinu preduzeća deluje izuzetno jakom motivacijom koja pokreće sve njegove intelektualne sposobnosti i sva njegova znanja a snagom svoje motivisanosti stalno je usmeren ka razvoju potrebnih veština i povećanju znanja koja su u neposrednoj korelaciji sa njegovom idejom biznisa za koji se opredelio,

Preduzetnik, uvodi proizvodna sredstva u nove kanale, uvodi druge proizvođače iz svoje delatnosti ili grane u nova područja poslovanja, odnosno on zahteva zanje specijaliste koji poznaje problem. Preduzetnik je stimulisan da uvažava nauku, za razliku od države kao kolektivnog preduzetnika, kojoj u zatorenom sistemu ne treba niko drugi do vođa i njegovi poslužnici.

Preduzetnikovi motivi nisu uvek racionalni niti su njegove karakteristike isključivo hedonističke (potrošačke), bez obzira što je vođen nagonom volje da zadovolji svoje individualne potrebe.

Preduzetnika pokreće san, mašta i volja „da se osnuje privatno kraljevstvo, dinastija“9. Čar toga, kaže jedan od osnivača teorije

7 Scrrepanti E., Zamagni S., An Outline of the History of Economic Thought, Oxford: Oxford University Press, 2005. p. 254-2558 Murray, M.A.:“Explorations in Personality“, Oxford Univ. Press, N. Y., 1938.9 Schumpeter J., Theory of Economic Development: An Inquiry into Profits, Capital,Credit, Interest, and the Business Cycle, New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers, 1989(1934)

9

preduzetništva Šumpeter, naročito je velika za ljude koji nemaju druge mogućnosti da se društveno istaknu. Osećanje moći i nezavisnosti ne umanjuju činjenica da su i jedno i drugo najvećim delom iluzija.

Šumpeter je dao suštinske doprinose teoriji privrednih ciklusa i ekonomskog razvoja. Ostao je poznat po pridavanju velike uloge preduzetnicima, odnosno prvi je precizno opisao ulogu preduzetnika u ekonomiji. Razlikovao je inovaciju u opštem smislu od preduzetničke inovacvije. Podvlačio je da preduzetnik vrši inovacije ne samo tako što koristi inovacije drugih, već i uvođenjem novih načina proizvodnje, novih proizvoda i novih oblika organizacije. Ove inovacije, tvrdio je, zahtevaju jednako znanja i hrabrosti kao sam proces inovacije uopšte.Preduzetničke inovacije, tvrdio je izazivaju talase "kreativne destrukcije", pošto one čine zastarelima stare inovacije, ideje, tehnologije, kvalifikacije, opremu, organizaciju. Ova kreativna destrukcija, uključujući i nestanak postojećih firmi i stvaranje novih, uzrokuje progres i uvećanje životnog standarda svih. Borbu za postizanje monopola od strane preduzetnika smatrao je pozitivnom, jer oni tada rade najbolje.

Preduzetnika pokreće i snaga svoje volje za pobeđivanjem, impulsima da se bori, da se čovek pokaže i dokaže superiornijim od drugih, da se uspe ne radi plodova (profita) uspeha, nego radi samog uspeha. Napor i teškoće na koje se nailazi, pri tome, uopšte ne utiču u smislu da se oseća kao razlog za zaustavljanje.

Preduzetnika pokreće osećaj zadovoljstva stvaranja, da se stvari urade, upražnjavanjem čovekove energije i oštroumnosti. Preduzimači su posebni ljudi, egocentrici, koji osećaju zadovoljstvo života samo ako su stvorili novu vrednost za potrošače i ako su stekli novu prednost u odnosu na konkurenciju.

U suštini za većinu istraživača preduzetnika pokreće želja za privatnom imovinom, da se ista pre svega stekne a zatim uveća i da se postigne prednost u odnosu na konkurenciju.

2.1. Opšte karakteristike preduzetnika

Nauka je tokom poslednjih 150 godina (okvir 1.10) uložila ogroman napor sa ciljem da se otkriju i utvrde opšte karakteristike koje poseduje preduzetnik:11

10 Carland, W. J., Hoy, F., Boulton, R. W., Carland, C. J. A., Defferentiating Entrepreneurs from small business owners: A Conceptualization, Academy of Management Review, Vol. 9, No 2, 1984., str. 356.

10

Okvir 1. Istorijski razvoj otkrića karakteristika preduzetnika

Godina Karakteristika Noramtivna Empirijska1848. Podnošenje rizika x1917. Izvor na osnovu formalnog autoriteta x1934. Inovacija, inicijativa x1954. Želja za odgovornosti x1959 Izvor na osnovu formalnog autoriteta x1961. Preuzimanje rizika, razvoj potrebe za

uspehomx

1963. Ambicijoznost, želja za nezavisnošću, odgovornost, samopouzdanje

x

1964. Motiv, sposobnost mišljenja, odnosi sa drugim ljudima, sposobnost komuniciranja, tehnička znanja

x

1971. Merenje (ocenjivanje) rizika x1971. Potreba za uspehom, autonomija,

agresivnost, nezavisnost, priznanja, inovativnost

x

1973. Potreba za statusom x1974. Potreba za kontrolom x1974. Potreba za uspehom x1977. Orijentacija na lične vrednosti x1978. Samopouzdanje, orijentacija na

ciljeve, preuzimanje umerenih rizika, potreba za kontrolom, kreativnost i inovacija

x x

1980. Ambicioznost, poritivno reagovanje na prepreke

x

1981. Potreba za kontrolom, odgovornost, samopouzdanje, preuzimanje malog broja rizika

x

1982. Orijentacija na rast, nezavisnost, orijentacija na udruživanje

x

11 Timmons, A. J., Smollen E. L., Dingee, M. L. A., Jr., New venture creation, A guide to enterpreneurship, Irwin, Homewood, 1985., str. 153-159

11

Usmerenost, opredelenost i upornost. Najveći broj empirijskih studija pokazuju da preduzetnici poseduju visoko izraženu spremnost na žrtvovanje – porodice, životnog standarda, sopstvenog zdravlja, itd. Uporni su i opredeljeni samo da budu bolji od konkurenta kojeg sai odaberu.

Motivacija za uspeh i rast. Preduzetnikova osnovna karakteristika jeste silna motivacija na uspeh i rast preduzeća. Oni pre svega poseduju sposobnost da kreiraju načine (strategije) kako da se igraju novim poslovnim idejama nego spremnost da se zadovolje postignutim i održe dostignuti rezultat.

Orijentacija na ciljeve. Savremeni preduzetnik je sve manje orijentisan na ciljeve i mogućnosti koji su realno ostvarljivi, odnosno, najčešće se postavljaju teško ostvarljivi i visoko ambiciozni ciljevi. Zato i poseduju sposobnost izbora prioriteta i osećajnost da celokupnu energiju usmere prema selekciji mogućnosti čime stiču poseban dar i neprirodno ,,iskustvo,, (iskustvo koje ne proizilazi iz ranijeg načina rada, nego pre svega na iskustvu drugih preduzetnika) kako da ostvare teško postavljene ciljeve.

Inicijativnost i odgovornost. Savremeni preduzetnik se definiše kao nezavisni inovator, inicijator i šampion preduzetničke ekonomije. Zato on nikada ne beži od lične odgovornosti za neuspeh ili uspeh, bez obzira sa koje strane dolazila i kojeg sadržaja i porekla bila, koju uvek kompenzuje visokom radnom inicijativom.

Istrajnost pri rešavanju problema. Preduzetnik treba da je nošen silnim nagonom želje i potrebe da reši probleme i da se što pre orijentiše na šanse i mogućnosti. On se nikada ne plaši teških situacija i pretnji iz okruženja, s obzirom da ga krasi optimizam i upornost pri rešavanju neočekivanih situacija i problema. Savremeni preduzetnik poseduje realnost kod prepoznavanja onoga što stvarno može a šta nije u stanju da učini, kao i sposobnost da se kod rešavanja problema oslanja na ljude koji takve sposobnosti i znanja poseduju.

Istinska realnost. Savremeni preduzetnik poseduje visoko razvijenu sklonost sagledavanja sopstvenih prednosti i slabosti (SWOT-analiza) i sklonost upoređivanja sa najboljim konkurentom (Benchmarking-analiza), pa ga krasi optimalni realizam (on zna ko je i šta je) i osećajnost prema humoru (uvek je veseo).

Osetljivost na povratne informacije (feedback). Savremeni preduzetnik silno je motivisan da sazna kako izvršava zamišljene ciljeve, pa zato ima potrebe za povratnim informacijama. Orijentacija na feedbeck jeste navika učenja na greškama. Zato je savremeni preduzetnik odličan slušalac i slabi orator.

12

Osećajnost za kontrolu. Savremeni preduzetnik osećajnošću za kontrolom postignutih rezultata izbegava ne samo rizike, nego štedi resurse. Takav preduzetnik se malo oslanja na intuiciju i više sile ,,dobrog sna,, - a više na pragatične naučne metode, tehnike i modele, sa ciljem da kod samog sebe i zaposlenih razvije samopouzdanje, ciljnu motivaciju i sposobnost uživanja u uspehu.

Tolerantnost prema dvosmislenosti, spremnost na stresove i neizvesnosti. Savremeni preduzetnik je orijentisan na inovatore i ljude koji vide budućnost, a to su ljudi skloni dvosmislenosti. Takav preduzetnik je uvek spreman na stresove i neizvesnosti, tj. on nikada ne misli na odmor i na penzionisanje.

Spremnost i sposobnost za preuzimanje rizika. Preduzetnik je ,,kockar,, koji se ,,igra,, sa neizvesnostima, ali i čovek-ličnost koja izbegava nepotrebne rizike. Osnovna strategija savremenog preduzetnika jeste da sa drugima učesnicima (finansijskim institucijama, zaposlenim, itd) deli rizike poslovanja, a time i očekivani profit.

Niska potreba prema formalnom društvenom statusu i nagradama. Preduzetnik je pokretan ličnom motivacijom da osnuje i razvija sopstveno preduzeće i da ,,uživa,, u sopstvenom radu i sopstvenom uspehu, što drugim rečima znači da za njega formalna društvena priznanja koju udeljuju drugi ne predstavljaju izazov. Preduzetniku je do statusa i nagrada koji dolaze od strane potrošača i od zaposlenih u vidu njihove lojalnosti prema preduzeću kojeg je osnovao i razvija preduzetnik.

Spremnost učenja na uspesima i neuspesima drugih. Savremeni preduzetnici poseduju karakteristiku učenja na sopstvenim i tuđim greškama i krasi ih sposobnost izbegavanja grešaka koje su učinili drugi. Ljudi koji ne postižu uspehe u pravilu ostaju razočarani, obeshrabreni ili depresivni, što ih nagoni u pesimizam i stvaranje atmosfere u preduzeću koje više nije u stanju da postiže uspehe.

Odlučnost, brzina i strpljivost. Preduzetnik je istovremeno energičan na kratki i vizionar na dugi rok, što od njega zahteva visok nivo strpljivosti i odlučnosti, odnosno sposobnost da preduzeće stvara strpljivim radom na dugi rok.

Visok integritet i poverljivost. Savremeni preduzetnik ciljno je orijentisan na uspeh na dugi rok, pa se je on u tom slučaju pre svega ličnost visokog individualnog integriteta i poverenja najšireg okruženja u kojem ostvaruje postavljene ciljeve.

Sposobnost izgradnje timova. Preduzetnik treba da poseduje naročite sposobnosti, sklonsoti i karakteristike, koje se u savremenim uslovima valorizuju pre svega prema kriterijumima osetljivosti prema

13

ljudima i kreiranju kreativno-stvaralačke atmosfere zaposlenih ka timskom radu.

Zato savremeni preduzetnik treba da je istovremeno: Inicijator. Inicijativnost je sinonim preduzetništva, a onaj koji nije u

stanju da bude inicijator, nije niti sposoban da započne novi poslovni podhvat. Inicijativnost ne znači sao početak novog posla, nego uključuje i rizik na njegovu pripremu.

Inovator. Preduzetnik je inovator po samom sebi, s obzirom da radi prave stvari na pravi način.

Starter. Preduzetnikova bazična karakteristika jeste da traga za novim načinima izvršavanja poslovnog podhvata.

Organizator. Preduzetnik treba posedovati organizatorske sposobnosti, koje uključuju sposobnost izgradnje organizacione strukture koja će biti u stanju da ostvari preduzetničke vizije budućnosti, poslovne misije kao razlog i svrhu postojanja preduzeća i ciljeve poslovanja.

Lider. Preduzetnik treba posedovati liderske karakteristike koje ga bitno razlikuju od saradnika po tome što je u stanju da kreira načine (strategije) realizacije vizije budućnosti, misije kao razloga postojanja preduzeća i ciljeva na odabranom području poslovanja.

Menadžer. Preduzetnik treba da poseduje sposobnosti menadžerskog kombinoranja raspoloživih resursa i spoljnih izvora sredstava, rukovođen kriterijem vidljivih i konkretnih šansi i mogućnosti na tržištu. Preduzetnik treba da je u stanju da odabere ciljeve, planove, model organizacije i provede kontrolu na osnovu validnih informacija i kriterijuma.

Nosilac odluke. Preduzetnik treba da je sposoban da: poslovne odluke donosi tako što odabire područje poslovanja na

kojem će biti moguće ostvariti preduzetničku viziju budućnosti, poslovnu misiju za svrhu i razlog postojanja preduzeća, odnosno

poslovne odluke donosi na osnovu nekoliko jednako dobrih alternativa, na vreme i na osnovu validnih inforacija.

Finansijer. Preduzetnik treba da poseduje što manje novca, a novac da

pretvori u kapital koji donosi profit preduzetniku i njegovu vlasniku. Preduzetnik treba da poseduje naročitu sklonost snošenja rizika. Marketolog. Preduzetnik treba posedovati predstavu o profilu

potrošača, modelu ponašanja potrošača u procesu odlučivanja o kupovini, odnosno da je u stanju da u svako vreme prepozna potrošače svojeg proizvoda ili korisnike usluga koje pruža.

14

Proizvođač. Preduzetnik treba svoj proizvod znati sam proizvesti ili bar posedovati prestavu o toe kakav treba da bude proizvod koji potrošači očekuju i traže.

Radnik. Preduzetnik treba da zna raditi, da mu rad čin zadovoljstvo, stil i način života. Preduzetnik ne treba da se stidi bilo koje vrste rada, bilo da se radi o fizičkom ili umnom kreativnom radu.

Nosilac rizika. Bez sposobnosti i spremnosti na rizik i neizvesnost u turbulentno okruženju nije moguće postati savremeni preduzetnik.

Oportunist i večiti tragač za novim izvorima profita. Bez te karakteristike nema savremenog inovativnog preduzetnika.

Povećanjem broja karakteristika koje treba da poseduje savremeni preduzetnik uvodi i potrebu za interdisciplinarnim obrazovanjem preduzetnika, kao pretpostavke za uspeh u uslovima turbulentnih promena okruženja. Posebno savremena tržišna (poslovna,12 preduzetnička13) ekonomija zahteva od preduzetnika da kounicira sa potrošačima, dobavljačima, zaposlenim, finansijskim institucijama, itd., a da bi to bio u stanju, preduzetnik ne samo što treba posedovati interdisciplinarna znanja, nego i sklonosti uključivanja u poslovni poduhvat kadrova sa posebnim znanjima i iskustvom. Posebna karakteristika koja omogućuje uspešnost inovativnog preduzetnika jeste njegova mentalna sposobnost, što mu omogućuje da logički, kreativno i analitički misli.

2.2. Specifične karakteristike malih preduzetnika

Kada govorimo o specifičnim karakteristikama preduzetnika, onda se najčešće misli na preduzetnike koji deluju u porodičnim, malim i srednjim preduzećima, mada se u teoriji često raspravlja i o specifičnosti karakteristika preduzetnika u velikim preduzećima, korporacijama (korporativni menadžment).

Interes da se objasne preduzetnička ekonomija, inovativno preduzetništvo i preduzetnik kao njihovo uporište rastao je zbog toga što se masovno preduzetništvo u praksi kapitalističkih privreda pojavilo u periodu narastanja zahteva radnika za humanizacijom uslova rada, smanjivanje radnog vremena i povećanjem plata. 12 Galogaža, M., Teorija tržišta, MM College, Novi Sad, 2003.13 Galogaža, M., Preduzetnička ekonomija, MM College, Novi Sad, 2001.

15

Preduzetnik se, nasuprot radnicima (koji na tržištu nude svoju radnu snagu), pojavio kao osoba voljna da radi ne pitajući za uslove rada i radno vreme, niti tražeći bilo kakvu platu. Drugim rečima, preduzetnik je bio voljan da radi bez plate, u nadi da će je sam uspeti zaraditi. Postoje teoretirači, filosofi i sociolozi, s obzirom na model organizacije i sistem funkcionisanja građanskog demokratskog društva sa kapitalističkom ekonomskom doktrinom na čijem se piramidalnom vrhu nalazi finansijski sistem (izvan bilo kakve političke i socijalne kontrole), koji smatraju da je preduzetništvo najveća prevara čovečanstva, kojeg su osmislili finansijski magnati, stvarajući zabludu ljudima da rade na svojem, a u suštini rade za finansijsku oligarhiju.

Preduzetnik, nošen nagonom volje da kreira novi sopstveni posao, budući ne raspolaže finansijskim sredstvima, uzima kredit stavljajući sve što ima i sve što je za taj novac kupio pod hipoteku, radeći u nadi da nadi za sebe, a u stvari radi za banku ili neku drugu finansijsku instituciju. Retki i odabrani uspevaju da se oslobode finansijske oligarhije, a oni koji to uspeju i sami postaju finansijski oligarsi. Istorijske primere stvaranja finansijske oligarhije, s jedne strane, u odnosu na milione sitnih preduzetnika, s druge strane, imamo u svim post-komunističkim državama, a eklatantni su slučajevi u Ruskoj Federaciji (sa devet oligarha, koji poseduju milijardske vrednosti, bez mogućnosti da se uđe u to sa kojim finansijskim sredstvima raspolažu) i u Republici Srbiji (sa tri oligarha, koji poseduju milijardske dolarske vrednosti, bez mogućnosti da se uđe u tokove finansijskog poslovanja), gde šačica ljudi kontroliše najveću novčanu masu i prirodne resurse. Još izrazitiji primeri su u Republici Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Pri tome treba imati u vidu činjenicu da se savremena nauka i politička praksa čak i ne usuđuje da otvori prethodna pitanja, bez obzira što njihovo rešavanje postaje ključno za funkcionisanje savremene države. Naime, rešavanje je pretpostavka osnivanja novih građanskih demokratskih država radi njihovog konkurentskog pozicioniranja na svetskom tržištu.

Termin mali preduzetnici, bez obzira na njihovo formalno obrazovanje i stečenu profesiju, najčešće označava osobe sposobne i motivisane da započnu novi poduhvat sa neizvesnim rizikom, mali posao ili mali poduhvat, a karakterišu ih sledeće specifičnosti:14

glavni motivi za započinjanje malog posla su: očekivanje uspeha, mogućnost da se mali posao započne, zadovoljstvo od posla sa ličnim stvarima,

14 Hisrich, D. R., Brush, C.:“Characteristics of the Minority entrepreneur“, Journal of Small Business Manageent, Vol. 24, No. 4, 1986., str. 1-8.

16

nezadovoljstvo postojećim statusom, osnovni razlozi za započinjanje malog posla su: interes da se osnuje sopstveni posao u području u kojem postoji

iskustvo i poslovne veze (58%), frustriranost postojećim poslom (32%), otpuštanje sa postojećeg posla (5%), menadžersko iskustvo (6%), itd. osnovni problemi koji stoje na putu započinjanja malog posla su: nepostojanje iskustvo u vođenju posla, nepostojanje iskustva samostalnog rada, nepovoljno finansijsko stanje, nedostatak iskustva sa planiranjem finansija, teškoće kod dobijanja kreditnih linija, lični problemi, nepostojanja formalnog obrazovanja, itd.Svako preduzetništvo je povezano sa rizikom kojeg nisu skloni

preuzeti ljudi bez samopouzdanja i vereovanja u samoga sebe, što se može označiti kao osnovna karakteristika preduzetnika. Preduzetnik je u tom smislu ličnost sklona neizvesnom rezultatu, ali sa verom da će rezultat biti pozitivan.

2.3. Preduzimač i preduzetnik (intrapreneur)

Kada raspravljamo o preduzimačima, preduzetnicima, menadžerima i uopšte o inovativnom preduzetništvu, važno je imati u vidu razlike koje postoje kod ovih pojmova nastalih s naslova njihovog ponašanja kod poslovnih podhvata 15. Najpre treba uočiti razlike koje postoje između preduzimača koji započinje novi posao na sopstvenim sredstvima od preduzetnika koji započinje posao u već postojećem preduzeću sa tuđim sredstvima i klasičnog menadžera koji uglavnom posluje temeljem menadžerskog ugovora u tuđe ime i za tuđi račun.16

Preduzimač je ličnost koja započinje novi sopstveni mali posao sa sopstenim resursima i sopstvenim ciljevima. Preduzimač je individua koja bez obzira na potencijalne osniva sopstveni mali posao sa namerom da ostvari dugoročne ciljeve. Preduzimač je ličnost koja raspolaže sopstvenom

15 Hisrich, D. R., Entrepreneurship, Interpreneurship, American Psychologist, Vol. 45, No. 2, 1999., str. 218.16 Carland, W. J., Hoy, F., Boulton, R. W., Carland C. J.A. :“Defferentiating Entrepreneurs from small business owners: A Conceptualization“, Academy of Management Review, Vol. 9, No. 2, 1984., str. 385.

17

idejom i sopstvenim kapitalom i koji bez obzira na perspektivu malog posla istog započinje, tako da psotaje najveća žrtva u slučaju promašaja.

Preduzetnik (intrapreneurs) kod započinjanja posla u postojećem ili novo osnovanom preduzeću, ima u vidu sopstvene resurse i spoljne izvore sredstava sa kombinovanim ciljevima (sopstvenim ciljevima i ciljevima finansijera).

Preduzetnik je ličnost koja započinje posao imajući u vidu ostvarenje profita za sebe radi rasta preduzeća i dio profita za vlasnika finansijskih sredstava.

Preduzetnik koji započinje poslovnu aktivnost u postojećem preduzeću treba da poseduje određene karakteristike od kojih se izdvajaju: kreativnost, sposobnost komuniciranja, posedovanje vizije, sposobnost vođenja poslova. Kreativnost menadžera je usko vezana za sposobnost inovativnih rešenja sa kojima ostvaruje manje ili više uspešno svoju viziju bitznisa. Od njegove kreativnosti može da ima koristi čitava organizacija, preduzeće ili korporacija ako je deo njih, na taj način što njegova kreativnost podstiče inovativnost mnogih drugih članova u okviru organizacije.17

da je kreativan, odnosno da podstiče inovativnost kod drugih, da poseduje sposobnost uočavanja eksternog i internog

okruženja, da je vizionar i lider, da je ličnost sa velikim snovima budućnosti, da je fleksibilan, da poseduje međunarodno iskustvo, da poseduje sposobnost podsticanja timskog rada i

multidisciplinarnost, da je uporan i istrajan u postavljanju novih preduzetničkih

podhvata, da je otvoren na pomoć sa strane, da kreira i ohrabruje otvorenu raspravu o problemima, da kreira opcije za strategijski menidžment, itd. Preduzetnik koji započinje poslovnu aktivnost u već postojećem

preduzeću treba da stvori odgovarajuću preduzetničku klimu: preduzeće treba pripremiti da posluje u uslovima brzih tehnoloških

promena, odnosno da se u njemu podstiču nove poslovne ideje i novi poslovni podhvati;

17 Hisrich, D. R.:“Entrepreneurship – Intrapreneurship“, American Psychologist, February, 1990., str. 219-220.

18

preduzeće treba da ohrabri i podstiče eksperimentatore na kreiranje novih proizvoda i novih usluga, pri čemu su dozvoljene određene greške;

preduzeće treba da obezbedi slobodno i kreativno rešavanje problema;

svi raspoloživi resursi preduzeća treba da se nalaze na raspolaganju kreativnih ljudi;

preduzeće treba stimulisati interdisciplinarni i timski rad; preduzetništvo treba da se osniva na dobrovoljnosti; preduzetno usmerene ljude treba posebno stimulisati i nagraditi, s

obzirom da oni predstavljaju osnovu za nove profite; preduzeće u celini treba da je fleksibilno organizovano kako bi se

kreativnim radom moglo doći do novih poslovnih ciljeva i novih poslovnih područja delovanja, tj. nove preduzetničke vizije budućnosti i nove poslovne misije kao svrhe i razloga postojanja preduzeća.

Evidentno je da postoje bitzne razlike u ponašanju između tradicionalnog menadžera, preduzimača i preduzetnika, koje se svode na sledeće:

Tradicionalni menadžer na osnovu menadžerskog ugovora ispunjava ciljeve vlasnika tako što posluje u tuđe ime i za tuđi račun. Tradicionalni menadžer je tradicionalno usmeren na ostvarivanje kratkoročnih ciljeva.

Menadžer je pretežno motivisan ka nagradama koje slede za uspešno izvedeno poslovanje za tuđ raču i u tuđe ime, dok je preduzetnik najčešće motivisan potencijalnom nezavisnosti i mogućnsoti da kreira sopstveni posao.

Menadžer je dominantno orijentisan na uspeh (investiranje i ostvarivanje profita) u kratkom roku, dok su preduzetnici i preduzetništvo orijentisani na dugi rok. Menadžeri po svaku cenu nastoje da izbegnu greške i neuspehe,

dok preduzetnici svoju aktivnost izvode na sopstvenom iskustvu i tuđim greškama.

Preduzetnici poseduju sposobnost i spremnost da na sebe preuzmu rizik, dok takvu karakteristiku u celini ne poseduju menadžeri.

Empirička istraživanja su potvrdila da kod malih preduzetnika postoji visoko izražena sklonost i sposobnost identifikovanja sa poslovnim podhvatom, na osnovu čega se opravdano izvodi zaključak da je malo

19

preduzeće po činjenici preduzetno orijentisano, s time da se po veličini preduzetna preduzeća mogu međusobno razlikovati.

Ključni faktori po kojima se razlikuje preduzetno orijentisano malo preduzeće od nepreduzetnog menidžmenta su intenzitet inovacije, sklonost preuzimanju rizika i postojanje ili nepostojanje strategijskog menidžmenta.

3. PROCES PREDUZETNIŠTVA

Ključni elementi preduzetničkog procesa su preduzetnik, biznis ideja i resursi potrebni za njenu realizaciju.

20

Imajući u vidu da većina autora definišu preduzetnika kao osoba koja ima poslovnu ideju i zna da se adekvatno organizuje u cilju njene realizacije to upravo implicira da se preduzetnik nalazi u centru preduzetničkog procesa. To nam zapravo daje pravo da budemo isključivi i da kažemo da je preduzetništvo pre svega praksa i da ima smisla samo u slučaju kada se u praksi ostvaruje putem odgovarajućih preduzetničkih strategija, u ostvarivanju postavljenih ciljeva.

Preduzetništvo sa stanovišta procesa nužno prolazi kroz sledeće karakteristične faze:

ocenjivanje ličnih vrednosti preduzetnika, identifikovanje mogućnosti, planiranje i izvršavanje, te analiza i ocena potreba za novim promenama.18

Slika 2. Proces preduzetništva

Ocena ličnih vrednosti preduzetnika odnosi se na analizu ličnih karakteristika koje su neophodna pretpostavka za uspeh. Preduzetnik treba da sam ili uz pomoć instruktora pre započinjanja novog posla da oceni svoje prednosti (koje valja iskoristiti) i slabosti (koje treba otkloniti).

18 Cunningham, J. B., Lischeron, J. :“Defining entrepreneurship“, Jornal of Sall Business Management, Vol. 29, No. 1, 1991., str. 57.

21

Identifikovanje, otkrivanje i kreiranje šansi i mogućnosti treba da ukaže na tehničke i međupersonalne sposobnosti koje treba da ima preduzetnik da bi se ciljno usmerio i motivisao radi započinjanja novog posla.

Planiranje vizije budućnosti i poslovne misije kao svrhe postojanja novog preduzeća sa izvršavanjem postavljenih ciljeva potrebno je uraditi fazno, već prema uobičajenim naučnim metodologijama.19

Analiza i ocena potreba za promenama predstavlja kontinuelni proces kontrole ostvarivanja preduzetničke vizije budućnosti, poslovne misije kao svrhe i razloga postojanja preduzentičkog društva i tržišnih ciljeva, odnosno poslovne i razvojne politike, načina (strategija), metoda i tehnika poslovanja.

Suština procesa preduzetništva svodi se na kontinuelno podsticanje preduzetnika da preuzme na sebe odgovornost za kreiranje novih vrednosti za potrošače koje ovi očekuju i novih prednosti u odnosu na konkurenciju koju ovi ne očekuju, tj. na variranje, modificiranje i inoviranje postojećih proizvoda, odnosno razvoj i lansiranje na tržište novih proizvoda, novih usluga, novih procesa, novih tehnologija, novih materijala, novih ideja i angažovanje svežeg kapitala, itd.

Preduzetnički proces se pre svega odnosi na procesiranje novih poslovnih ideja i novih proizvodnih procesa, ocenjivanje ličnosti preduzetnika, itd., kako bi preduzetnik bio u stanju da shvati kada je nastupilo vreme u kojem sopstveno preduzetničko malo preduzeće treba da se transformiše u akcionersko, odnosno kada ga treba prevesti u preduzetno-menadžerski vođeno društvo.

Suština savremenog preduzetništva svodi se na sposobnost individualnog preduzetnika da poseduje meru svojih mogućnosti, te da oceni kada više nije sposoban i kada je potrebno da svoje znanje, ideje i imovinu udruži sa drugima. Procesi savremenog preduzetništva nije ništa drugo do timski rad, koji omogućuje redistribuciju rizika.

4. PREDUZETNIČKE STRATEGIJE

19 Galogaža, M. & M. :Kako sastaviti poslovni (business) plan?, MM College, Novi Sad, 2001.

22

Opšta (globalna) strategija složenog poslovnog sistema ili podsistema orijentisana je na izbor načina rasta i razvoja preduzeća kao poslovnog sistema; strategije pojedinih podsistema (profitnih jedinica) orijentisane su na izbor načina usklađivanja proizvodnog programa i asortimana sa tržišnim sistemom; dok su funkcionalne strategije orijentisane na pojedine poslovne funkcije koje treba da obezbede sinergiju unutar i između poslovnih funkcija.

Moguće je razlikovati četiri osnovne (globalne, generalne) strategije preduzetnički vođenog društva:

Strategije stabilizacije i ekspanzije poslovanja, odnosno redukcije i kombinovane strategije.20 Strategiju stabilizacije ili stabilnog rasta karakteriše zadovoljavanje preduzetničkog društva sa dosadašnjim rezultatima poslovanja, kako u pogledu obima, strukture delatnosti, tako i sa aspekta ostvarenih rezultata poslovanja (profita).

Strategije orijentisane na povećanja tržišnog učešća, rasta preduzeća, kontrakcije na tržištu, preorijentacije, te likvidacije i dezinvestiranja. Strategija ekspanzije ili ekspanzivnog rasta predpostavlja široki front izvora rasta i ofanzivi pristup njihovog aktivisanja, tako što preduzetničko društvo uvećava obim svog poslovanja širenjem tržišta, uključujući i nove aktivnosti i delatnosti na tržištu.

Strategije orijentisane da se bude prvi i najbolji na tržištu, pogoditi ih tamo gde nisu jaki, pronaći i osvojiti tržišnih "niša" i strategija promene karakteristika proizvoda, tržišta ili privredne grane.21 Strategija redukcije ili preorijentacije ili smanjivanja oblima, asortimana ili tržišta primenjuje se u situaciju kad su ugrožene ove pertormanse, bilo internim ili eksternim uzročnicima, pa je društvo prisiljeno da traga za novim područjima koja treba da amortizuju uticaj nepovoljnih okolnosti preokretanjem situacije na bolje.

Strategije opšteg vodstva u troškovima, diferenciranja proizvoda i usluga i strategija fokusa ili usredsredenosti na određenu tržišnu nišu (segment).

Uopšteno strategije preduzetnički vođenih društava u savremenim su uslovima usmerene na to da se osvoji vodeća pozicija u privredi, ako ne i potpuna dominacija na nekom širem tržištu, grani ili najmanje na odredenom ciljnom tržištu (niši); što podrazumeva istovremeno kombinovanu upotrebu najrazličitijih strategija stabilizacije, redukcije i

20 Dorfman, R., Steiner, P. : „Optimal Advertising and Optimal Quality“, American Economic Review, November, 1954.21 Stonich, J.P. : „Zero-Base Planning and Budgeting: Improved Cost Control and Resource Allocation“, Dow-Jones-Irwin, Homewood, Ill., 1977.

23

ekspanzije, odnosno njihovog kombinovanja sa strategijama povećanja tržišnog učešća, strategiju opšteg vođstva u troškovima i strategiju horizontalnog i vertikalnog rasta preduzetničkog društva.

U tom smislu ograničenja (reper) za marketing-odluke predstavljaju tri osnovna dugoročna preduzetnička cilja: strategija rasta, strategija razvoja i strategija opstanka preduzetničkog društva.

1. Odluka o izboru strategije rasta društva uglavnom je kvantitativnog karaktera, s obzirom da menidžment raspoložive resurse preduzetničkog društva usmerava ka povećanju ekonomije obima.

2. Strategija razvoja podrazumeva da su raspoloživi resursi usmereni ka kvalitativnim ciljevima, koji se ulažu u brži razvoj, savremenu tehnologiju, efikasnu organizaciju i marketing, i slično.

3. Odluka o strategiji opstanka preduzetničkog društva podrazumeva da se raspoloživi resursi usmeravaju ka zadržavanju dostignutog nivoa.

Međutim, istovremeno je moguće da menidžement donese odluku o kombinovanim ciljevima, odnosno kombinovanim strategijama, tako što će na određeni period definisati strategiju opstanka, radi akumuliranja i reorganizovanja resursa, da bi potom primenili strategiju razvoja ili rasta.

4.1. Specifične preduzetničke strategije

Izbor preduzetničkih strategije vezano je odlučivanje.Postoje brojne individualne preduzetničke, menadžerske (izvršnog menadžera) i kolektivne menadžerske odluke, na primer, upravnog odbora preduzetničkog društva.

Odluke po mestu realizacije mogu biti interne i eksterne; interne se odnose na promenu stanja u društvu i nisu mnogo zavisne od okruženja; dok su eksterne odluke (izbor tržišta, itd.) uglavnom zavisne od marketing-okruženja. Sa aspekta odlučivanja odluke mogu biti strateške, taktičke i operativne.

4.1.1. Strategijske, taktičke i operativne odluke

24

Strategijske odluke su orijentisane na dugi rok, stepen rizika veći, u pravilu su centralizovane, s obzirom da ih donose uži menidžment (upravni odbor, na primer). Formulisanje strategija odnosi se na izbor ciljeva prema kojim se kompanija želi kretati, zadataka koje treba obaviti da bi se dospelo prema odabranim ciljevima, te sredstava kojim će se realizovati postavljeni ciljevi i zadaci. Strategija treba da je razrađena u posebne programe (taktičke odluke) za uspešnu primenu, u okviru kojih se vrše određena prilagođavanja (korekcije) ukoliko se njima postavljeni ciljevi ne postižu efikasno. Strategije i s tim u vezi odluke moguće je prikazati u bezbroj varijanti, međutim, u marketing-literaturi su postavljene tri generičke vrste što pruža dobru polaznu osnovu za strategijsko razmišljanje, a to su strategije orijentisane na troškove, strategije orijentisana na diferencijaciju i strategije orijentisane na fokusiranje22.

Strategije orijentisane na troškove, kada se nastoje postići što niži troškovi poslovanja i marketinga, tako da se mogu imati niže cene od konkurenata i steći veliko tržišno učešće. Preduzetnici koji se odluče za jednu od ovih strategija treba da su dobro organizovane i da poseduju fleksibilan menidžment tako da uspevaju racionalno postaviti istraživanje i razvoj, nabavu, proizvodnju, prodaju i fizičku distribuciju, što pretpostavlja da je potrebno manje napora uložiti u marketing.

Strategije orijentisane na diferencijaciju pretpostavljaju usredotočenje na postizanje vrhunskih dostignuća u vekom važnom području za kupca kojeg vrednuje tržište u celini. Preduzetnik nastoji da postane lider u istraživanju, razvoju i tehnologiji, kvalitetu, oblikovanju, pružanju usluga, itd., te na taj način stvaranje difereciranih prednosti u odnosu na konkurente u pružanju nekih vrsti koristi za kupca.

Strategije orijentisane na fokusiranje podrazumevaju usredotočenje na jedno ili više ciljnih tržišta umesto na ukupno tržište. Preduzetnik nastoji otkriti potrebe, želje, probleme, zahteve, očekivanja i preferencije određenih ciljnih tržišta i fokusirati se na kupce jednim od oblika diferenciranja u odnosu na konkurente.

Taktičke (programi realizovanja strategije) odluke se donose na kraći rok, stpen rizika i neizvesnosti je niži od strateških odluka, manje su centralizovane, a donosi ih u okviru strateških odluka kombinovanja instrumenata marketing-miksa niži menadžeri.

Operativne odluke su one koje se često donose, rizik i neizvesnost su mali, kratkog su veka trajanja, i prema donosiocima su veoma

22 Porter, Michael E. : Compative Advantage, New York, THE Free Press, 1985.

25

decentralizovane, uključujući i odluke izvan menadžerskog sastava organizacione strukture preduzetničkog društva.

Marketing odluke odnose se na kombinovanje raspoloživih resursa u smislu sticanja zajedničkih vrednosti (Shared Values), koje prema McKiinsey-u sačivanja hardware (strategija-Stratey, struktura-Structure i sistem-Systems) i software (stil-Style, kadrovi-Staff i umeće-Skill vođenja):

Zajedničke vrednosti sastoje se u tome da zaposlene pokreću iste vrednosne orijentacije, vizija i misija; stil znači da zaposleni imaju zajednički način ponašanja i razmišljanja; umeće znači da su zaposleni ovladali potrebnim znanjem za provođenje strategije i programa; kadrovi znači da su u preduzetničkom društvu zaposleni sposobni ljudi, dobro obučeni, te raspoređeni na poslove i radne zadatke na kojima će njihovo znanje, iskustvo i mudrost doći do izražaja. Preduzetničke strategije je potrebno prevesti u marketing (tržišne) operativne načine kombinovanja instrumenata marketing-miksa.

Sve u celini to sačinjava korporativnu kulturu izraženu kroz strategiju i programe. Prema tome, odluke u marketingu su veoma kompleksne i imaju uticaja na celokupno ponašanje preduzeća.

4.1.2. Strategija biti prvi i biti najbolji

Biti prvi, ali istovremeno i najbolji: predstavlja par excellence preduzetničku strategiju, ali nije najčešća, s obzirom da sobom nosi brojne neizvesnosti, rizike i opasnosti. Međutim, ako se uspe, donosi najveće nagrade (profite) autoru. Strategija podrazumeva postavljanje ambiciozne preduzetničke vizije i poslovne misije sa ciljevima čije ostvarivanje zahteva osmišljavanje nečeg do sada nepoznatog.

Zahteva promišljenu i pažljivu analizu svih relevantnih tehnoloških, ekonomskih, socijalnih i psiholoških faktora koji utiču na proizvod, tržište, tražnju, itd. Suprotno, strategija ,,biti prvi, ali istovremeno i najbolji,, je osuđena na propast. Iskustvo prakse govori da ova strategija ima male izglede da uspe, a glavni razlog što nakon problema koje preduzetnik susreće u realizaciji, nastupa umanjenje nagona volje, nedostaju resursi, posebno finansijska sredstva. Najkraće rečeno ova strategija prosto mora odmah da pogodi cilj, ili će potpuno promašiti.

Primena ove strategije ne dozvoljava držanje visokih cena. Naprotiv, usavršavanjem i ekonomijom obima potrebno je sniziti cene svog proizvoda i na taj način odbiti konkurenciju.4.1.3. Strategija gađanja tamo gde nas ne očekuju

26

Pogoditi ih tamo gde ne nas najmanje očekuju (nisu jaki, sigurni, itd.): opisuje se u dve varijante:

Kreativna imitacija (Levitt) danas je najrazvijenija i to kod onih velikih (IBM kada je ukrao Aple ideju personalnog kompjutera), koji čekaju da neko drugi izmisli nešto novo, ali nešto što je samo približno upotrebnoj vrednosti inovacije. Onda stupaju u kaciju, brzo izlaze sa konačnim rešenjem, brzo izlazi na tržište i na njemu ,,pokupi kajmak,,. Kreativni imitator, za razliku od nosioca originalne nove ideje, novom proizvodu, usluzi, stvari ili ideji uvek pristupa sa aspekta potrošača, dodajući mu nešto što kod originala nema, što imitaciju u očima potrošača čini novom vrednosti.

Preduzetnički džudo podrazumeva primenu stvorene inovacije u sredini u kojoj nije otkrivena. Ovo je najmanje rizična strategija, jer je inovacija stvorena primenom novog znanja, ali do njene realizacije u sredini otkrića ne dolazi iz konformističkih razloga ili loših navika, kao na primer:

NIH – Not Invented Here – nije ovde pronađeno, sprečava neke kompanije da preuzmu ono što obećava;

Želja da se na brzinu ubere profit (skine kajmak) na odabranom tržištu;

Preterano verovanje u kvalitet, sprečava kompaniju da uđe u novi posao, koji je po ,,kvalitetu,, ispod nivoa;

Negativan odnos prema tzv. premijskim cenama, bez obzira da li bile visoke ili niske;

Preterano verovanje u etablirane poslove i afirmisane proizvode, u kojem slučaju se ne reaguje na pojave neočekivanog uspeha ili neuspeha, pojave novih tehnologija ili zbog uspavanosti lidera – monopoliste na tržištu.

4.1.4. Strategija pronalaženja ekoloških niša

Pronalaženje i osvajanje specijalizovanih (ekoloških) niša: postoje najmanje tri takve preduzetničke strategije:

Strategija ,,naplatne rampe,, u retkoj je primeni kod epohalnih tehnoloških otkrića ili monopolista na sirovinu ili tržište. Strategija podrazumeva proizvod koji mora da bude bitan za čitav proces podmirenja potrebe, rešavanje problema ili ispunjavanje zahteva ili očekivanja potrošača. Koliko god nosi profite, ona je i opasna, u slučaju da se desi neočekivani događaj.

27

Strategija specijalizovanih veština-znanja nastaje i razvija se oko jednog proizvoda ili jedne usluge, a podrazumeva osvajanje tržišnih niša na bazi ekonomije tehnoloških znanja ili cilja, kada se na bazi specijalizacije stiče vodeća pozicija u globalnim razmerima. Ove kompanije manje samostalno istupaju na tržištu građana, a više su orijentisane prema poslovnom tržištu, što ih čini ranjivim, jer u slučaju poremećaja u privrednoj grani, one takođe propadaju. Budući se nalaze na poslovnom tržištu, da bi opstali na tržišnoj niši, moraju stalno da usavršavaju i poboljšavaju svoje stručnosti, tj. da razvojno prate industrijskog kupca.

Strategija specijalizovanih tržišta nastaje na bazi dobrog poznavanja tržišta i primene ekonomije zananja i cilja prema potrošačima. Naime, strategija ima u vidu potrebe, želje, probleme, zahteve, očekivanja i konflikte kupaca, te, razvijajući odgovarajući proizvod ili uslugu sa novom vrednosti za potrošače, osvaja i zadržava tržišnu nišu.

4.1.5. Strategija promena ekonomskih karakteristika poslovanja

Promena ekonomskih karakteristika poslovanja, polazi od diferenciranja u odnosu na konkurenciju u vezi proizvoda, tržišta, tražnje ili privredne grane, a osniva se na četiri različite strategije:

Strategija kreiranja koristi polazi od pitanja: šta potrošači od koristi traže?; šta potrošačima treba?; šta potrošači žele? šta potrošači očekuju?; koji su problemi potrošača?; koji konflikti muče potrošače?Ako se kreira korist koju potrošači očekuju, cena je irelevantna, s

obzirom da koristi služe potrošaču svrsi koju podmiruje, uklanja, rešava, zadovoljava i ispunjava.

Strategija utvrđivanja cene koju je kupac voljan platiti bazira se na premisi da proizvod, usluga, stvar ili ideja vredi onoliko koliko kupac misli da vredi a ne onoliko koliko stvarno košta. Cena treba da je ,,sitniš,, koji je voljan svako da da – ona treba da odražava kupčev ponos koji on bespogovorno plaća.

Strategija prilagođavanja društveno-ekonomskoj realnosti potrošača osniva se na pretpostavci da je potrošač racionalan i da zna šta kupuje.

4.1.6. Tržišne preduzetničke strategije

28

Strategija isporuke onog što za klijenta predstavlja pravu vrednost osniva se na pretpostavci da se potrošaču isporučuje proizvod, usluga, stvar ili ideja kao celoviti sistem koji podmiruje njegove potrebe, uklanja njegove želje, rešava njegove probleme, zadovoljava njegove zahteve, ispunjava njegova očekivanja i hijerarhijski organizuje kupčeve konflikte u korist preduzetnikove ponude sistema.

4.1.6.1. Proces formulisanja tržišnih strategija

Marketing-strategija je ključna planska odluka kojorn se, polazeći od preduzetničke vizije i misije, ciljeva i zadataka preduzetnički vođenog društva, preciziraju načini (sredstva) njihovog realizovanja.

Marketing-strategija je istovremeno nauka, metode, tehnike i veština racionalnog reagovanja društva na zbivanja u marketing-okruženja, definisanih kao tržišne šanse na strani potražnje, i osmišljeno korišćenje raspoloživih resursa, defnisanim kao mogućnosti društva na strani ponude, da se ostvare postavljeni poslovni i marketing ciljevi.

Proces formulisanja strategije sastoji se od četiri međusobno povezane faze:

Sagledavanja strategijskih dimenzija - sredine u kojoj se obavlja marketing-aktivnost, te prirodnih i radom stvorenih resursa preduzeća, uključujući sistem vrednosti, tj. verovanja, ubeđenja i stavove koji preovlađuju u preduzeću;

Istraživanje i identifikovanje strategijskih mogućnosti - konkretnih šansi na odabranom tržištu, opasnosti i trendova marketing-sredine, te snage i slabosti potencijala {ire društvene zajednice;

Ustanovljavanje strategijskih mogućnosti - tj. utvrđivanje šta je moguće da preduzetnički vođeno društvo s obzirom na prirodne i radom stvorene resurse i stanje marketing-sredine;

Odabiranje vizije budućnosti, poslovne misije kao svrhe postojanja, ciljeva i zadataka društva na tržištu, odnosno u modelu socijalne organizacije društva, te identifikovanje strateških sredstava preduzeća.

Proaktivno preduzetnički upravljano društvo kapitala nastoji da poseduje strategijsku inicijativu, da bi iskoristilo i kontrolisalo vreme i mesto akcije na tržištu, te da bi efikasno i efektivno iskoristilo svoje ograničene resurse (da radi prave stvari na pravi način), a sa osnovnim ciljem da bi

29

ostvarilo konkurentsku prednost alokacijom faktora proizvodnje na sategijski pravac razvoja i rasta preduzeća.

Strateški menidžment poseduje orijentaciju na strateške ciljeve i zadatke u okviru definisane preduzetničke vizije i misije društva, a naglasak je na promenama izvora uticaja i metode kojima se menadžeri koriste u vođenju društva što ukazuje da je težište upravljanja društvom na metodologiji uvođenja promena. Istovremeno, strateški menidžment poseduje bitno novo shvatanje kod ocenjivanja uspešnosti društva, a koje uključuje i orijentaciju na minimiziranje rizika u poslovanju sa participativnim upravljanjem bez učešča menadžera.

Proaktivni upravljano preduzetničko društvo sa implementiranim strateškim menidžentom, bavi se kreiranjem mogućnosti u okviru datog marketing-okruženja, a ne rešavanjem problema. Ključni problem strateškog upravljanja preduzetnički vo|enog društva jeste orijentacija na strateške ciljeve i zadatke, a koja istovremeno uključuje i odabir načina (sredstava) njihovog realizovanja.

S jedne strane se radi o koncentraciji na pojedinačni posao s malom ili nikakvom diverzifikacijom, zatim delimična ili potpuna vertikalna integracija svih delova društva, te provođenje srodne (related) ili nesrodne (unrelated) diverzifikacije tržišnog poslovanja preduzetničkog društva. Bez sumnje je da to označava potpuno napuštanje nelikvidnog poslovanja društva i koncentrisanje težišta društva prema portfolio restrukturiranim strategijama.

Ciljevi se definišu na bazi odgovora na pitanja: koja su naša ciljna triišta i ko su naši ciljni kupci, te šta bi trebalo da bude naša preduzetničko-kreativno-stvaralačka aktivnost u smislu podmirenja njihovih potreba, uklanjanja njihovih želja, rešavanje njihovih problema, zadovoljavanje njihovih zahteva i ispunjavanja njihovih očekivanja iz vidljive organizacije preferencija ili uticaja na hijerarhijsko organizovanje preferencija, a da bi se došlo do njihove trajne naklonosti (lojalnosti) prema društvu, marki proizvoda, uslugama, stvarima i idejama.

Na taj način marketing-strategija prelazi u promenu stanja: s jedne strane proces definisanja rešenja na bazi rezultata istraživanja i oblikovanja instrumenata marketing miksa kojim će se postavljeni cljevl ostvariti a s druge strane proces promene stanja uvođenjem i primenom novih rešenja, u odnosu na rešenja i instrumente marketig-miksa koji su primenjivani u prethodnom razdoblju.

5. MODELI PREDUZETNIČKIH AKTIVNOSTI

30

Preduzetničku aktivnosti su veoma složene, posebno u turbulentnim uslovima i u uslovima ograničenih spostvenih resursa i spoljnih izvora sredstava, tako da ih nije moguće ocenjivati samo na osnovu jedne karakteristike. Zato se kod analize preduzetničkih aktivnosti polazi od kombinacije većg broja karakteristika, najčešće se u literaturi uzimaju u obzir tri do četiri karakteristike, tj. trodimenzionalni model koji u obzir uzima tri karakteristike područne usmerenosti i model preduzetništva koji u obzir uzima četiri koncepcijske karakteristike.

5.1. Trodimenzionalni model preduzetništva

Trodimenzionalni model preduzetništva ima za svrhu da ukaže na potrebne ili poželjne preduzetničke aktivnosti u procesu preduzetništva (slika 3.23) orijentacijom na:

1. Ekonomska inovacija podrazumeva na preduzetno razvijanje novih kombinacija kreiranjem ekonomskih vrednosti koje do sada nisu bile uzimane u obzir, a obuhvataju: nove tehnologije, nove načine korištenja postojećih tehnologija, kreiranje novih ekonomskih vrednosti za potrošače, kreiranje novih ekonomskih prednosti u odnosu na konkurenciju,

itd.2. Kreiranje preduzetno usmerene organizacije podrazumeva metode ostvarivanja ekonomskih inovacija, a obuhvataju: kreiranje nove organizacije, izgradnju nove ekonomski vredne timske organizacije, izgradnja akcionarskog društva sa većim brojem učenika, itd.3. Na tržište, potrošače i profit podrazumeva novu ekonosku preduzetničku jedinicu, kao: orijentaciju na novo tržište, orijentacije na novi tržišni segent potrošača, orijentaciju na novi profit na do sada nezaposednutom tržišnom

segentu.

Slika 3. Trodimenzionalni model preduzetničke aktivnosti

23 Šuklev, B., Menadžent malog biznisa, Ekonomski fakultet, Skopje, 2001., str. 236.

31

5.2. Koncepcijski model preduzetništva

Koncepcijski model ima za svrhu da ukaže na karakteristične preduzetničke aktivnosti u procesu preduzetništva (slika 4):

Nezavisnost preduzetničke aktivnosti ukazuje na visoku motivisanost preduzetnika kojemu su resursi nedovoljni. U ovom slučaju preduzetnik ima veoma visoku slobodu delovanja i iskorištavanja sopstvenih resursa.

Orijentacija na rizik prikazuje situaciju u kojoj je preduzetnik nisko motivisan na rizik s obzirom na nedovoljno raspoložive sopstvene resurse. U ovo slučaju preduzetnik je motivisan na korištenje sopstvenih resursa ili da se u cilju sticanja većeg profita orijentiše na spoljne izvore sredstava.

Orijentacija na inovacije predstavlja situaciju u kojoj je preduzetnik nisko motivisan, bez obzira što poseduje inovacijske resurse. U ovom slučaju preduzetnik ima ogućnost da aktivira raspoložive inovacijske napore i time nove izvore profita.

Orijentacija na profit predstavlja poslovnu situaciju u kojoj je preduzetnik visoko motivisan i raspolaže sa dovoljno izvora sopstvenih resursa.Slika 4. Koncepcijski model preduzetništva

32

6. ŠKOLE INOVATIVNOG PREDUZETNIŠTVA

Savremeni preduzetnici se ne rađaju i sretnim porodicama, što je samo slučaj u post-komunističkim zemljama (u kojim se rađaju menadžeri i

33

preduzetnici, kako oni sami sebe zovu - ,,bizmizmeni,,), nego su rezultat socijalizacije, tj. osmišljenog odgoja u porodici i masovnog obrazovanja.

Preduzetništvo je, kako je vidljivo iz dosadašnjeg izlaganja, pre svega praksa a manje teorija, ali, da bi se u uslovima konkurencije postigao nivo konkurentnosti, preduzetniku su potrebna određena znanja.

Kreiranje sistema za upravljanje preduzetništva osniva se na različitim vrstama znanja, kao što su:24

Deklarativno znanje, kojim se služimo kod opisa stanja putem semantičkog opisivanja i-ili grafičkog predstavljanja odnosa između pojedinih elemenata i prikaza činjeničnog stanja atributa i vrednosti;

Proceduralno znanje, kojim se koristimo prilikom donošenja odluka o osnovama određenih politika, pravila, procedura i standarda, ograničenja, kriterijuma i merila, odnosno strategija (izbora određenih instrumenata marketing-miksa);

Heurističko znanje, kojim se služimo kod ocenjivanja stečenih iskustava u području istraživanja i razvoja, marketinga, proizvodnje, nabavke, itd.;

Neodređeno znanje, koje podrazumeva primenu verovatnoće i odnosa ,,ako – onda,, kod donošenja odgovarajućih preduzetničkih i menadžerskih odluka odluka;

Interdisciplinarna znanja, tako što se kombinuju sva prethodna znanja, na bazi multidisciplinaronog pristupa kvalitetu.

S druge strane, uočljivi su različiti teorijske misli i pristupi preduzetništvu kao nauci, a u biti su prisutni mikro i makro pogled.25

6.1. Orijentacije preduzetničkih škola26

24 Hartung, S., Weitrentwicklungen der Quality Function Deployment Metode, Quality System Technologies, 3 International Exhibition for Quality Assurance with User Conference, Stuttgart, 1992.25 Kuratko, F. D., Hodgetts, M. R., Entrepreneurship. A contemporary approach, Harcourt College, Fort Worth, 2001., p.4.26 Cunningham, J. B., Lischeron, J.:“Defining entrepreneurship“, Journal of Small Business Management, Vol. 29, No. 1, 1991., str. 47.

34

Orijentacija na okruženje uzima u obzir veliki faktora koji potencijalno utiču na razvoj preduzetničke ekonomije i preduzetničke klime. Radi se o faktorima koju mogu da budu pozitivni ili negativni za preduzetnika i preduzetništvo. U tom smislu, istražuju se kulturno-vrednosne orijentacije, socio-političke okolnosti, socio-psihološke karakteristike socijalnih grupa, tržišne institucije i instituti tržišta, koji, kako je izvesno, utiču na razvoj preduzetništva.

Orijentacija na finansije uzima u obzir sve katore koji se odnose na novac, kapital i hartije od vrednosti kao dopunske izvore za preduzetništvo, kao i finansijske institucije, koje trebaju da podstiču razvoj preduzetništva. Ova škola posebnu pažnju posvećuje izučavanju sklonosti preduzetnika na preuzimanje finansijskog rizika, a u osnovi polazi od teorije finansijskog menidžmenta.

Orijentacija na područja promena uzima u obzir ključne faktore koji stimulišu ili destimulišu razvoj preduzetništva, a to su:

Škole koje istražuju političke rizike, koji ograničavaju slobode preduzetnika, odnosno utiču na normativno-institucionalno regulisanje preduzetništva;

Škole koji istražuju kulturne faktore, kao što su etička pripadnost, religija, pol, itd, te

Škole koje istražuju ekonomske faktore, kao što su recesija, depresija, progres, konjunktura, itd.

Orijentacije na karakteristike preduzetnika fokusira identifikovanje opštih karakteristika nužnih za uspeh preduzetnika. Glavna područja istraživačkog interesa ovih škola su:

potrebe za uspehom, kreativnost, posvećenost poslu, tehnička i druga znanja, itd.Orijentacija na mogućnosti preduzetničkih podhvata

(preduzetnički milje) fokusira idenitifikovanje faktora koji omogućuju preduzetničke spremnosti na nove poslovne podhvate. Glavna područja istraživačkog interesa ovih škola su:

otkrivanje novih ideja, razvoj i primena poslovnih podhvata, itd.Orijentacija na formulisanje strategija potenciraju značaj procesa

planiranja u razvoju preduzetničkog podhvata. Formalna strategija se odnosi na širinu primenjenih načina kod ostvarivanja ciljeva i obuhvata menadžerske sposobnosti preduzetnika da kombinuje raspoložive sopstvene resurse i spoljne izvore sredstava. Zato su područja

35

istraživačkog interesa ovih škola interdisciplinarna, i od preduzetništva se očekuje interdisciplinarni i timski rad kod osmišljavanja ciljeva i kod realizacije.

Orijentacija na preduzetnika-ličnost fokusiraju preduzetnika kao čoveka orijentisanog na rezultate, sposobnog da prepozna nove šanse i nove mogućnosti, te da u tom smislu donese odluke koje vode ka uspehu. Preduzetnik se smatra kao:

optimistički raspoloženi čovek, nezavisan i uspešan, pun energije, istrajan i samopouzdan;

čovek koji poseduje sposobnosti da inspirira i motiviše druge. Orijentacija na psihološke karakteristike preduzetnika fokusira

preduzetnika kao individualca, tj. čoveka sa ličnim karakteristikama. Zato ove škole prednost daju istraživanjima koja se odnose na:

preduzetničke motive, posebno one koji se odnose na uspeh, sposobnosti i spremnost preduzetnika da preuzme rizik i

neizvesnost, etičke karakteristike preduzetnika, sposobnost da na sebe preuzme odgovornost, etičke i moralne karakteristike preduzetnika, itd.Orijentacija na klasičnog preduzetnika fokusira preduzetništvo u

kontekstu menidžmenta i inovativnosti. Škole klasičnog preduzetništva kao ključna područja istraživanja uzimaju: inovativnost, kreativnost i sposobnost otkrivanja novih šansi i mogućnosti. Ove škole od preduzetnika očekuju da:

poseduje sposobnosti kreiranja novih šansi i mogućnosti, tj. da je sposoban da postavi viziju budućnosti i time novu poslovnu misiju kao razlog osnivanja novog preduzeća ili opstanka postojećeg preduzeća;

je motivisan da zadovolji lične potrebe; je u stanju da zapostavi sva druga interesovanja, a da se

isključivo orijentiše na uvođenje svoje nove poslovne ideje.Orijentacija na upravljačkog preduzetnika fokusira preduzetnika

kao ličnost koja poseduje sposobnosti i spremnost da organizuje i upravlja poslovnim podhvatom, da s tim u vezi na sebe preuzima sve rizike i neizvesnosti, uključujući i rizik za ostvarenje profita. Ova škola preduzetništva usvaja sve osnovne principe teorije menidžmenta i marketinga, te vrši transkripciju na preduzetništvo. Osnovna orijentacija jeste:

upravljanje tržišnim poslovanjem preduzeća (preuzeto iz teorije marketing menidžmenta);

36

upravljanje preduzećem (preuzeto iz teorije bazičnog marketinga, finansijskog menidžmenta, kadrovskog menidžmenta, proizvodnog menidžmenta, strateškog planiranja, organizaciologije, itd).

Orijentacija na preduzetnika lidera fokusira preduzetnika kao ličnost koja poseduje sposobnosti, u vidu znanja, iskustva i mudrosti, obraćanja drugim. Zato ova škola preduzetništva preduzetnika vidi:

kao efektivnog i efikasnog lidera, čoveka koji radi prave stvari na pravi način, tj. on je u stanju da postavi viziju budućnosti i novu poslovnu misiju kao svrhe i razloga postojanja preduzeća:

odabiranjem novog područja poslovanja, odabiranjem novih ciljeva, kreiranjem novih mogućnosti; kao motivatora, socijalizatora i vođu drugih.Orijentacija na preduzetničko partnerstvo (intrapreneurship) je

nova škola preduzetništva koja se ogleda u delovanju preduzetnika kao posednika nove poslovne ideje bez da je istovremeno i sopstvenik preduzeća.

Prema ovoj školi, preduzetnik ia strategijsku ulogu da širi preduzetničke aktivnosti na nove institucije (instituti, obrazovanje, banke, finansijske organizacije, saobraćaj, itd) otkrivanjem za njih novih poslovnih područja.

Intrapreneurship uključuje osnivanje nezavisnih organizacionih (strategijskih) jedinica sa ciljem da uvode inovacije u poslovne procese, otkrivanjem novih tržišta, novih potrošača, novih tehnologija, novih proizvoda, itd., odnosno efektivnije i efikasnije otkrivanje postojećih potencijala i resursa.

7. ULOGE DRŽAVE U RAZVOJU INOVATIVNOG PREDUZETNIŠTVA

37

Postojeći problemi ekonomskog razvoja svake od savremenih društvenih zajednica po svojoj kompleksnosti i obimu, znatno nadilaze kapacitete zakonodavne i izvršne vlasti i njenih institucija. Koncept održivog razvoja zahteva mnogo veću participaciju ostalih ključnih razvojnih faktora – poslovne zajednice, gradjana i njihovih organizacija.Kao društvo nalazimo se na presudnoj prekretnici određivanja vlastite budućnosti. Zato je ključno pitanje: kako postaviti koncept budućih razvoja koji treba da nas dovede do veće efikasnosti naših preduzeća, njihove unutrašnje i spoljne konkurentnosti koristeći preduzetništvo i znanje kao ključni razvojni resurs.

U tom smislu, ako država nije pravne – tj. ne deluje prema zakonu, i ako nije socijalna – tj. ne predstavlja socijalnu sigurnost za građana, ona ne ostvaruje onu ulogu koja se od nje očekuje za potrebe razvoja porodičnog i inovativnog preduzetnišva.

Nezadovoljstvo građana i preduzetnika, monopoliziranje države u onim sferama koje treba da su deregulisane (na primer ekonomski sistem u uslovima delovanja ekonomskih zakonitosti, tržišnih mehanizama i tržišnih kriterijuma), najopćenitije na neefikasnost i neefektivnost države i prava (zakonodavna vlast) kojeg je procesirala, i posebno u slučajevima kad sudska vlast ne dela prema ustavu i zakonima.

Deregulacija i privatizacija su ekonomski pojmovi uvedeni krajem osamdesetih i s početka devedesetih godina XX. veka, a radi se o odnosu države i privrede.

Deregulacija označava povlačenje (retreat) države pred nastupom slobodnih tržišnih mehanizama (free market forces).27 Međutim, to ne znači da se država u potpunosti povlači iz privrede, nego da država dobija sasvim novu ulogu u oblikovanju poslovnog ambijenta.

Privatizacija državnih preduzeća (state owned enterprises), s druge strane, ima za cilj da poveća njihovu ekonomsku efikasnost i da se osiguraju prihodi za državni budžet.

Deregulaciju u praktičnom smislu treba razumeti kao postupak ukidanja monopola i finog doterivanja tržišnih sila, a privatizaciju kao metod finansiranja naraslih državnih rashoda i povećanja državnih prihoda.

Uz pretpostavku da se partija na vlasti pridržava načela demokratije, te da uvažava tri osnovna i međusobno nezavisna oblika vlasti (zakonodavne, izvršne i sudske), ocenu kvaliteta usluge države moguće je izvesti na bazi četiri osnovna kriterijuma kvaliteta uslužnog servisa i uopšte kulture u organizovanju pružanja usluge od strane države. 27 Robbins, S ., i Koulter, M. : Menadžment, Data status, Beograd, 2005., str. 99-105

38

Da bi se to desilo potrebno je kreirati novi socijalni ugovor, pridržavajući se pri tome kriterijumam ocene kvaliteta pruženih usluge od strane države, a što u prvom redu podrazumevaju respektovanje državnih organizacija, institucija, instituta i personala, polazeći od sledećih načela:

Država može da se pojavi i u ulozi preduzetnika, proizvođača materijalnih infrastrukturnih proizvoda (vodoprivreda, putevi, prevoz, itd.), u kojem slučaju treba da se ponaša prema kriterijumima bazičnog marketinga i menidžmenta prema ekonomskim kriterijumima, s time da je dužna da spreči vlastiti monopolni položaj na tržištu.

Mnogi faktori utiču na strukturiranje organizacije, pre svih, nivo usvojensoti načela građanske demokratije, bez obzira na činjenicu što danas mnogi i neznaju šta se sve pod pojmom demokratija podrazumeva, pa radi pojašnjenja, ona pre svega označava respektovanje načela podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu, administrativnu i sudsku, odnosno monetarnu i vlast javnosti, zatim načela teritorijalne (lokalne) podele vlasti na makro, mezo (regije, gradovi, opštine, mesto, selo, itd.) i mikro (neposredno odlučivanje građana, referendumom, uključujući i pravo samoorganizovanja u cilju pružanja usluga samim sebi); a sve podrazumeva smenjivost vlast onog trenutka kada vladajuća manjina izgubi podršku većine i o tome se građani izjasne, odnosno, kada o tome postigne saglasnost politička pozicija i opozicija.

ZAKLJUČAK

39

Savremena preduzetnička ekonomija i inovativno preduzetništvo oslanja se na razigranu maštu miliona ljudi voljnih da rade i misle bez obzira na radno vreme i prostor, međutim, stalno imajući u vidu opšte ekonomske zakonitosti, odnosno principe ekonomije, pravnu državu i vladavinu zakonitosti i tržišnu privredu sa dominacijom privatnog vlasništva. Preduzetna ekonomija i savremeni menadžment, više i od svih do sada otkrivenih visokih tehnologija, uticali su do sada na kulturno-civiliacijsku promenu slike sveta, posebno u smislu promene načina života i zapošljavanju radne snage.

Uslov za razvoj inovativnog preduzetništva, između ostalog, je deregulisana ekonomija u kojoj slobodno funkcionišu tržisni instituti. Država svojim zakonima, mjerama i institucijama ne smije da ograničava autonomiju preduzeća - privrednih jedinica, niti da im propisuje ulogu i način učestvovanja u razmjeni dobara sa drugim tržišnim subjektima.

Strategija razvoja preduzetništva treba da ima glavni cilj transformaciju preduzetništva. Pre svega, ona je široka vizija budućnosti preduzeća koja treba da obuhvati vizije i ciljeve strategije inovativnog preduzetništva. Ona treba da uključi transformaciju preduzetništva i kreiranje novih institucija.

Savremeni razvojni proces je kompleksan i težak, te proces kreiranje strategije često zahteva više znanja i informacija nego što je raspoloživo sada. Zato je strategija preduzetničkog razvoja očigledan putokaz i osnov razvoja najrazvijenijih zemalja u svetu. Nema uspešne strategije razvoja konkurentske prednosti bez inovativnog preduzetništva.

40

CONCLUSION

Modern entrepreneurial economy, and innovative entrepreneurship relies on the playful imagination of millions of people willing to work and think, regardless of working time and space, however, always bearing in mind the general economic laws and principles of economics, the rule of law and the rule of law and market economy with the domination private property.

Entrepreneurial economy and modern menagament, more than all recently discovered high-tech, have been influenced by the cultural change civiliacijsku picture of the world, especially in terms of lifestyle changes and the employment of labor.

Condition for the development of innovative entrepreneurship, among other things, the deregulated economy in which free market institutes are functioning. The state in its laws, measures and institutions should not limit the autonomy of enterprises - business units, nor to their prescribed role and how to participate in the exchange of goods with other market entities.

Entrepreneurship development strategy should have the main goal is to transform businesses. First of all, it is a broad vision of the future, companies need to embrace the vision and objectives of the strategy of innovative entrepreneurship. It should include the transformation of entrepreneurship and creation of new institutions.

The modern development process is complex and difficult, and the process of creating a strategy often requires more knowledge and information than is available now. Therefore, the strategies of entrepreneurial development and the basis of obvious signs of development of most developed countries in the world. There is no successful strategy for the development of competitive advantage without innovative entrepreneurship.

LITERATURA

1. Ansoff, H. I., Implanting Strategic Management, Prentice Hall, 1990.2. Bird, B.: „Entrepreneurial Behavior, Scott, Foresman and Co“,

Gleview Illinois, London, 1989.

41

3. Carland, W. J., Hoy, F., Boulton, R. W., Carland C. J.A. :“Defferentiating Entrepreneurs from small business owners: A Conceptualization“, Academy of Management Review, Vol. 9, No. 2, 1984

4. Cunningham, J. B., Lischeron, J.:“Defining entrepreneurship“, Journal of Small Business Management, Vol. 29, No. 1, 1991.

5. Dorfman, R., Steiner, P. : „Optimal Advertising and Optimal Quality“, American Economic Review, November, 1954.

6. Galogaža, M. & M. :Kako sastaviti poslovni (business) plan?, MM College, Novi Sad, 2001.

7. Galogaža, M., Preduzetnička ekonomija, MM College, Novi Sad, 2001.

8. Galogaža, M., Teorija tržišta, MM College, Novi Sad, 2003.9. Hartung, S., Weitrentwicklungen der Quality Function Deployment

Metode, Quality System Technologies, 3 International Exhibition for Quality Assurance with User Conference, Stuttgart, 1992.

10. Hisrich, D. R., Brush, C.:“Characteristics of the Minority entrepreneur“, Journal of Small Business Manageent, Vol. 24, No. 4, 1986.

11. Hisrich, D. R.:“Entrepreneurship – Intrapreneurship“, American Psychologist, February, 1990.

12. Kuratko, F. D., Hodgetts, M. R., Entrepreneurship. A contemporary approach, Harcourt College, Fort Worth, 2001.

13. Longenecker, G. J., Schoen, E. J.:“The essence of entrepreneurship“, Journal of sall business anageent, Vol. 13, No 3, 1975.,

14. Longenecker, G. J., Moore, W. C., Petty, J. W.:“Small business management“, An entrepreneural emphasis, South-Western College, Cincinnati, 2000.

15. Murray, M.A.:“Explorations in Personality“, Oxford Univ. Press, N. Y., 1938.

16. Porter, Michael E. : Compative Advantage, New York, THE Free Press, 1985.

17. Radosavljević, Ž., Tomić, R. : Menadžment u modernom biznisu, Privredna akademija, Novi Sad, 2007.

18. Robbins, S ., i Koulter, M. : Menadžment, Data status, Beograd, 2005.

19. Reicshheld, F.F.: “Lead for Loyalty”, Harward Business Review,2001.20. Schumpeter J., Theory of Economic Development: An Inquiry into

Profits, Capital,Credit, Interest, and the Business Cycle, New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers, 1989

42

21. Scrrepanti E., Zamagni S., An Outline of the History of Economic Thought, Oxford: Oxford University Press, 2005

22. Stonich, J.P. : „Zero-Base Planning and Budgeting: Improved Cost Control and Resource Allocation“, Dow-Jones-Irwin, Homewood, Ill., 1977.

23. Timmons, A. J., Smollen E. L., Dingee, M. L. A., Jr., New venture creation, A guide to enterpreneurship, Irwin, Homewood, 1985.

24. Šuklev, B., Menadžent malog biznisa, Ekonomski fakultet, Skopje, 2001.

43