Rad primljen: 25.01.2011.UDK: 004.007]:338.1(4-672EU)

INFORMATIČKA ZNANJA I VEŠTINE KAO RESURS EKONOMSKOG RASTA I KONKURENTNOSTI EVROPSKE UNIJE

INFORMATION KNOWLEDGE AND SKILLS AS RESOURCES FOR ECONOMIC GROWTH AND COMPETITIVENESS OF THE EUROPEAN

UNION

Rezime: Pred Evropsku uniju i zemlje članice postavlja se izazov stabilnog ekonomskog rasta i očuvanja do-sadašnje pozicije u globalnoj ekonomiji koju odlikuje visoka konkurentnost i stalne tehološke promene. U tom cilju potrebno je unaprediti nivo IT veština radne snage i građana uopšte, što ide u prilog konceptu društva zasnovanog na znanju, kojem Evropska unija teži. Procene stručnjaka pokazuju da je tražnja radne snage u oblasti informacionih tehnologija na evropskom tržištu rada značajno veća od ponude. Zato Evropska unija i zemlje članice treba da preuzmu ozbiljne mere kako bi se taj raskorak prevazišao. Ekonomska kriza dodatno usložnjava problem i zahteva sagledavanje ovog problema u novom svetlu.Koncept dugoročnog razvoja e-veština se široko promoviše kroz politiku Evropske unije i politike zemalja članica i trebalo bi da doprinese rešavanju strukturalnih ekonomskih problema, a time unapredi ekonomski rast i konkurentnost Evropske unije.

Ključne reči: informaciona i komunikaciona tehnologija, e-veštine, konkurentnost Evropske unije, nedostatak IT stručnjaka, tržište rada

Abstract: European Union and member countries deal with a challenge of continuous economic growth and maintaining current position in the global economy, characterized by tough competition and ongoing technological changes. Due to the previously mentioned, it is important to improve IT skills of workforce and citizens as well, which is in compli-ance with knowledge based society concept, broadly promoted by the EU authorities. Experts estimate serious shortage of IT labour demand, so EU and member countries should consider measures for the gap overcome. Economic crisis makes this issue even more relevant and initiates new approaches in the problem analysis.Long term e-skills development is promoted through the EU and member state economic and other rele-vant policies. It should contribute to solving of some serious structural economic problems and that way to improve economic growth and EU competitiveness.

Key words: information and communication technology (IT), e-skills, EU economic growth, IT practitioners supply shortage, labour market

Prof. dr Angelina NjegušUniverzitet Singidunum

153

RA

ČU

NA

RST

VO

I INF

OR

MA

TIK

A

Mr Marina ŽivićUniverzitet Singidunum

Jelena GavrilovićUniverzitet Singidunum

154

RA

ČU

NA

RST

VO

I I

NF

OR

MA

TIK

A 1. UVOD

Međunarodno poslovno okruženje je veoma dinamično, obeleženo ubrzanim tehnološkim razvojem i konstantnom potrebom za inoviranjem. Pojedinač-ne države i regioni pokušavaju da održe i ubrzaju ekonomski rast, unaprede svoj međunarodni ekonomski položaj kroz po-većan izvoz robe, usluga i kapitala i time obezbede veći broj radnih mesta i kvalitet-niji život za svoje građane. U tom cilju je neophodno kontinuirano ulagati u znanje, za koje se pokazalo da ima presudni uticaj na produktivnost i konkurentnost jedne zemlje.

I pored imperativa savremene tehno-loške opremljenosti, radnici znanja1 jesu najvažniji resurs društva u postizanju eko-nomskih i razvojnih ciljeva. U tom smi-slu, društvo zasnovano na znanju će biti značajno konkurentnije nego bilo koje do sada poznato društvo, pre svega zbog međunarodno dostupnog znanja. Jedno-stavno, nema izgovora za neznanje i loše rezultate. Znanje postaje ključni element uspeha organizacije i društva u celini.

Kreativna klasa2, koja svoje najvrednije 1 Prema Piteru Drakeru, radnik znanja je concept

koji se pojavio u prethodnih nekoliko decenija. Radnike znanja odlikuje visok nivo formalnog obrazovanja, kao i sposobnost primene kako teorijskih, tako i analitičkih znanja. Radnici znanja su okrenuti permanentnom učenju i usavršavanju i prema Drakeru, ovaj sloj radnika verovatno neće postati vladajuća klasa, ali rukovodeća, odnosno liderska klasa svakako hoće.

2 U svom delu, “Uspon kreativne klase”, Ričard Florida polazi od Drakerovog koncepta radnika znanja i uvodi termin “kreativne klase”, koji je u ovom kontekstu pre svega ekonomske prirode. Kreativnu klasu čine ljudi koji kreiraju dodatu ekonomsku vrednost kroz svoju kreativnost. Tu spadaju simbolički analitičari, profesionalci i tehnički radnici koji imaju suštinsku ulogu u razvoju jedne ekonomije.

vlasništvo ne može fizički materijalizova-ti, već isto predstavlja kroz svoj kreativan kapacitet i znanje, jeste upravo ona eko-nomska klasa koja obezbeđuje održivi rast i razvoj na mikro i makro nivou jedne ekonomije.

Društvo budućnosti će, neizostavno biti društvo znanja, karakterisano potre-bom za kontinuiranim učenjem i inten-zivnim korišćenjem informacionih tehno-logija (4). U skladu sa već rečenim, treba analizirati znanja i veštine, i strateški ih jačati, kako bi se savremena društva dalje razvijala na svom putu ka progresivnim socijalnim i ekonomskim sistemima za-snovanim na znanju. Posebno je u ovom smislu potrebno analizirati znanja i vešti-ne koje se odnose na razvoj i korišćenje informacionih tehnologija, s obzirom na širinu i intenzitet zastupljenosti ovih teh-nologija u savremenom svetu.

2. E-VEŠTINE – DEFINICIJA I ZNAČAJ

E-veštine (e-skills) se definišu kao ve-štine i znanja potrebna za razvoj i kori-šćenje informacionih tehnologija u širem smislu. U skladu sa tim, Evropskom fo-rumu za e-veštine (The European e-Skills Forum) definisao je tri osnovna tipa e-ve-ština (10): 1. veštine profesionalaca u oblasti infor-

macionih tehnologija (IT practitioner skills)

2. veštine korišćenja informacionih teh-nologija (IT user skills)

3. veštine vezane za elektronsko poslova-nje (e-Business skills)S obzirom na značaj koji informacione

tehnologije imaju danas u svetu, e-vešti-ne se posmatraju kao jedan od osnovnih

155

RA

ČU

NA

RST

VO

I INF

OR

MA

TIK

A

pokazatelja društvenog i ekonomskog ra-zvoja pojedinih država i regiona. Veštine i znanja onih koji mogu da kreiraju sofi-sticirane tehnološke inovacije, računarska pismenost građana i broj onih koji kori-ste savremene informacione tehnologije, nivo razvijenosti usluga elektronskog po-slovanja i drugih elektronskih servisa (e-uprava, e-governance), jesu sve parametri koji se već duži niz godina međunarodno prate i ocenjuju. Tako se utvrđuje spre-mnost društva da uči i menja se, odnosno spremnost ekonomije da obezbedi kvali-tetan život svojim građanima.

3. STANJE NA TRŽIŠTU IT RADNE

SNAGE EVROPSKE UNIJE

Prema Lisabonskoj agendi za razvoj i zapošljavanje, inovacije i razvoj informa-cionih tehnologija (IT) su dve najvažnije komponente ekonomskog razvoja Evrop-ske unije (3). IT ima fundamentalan zna-čaj za unapređenje produktivnosti, kao i razvoj sofisticiranih proizvoda i usluga. U ovom smislu, potrebno je istaći veštine koje se vezuju za informacione tehnolo-gije (e-veštine) i rastuću potrebu za rad-nom snagom koja razvija i rukuje ovim tehnologijama.

Istraživanje koje je sprovela istra-ži-vačka organizacija Empirica iz Bona, uz podršku Evropske komisije, ukazuje na to da bi tražnja IT stručnjaka mogla biti veća od ponude na tržištu rada EU za čak 384,000 radnika do 2015. godine. U tom smislu, očekuje se da će 2015. godine u Evropskoj uniji biti zaposleno između 4, 95 i 5,26 miliona IT stručnjaka (3).

Najrelevantniji izvor radne snage u oblasti informacionih tehnologija su di-plomci pomenute struke. Broj diplomaca

u ovoj oblasti je u Evropskoj uniji beležio konstantan rast između 1998. i 2005. go-dine, od kada se beleži blagi pad diploma-ca IT struke (6). Sa druge strane, postoji evidentan izazov statističkog praćenja radne snage u oblasti IT. Naime, u pita-nju je struka u kojoj se dešavaju konstan-te promene, a znanja brzo zastarevaju. Zato privreda često upošljava stručnjake koji nemaju formalno obrazovanje, ali poseduju znanja i veštine stečene kroz praktičan rad i edukacije kroz programe privatnog sektora, stručnih asocijacija i nezavisnih sertifikacionih tela. Ovo je ra-zlog nemogućnosti da se precizno odre-di veličina gepa na tržištu rada, odnosno broja IT stručnjaka koji će Evropskoj uniji biti potrebni u narednom periodu. Takođe, nemogućnost preciznog mapi-ranja radne snage u pomenutoj oblasti dovodi do dileme kakvu politiku treba sprovoditi: da li uvoziti radnu snagu, de-limično prekvalifikovati nezaposlene, ili možda Evropa poseduje značajan broj IT stručnjaka koji nisu statistički mapirani, pa problem neizbalansiranosti ponude i tražnje na tržištu rada EU u ovom kon-tekstu i nije toliko izražen. Stoga se po-treba za radnom snagom u ovoj oblasti procenjuje i na osnovu broja konkursa za radna mesta u ovoj oblasti za koje kom-panije i druge organizacije nisu mogle da pronađu odgovarajuće stručnjake. Ovaj parametar u praksi pokazuje konstantne teškoće u pronalaženju odgovarajućih IT stručnjaka, pa se može pretpostaviti da re-lativno ozbiljna neizbalansiranost ponude i tražnje na tržištu IT stručnjaka svakako postoji.

Smatra se da je oko 4,2 miliona IT stručnjaka trenutno zaposleno u Evropskoj uniji, a da čak 180 miliona ljudi koristi informacione tehnologije u obavljanju

156

RA

ČU

NA

RST

VO

I I

NF

OR

MA

TIK

A

svakodnevnog posla (7). Pojačana potreba za radnom snagom u oblasti IT i nedosta-tak stručnjaka u ovoj oblasti je evidentan, posebno u oblasti razvoja IT strategije, zaštite i razvoja novih poslovnih rešenja (E-Business Watch Survey 2006). Ovaj gep se godinama povećava i može ozbilj-no uticati na sposobnost Evropske unije da se nosi sa promenama međunarodnog poslovnog okruženja.

Indija i Kina predstavljaju primer ekonomija koje se izuzetno brzo razvijaju i istovremeno imaju nagli rast stručnjaka u oblasti IT (3). Sa druge strane, Evrop-ska unija evidentira smanjenje studenata zainteresovanih za informacione tehno-logije. Pored toga, u Evropi se očekuje dalje smanjivanje radne snage u indu-strijama sa prevaziđenim tehnologijama, što može dovesti do novog povećanja nezaposlenosti, kao i do neophodnosti uvoza ili autsorsinga radne snage sa od-govarajućim kvalifikacijama. Tako države

članice Evropske unije počinju da spro-vode atraktivnu imigracionu politiku za visokoobrazovanu radnu snagu u oblasti informacionih tehnologija. Kao izazovi u ovoj oblasti posmatraju se i nedosta-tak standardizacije IT kvalifikacija na nivou EU i država članica, ali i ozbiljan stepen računarske nepismenosti sa kojim se Evropa i dalje suočava. Naime, prema Eurostat-u, čak 37% populacije Evrop-ske unije ne koristi računar, dok 60% stanovnika sa osnovnim i srednjoškol-skim obrazovanjem ne poseduje nikakve računarske veštine (3). To urušava per-spektivu evropske ekonomije, kao eko-nomije zasnovane na znanju, konretno nemogućnost širokog korišćenja usluga elektronske trgovine, elektronske uprave i sprovođenja koncepta celoživotnog uče-nja (lifelong learning concept).

Ovde je bitno pomenuti i iskustvo Sjedinjenih Američkih Država. Broj IT stručnjaka kontinuirano raste po stopi od

Slika br 1: IT radna snaga po državama članicama Evropske unije u 2008. godini (u procentima)

Izvor: e-Skills Monitor 2009

157

RA

ČU

NA

RST

VO

I INF

OR

MA

TIK

A

oko 3% godišnje. Sa druge strane, broj di-plomaca u oblasti informacionih tehnolo-gija poslednjih godina opada po stopi od oko 6% godišnje, pa se može zaključiti da je za rast ponude radne snage u oblasti in-formacionih tehnologija na tržištu SAD-a zaslužan uvoz radne snage iz inostranstva. Prema podacima Nacionalne naučne fon-dacije (National Scientific Foundation), 51% ukupno odobrenih radnih dozvola izdaje se doseljenicima koji rade na po-slovima vezanim za razvoj i korišćenje informacionih tehnologija. Smatra se da upravo ovakva politika sprečava veliku razliku u tražnji i ponudi na tržištu rada i nagli rast plata u IT sektoru (3).

4. POLITIKA EVROPSKE UNIJE U OBLASTI RAZVOJA INFORMATIČKIH ZNANJA I

VEŠTINA (E-VEŠTINE)

Na nivou Evropske unije, u oktobru 2002. godine organizovan je Samit o e-ve-štinama, a Evropska komisija je već 2003. godine inicirala osnivanje Evropskog fo-ruma za e-veštine (the European e-Skills Forum), kako bi se na jednom mestu oku-pili svi relevantni stejkholderi (6).

Forum je 2004. godine sastavio izve-štaj „e-Skills for Europe: Towards 2010 and Beyond”, a sledilo je osnivanje radne grupe za IT u okviru industrijske politi-ke Evropske komisije, čiji su predlozi za razvoj e-veština usvojeni oktobra 2006. godine, na Evropskoj konferenciji o e-veštinama, u okviru Solunske deklaracije. Ključne poruke ove deklaracije su (6):1. Evropska unija treba da što pre usvoji

dugoročnu strategiju za razvoj e-ve-ština, kako bi podstakla razvoj konku-

rentnosti, zapošljivosti, razvoj radne snage, kao i prevazilaženje globalnih ekonomskih izazova;

2. Treba načiniti ozbiljne napore da se unapredi saradnja između privatnog i javnog sektora, u smeru razvoja za-jedničkog okvira za stručnu edukaciju i obrazovne programe u oblasti e-ve-ština

3. Privreda i donosioci odluka bi trebalo zajedno da deluju u smeru profesio-nalizacije, promocije IT poslova, una-pređenja radnih uslova i atraktivnosti karijernog razvoja u ovoj oblasti.Razvoj konkretnih strategija za unap-

ređenje e-veština jeste u nadležnosti do-nosioca odluka na nivou zemalja članica Evropske unije. Okvir za donošenje od-luka i definisanje strategija je predloženo na nivou Evropske unije, a agenda dugo-ročnog razvoja e-veština sadrži sledeće ključne komponente (6):1. Dugoročna saradnja između javnog

i privatnog sektora, univerziteta, sin-dikata, stručnih asocijacija i drugih stejkholdera, u smeru sprovođenja za-jedničkih inicijativa za unapređenje i promociju e-veština

2. Investiranje u ljudske resurse u oblasti IT-a

3. Povećanje atraktivnosti IT profesija4. Unapređenje zapošljivosti i podstica-

nje razvoja e-veština kod marginalnih grupa (siromašni, nezaposleni, stari, osobe sa niskim nivoom formalnog obrazovanja, osobe sa invaliditetom i druge marginalizovane grupe)

5. Celoživotno unapređenje e-veštinaPomenute komponente bi trebalo da

budu integrisane u nacionalne strategije,

158

RA

ČU

NA

RST

VO

I I

NF

OR

MA

TIK

A fiskalnu politiku zemalja članica, strategi-je ekonomskog i tehnološkog razvoja, kao i kroz druge relevantne politike. Predvi-đeno je redovno praćenje sprovođenja strategija za dugoročni razvoj e-veština, kako na osnovu sprovođenja konkretnih aktivnosti, tako i na nivou konkretnih re-zultata i indikatora razvijenosti e-veština u konkretnim državama članicama.

Od institucija Evropske unije očekuje se da kroz konkretne programe doprinosi unapređenju opšte klime za sprovođenje nacionalnih strategija u analiziranoj obla-sti, a pre svega (6):1. Promocija dugoročne saradnje i pro-

ces praćenja postignutih rezultata2. Razvoj aktivnosti i alata za podršku

država članica u realizaciji relevantnih strategija

3. Unapređenje nivoa svesti o važnosti informacionih tehnologija i znanja u toj oblasti

4. Unapređenje zapošljivosti i socijalne inkluzije

5. Promocija boljeg i šireg korišćenja elektronskog učenja (e-learning)U oktobru 2010. godine, istraživač-

ka organizacija Empirica publikovala je detaljan izveštaj na temu evaluacije do-sadašnjih aktivnosti Evropske komisije i iskustva zemalja članica Evropske uni-je u sprovođenju strategija dugoročnog razvoja e-veština (9). Analizirani podaci pokazuju veoma intenzivnu aktivnost Evropske komisije u ovoj oblasti, ali velike razlike u intenzitetu i rezultatima sprove-denih strategija na nivou zemalja članica. Opšti zaključci su da su najbolje rezultate u ovoj oblasti postigle upravo one države koje su imale najbolju osnovu razvoja (pre svega, Švedska, Finska i Danska). Slede ih

Holandija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Austrija, dok su u pomenu-tom smislu najlošije rangirane Italija, Bu-garska i Grčka, koje pokazuju nizak nivo razvijenosti e-veština, kao i relativno slabe rezultate u realizaciji preporučenih strate-gija i aktivnosti u ovoj oblasti (9).

5. EFEKTI EKONOMSKE KRIZE NA BROJ ZAPOSLENIH U OBLASTI INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Radna snaga u oblasti informacionih tehnologija je rasla prethodnih deceni-ja i očekuje se da će rasti u budućnosti. Samo u periodu između 1995. i 2008. go-dine, broj zaposlenih stručnjaka u ovoj oblasti je na nivou Evropske unije gotovo dupliran. Bitno je pomenuti da jedan od faktora koji utiče na ponudu i tražnju IT stručnjaka je svakako trenutna ekonom-ska kriza. Ekonomski rast u Evropskoj uniji je ugrožen, što takođe utiče na tra-žnju za IT stručnjacima. Ipak, očekuje se očuvanje dugoročnog trenda rasta broja radne snage u oblatsi IT, ukoliko Evropa ostane odlučna na putu tranzicije ka in-formatičkom društvu i ekonomiji zasno-vanoj na znanju. Bitno je reći i da je stopa nezaposlenost IT stručnjaka kontinuirano na nivou koji je ispod 50% stope nezapo-slenosti na nivou privrede Evropske unije, a ovaj trend se očekuje i ubudućnosti (1).

Čak 54% IT stručnjaka je zaposleno van IT sektora, u industrijama koje ko-riste ove tehnologije, što govori u prilog tome da će ekonomski oporavak Evrop-ske unije u mnogome zavisiti od spo-sobnosti da kreira inovacije i tehnološki se unapređuje. Tu će svakako stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija biti neophodni.

159

RA

ČU

NA

RST

VO

I INF

OR

MA

TIK

A

6. MOGUĆA SCENARIJA EKONOMSKOG OPORAVKA

EVROPSKE UNIJE DO 2015. I POTREBE TRŽIŠTA RADA U OBLASTI

INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

U skladu sa strategijom izlaska iz eko-nomske krize i oporavka privrede, očeku-je se da će se menjati dinamika ponude i tražnje na tržištu rada IT stručnjaka. Ono što gotovo sigurno jeste to, da će tražnja na ovom tržištu biti značajno manje ela-stična (manje podložna promenama) nego ponuda rada. Naime, potrebno je vreme da se stručnjaci obuče, da studenti završe formalno obrazovanje, odnosno da se radna snaga uveze, ili pak da se poslovi izmeste u druge delove sveta (outsour-cing). Sa druge strane, privreda mnogo brže deluje na efekat recesije, odnosno oporavka privrede, što se ogleda kroz otpuštanja viška radne snage (u periodu pada privredne aktivnosti), odnosno kroz relativno nagli porast tražnje za novim ra-dinicima (u slučaju privrednog oporavka i ekspanzije).

Analitičari predviđaju 5 mogućih ishoda ekonomskog razvoja Evropske unije do 2015. godine i u skladu sa tim, veličine gepa na tržištu rada IT stručnjaka (razlike između veće tražnje i niže ponude rada). Pomenuti ishodi mogu ukratko da se predstave kroz 5 različitih scenarija (1):1. Scenario „Povratak u normalu” – Ovaj

scenario prati model srednjeg nivoa rasta, u skadu sa periodom pre krize. Inovacije bazirane na informacionim tehnologijama se neravnomerno ra-zvijaju u zemljama Evropske unije. Ovaj scenario bi rezultirao gepom na tržištu rada IT stručnjaka veličine oko 384.000 veće tražnje od ponude rada, što bi iznosilo oko 8% IT radne snage.

2. Scenario „Investiranje u budućnost” – Ovo je scenario umerenog rasta, slično prethodnom. U ovom slučaju bi 2011. godina bila prekretnica, kada bi se na-glo povećale investicije u inovacije za-snovane na informacionim tehnologi-jama i u razvoj interneta. To bi ubrzalo ekonomski rast i razvoj informacionih tehnologija u periodu do 2015. godine.

Slika br 2: Broj IT stručnjaka prema sektorima u kojima rade (u procentima)

Izvor: e-Skills Monitor 2009

160

RA

ČU

NA

RST

VO

I I

NF

OR

MA

TIK

A

Ovim scenariom se predviđa 580.000 manje IT stručnjaka nego što će tržište rada tražiti (oko 11% IT radne snage).

3. Scenario „Turbo ekonomija znanja” – ekonomija znanja na nivou Evrop-ske unije počinje naglo da se razvija, zahvaljujući rastu produktivnosti i ekonomskoj ekspanziji kao posledici velikog broja inovacija zasnovanih na informacionim tehnologijama. Poslovi u oblasti IT-a postaju atraktiviji tako da tražnja IT stručnjaka raste. Tako bi se došlo u situaciju da postoji tražnja od 669.000 IT stručnjaka, koja nema pokriće u relevantnoj ponudi rada (13% IT radne snage).

4. Scenario „Tradicija pobeđuje” – u ovom slučaju, efekat intenzivno izvo-

zne orijentacije nadvladava efekte vi-sokih tehnologija i inovativnih sektora ekonomije. Ovo bi dovelo do ume-renog ekonomskog rasta, uz nisku stopu rasta IT sektora. Intenzivira se izmeštanje značajnog dela aktivnosti IT sektora van Evrope, što dovodi do sporog rasta tražnje na ovom tržištu rada, kao i do smanjenja atraktivnosti IT struke. Tražnja za radom u oblasti informacionih tehnologija ostaje bla-go uvećana u odnosu na ponudu, ali se situacija razlikuje po zemljama čla-nicama Evropske unije.

5. Scenario „Stagnacija” – ovaj scena-rio pretpostavlja veoma spor razvoj, praćen politikom protekcionizma u najsnažnijim ekonomijama Evrop-

Grafik br. 1: Ponuda i tražnja e-veština u zemljama Evropske unije – predviđanja do 2015. godine u skladu sa ponuđenim scenarijima

Izvor: e-Skills Monitor 2009

161

RA

ČU

NA

RST

VO

I INF

OR

MA

TIK

A

ske unije. To destimuliše investicije u inovacije. Evropsko društvo i eko-nomija se bore kako bi očuvali svoju poziciju na međunarodnoj sceni i teže zatvaranju. Došlo bi do niskog nivoa investicija u IT sektor, odnosno odliv ulaganja ka IT sektorima zemalja van Evropske unije (off-shoring). U kon-kretnoj situaciji, i ponuda i tražnja rada bi stagnirale, uz nizak gep na tr-žištu rada, koji bi se opet razlikovao od države do države članice Evropske unije.Bitne su pretpostavke i generalna ana-

liza ekonomskog razvoja i kretanja IT radne snage zasnovane na prvom scena-riju, takozvanom, scenariju „Povratka u normalu”, koji je i najverovatniji. U sva-kom slučaju, bitno je da Evropska unija što tačnije mapira nedostatak IT struč-njaka potrebnih za dalji ekonomski rast i razvoj i nađe način da ga nadoknadi.

7. ZAKLJUČAK

Ekonomija zasnovana na znanju teži ka stalnim inovacijama, doživotnom učenju i širokoj primeni informacionih tehnologija. U tom smislu, radnici znanja imaju ključnu ulogu u postizanju održi-vog ekonomskog rasta i poboljšanju kva-liteta života jednog društva.

Nivo znanja i veštine u oblasti infor-macionih tehnologija (e-veštine) u kon-kretnoj ekonomiji pokazuju spremnost na promene, inoviranje, rast i razvojnu perspektivu jedne zajednice. Evropska unija je prepoznala nužnost dugoročnog razvoja e-veština, kako bi se ubrzao eko-nomski rast, povećao broj radnih mesta

i kako bi se unapredio proces kreiranja novih, međunarodno konkurentnih pro-izvoda i usluga zasnovanih na korišćenju informacionih tehnologija. U ovom smi-slu je posebno bitan broj IT stručnjaka zaposlenih u Evropskoj uniji. Stoga je doneto niz strateških dokumenata koja imaju za cilj da unaprede nivo e-veština na nivou Evropske unije. Ekonomska kri-za dodatno usložnjava situaciju i zahteva razmatranje modela ekonomskog oporav-ka, uz imperativ daljeg ulaganja u razvoj IT sektora.

Statistika i analize ukazuju na to da se Evropa hronično suočava sa manjkom radne snage u ovoj oblasti, koja se, pre-ma najverovatnijem scenariju, do 2015. godine procenjuje na oko 384.000 IT stručnjaka manje nego što tržište traži. I pored izazova i eventualne nepreciznosti u mapiranju i predviđanju ponude i tra-žnje radne snage u oblasti informacionih tehnologija, potrebno je naći sistemsko rešenje za prevazilaženje ovog problema. Sa druge strane, dosadašnje sprovođenje strategija razvoja e-veština dalo je po-lovične rezultate i razlikuje se značajno među zemljama članicama.

Upravo istrajnost u sprovođenju pro-mocije e-veština i IT poslova, kao i urav-noteženo sprovođenje strategija dugo-ročnog razvoja e-veština na nivou država članica Evropske unije mogu dovesti do ekonomskog oporavka, ubrzanja eko-nomskog rasta, kreiranja novih radnih mesta i inovacija koje dovode stvaranju proizvoda i usluga konkurentnih na me-đunarodnom tržištu. Time bi se obezbe-dio stabilni ekonomski razvoj Evropske unije, kao i unapređenje kvaliteta života građana zemalja članica.

162

RA

ČU

NA

RST

VO

I I

NF

OR

MA

TIK

A Literatura

[1] Cattaneo G. (grupa autora), “Anticipating The Development of The Supply and Demand of E-Skills In Europe 2010-2015”, E-skills Monitor, Empirica, 2009

[2] CEPIS, “Thinking Ahead on e-Skills for the IT Industry in Europe”, februar 2007

[3] Didero M.(grupa autora), , “The Evolution of The Supply and Demand Of E-Skills In Euro-pe” , E-skills Monitor, Empirica, 2009

[4] Drucker P. F., Managing in the Next Society, St Martins Pr, 2002

[5] E-Business Watch Survey 2006, http:www.e-businesswatch.org

[6] European Commission, “e-Skills for the 21st Century: Fostering Competitiveness, Growth and Jobs”, novembar 2007.

[7] European Center for the Development of Vo-cational Trainings, Conclusions of the e-Skills Conference, Thessaloniki, oktobar 2006

[8] Florida R., The Rise of the Creative Class, Ba-sic Books, 2002

[9] Huesing T., Korte W. B,, “Evaluation of the Implementation of the Communication of the European Commission – e-Skills for the 21st Century”, Empirica, oktobar 2010

[10] Kloding M., Kloa V., “e-Skills – The Key to Employment and Inclusion in Europe”, White Paper, IDC EMEA, januar 2007

[11] The European e-Skills Forum “e-Skills for Eu-rope - Towards 2010 and Beyond”, Synthesis Report, 2004

Autori

Mr Marina ŽivićUniverzitet SingidunumDanijelova 32, Beograd

e-mail:mzivic@singidunum.ac.rs

Oblasti istraživanja: kretanje visokoobrazovane radne snage, e-veštine, profesionalni razvoj, upravljanje projektima

Jelena Gavrilović, dipl. ing.Univerzitet SingidunumDanijelova 32, Beograd

e-mail:jgavrilovic@singidunum.ac.rs

Oblasti istraživanja: e-learning, primenjena matematika, primenjena informatika

Prof. dr Angelina NjegušUniverzitet SingidunumDanijelova 32, Beograd

e-mail:anjegus@singidunum.ac.rs

Oblasti istraživanja: inteligentni sistemi, web servisi i cloud computing