Sanse I rizici tehnoloskih promenaU zavisnosti od turbulencije I kompleksnosti sredine u kojoj preduzeca posluju, razlikuju se sledeci menadzment sistemi:1) Kontrole (za uslove poznate I stabilne sredine)2) Ekstrapolacije ( u slucaju promenljivosti okruzenja)3) Fleksibilnog/brzog odgovora ( nepredvidivi diskontinuiteti I promene koje ne dozvoljavaju klasicno vremensko predvidjanje)Organizacija mora posedovati inovativnu dimenziju, tj sposobnost za otvorenost prema okruzenju, kao I spremnost da promene iz okruzenja koristi kao sanse za svoj razvoj. Preduzeca se moraju preduzetnicki ponasati prema razvoju I biti usmerena na traganje za promenama koristeci ih kao sanse , a ne kao pretnje.

Kontinualne I diskontinualne tehnoloske promeneUcenje Jozefa Schumpetera danas je posluzilo kao inspiracija brojjnim autorima koji su se bavili tehnoloskim promenama I inovacijama, danas se najcesce isticu 2 sasvim razlicita tipa tehnoloskih promena. Prvi tip je umereniji I poseduje kumulativno dejstvo, dok drugi stvara potrese I poremecuje. Obe vrste tehnoloskih promena su pozeljne za drustvenu zajednicu u sirem smisli. Medjusobno se dopunjuju a jedna nije moguca bez druge. Uticaj pojedinih tipova tehnoloskih promena je dijamentralno razlicit. Prva vrsta tehnoloske promene tezi ka usavrsavanju I prosirenju koriscenja utvrdjene tehnologije, sto ide u prilog preduzecima sa tradicijom. Diskontinualne promene obicno podrivaju I uklanjaju utvrdjene kompetencije, u oblasti istrazivanja I razvoja, proizvodnji I marketing. Zbog cega ove promene idu u prilog novim preduzecima, koji imaju nova znanja I vestine. Kontinualna i diskontinualna promena - elja da se stekne prednost na tritu nude i ono to niko drugi ne moe, usmerava kompanije da istrauju ne samo inovacije koje koriste postojece tehnologije i na njima zasnovano znanje, vei one koje nude ansu za promenupravila igre u tom sektoru ili celom tritu.

Efekti tehnoloske promene1.debata o determinizmu I mogucnosti kontroleInovacija se opisuje kao process invenstiranja u rezultate invencije, I samim tim podleze ekonomskim zakonitistima. Galbrajt je govorio o 5 uticaja tehnoloske promene na preduzece 1) duzi proizvodni ciklusi 2) povecan iznos kapitala potreban za rast preduzeca 3) tendencija I nefleksibilnost u obuhvatanju zadatka 4) povecano ucesce specijalista u strukturi zaposlenih u preduzecu 5) povecan znacaj planiranja za bolje koriscennje vremena, kapitala I rada.Prema tehnoloskom determinizmu drustveno ekonomski system jednog drustva opstaje zbog cvrstog vezivanja za dominantnu tehnologiju tog drustva, po ovom shvatanju tehnoloska promena nije kontrolisan proces. U pogledu objasnjenja mogucnosti kontrolisanja tehnologije od strane ljudi je tehnoloski darvinizam ne koristi se jednostavno jednokauzalno zakljucivanje, vec se smatra da grupe koje su medjusobno konkuretne imaju malo ili cak nikakvog izbora u selekciji svojih tehnologija. Langrish smatra da logika tehnoloskog darvinizma dovodi do zakljucka da grupe nemaju potpunu slobodu u definisanju sopstvenih potreba. Tehnoloski darvizam se zasniva na izvesnoj analogiji sa bioloskom evolucijom.

Kritika dihotomne debateDa se stepen odredjenosti I kontrole tehnoloske promene razlikuje od promene do promene. Langrish kao zamenu za dihotmnu debate o tehnoloskim promenama nudi vidjenja koja se baziraju na 3 osnovna I neophodna uslova koje treba ispuniti da bi nastala kritika dihotmne debate: 1) postojanje tehnoloskog koncepta koji treba razraditi do faze ostvarivanja 2) prednost u odnosu na druge tehnoloske koncepte 3) sposobnost razvoja 1 do faz ostvarenja 2. Navedene stavke moraju da se usklade na istom mestu u isto vreme

Tehnoloska I trzisna neizvesnost inovacionih projekataTrina neizvesnost je neizvesnost koja se javljausled aktivnosti konkurenata i kupaca. Moe se vezati zaprofitnu neizvesnost ili neizvesnost da ce inovacioni projekatpo zavretku generisati profit. Tehnoloka neizvesnost se bavi pitanjima kojatreba razreiti u fazama IR i u svim drugim fazamainovacionog procesa. Ova neizvesnost je posebnokriticna u proceni trokova i trajanja inovacionogprojekta. Tehnoloka neizvesnost nastaje jer sejavljaju tehnoloki problemi koji su sasvim novi. Na pocetku planiranog projekta tehnoloka neizvesnost je najvia, a sa akumuliranjem IR napora usmerenih kareavanju tehnolokih problema, ova neizvesnost se polakosmanjuje.Ovo predstavlja redukovanje tehnolokeneizvesnostiNivo I je nivo znanja koji je neophodan za reavanje svihtehnolokih problema i pojave proizvoda/usluge na tritu.Nivo II je nivo na kome se javljaju dodatni problemi posleprodaje ili primene u samoj organizaciji.I pored toga sto se tehnoloska neizvesnost ne smatra za ozbiljnim problemom za menadzera, smatra se da postoji zakonitost I uslovljenost izmedju koncentracije IR napora I izdatka za resavanje tehnoloskih problema I eleminisanjem tehnoloske neizvesnosti.Tehnoloka neizvesnost inovacionihprojekata:1. Raste: Empirijske studije to dokazuju.Razlozi su brojni- zbog zaotrene medunarodnekonkurencije medu firmama na vecini tritato upucuje inovatore da istrauju sve manjepoznate oblasti i tehnoloka podrucja; zbogpritisaka da ubrzavaju inovacioni procesi; sveje veci broj tehnolokih podrucja koja semoraju povezivati da bi se keirale inovacije;globalizacija.2. Razlicita i razliciti stepen tehnolokeneizvesnosti.3. Postoji odredena povezanostizmedu tipa inovacije i tehnolokeneizvesnosti, najcece se razlikuju dva tipa IP:inovacija proizvoda i inovacija procesa, aoni se razlikuju po brzini i kompleksnosti.Ukupni trokovi projekta rastu ako se zahtevanovreme trajanja projekta smanjuje, i obrnuto, duetrajanje projekta moe da znaci smanjivanjeukupnih trokova.Visok stepen trine neizvesnosti moe daima dva potpuno suprotna efekta:1. firme mogu da postanu veoma obazrive tose odraava u osetnom smanjivanju izdatakaza inovacije (IR), ili2. moe da ih stimulie da ubrzaju inovacioneporojekte i da se trai kompleksna tehnologija kojaim moe otvoriti na primer, trinu niu. Povecanabrzina i kompleksnost uslovljavaju rast izdataka IR.Niski trokovi i niska kompleksnost inovacije moguda izazovu niske inovacione profite, dok veca brzinai kompleksnost mogu da prue vecu ansu zamonopolski profit.Trinu neizvesnost inovacionog projektauslovljavaju faktori u okruenju firme:1. Reim aproprijabilnosti ili relativnu lakocusa kojom druge firme mogu da imitiraju noviproizvod ili novi proces i zavisi od pravne zatiteinovacije i prirode tehnologije, jer se neketehnologije lake imitiraju a neke tee.Tee je i sporije usvajati tehnologiju koja nosi visokstepen nekodifikovanog, skrivenog (engl. tacit)znanja.2. ivotni ciklus tehnologije je u vezi satrinom neizvesnocu3. Kontrola nad komplementarniminovacijama i resursima koje predstavljajudeo "trine" neizvesnosti, tacnijeneizvesnosti koje poticu iz okruenja i kojeznacajno opredeljuju ishod inovacionogprocesa.

Tipovi inovacije prema stepenuneizvesnosti1. Istinska neizesnostFundamentalnoistraivanje; Fundamentalna invencija2. Visok stepen neizvesnosti Radikalneinovacije proizvoda; Radikalne inovacijeprocesa van firme.3. Vii stepen neizvesnosti Osnovne inovacijeproizvoda; Radikalne inovacije procesa usopstvenoj firmi4. Umerena neizvesnost Nove "generacije"uspostavljenih proizvoda.5. Mala neizvesnost Licencirana inovacija;Imitacija proizvoda; Modifikovanje proizvoda iprocesa; Rano prihvatanje uspostavljenih,razvijenih procesa.6. Veoma mala neizvesnost Novi "model";Diferencijacija proizvoda; Kasno prihvatanjeuspostavljenog procesa i franizirane operacije uspostvenoj firmi; Manja tehnoloka unapredenja.

Faktori rizika inovacionih projekataUpustanje u inovacione poduhvate je veoma rizicno, ali je veci rizik u izostanku inovacionih aktivnosti.Bright smatra veoma vaznom analizu sledecih kategorija rizika inovacije-Rizici u tehnickoj oblasti obuhvataju naucne rizike,ininjerske rizike i rizike proizvodnje.-Rizici u oblasti marketinga se mogu tumaciti kao nedostacitranje, reakcije kupaca negativne prirode i konkurentskeakcije koje menjaju relativnu atraktivnost inovacije.-Rizici uplitanja (meanja) se odnose na otpore inovacijamakoje mogu ispoljiti konkurenti, radnici, dravne institucije,profesionalne institucije, poslovna udruenja, religiozneorganizacije, specijalne grupe ili pojedinci koji se finansijskiili emotivno angauju.-Rizici vremenske dinamike odnose se na problemodredivanja vremena trajanja inovacionog projekta.Pokazuje se da postoji zavisnost izmedu vremenatrajanja projekta i trokova, tako da ukoliko firmaskrati ukupno vreme trajanja projekta tehnolokeinovacije, ona povecava trokove. Kako je vreme krace;-Rizici vezani za subjektivne faktore koji se odnose naznacaj i ulogu menadera koji kvalitetom svoje licnostimogu da uticu na odluku i ishod inovativne akcije.

Odredjivanje optimalnog nivoa ulaganja u tehnoloski progress I aktuelni trend tehnoloskih promenaU savremenim uslovima tehnoloske promene obuhvataju nove metode rada, nove masine, alate, novu organizaciju, nove proizvode mogu se sagledati na razlicitim nivoima 1) medjunarodni nivo 2)nacionalni nivo 3) nivo industrijskih grana 4) nivo preuzeca.Pored podele tehnoloskih promena na kontinualne I diskontinualne, za nastavak aktuelnosti tehnoloskih promena mozemo ih podeliti I na: - promene tehnologije u osnovnoj delatnosti(proizvoda I usluga) promene tehnologije sistema upravljanjaDa bi doslo do promene tehnologije, potrebno je izdvojiti odgovarajuca materijalna sredstva. Invensticije se smatraju jednim od karakteristik tehnoloskog napretka, bez invensticija ne moze se doci do uvodjenja I primene nove tehnologije. Tehnicki progress predstavlja pozitivan, kumulirani, efekat preduzetih I realizovanih tehnoloskih promena. Ili ti mozemo ga definisati kao stvaranje nove I usavrsavanje postojecih tehnika I tehnologije. Za potpuno sagledavanje tehnoloskog progresa potrebno je stalno pratiti promene u sredstvima za proizvodnju, tehnoloskim procesima I organizacijom proizvodnje I raspodele.Industrijska proizvodnja zasniva se na: Prostornom pomeranju ogromnih I sve vecih supstanca Utrosku srazmerno sve vecih kolicina energije po jedinici proizvoda Na smanjenju kolicine supstance koja kao gotov proizvod sluzi neposredno za zadovoljavanje covekovih potreba Tehnoloske promene su uslovljene znacajnim ogranicenjima, a dva presudna faktora su : - iscrpljivanje prirodnih resursa I poremecaj strukture prirodne sredine.