Informator - Pšenica

INFORMATOR

PŠENICA

PSSS LESKOVAC

WWW.PSSSLE.COM

http://psssle.com

SADRŽAJ OBRADA ZEMLJIŠTA ZA SETVU PŠENICE

POLEGANJE PŠENICE

ZAŠTITA STRNIH ŽITA

NEMATODE NA PŠENICI (Anquina tritici)

ŽETVA PŠENICE

SPECIFIČNOST OVOGODIŠNJE SETVE 2014/2015

DEZINFEKCIJA SKLADIŠNOG PROSTORA

JAVNA SKLADIŠTA ZAPOLJOPRIVREDNE PROIZVODE

strana 2

Obradom zemljišta za setvu pšenice treba stvoriti povoljne uslove za kvalitetnu setvu i nicanje, za odvijanje niza fizičkih, hemijskih i bioloških procesa u zemljištu. Ciljevi obrade zemljišta su sledeći: stvaranje rastresitog slo-ja zemljišta čime se obetbeđuju povoljni us-lovi za klijanje i nicanje, razvoj korenovog sistema, boljka aktivnost mikroorganizama, bolje akumuliranje vode u zemljištu, što je od velikog značaja za održavanje vodnog režima zemljišta tokom perioda vegetacije, bolju aeraciju zemljišta, uništavanje korova, jaja i larvi, štetočina i prouzrokovača bolesti. Kvalitet obrade zemljišta zavisi od dubine, načina i vremena obrade.Obrada zemljišta se najčešće odvija u dve faze: osnovnu i dopunsku ili predsetvenu pripremu zemljišta.Osnovna obrada će umnogome zavisiti od tipa zemljišta, preduseva, dubine obrade zemljišta pod predusevom, stanja zemljišta, ekonomske opravdanosti. Brojna istraživanja pokazuju da dubina obrade na „normalnim“ zemljištima ne mora biti veća od 25 cm, dok na težim zemljištima obrada bi mogla biti i dublja, od 30-35 cm. Ako je za predhodni usev obrada bila kvalitetna i duboka, onda dubina obrade za pšenicu može biti manja (15-25 cm). Pšenica dobro reaguje na dejstvo predhodne duboke obrade.Postoji klasični i alternativni način obrade. Klasični sistem obrade na našem području je najzastuupljeniji u proizvodnji, i obav-lja se raonim plugom (ponegde diskosnim), treba uzetiu obzir i činjenicu da se u zadnje

vreme, na lakšim zemljištima primenjuje tanjiranje teškim tanjiračama.Ako je predusev neko strno žito ili usev koji se ubire do sredine leta, onda je odmah po ubiranju useva potrebno ubaviti zaoravanje biljnih ostataka, plitkim oranjem na oko 10-15 cm, uz dodatak azotnih djubriva ako je strnina u pitanju, a potom septembra oranje na punu dubinu. Ako je kukuruz predusev, što je najčešći slučaj na našem području, a kukuruzovina se ne odnosi sa parcele, onda je potrebno usitniti biljne ostatke i oranje na punu dubinu. Poorano zemljište ne treba ostavljati u otvorenim brazdama, kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu.Preporuka naše službe je da se uz duboko or-anje unosi NPK đubrivo i to na sledeći način: P i K se unosi celokupna količina, zajedno sa 1/3 azotnih djubriva. Preostalu količinu azot-nih đubriva primeniti u obliku jednog ili dva prihranjivanja, zavisno od stanja useva, u pe-riodu punog bokorenja, ili najkasnije početka vlatanja pšenice.Na nekim parcelama primenjuje se i plitka obrada klasičnim plugom na dubini 15-18 cm. To plitko oranje naziva se setveno oranje i svrstava se u kategoriju racionalne obrade. Os-novni zadatak predsetvene pripreme zemljišta je da stvori sitan, rastresit površinski sloj koji obezbeđuje povoljne uslove za kvalitetnu set-vu. Može se obaviti: tanjiračama, drljačama, setvospremačima, valjcima, zavisno od stan-ja zemljišta i raspoložive mehanizacije. Ako je osnovna obrada obavljena kvalitetno, a sačuvana je optimalna vlažnost zemljišta,

OBRADA ZEMLJIŠTA ZA SETVU PŠENICE

strana 3

onda se predsetvena priprema zemljišta može obaviti drljačom ili setvospremačem. U uslovima suše, posle oranja ostaju grudve, pa razbijanje grudvi treba obaviti kembridž valjcima, a zatim setvospremačem pripremiti površinski sloj. Da bi se neravnine prilikom or-anja ispravile, dobro je da se setvospremačem ide dijagonalno na smer brazde. S obzirom da se radi o kulturama koje prolaze kroz nepo-voljan godišnji period (zimu) s niskim tem-peraturama i većim količinama padavina, to se u finalizaciji obrade treba držati pravila, da setvena površina ne bude previše usitnje-na jer se lakše zakorovi a usevi jače mrznu, površina treba da je ravna, ali poželjna struk-tura zemljišta je veličine lešnika ili oraha. Ako je jesen sušna, pripremljeno zemljište nepose-jano ne ostavljati duže od dva dana.Pored klasične obrade na nekim parcelama primenjuje racionalna ili redukovana obrada oruđima koja razrivaju i rastresaju zemljište i ne prave brazde, najčešće čizel plugovima ili teškim tanjiračama. Ovakav sistem obrade nije povoljan na teškim i suvim tipovima zemljišta. Prednost ovakvog načina obrade je u tome jer se obrada obavlja brže i jed-nostavnije, broj radnih operacija je znatno manji, što utiče na manje gaženje i sabijanje zemljišta, a setva se može obaviti u optimal-nom agrotehničkom roku. Ovaj sistem obrade ima i svoje negativne osobine: teže zaoravanu-je žetvenih ostataka, organskih i mineralnih đubriva, jače sabijanje zemljišta, akumulacija hraniva u površinskom sloju.Seme posejano u dobro pripremljen, od ko-rova čist setveni sloj, sa sačuvanom vlagom u zemljištu brzo klija, klijanci lako probi-jaju površinu i pojavljuju se pravilni ponici poželjne gustine.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Msc. Jelena Stojiljković

POLEGANJE PŠENICE

Na području delovanja PSSS Leskovac, nakon kratkotrajne kiše, praćene jakim ve-trom, na lokalitetima Bogojevce i Vinarce savetodavci PSSS Leskovac uočili su poleganje pšenice. Mnogi ratari su sejali pšenicu u zemljište sa malom količinom vlage, ili seme “sa tavana”. Da bi se “osigurali” često su sejali veće količine semena od optimalnih. To može dovesti do opasnosti od poleganja useva. Mora se obra-titi pažnja toj mogućnosti. Kvalitetni usevi žitarica sa gustim sklopom, prihranjivani većim količinama azota, po pravilu imaju veću visinu i tanje stabljike. Pšenica obično poleže između klasanja i zren-ja, ređe ranije, ali ove godine zbog specifičnosti meteoroloških uslova se i to dogodilo. Postoje dva tipa poleganja, stablovo i korensko pole-ganje- ređa pojava.Korensko poleganje se susreće u rejonima sa velikom količinom padavina u fazama vlatan-ja i klasanja, zatim ako se navodnjava sa ve-likom količinom vode. Kao rezultat toga, pod teretom nadzemnog dela biljke dolazi do ras-tezanja, pomeranja i kidanja korena pa biljka pada (poleže).Stablovo poleganje karakteriše se krivljenjem i poleganjem donjih članaka, najčešće dru-gog, kao rezultat preopterećenosti od obilnog vlaženja ili od jakih vetrova. Poleganje strnih žita može nastati i zbog drugih razloga kao što je: preterano đubrenje, naročito azotom, usled gljivičnih oboljenja, nepravilne agrotehnike...Mere koje mogu sprečiti poleganje useva pšenice su preventivne i direktne.U preventivne mere spadaju:•Izbor otporne sorte na poleganje (sa kraćim i čvršćim stablom), •Izbor dobrog semena,

strana 4

•Dobra, kvalitetna i pravovremena obra-da i priprema zemljišta, •Pravovremena setva sa optimalnom količinom semena,•Pravilno đubrenje useva, dobro izbalansiran odnos i količina NPK đubriva.Od direktnih mera su: •Tretiranje inhibitorima rasta, do drugog ko-lenca,•Drljanje •Valjanje.Delovanje inhibitora rasta ogleda se na povećanju mase korena, debljine stabla i skraćivanju internodija, čime se smanjuje visina useva.Dobro razvijen korenov sistem biljaka ima direktan uticaj na otpornost useva na po-leganje jer predstavlja stabilan oslonac za biljku, takođe utiče na bolje korišćenje vode i hraniva, što se dalje odražava na bolji prinos.


ZAŠTITA STRNIH ŽITA

U našim ranijim preporuka bilo je reči o pojavi biljnih patogena na strnim žitima, prvenstveno mrežaste pegavosti ječma (Pyr-enophora teres) na pojedinim lakalitetima PSSS Leskovac. Pregledom zdravstvenog stanja useva strnih žita poslednjih nekoliko dana registrovana je jača pojava ovog patoge-na, kada dolazi do jakog intenziteta žućenja I propadanja useva strnih žita.

Dugogodišnja praksa ratara sa područja PSSS Leskovac do sada nije bila primena

fungicida za tretiranje useva strnih žita, jer su parcele pod usevom često vrlo male i poštovan je plodored i plodosmena gajenih kultura. Medjutim, u novonastalom situaciji PSSS Leskovac preporučuje primenu fungi-cida na parcelama gde dolazi do jače pojave ovog patogena. Od preparata mogu se pri-meniti neki od sledećih:

• Antre plus (a.m. Tebukonazol) u količni 1,5 l/ha.

• Acanto plus (a.m.pikoksistrobin+ciprokonazol) u količini 0,6 l/ha

• Amistar extra (azoksistrobin+ciprokonazol) u koncentraciji u koncentraciji 0,5-0,75 l/ha,

• Falcon(a.m.tebukonazol+triadimenol+spiroksamin) u količini 0,6 l/ha

Savetodavac za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović

strana 5

NEMATODE NA PŠENICI (Anquina tritici)

Obilazeći površine pod strnim žitima na području Leskovca, vrlo često, se regis-truje pojava zadebljanja donjeg dela stabljike, kovrdžanje i pojava naboranosti vršnih listo-va. Takve biljke zaostaju u razvoju. Kasnije i klasovi pšenice bivaju manji od zdravih, seme je tamnije nijanse i sitnije. Uzročnik ovim promenama jeste nematoda Anquina tritici.

Razlog ovog pojavi jeste činenica što mno-gi proizvodjači sa ovog područja ne koriste deklarisano, kvalitetno seme pšenice, već svoje sopstveno iz ambara, gde se, izmedju ostalih nečistoća, nalaze i semena zaražena nematodom.

U ovom trenutku ne postoje mere zaštite, jedina mere jeste preventiva, to jest plodored i setva zdravog kvalitetnog semena pšenice.

Savetodavac za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović

ŽETVA PŠENICE

Imajući u vidu značaj žetve, kao dela tehnološkog procesa proizvodnje, treba pre-duzeti sve mere kako bi se gubici tokom samog procesa žetve pšenice sveli na najmanju meru.Pre samog rada sa kombajnima treba prekon-trolisati sve radne delove, podmazati dobro sva mesta predviđena za mazanje, zategnuti gde je potrebno. Preporuka stručnjaka je da se kombajn najpre proba u praznom hodu a zatim se ulazi u žetvu. Ne počinjati žetvu sa punim hederom već povećavati radni zah-vat postepeno. Izuzetno važno je da se obrati pažnja na gubitke (rastur semena), stalno tre-ba pratiti rad kose, vitla i slamu koja iz kom-bajna izlazi. Ukoliko u slami ima zrna, kom-bajn obavezno treba zaustaviti i preštelovati.Od pravovremene i kvalitetne žetve u velikoj meri zavisi količina i kvalitet prinosa zrna pšenice.

Ukoliko se žetva obavlja posle pune zrelos-ti, gubici u kvalitetu prinosa su veliki. Gu-bici nastaju zbog osipanja zrna, a kvaliteta zbog raznih biohemijskih procesa (disanja) i fizičkih procesa (ispiranja hranljivih materija iz zrna).

Višegodišnja istraživanja pokazuju da je na-jbolji momenat za žetvu pšenice kraj faze voštane zrelosti, odnosno kada je sadržaj vode u zrnu 21-24 %. U ovoj fazi je moguća žetva samo ako postoje sušare za dosušivanje zrna. Ova faza zrelosti najbolja je sa gledišta obezbeđenja prinosa i kvaliteta zrna.

Ukoliko nema uslova za naknadno dosušivanje, onda se žetva izvodi u fazi pune zrelosti sa 14-15 % vode u zrnu, pri čemu žetvu treba obaviti brzo. Prilikom žetve treba voditi

računa o zrenju pšenice, prvo treba obaviti

strana 6

žetvu kod sorte koje ranije sazrevaju. Na-jpre treba obaviti žetvu kod sorte koje su os-etljivije na osipanje. Proces žetve treba obaviti u što kraćem roku, jer pšenica vrlo brzo prel-azi u prezrelo stanje, i tada dolazi do velikog osipanja i gubitka u prinosu.

Zrno pšenice je spremno za skladištenje kada ima do 14 % vlage. Sadržaj vlage u zrnu određuje se na dan žetve uz pomoć vlagomera. Vlagomerom se utvrđuje količina vode u zrnu izražena u procentima od ukupne mase zrna.


SPECIFIČNOST OVOGODIŠNJE SETVE 2014/2015

Kasnija berba kukuruza odlaže i jesenju setvu strnih žita, jer se na našem području kukuruz i pšenica najčešće proizvode u plo-dosmeni. Pripremu za jesenju setvu treba obaviti kvalitetno. Oranje se, po mogućstvu, obavlja odmah po skidanju predhodnog use-va.

Cilj obrade zemljišta: Stvaranje optimal-nog fizičkog stanja za klijanje, nicanje i rast sledećeg useva. Nakon obilnih kiša zemljište je sabijeno, azot je spran u dublje slojeve, tako da je sa osnovnom obradom neophodno obaviti i osnovno (startno) đubrenje.

Pre pripreme zemljišta i same setve treba ima-ti u vidu sledeće:-Kasni ubiranje preduseva;- Azot je spran u dublje slojeve zemljišta;

-Poremećeno je snabdevanju biljaka NPK.Uloga osnovnog đubrenja je da nadokna-di hraniva izneta predusevom, da omogući korišćenje hraniva tokom kritičnih faza razvića i održava plodnost zemljišta. Ako je agrohemijskom analizom utvrđeno da K2O ima dovoljno u zemljištu (pošto je zemljište na području JO dobro obezbeđeno ovim el-ementom) treba birati mineralno đubrivo sledećih formulacija:MAP (11:52:0); DAP (18:46:0) ili 18:24:16, pri tom pridržavajući se preporučenih količina đubriva.

Predsetvenom pripremom treba obez-bediti ravnu površinu, ali poželjna struktura zemljišta je veličine lešnika ili oraha. Op-timalni agrotehnički rok za setvu pšenice ističe, pa svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa a takođe i kvaliteta pšenice.

Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Za svakih deset dana kašnjenja van opti-malnog roka treba povećati setvenu normu za 10%. Prilikom izbora sorte pšenice treba voditi računa na: biološke osobine (pri-nosne sorte, hlebne sorte, sorte poboljšivači); ekonomske aspekte kao i to da treba sejati više sorata jer se produžava optimalni rok setve.

Za setvu savetujemo upotrebu deklarisanog i hemijski zaštićenog semena. Treba izbegavati setvu semenom „sa tavana“, jer ratari nemaju informaciju o procentu klijavosti merkan-tilnog žita i primenjuju znatno veće količine od potrebnih, a osim tooga, postoji i opas-nost od prenošenja prouzrokovača bolesti.


strana 7

DEZINFEKCIJA SKLADIŠNOG PROSTORA

Na područjima gde je došlo do plav-ljenja skladišnih prostora i drugih objekata za čuvanje poljoprivrednih proizvoda po povlačenju vode potrebno je odraditi dezin-fekciju, dezinsekciju i deratizaciju svih pros-tora koji su bili poplavljeni.Dezinfekcija a zatim krečenje skladišnog prostora podrazumeva niz postupaka koji im-aju za cilj da uklone i unište mikroorganizme u skladišnom prostoru. Najpre, potrebno je mehanički ukloniti i uništiti mikroorganizme čišćenjem, pranjem, zračenjem ili hemijskim putem. Sama dezinfekcija skladišnog pros-tora ima za cilj da smanji rizik od stvaranja i širenja zaraznih bolesti.Kako bi hemijsko dezinfekciono sredstvo ispunilo svoju ulogu i kako bi se dobili željeni efekti mora ispunjavati određene uslove:- Aktivna materija treba da ima nisku toksičnost,- Da ne poseduje kancerogeno dejstvo,- Da ne ostavlja rezidue u namirnicama,- Da se u spoljnoj sredini razlaže na materije koje je neće opterećivatiAko se dezinfekcija obavlja samostalno obavezno se pridržavati preporuka i uputstva proizvođača hemijskog sredstva za dezinfekc-iju i potrebno je adekvatno zaštititi lice i telo prilikom rada.Nakon dezinfekcije treba dobro provetriti prostorije pre ponovnog skladištenja poljo-privrednih proizvoda.


Javna skladišta predstavljaju prostor za prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvo-da, opreme za merenje količine i utvrđivanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji se skladište, kao i vrednost osnovnih sredstava koja nisu opterećena hipotekom ili drugim založnim pravom, kao pokazatelja finansi-jskog poslovanja.

Skladišta koja se koriste za skladištenje robe moraju ispunjavati određene uslove i Za-konske norme.

Vrsta poljoprivrednih proizvoda kojai se lageruju u javnim skladištima su:-zrnaste kulture: pšenica, durum pšenica, pivski ječam, stočni ječam, kukuruz, soja, suncokret i uljena repica;-voćne vrste: malina, kupina, i višnja.

Da bi se roba mogla skladištiti, skladišta moraju da ispunjavaju određene uslove u pogledu skladištenog prostora za prijem, čuvanje i isporuku zrnastih kultura na način kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i higijenska ipravnost uskladištenih zrnastih kultura i voćnih vrsta:zrnaste kulture: da je izgrađen od čvrstog nezapaljivog materijala, pogodan za čišćenje, dezinfekciju i dezinskeciju, zaštićen od ulaska ptica, insekata i glodara, ima obezbeđeno prirodno ili veštačko osvetljen-je i provetravanje, ima prijemni koš kojim se obezbeđuje razvrstavanje zrnastih kultura na klase, utvrđene u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet takvih proizvoda i ima odgovarajuću opremu za prijem robe u silose i ćelije.

JAVNA SKLADIŠTA ZAPOLJOPRIVREDNE PROIZVODE

Savetodavac za stočarstvodipl. ing. Slavko Mladenović

PoljoPrivredna savetodavna i stručna služba leskovac

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUČNOJ SLUŽBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639

Msc. Bratislav Pešić , direktor 064/6454744 Savetodavna služba za ratarstvo i povrtarstvo

dr Mijodrag Đorđević, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stanković, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljković, 064/8110750 Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo

dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanović, 064/6454738

Savetodavna služba za stočarstvo

dipl. ing. Slavko Mladenović, 064/6454732, 016/237-362

Savetodavna služba za melioracije

dipl. ing. Igor Ristić, 064/8110751

Savetodavna služba za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrović, 064/6454737, 016/237-363 dipl. ing. Bojana Karapandžić, 064/8110753

www.psssle.com

http://psssle.com

Documents

Informator - Pšenica