21

Z A K O N

Oktobar 2009.

S

hodno va`e}im propisima lica koja

imaju prebivali{te u Srbiji, a nemaju

odobreno privremeno ili trajno

boravi{te u inostranstvu ne mogu upravljati

vozilima registrovanim u inostranstvu.

Lice koje ima prebivali{te u

Republici Srbije, a ima nameru da u

Republiku Srbiju doveze vozilo

registrovano u inostranstvu, ima obavezu

da vozilo prijavi nadle`nim carinskim

organima, a u slu~aju nepostupanja na

navedeni na~in, ~ini carinski prekr{aj, za

{ta je predvideno privremeno oduzimanje

vozila koje se uz prijavu predaje

nadle`nom carinskom organu.

U slu~aju da se ovakvo vozilo

nalazi na podru~ju Republike Srbije od pre

25. jula 2009. godine, a njima upravljaju

gra|ani koji prebivaju u Republici Srbiji,

prema istima se primenjuju mere

prekr{ajnog progona (~lan 273. u vezi ~lana

331. stav 1. tacka 82 Zakona

o bezbed-

nos t i

saobracaja – zapre}ena

kazna od 15.000 do 30.000 dinara) uz

oduzimanje registarskih tablica koje se

vra}aju zemlji u kojoj su izdate.

Vozilom registrovanim u inos-

transtvu mogu upravljati lica koja imaju

prebivali{te u Republici Srbiji, ako du`e

od 6 meseci borave u inostranstvu (sma-

tra se da nemaju stalno prebivali{te u

Republici Srbiji), kao i lica koja imaju

odobreno privremeno boravi{te u inos-

transtvu do {est meseci kao i njihovi

~lanovi u`e porodice ili lica koja upravl-

jaju „rent -a- car” vozilima.

Lica koja imaju prijavljeno prebi-

vali{te u Srbiji, i istovremeno imaju i pri-

javljeno prebivali{te (li~na karta i sl.) ili

boravi{te u inostranstvu (radna dozvola i

sl.), moraju posedovati neki od slede}ih

dokumenata: zdravstvena knji`ica; radna

knji`ica; dokaz o adresi ~lanova u`e

porodice (bra~nog druga, dece itd); potvrda

o zaposlenju u firmi ~ije je sedi{te ili

ogranak u inostranstvu; dokaz o mestu

{kolovanja dece i sl.

Ukoliko gra|anin sa prebivali{tem

u Republici Srbiji (voza~ inostranog vozila)

poseduje neke od navedenih dokaza, sma-

tra}e se da mu centar `ivotnih i poslovnih

aktivnosti nije u

Republici Srbiji

{to mu daje pravo

da upravlja vo-

zilom inostrane

registracije. Do-

k umen t a c i j a

koju budu pre-

zentovali voza~i

inostranih vozila }e se posmatrati

kao skupina ~injenica kojom se sa sig-

urno{}u mo`e utvrditi da je tom licu centar

`ivotnih i poslovnih aktivnosti van

Republike Srbije.

U slu~aju da u momentu kontrole

voza~ ne poseduje dovoljan broj dokume-

nata kojim bi dokazao centar svojih `ivot-

nih i poslovnih aktivnosti, policijski

slu`benici }e privremeno, do okon~anja

potrebnih provera oduzeti vozilo ili regis-

tarske tablice.

INOSTRANE

TABLICE U SRBIJI

Ambasada Republike Srbije

2134 Kalorama Road N.W.

Washington, D.C. 20008

tel: (202) 332 0333

fax: (202) 332 3933

e-mail: serbiaembusa@aol.com

info@serbiaembusa.org

www.serbiaembusa.org

Generalni Konzulat Srbije

^ikago

201 E. Ohio Street,

Suite 200 Chicago, IL, 60611

Telefon: 312.670.6707

Fax: 312.670.6787

Paso{ki poslovi: lokal 101

Ostali poslovi: lokal 104

www.scgchicago.org

GENERALNI

KONZULAT BIH

737 N. Michigan Ave.

Suite 820,

Chicago, IL 60611

Tel 312.951.1245. Fax 312.951.1043

SKLAPANjE BRAKA SA STRANIM

DR@AVLjANINOM U REPUBLICI SRBIJI

Uz zahtev za sklapanje braka sa stranim dr`avljaninom strani dr`avljanin potreb-

no je da prilo`i:

1. Izvod iz mati~ne knjige ro|enih (mora biti u skladu sa zakonom legalizovan,

odnosno preveden od ovlašcenog sudskog tuma~a, ukoliko me|unarodnim ugov-

orom nije druga~ije odre|eno)

2. Uverenje o o slobodnom bra~nom stanju (podneta isprava izdata od strane

stranog organa mora biti u skladu sa zakonom legalizovana, odnosno prevedena od

ovlašcenog sudskog tuma~a, ukoliko me|unarodnim ugovorom nije druga~ije

odre|eno)

3. Dokaz da po propisima zemlje ~iji je dr`avljanin nema smetnji za

zaklju~enje braka sa odre|enim licem (podneta isprava izdata od strane stranog

organa mora biti u skladu sa zakonom legalizovana, odnosno prevedena od

ovlaš}enog sudskog tuma~a, ukoliko me|unarodnim ugovorom nije druga~ije

odredeno)

4. Fotokopiju pasoša

Sudski tuma~ za strani jezik mora biti prisutan na vencanju

(anga`uje ga stranka)

NAPOMENA: Dr`avljani: Belgije, Belorusije, Bugarske, Italije, Jermenije, Kipra,

Ma|arske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Ruske Federacije, Rumunije, Slovenije,

Slova~ke, Ukrajine, Francuske, Hrvatske, ^eške, Poljske, Mongolije, Iraka, Al`ira i

Libije podnose dokumenta bez pe~ata apostila.

Dr`avljani: Austrije, Australije, Argentine, Atigva i Barbuda, Andore, Barbadosa,

Bahama, Berize, Bocvane, Velike Britanije, Venecuele, Grenade, Gr~ke, Dominikanske

Republike, El Salvadora, Estonije, Izraela, Irske, Japana, Ju`ne Afrike, Kazahstana,

Kolumbije, Lesota, Letonije, Liberije, Litvanije, Lihtenštajna, Luksemburga, Makaa,

Malavija, Malte, Maršalskih Ostrva, Mauricijusa, Meksika, Monaka, Nema~ke,

Nambije, Norveške, Novog Zelanda, Paname, Portugalije, SAD, Samoa, San Marina,

Sant Lucija, Sejšela, Turske, Finske, Holandije, Hong Konga, Hondurasa, Švajcarske i

Španije podnose dokumenta sa pe~atom apostila.

V E R A I O B I ^ A J I

22 Oktobar 2009.

KRSNA SLAVA

Krsna Slava je obi`aj

pravoslavnih Srba, koji

poti`e iz davnih vremena i

koji je bio izuzetno vayan praznik i

pre pokr[tavawa juynih Slovena.

Srpska pravoslavna crkva je po ide-

jama Svetog Save ovaj obi`aj prih-

vatila, prvo ga produhovqavaju]i

hri[]anskom verom i na`elima, a

zatim usvojila.

Mnogo toga je promeweno u

narodnom yivotu i obi`ajima, ali se

Slava sa`uvala kao najve]a svetiwa

na[eg naroda. Krsnu Slavu, kao izraz

svoga religioznog uverewa i pobo-

ynosti, slavi bez prekida svaka srp-

ska pravoslavna porodica, `iji je

dom, u vreme Slave, minijaturna

slika Crkve, pune yivotnosti. Slavi

se Svetiteq, odnosno ono lice koje

je Gospod proslavio, a na `iji su dan

preci i praoci primili Hristovu

veru i krstili se u ime Oca i Sina

i Svetoga Duha. Slava verniku uliva

poverewe, snagu, du[evni mir,

sposobnost i voqu da `ini dobro i

primi pomo], koja mu je potrebna.

Krsna Slava yivi u mnogim

oblicima u srpskom narodu: kao

Slava odre\ene porodice, crkvena

Slava, plemenska Slava, pa `ak i

zanatlijska Slava. Time je celokupna

kultura srpskog naroda proyeta

krsnim slavama, a time i

hri[]anskim duhom. Raseqavawem i

razmnoyavawem, qudi su zadryavali

Krsnu Slavu svojih predaka i Slava

je prelazila s kolena na koleno, sa

oca na sina, kroz vekove na[e

istorije. Srpski narod je slavio

svoju Slavu i u najteyim trenucima

svog yivota: u ratu, u ropstvu ili u

bolnici. Slavilo se i kada je narodu

bilo najteye za vreme vi[evekovnog

ropstva pod Turcima. Vernost srp-

skog naroda Krsnoj Slavi je oduvek

bila velika, pa se i danas wome

veoma ponosi. Slava je imala uticaja

i na razne istorijske doga\aje,

verovawa i qudsku ma[tu. Knez

Lazar se sukobio sa turskom vojskom

u Boju na Kosovu na Vidovdan odnos-

no na dan Svetoga Amosa, koji je

prema legendi bio wegova krsna

Slava.

Krsna Slava kod Srba ima

iskqu`ivo crkveno-molitveni karak-

ter. Slavi se najpre u crkvi, na

Liturgiji, gde se spomiwu na[i yivi

i upokojeni srodnici po telu, pa se

tek onda prenosi u dom i tu nas-

tavqa, jer porodi`na zajednica je

nastavak crkvene zajednice.

Toga dana ku]e sve]ara nisu

bile samo gostoqubivi domovi,

spremni za go[]ewe prijateqa i

ro\aka nego su postajale domovi

molitve, pretvarale se u crkve

Boyije. Kraj zapaqene sve]e i kandi-

la pred ikonom svoga svetiteqa,

pored slavskog kola`a i yita,

oka\eni miomirisom tamjana,

utvr\ivali su se na[i stari u svojoj

veri. Ugledaju]i se na za[titnika

svoga doma - svetiteqa `iju su

uspomenu slavili - na[i stari su

polazili wegovim primerom, `ine]i

dobra dela. Wihov dom je toga dana

bio otvoren za putnike namernike.

OBELEYJA

KRSNE SLAVE

Slavska ikona

U svakoj pravoslavnoj srpskoj

ku]i, na po`asnom mestu glavne pros-

torije, nalazi se slavska ikona.

Ispred ikone je kandilo, gde se

obavqa, porodi`na molitva, koje

gori ako ne svakog dana, onda bar

uo`i i na sam dan svakog crkvenog

praznika i nedeqe.

Slavska vodica

Osve]ewe slavske vodice u

ku]i sve`ara vr[i se pred slavskom

ikonom, na nekoliko dana pre Slave.

Doma]ica treba da spremi sveyu

vodu, struk bosiqka, kadionicu sa

yarom i tamijan, sve]u i spisak

imena svih `lanova porodice.

Osve]ena voda iscequje du[e i tela

i donosi ozdravqewe `itavom domu.

Wome sve[tenik kropi prostorije

stana i uku]ane, a doma]ica sa wom

mesi slavski kola`.

Slavska sve]a

Jedno od glavnih obeleyja

Krsne Slave je slavska sve]a koja se

mora uzeti iskqu`ivo u crkvi, jer su

jedino tamo blagoslovene i

osve[tane. Ove sve]e su napravqene

od `istog p`eliweg voska jer kako su

p`ele pravile med sakupqaju]i

sladak mirisni sok sa raznih `istih

i mirisnih cvetova, tako i molitva

treba da poti`e iz `istog srca i

neukaqane mirisne du[e. Krsnu

sve]u treba da zapali doma]in kada

sve[tenik do\e da blagoslovi yito

i kola`, pred slavski ru`ak. Paqewe

sve]e ozna`ava po`etak Krsne Slave.

Slavska sve]a doprinosi sve`anosti

praznika i radosti doma]ina i

pokazuje da su uku]ani sinovi

Svetlosti, a ne sinovi mraka, jer

kao [to svetlost sve]e razgoni

mrak, tako i svetlost Hristove boy-

anske nauke razgoni tamu nezn-

aboya`ku.

Slavsko yito

To je zapravo p[enica koja

se kuva uo`i Slave zasla\ena medom

ili [e]erom, (pomodarstvo je da se

dodaju i orasi) i odnosi se na dan

Slave u Crkvu radi osve]ewa.

Sve[tenik moli Boga da blagoslovi

ove plodove i osveti one koji ih budu

jeli. Slavsko yito simboli[e

vaskrsewe mrtvih u slavu Boyiju, u

`ast Svetoga, za zdravqe i sre]u

doma]ina i pokoj du[a umrlih preda-

ka i sunarodnika od koji su nam

Slavu predali. Yito treba da nas

podseti na vaskrs umrlih, jer kao

[to treba p[eni`no zrno, da bi

izniklo i dalo klas i plod, prvo

baciti u zemqu da tamo istrune, tako

se i telo umrlog predaje zemqi, da

bi potom vaskrslo za budu]i yivot.

Osve]eno yito sluyi se gostima pre

slavskog ru`ka.

Kola` - Poga`a

Kola` se mesi od `istog

p[eni`nog bra[na sa slavskom vodi-

com, ukra[ava se krstom i mono-

gramom Hristovim. Sve[tenik u

crkvi ili domu gde se Slava slavi

unakrst se`e kola` [to simboli[e

raspe]e Hristovo, preliva ga vinom

kao simbol prolivawa krvi

Hristove na Krstu. Kola` se sa

slavqenikom i svim prisutnim uz

pevawe /Svjati mu`enici... Slava

Tebje Hriste Boye... i Isaije

likuj.../ okre]e tri puta u krug [to

ozna`ava ve`no `uvaqe Krsne slave i

predavawe sa kolena na koleno.

Potom sve[tenik lomi kola` sa

doma]inom obra]aju]i mu se sa

/Hristos posre\e nas/, a on odgovara

/Jest i budet/.

Slavski ru`̀ak

Doma]ica goste najpre nudi

slavskim yitom, pre jela se `ita

molitva i tek tada po`iwe slavski

ru`ak. Jela treba da budu spremqena

prema crkvenim propisima: u dana

koje je Crkva odredila kao posne,

sluye se iskqu`ivo posna jela. U

toku slavskog obeda treba da vlada

ozbiqnost i pristojnost, a sluyewe

jelom i pi]em, kao i teme razgovora

i pesme koje se pevaju treba da su u

skladu sa svetiwom Krsne slave.

Nakon ovakog ru`ka moye da se kaye

/Sve je lepo i `estito bilo i milome

Bogu pristupa`no/!

Svako drugo slavqewe slave,

uz rasko[ i pompu po restoranima,

gubi smisao proslave Svetiteqa i

izlazi iz smisla Krsne Slave. Bogati

qudi su oduvek slavili druga`ije od

siroma[nih, ali to su[tinski ne

uti`e na proslavqawe Svetiteqa.

Kod Boga je molitva, ako je iskrena,

jednako primqena. Danas ne slaviti

Slavu, je nezahvalnost prema Bogu,

prema Svetitequ, za[titniku doma;

to je nezahvalnost i nemar prema

amanetu na[ih predaka.

ZDRAVICA U SLAVU

BOYIJU

Pili smo u dobri i u boqi `as,

a sad ]emo u prelepu Slavu Boyiju.

Da nam pomoye Bog i lepa Slava

Boyija. Ko god u Slavi Boyijoj

ustajao, te je spomiwao i woj se

molio, wemu i pomogla du[i i telu;

koji li je zaboravqao u strahu ili

u stidu, ili u svome sagre[ewu, te

je ne spomenuo, Bog i lepa Slava

Boyija wega ne zaboravila, no bila

mu najboqa pomo]nica du[i i telu.

Amin.

23

V E R A I T R A D I C I J A

O

dmah po odbijanju komisije Vojne

akademije, Nikola podnosi doku-

menta za beogradsku Bogosloviju,

gde bude i primljen, iako opet ne bez

te{ko}a, navodno zbog slabog sluha za

pevanje. Svakako da je i to bilo delo

Promisla Bo`jeg, koji je Nikolu upu}ivao

drugim putem – da bude vojnik Nebeskoga

Cara, a ne zemaljskoga.

Kao u~enik Bogoslovije bio je

nenadma{an kroz sve svoje {kolovanje.

Njegovo isticanje u naukama bilo je rezul-

tat kako od Boga dane mu prirodne

inteligencije, tako i njegovog istrajnog i

sistematskog truda i rada. Znao je koliki je

greh zakopati Bo`iji talenat u zemlju, te se

neumorno trudio da dati mu talenat umno`i

{to je mogu}e vi{e. U svome {kolskom

u~enju nije se dr`ao samo skripti i ud`beni-

ka, nego je ~itao i mnoga druga dela od

op{te-obrazovnog i svetskog kulturnog

zna~aja. Do svoje 24. godine ve} je bio

pro~itao dela Njego{a, [ekspira, Getea,

Voltera, Viktora Igoa, Ni~ea, Marksa,

Pu{kina, Tolstoja, Dostojevskog i drugih.

Posebno je u bogosloviji bio zapa`en svo-

jim originalnim mislima o Njego{u, koga je

kao pesnika i mislioca voleo i jo{ u val-

jevskoj gimnaziji dobro prostudirao. Svojim

govorni~kim darom mladi Nikola zadivio je

i svoje kolege u~enike i svoje profesore u

beogradskoj Bogosloviji. Naro~ito svojim

govorom na maturskom opro{tajnom ru~ku

u manastiru Rakovici 1902. godine.

Za vreme {kolovanja u Beogradu

Nikola je te{ko `iveo i zbog stanovanja u

memljivom stanu i slabe ishrane, dobio je

{krofule, od kojih je godinama patio. Po

svr{etku bogoslovije, u~iteljevao je kra}e

vreme u selima Dra~i}u i Leskovicama, vi{e

Valjeva, gde je izbliza upoznao `ivot i

du{evno raspolo`enje na{eg srpskog seljaka

i gde se sprijateljio sa sve{tenikom Savom

Popovi}em, izbeglim iz Crne Gore, sa kojim

je i{ao po narodu i pomagao mu u parohi-

jskim poslovima. Letnje raspuste Nikola je,

po savetu lekara, provodio na moru, tako da

je tada upoznao i sa ljubavlju opisao `ivot

Bokelja, Crnogoraca i Dalmatinaca. Ve} u

bogosloviji pomagao je poznatom proti

Aleksi Ili}u u ure|ivanju lista “Hri{}anski

vesnik”, u kome je i nekoliko godina

objavljivao svoje prve dopise i radove.

Posle toga, Nikola bude izabran od

strane Crkve da sa drugim pitomcima,

dr`avnim stipendistima, po|e na dalje

{kolovanje u Rusiju ili Evropu. On izabere

tada ra|e studiranje u Evropi, na staroka-

toli~kom fakultetu u Bernu, a zatim je

pro{ao studiraju}i i Nema~ku, Englesku i

[vajcarsku, a ne{to kasnije i Rusiju. Svuda

je `edno sabirao znanje i tako stekao naj{ire

i najbolje obrazovanje svoga vremena.

Duhom svojim on se nadnosio i nad

tajanstvenom mudro{}u dalekog Istoka,

uranjao u sve{tene i filosofske knjige

drevne Indije. Sve sabrano znanje iz

mnogih izvora sa`eo je i preradio u sebi, u

svojoj dubokoj i misaonoj du{i i onda, sa

svojstvenom mu originalno{}u, iznosio na

javnost i predavao drugima. Otuda, i naj-

manji njegov spis, svaka njegova usmena i

pisana re~, otkriva neobi~no retku erudiciju

i misaonost. Takvu bogatu riznicu znanja i

mudrosti mogao je da sabere i originalno

izrazi samo jedan zaista genijalni um i

pam}enje.

Svoje stu-dije u Bernu Niko-laj je,

u svojoj 28. godini, krunisao do-ktoratom

iz teologije, odbraniv{i disertaciju pod

naslo-vom “Vera u Va-skrsenje Hristovo

kao osnovna dogma Apostolske Crkve”.

Mo`e se re}i da je i sav njegov potonji

`ivot prolazio u znaku Krsta i Vaskrsenja

Hristovog. Slede}u 1909. g. Nikola je

proveo u Oksfordu, gde je pripremio dok-

torat iz filosofije i zatim ga u @enevi, na

francuskom, i odbranio (“filosofija

Berklija”).

Vrativ{i se iz Evrope Nikolaj se,

u jesen 1909, te{ko razboli od dizenterije.

U bolnici je le`ao oko 6 nedelja, ali je tada

govorio: “Ako je moja slu`ba Gospodu

potrebna, On }e me spasti”. Tada je sebi

dao re~ da, ako ozdravi, zamona{i}e se i

tako slu`iti Bogu i svome narodu u Crkvi.

Kao ve} poznati doktor teologije i filosofi-

je, on se zaista uskoro i mona{i u manas-

tiru Rakovici i postaje jeromonah Nikolaj

(20. YII 1909), stavljaju}i sve-celog sebe,

svo svoje znanje i sposobnosti u slu`bu

Bogu i svome Srpskom narodu.

Po povratku sa studija trebao je,

po tada{njem zakonu, nostrificirati svoje

diplome, ali kako nije imao punu svr{enu

gimnaziju, morao je polagati sedmi i osmi

razred n veliku maturu, da bi tek onda

mogao predavati u Bogosloviji. Komisija

pred kojom je polagao, po re~ima jednog

njenog ~lana, “slu{aju}i njegovo izlaganje o

Hristu, ostala je zapanjena, i niko ga ni

jedne re~i vi{e nije upitao”. Ipak, pre no

{to je postao suplent u Bogosloviji, upu}en

je od mitropolita Srbije Dimitrija u Rusiju,

gde je proveo godinu dana, najvi{e putuju}i

po {irokoj Rusiji i upoznaju}i njen crkveni

`ivot, du{u ruskog ~oveka i njegove svet-

inje. Za to vreme napisao je i svoje prvo

ve}e delo – studiju “Religija Njego{eva”.

Kao suplent Bogoslovije Sv. Save

u Beogradu Nikolaj je predavao filosofiju,

logiku, psihologiju, istoriju i strane jezike.

No on nije mogao sav stati i ostati u okvir-

ima Bogoslovije. Zidovi u~ionice bili su

tesni za njega. On zato po~inje da pi{e, gov-

ori i objavljuje. Mladi i u~eni jeromonah

po~inje sa sjajnim besedama po beogradskim

i drugim crkvama {irom Srbije, pa onda dr`i

i predavanja na Kolar~evom univerzitetu n

drugim mestima. Govorio je uglavnom na

teme iz `ivota, ali na na~in nevi|en do tada

i zato potresaju}i za inteligenciju onda{nje

Srbije. Isto-vremeno, Nikolaj objavljuje u

crkvenim i knji`evnim ~asopisima svoje

~lanke, besede i studije: o Njego{u, o Ni~eu

i Dostojevskom i na druge

filosofsko-teolo{ke teme.

nastavi}e se

Oktobar 2009.

Napisao vladika Artemije (Radosavljevi})

@ivot svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a (1880-1956) (drugi deo)

RO\ENJE I RANO DETINJSTVO

BESEDE SV. VLADIKE NIKOLAJA“La`no je i drsko ono tvrdjenje: “oni ju~era{nji pobedili su zato da bi

dana{nji i sutra{nji `iveli i u`ivali.” Apsurd! Ne, nego:

Oni su pobedili, da bi i mi pobedili!”“Na lepom Bosforu, vizantijski narod je gnjilio, kao {to gnili prezre-

lo vo}e. Sva veli~ina pro{losti slu`ila mu je samo kao dekoracija nje-gove pigmejske sada{njosti. Sve velike tvorevine pro{losti nisu mogleo`iveti, niti nadahnuti jedan poro~an dekadentni nara{taj. Na severuod Vizantije `iveli su narodi slovenski, mladi, neistro{eni u kulturnomstvaranju, nerazo~arani u veri i moralu. Zbog svog dodira saVizantijom bili su i sami zara`eni moralnom gnilo{}u, kao {to seobi~no jedan mlad i zdrav organizam da zaraziti od jednog starog ibolesnog organizma. Svoj kodeks vere i morala zamenili su oniindiferentno{}u prema pravdi i nepravdi.”

24

S P O R T

Oktobar 2009.

D

e~iji vrti} selektora Dude Ivkovi}a

vratio srpskoj ko{arci kult repre-

zentacije, koji je nestao u ratnom

vihoru brutalnog rata na prostorima brdovi-

tog Balkana, a koji je najvi{e pogodio

Srbiju.

Bombardovanje, razaranje, strah,

sankcije i nastala nema{tina doprineli su

niskom standardu `ivota koji se brzo {irio

na sve grane delatnosti. Te{ke neda}e nisu

mimoi{le ni srpski sport, a pogotovo ne na{

najtrofejniji deo sportske porodice –

ko{arku, koji je trajao nekoliko godina.

No, hvala Bogu, to vreme je iza

nas, ko{arka ponovo igra va`nu ulogu me|u

omladinom, a na{i sportisti sve ~e{}e se

penju na pobedni~ka postolja evropskih,

svetskih i balkanskih prvenstava u vater-

polu, odbojci, mladim ko{arka{kim selekci-

jama, tenisu, plivanju i drugim. Strpljivo

smo ~ekali da to ostvari i na{a seniorska

ko{arka{ka reprezentacija, da povrati zlatno

vreme \or|evi}a, Divca, Danilovi}a,

Ki}anovi}a i ko{arka{kog “Boga” Bodiroge.

I evo, posle nekoliko godina

ko{arka{kog posta, ostvaren je san

ko{arka{ke Srbije, jer Srbi ne mogu bez

ko{arke. Dvanaestorica veli~anstvenih golo-

bradih mladi}a predvo|ena ~udesnim znal-

cem i pedagogom Dudom Ivkovi}em i

novim srpskim ko{arka{kim bogom,

mla|anim Milo{em Teodosi}em iz Valjeva,

stali su na pobedni~ko postolje odmah do

[panije. Ko{arka{ko sunce Srbije zasjalo je

ponovo i ono }e jo{ dugo sijati jer ovi

momci su jo{ golobradi ali ~udesni i

Bogom obdareni, a njihov mladi

„deda” Duda, zaljubljenih u

ko{arku i visokoleta~e golubove,

nije rekao poslednju re~.

Njegovim dolaskom

vra}ena je radost za igrom, `e| za

uspehom, vra}en je respekt prema

dresu, zastavi, grbu i himni.

Stvoren je moralno jak i borben

kolektiv velikog srca i ogromne

energije. Tim ~vrste porodice ~iji

svaki ~lan zna svoj zadatak

podre|en kolektivu. Tim hrabrih i

ponosnih momaka koji veruju u

svoje sposobnosti i u znanje svoga

trenera. Tako zajedni~kim radom,

porodi~nom harmonijom izrastao je

tim veli~anstvenih ptica koji se

juna~ki bore u odbrani svoga ko{a

i koji neustra{ivo i precizno juri{a

na ko{ protivnika.

Spavaj mirno Srbijo i

budi ponosna na svoje ko{arka{e.

Milutin [o{ki}

P r i r e d i o : M i l u t i n [ o { k i }

Do~ek ko{arka{a u Beogradu

SRBI NE MOGU BEZ KO[ARKE

Junak na{e reprezentacije:

Milo{ Teodosi}

U

izuzetnoj atmosferi sportskog centra

“Purdue-Calumet” univerziteta u

Hemondu (Indijana) ko{arka{i

“Partizana” savladali su ekipu “Midwest

All-Stars”, rezultatom 88-82. Najvi{e ko{eva

za Beogradjane postigao je Jan Vesely (19),

potom Aleksandar Mari} (15), odli~ni su bili

Aleksandar Ra{i} i Strahinja Milo{evi}, a

Petar Bo`i} se istakao vrsnim trojkama.

Pre po~etka susreta intonirane su

ameri~ka i srpska himna, a utakmicu je

pratilo vi{e od 1000 navija~a, medju koji-

ma i mnogi “grobari sa juga”, predstavnici

srpske zajednice, ali i studenti univerziteta-

doma}ina, kao i skauti NBA lige, koji su

motrili na{e talentovane igra~e, a posebno

Jana Veselija.

Partizan je vodio skoro celim

tokom utakmice i zabele`io prvu pobedu na

ameri~koj turneji.

Zanimljivo je pomenuti da je u

ekipi “Midwest” igrao i nama dobro poz-

nati Skot Polard, nekada{nji saigra~ Vlade

Divca iz Sakramenta, koga je publika poz-

dravila ovacijama, a on im otpozdravio sa

podignuta tri prsta. Nije bilo nikakvih inci-

denata, osim {to je Aleksandar Mari}, posle

sudara sa te{kim Robertom Traktorom

Tejlorom, zadobio lak{u povredu arkade i

par minuta pre kraja napustio teren. Slavko

Vrane{ je u 3. ~etvrtini dobio 6. li~nu

gre{ku, i ostatak susreta proveo na klupi.

“Zadovoljan sam igrom, iako

nismo igrali kvalitetno u kontinuitetu svih

48 minuta”- izjavio je za medije nakon utak-

mice trener “Partizana” Du{ko Vujo{evi}.

Nastoja}emo da u Detroitu odgiramo jo{

bolje i tako se pripremimo za va`ne susrete

sa NBA ekipama. Atmosfera u timu je

odli~na, sve se odvija po planu. Mislim da

smo uspeli da poka`emo svima koji su do{li

da nas vide, i naro~ito vatrenim navija~ima

“Partizana” dobru igru, pa svima `elim da

zahvalim za izuzetnu podr{ku.”

Ekipa “Partizana” u ponedeljak je

otputovala u Detroit, gde ih o~ekuje jo{

jedan prijateljski susret, pre utakmica sa

NBA timovima iz Denvera i Feniksa.

sastavi: Partizan- Stefan Sinovec,

Du{an Kecman, Strahinja Milo{evich,

Aleksandar Ra{i}, Vladimir Lu~i}, Sava

Le{i}, Aleksandar Mitrovi}, Petar Bo`i},

Aleksandar Mari}, @arko Rako~evi}, Jan

Veseley, Branisalav Djek}h, Slavko

Vrane{.

Midwest: Brandon Dagans,

Stevan Wright, Miguel Berdiel, Damone

Brown, Ike Ofoegbu, James Booyer, Ariel

McDonald, Scot Pollard, Joe Krabbenhof,

Stan Cismark, Sarunas Skada, Robert

Traylor.

Mila Filipovi}

PRVA POBEDA

PARTIZANA U SAD

25Oktobar 2009.

SS RR EE ]] AA NN RR OO \\ EE NN DD AA NN

Z a K a l i f o r n i j u :

Sre}an ro|endan Marku [o{ki}u dug `ivot,

puno sre}e i zdravlja,

`eli otac Milutin [o{ki} iz Beograda.

^estitkama se priduru`uje redakcija OGLEDALA.

--------------------------------------------

Vladanu Ne{ovi}u sre}an ro|endan `eli

redakcija Ogledala i kolege Srpskog pozori{ta

”Mira Srem~evi}” iz ^ikaga.

Miki Teofilovi}u,

dug `ivot pun sre}e

i zdravlja `eli Majka Javorka

i kuma Slavica sa redakcijom

Ogledala. Iskrenim ~estitkama se

pridru`uju Milutin,

Zoran i osoblje Burbon Cafea

K O L U M N A

M a r k a L o p u { i n e

Kako ste Srbi u tudjini i

daljini?

Ono {to sam najavio u

januaru, dogadja se sada kod

nas – Biljana Plav{i} izlazi na

slobodu ove jeseni. I dolazi u

Beograd

Djenerala Dra`u jo{

nismo na{li. Ministar za dijas-

poru je bio na grobu vojvodi

Djuji}u u San Markosu,

polo`io cve}e. O~igledno je da

obo`avamo mrtve legende. A sada{nji

narod neka ~eka i trpi. Preti se novim

otkazima, ali se obe}ava i {engenska viza

u januaru.

Medvedev nam dolazi u Beograd.

^ovek je mali, metar i ~a{a votke, ali je

`estok. Nije mi jasno kako }emo da mu

objasnimo da ho}emo da budemo

nesvrstani.

Vlada ne}e pasti, provereno, jer

opozicija nema kriti~nu masu, radnici ne

umeju da {trajkuju, a gradjani `ive od

sitnog i krupnog {verca. U Srbiji tranzici-

ja prava nije ni po~ela, sve se svodi na

frange-trange biznis.

Sve je zamrznuto do daljnjeg, dok se

predsednik Tadi} ne vrati iz Amerike.

Oti{ao je malo do na{ih, a malo i do

Obame. I da ga ubedi da nas SAD vi{e

ne kinje i bombarduju. Posla}e nam

novog ambasadora, prvog u suknji, kao

znak dobre volje.

Biznis je totalno stao, crna berza opet

buja, radnje i firme se zatvaraju. A Vlada

preti da }e da otpusti 14.000 (svojih)

~inovnika i ~lanova stranaka. Opet, la`.

Ne}e od toga biti ni{ta, iako MMF tra`i

da se takva operacija izvede, ako ho}emo

da nam da novac za `ivot.

[ta ima u va{oj rezervnoj otad`bini?

U Srbiji ni{ta novo.

Mladi francuski navija~ je

umro, danas je Dan `alosti u

prestonici. Huliganima ni{ta

ne fali, neki su uhap{eni, ali

vec}na likuje. Dane ulep{ava

miholjsko leto, koje }e trajati

jo{ celu sedmicu. Nasilje je

na{ nacionalni kod, a {ire ga

politi~ari, koji sada prete

strogim kaznama.

Kada je Uro{ zapalio

bakljom policajca, ni{ta se nije dogodilo.

Kada smo spalili Ambasadu SAD, isto.

Sada kada je ubijen Francuz, a pretilo se

pokoljem na Paradi homoseksualaca,

odjednom svi su ozbiljni i prete. Neki

klinci }e dobiti po 10 godina robije i to

}e biti sve.

Do{la nam je Maja iz [tokholma da

uhvati plja~ka{e {vedske firme G4S, iz

koje su srpski mangupi helikopterom

odneli 10 miliona dolara. Na{a policija im

javila da se plja~ka sprema, a [vedi nisu

verovali. Sada kukaju.

Tu su mi i ona dvojica, Vu~eli} i

Vuji}, konstruktori Apola 11, kojim su

Ameri leteli na Mesec. pri~aju da }e i}i i

na Mars sa Meseca 2020. godine. Na

moje pitanje da li vanzemaljci pose}uju

nas Zemljane, na{ Milojko Vu~eli} lepo

ka`e:

- Vanzemaljci dolaze, ali kako je iz

svemira Zemlja plava, zbog mora, vanze-

maljci sle}u u okeane i pri~aju sa delfin-

ima. A delifini ve} decenijama

poku{avaju ~oveku da prenesu tu poruku,

ali ljudi su egoisti i ne slu{aju. Nisu ljudi

centar Univerzuma !

I ja sam se razlupao, pao u kupatilu

u nesvest i razbio facu. Nisam vi{e lepi

Marko...

Sre}no

www.lopusina.com

VANZEMALJSKI SRBI

U ^ i k a g u :

Voji Vla

Biljani – BUBAMARI, sve najlep{e `eli redakcija

Ogledala i ~lanovi Srpskog pozori{ta.

Sr|anu Medenici

Sne`ani Drenovac

Dragan Vujo{evi}u – Gagiju,

sve najlep{e `eli redakcija.

Ljubisi Srejovi}u

i njegovom saradniku Sini{i

R O \ E N D A N I

Rosi - Cici Toman, ~estitke

za sre}an ro|endan, dug `ivot,

sti`u iz Nice od sestri~ine Mire sa

Dankom, Batkom, Janom i

Fransoazom. Iskrene ~estitke

sti`u i iz ^ikaga od }erke Melise,

supruga Cirila, male unuke

Marije, Slavice i redakcije.

Sre}nu 5. godi{njicu braka svojoj k}erki

Tanji i zetu Vladimiru [unjki, puno sre}e,

i sve najlep{e u `eli majka Stana Nikoli}

Z a N e m a ~ k u

Sre}an ro|endan

Valeriji @ivkovi},

dug `ivot, pun sre}e

i zdravlja `ele Guki,

Sa{a i Slavica.

26

A S T R O L O G I J A

Ovan

^esto odbijate da poslu{ate va{e instikte,

jer u osnovi niste instiktivan tip, me|utim

sada vam se pru`a prilika da se prepustite

svojim instiktima, jer }e vam oni doneti

neka povoljna re{enja. Spremno }ete u}i u

neke rizi~ne i avanturisti~kne poteze, {to u

svakom slu~aju nije strano za vas, a uz

upotrebu rizika mo`ete imati i povoljne

promene. Mo`ete imati razo~arenje od

jednog prijatelja, kojeg ste do sada previ{e

idealizovali i niste mogli da ga sagledate iz

stvarnog i realnog ugla. O~ekuje vas izne-

nadno putovanje, koje }e vam dobro do}i.

Bik

Promena dolazi duboko i iz korena, tako da

je prva polovina oktobra, period jedne

totalne transformacije okolnosti koje vas

okru`uju. Bikovi koji su u partnerskim

odnosima, oseti}e poja~an intezitet pos-

esivnosti i ljubomore, ~ime mogu da naru{e

trenutnu vezu i da unesu u nju tenzije.

Mo`ete se suo~iti sa nekim bolnim gubici-

ma i odvajanjima. U drugoj polovini okto-

bra, dobi}ete jednu poslovnu ponudu od

poznanika, koja }e vam omogu}iti kontalte

sa inostranstvom, ali i pobolj{anje finansi-

jske situacije.

Blizanci

Poku{ajte da odlo`ite kupovinu vrednijih

stvari, va`na putovanja i potpisivanje

va`nih ugovora. Mogu se javiti i neki stari

i zaostali emotivni problemi, ali postoji i

mogu}nost da obnovite staru emotivnu

vezu, koja je davno prekinuta. Sredinom

oktobra, va{ vladar opet dobija svoju pravu

putanju, a onda mo`ete raditi na svemu {to

ste do tada odlo`ili. Dobi}ete {ansu da opet

krenete napred i prema novinama, {to }e

vas veoma oraspolo`iti.

Rak

Porodi~na atmosfera daje sasvim dovoljno

argumenata za zadovoljstvo, ali vama kao

da jo{ ne{to nedostaje. Na poslovnom

planu je do{ao momenat u kome }ete se

morati suo~iti sa ~injenicama da je potreb-

no jo{ truda i rada na va{em obrazovanju

ili nadogradnji znanja, bez obzira {to ste

ve} pokazali va{u stru~nost. Uspeh vam je

na dohvat ruke, ali jo{ uvek nemate

dovoljno ~vrst oslonac da se podignete i

uhvatite ga. Dobi}ete prijatnu vest od

jednog ro|aka, koju ve} davno o~ekujete,

ali je ona kasnila iz objektivnih razloga.

Lav

Svet oko sebe ne mo`ete da vidite jasno jer

ste zaslepljeni preteranim idealizmom, tako

da bi bilo dobro odlo`iti va`ne odluke za

neke bolje dane. Ovakav preterani ideal-

izam mo`e doneti razo~arenje u odnosu na

druge ljude, ali i razo~arenje u poslovnog

partnera, ako ga imate, zato budite oprezni.

Lavovi koji su slobodni, upozna}e osobu

koja }e ih sna`no podsetiti na jednu staru

i veliku ljubav. Ne mojte se dvoumiti, jer

}ete onda izgubiti {ansu da provedete

veoma lepe trenutke, koji vam nedostaju.

Devica

Iskoristite naredni period za dru{tvene

aktivnosti, dru`enja i komunikaciju, a

posebno one Device koje su slobodne, jer

postoji velika {ansa da upoznate osobu

suprotnog pola, koja }e na vas ostaviti

sna`an utisak. Energija nije na zavidnom

nivou, pa je odmor neophodan i

preporu~ljiv, da bi se mogli pripremiti za

uredan ritam obaveza, ~emu ste prirodno i

naklonjeni. Kako se va{a snaga nalazi u

komunikaciji, planiranju i re~ima, neka

vam i te osobine budu glavno oru`ije u

va{im namerama, a onda ne}ete ni u~initi

gre{ku.

Vaga

Slobodne Vage u drugoj polovini oktobra

imaju mogu}nost da do`ive ljubavnu avan-

turu, koja }e im poja~ati unutra{nji opti-

mizam i entuzijazam. U drugoj polovini

oktobra va{e potrebe za tro{enjem i kupovi-

nom bi}e sna`nije, tako da }ete smanjiti

va{ finansijski bud`et, ali }ete zato u`ivati

u kupovini. Kada su profesionalni aspekti u

pitanju, ima}ete povoljne {anse da ostvarite

neke svoje ambicije, a u tome vam mo`e

pomo}i jedan ugledan i mo}an mu{karac.

Upotrebite va{ uro|eni {arm i sigurno

ne}ete pogre{iti.

[korpija

Ima}ete na raspolaganju jaku energiju,

snagu i volju, {to treba da usmerite da bi

re{ili stare probleme ili da bi ostvarili svoje

ciljeve. Bi}ete prosto neuhvatljivi i nikakva

prepreka na koju }ete nai}i, ne}e predstavl-

jati problem, jer je va{a re{enost sada

sna`na. Jake emocije, sna`ni instikti i

duboka `elja jesu va{a motivacija i oru`je,

koje }ete koristiti da bi ostvarili sebe i

potvrdili svoj polo`aj. Vi ste veoma proni-

cljivi i umete odli~no da osmatrate oko

sebe, tako da ne}ete propustiti osobu koja

vam otvoreno pokazuje simpatije.

Strelac

Na poslovnom i profesionalnom planu ne

ide sve kako treba ili kako ste planirali,

tako da jo{ uvek ne}ete mo}i ostvariti va{e

planove, a mogu}i su i odre|eni sukobi ili

nerazumevanje sa onima koji su po nekoj

hijerarhiji iznad vas. Vi ste prirodni ideal-

ista i optimista, {to ponekad i nije dobro, a

onda ste skloni sebi da postavljate preve-

like planove, koje niste u stanju da

ispunite. O~ekuju vas unutra{nje radikalne

promene u emotivnoj i ljubavnoj oblasti

`ivota. Va{i putevi su raznovrsni i mnogo-

brojni, me|utim ne zaboravite da je samo

jedan ispravan.

Jarac

Vi uvek te`ite da budete dosledni u svo-

joj rezervisanosti i hladnokrvnosti. Jedna

osoba koja ima veliku mo} u sferama i

oblastima, koja vas ve} odavno zanimaju,

otkaza}e vam iznenada saradnju, {to }e

vas razo~arati, jer ona vam je predstavl-

jala glavnu kariku u va{em zanimanju ili

interesovanju. Mo`ete lako izgubiti i

poslednju {ansu da obnovite jednu vezu,

a prema kojoj imate emotivne oscilacije,

jer vam je do nje ~as stalo, a slede}i

trenutak vi{e nije. Vreme je da se

odlu~ite i jasno izrazite svoj stav kada su

emocije u pitanju.

Vodolija

Ne pravdajte se izgovorom da ne znate

kojim putem trebate da krenete, {to nije

ta~no, jer ste ga ve} davno prepoznali uz

pomo} svoje izra`ene intuicije. Zbog

takvih okolnosti, ve} ste zapostavili i emo-

tivni `ivot ili va{eg partnera, tako da je

do{lo vreme da kona~no donesete va`ne

odluke, a onda da se posvetite i partneru,

kojem nedostaju va{i zajedni~ki trenuci.

Izbor je i dalje na vama, ~ega se nikada

niste ni odrekli u `ivotu, ali ne odla`itee

odluku, jer }ete zakasniti.

Ribe

Na poslovnom planu, sebi ste postavili

mnogo obaveza i vreme je da malo

usporite i odmorite, jer mo`ete uleteti u

konfuzno i rastrojeno raspolo`enje.

Ostavite poslovne obaveze, bar one

prekomerne za naredni period i posvetite

pa`nju va{em partneru, kojem je hitno

potrebna va{a pomo}. U suprotnom,

mo`ete se jednoga dana pokajati, jer }ete

nesvesno jo{ vi{e udaljiti partnera od sebe.

Vreme je da se povu~ete na kratko iz

javnosti, {to ne bi trebalo da vam pred-

stavlja problem i da na taj na~in napunite

svoje baterije.

Autor: astrolog Jelena Studen Vojvodi}, web site: http://www.astro-house.com

HOROSKOP ZA OKTOBAR 2009.

Oktobar 2009.

VAGA – LEPOTA I [ARM

[ta pokloniti Vagama za ro|endan?

Kakav god da je poklon, on mora imati estetski kvalitet.

Poklonite im ukras, nakit, kozmetiku, garderobu, parfem,

buket cve}a, ulaznicu za koncert ili izlazak na javno mesto

sa kulturnim sadr`ajem.

[ta mo`ete o~ekivati u ljubavi od Vage?

Pripadnici ovog znaka su veoma slatkore~ivi na re~ima,

lako pokazuju ne`nost, emocije, uvek su nasmejani, vedri,

lepi i {armantni, nisu ratoborni ili svadljivi i te`e uvek

dogovoru i saradnji. Va`ne odluke u vezi ne vole da

donose, jer su kolebljivi i nesigurni.

Kako se Vage sla`u sa pripadnicima drugih znakova?

Sla`u se sa Blizancima, Vodolijama, Lavovima i

Strel~evima. Postoji privla~nost i sa Ovnovima, ali ove su

veze uglavnom kratkotrajne, brze, nestabilne i strastvene.

Gde otputovati sa Vagom?

Argentina, Austrija, Burma, Egipat, Gvatemala, Kina,

Libija, Peru, Be~, Beograd, Frankfurt na Majni,

Johnesburg, Lisabon, Majami.

Koje su vrline Vage?

Stil, harmonija, otmenost, takti~nost, pravednost, ~isto}a,

higijena, diplomati~nost, opreznost, saradnja, dru{tvenost,

dobar je sagovornik, elegancija, odmerenost, du{evna i

telesna ~istota.

Koje su mane Vage?

Sitni~avost, kriti~nost, rasejanost, prepla{enost, kole-

bljivost, neodlu~nost, lenjost i sklonost preteranom u`ivan-

ju.

U kom pravcu usmeravati Vagu?

Pravo, psihologija, umetnost, arhitektura,

socijalno-dru{tvene delatnosti, konsalting, advokatura, pri-

menjena umetnost, ples, muzika, politika, diplomatija, diza-

jn, kozmetika, frizeraj, umetni~ka fotografija, cve}arstvo.

Ko su poznate Vage?

Pedro Almadovar, Eminem, Majkl Daglas, Roman

Abramovi~, Brajan Feri, Martina Navratilova, Martina

Hingis.

Interpretacija i tuma~enje natalnog horoskopa.

On-line {kola astrologije.

Jelena Studen Vojvodi}

web site: http: //www.astro-house.com

e-mail: jelenavojvodic@eunet.yu

cell phone: +381 (0)63/777-50-16

phone: +381 (0)25/777-632

27

N U M E R O L O G I J A

Oktobar 2009.

K

arl Gustaf Jung pored toga {to je

bio vrstan psiholog i psihoana-

liti~ar tako|e je bio i odli~an

numerolog. Psihoterapiju nikad nije

zapo~injao sa novom osobom dok je najpre

nije numerolo{ki obradio tj. Izme|u ostalog

dok joj nije izra~unao i du{evni broj. Ovaj

broj mu je pomagao da sazna, koje su

skrivene `elje, ~emu te`i, {ta voli, i {ta

najvi{e optere}uje psihu analizirane osobe.

Ako `elite i Vi da izra~unate svoj

du{evni broj, napi{ite svoje ime i prezime,

izvucite iz njega samoglasnike, prera~una-

jte ih i svedite na brojeve od 1 do 9 i

pogledajte kojem broju pripadate. Ako

dobijete u zbiru va{ih samoglasnika glavne

brojeve 11 i 22, nemojte da ih svodite na

brojeve 2 i 4, jer iza njih ima tuma~enje

du{evnog broja.

BROJ^ANA VREDNOST

SAMOGLASNIKA:

A = 1

E = 5

I = 9

O = 6

U = 3

Za primer je uzeto ime i prezime

– Zoran Petrovi}. Prona}i}emo slova koja

odgovaraju samoglasnicima iz na{e tabele,

a to su u ovom primeru:

( O = 6 + A = 1 + E = 5 + O =

6 + I = 9 = 27 = 2 + 7 = 9).

Zna~i du{evni broj na{e odabrane

osobe bi}e u broju 9.

Ako zbir svih samoglasnika u

va{em imenu i prezimenu daje broj 1 onda

Va{a du{a voli da upravlja drugima, da radi

bez nadzora, sama ili sa podre|enima. Ovo

je broj i velike snage kao i `elje za dokazi-

vanjem i stvaranjem. Osobe koje ispoljavaju

pozitivnu stranu du{evnog stremljenja su

ambiciozne i odlu~ne, i u njihovom karakteru

ima dosta po{tenja i odanosti. Orijentisani su

ka uspehu i dostignu}ima, verni su prijatelji

i veoma pravi~ni u poslu. Negativne nosioce

ovoga broja treba izbegavati. Takva du{a je

spremna da dominira nad ljudima, part-

nerom, porodicom i poslom. Kod nje emoci-

je nisu sna`ne i obi~no su egoisti~ne i la`ne.

Najve}a potreba du{evnog poriva definisanog

ovim brojem je razvijanje prijateljstva i

iskrenog interesovanja za druge.

Osobe koje imaju za broj du{e

ovaj broj koncentrisane su na prijateljstvo,

partnerstvo i dru`enje. Nesebi~no pru`aju

pomo} drugima, i uvek te`e da svoje znan-

je podele sa svojim saradnicima. Njihove

du{e su ~iste, ne poseduju potrebu za

pohlepom i egocentri~no{}u i zato su uvek

okru`ene sa iskrenim prijateljima. Pozitivne

osobine ovoga broja su saose}ajnost,

izuzetna briga i predanost. Ubedljivi su,

ro|eni su za mirotvorce i nikad nisu skloni

agresiji. Negativne osobine ovoga broja su

preosetljivost, stidljivost ili previ{e davanje

sebe na u{trb sopstvenog dobra.

Ako broj 3 defini{e ne~iju du{u,

onda znajte da ispred sebe imate jednu

veoma jaku li~nost koja ume da vlada ali i

da maksimalno u`iva u `ivotu. Tako|e je

zanima da oko sebe uvek ima veliki broj

prijatelja me|u kojima }e mo}i da bude u

centru pa`nje. Du{e u ovom broju su

uglavnom ve{te s re~ima, u govoru, pisan-

ju, glumi i pevanju. U pozitivnom smislu

energija broja 3 daje prijateljski nastrojenu

prirodu, otvorenost i izuzetnu dru{tvenost.

Njihova najva`nija osobina je

samoizra`avanje bez obzira na to ~ime se

bave. Negativne strane ovakvih du{a su da

su ponekad previ{e lakomislene, da rasipa-

ju snagu, a da ne posti`u gotovo ni{ta.

Du{a koja je u broju 4 obi~no se

bori za stabilan i kreativan `ivot. U svojoj

biti dr`i se ustaljenog {ablona i sistem-

atskog pristupa. Ima unutra{nju `elju da

slu`i drugima na metodi~an i vredan na~in.

Odli~an je organizator u sistematizaciji i

upravljanju, i ume da uspostavi i odr`i red.

Du{e u ovome broju su tako|e veoma prak-

ti~ne i analiti~ne i umeju da se sna|u u

svakoj situaciji. Ako tra`ite po{tenu,

iskrenu i savesnu srodnu du{u evo Vama

idealnog broja za to. Negativne osobine

du{e u broju 4 su krutost, tvrdoglavost i

uskogrudost. Tako|e su sklone skrivanju

ose}anja ili ih uop{te nisu svesne.

Broj 5 pripada du{ama koje su

`eljne slobode, uzbu|enja, avantura i

neo~ekivanih doga|aja. Veliki su avantur-

isti i nisu previ{e zabrinute za svoju

budu}nost pa mogu da deluju povr{no i

nemotivisano. U pozitivnom smislu energi-

ja broja 5 ~ini ih veoma prilagodljivim i

svestranim. Prirodno su snala`ljive i pune

entuzijazma, same odre|uju kojim }e tem-

pom raditi. Ove su najkontraverznije du{e

jer ih privla~e samo neobi~ne osobe koje se

bave nesvakida{njim zanimanjima.

Negativne osobine ovoga broja su nemiran

duh i nestrpljivost. Obi~no ne vole rutinski

posao i ska~u s’ jedne aktivnosti na drugu.

Tako|e du{e u ovom broju te{ko se vezu-

ju samo za jednu osobu.

Osobe sa du{evnim brojem 6 su

pravi prestavnici ljubitelja doma, porodice,

prijateljstva i sre|enog `ivota. Imaju puno

diplomatskih sklonosti i uro|enu ve{tinu da

sre|uju mnoge nere{ive situacije. Nisu indi-

vidualci i vole da rade sa ljudima. Tako|e

im je veoma bitno da uvek budu u har-

moni~nom okru`enju. Pozitivne osobine

ovoga broja su velika odgovornost, veliko-

du{nost i duboko razumevanje za bli`nje.

Jaka energija broja 6 daje svojoj okolini

veliku ne`nost i emotivnu podr{ku. Imaju

umetni~ke i kreativne sklonosti. Vole da

poma`u ljudima mada mnogi iskori{}avaju

njihovu plemenitu du{u. Jedina negativna

osobina im je {to potiskuju sopstvene

potrebe da bi ugodili drugima.

Du{a u broju sedam sklona je

~itanju, usavr{avanju i meditaciji. Voli da

ma{ta i da razvija svoje idealisti~ke

stavove. U stalnoj je potrazi za mudro{}u i

znanjem. Nisu prilagodljive poslovnom

svetu i vi{e im odgovara okru`enje koje }e

imati razumevanje za njihov analiti~ki

pristup gde um koriste vi{e od tela. Veoma

su stidljive kada se nalaze u nepoznatom

dru{tvu, pa zbog toga nisu najspretnije u

svakodnevnoj komunikaciji. Naj~e{}e

prikrivaju svoje emocije, i veoma su selek-

tivne u odabiru prijatelja. Negativna kono-

tacija du{e u broju 7 je introvertnost i

otu|enost od okoline.

Osmica pripada du{ama koje su

`eljne mo}i i ne biraju sredstva da do nje

do|u. Imaju ogromnu energiju, velike

ambicije i te{ko se ukapaju u prose~nost.

Naprosto su stvorene za zapovedanje,

stvaranje, predvi|anje ili zami{ljanje onoga

{to }e drugi ostvariti. Kod nje ne postoji

nikakva hijerarhija osim one koju je ona

sama stvorila i u kojoj je ona jedini

zapovednik. Du{a sa ovim brojem je ro|eni

vo|a. Njena negativna osobina je ta {to ima

veoma visoko mi{ljenje o sebi i od drugih

nerado prima dobronamerne kritike.

Bilo da je re~ o materijalisti~kim,

duhovnim ili humanim aspiracijama du{a u

broju 9 je uvek spremna da ih relizuje. U

svakom poslu koga se prihvati u celosti daje

sebe i ne odustaje dok ga ne zavr{i.

Nesebi~na je i svoje rezultate rada mo`e ~ak

ponuditi i drugima. Nekima }e se u~initi da

je predobra za vreme u kojem `ivi, ili bolje

re~eno da ne pripada ovome vremenu, ali

nije ba{ tako. Ona je potpuno svesna situaci-

je u kojoj se nalazi ali se nada da }e se svo-

jim nesebi~nim zalaganjem pomo}i da se

promeni sve ono {to nije dobro. Naj~e{}e

nije shva}ena od okoline pa ~ak ni od vol-

jene osobe. Negativne osobine su joj te {to

ponekad ume da izgubi orjentaciju i u vre-

menu i u prostoru u kome se nalazi.

Osobe sa du{evnim brojem 11 puno

razmi{ljaju i zainteresovane su za sve {to je

apstraktno, duhovno i utopijsko. Motivisane

su ka idealisti~kim konceptima i deljenju sop-

stvenih ideja sa drugim ljudima. Ovaj broj ne

deluje u materijalnom ili prakti~nom smislu,

ve} `eli da pomogne ~ove~anstvu na sebi

svojstven na~in u vidu spiritualizma, religije

ili okultnih nauka. Osobe koje poseduju poz-

itivne osobine ovoga broja naj~e{}e ma{taju

o savr{enom svetu, i mogu da budu inspiraci-

ja drugim pozitivnim du{ama. Ako broj 11

pripada osobi sa negativnom energijom i pes-

imisti~kim stavom prema svetu i okolini,

onda u takvoj du{i postoji sklonost ka pre-

osetljivosti i nervnom rastrojstvu. Nagla{eni

broj 11 naj~e{}e pripada osobama kod kojih

su ideje o dobru i zlu strogo utvr|ene {to

~esto vodi nefleksibilnosti.

Du{evni broj 22 pripada najve}im

graditeljima, nau~nicima, in`injerima, diplo-

matama i itd. Ovo je veoma mo}an broj i

osobe koje mogu da ga nose dale su veliki

doprinos svojim radom ~ove~anstvu. 22

daje {irok pogled na svet sa prakti~nim i

zdravorazumskim pristupom. Du{e u ovome

broju su svestrane, natprose~no inteligentne,

i veoma sposobne u komunikaciji sa ljudi-

ma, i izuzetno po{tovane i idealizovane do

najvi{ih visina. Negativna strana broja 22 je

veliki stepen nervoze i sklonost ka domi-

naciji. Nesre}na je ~injenica da samo mali

broj odabranih mogu da se nose sa energi-

jom ovoga broja, jer ovakvu energiju je ust-

vari i veoma te{ko fokusirati i uspraviti.

Vesna S. Tomas

Mr. fonetske

Kaldejske

numerologije

vesnatomas@sezampro.rs

01138163228828

JUNG I NUMEROLOGIJA- DU[EVNI BROJ

Pripremila: Vesna S. Tomas

PROFESIONALNA IZRADA NUMEROLOŠKE KARTE:

LJUBAV, POSAO, ZDRAVLJE, PAR TNERSKI ODNOSI ,

PROFESIONALNA ORJENTACI JA DECE,

PRECIZNO ODRE\IVANJE GODINE ZA BRAK,

BIZNIS NUMEROLOGI JA

KARMI^KA NUMEROLOGI JA. . .

1

2

5

4

3

6

7

8

22

11

9

28 Oktobar 2009.

PRODAJE SE ZGRADA u ^ikagu na adresi 3742 W. Montrose.

Osam stanova i biznis-restoran.

Svi ra~uni za gas i struju su podeljeni posebno za svaki stan,

kao i za biznis. Zgrada se prodaje po odli~nim uslovima,

pozovite {to pre direktno vlasnike na telefon: 773.583.5028

ili 773.567.9911

Po`urite, ponuda je odli~na!

* * *

PONUDA ZA POSAO

Tra`e se mlade, motivisane i ambiciozne osobe za rad u marketingu

na{eg lista Ogledalo. Zainteresovani pozovite: 773.744.0373

* * *

Frizerski salon u Najelsu tra`i mu{ke i `enske frizere, zaiteresovani

pozovite na tel: 847.965.9003 i tra`ite Bani.

* * *

@ena srednjih godina tra`i posao. ^uvanje i vaspitavanje dece i

odr`avanje ku}a. Pozovite Zoricu: 708.278.0055

* * *

Ako ste frizer La French twist vam nudi mogu}nost da radite

za njih ili za sebe, kod njih. Pozovite ih na: 847.965.9003

MALI OGLASI

M A L I O G L A S I

SKANDI UKR[TENICA

U ispravno re{enoj ukr{tenici, na ozna~enim poljima, ~itano vodoravno prema dole, dobi}e

kona~no re{enje: OVOGODI[NJI JUBILEJ NA[IH NOVINA KOJI PROSLAVJAMO 3.

OKTOBRA.

VODORAVNO: 15.Postati samostalan, ste}i samostalnost, 16.Ukras mu{kog lica, 17.Lunar

module (skr.), 18.Oblik prakticnih vezbi na visokim {kolama, 19.Praznik koji se slavi 1. janu-

ara, 20.Slavni} Zoran, 22.Biti pro`et, ispunjen ~ime, zra~iti, 23.Eksperimenti, pokusi, opiti,

24.Napolju, 25.Zabavljati, razvesljavati (engleski), 26.Veliko blato, glib, 27.Eskimska bluza,

kapulja~a, 28.Bora Todorovi}, 29.Vulkan na Siciliji.

USPRAVNO: 1.Obnavljanje, 2.Koji je od istoga roda, istoga porekla, 3.Biv{a predsednica

Filipina, Korason, 4.Metar, 5.@ensko ime, Olgica, 6.Ne{to smotano, zamotano, smotuljak, zamo-

tuljak; novac smotan, zamotan u hartiju, 7.Tona, 8.Prvaci; vrsta udarca u tenisu (kra}a mno`ina)

9.Osobina onoga ko je len, 10.Naslikati, ocrtati, u duhu predo~iti, odra`avati; slika (engleski),

11.Li~na zamenica, drugo lice jednine, 12.Sitna `ivotinja, ~lankono`ac, kukac, 13.Sagradjen,

sazidan, 14.Eva Ras, 17.Pokrajina u Saudijskoj Arabiji, 18.Produkt gorenja, 20.Litar, 21.Ilonka,

Ilka, 23.Mesto kod Beograda, zavi~aj Dragana D`aji}a, 25.Amper, 26.Drugi samoglasnik.

RE[ENJE:Vodoravno - osamostaliti se, brk, lm, seminar, Nova godina, SZ, odisati, ogledi,

vani, amuse, kal, anorak, BT, Etna (OSAM GODINA OGLEDALA).

29

Piletina sa soja-sosom

Potrebno je za 4 osobe

500 g pile}ih grudi, 3 ka{ike soja-sosa, 3 ka{ike vinskog sir}eta,

2 ka{ike ulja, 2 ka{ike meda, ka{ika maslaca

Priprema

Ugrejte ulje i maslac u tiganju, dodajte soja-sos, med i vinsko sir}e.

Piletinu isecite na komade i pr`ite je sa svih strana. U tiganj u kome

ste pr`ili meso dodajte ~etvrtinu {olje vode i kuvajte dok ne

proklju~a i ne po~ne da se zgu{njava. Tim sosom prelijte ispe~eno

meso.

Biftek s ruzmarinom

Potrebno je za 4 osobe

4 bifteka od oko 150 grama, 45 g lajt margarina, ka{i~ica maslaca,

45 g nemasnog krem sira, 2 ka{i~ice usitnjenog ruzmarina, ka{i~ica

semena susama, 400 g boranije, 1 crvena paprika

Priprema

Dobro izme{ajte margarin, maslac i krem sir koji su prethodno odsto-

jali na sobnoj temperaturi, pa dodajte ruzmarin. Taj fil zamotajte u

foliju i stavite u fri`ider. Ispecite biftek na grilu ili teflonu i, dok je

jo{ vreo, servirajte ga sa komadi}em krem sira, blan{iranom borani-

jom i paprikom se~enom na rezanca.

Riblji fileti u umaku sa senfom

Potrebno je za 4 osobe

4 fileta osli}a, 180 ml bujona

od povr}a, veza miro|ije, 2

ka{ike biljne pavlake za kuvan-

je, 2 ka{ike senfa, maj~ina

du{ica, ulje, biber, so

Priprema

Za~inite filete biberom, solju i

maj~inom du{icom i propr`ite

ih sa obe strane. Dodajte bujan

od povr}a i, kad provri, sman-

jite vatru, te kuvajte jo{ pet

minuta. Izvadite filete i

odlo`ite ih na toplo, a u

te~nost u kojoj su se dinstale dodajte biljnu pavlaku i senf. Kuvajte

oko minut i tim umakom prelijte ribu.

\

umbir je tropska za~inska biljka koja

veoma podse}a na trsku. Biljka

naraste do jednog metra visine, a

njeno veoma aromati~no korenje je mesnato i

narasta do 20 cantimetara du`ine. Aroma

korenja je prijatna i svojim mirisom podse}a

na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma

sve`. \umbir je veoma ukusan kao za~in pa

se koristi u razne svrhe, kao dodatak jelim,

kola~ima i pi}ima.

Pradomovina |umbira je jugozapad-

na Azija, glavni proizvo|a~ je Indija, a poseb-

no dobar ukus ima |umbir iz Jamajke.

Upotreba |umbira

Lekoviti delovi |umbira su koren i

rizom. \umbir pokazuje brojna farmakolo{ka

dejstva: smanjuje temperaturu, deluje protivu-

palno, sedativno, antibiotski, slabo anti-

gljivi~no, deluje protiv ka{lja... Postoje pre-

liminarni rezultati prema kojima |umbir ispol-

java i dejstvo na smanjenje {e}era u krvi,

smanjenja masti u krvi i spre~ava nastanak

tromba.

Nema~ka zdravstvena asocijacija je

odobrila upotrebu |umbira kod gubitka apeti-

ta i bolesti organa za varenjem povezanih sa

goru{icom i naduto{}u.

Studije sprovedene na trudnicama

ukazuju da |umbir mo`e bezbedno da

se koristi za jutarnju mu~ninu bez

opasnosti za fetus.

Kako se uzima

|umbir

Za jutarnju

mu~ninu: 250 mg

|umbira 4 puta

dnevno, ili 500

mg dva puta dnevno.

Za bolesti vo`nje: 1 g |umbira

30 minuta do 4 sata pre vo`nje.

Za osteoartritis: 200-250 mg ekstrak-

ta 3-4 puta dnevno.

Za migrenske bolove: 500 mg

|umbira na po~etku napada i ponovljeno

svaka 4 sata do ukupno 1,5-2 g dnevno, u

toku nekoliko dana.

Za muku i povra}anje izazvanu

hemoterapijom – 1 g |umbira dnevno, po

potrebi i vi{e.

U kojim slu~ajevima se ne sme

koristiti \umbir

Nema podataka o slu~ajevima kad se

ne sme koristiti |umbir.

Koja ne`eljena dejstva mogu

da se jave pri primeni |umbira

\umbir se dobro podnosi u

uobi~ajenim dozama. Ipak, doze preko 5g

\umbira dnevno pove}avaju rizik za ispolja-

vanje ne`eljenih dejstava, kao {to su stoma~ne

tegobe, gastritis, dijareja, i iritiraju}i ukus u

ustima i grlu. Neki pacijenti su prijavili

sedaciju i vrtogravicu.

Sa kojim lekovima istovremeno

ne treba upotrebljavati |umbir

Teoretski, |umbir jedino

mo`e poja~ati efekat antikoagulantnih

lekova dok se sa svim ostalim lekovi-

ma mo`e slobodno primen-

jivati.

Djumbir je jako

lekovita biljka, i zato ga

treba koristiti svakoga dana

ne samo kao ukusan za~in,

ve} i kao pripremnjen lek za

mnoge bolesti.

Vesna Tomas

nutricionista

Oktobar 2009.

P O R O D I C A

Latinski naziv: Zingiber officinale

RU^AK OD 300 KALORIJA

Recepti preneti iz Blic Kuhinje

V E D R A

30

Enigmatiku priprema: Cvijan Hercegovac

SKANDI UKR[TENICA

PIRAMIDA - JUBILEJ

Oktobar 2009.

RE[ENJE: Vodoravno - biti, ozon, Bon, Alan, Nole, koprivin, krilato, zastite, ort, Cita, rial.S, Z,

interesi, naiva, EL.

Du`i pojmovi se dobivaju

anagramiranjem prethodnih,

kra}ih, dodaju}i jedno slovo.

VODORAVNO:

1. Prvo slovo azbuke,

2. Prvak, {ampion,

3. Usamljen,

4. BROJ GODINA IZLA@ENJA

OGLEDALA,

5. Strano musko ime: nema~ki

knjizevnik Man,

6. Grad u BiH, na reci Neretvi,

7. Bruka.

MOZAIK UKR[TENICA

Pojmove iz spiska prenesite pravilno u mre`u ukr{tenice i dobi}ete ispravno re{enu

ukr{tenicu s kona~nim re{enjem, u prvom redu uspravno:

JUBILEJ NA[EG LISTA koji obele`avamo 3. oktobra.

Za po~etak re{avanja, po~nite od najdu`e re~i od 11 slova.

11. slova: IVANOVI] ANA

10. slova: STARTOVATI

9. slova: ITALIJANI

8. slova: ILUZORAN, POVRATAK, USTANOVE

7. slova: ETIKETA, KEROZIN, PRAVITI, UTRO[AK

6. slova: ANANAS, ARIJAN, ATANAS, NEVENA, OSTALI

5. slova: IKAKO, TROMI

4. slova: INAT, KIRI, NERV, SEJA, SI]A

3. slova: ARI, ARM, ANO, ARA, AZI, VEK, VIR, ITO, IZA, JON, KIN, LOV,

LUN, MID, NIK, OVE, OKA, RAL, ROG, SAD, SAR, STR, TAT, TOR, TRG

2 slova: EK, SO.

RESENJE:Vodoravno - ostali, ustanove, startovati, arm, nik, rog, oka, so, vek, sad,

ito, kin, sica, Nevena, Arijan, povratak, trg, ek, ral, ari, ove, tor, mid, azi, Italijani,

iluzoran, ananas - OSAM GODINA OGLEDALA.

REENJE:osa, (slova) MG od (slova ) I, na (slovu) O ( slovo ) G, ( p )edala P=L -

OSAM GODINA OGLEDALA.

RESENJE:Vodoravno - A, as, sam,

OSAM, Tomas, Mostar, sramota.

31

M E D I J I

Programi SRBA Televizije iz Njujorka

sada se emituju dva puta nedeljno.

^etvrtkom u 8 sati uve~e na kanalu 57 Time Warner ili 84 RCN.

Nedeljom u 3:30 popodne na kanalu 67, Time Warner ili 85 RCN

Kao i na internetu: Manhattan Neighborhood Network-67

Najnovije vesti i vesti iz sporta kao i rezultate odigranih

utakmica ~itajte svakog dana na na{em websajtu:

www.serbianmirror.com

Oktobar 2009.