INŽENJERI ZA INOVATIVNO DRUŠTVO - trend.uns.ac.rs · Društvo 2020 će biti društvo znanja, društvo izuzetne mobilnosti i konkurentnosti. Ključni resurs će biti znanje, a njegova

XVII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “ EVROPA 2020: društvo zasnovano na znanju” Kopaonik, 07. - 10. 03. 2011. www.trend.uns.ac.rs ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

13

UVODNA PREDAVANJA

Paper No.UP1-1

INŽENJERI ZA INOVATIVNO DRUŠTVO

Branko Katalinić1, Ilija Ćosić2, Vladimir Katić3, Željko Tekić4

1234Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Republika Srbija 1Vienna University of Technology, Vienna, Austria

[email protected], [email protected], [email protected], [email protected]

1. UVOD Naša civilizacija je bazirana na razvoju tehnologije i svoj današnji izgled duguje napretku

tehnologije i sposobnosti inženjera da omoguće primenu tehničkih dostignuća u različitim oblastima društvenog života. Od stvaranja primitivnih alata i oružja, prvih transportnih sredstava i medicinskih instrumenata, preko prvih građevina, štamparija i sistema za upotrebu energije, pa do današnjih super računara, svemirskih letilica i veštačkih materijala inženjeri su oblikovali svet u kome živimo. Oslanjajući se na naučna saznanja, a prepoznajući potrebe društva, stvarali su svet artefakata kakav danas poznajemo i omogućavali dalji napredak i nauke i društva.

Društvo u kome danas živimo sve više poprima karakteristike društva znanja, društva u kome svi procesi (ekonomski, socijalni, kulturni i drugi) i sve ljudske aktivnosti u presudnoj meri zavise od znanja i sposobnosti zasnovanih na znanju. Istovremeno, ovo društvo se može okarakterisati kao brzo promenljivo, globalno i veoma neizvesno. U ovom kontekstu, a posmatrajući desetogodišnji vremenski horizont, postavlja se pitanje uloge inženjera u društvu, problema i izazova sa kojima će se susretati u budućnosti, kompetencija i veština neophodnih za rešavanje tih problema i modela obrazovanja koji će ih za to spremati. Ovaj rad će pokušati da da okvir u kome treba tražiti odgovore na pomenuta pitanja, skicirajući profil inženjera i njegovog obrazovanja u Evropi 2020, spremajući ga za tri najvažnije vrste posla u društvu znanja [1]: identifikaciju problema, njihovo rešavanje i razmenu ideja.

Reč inženjer potiče od latinske reči ingeniosus i u prevodu znači nadaren, sposoban da pronađe nešto novo, kreira novo rešenje, sposoban da se snađe u nepoznatom. Inženjeri su danas istraživači, dizajneri, konstruktori, tehnolozi, projektanti, analitičari, kontrolori, menadžeri, agro(i bio)-inženjeri, arhitekte, graditelji puteva, mostova, železnica, mašina, alata, zgrada i postrojenja ratličitih namena.

Inženjeri su stvaraoci nove vrednosti prodorom u nepoznato, i dodate vrednosti kroz kvalitetno, produktivno i efektno vođene procese rada [2]. Pored već postojećih zahteva da koristi postojeću tehnologiju i da na osnovu postojeće nauke razvija novu tehnologiju, javlja se i novi zadatak za inženjere: da pomognu društvu da svojim potrebama prilagodi nove (napredne) tehnologije.

Da bi opis problema sa kojim se susreću inženjeri budućnosti bio kompletan, treba dati pregled trendova koji dominantno oblikuju buduće društvo, politiku, ekonomiju, okruženje, tehnologiju i tržište, pa time u najvećoj meri određuju zadatke inženjera i potrebe njihovog obrazovanja. Ti trendovi su [3]: globalizacija, umrežavanje, porast svetskog stanovništva i potreba za očuvanjem životne sredine.

2. PROMENE KOJE OBLIKUJU DRUŠTVO 2020 Fundamentalna promena promena broj jedan sa kojom se susrećamo u društvu jeste

globalizacija, koja se ogleda u stvaranju jedinstvenog ekonomskog, političkog i kulturnog prostora na planeti u kome slobodno cirkulišu ljudi, ideje, roba i kapital. Sama globalizacija kao proces traje već vekovima – od pojave prvih karavana i prekookeanskih jedrenjaka. Ubrzavali

1


14

su je izgradnja železničkih pruga i autoputeva, upotreba kontejnerskih brodova i pojava avio saobraćaja, da bi u doba ubrzanog razvoja telekomunikacije i pojave Interneta doživela svoju punu ekspanziju. Globalizacija je rezultat tehnološkog napretka, a njeno vezivno tkivo su brz protok informacija i razvijene informaciono – komunikacione tehnologije. Kao rezultat skraćenja vremena trajanja ciklusa u trgovini, bankarstvu, proizvodnji i povećanja učestalosti tih ciklusa, stiče se utisak da se svet smanjuje i ubrzava.

Globalizacija menja način na koji kompanije posluju. Više ne govorimo o multinacionalnim, nego o globalnim kompanijama. Kako rezultat nove podele rada i migracije proizvodnje, danas sektor industrije usluga zapošljava 70% svih radnika u SAD-u, a novi Boing 787 se sastoji od 132.500 delova koji se proizvode na 545 lokacija širom sveta [4]. Dalje, globalizacija povećava dostupnost talenta, pa tako postaje značajno da se svake godine u Kini odškoluje oko 250.000 bečelor inženjera, a u SAD svega 60.000 (u Srbiji, ovaj broj ne prelazi 2.000).

Drugi trend o kome treba voditi računa jeste umrežavanje. Međusobna povezanost ljudi nikad nije bila veća, a time i njihova moć. Kada govorimo o povezanosti ljudi ne mislimo (samo) na prijatelje i poznanike, nego na mogućnost da lako stupimo u kontakt sa velikim brojem istomišljenika, gde god se oni nalazili. Ljudi se sve manje poznaju, a sve lakše povezuju. Internet je ključ ove povezanosti, a fenomen društvenih mreža njegova paradigma. Facebook, Twitter, Linked-in i YouTube su najpopularnije od nekoliko hiljada društvenih mreža. Trenutno, Facebook ima više od 540 miliona veoma dobro povezanih korisnika (slika 1) koji provedu oko 700 milijardi minuta svakog meseca na ovom sajtu [5]. Da bismo bolje razumeli ovaj broj korisnika, recimo da bi Facebook bio treća „država“ po broju stanovnika na svetu. Međutim, najbolji demonstracija snege uticaja koji društvene mreže imaju u društvu danas jesu trenutna (februar 2011) dešavanja u arapskom svetu: Egiptu, Tunisu, Libiji, Iranu... Lakoća komuniciranja, anonimnost, dostupnost svuda i uvek učinili su da društvene mreže budu glavno sredstvo komunikacije i mobilizacije u krajnje ekstremnim situacijama.

Slika 1. Povezanost sveta na osnovu Facebook-a [6]

Treća značajna promena koja oblikuje svet jeste porast svetske populacije. Napredak nauke, pre svega medicine i farmacije, ali i inženjerstva, u poslednja dva veka i relativno mirno razdoblje u razvoju ljudske civilizacije u poslednjih 65 godina (bez svetskih ratova i sistematskog uništavanja populacije) omogućili su ubrzan porast broja ljudi na planeti. Predviđa se da će sa trenutnih 6,8 milijardi ljudi za svega 40 godina svetska populacija porasti 1,5 put i preći 9 milijardi ljudi 2050. godine [7]. Ovo znači da se porast svetske populacije može opisati eksponencijalnom raspodelom (slika 2). Pokazalo se da postoji značajan problem sa shvatanjem i upravljanjem promenama koje se menjaju po ovom modelu. Naime, snagu fenomena koji se razvijaju na ovaj način teško je pratiti jer su dugo vremena efekti promene teško primetni, a onda se iznenada, praktično niodakle pojavljuju i donose velike izazove.

2


15

Slika 2. Porast svetske populacije [7]

Konačno, veoma značajna promena je uslovljena potrebom za očuvanjem harmonije između ljudi i životne sredine. Niz velikih prirodnih katastrofa u poslednjoj deceniji, globalno zagrevanje, klimatske promene i ubrzano izumiranje biljnih i životinjskih vrsta širom sveta, uslovili su da potreba za održivim razvojem dobije na značaju i da postane jedna od vodećih sila koje oblikuju budućnost. Održivost postaje imperativ koji mora biti utkan u ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj kako bismo zadovoljavali potrebe sadašnjice, bez dovođenja u pitanje sposobnosti budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe [8].

Kombinovanje i preplitanje ova četiri megatrenda rezultuje u dramatičnom porastu zavisnosti „svih od svih“, značajnom povećanju mobilnosti i migracija stanovništva, indivdualizovanju životnog stila, lakšem pristupu znanju, smanjenje barijera za ulazak u nove poslove, porastu konkurencije i potrage za ljudskim talentom u svakom kutku sveta.

3. IZAZOVI 2020 Na osnovu uočenih trendova, samo neki od izazova koji očekuju inženjere su:

prilagođavanje fizičke infrastrukture brzo rastućih urbanih sredina, optimizacija čistih izvora energije, obezbeđivanje pijaće vode za sve ljude u svetu, proširivanje informaciono – komunikacione infrastrukture, pilagođavanje tehnologija populaciji koja stari, konzervacija životne sredine, upravljanje kompleksnim interdisciplinarnim problemima i narastajućim društveno političkim tenzijama u svetu, briga o bezbednosti u fizičkom i virtuelnom svetu, porast zahteva kupaca u smislu kvaliteta, fleksibilnosti i personalizacije proizvoda.

Ako želimo da budemo još određeniji, za očekivati je da će inženjeri u 2020. godini rešavati probleme vezane za [9, 10]:

• Životnu sredinu i nedostatak energije • Bioinženjerstvo, uključujući i medicinu • Minijaturizaciju ispod nano struktura • Porast stanovništva • Upravljanje globalizacijom • Održavanje tehnologija koje su u opticaju i celoživotno učenje Istovremeno, mora se obratiti pažnja na modele pogrešno vođenog svetskog razvoja

društva: • Takozvani “razvijeni” svet. Model “razvijenog” sveta svuda se nameće kao glavni model

načina i pravca razvijanja društva. U zemljama takozvanog “razvijenog” sveta širi se iracionalna potrošnja, koja kao neka vrsta “kulture uzaludnosti” postaje najrasprostranjeniji stil života. Toj tendenciji treba se suprotstaviti. Takođe, da bi se svim ljudima na Zemlji omogućio stil života poput onog u razvijenom svetu, naša planeta bi morala da bude veća za 40-60 puta.

3


16

• Odpad. Do 16. veka skoro sve tehnološke proizvode bilo je moguće u potpunosti reciklirati. Od tada, procenat proizvoda koji se ne mogu reciklirati neprekidno raste. Danas taj procenat dominira i ima snažnu tendenciju rasta. Oko gradova širom sveta rastu brda smeća. Našu civilizaciju možemo nazvati “civilizacijom smeća”, pošto proizvodnjom u savremenoj civilizaciji dominira proizvodnja smeća.

• Neograničeno pravo na zaradu. Novac izražava vrednost. Ukupna vrednost svih vrednosti na ovoj planeti je ograničena, ali u brojkama izražen novac, kao ni brojke, nije ograničen. To izaziva iluziju mogućnosti neograničenog rasta novca, nezavisno od ograničenosti svih ostalih vrednosti. Ova iluzija jedna je od sistemtskih grešaka u razmišljanju i delovanju, i jedan je od uzročnika tekuće globalne finansijske krize.

• Neprekidan rast. Najstabilnije stanje u prirodi je stanje ravnoteže, a najnestabilnije je nekontrolisani rast. U savremenom svetu popustila je ravnoteža između stanja ravnoteže i neprekidnog rasta i ona se ponovo mora uspostaviti.

4. INŽENJER 2020 Društvo 2020 će biti društvo znanja, društvo izuzetne mobilnosti i konkurentnosti. Ključni

resurs će biti znanje, a njegova nematerijlna priroda, karakteristika da se upotrebom i deljenjem uvećava, da se teško čuva i štiti, da brzo gubi vrednost na tržištu i da ne podleže dobro znanim procedurama i metodama upravljanja čine ga jedinstvenim i suštinski drugačijim od svih prethodnih [11]. Istovremeno, obima znanja u svetu se povećava velikom brzinom. Tako se očekuje da će u sledećih 7 do 10 godina biti “proizvedeno” onoliko znanja koliko i u prethodnih 2000 godina [12]. Bićemo svedoci najintenzivnijeg transfera tehnologije i širenja znanja u istoriji, i uspostavljanje globalne skale vrednosti pošto će granice svih vrsta praktično nestati. Kao rezultat ovog procesa, znanje će biti sve šire dostupno, ali će i sve brže zastarevati. Istraživanja su pokazala [13] da se nivo zastarevanja znanja u poslednjih 100 godina ubrzao 10 puta. Ako je na početku dvadesetog veka (1900.) bilo potrebno da prođe 40 godina da nivo znanja opadne za 50%, to je danas, na početku 21. veka (2010.), svega 4 godine (slika 3). Ovo zapažamo i kroz brzinu kojom postaju dostupni funkcionalno identični proizvodi na tržištu u izuzetno kratkom vremenu (najnoviji primer su „pametni“ mobilni telefoni i tablet računari).

Slika 3. Brzina zastarevanja inženjerskog znanja [13]

Istraživanja pokazuju [14] da se inženjeri danas uglavnom bave unapređivanjem poznatih elemenata, usavršavanjem i inkrementalnim inovacijama. Međutim, više je nego jasno da najveća nagrada leži u stvaranju potpuno novih proizvoda i usluga, ne ekstenziji postojećih. U društvu 2020, zadatak inženjera će biti da od velikog broja poznatih elementa (tehnologija) sklapaju što različitije, do tog momenta nepoznate mozaike, da koriste više emocije i obraćaju pažnju na dizajn.

4


17

U eri velikog obima i lako dostupnog znanja, porasta konkurencije i globalne povezanosti kompanija sposobnost da se na osnovu postojećih elemenata i novih ideja proizvode ili stvaraju jedinstvene kombinacije koje nisu pre toga postojale biće veoma cenjena. S tim u vezi, kreativnost postaje ključna kompetencija inženjera u društvu znanja. Ako se prisitimo porekla reči inženjer, primetićemo da je sposobnost da stvara novo i da se snalazi u nepoznatom njegov izvor, njegova suština.

Kreativno ponašanje je originalno i ima nisku verovatnoću pojavljivanja. Ono je fleksibilno i koristi netradicionalne pristupe rešavanja problema. Međutim, za kreativnost je potrebno i mnogo znanja, po mogućnosti iz nekoliko različitih oblasti. Da bismo mogli da povežemo znanje u nove celine, moramo ga prvo imati – dakle, moramo imati znanja o području u kojem želimo biti kreativni. Super računari već redovno pobeđuju ljude u šahu i drugim igrama u kojima je kombinatorika i analitika dominira. Veštačka inteligencija je značajno unapređena, ali formula za kreativno rešavanje problema još uvek je daleko [15] i zato će ova veština biti toliko cenjena.

Inženjeri 2020 uz ostale nosioce kreativne klase [16] imaće zadatak da kreiraju nove ideje, tehnologije i/ili kreativne sadržaje. Istraživanje [16] je pokazalo da kreativna klasa ne ide na mesta gde su poslovi, već više voli mesta koja su različita, tolerantna i otvorena ka novim idejama. Raznolikost će dominirati u društvu visoke mobilnosti i podsticaće kulturnu, socijalnu i ekonomsku vitalnost i sa tog aspekta interkulturalne kompetencije su povezane sa razvojem kreativnosti. Ovo implicira potrebu da razvijemo sposobnost razumevanja raznolikosti, povezivanja različitih kultura, tradicionalnih i novih znanja inspirisanih različitim kulturnim modelima.

Prema tome, kao tri glavne dimenzije inženjerskog obrazovanja možemo izdvojiti [9]: (1) izvrsnost u inženjerstvu, (2) jak akcenat na umetnosti, dizajnu, kreativnosti i inovacijama i (3) osećaj za poslovni svet, preduzetništvo, etiku i filantropiju (slika 4).

Slika 4. Tri glavne dimenzije inženjerskog obrazovanja [9]

Promeniće se i mesto zapošljavanja inženjera. Globalizacijom industrije i inženjerske prakse, mesto zapošljavanja inženjera će se izmestiti iz velikih kompanija u mala i srednja preduzeća. Na preduzetništvo će se stavljati poseban akcenata, posebno porastom na znanju zasnovanih usluga. Takođe, inženjeri će se sve više zapošljavati u manje tehničim oblastima, kao što su marketing, finansije i menadžment, a njihove veštine i znanja će postajati sve više cenjena u ovim oblastima.

Konačno, fizički izgled prosečnog inženjera će se promeniti. Do pre 20 godina, kada kažemo inženjer zamišljali smo sliku beloputog muškarca. U društvu 2020 to neće biti tako. Već danas u SAD-u 64% svih studenata na inženjerskim kursevima čine devojke i predstavnici manjina [17]. Istovremeno, u razvijenom svetu studije inženjerstva postaju sve manje popularne. Kao rezultat, među inženjerima 2020 značajno će porasti broj žena, a dominiraće Azijati – Kinezi i Indijci.

5


18

Slika 5. Evolucija inženjera [13]

5. OBRAZOVANJE ZA INŽENJERE 2020 Da bi ispratilo sve uočene potrebe i obrazovanje inženjera mora da se menja. Danas [18] je

uočeno sedam osnovnih nedostataka u inženjerskom obrazovanju. Pokazalo se da inženjeri ne znaju da postavljaju pitanja kako bi ispitali nepoznatu situaciju, da imaju problem sa imenovanjem poznatih sistema, uređaja i tehnologija; da ne znaju da kvalitativno i konceptualno modeluju uzročno-posledične veze; da nisu u stanju da dekomponuju problem na sastavne delove; da ne znaju kako da izmere ili prikupe podatke; da imaju problem da koriste skice i grafikone; i na kraju, kada je projekat završen, imaju problem da iskomuniciraju svoje rešenje prema okruženju. Vrlo simptomatično, ni jedan od uočenih problema nije iz tehničkog polja, ali značajno utiče na rad inženjera. Čini se da ovi nedostaci potiču od gotovo isključivog oslanjanja na matematiku i nauku u interpretaciji inženjerskih fenomena, preterano baziranje na kvantitativnom prikazu sveta, nesusretanja sa kvalitativno novim i praktičnim problemima, korišćenja softvera bez razumevanja osnove i izolovane komunikacije unutar struke.

Pobrojani trendovi i uočeni potencijalni problemi sa kojima će se inženjeri suočavati indukuje potrebu za novim veštinama i sposobnostima koje treba kod njih razvijati. Da bi se što uspešnije snašli i nosili sa uočenim promenama inženjera 2020 bi trebali da [9, 10, 19]:

• Poseduju izuzetne analitičke veštine • Pokazuju praktičnu genijalnost i budu kreativni • Dobro komuniciraju sa svim interesnim grupama • Poseduju veštine upravljanja i poslovanja; sposobni su da vode • Imaju visoke etičke standarde i jak osećaj za prirodu i okruženje u kome žive • Budu visoko profesionalni, dinamični, agilni i fleksibilni • Razumeju multikulturalnu sredinu • Uče tokom celog života • Imaju sposobnost da sagledaju problem kao celinu, stavljajući ga u društveno-tehnički i

operativni kontekst. Ovo znači da će obrazovanje inženjera i dalje ostati čvrsto povezano sa naukom i

matematikom, ali i da se mora proširiti kroz povezivanje sa umetnošću, društvenim naukama i ekonomijom. Takođe, mora se poraditi na razvoju veština kojima upravlja desna hemisfera mozga – kreativnosti i intuicije, kako bi se razvile veštine kreativnog rešavanja problema i liderske sposobnosti.

Na operativnom nivou, prateći čuvenu Konfučijevu mudrost: Čujem i zaboravim, vidim i zapamtim, uradim i razumem (slika 6), nameću se tri prioriteta u obrazovanju inženjera 2020:

6


19

praktičan rad, rad na primerima iz stvarnog života i rad kroz model životnog ciklusa, od uočavanja problema do praćenja posledica implementacije rešenja. Takođe, postaje od suštinskog značaja da i edukatori (profesori) imaju iskustvo iz prakse, da su radili u industriji i rešavali stvarne probleme [9].

Slika 6. Paradigma inženjerskog obrazovanja

Imajući sve ovo u vidu, može se reći da će inženjerske diplome poprimiti sledeći smisao: • Bečelor (4 godine) – priprema za profesiju • Master (1 godina) – deo celoživotnog obrazovanja (više puta u toku profesionalnog

života) • Doktorat (3 – 5 godina) – više od istraživanja, visok stepen povezanosti sa praksom Međutim, istovremeno se ubrzanjem procesa kreiranja i zastarevanja znanja [20] postavlja i

pitanje potrebe uvođenja novih diploma kako bi se formalno verifikovao i preciznije odredio nivo kvalifikacije neophodan industriji u društvu znanja. Naime, od početka 20. veka do danas broj doktora nauka i dob u kojoj doktorata, kao najviša formalana kvalifikacija, stiče su se drastično promenili (slika 7). Početkom prošlog veka retki su bili i diplomirani inženjeri, a doktorat se sticao isključivo iz filozofija. Sredinom 20. veka doktorat je doživljavan kao kruna karijere i stican je u podmakloj radnoj dobi (~45. godina života u Evropi, ~35 u SAD), dok je danas potpuno normalno da kroz sistem doktorskih studija, studenti svuda u svetu steknu doktorsku diplomu u oblasti inženjerstva između 27. i 30. godine života. Ova promena utiče i na potrebu za prepoznavanjem novih nivoa kvalifikacija, uzimajući u obzir i dobro poznat model postdoktorskih studija [13].

Slika 7. Potreba industrije za kvalifikovanom radnom snagom u poslednjih 150 godina [13]

6. FTN INŽENJERE 2020 Na samom kraju, vođeni primerima najelitnijih inženjerskih škola u svetu [21] želimo da

ukažemo kako bi mogao da izgleda profil inženjera Fakulteta tehničkih nauka 2020.

7


20

Slika 8. FTN inženjer 2020

7. ZAKLJUČAK Društvo znanja nije samo društvo zasnovano na primeni informaciono komunikacionih

tehnologija u kojem je znanje najskuplji proizvod, već i društvo koje nameće nove izazove, traži nove načine organizovanja i zadaje nove uloge. Inženjerstvo jeste i biće pokretač društva znanja, a nadolazeći izazovi u periodu 2020 i posle toga, učiniće da inženjerska znanja postanu još traženija. Ubrzane promene u okruženju i konvergencija znanja iz mnogih oblasti učiniće da se i profil inženjera 2020 izmesti iz strogo tehničkih šablona. Da bi preuzeli lidersku ulogu u stvaranju odgovora na globalne i lokalne, tehnološke, ekonomske i društvene izazove 21. veka, neophodno je da inženjeri razumeju i uvažavaju prirodu, etiku, ekonomiju, društvo i kulturu. Samo pod ovim uslovom oni će biti sposobni da u brzo promenljivom okruženju identifikuju potrebe, kreiraju i realizuju održiva i efikasna rešenja.

Da bi inženjerstvo kao profesija od toga izvuklo korist i svrstalo se u rang najpoželjnijih u trci za talentom, neophodno je stalno i na svakom mestu ukazivati na značaj rezultata koje postižu inženjeri, a koji naš život čine lakšim i udobnijim. Dalje, potrebno je raditi na stvaranju lako prepoznatljivih uzora iz naše profesije, kako bi se mladi lakše sa njima identifikovali.

Višedimenzionalnost sveta u kome živimo, pa time i problema sa kojima se srećemo zahteva nova znanja i veštine. Današnje vreme karakteriše upotreba i zloupotreba inteligencije da bi se u kratkom vremenskom periodu došlo do profita i koristi, uz istovremeno ignorisanje dugoročnih posledica takvog ponašanja. Globalna primena ovog modela dovodi do nestabilnosti i krize širom sveta. Na ovom jednodimenzionalnom delovanju neophodno je izvršiti evolutivne

8


21

korekcije. Naše aktivnosti moramo dovesti u centar ravnoteže između inteligencije sa jedne strane i etike i mudrosti sa druge. To je jedini način prevazilaženja turbulencija u procesu globalizacije i dovođenja sveta u razdoblje postglobalizacije.

Obrazovanje u periodu 2020 i posle toga će morati da ponudi set znanja, veština i kompetencija koje će inženjerima omogućiti da se nose sa brzo promenljivim okruženjem i da pomažu u prilagođavanju. Naime, brzina tehnološkog razvoja je nadmašila potrebe društva i da bi iz postojeće tehnologije društvo izvuklo maksimalnu korist mora naučiti kako da tehnologiju prilagodi svojim potrebama i pri tome ostane u saglasju sa prirodom. Ovo je suštinski novi zadatak za inženjere [18].

8. LITERATURA

[1] Moore,G (Ed), Universities as Initiators of Start-Up Centres in Developing and Transition Countries, HRK German Rectors Conference, Bonn, 2005

[2] Zelenović, D. Inteligentno privređivanje i efektivni menadžment, FTN, Novi Sad, 2003. [3] Ćosić, I., Tekić, Ž. Promenama ka društvu znanja, Zbornik radova XXXII savetovanje proizvodnog

mašinstva, Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka, str. 21- 25, 2008 [4] Vest, C. Context and challenge for twenty-first century engineering education, Journal of Engineering

Education, 2008, 97(3), 235-236, retrieved on 10.02.2011, from: www.engr.wisc.edu/services/elc/21st_Century_Engr_Educ_editorials.pdf

[5] Bleicher, A. Social Networking: Friended, IEEE Spectrum, January 2011, IEEE, Retrieved on 05.02.2011, from: http://spectrum.ieee.org/computing/networks/social-networking-friended

[6] Butler, P. Visualizing Friendships, 2010, retrieved on 10.01.2011, from: www.facebook.com/notes/facebook-engineering/visualizing-friendships/469716398919

[7] Soubbotina, T P. Beyond economic growth: meeting the challenges of global development, The World bank, Washington, D.C., U.S.A. 2000, retrieved on 10.02.2011, from: www.worldbank.org/depweb/beyond/global/chapter3.html#fig3_1

[8] World Commission on Environment and Development (1987). Our Common Future, Oxford [9] National Academy of Engineering, Educating the Engineer of 2020: Adapting Engineering Education

to the New Century, The National Academies Press, Washington, DC, 2005, retrieved on 10.02.2011, from: www.nap.edu/catalog.php?record_id=11338#toc

[10] National Academy of Engineering, The Engineer of 2020: Visions of Engineering in the New Century, The National Academies Press, Washington, DC, 2004, retrieved on 10.02.2011, from: www.nap.edu/catalog.php?record_id=10999

[11] Tekic, Z., Cosic, I. & Katalinic, B. Framing Knowledge in Business Context, Annals of DAAAM for 2010 & Proceedings of the 21th International DAAAM Symposium, Katalinic, B. (Ed), pp 555-557, DAAAM International, Vienna, Austria 2010

[12] Berner, G. Management in 20XX, Publics Corporate Publishing, Erlangen, 2004 [13] Katalinic, B. Engineers for knowledge based society. Annals of DAAAM for 2010 & Proceedings of

the 21th International DAAAM Symposium, Katalinic, B. (Ed), pp 001-003, DAAAM International, Vienna, Austria 2010

[14] Goldberg, D.E. Creative Modeling for Tech Visionaries, retrieved on 10.02.2011, from: www.slideshare.net/deg511/creative-modeling-for-tech-visionaries

[15] Versace, M and Chandler, B. MoNETA: A Mind Made from Memristors, IEEE Spectrum, IEEE, December 2010, retrieved on 10.02.2011, from: http://spectrum.ieee.org/robotics/artificial-intelligence/moneta-a-mind-made-from-memristors

[16] Florida, R. The Rise of the Creative Class – and how it’s transforming work, leisure, community and everyday life, New York: Basic Books. 2002

[17] Malcom, S.M. The Human Face of Engineering, Journal of Engineering Education, 2008, 97(3), 237 - 238, retrieved on 10.02.2011, from: www.engr.wisc.edu/services/elc/21st_Century_Engr_Educ_editorials.pdf

[18] Goldberg, D.E. The missing basics: What engineers don't learn and why they need to learn it, retrieved on 10.02.2011, from: www.slideshare.net/deg511/the-missing-basics-what-engineers-dont-learn-and-why-they-need-to-learn-it

[19] ABET (Accreditation Board for Engineering and Technology), A-K criteria, retrieved on 10.02.2011, from: www.iwebfolio.com/downloads/5xt6GSNTflk/abeta-k.pdf?id=5xt6GSNTflk

[20] Tekic, Z.; Katalinic, B. & Cosic, I. Key Characteristics of Knowledge, Annals of DAAAM for 2009 & Proceedings of the 20th International DAAAM Symposium, Katalinic, B. (Ed), pp 1747-1749, DAAAM International, Vienna, Austria 2009

[21] ****, https://engineering.purdue.edu/Engr/Academics/Engineer2020/

9

Documents

INŽENJERI ZA INOVATIVNO DRUŠTVO - trend.uns.ac.rs · Društvo 2020 će biti društvo znanja, društvo izuzetne mobilnosti i konkurentnosti. Ključni resurs će biti znanje, a njegova