Industrija 37

Broj 37 • April 2012. • Godina VII • Cena 300 dinara

Broj 37

Hen kel Sr bi ja d.o.o, Bu le var Oslo bo đe nja 383, 11000 Be o gradTel: +381 11 2072 242, Fax: +381 11 2072 273

E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com www.loctite.rs

INOVACIJA!

TEMPERATURNA

OTPORNOST

DO

120°C!

Brzo,

inovativno pouzdano,

Kako vam Loctite® trenutni lepkovi mogu pomoći da savladate izazove lepljenja?•Lepe za manje od 5 sekundi! •Snažni i izdržljivi proizvodi sa podrškom iskusne tehničke službe!•Novo! Loctite® 401, 406 i 454 sada imaju temperaturnu otpornost od -40 °C do +120 °C!

Rešenja za racionalizaciju troškova električne energije

U Fokusu Nove tehnologije i njihova primena

Priča o beogradskim mostovima I deo Most Zemun - Borča

Reč stručnjaka Strateško balansiranje građevinske firme

MIKRO KONTROLVase Pelagića 30, Beogradtel: +381 (0) 11 3699080fax: +381 (0) 11 3699939e-mail: [email protected]: www.mikrokontrol.rs

Vase Pelagića 30, Beogradtel: +381 (0) 11 3699080fax: +381 (0) 11 3699939e-mail: [email protected]: www.mikrokontrol.rs

Mikro Kontrol je postao jedini ovlašćeni Solution partner za SIMATIC PCS7 u Srbiji

Mikro Kontrol Beograd, partner firme Sipos Aktorik GmbH Nemačka, predstavlja vam aktuatore SIPOS 5 Flash (pokretače ventila), jedinstvene na tržištu po svojim karakteristikama i mogućnostima da reše mnoge probleme u oblastima kavitacije i hidrauličkih udara.

uvodnikuvodnik

Reč urednika

Eto, dobismo nekako i to - dugo očekivanu i (ne)željenu kandidaturu za pristup EU. Neki su oduševljeni i vide je kao svoju veliku šansu, neki se opiru promeni, što je i prirodno. Neki baš i ne znaju tačno šta to sve donosi i koje sve korisnosti, ipak mogu da se izrode iz toga. Naravno, najbolji način je da se ima informacija o tome.Zato će časopis “Industrija” nastaviti da prati događanja, nove mogućnosti i projekte, koji otvaraju vrata Srbije svetu. Već na Sajmu građevine u Beogradu, a zatim i na Sajmu tehnike, doći će Istok, doći će Zapad, najviše će biti nas, iz regiona, pa ćemo početi da pravimo nove planove o saradnji i poslove, kojima ćemo obeležiti ovu 2012. godinu, po mnogima, godinu gde se nazire “svetlo na kraju tunela”.Srbiju u ovom periodu očekuju i političke promene, koje će se odraziti i na industrijske tokove. Kako god bilo, časopis “Industrija” će objektivno predstavljati pravu situaciju u svim granama industrije i afirmisati vrednosti i uspehe mnogih privrednika sa ovih prostora.

Jasmina Pešićurednik izdanja


Broj 37


E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com

www.loctite.rs

INOVACIJA!

TEMPERATURNA

OTPORNOST

DO

120°C!

Brzo,







Izdavač

IndMedia d.o.o.Privredno društvo za izdavaštvo i marketingLazara Kujundžića 88, BeogradTel/fax: +381 11 347 90 00E-mail: [email protected]

Glavni i odgovorni urednikNikola MirkovićTel: +381 60 344 8428E-mail: [email protected]

R e dA KC I jAUrednik izdanjaJasmina PešićTel: + 381 60 344 8434E-mail: [email protected]

Dizajn i priprema za štampuĐorđe RafajlovićE-mail: [email protected]

MarketingJasmina Jovanović Mihailo NenadovićAleksandra Radosavljević

ŠtampaMaxima graf, Vladana Desnice 13, Petrovaradin

DistribucijaDirekt marketing service d.o.o.

Webwww.industrija.rs

Časopis izlazi dvomesečno

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd62ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.)COBISS.SR-ID 128184844 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova.

Sajt www.najboljeknjige.rs sa ponosom predstavljaju svoje novo izdanje. U svim većim knjižarama u Srbiji i regionu.Jedna od najvećih web knjižara kod nas.

www.najboljeknjige.rs Postanite član kluba “Najbolje knjige” i ostvarite velike popuste.

pretplatite se na vaš primerak časopisaDa biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.

sadržaj

Industrija 37 / april 2012. 7

sadržaj

10

32

62

eNeRGeTIKASRBIJA NA PUTU UNAPREĐENJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI Mr Bojan Kovačić, v.d. direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije za časopis Industrija

„Veće okretanje korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) nastalo je iz više razloga, a osnovni su relativno ograničena zaliha fosilnih goriva i zaštita životne sredine...“

eNeRGeTSKA eFIKASNOST• Srbija na putu unapređenja energetske efikasnosti. . . . . . . . 10ABB• Novi centralni invertor od 630 kW . . . . . . . . . . . . 16AvAlON PARTNeRS d.O.O.• Napredna rešenja za energetsku efikasnost . . . . . . . . . 18MIKRO KONTROl d.O.O.• DCS PCS7 Upravljački sistem nove kotlarnice u Fabrici „Fiat automobili Srbija“ . . 22TIMKeN• Najnovija tehnologija za rudnike . . . . . . . . . . . . 24PRONAlAzAčI• Srpsko kupatilo bez bojlera . . . . . . . . . . . . . 27ReFleKTOR PluS• Srpski brend je “Simprolit-sistem” . . . . . . . . . . . . 28TeCON SISTeM d.O.O.• Demag kranovi – pouzdan partner u svakom poslu . . . . . . . . 30BeOGRAdSKI MOSTOvI I deO• Most zemun – Borča . . . . . . . . . . . . . . . 32UNIPROGRES – RUMA• STAlNIM KvAlITeTOM dO uSPeHA . . . . . . . . . . . 34BezBedNOST I zdRAvlje NA RAdu• Bezbedno građevinarstvo . . . . . . . . . . . . . . 36REč STRUčNJAKA• STRATEŠKO BAlANSIRANJE GRAĐEVINSKE FIRME . . . . . . . . 38POSeTIlI SMO• NTPS forum 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . 42DUNAV ExPORT - IMPORT• Kompletno rešenje u skladišnoj logistici . . . . . . . . . . 44GEBRüDER WEISS• GOdINA ReKORdA . . . . . . . . . . . . . . . 47uRAM SySTeM • Sistemi za navodnjavanje - investicija za budućnost . . . . . . . 49ARMeX d.O.O. NOvI SAd• Prečišćavanje vode na čist biološki način . . . . . . . . . . 54ROBOTIKA• Industrijski roboti . . . . . . . . . . . . . . . . 56NOve TeHNOlOGIje• Near Field Communication (NFC) – tehnologija novog doba . . . . . 62NOve TeHNOlOGIje• FARAON električni automobil, vladar koji iz Srbije menja svet! . . . . . 66HeNKel• Moderne tehnologije lepljenja za industrijske aplikacije . . . . . . 68MIKRO KONTROl d.O.O.• SIPOS 5 FlASH AKTuATOR . . . . . . . . . . . . . . 70TeHNICOM• Tehnicom Computers osvojio i oblast industije . . . . . . . . . 72TOP TeH• Inovativna štedljiva industrijska rashladna tehnika . . . . . . . . 74BOSCH ReXROTH• Manipulacija sa proizvodima u industriji . . . . . . . . . . 76AuReA 2012• Vino, perspektiva Srbije “Vinarija zvonko Bogdan“ . . . . . . . 78INTERVJU - PROF. DR ING. PETAR B. PETROVIć• Da li je danas Srbija industrijska zemlja? (drugi deo) . . . . . . . 82KBC BANKA• Dugoročni krediti KBC banke iz zajma EIB . . . . . . . . . . 85duNAv OSIGuRANje• Dunav biznis paketi – za sigurno poslovanje . . . . . . . . . 87SAjAMSKI GRAd• Minhen – spoj tradicije i modernog života . . . . . . . . . . 90vReMePlOv• PRIčA O zlATU. . . . . . . . . . . . . . . . . 92

u FOKuSuMost zemun – Borča. Priča o beogradskim mostovima I deo

„U susret Sajmu građevine u Beogradu, časopis Industrija pred-stavlja trenutno najveće gradilište u Srbiji, most Zemun – Borča, koji će povezati dva značajna dela Beograda i uraditi ono što gradnja svakog mosta u svetu donese – brže povezivanje, skraći-vanje putovanja i nove motive za ljubitelje lepih slika.

NOve TeHNOlOGIjeNear Field Communication (NFC) – tehnologija novog doba

„U susret Sajmu tehnike, časopis Industrija donosi novosti koje sve više ulaze u svakodnevni život. O upotrebi i zaštiti od zloupotrebe najbolje je da imamo tačne podatke, pa da tako odlučimo u kojoj meri ćemo ih i koristiti.“

Industrija 37 / april 2012.8

Pristupanje eu donosi višestruke koristi privredi

“Proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji donosi višestruke koristi za privredu, imajući u vidu da zemlje EU učestvuju sa više od 50 odsto u ukupnom obimu spoljnotrgovinske razmene i da iz nje dolazi najviše stranih investitora”, izjavio je predsednik PKS, Miloš Bugarin, na okruglom stolu u Palati “Srbija” - “Pregovori za pristupanje Srbije EU – prilika za učešće u promenama”Na okruglom stolu “Pregovori za pristupa-nje Srbije EU - prilika za učešće u prome-nama”, koji su u Palati “Srbija” organizovali Beogadski fond za političku izuzetnost, Evropski pokret u Srbiji i Vladina kancelarija za evropske integracije, govorili su Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbi-je i v.d.predsednika Srbije, Stefano Sanino, generalni direktor Generalnog direktorata za proširenje i sudsku politiku Evropske komisi-je, direktorka Kancelarije za evropske integra-cije Milica Delević, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Sonja Liht, Saša Janković, zaštitnik građana Republike Srbije, Miloš Bugarin, predsednik PKS i Miha-ilo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju. Cilj okruglog stola bio je, uključivanje svih struktura društva u aktivnosti koje su od značaja za uspešan početak pregovora Srbije o članstvu u EU.Ukazalo se na korist od usvajanja evropskih standarda i potrebe da srpska preduzeća ser-tifikuju svoje proizvode i podižu nivo kvalite-ta. Tržište EU nije nedostupno za naše firme i moguće je proširiti prisutnost na njemu. Predsednik PKS je ocenio i da je loše što je proces pristupanja EU više definisan kao poli-tički cilj, nego kao nešto što donosi korist za celo društvo i da je neophodno da se povrati kredibilitet tog procesa u javnosti.Osnov ekonomske politike u ovoj godini tre-balo bi da budu očuvanje makroekonomske stabilnosti, zaustavljanje negativnih trendova u prioritetnim oblastima, kao i smanjenje nelikvidnosti privrede i troškova poslovanja.

Mini hidroelektrane za budućnost studeničkog kraja

Izgradnja prve od desetak mini hidroelektra-na (MHE) snage oko jedan megavat, koje na pritokama Studenice i Ibra planira da gradi firma “Eling inžinjering” iz Teslića, počeće ovog leta. Na konferenciji za novinare koju je povodom dobijanja lokacijske dozvole za prvu MHE organizovao gradonačelnik Kralje-va, Ljubiša Simović, rečeno je da će investitor “Eling” u ovaj projekat u narednih pet godina

uložiti oko 20 miliona EUR.Direktor preduzeća, Dragan Malić, očekuje da će do kraja leta stići i do građevinske dozvo-le za prvu MHE, koja će biti na reci Grajići u selu Mlanča, oko 18 kilometara od manastira Studenice.Malić je istakao da su sve MHE protočne, što znači u postojećem nivou vode, bez ikakve akumulacije, tako da ni najmanje ne remete biljni i životinjski svet.Građevinske radove obavljaće kraljevačka preduzeća, a posle izgradnje biće otvoreno između 30 i 40 radnih mesta.- Lokalno stanovništvo može da očekuje bolje održavanje puteva nego što je sada, kao i sta-bilnije snabdevanje električnom energijom - rekao je Malić.Osim u Mlanči, u toku su pripreme za izgrad-nju MHE u selima Studenica, Milići, Gokčani-ca, Bresnik i Polumir.Ocenjujući da je prijem na koji su naišli kod meštana odličan, Malić je dodao da su, i pored toga, imovinsko-pravni odnosi pone-kad vrlo komplikovani.- U gotovo svim balkanskim državama susre-

ćemo se sa administrativnim barijerama, tipa neuređenog katastra i nepostojanja prostor-nih planova. U Srbiji je potrebno 30 saglasno-sti za izgradnju MHE - rekao je Malić.“Elit inžinjering” je do sada sagradio 15 mini hidroelektrana, od kojih 11 za druge investi-tore, ali su im elektrane na području Kraljeva prvi ovakav posao u Srbiji.Gradonačelnik Ljubiša Simović je rekao da je projekat izgradnje više od deset MHE za Kraljevo značajan zbog početka korišćenja obnovljivih izvora, kao i zbog toga što se ulaže u seosko brdsko-planinsko područje.

Veliki remont

Elektroprivreda Srbije (EPS) je u petak počela kapitalni remont bloka B1 u Termoelektrani “Nikola Tesla” u Obrenovcu u koji će biti ulo-ženo oko 80 mil EUR.Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković je prilikom obeležavanja početka radova kazao da je EPS najveći investitor u Srbiji sa ulaga-njem izmedju 400 i 500 mil EUR godišnje u modernizaciju i obnovu energetskog sistema.Cvetković je kazao da EPS time obezbeđuje pouzdan rad elektoenergetskog sistema Srbi-je i da je pokazao da i u najtežim trenucima, kao što je bilo u februaru ove godine za vre-me velikih hladnoća, svi građani mogu da se pouzdaju u rad te kompanije.Direktor EPS-a Dragomir Marković je kazao da će remont bloka EPS finansirati sa 60 miliona sopstvenih sredstava, da će Evropska

unija dati 12 mil EUR za zamenu elektro-filte-ra za zaštitu životne sredine, a Švajcarska 8,7 mil EUR za zamenu sistema upravljanja.Marković je najavio da će EPS početi investici-je u nove projekte vredne četiri milijarde evra

Prvi stanari u naselju “Stepa Stepanović” početkom maja 2012.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja saopštilo je danas da će prve zgrade sa oko 500 stanova na lokaciji kasarne “Stepa Stepanović” na Voždovcu biti useljive u maju, što znači da će prvi stanari već početkom narednog meseca dobiti klju-čeve svojih stanova.U saopštenju se navodi da je Građevinska direkcija Srbije do sada prodala više od 1.800 stanova na toj lokaciji od 2.500 stanova do sada puštenih u prodaju.Prvi izvođači radova uvedeni su na gradilište u januaru prošle godine, a u ponudi će uskoro biti još 1.000 novih stanova različitih struktu-ra i kvadratura. Cena kvadrata iznosi od 1.250 do 1.290 EUR sa PDV-om. Na lokaciji kasarne “Stepa Stepanović” na Voždovcu na 42 hektara površine gradi se stambeno-poslovni kompleks sa 4.616 stano-va, a sredstva za izgradnju obezbeđena su uz pomoć programa Vlade za podsticaj masov-ne stanogradnje. Investitor projekta je Građevinska direkcija Srbije, a deo stanova biće namenjen za reša-vanje stambenih problema pripadnika Vojske Srbije. Kompletna infrastruktura (oko 9,5 km novih saobraćajnica), oko 3.300 parking mesta, uređene zelene površine, igrališta i drugi javni sadržaji biće deo modernog naselja u kome će, prema procenama, živeti više od 13 hiljada stanovnika.U dosadašnjim radovima angažovano je više od 80 građevinskih firmi, koje upošljavaju približno 10 hiljada radnika, a do završetka celokupnog kompleksa direktno ili indirektno će biti uposleno oko 30 hiljada radnika.

reflektorreflektorsrbija...

Iz vo

r:

ww

w.e

kapi

ja.c

om


Kompatibilnost - Fieldbus moduli CTEU za ventilska ostrva

Fieldbus moduli CTEU za ventilska ostrva VTUB i VTUG nude optimalno rešenje. Oni čine ventilska ostrva kompatibilnim po ceni koja ne prelazi cenu multipin rešenja konek-cije. Kao rezultat toga Fieldbus modul pruža mogućnost da povoljno i jednostavno koristi-te bilo koji od protokola kao što su CANopen, Profibus ili DeviceNet.Postojeća rešenja sa instalacijom multipin konekcije ili individualnim ožičenjem mogu biti promenjena vrlo povoljno i efikasno, a samim tim se potrebe klijenata za podešava-njem i eventualnim izmenama raznih aplika-cija lakše realizuju.Bitna prednost je u tome što prelaskom sa multipin konekcije na Fieldbus znato smanju-jete troškove instalacije - samim tim i izvo-đenja radova. Zahvaljujući opciji dijagnostike prenapona i kratkih spojeva, Fieldbus moduli smanjuju vreme prekida procesa proizvodnje kako zbog havarija tako i zbog održavanja. Ovakav komunikacioni interfejs za ventilska ostrva VTUB i VTUG se bazira na Festo i-Port, koji funkcioniše kao klasičan M12 konektor.

Visok nivo zaštite IP65/IP67 daje mogućnost korišćenja u otežanim uslovima.

Slovenački “Petrol” kupio preduzeće “Beogas invest”

Slovenačka energetska kompanija “Petrol” saopštila je da je kupila 85 odsto beograd-skog preduzeća za distribuciju gasa “Beogas invest”, čime je postala treći po veličini distri-buter gasa na srpskom tržištu. U saopštenju nije navedeno koliko je “Petrol” platio kupovinu većinskog udela u “Beogas investu”, koji se bavi distribucijom gasa u beogradskim opštinama Čukarica, Voždovac i Palilula.

Kompanija “Beogas invest” vlasnik je pre-duzeća “Beogas” i “Domingas”, ima 220 kilometara gasovodne mreže i oko 10.000 korisnika u Beogradu, koji godišnje koriste oko 15 miliona kubnih metara gasa. Pored “Beogas investa”, u okviru “Petrola” u Srbiji

posluje i preduzeće “Rodgas”, koje se bavi distribucijom gasa u Bačkoj Topoli, a “Petrol” je dobio i koncesiju za izgradnju gasovodne mreže u opštini Pećinci, navodi se u saop-štenju. “Petrol” je najveći distributer gasa u Sloveniji, poseduje i 454 benzinskih stanica u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Potpisan ugovor o početku radova na Koridoru 11

Direktor preduzeća “Koridori Srbije” Mihailo Mišić potpisao je ugovor sa predstavnicima azerbejdžanske firme “Azvirt” o izvođenju radova na deonici Koridora 11 od Ljiga do Požege, vrednosti 308 mil EUR.Direktor kompanije “Azvirt” Kamil Alijev je, posle potpisivanja ugovora izjavio da u ovom poslu očekuje značajnu pomoć srpskih kom-panija, inženjera, stručnjaka.Prema njegovim rečima, radna snaga, građe-vinski materijali, tehnika i oprema će uglav-nom biti iz Srbije.- Posao ćemo ispuniti uz punu odgovornost - kazao je Alijev i izrazio nadu da će po okonča-nju radova deo autoputa odgovarati svetskim standardima.Ambasador Azerbejdžana Eldar Hasanov je rekao da je dosadašnji predsednik Srbije i kandidat za to mesto Boris Tadić, koji je prisu-stvovao potpisivanju ugovora, prijatelj Azer-bejdžana, inicijator i arhitekta ovog projekta.

reflektorreflektor...i svet

Iz vor: w

ww

.ekapija.com

Mr Bojan Kovačić, v.d. direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije za časopis IndustrijaPolitički, ekonomski i ekološki razlozi, kao i rastuća potreba za sve intenzivni-jim korišćenjem postojećih energetskih resursa, koje bi pratilo ubrzaniji indu-strijski razvoj, nalažu da Srbija razvi-ja nove izvore energije i energetsku efikasnost. Unapređenje energetske efikasnosti jedan je od prioriteta nacio-

nalne Strategije održivog razvoja ali i jedan od preduslova koje je potrebno zadovoljiti, kako bi Srbija postala jedna od država - članica Evropske unije. Energetska efikasnost jeste stepen racio-nalnog korišćenja energije. Ukoliko je taj stepen veći, energetski smo efikasniji kao država. Energetska efikasnost je kao jedan od prioriteta zacrtana i u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine, ali u ovoj oblasti ima još mnogo toga da se uradi. U narednih 10 godina, Srbija bi na polju energetske efikasnosti mogla da se približi razvijenim zemljama, ali samo ukoliko se pri-mene odgovarajuće mere i ako bude veće podrške države. Ener-getska efikasnost nije samo jedna od mnogih sektorskih politika, već je to socio-ekonomski projekat i koncept sa veoma pozitiv-nim ciljem - jačanja konkurentnosti srpske privrede i, samim tim, poboljšanja životnog standarda građana u Srbiji. Racionalno kori-šćenje energije ne predstavlja samo odgovornost države, već i svakog pojedinca, pa je neophodna šira društvena akcija, kao i podizanje svesti svih društvenih ciljnih grupa o ovim problemima. Jedan od prvih pozitivnih primera u tom pogledu je činjenica da je prethodna godina proglašena Godinom energetske efikasnosti u Srbiji. Nedavno je, uz podršku Udruženja potrošača Vojvodine pokrenuta i ka svim građanima usmerena akcija Privrednog druš-tva Elektrovojvodina, koje je sa Agencijom za energetsku efika-snost Republike Srbije potpisalo Memorandum o saradnji.

Najbolji pokazatelj u kojoj meri je to značajno dostignuće, poka-zuje i činjenica da bi primenom mera energetske efikasnosti samo u industriji, moglo da se na utrošenoj energiji uštedi 70 miliona dolara godišnje, koje je moguće investirati i u druge razvojne projekte. U tom smislu, već sada je potrebno usagla-šeno dejstvo niza državnih organa, a pre svega, ministarstava

– rudarstva i energetike, životne sredine i prostornog planiranja, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nauke, ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva finansija. Značajnu ulogu ima i lokalna samouprava. Energetska efikasnost kod nas može da se poboljša i u delovima proizvodnje, prenosa i distribucije električ-ne energije, a isto to važi i za toplotnu energiju. To, međutim, ne spada u delokrug rada Agencije za energetsku efikasnost Republi-ke Srbije. Agencija za energetsku efikasnost nije regulatorno telo koje bi moglo da vrši nadzor i kontrolu nad načinom korišćenja energenata u proizvodnji, distribuciji i potrošnji električne ener-gije. Stoga je potrebno da država stvori povoljan ambijent za una-pređenje energetske efikasnosti putem subvencija, novih oblika finansiranja, projekata partnerstva javnog i privatnog sektora, na primer, uvođenjem modela finansiranja iz ušteda (ESCO modela) i tome slično.

U suštini, Srbija ne troši puno primarne energije po glavi stanov-nika, ali ostaje problem energetske efikasnosti, a ona se meri energetskim intenzitetom ili specifičnom potrošnjom energije po

Veće okretanje korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) nastalo je iz više razloga, a osnovni su relativno ograničena zaliha fosilnih goriva i zaštita životne sredine. Sve države

koje imaju dugoročne programe razvoja uvele su razvoj korišćenja obnovljivih izvora kao prvi prioritet u zaštiti životne sredine i energetici i u kontinuitetu se trude da povećaju udeo OIE u svom energetskom bilansu. Agencija za energetsku efikasnost se zalaže za povećanje korišćenja OIE, što treba da pospeši i potražnju svih vrsta postrojenja i uređaja potrebnih za OIE, koji u domaćoj proizvodnji mogu biti daleko pristupačniji krajnjem korisniku – privredi i domaćinstvima. Mi se zalažemo za sistematično, stručno i promišljeno korišćenje OIE, na način kako se to radi u razvijenim zemljama.

Srbija na putu unapređenja

energetske efikasnosti

Unapređenje energetske efikasnosti je kontinuiran proces, koji zahteva organizovan i sistemski pristup relevantnih državnih institucija i društvenih organizacija, lokalnih samo-uprava, kompanija i svih pojedinaca. Indikatori energetske efikasnosti u Srbiji pokazuju da postoji potencijal unapređe-nja stepena racionalnog korišćenja energije u svim sektorima potrošnje, posebno u rezidencijalnom sektoru (zgradarstvo, poljoporivreda, javne komunalne delatnosti, domaćinstva).

energetika


energetikaenergetska efikasnost

jedinici novostvorene vrednosti. Dakle, važno je da se indikator energetskog intenziteta Srbije smanji, kako bi privreda postala konkurentnija, standard građana bolji, a životna sredina čistija. Za svaku državu je važno kako se energija koristi, da li je korišće-nje energije racionalno ili ne. Ni u centralno i istočno-evropskim zemljama nije bila mnogo bolja situacija, ali se od 2000. godine ona stalno poboljšava, a pogotovo posle ulaska ovih zemalja u Evropsku uniju, 2004. godine. Razlog tome je mogućnost korišće-nja investicionih fondova, ali i obaveza uvođenja novih propisa. Ova obaveza očekuje i Srbiju.

Zemlje u našem regionu imaju slične probleme i u sistemskom smislu će ih rešavati na sličan način – uz koordinaciju Sekreta-rijata Energetske zajednice za jugoistočnu Evropu. Srbija je jed-na od zemalja potpisnica Sporazuma o osnivanju ove zajednice. Harmonizacija propisa sa direktivama i propisima primenjenim u zemljama Evropske unije, jedan je od ciljeva koji se postavljao pred mnoge zemlje, kada su pristupale formiranju svog pravnog okvira za unapređenje energetske efikasnosti, a taj cilj se sada postavlja i pred Srbiju. Najvažniji opšti akt koji važi za sve zemlje EU i na osnovu koga su doneti propisi zemalja članica, jeste Direk-tiva o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje energije i ener-getskim uslugama – 2006/32/EC. Predmet ove direktive, defini-san već u njenom prvom članu, jeste ekonomično unapređenje efikasnosti krajnje upotrebe energije putem institucionalnog, finansijskog i pravnog okvira i stvaranjem uslova za razvoj i pro-mociju tržišta energetskih usluga i za sprovođenje drugih mera unapređenja energetske efikasnosti za krajnje potrošače. Kao svoj opšti cilj, direktiva navodi indikativne ciljne uštede energije u državama članicama od 9%, koje treba da se ostvare putem ener-getskih usluga i drugih mera poboljšanja energetske efikasnosti nakon devet godinu od početka primene direktive. Direktiva ne stvara regulatorni okvir, niti se bavi načinima ostvarivanja ener-getskih ušteda, u pojedinačnim sektorima potrošnje i proizvod-nje energije, kakvi su na primer industrija, domaćinstva ili javno osvetljenje. To je ostavljeno u nadležnost državama članicama, koje kroz svoja zakonska i još više podzakonska akta, uređuju sve relevantne oblasti za unapređenje energetske efikasnosti.

Zašto je energetska efikasnost toliko bitna za privredu? Pre svega, jer je moguće smanjiti cenu finalnog proizvoda, ako se smanje troškovi energije. Troškovi energije npr. mogu da sa 20-25 pro-cenata učestvuju u finalnom proizvodu. Ako se oni smanje za 10 odsto, ukupni troškovi su smanjeni za dva odsto, odnosno za toliko se povećava profit. Koncept energetskog menadžmenta, odnosno gazdovanja energijom, predstavlja model koji bi treba-lo koristiti kako u privredi, tako i na nivou lokalnih samouprava. Agencija za energetsku efikasnost se energično zalaže da se ovaj model primeni i u drugim sektorima potrošnje, npr. zgradarstvu, kao i na opštinskom/gradskom nivou.

Osim toga, potrebno je usvojiti i Zakon o racionalnom korišćenju energije, koji bi postavio pravni okvir za sistematsko povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje (i proizvodnje) energije. Zakon bi trebalo da sadrži kvalitativno nova rešenja, za koja se Agencija zalaže, na primer obavezu utvrđivanja postoje-ćeg stanja potrošnje energije industrijskih preduzeća na godiš-njem nivou, kao i obaveze preduzeća u slučaju prekoračenja pro-pisanog maksimalnog nivoa potrošnje. Od krucijalnog značaja za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji je i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, odakle bi se finansirali i realizovali raznovrsni projekti i programi energetske efikasnosti.

Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije permanentno utiče na druge subjekte društva i države da racionalno koriste energiju, odnosno sprovode aktivnosti iz njihove nadležnosti da bi do toga došlo. Misiju ostvarujemo putem informisanja i edukacije, realizacije demonstracionih projekata, izrade studija izvodljivosti, predlaganja i pripreme zakonske regulative i podsti-cajnih mera i sprovođenja drugih aktivnosti. Društvena odgovor-nost jeste koncept koji smo usvojili kao našu osnovnu vrednost. Generalno, unapređenje energetske efikasnosti nije jednokratni projekat - to je proces. Većina razvijenih zemalja sveta, racional-nom potrošnjom energije, u sistemskom smislu, počela je da se bavi još 1973. godine, u vreme prve naftne krize. Važno je da se i kod nas krenulo sa mrtve tačke u eri svetske ekonomske krize, i trebalo bi sve učiniti da se proces nastavi i ubrza, kao i konstan-tno raditi na unapređenju svesti i informisanju.

Kao jedan od najvažnijih preduslova za to je dalje jačanje kapa-citeta stručnih državnih institucija, pre svega Agencije za ener-getsku efikasnost, u smislu broja ljudi i raspoloživog budžeta. Na to ukazuju i mnogi relevantni izveštaji međunarodnih institucija (EAR-EU, UNECE, Svetska banka i dr.). Evo samo jednog primera: Holandija, koja ima dva puta više stanovnika od Srbije, ima držav-nu agenciju Senter Novem (odnedavno se zove Agencija NL) sa preko 1400 zaposlenih u oblasti životne sredine, energetske efi-kasnosti i zdravstva. Dakle više od 100 puta više od naše Agencije. Slično je i kada se porede budžeti.

Potrošnja ukupne primarne energije po glavi stanovnika kod nas nije velika, što je posledica slabije industrijske razvije-nosti, pa se može reći da postoji korelacija između ukupnog ekonomskog, pre svega industrijskog razvoja svake zemlje i porasta potrošnje energije. Mi trošimo oko 3 puta manje pri-marne energije po stanovniku i oko 2 puta manje električne energije po stanovniku u odnosu na EU, znatno manje i od novih članica (npr. Slovenije).

energetika



Na osnovu do sada sublimiranih istraživanja, iz obnovljivih izvora energije možemo da supstituišemo oko 3,8 miliona tona ekviva-lentne nafte godišnje, što je otprilike 25 procenata sadašnje pri-marne proizvodnje energije, i to ne računajući velike hidroelek-trane. Od obnovlijivih izvora energije u Srbiji, biomasa trenutno ima najznačajniji potencijal, ali njeno efikasno korišćenje zavisi od mnogo faktora. Biomasa je jevtina ukoliko je sve na dohvat ruke. Transport je prilično poskupljuje ako, na primer, dovlači-te šumske otpatke sa udaljenosti od 100 km. Generalno se to isplati, pogotovo što se često koristi za proizvodnju električne i toplotne energije zajedno. Proizvodnjom i upotrebom biomase i biogasa mogu se ostvariti viškovi energije, koji se prodaju po subvencijama i puštaju u mrežu. Često farmeri, koristeći bioma-su ili biogas, proizvedenu električnu energiju prodaju, a uzimaju jeftiniju struju iz mreže i ostvaruju profit. Na primer, farmeri u Italiji svoju „bio struju” prodaju za 30 evrocenti, a kupuju je za 10 centi. Možda njihova proizvodnja ne zadovoljava njihove potrebe, ali najčešće je slučaj da višestrukom razlikom u ceni oni pokriva-ju troškove kada kupe količinu koja im je dovoljna. Slično je i sa solarnom energijom. U Španiji, u Madridu, postoji kompleks zgra-da sa ravnim krovovima gde su postavljeni solarni fotonaponski paneli. Oni proizvode električnu energiju za liftove, komunikacije, osvetljenje i razne uređaje, a podmiruju oko 25 procenata realnih tehničkih potreba. Ali, oni tu „solarnu struju” puštaju u mrežu i tada je električna energija po subvencionisanoj ceni, čime, u eko-nomskom smislu, zadovoljavaju 100 procenata svojih potreba. Početkom 2010. godine i u našoj zemlji su uvedene podsticajne otkupne cene za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, pa se u narednim godinama može očekivati veće korišće-nje obnovljivih izvora u energetske svrhe. Ovde treba naglasiti da se i u pogledu podsticaja za obnovlijve izvore energije u Evropi i svetu stvari konstantno menjaju, odnosno da politika podsticaja ima veze i sa sveukupnom ekonomsko-strategijskom politikom jedne države, kao i njenog aktuelnog opredeljenja u pogledu pri-oriteta u energetskom sektoru. Neki podsticaji se tako povećavaju, drugi smanjuju, pa nakon izvesnog vremena dolazi do obrnutog procesa. Ono što je potreba u Srbiji jeste uvođenje podsticaja za korišćenje toplotne energije iz obnovlijivih izvora. Ti podsticaji ne moraju obavezno biti po tzv. feed-in tarifnom sistemu, nego se mogu davati neke druge olakšice i pogodnosti. Nedavno usvoje-na Uredba Vlade Srbije o finansiranju projekata energetske efika-snosti stvara pretpostavke za veća ulaganja u ovu oblast, doduše pre svega kada su u pitanju lokalne samouprave.

Predlaganjem podsticajnih mera za povećanje energetske efi-kasnosti i promovisanjem značaja energetske efikasnosti, pre svega na strani potrošnje, kao i upravljanjem programima i projektima za racionalno i šire korišćenje energije iz obnovlji-vih izvora, Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije doprinosi unapređenju društveno odgovornog ponašanja prema energiji u svim strukturama države i društva.

energetikaenergetikaenergetska efikasnost

Potrošnja primarne energije (PPE) po stanovniku iznosila je 2,29 toe/stanovniku u 2006. godini, što je nešto više od svet-skog proseka od 1,80 toe/stanovniku i ovih vrednosti u zemlja-ma iz okruženja i sa usporenom tranzicijom (Rumunija - 1,86 toe/stanovniku; Hrvatska 2,02 toe/stanovniku). Međutim, u poređenju sa Mađarskom, koja je tranziciju izvršila ubrzano i čija PPE iznosi 2,74 toe/stanovniku, ili razvijenim zemljama EU (Nemačka - 4,23 toe/stanovniku; Danska - 3,85 toe/stanovni-ku; EU-27 - 3,69 toe/stanovniku) zaostajanje je očigledno. Ipak, mora se naglasiti da je ovaj energetski indikator 2003. godine bio svega 1,79 toe/stanovniku i da je njegov porast u Srbiji naj-veći u odnosu na sve pomenute zemlje.

Na bazi grubih procena, energetski intenzitet u Srbiji je 2-3 puta veći nego u zemljama EU15 kao rezultat pada industrij-skih aktivnosti tokom devedesetih godina, sporog oporavka industrije, niskih cena električne energije i neusaglašenosti cena energije i energenata koje nisu stimulativne za racional-nu upotrebu energije.

Veoma bitan preduslov za poboljšanje energetske efikasnosti u Srbiji jeste uvođenje energetskog menadžmenta, i to u svim sek-torima potrošnje. Kada su lokalne samouprave u pitanju, dodatni razlog zbog kojih one treba da budu među prvima koje će spro-vesti mere energetske efikasnosti, jeste da će svojim uspehom motivisati domaćinstva, poslovne kompanije i industrijska predu-zeća da, takođe, poboljšaju energetsku efikasnost. Sve to trebalo bi da dovede i do povećanja kvaliteta opštinskih usluga. Važan element za razvijanje tržišta usluga energetske efikasnosti jesu podsticaji, koji mogu biti različiti: subvencije, poreske i carinske olakšice, dobrovoljni sporazumi, povoljni krediti i dr. Sa druge strane, za neispunjavanje obaveza u pogledu energetske efika-snosti, potrebno je predvideti i odgovarajuće sankcije. Podrška podsticajima treba da se ostvaruje i preko nacionalnog Fonda za energetsku efikasnost. Svakako da će podsticajnim sredstvi-ma moći da se (su)finansira veći broj energetskih revizija naših industrijskih preduzeća, posebno malih i srednjih, što će, opet, omogućiti da njihovi vlasnici/direktori imaju precizne pokazatelje kako, koliko i na koji način i energije i novca mogu da uštede.

energetika



reflektor plusreflektor plusenergetika

Amerikanci ulažu 3,5 milijardi $ u zelenu energiju -

“New generation power” U septembru stupa na snagu Zakon o energetskoj efikasnosti. Osim što zakon treba da usaglasimo sa evropskim, moramo ga uskladiti i s klimatskim promenama, koje nam donose hladnije zime i toplija leta.Direktor američke kompanije

“New generation power” i direktori kompanija sa kojima ona sarađuje:

“Iton”, “Jones Lang LaSalle”, “Mar-tifer Group”, “Toshiba” i “Orenco Hydropower”, bili su krajem marta u Beogradu, da bi sa predstavnicima EPS-a razgovorali o ulaganju vrednom 3,5 mlrd USD u zelenu energiju.Tada je i formirana zajednička radna grupa, koja će u narednih nekoliko meseci razmatrati ekonomske, tehničke i upravljačke aspekte zajedničkog posla. Bilo je reči o gradnji energetskih kapa-citeta od ukupno 1.430 megavata, od čega bi 50 MW bilo korišće-nje solarne energije, 200 MW na biomasu, 50 MW za korišćenje otpada, 450 MW vetroenergije i 680 MW velikih hidroprojekata.

“Amerikanci su tražili da budu većinski partner u ovom poslu, kao i da im garantujemo određene podsticajne cene koje važe kada je u pitanju energija koja se dobija iz obnovljivih izvora. EPS je zahtevao da oni potpišu mandatno pismo, kojim bi se obavezali da nastupaju kao konzorcijum”, kaže Bratislav Čeperković, izvršni direktor EPS-a.

Transformator za Srbobran i Srbiju

Transfromator snage 300 MVA, proizvođača “Končar”, nakon dobijenih dozvola i policijske saglasnosti, transportovan je 4. Aprila od železničke stanice Rimski Šančevi u Novom Sadu, do tra-fostanice Srbobran. Prema saopštenju preduzeća “Elektromreža Srbije”, transformator je namenjen za trafostanicu u Srbobranu, koja bi trebalo da bude rekonstruisana, što će podrazumevati u daljoj perspektivi gašenje 220 kilovoltnog postrojenja i prebaci-vanje na 400 kilovolti. Novi transformator zameniće postojeće, odnosno povezati novo 400 kilovoltno sa 110 kilovoltnim postro-jenjem.Nabavkom i ugradnjom najvažnije i najsloženije opreme – novih transformatorskih jedinica, kako je saopšteno, “Elektromreža Srbije” je značajno unapredila, modernizovala i povećala efika-snost i pouzdanost kompletnog elektroeneregetskog prenosnog sistema Republike Srbije.

Iz vor: w

ww

.ekapija.com

energetika


energetika

Kao lider u pronalaženju energetski efikasnih rešenja, ABB doprinosiglobalnoj uštedi električne energije, ne dovodeći u pitanje njenu isporuku.Naši sistemi za kontrolu osvetljenja mogu uštedeti i do 50 procenata energije, a upravljanje zgradama i do 60 procenata.Dok drugi govore o cenama električne energije, nestašici struje i klimatskim promenama, ABB aktivno čini nešto u vezi toga, i to ovde i sada. www.abb.com/knx

ABB d.o.o.Kumodraška 23511000 Beograd, SrbijaTel: +381 11 3094 300Fax: +381 11 3094 343www.abb.rs

abb

Visoka ukupna efikasnost novog ABB-ovog centralnog invertora je rezultat sistematskog i kontinuiranog istraživačkog rada. PVS800 ima maksimalni stepen korisnog dejstva od 98.6% sa poboljšanim stepenom

iskorišćenja pri delimičnim opterećenjima čime se postigla Euro efikasnost od 98.4%. Ovo, zajedno sa veoma niskom potrošnjom električne energije od samo 600 W pri nominalnom optereće-nju, predstavlja invertor sa veoma visokim ukupnim stepenom iskorišćenja.

Čak 45% veća snaga po jedinici zapremine, u poređenju sa rani-jim ABB centralnim invertorima, čini ovaj tip najkompaktnijim invertorima na tržištu u pogledu dimenzija odnosno veličini po kilovatu (kW). To smanjuje obim montažnih radova, potreban prostor u kontejneru i smanjuje transportne troškove.Novi 630 kW ABB centralni invertor nudi širi opseg radne tempe-rature, sve do 45oC pri nominalnoj snazi, i do 55oC sa smanjenjem snage. Zbog toga je ovaj proizvod veoma pogodan za tople kli-matske uslove. Pri nižim temperaturama, ABB centralni invertor daje mogućnost do 10% preopterećenja, sve do maksimalne izla-zne snage od 700 kW pri 25oC.

Novodizajnirani deo za DC ulaze pruža sistem integratorima modularni i fleksibilni prilaz. Ovo je naročito korisno kada se uzme u obzir tip DC kabla i potreban broj razvodnih kutija.

Na primer, postoji 630 kW ABB centralni invertor sa osam ulaza od 250 A, a kao opcija postoje takođe i invertori sa četiri ulaza od 400 A ili dvanaest ulaza od 160 A.

ABB serija centralnih invertora, veličine od 100 do 630 kW, je napravljena za multi-megavatne fotonaponske (PV) električne centrale, kao i za komercijalne i industrijske PV instalacije. Sa sertifikatima koje poseduje ABB serija centralnih invertora i sa savremenim i fleksibilnim funkcijama za povezivanje na el. mrežu, moguće je zadovoljiti sve zahteve kod priključenja na postojeće el. mreže, bez obzira gde je lokacija projekta. Da bi se osigurao najviši stepen povratka investicije, ABB kompanija podržava svo-je kupce stručnom globalnom servisnom mrežom, u više od 60 zemalja širom sveta, koja obezbeđuje kompletan obim usluga u toku celog životnog veka uređaja.

ABB kompanija je proširila svoju seriju centralnih solarnih invertora novim modelom od 630 kilovata

Novi centralni invertor od 630 kilovata (kW), model PVS800, ima veoma visoku ukupnu efikasnost sa jednom od najkompaktnijih konstrukcija koje se mogu naći na tržištu. Opseg

radne temperature je proširen, a nova modularna konstrukcija DC ulaza pruža fleksibilnost sistem integratorima.

Novi centralni invertor od 630 kW

ABB (www.abb.com) je vodeća svetska kompanija u oblasti energetike i industrijske automatike koja svojim tehnologija-ma pomaže korisnicima u efikasnijem korišćenju električne energije, u povećanju industrijske produktivnosti i smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu. Kompanije članice ABB Grupe posluju u oko 100 zemalja i zapošljavaju oko 135.000 ljudi širom sveta.

ABB centralni invertor od 630 kWModularna konstrukcija ABB centralnog invertora pojednostavljuje održavanje uređaja

Učinite korišćenje solarne energije jednostavnim

Gde ima sunca, ima i mogućnosti za proizvodnju električne energije. ABB ima u ponudi širok spektar solarnih invertora za instalacije u stambenim, komercijalnim i industrijskim objektima, kao i za kompletne solarne elektrane. Koji god izbor da napravite, svi proizvodi, iako visoko pouzdani, su podržani bezuslovnom garancijom i spremni su za brzu isporuku. Sa preko 120 godina iskustva u skoro svim oblastima energetike i automatike, ABB ima znanje, organizovane životne cikluse proizvoda i osoblje koje će vam pružiti podršku u održavanju i servisiranju vašeg fotonaponskog sistema. Da biste saznali kako vam možemo pomoći da korišćenje solarne energije učinite jednostavnim, posetite www.abb.com/solar

energetika


energetikaavalon Partners d.o.o.

Ovim pitanjem, na našem tržištu, bavi se relativno mali broj specijali-zovanih firmi. Jedna od firmi iz oblasti elektro-energetske efikasnosti sa najdužim stažom na našem tržištu je Avalon Partners d.o.o., koja uspešno izvodi poslove iz oblasti elektroenergetske efikasnosti od 1991.

godine, te poseduje izuzetno iskustvo i stručnost na ovakvim poslovima. Avalon Partners se bavi usko specijalizovanim, ali zaokruženim sistemom usluga i radova iz oblasti elektroenergetske efikasnosti: od stručnih merenja kvaliteta napona i pro-fila potrošnje energije; preko izrade projekata racionalizacije potrošnje; pa sve do isporuke, ugradnje i puštanja u rad opreme za racionalizaciju potrošnje električne energije. Avalon Partners-u svoje poverenje su poklonile najprestižnije domaće fir-me i u ovom trenutku ugrađeno je preko 1 000 sistema, sa vrhunskim referencama u zemlji i okruženju. Cilj Avalon Partners-a je da korisnicima ponudi pouzdana i brzo isplativa rešenja u cilju povećanja elektroenergetske efikasnosti, smanjenja troškova za utrošenu električnu energiju, smanjenja gubitaka usled lošeg kvaliteta napona, usled ispada opreme, kvarova, itd.. Oprema i usluge koji se isporučuju su namenjeni onim kori-snicima koji traže visoku pouzdanost i dugotrajnost, jednostavnost upotrebe, niske troškove održavanja te opipljive i brze rezultate. U tom cilju, Avalon Partners ne pravi kompromise po pitanju kvaliteta opreme i pouzdanosti inženjerskih rešenja. Sva oprema i delovi koji se ugrađuju su proizvedeni od svetski renomiranih proizvo-đača, sertifikovani po evropskim normama i testirani u najtežim uslovima rada. Sva inženjerska rešenja koja se implementiraju su u skladu sa evropskim standardima i tehničkim preporukama EPS-a.

Stručni tim Avalon Partners-a čine četiri inženjera elektrotehnike i jedan magistar elektrotehničkih nauka, i ovaj tim je iskusan i sposoban da ponudi vrhunski kvalitet i rešenja i opreme, a po realnim cenama. Po implementaciji sistema, vrši se verifikacija postignutih rezultata, obuka rukovalaca, te pra-ćenje rezultata. Na ovaj način upotrebna vrednost sistema za racionalizaciju potrošnje se maksimizira.

Napredna rešenja za energetsku efikasnost

U vreme opšte recesije, pitanje troškova energenata postavlja se kao jedan od najvažnijih uslova postizanja

profitabilne proizvodnje. Struktura proizvodnih firmi u Srbiji je takva, da je električna energija jedan od najviše korišćenih energenata. Sa približavanjem Evropskoj uniji, cena struje u Srbiji polako ali sigurno raste, kako bi se približila evropskom proseku. Konačan završetak ovog procesa, biće početak rada deregulisanog tržišta električne energije u 2013. godini. Do tog roka očekuje se dalji rast cena električne energije, i u tom smislu postavlja se pitanje kako ublažiti uticaj porasta cene ovog energenta na troškove proizvodnje. Rešenje se nalazi u povećanoj elektro-energetskoj efikasnosti.


energetika


energetikaavalon Partners d.o.o.

Pozivamo Vas da se pridružite firmama koje savesno i racionalno upravljaju svojim troškovima. Počnite sa efikasnom potrošnjom energenata!

Avalon Partners d.o.o.Nemanjina 4/XIIBeograd, Srbija

Tel: +381 11 362 91 78Fax: +381 11 2685 311Mob: +381 65 AVALONP

E-mail: [email protected]: www.avalon.rs

Kompenzacija reaktivne snageOprema za kompenzaciju reaktivne snage počinje da generiše uštede odmah po ugradnji, jer smanjuje količinu preuzete reaktiv-ne energije iz mreže, te donosi brze i dugotrajne uštede. Troškovi za reaktivnu energiju se praktično anuliraju, a jedini uslov koji tre-ba ostvariti pre ugradnje je stručna analiza vrste i veličine opte-rećenja, kao i kvaliteta napona, kako bi se izabrao odgovarajući tip i snaga opreme za kompenzaciju. Pored trenutnog smanjenja troškova za utrošenu reaktivnu energiju, ugradnjom ove opreme rasterećuju se energetski transformatori i prenosni vodovi, tipič-no za oko 20-40%, što oslobađa kapacitete za povećanje snage pogona. Investicija u opremu za kompenzaciju reaktivne energije se samo kroz smanjenje troškova za utrošenu reaktivnu energiju vraća za manje od 12 meseci. Uštede usled rasterećenja transfor-matora i kablova se teško kvantifikuju, ali se u praksi pokazuje da su veće čak i od ušteda za utrošenu reaktivnu energiju.

Kontrola vršne snageS obzirom da trošak vršne snage čini oko 50% mesečnog računa za utrošenu električnu energiju, jasno je da malo smanjenje vrha može doneti velike uštede. Problem predstavlja tehnologija proi-zvodnje, jer je osnovni uslov kontrole vrha da se ne utiče na obim proizvodnje. Odavde je jasno da ovakve sisteme mogu implemen-tirati samo stručne i iskusne firme. Nephodno je napomenuti da je pre ugradnje opreme potrebno analizirati dijagram optereće-nja fabrike i rad većih potrošača, kako bi se izborom odgovaraju-će opreme i algoritma za kontrolu vrha postigao najveći efekat. U ponudi Avalon Partners-a je širok izbor opreme za kontrolu vršne snage, od jednostavnih regulatora sa nekoliko relejnih izlaza, pa do kompleksnih distribuiranih sistema sa softverskim rešenjima za optimizaciju i upravljanje. Ako se ima na umu da je Avalon Par-tners uspešno realizovao veliki broj ovakvih projekata, i da ima izuzetno veliko iskustvo na projektima kontrole vršne snage, ne čudi činjenica da se investicija u opremu za kontrolu vrha isplati već nakon nekoliko meseci rada.

Filteri viših harmonikaGotovo sva moderna pogonska oprema generiše više harmoni-ke tokom svog rada. Frekventni regulatori, soft starteri, isprav-ljači, indukcione peći, pa čak i neonske lampe, samo su neki od značajnih izvora viših harmonika. Povišen sadržaj harmonika je potencijalno opasna situacija, jer dolazi do kvarova na osetljivim uređajima, bespotrebnog reagovanja zaštita, resetovanja PLC-ova, nastanka rezonanse, povećanih gubitaka u transformatori-ma i kablovima, itd... Rešenje je primena filtera viših harmonika. Ispravna primena filtera rezultuje smanjenjem izobličenja napo-na i struja i pri tome svim pozitivnim efektima kompenzacije reak-tivne snage... U ponudi Avalon Partners-a je širok izbor tipova fil-tera viših harmonika, sa različitim brzinama reagovanja i nivoima filtriranja, tako da je, u kombinaciji sa dugogodišnjim iskustvom, Avalon Partners u mogućnosti da garantuje za rezultate primene filtera. Na ovaj način naši korisnici su sigurni da će ostvarili mak-simalne rezultate i najkraći period otplate od investicije u ovaj tip opreme.

Kontrola troškova energenataMesečni račun za utrošene energente (struja, gas, voda, para, mazut,...), ne sadrži informacije koje bi ukazale kako se potroš-nja kretala u realnom vremenu: nedeljno, dnevno ili iz sata u sat, ili gde i kada dolazi do neracionalnog utroška energije. Troškovi energenata se najlakše kontrolišu nadzorom nad potrošnjom u realnom vremenu. To se postiže ugradnjom i umrežavanjem opreme za praćenje potrošnje na ključnim mestima u pogonu. Sve izmerene veličine se permanentno memorišu na centralnom računaru u realnom vremenu. Na ovaj način, formira se baza podataka o promenama svih energetskih parametara potroša-ča. Tek sa ovako dobijenim rezultatima, može se utvrditi koliki je trošak energenata po jedinici proizvoda, koji sektori/mašine su manje/više efikasni, gde su mesta neracionalne potrošnje, u kojoj meri je moguće smanjiti gubitke, šta preduzeti i koliko brzo se racionalizacija isplati.

Sistem za kontrolu troško-va energenata se jedno-stavno proširuje i mogu se pratiti potrošnje i naj-manjih potrošača. Izve-štaji o troškovima mogu se pogledati preko inter-neta, uz lozinku, sa bilo kog udaljenog računara: iz druge kancelarije, od kuće, iz inostranstva, iz centrale firme, sa mobil-nog telefona, itd...

Nastavak i završetak gradnje sistema “Selova”

Predstavnici kompanije “China Water and Energy” (CWE) izrazili su interesovanje da kao partneri Vlade Srbije pomognu završetak vodo-privrednog sistema “Selova”, kod Kuršumlije.Državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostor-nog planiranja Srbije, Vladimir Jovanović, kazao je na konferenciji za novinare u Prokuplju, da su Kinezi zainteresovani da zajedno sa Vla-dom investiraju u branu “Selova”.Jovanović je zajedno sa delegacijom kineske kompanije “China Water and Energy” razgovarao sa načelnikom Topličkog okruga Srđanom Jordačijevićem i predsednikom opštine Prokuplje Milanom Arsovi-ćem, o načinima na koji bi se taj strateški važan objekat, koji se sa prekidima gradi gotovo tri decenije, završio u najskorije vreme.Predstavnik firme “Alfa Energy”, koja je partner kineske državne

kompanije, Dejan Jelić, kazao je da su Kinezi zainteresovani za infra-strukturne projekte, posebno kada su u pitanju vode i obnovljivi izvori energije.

- Posebno smo zainteresovani za opštinske projekte i zajedničke pro-jekte i ulaganja u obnovljive izvore energije, kao što su vetroparkovi i solarne elektrane i velike hidroelektrane - rekao je Jelić.Gradnja brane i akumulacija “Selova” na reci Toplici, počela je 1986. godine i trebalo je da obezbedi snabdevanje pitkom vodom Kuršu-mlije, Blaca, Prokuplja, Merošine i delova Niša. Zbog nedostatka para, radovi na njenoj gradnji zaustavljeni su 1991. godine.Vlada Srbije potpisala je sporazum sa četiri opštine Topličkog okruga i opštinama Niš i Merošina, o pronalaženju novca za završetak radova. Do sada je u izgradnju brane Republika Srbija uložila 40 miliona USD, a za završetak cevovoda, fabrike vode i saobraćajnica potrebno je još 86,5 miliona EUR. Rečeno je i da je Evropska unija izrazila spremnost da u ovaj objekat uloži 100 mil EUR.U okviru vodosistema “Selova” planirana je i izgradnja dve hidroelek-trane snage 1,8 megavata i još osam mini hidroelektrana na pritoka-ma reke Toplice.Da bi se nastavila gradnja, mora da se reši imovinski status nad 300 hektara zemljišta u privatnom vlasništvu i raseli 20 porodica, za šta će biti potrebno oko milijardu dinara.

Ozbiljne uštede privrede Srbije

Ukoliko bi usvojili još sedamdeset preporuka za pojednostavljivanje uslova poslovanja, privreda Srbije bi uštedela oko 40 mil EUR.Direktorka Kancelarije za regulatornu reformu, Mirjana Prokopijević, podseća da je Jedinica za sveobuvhatnu reformu propisa (iz koje je nastala Kancelarija za regulatornu reformu), pripremila 340 prepo-ruka, od kojih je Vlada usvojila 304 i uputila nadležnim telima da ih sprovedu u praksi.

“Međutim, do sada je sprovedeno samo 196 preporuka, koje nose oko dve trećine ukupnih mogućih ušteda”, navela je ona.Prema njenim rečima, pored pojedinačnih preporuka, Vlada je usvo-jila i sistemske preporuke, od kojih je najvažnija potreba za reformom inspekcije.

- To je kompleksan posao, koji se ne može obaviti u kratkom roku, ali je važno da je Vlada prepoznala značaj te preporuke, mada sa zakaš-njenjem - navela je ona.Prokopijević je podsetila je da je Vlada krajem prošle godine osnovala radnu grupu za pripremu plana za reformu inspekcija, ali je podsetila i da je rok za izradu nacrta istekao 31. marta.

- Mislimo da je reč samo o kratkom zastoju i da će vrlo brzo to vladino telo, razmatrati nacrt programa reforme inspekcija i upututi ga na jav-nu raspravu, nakon čega bi trebalo da bude usvojen i na sednici Vlade početkom jeseni - precizirala je Prokopijević.Ona je ukazala da su preduzeća prepoznala veliki broj problema u primeni zakona koji se odnose na ovlašćenja inspekcije, a najčešće su - neefikasnost rada inspekcijskih organa, neujednačenost kvaliteta u radu, neujednačeni kriterijumi, izostanak dobre koordinacije...Sve to utiče na velike troškove privrede, koji bi bili znatno manji kada bi se podigao rad inspekcijskih organa, dodala je Prokopijević.Kancelarija za regulatornu reformu je stalno stručno telo Vlade Srbije, koje je nastalo juna prošle godine i predstavlja neku vrstu kontinuite-ta sa Jedinicom za sveobuhvatnu reformu propisa. Kancelarija je nad-ležna da obavlja analizu efekata propisa i stara se o njihovom kvalitetu, pripremanjem mišljenja o svim zakonima koje donosi Vlada.Necarinske barijere zbog neusklađenosti sa standardima EU i pribav-ljanje sertifikata, problemi su prilikom izvoza iz Srbije u EU.Potpredsednica PKS Vidosava Džagić ukazala je na nedovoljnu harmo-nizaciju sa tehničkim propisima EU, odnosno potrebu da se izgradi

“infrasturktura kvaliteta”.

Što se tiče tržišta EU, Srbiji jeste omogućeno da izvozi bez carina, ali tu postoji set necarinskih barijera, koje direktno proističu iz tehničkog zakonodavstva. Još nije doneta Direktiva o građevinskim materijalima.Džagić je kao problem navela i troškove u pribavljanju sertifikata, naglasivši da srpski izvoznici moraju da se snalaze i traže akreditovane laboratorije.Džagić je ocenila da bi status kandidata mogao da bude “stabiliziraju-ća komponenta”, odnosno da bi mogao da nadomesti neka negativna kretanja, poput zamrzavanja aranžmana sa Međunarodnim monetar-nim fondom.Pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, Vladimir Međak rekao je da Srbija u drugoj polovini ove godine plani-ra da donese novi nacionalni plan evro-integracije.Taj plan će, prema njegovim rečima, sadržati korake koje treba da pripreme Srbiju za pregovore o članstvu, koji se pre svega odnose na usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom.Međak je rekao da je u ukupnoj trgovinskoj razmeni Srbije prošle godine udeo trgovine sa EU bio 56%, sa zemljama CEFTA 17 odsto i sa Rusijom 10%, kao i da je, s obzirom da sve članice CEFTA pretendu-ju na članstvo u EU, 73 odsto trgovine otpada na sadašnje i buduće članice EU.Prema njegovim rečima, izvoz Srbije u 2011. iznosio je 8,4 milijardi evra, a uvoz 14 milijardi evra, trgovinski deficit je bio šest milijardi, a pokrivenost uvoza izvozom 58 odsto. On je dodao da je pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa EU 60,5 odsto.Međak je rekao da je smanjenje prihoda od carina efekat svakog spo-razuma o slobodnoj trogini, pa tako i sa Rusijom, zemljama CEFTA i sa EU.On je naveo da je, ako se gleda potencijalni gubitak Srbije i EU zbog nenaplaćivanja carine zbog liberalizacije, jedan prema tri, odnosno da bi Srbija imala gubitak od 438 miliona evra, dok bi izvoznici u EU morali da plate 1,5 milijardi evra carine.

reflektor plus


reflektor plusPoslovne vesti

energetska efikasnost


energetska efikasnostMikro kontrol d.o.o.

Postojeća oprema („stari“ kotlovi), ukupnog toplotnog kapaciteta 31,7 MW, zajedno sa 3 nova vrelovodna membranska kotla, svaki toplotne snage po 50 MW, čine jedinstven toplotni izvor ukupne toplotne snage

181.7 MW, nominalnog temperaturnog režima 140/80oC.Na osnovu postavki hidro-mašinskog dela projekta i zahtevanih uslova rada, implementiran je algoritam upravljanja sa konstan-tnim protocima u mreži u 4 različita režima protoka i kliznom temperaturom povratne vode od potrošača.

Karakteristike ovog načina upravljanja su:• laka regulacija rada postrojenja;• sigurnost u radu kotlova (temperature napojne vode više od

minimalnih);• stabilnost sistema u odnosu na moguće promene u delu pre-

date količine toplotne energije potrošaču;• postrojenje u normalnom režimu radi bez recirkulacije;

Mikro Kontrol je, zahvaljujući bogatom iskustvu i uspešno odra-đenim poslovima projektovanja, izvođenja i puštanja u rad siste-ma automatskog upravljanja u različitim oblastima industrije, kao i s obzirom na činjenicu da je jedini sertifikovan Siemens soluti-on partner za oblast Procesnih Kontrolnih Sistema (DCS Simatic PCS7) u Srbiji, prepoznat i izabran kao pouzdan partner za reali-zaciju ovog upravljačkog sistema. To poverenje smo na najbolji mogući način i opravdali.

Opis upravljačkog sistemaZa AS upravljački podsistem toplane izabran je Siemens-ov DCS (Distributed Control System) PCS7, sa redundantnim proceso-rom S7-417-4H. Takođe, podsistem operatorskog nadzora (OS) zasnovan je na redundantnim serverima; s obzirom da je obje-kat toplane u radu 24h, tj. ne sme da bude prekida u napajanju, signalizaciji i upravljanju, sistem za merenje, upravljanje i nadzor je zasnovan na primeni pouzdanog procesnog računara – redun-dantnog programabilnog logičkog kontrolera (PLC-a).

Za procesni računar (PLC) je izabran industrijski kontroler visoke pouzdanosti, neosetljiv na greške, projektovan sa redundansom tipa 1 od 2, tako da ostaje raspoloživ u slučaju otkaza jednog od podsistema; to je tzv. “fault tolerant system”, i podrazumeva da su sve glavne komponente računarskog sistema duplirane (udvojene).

Mrežu operatorskih stanica čini pet klijentskih računara (dva standardna, i tri sa „touch screen“ ekranom za lokalni nadzor upravljačkog sistema novih kotlova.

Inženjerska stanica, kombinovana sa jednom od klijentskih sta-nica, koristila se u fazi razvoja aplikacije upravljanja i nadzora i njenog puštanja u rad, a trenutno se koristi za održavanje i nado-građivanje aplikacije.

DCS PCS7 Upravljački sistem nove kotlarnice u Fabrici

„Fiat automobili Srbija“ u KragujevcuInvestitor: “Siemens d.o.o.” Beograd

Za potrebe nove fabrike „FAS-FIAT AUTOMOBILI SRBIJA“ u Kragujevcu, projektovan je potpuno novi energetski blok u skladu sa

zahtevima proizvodnje i grejanja, u čijem sastavu se nalazi i novi objekat kotlarnice.

energetska efikasnost


energetska efikasnostMikro kontrol d.o.o.

Specifičnost u projektovanju upravljačkog sistema je u činjenici da je u jedinstven sistem upravljanja i nadzora trebalo objediniti merno - upravljačke podsisteme različitih proizvođača:• upravljanje i nadzor Weishaupt gorionika starih kotlova• upravljanje i nadzor Oilon gorionika novih kotlova• upravljanje i nadzor Auma ventila sa redundantnim Profibus

interfejsom• lokalno upravljanje upravljačkim sistemom novih gorionika

preko računara sa „touch screen“ ekranomZa razliku od standardnih zadataka upravljanja (ventilima, motornim pogonima, regulacijama), koji su bogato podržani bibliotekama PCS7 (na nivou AS i OS programiranja), navedeni specifični zadaci zahteva-li su od inženjera Mikro Kontrol-a razvoj posebnih softverskih algori-tama komunikacije, upravljanja i grafičkog prikazivanja.

Obim urađenog poslaRealizacija projekta Upravljačkog sistema nove kotlarnice od stra-ne Mikro Kontrol-a, obuhvatala je sledeće faze:• Projektovanje mrežne komunikacije• Izvođački projekat i Projekat izvedenog stanja upravljačkog

sistema, uključujući i precizno definisanje algoritma upravljanja• Stručnu asistenciju u izboru opreme• Nadzor nad montažom, isporukom i povezivanjem 10 polja

razvodnih ormara u MCC i komandnoj sobi; tipovi polja: napojno - energetska, polje sa PLC-om (AS-om), računarima i komunikacionom opremom, polja sa decentralizovanom peri-ferijom, polja sa drajvovima elektromotornih pogona pumpi (frekventnim regulatorima)

• Parametarizaciju frekventnih regulatora i Auma elektromotor-nih pokretača, sa puštanjem u rad

• Programiranje i puštanje u rad upravljačkog sistema

Prilikom realizacije posla angažovani su radnici sledećih profila:• inženjeri u projektnom birou i na terenu (2800 inženjer – sati)

MIKRO KONTROlVase Pelagića 30, Beogradtel: +381 (0) 11 3699080fax: +381 (0) 11 3699939e-mail: [email protected]: www.mikrokontrol.rs

Predstavništvo Niš:Jovana Ristića 11, Ništel/fax: +381 (0) 18 4511 884, +381 (0) 18 4519 192e-mail: [email protected]

Predstavništvo Novi Sad:tel/fax: +381 (0) 21 469 501, +381 (0) 21 646 6543e-mail: [email protected]

„Timken“ nudi kompletnu liniju rešenja za rudarsku industriju, uključujući legiran čelik, ležajeve, alate za održavanje kao i alate za praćenje stanja opreme, te površinsku zaštitu materijala.

Proizvodnja čelika i ležajeva za rudarsku industrijuKompanija „Timken“ dosta ulaže u pronalaženje tehničkih reše-nja za rudarsku industriju. Koristimo naše profesionalno znanje, vodeću tehnologiju u industriji i vek iskustva u proizvodnji leža-jeva i čelika, kako bismo postali pouzdan izvor za naše klijente iz oblasti rudarske industrije. Od originalnih proizvođača opreme, poput „Bucyrus“, „Joy Global“, „Komatsu“ i „Caterpillar“, do oso-blja za održavanje te opreme, koja se koristi u rudnicima, između ostalih, rude - uglja, bakra, zlata, fosfata i gvožđa.Radimo zajedno sa proizvođačima i korisnicima opreme, kako bismo postigli željene ciljeve i karakteristike, kao što su: dug i pouzdan rad opreme, samim tim smanjenje troškova održavanja kao i povećanja produktivnosti i proizvodnje. „Timken“ odgovara na ove izazove sa proizvodima poput valjkastih, cilindričnih, sfe-ričnih i ležajeva u kućištima, koji su svi osmišljeni i dimenzionisani sa ciljem da prevaziđu čak i najstrože ustaljene norme.Spojili smo naše specifično znanje iz oblasti rudarstva, sa našim znanjem metalurgije, tribologije i proizvodnje, kako bismo osmi-slili i razvili rešenja za naše klijente svuda po svetu. Proizvodnja visokog kvaliteta je samo jedan aspekt našeg rada. „Timken“ ima tim inženjera koji prodaju i održavaju naše proizvode na tere-nu. Istovremeno, naši inženjeri se viđaju sa klijentima iz oblasti rudarstva, kako bi videli uslove rada opreme iz prve ruke i kako bi savetovali i opremili zaposlene sa neophodnim alatima koji su potrebni da bi se instalirali, nadgledali i servisirali „Timkenovi“ proizvodi.

Cilindrični ležajevi, sferični ležajevi i konusno-valjkasti ležajevi

„Timken“ je globalni lider u proizvodnji i distribuciji valjkastih leža-jeva. Naše široko iskustvo u rudarstvu i drugim teškim industrija-ma nas je opremilo znanjem, kako da optimiziramo i unapredimo naše proizvode u širokom polju cilindričnih, sfernih i konusnih valjkastih ležajeva.

„Timken“ nudi vrhunske performanse za sve svoje ležajeve u ponudi. Pružite nam priliku i videćete da možemo da pratimo korak uz bilo kog proizvođača ležajeva u industriji. Nudimo sledeće ležajeve:• Konusno-valjkaste ležajeve - mi smo svetski lideri u proizvod-nji konusno-valjkastih ležajeva i nudimo preko 26 000 različitih proizvoda, u dizajnu jednorednog ili dvorednog ležaja.• Sferične (ili sferne) valjkaste ležajeve - u ponudi su od veličina 25 mm (unutrašnji prečnik) do 2 000 mm (spoljašnji prečnik). • Cilindrične valjkaste ležajeve u jednom ili dva reda, u dva različita dizajna, kao kavezne ili beskavezne ležajeve, u veliči-nama od 60mm (unutrašnji prečnik) do 2 000 mm (spoljašnji prečnik).• Aksijalne ležajeve - u ponudi su kao konusni, sferni ili cilin-drični, do veličine od 2 000 mm (spoljašnji prečnik).

Valjkasti ležajevi u zatvorenom kućištu, za potrebe opreme za transport i proces sirovina

„Timken“ valjkasti ležajevi u zatvorenom kućistu su visoko kva-litetni, u zaptivenom kućistu otpornom na koroziju. Idealni su za teške uslove eksploatacije, kao sto su procesna oprema i transport sirovina. Ovi ležajevi su dostupni kao konusni i sferni valjkasti ležajevi.

U vremenima kao što su ova, kada počinje da se shvata vrednost prirodnih rudnih bogatstava koje Srbija ima, ulaganja u ovu granu industrije još nisu onolika koliko

bi trebalo da budu, ali u tom međuprostori između želja i mogućnosti, kompanija „Timken“ nudi servis, održavanje mašina i prateće opreme u oblasti rudarstva.

Najnovija tehnologija za rudnike

energetika


energetikatiMken

Ležajevi otporni na prljavštinuKada čisti uslovi rada nisu mogući, a ni prestanak rada ležajeva nije prihvatljiv, „Timken“ nudi pravi izbor ležajeva otpornih na prljavštinu. Primenjujući poboljšanu geometriju i površinsku zaštitu, „Timken“ pomaže da izaberete odgovarajuće ležajeve, otporne na nečistoće.

Reparacija ležajeva„Timken“ nudi sveobuhvatne usluge reparacije ležajeva, kako bismo uštedeli vreme i novac klijentima, tako što pre-pravljaju ležajeve za produženi radni vek. „Timken“ radi reparaciju većini modela ležajeva, uključujući valjkaste, sfe-rične, cilindrične, kuglične i aksijalne. Kompanija „Timken“ reparira i ležajeve od ostalih proizvođača, do prečnika od 2 000 mm (spoljašnji prečnik).

Nadgledanje stanja rudarskih mašinaKako bi se sprečili neočekivani zastoji u radu mašina, mora se sve vreme imati uvid u stanje opreme koju klijent poseduje. Zbog toga „Timken“ nudi niz mogućnosti za nadgledanje i nadzor maši-na – od stalnog nadzora, do privremenog, kako za velike, tako i za male mašine. Klijent će uvek znati šta se dešava u mašini i ekipe

„Timken“-a će uvek pomoći da klijentu pronađu probleme i da ih koriguju, bez ometanja njihovog rasporeda rada.

Legiran čelik za bešavne mehanične ceviSa više od 1.5 miliona tona godišnjeg kapaciteta za livenje gvo-žđa, „Timken“ proizvodi jedan od najširih linija specijalizovanih čelika u svetu. Većina tog čelika napušta „Timken“-ovu fabriku čelika, u obliku legura i čelika u šipkama ili polugama. Šta više, došta čelika se proizvodi u obliku bešavnih cevi, koje se koriste kako od strane naših fabrika ležajeva, tako i od strane klijenata.

Trening za održavanje ležajeva„Timken“ nudi program obrazovanja za održavanje ležajeva, koji je prilagođen rudarskoj industriji i osoblju za održavanje. Pola-znici tako imaju mogućnost da nauče osnove o ležajevima, o njihovom rukovanju i održavanju, kako bi rudnici imali najveću korist od svoje opreme.

energetika


energetikatiMken

Detaljnije se obavestite kod:Giurgiev Dragoslav MarianSenior Sales EngineerSrbija, Makedonija, BiH, Crna GoraMob: + 40 (0) 730044768Fax: + 40 (0) 244403400E-mail: [email protected]: www.timken.com

pronalazači


pronalazači

“Trajalo je 10 godina istraživanje i razvoj ovog protočnog bojlera, finansiranjem iz sopstvenih izvora. Proizvod sam patentirao u Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu - u više navrata, jer kako je tekla proizvodnja protočnih bojlera, tako se u hodu išlo i usavrša-vanje i razvoj proizvoda. Sagledavajući nedostatke svih poznatih bojlera na tržištu, velikih rasipnika struje od 80 litara, pa do 10 litara, tj. od akumulaci-onih, pa do malih protočnih, koji znat-

no štede struju, vodu, prostor i vreme, analizom i razmišljanjem - došao sam do krajnjeg rešenja.Analizom stanja tehničkih rešenja, došao sam do zaključka da nam više nisu potrebni nikakvi bojleri za grejanje vode u doma-ćinstvu, u ugostiteljstvu, industriji i drugim mestima. Zašto bi nam uopšte trebali slavina i bojler, kada ja znam da konstruišem slavinu koja greje i magnetiše vodu? Ili, zašto bi nam u kupatilu trebao veliki bojler ili protočni i nosač tuša? To sam rešio tako što sam postavio grejač u cevi kao nosaču tuša i tako izbacio sve vrste bojlera. ptentirao sam i keramički grejač u cevi, na koju sam ugradio magnet, regulator jačine struje, pro-toka vode i tuš-crevo. Na taj način dobio sam proizvod koji izvan-redno zauzima mali prostor i troši 70% manje struje i 50% manje vode, a pritom - nema kamenca.”

Vekovima je poznato da magnet ima lekovito dejstvo na ljude, životinje i biljke, naročito sada kada magnetna sila Zemljine kore drastično slabi. Tim dodatkom pobolj-šava se zdravlje, a i standard korisnika ovog Ostojinog pro-nalaska.Brojne su nagrade, medalje i priznanja koje je ovaj prona-lazač, inače mašinski inženjer po struci, dobio kod nas i u svetu. U svetu, u kom je duže godina živeo ali se ipak vratio u Srbiju, jer je smatra najlep-šim mestom za život. Zato je, želeći da napravi jaču sponu između Srbije i dijaspore, napravio Uniju pronalazača Srbije i dijaspore TESLINO JEDINSTVO, sa sedištem u Novim Banovcima.Ostoja je pronalazač sa 250 projekata, a nagrade i pri-znanja dobijao je svuda. Od sajma u Londonu i njihovog Zlatnog ključa, do Srbije, gde je nagrađen sa 30 zlatnih medalja i 50 diploma i raznih priznanja za svoje naučnoistraživačke radove. Nekako mu je posebna Zlatna medalja sa likom Nikole Tesle, koju je dobio na Biznis bazi u Beogradu.

Mada mu se ne dopada to što u Srbiji ipak nedostaju ozbiljni inve-stitori, koji bi uložili u proizvodnju njegovih i mnogih patenata njegovih kolega, on i njegova porodica smatraju da mladi ljudi ne bi trebalo da odlaze i da svoju budućnost treba da grade ovde.

Mnogo je pronalazača i inovatora u Srbiji. Podaci kažu da ih ima nekoliko hiljada, kako to oni razlikuju, što inovatora, što pronalazača. Tu razliku utvrdićemo u nekom od narednih

brojeva, a ovog puta, časopis “Industrija” predstavlja jednog od mnogih koji su svoj put na srpskom tržištu uspeli da pronađu - polako i postepeno. Ostoja Rajić iz Novih Banovaca osmislio je mnogo patenata i dobio puno nagrada. Čitaocima “Industrije” rešio je da prikaže kako može da radi bojler, a da ga skoro i nema.

Srpsko kupatilo bez bojlera

Još uvek deluju kao daleka budućnost, kuće građene od blokova debljine 25 centimetara,

koje su leti i bez upotrebe klima-uređaja lepo rashlađene, a zimi prijatno tople. Eh, mnogo to deluje daleko... A baš i nije.

I baš za takav sistem gradnje, Milan Dević, doktor tehnologi-je građenja i inženjeringa u građevinarstvu, dobio je Grand prix “Zlatni Arhimed” na Međunarodnom sajmu inovacija, pronalazaštva i novih tehnologija u Moskvi.

Ovom tehnologijom i sistemom se ostvaruju visoka energetska efikasnost i ekološki zahtevi. Tehnologija u sebi sadrži više od 30 pronalazaka i robnih marki zaštićenih patentom i robnim i usluž-nim žigom.Milan Dević je osim “Zlatnog Arhimeda” dobio i više specijalnih priznanja ruskih i inostranih institucija, među kojima je i prestiž-no priznanje - Grand prix Vojne akademije oružanih sila Ruske Federacije za nauku i naučne radove.

- Reč je o “Simpolit-sistemu”, tj. o izgradnji objekata koji bi štedeli energiju, a da se pri tome u njihovim zidovima ne zadržavaju štetne materije. Energija je socijalna kategorija i njena cena ne može da se povećava u nedogled. Zato su mnogobrojne zemlje u svetu, a naročito članice Evropske unije, “naredile” kroz regulativu građanima da grade “šted-ljive objekte”. Dakle, zgrade koje nisu dobro izolovane neće moći da se prodaju, a ni uknjiže. Recimo, stanovnici Kipra i Nemačke, koji nisu “utoplili” zidove svojih stanova, plaćaju duplo veći porez - objašnjava Dević pronalazak na kome radi punu deceniju.

Inače, zidovi takve kuće su neuporedivo lakši od onih u čijem zidanju je bila opeka, pa su samim tim i bezbedniji u slučaju zemljotresa i poželjniji su za nadogradnju. A s obzirom na to da su i tanji, dobija se 10 odsto dodatne površine. I ono što je naj-važnije, dugovečni su. Simpolit se ne menja pola veka, čak deset godina duže od cigle. U biografiji Milana Devića pronalazača, upi-sano je 50 patenata, četiri robne marke, tri akademska zvanja i bezbroj nagrada.

Osim što proizvodi materijal od koga je moguće sagraditi kuću od temelja do krova, Dević prodaje i tehnologiju. Tako po njegovom receptu rade četiri fabrike u Rusiji, a ima ih i u Gruziji, Bugarskoj, Republici Srpskoj.

Naravno da nećemo pominjati trenutno poznate Ruse kojima je Simprolit-sistem već koristio, da ne bi tako naš čovek ostao u sen-ci tih podataka, sasvim nezasluženo, jer nam je zaista cilj da ovaj pronalazak i njegove blagodeti postanu srpska realnost u gradnji kuća i stanova. Vredno je reći da osim istočne Evrope, intereso-vanje za Devićev pronalazak vlada i u Saudijskoj Arabiji i Egiptu.

Međutim, u Srbiji stvari su drugačije. Ni nagrade Evropske i Međunarodne organizacije za zaštitu intelektualne svojine, pa ni Aprilska nagrada grada Beograda, nisu bile dovoljna preporuka za izgradnju objekata simpolit-sistemom. Za sada ih je “niklo” desetak i to uglavnom u slučajevima u kojima je investitor bio privatnik. Ipak, nada da će ovaj sistem izgradnje, za koji Dević tvrdi i da je jeftiniji, biti široko prihvaćen i u našoj zemlji, postoji.Postoji, kako da ne postoji! Na svečanoj dodeli nagrada Privredne komore Beograda, 14. marta, dr Milan Dević dobio je nagradu Za najbolja tehnička unapređenja. Preciznije rečeno - Primena elemena Simprolit- sistema kod rešavanja problema termičke i protivpožarne izolacije međuspratnih i krovnih ploča, predložen od strane Srpske Akademije inovacionih nauka (SAIN). Beograd-ska komora tradicionalno svake godine dodeljuje te nagrade, sa ciljem da se što kvalitetnije i uspešnije povežu privreda i nauka.

Srpski brend je “Simprolit-sistem”

reflektor plus


reflektor plus

Početkom godine instaliran je sistem za nošenje pneumatskog alata, za kompaniju

Desoutter, razvijen od strane domaće kompanije Alfa technics iz Kragujevca, a uz podršku Tecon Sistema i Demag Cranes-a. Krajnji korisnik sistema je fabrika FIAT Automobili Srbija, u Kragujevcu, a sistem će biti korišćen na montažnoj liniji, za nošenje električnog i pneumatskog alata, prilikom montaže vozila.

Sistem se sastoji od monorail staze koja je izrađena od Demag-ovog KBK I profila, sa specijalnim kolicima, na koja su pričvršćeni nosači alata. Električni, ili pneumatski alati su softverski upravljani i namenjeni za zavijanje, ili

odvijanje različitih vrsta vijaka/navrtki na linijama montaže.

U zavisnosti od tipa alata, odnosno njihove mase, nosač alata se kreće po jednoj monorail stazi (poput monorail dizalice), ili po dve monorail staze – poput lakog kranskog sistema sastavljenog od KBK I profila. Upotreba ovakvog tehničkog rešenja, omoguća-

va se da radnici koji rade na montažnim linijama, uz veoma mali napor, mogu da rukuju teškim alatima. Potrebna sila za rukova-nje ovakvim alatima ne prelazi silu od 5 N, što se smatra veoma lagodnim uslovima za rad.

Osim standardnih nosača alata, koriste se i specijalni nosači tzv. „frejmovi“ – nosači, kod kojih alat ima manju masu, tako da je uloga monorejl sistema da nose frejm sa komandnom pločom. Frejm se veša sa dve nosiljke za jedan monorejl.

Posebni sistemi su tzv. „multi“ sistemi, koji služe za istovreme-no zavijanje, ili odvijanje, više vijaka ili navrtki. U ovom slučaju sistem vešanja je ostvaren sa dva fiksna paralelna monorejla KBK I (kao kod reaktivne ruke). Po ova dva monorejla se kreće, poprečno postavljen monorejl KBK I, za koji se veša multi sistem. Suštinski, sistem izgleda kao laki jednogredni kran, sastavljen od KBK I profila, samo što je umesto dizalice montiran nosač ala-ta. Ovako definisani sistemi, daju uređaju 2 stepena slobode: uzdužno kretanje poprečnog nosača (grede) monorejla zajedno sa multi uređajem, odnosno kretanje samog uređaja po popreč-nom nosaču.

S obzirom da se sistem pokazao jako dobro u test fazi, u planu je dalji razvoj sistema nosača alata, za tržišta u okviru Evropske unije, ali i za tržište Rusije.

Demag kranovi – pouzdan partner u svakom poslu

mehanizacija


mehanizacijatecon sisteM d.o.o.

Detaljnije informacije na:TE CON Si stem d.o.o.An ti fa ši stič ke bor be 21 b11070 N. Be o grad, Sr bi ja

tel/fax: + 381 11 301 78 74, 311 66 50e-mail: [email protected] www.demag.rs

KONCERNITW-Austria je kompanija za prodaju i marketing proizvoda internacionalnog Koncerna Illinois Tool Works (ITW). Naš dnevni trud i rad određuju: fokus na stvarne potrebe naših kupaca, inovativne ideje i investicije u sigurnost i pouzda-nost naših proizvoda. ITW je specijalista za rešenje svih vaših problema na građevinama.Profesionalci na izgradnji imaju poverenje u naše proizvode, jer znaju da se mogu od prvog trenutka osloniti na kvalitet i jednostavnu upotrebu naših proizvoda.U decenijskom iskustvu kuće ITW naši tehničari i inženjeri su izumeli velik broj proizvoda, koji je danas poznat i zaštićen u celom svetu. Taj uspeh je naš podsticaj, da globalnim istraživanjem i razvojem proširimo i stvorimo nove inovativne proizvode i tako našim mušterijama omogućimo prednost u odnosu na naše konkurente.

PROIZVOĐAČ MONTAŽNE TEHNOLOGIJESpit ima korist od svoje velike matične kompanije ITW Konzerna i njene raznovrsne orijentacije, jer je preko nje povezan sa proizvođačkim “know how” iz plastične, čelične i hemijske industrije. U sopstvenom odeljenju za istraživanje i razvoj izrađuju se konstantno nove ideje za montažne tehnologije, koje se proizvode na našim evropskim lokacijama.

MARKASpit već 60 godina proizvodi i prodaje profesionalne proizvode vrhunskog kvaliteta za građevinarstvo. Zbog stalnog istraživanja, razvoja i velike blizine naših korisnika, uspešno smo na tržistu stvorili mnogobrojne vodeće i revolucionarne proizvode, kvalitetne, snažne i jednostavne za korišćenje. Izuzetna Spit Pulsa Gasnageltechnik omogućava lakšu i bržu montažu za električare, instalatere i za svu unutrašnju gradnju.Betonska i zidna testera Spit D88E, ili zidna freza Spit F40 ili Spit Hameri za bušenje i štemovanje Spit 352 SVC i Spit 452 SVC su samo mali broj proizvoda iz asortimana Marke SPIT, koja je najbolja za brz i efikasan rad.

JEDNOSTAVNO I BRZOPosebnost firme SPIT je koncentracija na proizvode, koji omogucavaju jednosta-van i brz rad. JEDNOSTAVNO & BRZO – to su te dve reci zbog kojih bi se trebali odlučiti za SPIT-proizvod. Brže i jednostavnije raditi znači za vas ušteda vremena. Vreme je u današnjem ritmu života postalo nešto jako skupoceno, a mi vam omogućavamo da uštedite i vremena i novca.

SERVIS, SAVET & SIGURNOSTSpit Servis, znači za vas, direktan kontakt sa našim trgovačkim putnicima, koji vam stoje na raspolaganju u svim prilikama. Takođe u našem Servis-Centru rade visoko motivisani tehničari, koji brzo i bez komplikacija servisiraju i popravljaju vaš alat.

Detaljnije o celokupnoj ponudi i uslovimanabavke obratite se na sledećoj adresi:

MAGNAT d.o.o.13. oktobra 64, 11260 Beograd, UmkaSrbijaTel/fax: +381 (0) 11 802 55 00Mob: +381 (0) 66 80 25 500E-mail: [email protected]: www.magnat-alati.rs

SPIT 352 SVC

SPIT 560

SPIT 452 SVC

SPIT PULSA 700E

Magnat d.o.o. vodeći je distributer alata, mašina i opreme za građevinarstvo, industriju, servise i sve druge korisnike profesionalnih kvalitetnih alata, mašina i opreme. Nakon dve decenije uspešnog rada i razvoja, Magnat d.o.o. na tržištu se definiše kao zastupnik, uvoznik i distributer renomiranih svetskih proizvođača, među kojima za ovaj broj Industrije izdvajamo ponudu svetskog brenda SPIT.

U susret Sajmu građevine u Beogradu, časopis Industrija predstavlja trenutno

najveće gradilište u Srbiji, most Zemun – Borča, koji će povezati dva značajna dela Beograda i uraditi ono što gradnja svakog mosta u svetu donese – brže povezivanje, skraćivanje putovanja i nove motive za ljubitelje lepih slika… Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda nam je pružila dragocene podatke o onome što je sada budućnost, a već 2014. godine biće lep ukras grada Beograda.

Dosadašnji i trenutni radoviDo sada je završen čelični pomoćni most sa borčanske strane dužine 781 metar, a u zemlju je pobijeno 150 šipova za severnu navoznu konstrukciju mosta i deo konstrukcije na obali, tzv. inun-dacionu konstrukciju. Uz sam pomoćni most, završena je izgrad-nja dve od deset platformi, sa kojih je počela izgradnja stubova mosta, koji se nalaze u rečnom koritu.Na drugoj, zemunskoj obali, pomoćni most će biti dugačak 190 metara, a između ova dva pomoćna mosta ostaje plovidbeni put od 150 metara. Svi radovi na izradi temelja stubova i samih stu-bova izvodiće se sa pomoćnog mosta, a kada se završe stubovi i izgradi nulti element gornje konstrukcije, najveći deo radova će se izvoditi sa glavne konstrukcije mosta. Pomoćni most će sva-kako do kraja radova biti korišćen za dovoz opreme, materijala i radnika sve do kraja izgradnje.Za pristupne saobraćajnice kineski izvođač je zaključio ugovor sa domaćim konzorcijumom okupljenim oko građevinskog preduze-ća „Ratko Mitrović“, i time ispunio odredbu o angažovanju naj-manje 45% domaće operative, a vrednost ugovora je 119 miliona dolara. Domaći izvođači će izgraditi sve građevinske inženjerske objekte na trasi, dok će kineski izvođač, osim glavnog mosta, izgraditi i 550 metara konstrukcije preko železničke pruge i 120 metara preko kanala Sebeš. Preostalih 20 kilometara saobraćaj-nica gradiće domaće firme. Budući da se i najveći deo materijala obezbeđuje iz domaće proizvodnje, može se očekivati da će pro-cenat angažovanosti srpske građevinske privrede preći polovinu vrednosti investicije.

Izvođač je tokom 2010. godine uredio pripremno gradilište i izgradio kamp za smeštaj radnika, koji se sastoji od sedam obje-kata, u okviru kojih su spavaonice, restoran, prostor za odmor i upravna zgrada. Na gradilištu je trenutno angažovano 150 radni-ka, od čega najveći broj čine Kinezi.Po izgradnji kampa, krenulo se sa izgradnjom pomoćnog čeličnog mosta, koji se proteže sa obe strane reke, sve do dva glavna stuba mosta, između kojih ostaje prostor za plovidbu. Pomoćni most sa borčanske strane gradio se pobijanjem čeličnih cevi, na koje se postavlja metalna konstrukcija širine sedam metara.Sa platforme pomoćnog mosta obavljaće se radovi na fundiranju stalnih stubova mosta, i to izradom zagata i podvodnim betonira-njem temelja stubova, a zatim se pomoću klizne oplate telo stuba betonira do projektovane visine.Za gornju konstrukcija mosta koristiće se pomerljiva oplata pri-čvršćena na nulti segment, a za punjenje betonom koristi se 37 metara visoka cev, kroz koju se pumpa beton sa pomoćnog mosta. Oplatu drži viseća čelična konstrukcija – Derik kran, koji se uz pomoć hidrauličnih uređaja pomera na sledeći segment. Pomeranje oplate i izrada segmenata odvijaće se istovremeno na obe konstrukcije.

Opis projektaJedan od osnovnih nedostataka saobraćajne mreže Beograda je nepostojanje odgovarajućih alternativnih veza za međusob-no povezivanje različitih putnih pravaca, kao i nedovoljan broj mostova. U postojećem stanju na širem području Beograda u funkciji je samo jedan most preko Dunava, Pančevački most, koji predstavlja jedinu drumsko-šinsku vezu pomenutih područja na 110 km toka reke Dunav.

Most zemun – Borča

u fokusu


u fokusubeogradski Mostovi i deo

Generalnim planom Beograda predviđen je most preko Dunava na poziciji Zemun-Borča u okviru saobraćajnice Severna tangenta. U sistemu ulične mreže Beograda, Severna tangenta pripada kate-goriji gradskih magistralnih saobraćajnica. Njenom izgradnjom stvaraju se uslovi međusobnog povezivanja dva buduća mosta preko Dunava, štiti se centralno područje od trazitnog saobraćaja, jer se stvaraju mogućnosti da se na ulazu u grad iz pravca Novog Sada i Šida, saobraćaj usmerava ka Zrenjaninskom i Pančevačkom putu i dalje ka severu, a omogućava se povezanost naselja na levoj obali Dunava sa opštinama Zemun i Novi Beograd.Trasa ovog saobraćajnog koridora počinje saobraćajnicom T6, od Novosadskog puta preko Ulice cara Dušana. Severna tangenta prelazi reku Dunav i pravcem sever-severoistok dolazi do Zre-njaninskog puta, odakle trasa nastavlja pravcem prema seve-roistoku, obilazeći naselje Ovča. U visini istočne granice naselja Ovča, koridor se spušta na jug prema Pančevačkom putu, na koji se priključuje denivelisanom raskrsnicom i povezuje sa trasom Spoljne magistralne tangent, koja prelazi mostom preko Dunava na šumadijsko područje grada. Do izgradnje sledećeg mosta na Dunavu, u sadašnjoj fazi radova, saobraćajnica će se u nivou spo-jiti sa Pančevačkim putem.Most Borča-Zemun sa saobraćajnicom Severna tangent, treba da omogući bolju distribuciju tranzitnog i izvorno-ciljnog saobraćaja na širem području grada, čime će se stvoriti uslovi za rastereće-nje saobraćaja mreže centralnog područja. Na ovaj način stvaraju se i uslovi da se izgradnjom gradske magistralne saobraćajnice na levoj obali Dunava, obezbede uslovi za razvoj ovog područja grada i na taj način stavi u funkciju gradsko građevinsko zemljište.Ukupna dužina saobraćajnice iznosi 21,2 km, pri čemu je dužina mosta preko Dunava 1.482 m. Investiciona vrednost radova po zaključenom ugovoru iznosi 255.000.000 dolara.

Poprečni profil mosta se sastoji iz tri obostrane vozne trake širine 3,5 metra i obostrane pešačko-biciklističke staze. Most je projek-tovan kao kontinualni nosač od prednapregnutog betona, sa dve nezavisne mostovske konstrukcije, širine po 14 metara, za svaki smer po jedna.Pored ovog na trasi postoji još 8 manjih mostovskih konstrukcija, raspona od 34 do 545 metara, preko kanala, saobraćajnica i žele-zničke pruge.Trasa je podeljena na tri deonice i to:

1. deonica od novog Novosadskog puta do Ulice cara Dušana (Batajnički put)

2. deonica od Batajničkog do Zrenjaninskog puta, u koju je uključen i most

3. deonica od Zrenjaninskog puta do Pančevačkog puta

Ukupna površina trase na konstrukciji je 44.000 kvm, deonice na zemlji su 571.000 kvm, dok je sam most površine 41.350 kvm.

u fokusuu fokusubeogradski Mostovi i deo

Da mala preduzeća ipak opstaju i traju na srpskom tržištu, dokaz je i priča o firmi

UNIPROGRES iz Rume, koja uspeva da svojom robom snabdeva zadovoljne kupce već više od dve decenije. Tim povodom, razgovarali smo sa direktorom firme, gospodinom Branislavom Zagrađaninom.

Od svog osnivanja 1991. godine, firma se bavi prome-tom i trgovinom kompletnim vodovodnim i kanali-zacionim materijalom, sa akcentom na kompletnom učešću na investicionim zahvatima i održavanju već

postojećih cevovoda i instalacija, jer u svom asortimanu imaju baš sve od robe što je za to neophodno (cevi svih vrsta, vodovod-ne armature, spojne i fazonske elemente, fitinge).

“Uniprogres” poseduje sopstveno skladište veličine 4400m2 i upravnu zgradu od 200m2 , a i prodajno - izložbenu halu od 250m2. Takođe posedujemo i sopstvena dostavna i utovarna vozila za pouzdanu isporuku asortimana do mesta kupca i to: pick up, kombi, kamion i viljuškar.

Svojim prepoznatljivim i profesionalnim radom od osnivanja, uspeli smo da ostvarimo poslovne kontakte i uslužimo gotovo sve vodovode, komunalna preduzeća, direkcije, vodoprivredne organizacije i veće građevinske operative na kompletnoj teritoriji Srbije i Crne Gore. To pre svega dugujemo našoj operativnosti, povoljnim i prikladnim cenama, kvalitetnoj i proverenoj robi uz koju obavezno dostavljamo i atest o kvalitetu.

UNIPROGRES nudi kompletan asortiman za izgradnju i održava-nje vodovoda i kanalizacije:• PVC CEVI za vodovod Ø63 - Ø630 za pritisak 6, 10 i 16 bari • TPE CEVI za vodovod Ø63 - Ø630 za pritisak 6, 10 i 16 bari • FLUIDTERM program za kućnu instalaciju • PVC CEVI za uličnu kanalizaciju Ø160 - Ø630 • PVC CEVI za kućnu kanalizaciju Ø50 - Ø160 • PVC FAZONSKE KOMADE za uličnu i kućnu kanalizaciju • PVC CEVI za kablovsku, ptt i el. kanalizaciju • TPE cevi korugovane za kanalizaciju • TPE CEVI za gasifikaciju Ø20 - Ø630 za pritisak 4 bara • PE SPIRAL CEVI za fekalne kolektore, podmorske ispuste, tran-

sport industrijskih otpadnih voda Ø300 – Ø3000 • POCINKOVANE I CRNE CEVI (šavne i bešavne), FITING (pocink

i mesing) • BETONSKE CEVI ARMIRANE I NEARMIRANE Ø300 - Ø2500 • DRENAŽNE PVC CEVI Ø100 - Ø400 • ŠAHT POKLOPCE, KIŠNE I KANALSKE REŠETKE I ŽABLJE

POKLOPCE • Liveno gvozdene fazonske komade• Zasune pljosnate i ovalne Ø50 - Ø800 • Povratne i nepovratne ventile, hvatače nečistoća, žablje

poklopce• Leptir zatvarače, vazdušne ventile• Podzemne i nadzemne hidrante i hidrantske kape • Vodomere i merače protoka

Ponašamo se i nadamo se veoma dugom trajanju na ovim pro-storima, kao i u regionu. Smatramo da je realno očekivanje da proširimo krug poslovnih saradnika na obostrano zadovoljstvo.

STAlNIM KvAlITeTOM dO uSPeHA

za više informacija:

predstavljamo


predstavljamoUniProgres – rUMa

KRANOVI Preduzeće COLPART se bavi proizvodnjom, projektovanjem i montažom sledećih vrsta kranova: ▪ Mosni kranovi (jednogrede i dvogrede mosne dizalice)

▪ Kranske staze

▪ Portalni kranovi

▪ Obrtne konzolne stubne dizalice

▪ Monorail dizalice

▪ Mosni kranovi sa opremom u EX zaštiti

Proizvođač opreme koja se ugrađuje na naše kranove je firma SWF KRANTECHNIK – Nemačka, koja posluje u okviru sistema KCI-KONECRANES.

ZAVARIVANJEPreduzeće COLPART d.o.o je zvanični uvoznik i distributer firme LINCOLN ELECTRIC-USA - koja je je svetski lider u oblasti zavarivanja. Osim isporuke, COLPART d.o.o. pruža svojim partnerima stručnu i tehničku pomoć pri izboru i primeni opreme i dodatnog materijala za zavarivanje ovog renomiranog proizvođača.

DIZALICEU svom zastupničkom programu preduzeće COLPART d.o.o. ima i ručne lančane dizalice, dizalice sa sajlom, električne dizalice, hidraulične dizalice, hvataljke, magnete za dizanje, paletna kolica, ručne viljuškare, poliesterske trake, i kranske vage. Proizvođač ove transportne opreme je firma YALE- Nemačka (koja posluje u okviru firme COLUMBUS MCKINNON).

Preduzeće za usluge i promet COLPART d.o.o11030 Beograd, Kirovljeva 5/16tel/fax: 011/3559-383; 3541-668; 3541-655E mail: [email protected]

Bezbednost i zdravlje na radu



Prim. dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada

Građevinarstvo je vrlo složena i visoko rizična delatnost, te je samim tim od velikog značja pravilna organiza-cija bezbednosti i zdravlja na radu. Prema podacima Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu

(European Agency for Safety and health at Work ), 43% radnika u građevinarstvu misli da je njihovo zdravlje ugroženo, a pro-cenat odsutnosti građevinskih radnika zbog bolesti je 7,3% . Od toga 32% je uzrok povreda na radu, a kod 28% oboljenja u vezi sa radom i 40% oboljenja nezavisna od rada. Podaci iz naše zemlje ukazuju da se samo u 2010. godini, u građevinarstvu dogodilo 14 smrtnih, 170 teških, 10 kolektivnih i veliki broj lakših povreda na radu ( Uprava za bezbednost i zdravlje na radu). Osim povreda, radnici u građevinarstvu su izloženi i drugim opasnostima (psi-hosocijalnim i fizičkim) i rizicima kao što su hemijski, biološki, fizički. Prema podacima Evropske agencije oko 50% građevinskih radnika se žali na bolove u leđima, a više od 50% je izložena buci tokom većeg dela radnog vremena. Kada se govori o rizicima kojima su izloženi građevinski radnici, često se zaboravlja da bezbednost i zdravlje u građevinarstvu obuhvata ne samo građevinske radnike i menadžere, već i arhi-tekte, projektante, inženjere i druge specijalističke profesije. Ovde će biti pomenute samo neke od najčešće prisutnih opasno-sti i štetnosti u građevinarstvu.Najčešće opasnosti u građevinarstvu su pad sa visine (merdevi-ne, krov, skele), pad kroz lomljiv krov, opasnosti od građevinskih mašina, kamiona, padajućih objekata, opreme, alata, električne struje, itd.Najčešće štetnosti su buka i vibracije (od mašina), izloženost hemijskim materijama kao što su rastvarači, dimovi, prašina, cement i drugi, kao i opasnim supstncama kao što je azbest, zatim biološkim i psihosocijalnim štetnostima, uključujući stres, nasilje i mobing.

Veoma je značajno saznanje da faktori kao što su nezadovolja-vajući arhitektonski izbori, nezadovoljavajući organizacioni izbori (uključujući i ručni rad), nekoordinacija tima projektanata, loše planiranje i priprema, igraju veliku ulogu u nastanku preko 50% akcidenata u građevinarstvu.Građevinska delatnost obuhvata rad na izgradnji novih zgrada, rušenju starih, izgradnju novih puteva, održavanju i rekonstruk-ciji postojećih zgrada i puteva, proizvodnju građevinskog mate-rijala itd.Specifični sektori u građevinarstvu su: gradnja, rad na mašinskim konstrukcijama, rušenje, održavanje zgrada uključujući moguć-nost kontakta sa azbestom, popravke, bojenje i dekoracija; obno-va starih spomenika, obnova puteva itd. Globalno gledajući, pri radu u građevinarstvu, prisutne su tri faze rada: • - faza dizajniranja i planiranja (uključeni su arhitekti, dizajneri,

kontakt menadžeri i dr) • faza izgradnje (uključeni su koordinatori, projektanti, supevi-

zori, zaposleni) • post-konstrukciona faza

Sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu su od posebnog znača-ja prve dve faze rada, koje uključuju i izbor materijala, opreme, hemijskih materija, organizaciju rada itd., a koji imaju neposred-ni uticaj na bezbednost i zdravlje zaposlenih. Neka istraživanja su pokazala da 2/3 incidenata na mestu izgradnje, nastaju kao posledica propusta u prvoj fazi rada. To potencira neophodnost pridržavanja zakonske odredbe da se preventivne mere u ostva-rivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i drugih mera u postupku: projekto-vanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata, tehnoloških procesa, opreme itd. Drugim rečima u svakoj fazi rada mora biti prisutna bezbednost i zdravlje na radu.

Ovoga puta, u skladu sa temom broja, govorimo o zaštiti radnika u građevini. Tekst je deo knjige „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na

radu“ prim. dr sci Jelene Paunović Pfaf, stručnog konsultanta ove rubrike.

Bezbedno građevinarstvo




Na primer, pri izgradnji objekata, treba koristi manje opasane materijale, posebno kada je u pitanju enterijer ili treba voditi računa da se radna ili stambena prostorija postavi u onom delu objekta gde je lakši pristup itd. Pri izgradnji i održavanju puteva, osnovne štetnosti su prašina asfalta (posledica mlevenja istog) i buka (kojima su izloženi kako rukovaoci mašina, tako i ostali radnici koji se nalaze u blizini), kao i fizički napor. Potrebno je izvršiti pravilan izbor materijala (asfal-ta), koji će se koristiti, a koji je najmanje štetan za zdravlje radnika. O tome treba voditi računa mnogo pre otpočinjanja neposrednih radova. Rizik se smanjuje i kada se u startu predvidi korišćenje odgovarajućih dizalica, umesto ručnog rada itd. Specifični rizici se sreću pri tunelo gradnji, mostogradnji, pri restauraciji istorijskih spomenika itd. Uvodjenje nove tehnologije u građevinarstvu je smanjilo fizičke napore radnika ali su i dalje prisutni buka, vibraci-je, prašina, ugljen-monoksid, bitumen i druge štetnosti. Uvećani su psihički napori, posebno rukovalaca građevinskim mašinama i kranovima. Od velikog su značaja za bezbednost i zdravlje rad-nika u građevinskoj delatnosti i uticaj klimatskih uslova ( rad pri visokim ili niskim temperaturama), smenski i produženi rad, rad na terenu itd. Jedna od karakteristika rada u građevinarstvu je grupni-timski rad, što sa aspekta bezbednosti zahteva dobru komunikaciju i određenje psihofiziološke sposobnosti radnika.Zbog mnogih specifičnosti, svaki projekat u građevinarstvu je poseban, te se i bezbednost i zdravlje na radu mora tako posma-trati. Potrebno je početi od dizajna projekta i sagledati eventual-ne opasnosti i u startu ih prevenirati. Zato i jeste zakonska oba-veza projektanta da u tehničku dokumentaciju ugradi poglavlja koja se odnose na mere bezbednosti na radu i tehničke uslove izvođenja radova.Građevinska sezona više nije ograničena samo na leto, već radovi traju čitave godine, materijali i mašine su sve napredniji, a uslovi rada u jesenjem i zimskom periodu su vrlo zahtevni. Često građe-vinska operativa obavlja poslove van naše zemlje, u klimatskim uslovima koji se znatno razlikuju od naših, bilo da se radi o delo-vanju niskih ili visokih temperatura, što iziskuje vreme adaptacije organizma radnika na te uslove. U izvesnim slučajevima dolazi i do promena vremenskih zona, te je dodatno potrebna adaptacija i na to. Ovo je od značaja, zbog toga što sposobnost ili nesposob-nost organizma da se prilagodi spoljašnjim faktorima sredine se neposredno održava na životne i radne aktivnosti čoveka.Stoga je potrebno podizanje svesnosti radnicima na gradilištima, kao i njihovim poslodavcima, o okolnostima koje mogu dovesti

do ugrožavanja njihovog zdravlja i života na radu, kao i o merama pomoću kojih mogu da ih umanje i spreče (odgovarajuća eduka-cija). Najčešći uzroci povreda u građevinarstvu kod nas su: nedo-sledna primena mera bezbednosti i zdravlja na radu od strane poslodavca, neadekvatna obuka zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, nekorišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu, neispravna oprema za rad i drugo.Veliki broj međunarodnih i nacionalnih propisa reguliše ovu oblast. Navodimo neke od njih, kao što su: • Direktive 89/391 EEZ u pogledu prava, obaveza i odgovornosti

pojedinih subjekata; • Direktiva 92/57 EEC o poštovanju minimuma zahteva za bez-

bedan i zdrav rad na privremenim ili pokretnim gradilištima; • Konvencija 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu; • Preporuka 175 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu.

Nacionalni propisi koji regulišu oblast zaštite na radu u građevi-narstvu su:• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, (Sl. gl. RS br. 101/05); • Zakon o zdravstvenom i penzijskom osiguranju, (regulišu pra-

va radnika za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, odnosno obezbeđuju socijalnu sigurnost za vreme nesposob-nosti za rad zbog nastupanja ovih slučajeva);

• Zakona o planiranju i izgradnji.Osim zakona, prisutan je i čitav niz podzakonskih propisa, od kojih su najznačajniji:• Pravilnik o ZNR pri izvođenju građevinskih radova; • Pravilnik o sadržaju elaborata o uređenju gradilišta; • Pravilnik o merama i normativima ZNR i ličnoj zaštitnoj opremi; • Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja radne sredine, opa-

snih materija, oruđa za rad, instalacija i sredstava i opreme lične zaštite;

• Pravilnik o vođenju evidencije i ZNR; • Pravilnik o postupku i uslovima za vršenje prethodnih i perio-

dičnih lekarskih pregleda; • Pravilnik o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i o

organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu; • Pravilnik o opštim merama ZNR od opasnog dejstva električne

struje u objektima za rad, radnim prostorima i na gradilištu; • Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim i

pokretnim gradilištima, itd.Ali osnovni akt za radnu organizaciju je Akt o proceni rizika na radnim mestima i u radnoj okolini. Osnovna uloga ovog akta je da pravovremeno identifikuje prisutne i potencijalne rizike i izradi plan i program u cilju eliminacije ili smanjenja istih. Dosa-dašnja iskustva su pokazala da najveći broj propusta nastaje u pojedinim fazama izgradnje objekata: istraživanju, razvoju, pro-jektovanju, gradnji, kao i u fazi korišćenja i održavanja, pri čemu su posebno značajne tehničko- tehnološka i ekonomska uloga u fazi projektovanja. Pitanje bezbednosti je odgovornost građevinskih preduzima-ča, kompanija i radnika koji sprovode određene radove, zato je potrebno širenje svesnosti da bezbedan rad donosi koristi ne samo radnicima, već i poslodavcima.

Tekst: Aleksandar Milovanović, dipl. ing. maš, MBAwww.poslovnastrategija.rs

Građevinska industrija je ciklična, jer jako zavisi od ras-položivosti investicija u nekom datom trenutku. Zbog toga ju je svetska ekonomska kriza ozbiljno pogodila. U Srbiji, prvi znaci krize su se osetili u 2009. godini,

kada je obim poslova u niskogradnji opao za čak 50% u odno-su na 2008. godinu. U 2011.godini je radilo 10.000 firmi sa oko 120.000 zaposlenih, 20.000 manje nego u prethodnoj godini. Ni sadašnja situacija ne obećava promenu na bolje. Poslovno okru-ženje je veoma negativno, tj. sa nedovoljnim investicijama, kako iz domaćih izvora, tako i spolja. Preživeće samo oni najveštiji, koji budu bili sposobni da sagledaju situaciju iz više perspektiva isto-vremeno i iznađu kreativna rešenja, koja sadrže zaista originalne ideje. Stara praksa čekanja na državu da pomogne sa investicija-ma, očigledno neće dati rezultate.Vođenje građevinske firme je kompleksan izazov za menadžment, jer se akcija vodi na više frontova istovremeno. To zahteva više ljudskih resursa na svim nivoima upravljanja, kao i njihovu multi-disciplinarnu strukturu. Da bi se ova potreba dovela u balans, sa zahtevom za efikasnošću organizacione strukture, te smanjenjem administrativnih troškova, građevinske firme se najčešće orga-nizuju u obliku profesionalnih piramida.

PROFESIONALNA PIRAMIDA

Projektna priroda građevinskog poslovanja znači da neka gra-đevinska firma u suštini uvek istovremeno mora da vodi tri ključne aktivnosti, od kojih joj zavisi uspešna isporuka njenih profesionalnih usluga, a to su: (1) odnosi sa klijentima, (2) upravljanje projektima i (3) izvođenje pojedinačnih građevin-skih radova. Prva aktivnost, tj. odnosi sa klijentima, vodi se na nivou viših rukovodilaca u građevinskoj hijerarhiji, najčešće iskusnih menadžera sa više projekata, kao i komercijalista koji su duže u industriji. Posle dobijanja projekta, srednji menadžeri su zaduženi da ga organizuju i isporuče na vreme i u okvirima budžeta. Ovaj kadar time uči trikove vođenja biznisa, koje kasni-je može primeniti u strateškim odnosima sa klijentima. Srednji menadžeri takođe obezbeđuju prve informacije o potencijalnim poslovima, jer se nalaze na terenu, tj. na licu mesta i mnogo su bliže klijentima, pa osećaju puls lokalnog tržišta. Na kraju, mlađi inženjerski i ostali kadar je zadužen za rukovođenje izvođenjem građevinskih i komercijalnih aktivnosti, kako na terenu, tako i u direkciji (na primer, u pripremi ponuda).

Upravljanje postojećim i sticanje novih znanja je itekako važno za jednu građevinsku firmu. Fokus je na saradnji i razmeni infor-macija između zaposlenih, kao i na stvaranju novih veza radi povećanja konkurentnosti i profitabilnosti. Građevinske firme obično muče muku da unaprede znanje svojih stručnjaka između projekata i često imaju slabe interne poslovne procese. U tom smislu, važno je da ove firme pokušaju da kodiraju znanje steče-no na projektima, kako bi se kasnije lakše moglo preneti na druge timove i nove projekte. Važno je da građevinske firme integrišu iskustvo sa projekata u svoj kontinualni poslovni proces, da bi osigurale jedinstvo organizacije.Svaka građevinska firma istovremeno učestvuje i vodi bitku na dva tržišta: tržište njenih profesionalnih usluga i tržište radne snage, a naročito iskusnih profesionalnih kadrova. Na primer, naj-bolji stručnjaci sa tržišta radne snage će najverovatnije pristupiti onoj firmi koja ugovori izazovne i atraktivne projekte ili pak onoj koja daje najbolje mogućnosti za profesionalnu satisfakciju i usa-vršavanje. Oni će svojim dolaskom automatski uvećati konkurent-sku prednost dotične firme, koja sada može sigurnije da pristupi borbi na drugom tržištu i obezbedi novi posao/projekat. Treba shvatiti da su dobri stručnjaci ključni za uspešno, tj. profitabilno izvođenje projekta i da su firme koje ih izgube ili ne mogu da ih obezbede prve na listi za ekonomsko slabljenje i propast.Jedna građevinska firma će biti u ravnoteži, tj. postići će prednost u tržišnoj utakmici samo ako su ova dva tržišta na kojima učestvu-je, efektno opslužena sa postojećom ekonomskom i organizacio-nom strukturom firme.

BALANSIRANA GRAĐEVINSKA FIRMA

Organizaciona struktura se definiše kao način po kojem je radna snaga podeljena prema različitim zadacima i koordinirana. Šest osnovnih mehanizama koordinacije su: međusobno usklađivanje, direktna kontrola, standardizacija radnih procesa, standardiza-cija rezultata rada, standardizacija znanja kao i standardizacija normi. Kako se građevinske organizacije razvijaju, one prolaze kroz strukturne promene – od preduzetničkih do birokratskih i od hijerarhijskih do onih sa matričnom strukturom. Koncept matrične strukture je zasnovan na ravnoteži između dve (ili više) osnova za grupisanje kadrova, na primer proizvodnje i marketin-ga. Ovakva strukturna promena odražava kako interne potrebe, tako i zahteve okruženja. Iako kompleksna, matrična struktura je najprikladnija za projektnu prirodu građevinarstva, gde se timovi i ljudi u njima često prebacuju s mesta na mesto.

STRATeŠKO BAlANSIRANje GRAĐEVINSKE FIRME

reč stručnjaka


reč stručnjaka

Stariji mendžeri za

strateške odnose sa klijentima

Srednji menadžeri za vođenje

projekata

Niži menadžeri za profesionalne aktivnosti

Tržište profesionalne radne snage

Ciljna upošljenost Selekcija kadrova na svim nivoima

Meš

avin

a ra

zlič

itih

proj

ekat

aKv

alite

t za

posl

enih

Organizaciona struktura

firme

Tržište građevinskih usluga firme

Ekonomska struktura

firme

Sistem nagrađivanjaŠanse za promociju i

napredovanje u karijeri

Jedinične cene

Ciljni prihod i koeficijent

njegovog rasta

Struktura timova na

projektimaCiljni tempo razvoja

Ciljna upošljenost

Struktura timova na

projektima

Roletne

Samaila, KraljevoTel: 036 58 81 556Mob: 063 616 649

063 840 34 01

Roletnetrakaste zavese

Komarnici

Lanac vrednostiKao što je ranije navedeno, građevinski biznis je kompleksan, jer sadrži mnoge aktivnosti koje se najbolje mogu prikazati kroz dija-gram lanca vrednosti, gde svaka karika predstavlja centar razvoja kadrova, veština, kvaliteta i efikasnosti rada. Kvalitet izvođenja svake od ovih aktivnosti otvara mogućnost za inovaciju, posti-zanje konkurentske prednosti i različitost od konkurencije, što je kritično kako za dobijanje novih projekata, tako i za efikasno izvođenje postojećih. Pored toga što čuvaju stečeno znanje i omogućavaju razvoj pojedinih struka, karike unutar jednog lanca vrednosti su izuzetno važne za postizanje konkurentske nadmoć-nosti, jer deluju kao mehanizmi koji povezuju brojne, strukovno različite i geografski razbacane građevinske aktivnosti. Ove karike predstavljaju kolektivno učenje unutar organizacije, koordiniraju raznolike struke njene građevinske operative i integrišu brojne tehnološke tokove. Zbog toga su informacioni sistemi obično od životnog značaja za ostvarivanje konkurentske nadmoćnosti, koja dolazi od ovih karika. Građevinske firme se organizuju oko mno-gih projektnih timova, koji se sele sa jednog na drugi projekat. Zato zaposleni u jednoj građevinskoj firmi moraju biti spremni da sarađuju između sebe, po linijama koje povezuju različite rad-ne zadatke, različite struke i različite geografske širine, kako bi uspešno izvršili utvrđenu strategiju. Zbog toga je matrična orga-nizaciona struktura najpodesnija, jer omogućava menadžerima da se lakše i efikasnije koncentrišu na rešavanje problema svojih klijenata, što se ostvaruje mnogo brže nego u “staromodnim”, hijerarhijsko-birokratskim kompanijama.

Postoje dva glavna načina da firma ostvari prednost u troškovi-ma poslovanja: da kontroliše osnovne generatore troškova ili da izmeni konfiguraciju svog lanca vrednosti.

Firme koje su to ostvarile i smanjile troškove poslovanja, menja-jući svoj lanac vrednosti su morale da izmene mnoge stvari u njemu. Da bi identifikovala novi lanac vrednosti, firma prvo mora da ispita sve aktivnosti kojima se bave njeni zaposleni, a takođe i da ispita lance vrednosti svojih konkurenata u traženju najkrea-tivnijih rešenja za drugačije, tj. jedinstvene načine izvođenja svog biznisa. Svaka karika se mora analizirati po kriterijumu dodate vrednosti, kako u internom poslovanju, tako i kupcu direktno. Svaka aktivnost koja dodaje vrednost u poslovanju, morala bi biti dobro prostudirana u traženju novih načina za povećanje ukupne dobiti za kupca. Na isti način, mora se eliminisati ili barem sma-njiti svaka aktivnost koja ne dodaje vrednost.

Balansirani pokazatelji za izveštavanje o poslovanjuDa bi jedna građevinska kompanija uspešno ušla i opstala u tom biznisu, prethodno mora dobro da poznaje način poslovanja u građevinarstvu (lanac vrednosti) i da ima jasnu viziju onoga što želi da ostvari. To obično uspeva grupi iskusnih profesionalaca pomognutoj kapitalom zainteresovanih ulagača. Sledeći korak bi bio rad na izradi strategije, koja treba da im ostvari željenu viziju. Pošto smo već videli koliko je građevinski lanac vrednosti složen, možemo očekivati da strateški ciljevi jedne kompanije koja ima ozbiljne ambicije u ovoj industriji budu takođe složeni i teže da pokriju sve, ili makar većinu karika ovog lanca. Za lakše obavlja-nje strateškog planiranja i organizovanja strateških ciljeva u jedan multi-perspektivni prostor, najčešće se koristi veoma rasprostra-njena teorija balansiranog planiranja i izveštavanja, koju su pre više godina objavili Amerikanci Kaplan i Norton. Sveobuhvatno strateško planiranje i izveštavanje o poslovanju pre-duzeća, pomoću Balansiranih Pokazatelja Poslovanja (na engleskom

reč stručnjaka


reč stručnjaka

IZVORI DIFERENCIJACIJE U LANCU VREDNOSTI JEDNE GRAĐEVINSKE FIRME

INFRASTRUKTUKA FIRME * efektno učešće starijih rukovodilaca u prodaji; * resursi koji uvećavaju imidž firme;

* superiorni informativni sistem za rukovođenje; * superiorna pravna služba i razrešavanje sporova * superiorno usavršavanje i treniranje kadrova

* stabilna kadrovska politika

* kvalitet uslova rada i života na gradilištu * programi koji privlače najbolje stručnjake

* politika nagrađivanja u prodaji koja privlači najbolje * angažovanje najkvalifikovanijih stručnjaka u prodaji

* stalno usavršavanje timova na održavanju izgrađenih objekata

* superiorna mehanizacija * vrhunska oprema za osiguranje kvaliteta * napredni ugovori

* jedinstvene odlike izvođenja radova * jedinstvena proizvodnja i postrojenja (na pr. beton) * procedure za kontrolu kvaliteta

* savršeno planiranje transporta mehanizacije * softver za održavanje i praćenje mehanizacije

* inženjerska podrška prodaji * superiorno istraživanje tržišta * brze ali klijentu prilagođene ponude

* napredne tehnike za održavanje i popravku izgrađenih objekata

* najpouzdaniji transport za dopremanje na gradilišta

* najkvalitetniji građevinski materijali * najkvalitetniji delovi i sečiva za radne mašine

* najbolje locirani dobavljači * najsigurniji transporteri

* najatraktivniji reklamni prostor * imidž i pozicioniranje građevinske ponude

* visokokvalitetni materijali za popravku

* prenošenje materijala sa minimalnim oštećenjima ili degradacijom * pravovremena dostava materijala u proizvodnji

* striktno poštovanje specifikacija i brza reakcija na izmene * atraktivan izgled gradilišta * vrlo malo defekata * bez zaostatka u radovima " superiorno održavanje mehanizacije * " rekordna sigurnost radova

* rapidno, sigurno i pravovremeno prebacivanje mašina * besprekoran transport radnika na i sa gradilišta * naplata potraživanja i čuvanje kreditne istorije * obrada informacija

* visok nivo i kvalitet oglašavanja * dobri lični odnosi sa potencijalnim kupcima i njihovim nabavljačima * najraznovrsnije promo-cije i ponude "ključ u ruku" * superioran kvalitet prodajnog tima

* visok kvalitet održavanja * sveobuhvatno usavršavanja nabavljača * adekvatni resursi na gradilištu * automatski marketing i prodaja za novi ugovor

DOSTAVA NA GRADILIŠTE

IZVOĐENJE RADOVA

TRANSPORT I ADMINISTRACIJA

MARKETING I PRODAJA

ODRŽAVANJE I POPRAVKE

UPRAVLJANJE KADROVIMA

RAZVOJ TEHNOLOGIJE I PROCESA

NABAVKA

IZVORI DIFERENCIJACIJE U LANCU VREDNOSTI JEDNE GRAĐEVINSKE FIRME

“Balanced Scorecard” – zbog toga skraćenica BSC), osigurava model koji prevodi viziju i strategiju jedne organizacije na opipljivu meru ostvarenja njenih strateških ciljeva, tako što se uvodi sveobuhvatna kombinacija pokazatelja njenog poslovnog uspeha i to po svim kari-kama lanca vrednosti. Ovo omogućava da se poveže kratkoročno operativno upravljanje sa dugoročnom vizijom i strategijom organizacije, putem stalnog osmatranja i merenja poslovanja iz četiri različite perspektive: (1) finansijske, (2) efikasnosti unutrašnjih procesa, (3) zadovoljenja poslovnih klijenata i (4) usavršavanja, razvoja i rasta firme.

BSC je sistematski model čija je struktura zasnovana na uzaja-mnom odnosu ove četiri perspektive, iz kojih se sada kontroliše firma, a koje su povezane sa vizijom i strategijom organizacije. Model se bazira na tri vremenske dimenzije: juče, danas i sutra. Organizacija mora da kontroliše i prati današnje operacije, zato što će to uticati na sutrašnji razvoj, a bazira se na jučerašnjim rezultatima. BSC nije samo beleška o ostvarenim rezultatima,

nego i nagoveštaj očekivanih rezulatata. Strateški cilj samog modela je da postane iskaz vizije i strategije u operativnim meri-lima. U ovom modelu garant potpunog kvaliteta građevinskih aktivnosti je integracija sistema kvaliteta sa kvalitetom procesa i usluga, pod uslovima kupaca i korisnika, balansirajući između efikasnog i efektnog izvršenja.

Organizovanjem strateških ciljeva u Norton-Kaplanovu balansira-nu tabelu olakšava njihovo praćenje. Sledeći korak je da se iza-beru merljivi pokazatelji za svaki cilj i da se odluči o načinu priku-pljanja ovih podataka, te na kraju i o načinu izveštavanja o njima. Ipak, najveći izazov ovde je da izbor pokazatelja bude praktičan, tako da se izveštaji o njihovom kretanju mogu koristiti za dono-šenje kako strateških, tako i taktičkih odluka u raznim situacijama. Loše izabrani pokazatelji najčešće završavaju u korpi za otpatke.Ako je neka građevinska firma zainteresovana za konsultaciju i/ili konstrukciju ovakvih upravljačkih alata, može me kontaktirati putem formulara na sajtu www.poslovnastrategija.rs

reč stručnjaka


reč stručnjakaBALANSIRANI POSLOVNI CILJEVI ZASNOVANI NA TOTALNOM KVALITETU

Ciljevi vezani za klijente ▪ Stalno zadovoljavanje klijenata kao

jedan od glavnih strateških ciljeva. ▪ Klijenti nas vide kao pouzdanog

pružaoca (građevinskih) usluga. ▪ Kompanija jasno razume potrebe i

očekivanja svojih klijenata ▪ Prilikom zatvaranja svakog projekta

klijent popunjava upitnik koji se kasnije analizira.

▪ Fokus na pritužbe klijenata, snabdevača i podizvođača.

▪ Razrešenje pritužbi na zadovoljstvo klijenata.

▪ Brz odgovor na upite od strane klijenta ili glavnog inženjera.

▪ Prihvatanje odgovornosti za greške pojedinaca iIi cele kompanije.

Operativno-procesni ciljevi ▪ Ostvariti sve korake u projektu na

vreme. ▪ Poboljšati zdravlje, sigurnost na

radu i prirodno okruženje. ▪ Poboljšati proizvodnost rada. ▪ Eliminisati nepotrebne aktivnosti iz

svakog procesa. ▪ Skratiti vreme reagovanja na zahte-

ve između različitih timova. ▪ Dokumentovana procedura za osi-

guranje kvaliteta za sve vrste radova je lako dostupna svima.

▪ Snabdevači i podizvođači redovno prolaze kroz proces prekvalifikacije zasnovan na kvalitetu, takođe i kroz periodične evaluacije.

▪ Visoka preciznost izgrađenih obje-kata i usluga u celini, uključujući i administraciju.

▪ Tehnologija se koristi za poboljša-nje komunikacija i skraćenje radnih ciklusa.

Finansijski ciljevi ▪ Šanse za dobijanje novih projekata

ili šanse za smanjenje troškova na postojećim projektima ostvarene putem izuzetnog kvaliteta objekata.

▪ Maksimalno iskorišćenje postojećih resursa.

▪ Efikasnost u izvođenju radova sma-njuje operativne troškove.

Ciljevi organizacionog razvoja ▪ Razviti ključna znanja i veštine. ▪ Uvećati vrednost svake mušterije

putem neprestanih unapređenja građevinskih metoda i poslovnih sistema.

▪ Razviti i investirati u nove tehnologije, koje donose atraktivni povraćaj na uložena sredstva.

▪ Kompanija uspeva da osvoji i uključi kako umove, tako i srca Ijudi na svim nivoima u svojoj organizaciji.

U Privrednoj komori Srbije, 11. aprila održan je Forum 3 NTPS (Nacionalne tehnološke

platforme Srbije). Radni naslov ovogodišnjeg foruma bio je INDUSTRIJA ZNANJA novi scenario ZA i SA za 2030. godinu.

NTPS program je postavio i koordinira Odbor za Naci-onalne tehnološke platforme, koji je Akademija inže-njerskih nauka Srbije (AINS), osnovala 2010. godine, sa ciljem da sprovodi dugoročne istraživačke i koordi-

nacione aktivnosti na jačanju i reinženjeringu tehnoloških osnova industrije Srbije, bazirajući se na svojim ekstenzivnim multidisci-plinarnim inženjerskim resursima i čvrstom spregom sa naučno-obrazovnim institucijama i industrijskim strukovnim udruženjima. Drugi zadatak postavljen pred NTPS program je stvaranje novog formalnog okvira za podršku integracionih procesa industrije Srbije u tehnološkom prostoru EU. NTPS je sveobuhvatni program AINS za oporavak i transformaciju tehnoloških osnova domaće industrije kroz jačanje interaktiv-nih procesa u trouglu razvoja, koji čine: istraživanje – industri-ja – investicije. NTPS program je izveden iz programa Evropskih tehnoloških platformi procesa i ima dugoročni strateški karakter. NTPS program je uključen u aktuelnu strategiju i politiku razvoja industrije Srbije do 2020. godine.Budući da NTPS u svom okviru ima individualne platforme – pro-izvodnja, transport, hrana, energija, građevina, informatika i komunikacije, logično da su i izlaganja bila interesantna, životna i raznolika. Ali svakako da su govorila o neposrednim tokovima u privredi, o smernicama razvoja koji bi na najbolji način doprineli postepenom izlasku iz opšte letargije, koja se oseća u svim delo-vima društva.

„Tehnološki okvir za stvaranje industrije znanja“, bila je tema koja je otvorila Forum, a predavač je bio Petar B. Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, AINS. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dragan Đuričin, posvetio je pažnju temi

„Harmonija za proizvođenje i trošenje“. Predsednik Holding kompanije ITM Group, Toplica Spasojević, govorio je kao osoba iz privrede, koja dobro poznaje stanje i problematiku ne samo oblasti kojom se bavi njegova kompanija, nego i čitav lanac svih pratećih delatnosti i iznalaženja najboljih rešenja. Njegovo izla-ganje je imalo temu „Menadžment suma tehnologije“. Jedina dama među govornicima bila je Vidosava Džagić, podpredsedni-

ca PKS, koja je vrlo inspirativno govorila o privrednom trenutku, koji po njoj nije period, nego krizni proces, ali i o planovima do 2030. godine, jer je NTPS Program i zasnovao svoj razvoj na tako vizionarski način. Neno izlaganje je imalo naziv „Transformacija industrijskog sistema Srbije“.Radionica NTPS bavila se više agrarom i imala za temu „Industrija hrane, strateško rešenje za agrar“, u okvira koga su, svako iz svog ugla dali svoj doprinos ovoj temi, Vojislav Stanković iz PKS, koji je pravio presek kroz aktuelno stanje agrara, a i Dragan Marko-vić, profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, koji je govorio na temu „Industrija poljoprivrednih mašina – stanje, potencijali, kako dalje“.U okviru teme o proizvodnji, govorio je Nebojša Čović, ispred FMP Grupe, na temu – Inicijativa za formiranje konzorcijuma zainteresovanih strana Individualne tehnološke platforme NTPS Proizvodnja. Ne treba zaboraviti da industrija i tehnologija imaju veliki značaj i za procese evropskih integracija, koje je Srbija postavila u najviši stepen prioriteta. Evropska unija je visokotehnološko društvo, u kojem su tehnologija, industrija, inovacija i znanje egzistencijalne kategorije. One određuju sadašnjost i budućnost svakog njenog građanina i društva u celini. Zato se Srbija, pored pravne regula-tive, mora da fokusira i na tehnološku dimenziju ovog procesa, kako bi za budućnost stvorila neophodne preduslove za dosto-janstveno i aktivno učešće u zajednici evropskih naroda za dobro-bit i prosperitet svojih građana.

NTPS forum 3

posetili smo


posetili smo

Ideje. Mašine. Rešenja.Dunav Export-Import je kompanija osnovana 1989. Godine, kao privatno preduzeće, sa jednim vlasnikom. U startu postavljajući pred sebe visoke ciljeve, svojim predanim radom, kreativnošću, investiranjem u opremu, ljude i znanje, koristeći iskustva ino-prin-cipala i uspostavljajući njihove standarde, danas je lider u uspo-stavljanju logističkih rešenja sa impozantnom listom korisnika.

Kao generalni zastupnik za teritorije: Srbije, Crne Gore i Make-donije, Dunav Export-Import je partner inostranih proizvođača:

• juNGHeINRICH iz Nemačke (svetski premijum brend viljuškari)• NedCON iz Holandije i PROMAN iz Češke (police, paletni rega-

li i regalni sistemi)• MARANGONI iz Italije (gume za viljuškare i radne mašine)

Kompanija Dunav Export-Import locirana je na 20 km od centra Beograda i 60 km od Novog Sada, u mestu Novi Banovci, koje se nalazi pored auto puta Beograd-Novi Sad, gde poseduje mode-ran skladišno-servisni prostor površine 1000 m², sa adekvatnim parkingom i manipulativnim prostorom za delatnost koju obav-lja, kao i kancelarijski prostor od 400 m² na istoj lokaciji. Pose-duje moderan i dobro opremljen stacionarni i mobilni servis, sa obučenim servisnim osobljem, spremnim da u svakom trenutku odgovori zahtevu korisnika. Iskustvo i predanost u radu na odr-žavanju opreme, stalna edukacija u inostranstvu i praćenje tren-dova, uz kvalitetno opremljen servisni centar i magacin rezervnih delova, daju dodatnu sigurnost svim korisnicima.

Osnovna delatnost firme je:• Prodaja, servisiranje i rentiranje svih vrsta električnih, gasnih i

dizel viljuškara proizvođača JUNGHEINRICH.• Projektovanje i montaža polica, regala i regalnih sistema proi-

zvođača NEDCON iz Holandije i PROMAN iz Češke.• Prodaja i ugradnja svih vrsta guma za viljuškare i radne mašine

proizvođača MARANGONI iz Italije.Kompanija JUNGHEINRICH jedan je od najvećih svetskih proi-zvođača (najveći samostalni proizvođač) viljuškara i skladišne opreme. Nastala 1953. godine u Hamburgu, u godinama koje su dolazile, JUNGHEINRICH je svojom kreativnom politikom razvoja od kompanije sa 10-tak zaposlenih, izrastao u vodeću kompani-ju u oblasti unutrašnjeg transporta i skladištenja, sa preko 9000 zaposlenih i proizvodnim programom koji čini više od 580 vari-janti elektro, gasnih i dizel viljuškara. Proizvodnja je smeštena u Nemačkoj (Nordersted, Moosburg, Luneburg i Landsberg). Svo-jom inventivnošću, efikasnošću, kako u radu, tako i u potrošnji energije, i konstantnom brigom o životnoj sredini, ostvarenom kroz proizvodne procese i napredne tehnologije upotrebljene u realizaciji, a naposletku i razumnom cenom proizvoda, JUNGHE-INRICH postavlja nove ciljeve konkurentima.U nizu inovacija treba istaći da je već 1956. godine JUNGHEIN-RICH svojim pronalaskom regalnog viljuškara u potpunosti izme-nio dotadašnji pristup i tok logističkih rešenja i postavio stan-darde koji se i danas koriste. JUNGHEINRICH oprema je rešenje vredno ulaganja.

Razvoj i vizija kompanije Dunav export-importRegionalna kompanija Dunav Export Import svojim proizvodima iuslugama stvara zadovoljstvo kupaca, oslanjajući se na zadovolj-ne i visokoprofesionalne kadrove, koji svojim znanjem i sposob-nostima kreiraju novu vrednost kompaniji, klijentu i društvenoj zajednici. Kompanija koja će postati prepoznatljiva po kreiranju novih vrednosi zasnovanih na znanju, poverenju i stvaranju par-tnerskih odnosa na tržištu.

Kompletno rešenje u skladišnoj logistici

DUNAV Export - ImportZemunska 48, 22304 Novi Banovci, SrbijaTel: +381 22 342 950, 342 951, 343 028Fax: +381 22 343 060E-mail: [email protected]

predstavljamo


predstavljamodUnav exPort - iMPort

Forum „Naći agenta“ u Parizu

Predstavništvo Privredne komore Srbije u Parizu i ove godine je nastupilo na međunarodnom poslovnom forumu trgovačkih agenata, “Naći agenta“ u Privrednoj komori Pariza, sa ciljem da uspostavi kontakt sa licenciranim francuskim trgovačkim agen-tima, zaintresovanim da zastupaju strane kompanije na francu-skom tržištu.U organizaciji Strukovne komore trgovačkih agenata pariskog regiona (CPFAC), Forum je održan 2. aprila, pod čuvenom kupo-lom nekadašnje trgovačke berze Pariza, a danas sedišta Privredne komore Pariza, najveće evropske privredne komore. Osim štanda PKS, na poslovnom forumu učestvovali su brojne strane ekonomske institucije i komore, u potrazi za komercijal-nim agentima, koji bi posredovali na tržištu u ime i za račun kom-panija iz njihovih zemalja. Prisustvovale su ekonomske službe ambasada Austrije, Belgije, Velike Britanije, Španije, Mađarske, Švajcarske i Turske, privredne komore grada Barselone, španske regije Rioja, francusko-nemačka, francusko-španska i francusko-portugalska privredna komora, a zatim i francuske kompanije, uglavnom iz sektora građevinarstva i održivog razvoja.Ovaj događaj okupio je više od 200 agenata različitih profila. Naj-zastupljeniji su bili agenti specijalizovani za sektor prehrambene industrije, građevinarstva, nameštaja, tekstila i metalske industri-je. Forum je izuzetna prilika da se registruju kontakt podaci valid-nih agenata i u direktnom kontaktu verifikuje njihov interes za posredovanje u plasmanu proizvoda privrednih društava Srbije na francusko tržište.Slično tome, postoji i Online platforma za povezivanje srpskih i italijanskih firmi - od 3. aprila do 3. juna 2012. godinePrivredna komora Srbije, u saradnji sa italijanskim partnerima (Unijom italijanskih komora i Privrednom komorom Trsta), rea-lizuje projekat „Forum Permanente Serbia“.U okviru ovog projekta, predviđeno je i stvaranje operativne platforme za privredno povezivanje srpskih i italijanskih firmi, kao integrisanja poslovnih informacija između komora i privred-nih institucija. Cilj platforme je pružanje najneophodnijih i naj-korisnijih vesti za srpske i italijanske firme, kao i za potencijalne investitore.Ova platforma je aktivna kroz portal: www.forumserbia.eu.

Srpski privrednici imaju mogućnost da preko navedenog portala, dobiju sve informacije neophodne za poslovanje sa Italijom, kao i da se besplatno registruju firme, zainteresovane za međusobnu saradnju.

Grupacija slobodnih zona i carinskih skladišta

U slobodnim zonama Srbije posluje 4 600 preduzeća i zaposle-no je više od 7 000 radnika. U prošloj godini ukupan promet bio je više od milijardu evra, a ostvaren je izvoz od 532 miliona evra. Istovremeno, u zone je investirano 200 miliona evra. Ovo je, pored ostalog, istaknuto na proširenoj sednici Grupacije slo-bodnih zona i carinskih skladišta Udruženja za trgovinu, koja je održana u Regionalnoj privrednoj komori Subotice, 30. marta ove godine. Za poslovanjem u slobodnim zonama postoji interes investitora, pa se očekuje proširenje zona Užice, Šabac, Zrenjanin, Kragujevac, Subotica rekao je predsednik Grupacije, dr. Dragan Kostić. Ove godine porodica Slobodnih zona će se povećati, jer je Smederevo već dobilo rešenje za 100 hektara i planira proširenje za još 100 ha. Slobodna zona Svilajnac je dobila rešenje počet-kom ovog meseca. Na sednici je pokrenuto pitanje sprovođenja pojednostavljenog carinskog postupka i razmatrane mogućnosti za rešenje proble-ma ostavljenih roba u slobodnim zonama. Za predsednika Grupacije ponovo je izabran dr Dragan Kostić, dok je na mesto zamenika izabran direktor Slobodne zone Subo-tica, Savo Radak.Učesnici proširene sednice Grupacije obišli su pogone kompanija Norma Grupa Jugositočna Evropa d.o.o. i Dunkermotoren d.o.o., koje posluju u okviru Slobodne zone Subotica. U ovoj godini oče-kuje se da u subotičkoj slobodnoj zoni sa radom počnu i kompa-nije Svarovski i Calcedonija.

reflektor plusreflektor plusPregled događaja

Centralnoevropski forum za razvoj - CEDEF, organizovao je u saradnji sa Agencijom za

energetsku efikasnost, Saobraćajnim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Privrednom komorom Srbije, međunarodnu stručnu konferenciju o održivom transportu.

Cilj konferencije, koja održana u PKS, bio je da ukaže na neophodnost sprovođenja energetske i saobraćajne politike, koje omogućavaju veću efikasnost u saobra-ćaju, primenu novih tehnologija i bolju povezanost.

Da bi se postigao balans između ekonomskog razvoja i očuvanja energetske i ekološke bezbednosti, neophodno je sprovođenje energetskih i drugih strategija Srbije, u skladu sa regulativama EU. Saobraćaj ima ključni uticaj na kvalitet života i ekonomski rast i razvoj društva, ali je i jedan od najvećih korisnika energije i emi-sijom štetnih gasova značajno doprinosi klimatskim promenama. Emisija ugljen - dioksida (CO2) u svetu, povećana je za 45 odsto u protekle dve decenije i dostigla rekordnih 33 milijarde tona. Sek-tor transporta svake godine emituje oko 15 odsto ukupne emisije CO2 u vazduh i predstavlja najbrže rastući izvor emisije gasova staklene bašte u Srbiji. Samo 15 odsto energije se iskoristi za kre-tanje vozila i rad uređaja u njima, dok su sve ostalo gubici.

“U Srbiji se godišnje emituje 6,2 tone ugljen-dioksida po stanovniku, što je dva puta više od drugih zemalja sa slič-nim, ili istim nivoom razvoja. Naša zemlja je svrstana na peto mesto najvećih zagađivača po glavi stanovnika, od 36 evropskih država. Zato je jasno do koje mere je u sektoru transporta, kao najvećeg zagađivača životne sredine, bit-na primena energetski efikasnih tehnologija i saobraćajne politike, koje omogućavaju veću intermodalnost, integri-sanost i povezanost”, rekla je Jovanka Arsić, predsednica Upravnog odbora CEDEFA.

Dejan Lasica, pomoćnik ministra za železnicu i intermodalni transport Ministarstva infrastrukture i energetike, predstavio je osnovne elemente strategije razvoja rečnog, železničkog, vaz-dušnog i drumskog transporta u Srbiji. On je precizirao da je određena lokacija u Batajnici, koja je namenjena intermodalnom transportu, a procenjena vrednost investicije je 19 miliona evra. Time će se omogućiti kraće zadržavanje robe i njen efikasniji

pretovar iz teretnih vagona u kamione, kako bi što brže stigla do krajnjih potrošača. Dejan Lasica je naglasio da je potrebno 5 milijardi evra kako bi se unapredio železnički saobraćaj, postigle brzine vozova od 160 kilometara na čas i kako bi se odgovorilo na zahteve klijenata. Srbija se po stanju infrastrukture, prema poda-cima Globalnog ekonomskog foruma, nalazi na 84. mestu od 142 zemlje. Iz donacija se planira nabavka 20 do 25 elektromotornih vozova, kao i elektrolokomotiva. “Cilj je vratiti putnike na železni-cu”, zaključio je Lasica.

“EU je važan partner Srbije kada je reč o izgradnji održivog transportnog sektora. Tokom poslednje decenije, donirali smo oko 180 miliona evra iz predpristupnih fondova za pro-jekte u oblasti transporta u Srbiji. Na taj način smo obno-vili veliki broj tunela, puteva, mostova, kao što su pristu-pni putevi mostu “Sloboda” ili rekonstrukcija “Žeželjevog mosta” u Novom Sadu. EU će nastaviti da podržava sektor transporta u Srbiji, kako se zemlja bude dalje kretala u pro-cesu evropskih integracija”, istakao je Hose Gomez, prvi kancelar Delegacije EU u Srbiji.

Henri Poupart - Lafarge, izvršni potpredsednik Alstoma, predsed-nik Sektora za transport, izjavio je da je cilj Kjoto protokola i EU da se emisija CO2 smanji za 40 odsto. Taj cilj može se postići samo pomeranjem modaliteta u transportu. Železnica je pet puta ener-getski efikasnija od avio saobraćaja i ujedno emituje četiri puta manje CO2 u odnosu na avionski i sedam puta manje u odnosu na drumski prevoz po putniku. On je naveo primer Meksika, gde Alstom trenutno obnavlja celokupni vozni park železnice, čime će se uštedeti 40 odsto energije.Dr Bernard Soulage, predstavnik Komiteta regiona Evropske unije, izvestilac za TEN-T, naglasio je značaj uključivanja Srbije u TEN-T mrežu, koje bi obezbedilo njenu povezanost sa susedima u Evropi. U tom smislu najznačajniji je Koridor 10. Takođe je napomenuo da je veoma važan aspekt održivog transporta korišćenje javnog prevoza. “Moramo se truditi da ljudi koriste javni saobraćajni sistem, a to je jedino moguće ako je on brz, efikasan, pouzdan i nije skup”, rekao je Soulage.

Održivi transport - jedini put u budućnost

reflektor plus


reflektor plusPrivredna koMora srbije

logistika


logistikagebrüder Weiss

U poslovnoj 2011. godini je po prvi put u petovekovnoj istoriji ovog transportnog i

logističkog preduzeća ostvaren prihod veći od jedne milijarde evra.

Gebrüder Weiss nastavlja pozitivan razvoj prethodnih godina. Uz povećanje od 9,2 odsto u poređenju sa 2010.god., ovo transportno i logističko preduzeće je u protekloj poslovnoj godini ostvarilo neoporezovani

neto prihod od 1,066 milijardi evra. Preduzeće Gebrüder Weiss je na taj način po prvi put probilo barijeru od jedne milijarde evra.

„Mi već mnogo godina sledimo strategiju rasta, koja je dosledna i održiva, što se 2011.g. pozitivno odrazilo kako na prihode, tako i na poslovni rezultat“, rekao je predsednik upravnog odbora Volfgang Nisner. Dalja izgradnja mreže na tržištima poput cen-tralne i istočne Evrope i Azije, presudno je doprinela ovakvom razvoju. Osim toga smo profitirali i od dobre ekonomske situacije u Austriji i južnoj Nemačkoj. I poslovanje na veoma važnom švaj-carskom tržištu je uprkos turbulencijama sa kursom valuta ostalo stabilno. Preduzeće raspolaže sa 158 sopstvenih pogona širom sveta, od čega se 87 nalazi u Evropi.

Stabilnost i dugoročno planiranjeKao jedno od najvećih austrijskih transportnih i logističkih predu-zeća u privatnom vlasništvu sa istorijom u oblasti transporta, pre-duzeće Gebrüder Weiss posebnu pažnju poklanja odgovornim i održivim investicijama. „Zahvaljujući visokom učešću sopstvenog kapitala i raspoloživom gotovinom od preko 65 miliona evra, možemo u velikoj meri da investiramo nezavisno od kreditnih institucija“, objašnjava finansijski direktor Volfram Zenger-Vajs.

„Taj kapital ciljano koristimo za širenje naše globalne mreže.“ Pre-duzeće je u prošloj godini investiralo 40,8 miliona evra u nove pogone i projekte. Filijale u Memingenu i Halu, u Tirolu, su proši-rene, a udeo u vlasništvu nad srpskom ćerkom - firmom je pove-ćano na 100 odsto. Početkom ove godine, preduzeće je preuzelo uglednu prekomorsku špeditersku firmu u Japanu i pored Tokija sada ima još jedan pogon u Osaki. Analogno rastu preduzeća, i prosečan broj zaposlenih se za nepunih šest odsto povećao na 4.667. Prošle godine, preduzeće Gebrüder Weiss je imalo 4.414 zaposlenih.U pogledu održivosti je ovo porodično preduzeće u prošloj godini ponovo postavilo neke prioritete. U istaknuta dostignuća, spada izgradnja prve klimatski neutralne logističke hale u Austriji, u Ver-glu, puštanje u rad kamiona na gas sa dve vrste goriva u saradnji sa kompanijom Siemens Österreich AG u Beču, kao i kupovina sopstvene elektrane na vetar u severnoj Nemačkoj. U vez s tim je Volfram Zenger-Vajs rekao sledeće: „Mi radimo u oblasti u kojoj je potrošnja energije visoka. Naš dugogodišnji ekološki angažman stoga takođe ima cilj da nas i naše klijente pripremi za izazove do kojih dovodi smanjivanje odnosno poskupljenje resursa.“ Osim toga, ovo porodično preduzeće vidi kao svoju društvenu obavezu da održavanju životne sredine i društva u celini u nenarušenom stanju da visok prioritet. Ovaj višestruko nagrađeni angažman je preduzeću Gebrüder Weiss u prošloj godini doneo CSR trofej

„Corona Preis 2011“.

Kontinuirana dalja izgradnja mreže „Preduzeće Gebrüder Weiss će i u nestabilnom privrednom okru-ženju ostati verno svojoj strategiji i svojim vrednostima“, najavio je predsednik upravnog odbora Volfgang Nisner. „U prvom planu su proširenje i zgušnjavanje naše globalne mreže, kao i investicije u tehnologiju, infrastrukturu i obrazovanje, odnosno usavršava-nje zaposlenih. Naš cilj jeste i ostaje vrhunska usluga.“ Tek pre nekoliko dana preduzeće je sopstvenim zajedničkim ulaganjem u Gruziji postavilo bazu za dalji razvoj u regionu Kavkaza. Još u ovoj godini će započeti građevinski radovi na modernom logističkom terminalu u gruzijskom glavnom gradu Tbilisiju. Cilj preduzeća Gebrüder Weiss je da se multimodalnim logističkim lancima dokaže i istočno od Crnog mora.

GOdINA ReKORdA

Gebrüder Weiss d.o.o. Transport and Logistics Beogradska bb, DobanovciTel: +381 (0) 11.3715.235Fax: +381 (0) 11.3715.201E-mail: [email protected]: www.gw-world.com

Gebrüder Weiss tim Sa preko 4.650 zaposlenih, 158 sopstvenih pogona i godišnjim prihodom od preko jedne milijarde evra (2011.) preduzeće Gebrüder Weiss spada u vodeća transportna i logistička pre-duzeća u Evropi. Pod krovom Gebrüder Weiss Holding AG, sa sedištem u Lauterahu (Forarlberg) preduzeće je pored svojih glavnih oblasti poslovanja drumskog transporta, vazdušnog i pomorskog transporta robe, kao i logistike, okupila i niz viso-ko specijalizovanih industrijskih rešenja i ćerki-firmi – među njima i logistički konsalting x|vise, tectraxx (specijalisti za visokotehnološka preduzeća), inet-logistics (softverska reše-nja za upravljanje transportom TMS), Railcargo (železnički transport) i servis za dostavu paketa Gebrüder Weiss, suvla-snik austrijskom DPD sistema za direktnu distribuciju paketa. Ovakvo koncentrisanje delatnosti omogućava koncernu da brzo i fleksibilno reaguje na potrebe klijenata. Zbog velikog broja ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera ovo porodično preduzeće, čija istorija seže u prošlost više od 500 godina, i danas se smatra predvodnikom na području održivog razvoja.

Nadzorni odbor Peter Klojber, Volfram zenger-Vajs, Hajnc zenger-Vajs i CEO Volfgang Nisner.

www.ewon.biz

eWON sa sedištem u Belgiji, predstavlja inovatinog proizvođača opreme za industrijskopovezivanje opreme putem interneta. Tokom proteklih 10 godina, eWON je postaosvetski lider u oblasti inteligentnih rutera za daljinski pristup PLC-ima i automatizovanimsistemima putem interneta. Stručnost, znanje, kvalitet i inovativnost su neke od stvari pokojima se eWON izdvaja na globalnom tržištu.

Kompatibilnost sa različitim proizvođačima PLC-aeWON linija proizvoda je u potpunosti kompatibilna sa svetski renomiranim proizvođačimaPLC-a (Siemens, Rockwell Automation, Omron, Schneider, Vipa, Mitsubishi, Hitachi)i brojnim PLC protokolima (Modbus TCP - RTU, XIP - Unitelway, Ethernet/IP - DF1,FINS TCP - FINS Hostlink, ISOTCP - Profibus/MPI/PPI).

Jednostavno podešavanjeUz pomoć tzv.”Wizard” podešavanje VPN/internet konekcije postaje krajnjejednostavno: nema potrebe za posebnim podešavanjem incoming portova, firewall-a,fiksnom IP adresom i standardnim SIM karticama za GPRS/3G.

AlarmiranjePodesite eWON da prati promenljive PLC-a kroz serijski ili Ethernet port. eWON potvrđuje i aktivira više radnji prilikom svakog alarma (SMS, Email, FTP put,SNMP trap).

ArhiviranjeZa potrebe analize i dalje obrade (historical logging), analize skorašnjeg trenda (real-timelogging), eWON omogućava skladištenje do 130.000 unosa u svoju internu datoteku.

Web HMI mogućnostieWON omogućava ekonomičan HMI, kojem je moguće pristupiti iz bilo koje tačkena svetu upotrebom standardnih WEB browser-a.

ProgramiranjeIskoristite jednostavnost i svestranost eWON-a, upotrebom BASIC skrip jezika.Za napredne korisnike eWON je moguće programirati i u JAVA.

Talk2MJednostavan, bezbedan, pristup vašem PLC puteminterneta

- Jednostavna instalacija i upotreba.- Efikasnost i pouzdanost.- Pristup putem broadband (LAN/ADSL) ili mobilnog (GPRS/3G) interneta.

viewON 2Web HMI editor za eWON

viewON 2 vam omogućava da samikreirate animirana Web HMI okruženja,bez posebnog programerskog umeća.

eVCOMVirtualni serijski portovi sa eWON

eVCOM predstavlja moćnukomponentu koja vam omogućavakreiranje i poputno upravljanje nadvirtualnim serijskim portovima.Uz eWON proizvode i eVCOM softver,u mogućnosti ste da ostvarite daljinskipristup ka bilo kom uređaju ili PLC-ukoji koristi sopstveni serijski protokol.

Endian-for-eWONCentralni VPN server za eWONEndian-for-eWON predstavlja VPN server za sve eWON modulesa ugrađenim VPN-om. Dva proizvoda:Endian-for-eWON25 i Endian-for-eWON100 omogućavajuod 25 do100 stalnih VPN konekcija.Oba uređaja su osmišljenaza jednostavnu primenu i upotrebu putem ugrađenog Webkorisničkog interfejsa. Podešavanja unutar eWON-aomogućavaju upotrebu klasičnog SCADA softvera za nadzori upravljanje nad vašom aplikacijom.

Dodatna oprema i sofveruz eWON liniju proizvoda

eWON linija proizvoda:

- Industrijski VPN ruter- Industrijski VPN LAN ruter- Industrijski VPN ADSL ruter- Serial-to-Ethernet Gateway- industrijski M2m Gateway

eWON x101CD

eWON x101CD

eWON x101CD

eWON x101CDeWON x101CD

KorisnikSCADA

Endian-for-eWONVPN Server

®system d.o.o

Ovlašćeni distributer za SrbijuURAM system d.o.o21412 GložanTel: 021-788-569, Fax: 021-788-584

www.uram.co.rs

U današnje vreme potreba za navodnjavanjem je neophodna za postizanje uspeha u

savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Uram System vam predstavlja tehnologiju i izradu sistema za navodnjavanje na jednom od više realizovanih projekata u Srbiji.

Sistem za navodnjavanje - “Dijamant Agrar” Mihajlovo i Planta

Projekat sistema za navodnjavanje imao je za cilj modernizaciju i automatizaciju postojećeg sistema primenom savremenih teh-ničkih rešenja. Projektom na prvoj lokaciji u Mihajlovu i drugoj lokaciji u Futogu je obuhvaćena:• Izrada izvođačkog projekta za pumpnu stanicu za navodnjava-

nje. Sistem u Mihajlovu se sastoji od tri frekventno regulisane pumpe koje su namenjene distribuciji vode. Cevi DN200 vode od kanala do centar pivota na ukupno 5 lokacija na kojima je montiran ventil, elektromagnetni merač protoka, kontinualni davač pritiska, PLC, SMS reporter, GPRS ruter...

• Na drugoj lokaciji na poljoprivrednom dobru ’’Planta’’ u Futo-gu, osposobljene su tri pumpne stanice, jedna za dopremanje vode iz kanala Dunav-Tisa-Dunav u interni kanal (upravljanje pumpama pomoću dva softstartera 2x45kW “VONSCH”). Preostale dve pumpne stanice koriste se za dalju distribuci-ju vode (četiri pumpe). Na cevovodima DN 500 su ugrađeni clamp on ultrazvučni merači protoka.

Realizacija sistema je obuhvatila:• Izrada i ugradnja razvodnih ormana automatike i frekventno

regulisanog elektromotornog pogona za sedam frekventnih regulatora snage 132kW, proizvođača “VONSCH” (Slovačka).

• Izada PLC softvera za upravljanje sistemom i aplikativnog SCA-DA sistema za daljinski nadzor i upravljanje.

• Upravljanje radom pumpi i održavanje konstantnog pritiska na sistemima za zalivanje reguliše PLC kontroler V130 proizvođa-ča “Unitronics”, koji se odlikuje odličnim odnosom cena-kvali-tet i predstavlja pravi izbor za aplikacije ovog tipa.

• Daljinski nadzor pumpnih stanica i centar pivota realizovan je upotrebom SCADA sistema, koji se nalazi u komandnom cen-tru gde se vrši vizualizacija rada sistema i grafički prikaz stanja sistema kao i arhiviranje digitalnih i analognih signala (alarmi, nivoi, pritisak, protok).

• Komunikacija se ostvaruje uz pomoć GPRS sistema, upotre-bom GSM/GPRS rutera.

OPIS RADA SISTEMA:Operater na crpnoj stanici zadaje lokalno željenu vrednost radnog pritiska (preko operaterskog panela na vratima RO automatike u crpnoj stanici) ili daljinski sa SCADA sistema u kontrolnom centru.Takođe, preko izbornih prekidača na vratima određuje koliko fre-kventnih regulatora, odnosno pumpi želi da bude u pogonu (1, 2 ili sve tri).Sledeće što operater treba da uradi jeste izbor vodeće („master“) pumpe. Ostale dve imaju funkciju prateće („slave“) . To znači da će pretežno u pogonu biti „master“ pumpa a ostale pumpe (ako su selektovane da učestvuju u pogonu) će automatski da se uključuju (ili isključuju), kako bi se održala željena vrednost pritiska u sistemu, bez obzira na potrošnju vode, tj. nezavisno od toga koliko mašina za navodnjavanje je trenutno u pogonu.

Sistemi za navodnjavanje - investicija za budućnost

predstavljamo


predstavljamo UraM systeM

Pojasnićemo, ako „master“ pumpa ne može sama da zadovolji trenutne potrebe za vodom ona poziva sledeću („slave“) pumpu da bi pomogla u održavanju željenog pritiska. U slučaju da ni dve pumpe nisu dovoljne, poziva se i treća („slave“) pumpa.Merenje ukupnog protoka vrši se na sabirnom cevovodu preko ultrazvučnog merača protoka. Pritisak na sabirnom cevovodu meri se analognim davačem pritiska.Merenje protoka na pojedinim mašinama za zalivanje vrši se elek-tromagnetnim meračima protoka, a pritisak se meri analognim davačima pritiska. Zaštita pumpi od rada na suvo je izvedena pre-ko senzora prisustva vode („vibro viljuške“) na ulaznom cevovodu (u visini vrha pumpe). Zaštita od previsokog pritiska izvedena je tlačnim sklopkama. Sve relevantne informacije o stanju sistema (pritisci, protoci, informacije o kvarovima...) vide se lokalno na operaterskom panelu PLC-a, a i u kontrolnom centru na SCADA-i (monitoring je ostvaren preko GPRS komunikacije).

Na displeju frekventnih regulatora očitavaju se sledeće informa-cije (četiri podatka istovremeno):• frekvencija motora pumpe• struja motora pumpe• broj radnih sati pumpe• temperatura invertora.

Ostale informacije (koje je moguće prikazati na displeju) su servi-sne informacije namenjene za ovlašćena lica (servisere).

Realizacijom ovakvog sistema omogućen je:• Automatski rad sistema i održavanje željenog pritiska u siste-

mu, bez obzira na potrošnju vode zalivnih sistema.• Daljinski nadzor rada sistema• Daljinsko očitavanje i arhiviranje svih relevantnih podataka

za navodnjavanje (pritisak, protoci pojedinih mašina-zalivnih sistema,...)

• Komfor u rukovanju i pouzdanost u radu sistema• Tačno doziranje vode po pojedinim parcelama zavisno od

gajene kulture.

Osim opisanog sistema sličan sistem je realizovan za navodnja-vanje voćnjaka ’’DELTA AGRAR’’ u Čelarevu, kao i više sistema za vodosnabdevanje: ’’Carlsberg Srbija’’ d.o.o., Crpna stanica ’’OROM’’, Crpna stanica Kula,...

Uram System uvek nudi najbolje rešenje za vas.

za više informacija kontaktirajte nas na:Tel: 021/788-584 021/788-569e-mail: [email protected] [email protected]

predstavljamo


predstavljamo UraM systeM

Voda je dragocenost. Čuvati pitku vodu - glasi moto u vremenu kada cena vode u

svetu raste, a mnogi oskudevaju. Sistemi za iskorišćavanje kišnice GRAF su rešenje sa kojim možete smanjiti potrošnju pitke vode za 50%. Uzrok tome je da je priprema pitke vode kao i odstranjivanje otpadnih voda sve veći trošak. U vremenu sve većeg zagađenja, teško i skupo je održavati čistoću i kvalitet vode za piće.

Prečišćavanje otpadnih voda je veliki problem kod nas i u svetu, zbog uticaja kako na prirodu, podzemne vode, a samim tim i na zdravlje ljudi. Domaća firma

”ARMEX”d.o.o., u saradnji sa nemačkom firmom GRAF, koja već više od 40 godina razvija i proizvodi visoko kvalitetne proizvode od plastičnih masa, nudi širok asortiman bioloških uređaja za prečišćavanje otpadnih voda.

Na osnovu iskustva dobijenog iz 100 000 instaliranih uređaja za iskorišćavanje kišnice i prečišćavanje otpadnih voda, mi Vam

možemo ponuditi delotvorne i kvalitetne proizvode, po povolj-nim cenama. U našem programu se nalazi više uređaja za biološ-ko prečišćavanje otpadnih voda. Vlasnik i direktor firme ARMEX, gospodin Đorđe Letić nas uvodi u priču o temi koja u Srbiji još uvek predstavlja tabu, tačnije rečeno, u našoj zemlji prečišćava se samo 15-20% otpadnih voda.

Prečišćena otpadna voda se može koristiti za navodnjavanje travnatih površina, vinove loze i dr. Takođe, u ARMEX-u postoje i uređaji za prečišćavanje otpadnih voda u prehrambenoj industriji (mlekare, mesare i pogoni za preradu ribe), za koje proizvođač Graf poseduje reference po celoj Evropi.

Svi naši uklopivi rezervoari postavljaju se na peščanu posteljicu i nije potrebno iznad njih raditi armirano-betonsku ploču, tj. kon-struisani su da se iznad njih mogu napraviti parking mesta za automobile i laka dostavna vozila , što u krajnjem iznosu pojefti-njuje ugradnju. Konstrukcija rezervoara omogućava im izuzetnu otpornost na podzemne vode, bez dodatnih građevinskih radova.

U našem programu nalaze se još i rezervoari za kišnicu, kao i upojni blokovi, koji se koriste u svetu za prihvatanje vode sa veli-kih asfaltnih i krovnih površina, gde nije rešen odvod atmosferske vode. Delatnost kojom se Armex d.o.o. bavi kao proizvođač, uvo-znik i trgovac, su vodovodni i kanalizacioni elementi za spoljni vodovod, po svim važećim standardima za koje posedujemo pra-teću dokumentaciju za kvalitet.

Prečišćavanje vode na čist biološki način

Za više informacija:ARMeX d.o.o.Novi Sad, Partizanska 53Tel/Fax: 021/65 31 930 021/633 49 98 021/633 70 77e-mail: [email protected] www.armex.rs

predstavljamo


predstavljamoarMex d.o.o. novi sad

Zahtevi javnosti za površinskim decentraliziranim zadrža-vanjem ili upuštanjem kišnice su sve veći - radi sve češćih pojava katastrofalnih poplava. Armex d.o.o. nudi najbolja rešenja za ekološko i smisleno postupanje s kišnicom i pre-čišćenom otpadnom vodom.

robotika


robotika

Robot antropomorfne konfiguracije Kod većine robotskih konfiguraci-ja, pa i kod ove, prvi stepen slobode (računato od podloge) je rotacioni i osa prvog zgloba je vertikalna. Ovaj zglob obezbeđuje rotaciju komplet-nog robota oko vertikalne ose. Ose drugog i trećeg zgloba su međusobno paralelne,horizontalne i upravne na osu prvog zgloba. Kretanjem drugog i trećeg zgloba obezbeđuje se da se vrh minimalne konfiguracije pozicio-nira u proizvoljnu tačku u vertikalnoj ravni, koja sadrži osu prvog zgloba. Skica kinematske strukture i fotografija robota antropomorfne konfiguracije su

prikazane na slikama. Mehanička struktura robota antropomor-fne konfiguracije podeseća na strukturu ruke čoveka, pa se sto-ga za drugi segment minimalne konfiguracije često koristi naziv nadlaktica, a za treći podlaktica. Osnovna karakteristika robota antropomorfne konfiguracije je da može da pređe iznad prepreke koja mu se nađe na putu. Ako pogledamo kinematsku šemu ove konfiguracije, jasno je da se pokretanjem npr. trećeg zgloba utiče na intenzitet momenta oko ose drugog zgloba, čak i u slučaju da se ovaj zglob ne pomera. Ovaj uticaj se naziva sprezanje. Stoga se kaže da, ukoliko kretanje jednog zgloba utiče značajno na pogon-ske momente (ili pogonske sile, ukoliko su zglobovi translatorni) drugih zglobova, posmatrana konfiguracija ima značajno spreza-nje među zglobovima. Roboti antropomorfne konfiguracije su karakteristični po tome što imaju veliko sprezanje među zglobo-vima.

Robot sferne (polarne) konfiguracije I kod sferne konfiguracije osa prvog zgloba je usmerena verti-kalno naviše, dok je osa drugog horizontalna i upravna na osu prvog zgloba. Treći zglob je translatorni. Prema tome, kod sferne konfiguracije, vrsta i raspored prva dva zgloba su istovetni kao kod antropomorfne. Kao i ranije, drugi i treći zglob omogućava-ju pozicioniranje vrha minimalne konfiguracije u bilo kojoj tački vertikalne ravni, dok se rotacijom vertikalne ravni oko ose prvog zgloba vrh robota može pozicionirati bilo gde u okviru radnog prostora. Ova konfiguracija je nazvana sfernom po obliku rad-nog prostora koji predstavlja deo sfere, a polarnom - obzirom da ugao rotacije drugog zgloba i izduženje trećeg zgloba, odgovaraju polarnim koordinatama. Treba primetiti da, pošto je treći zglob translatoran, prilaz radnom mestu treba da bude bez prepreka, obzirom da ih robot ove konfiguracije ne može zaobići.

Robot cilindrične konfiguracije Minimalna konfiguracija robota cilindrične konfiguracije ima jedan rotacioni i dva translatorna zgloba. I kod ove, kao i kod prethodnih konfiguracija, prvi segment predstavlja obrtni stub oko vertikalne ose, pa je prvi zglob rotacioni i postavljen na isti način kao i u pret-hodnim konfiguracijama. Drugi i treći zglob su translatorni (line-arni). Osa drugog zgloba je vertikalna, a to znači da se njegovim kretanjem vrši podizanje, odnosno spuštanje kompletne struktu-re koja se nalazi dalje od zgloba, prema vrhu robota. Osa trećeg zgloba je horizontalna, tako da se njegovim pokretanjem vrši pri-micanje, odnosno odmicanje hvataljke u odnosu na vertikalni stub robota. Ova konfiguracija se naziva cilindričnom, prema obliku rad-nog prostora koji predstavlja deo cilindra. Roboti ove konfiguracije imaju veoma malo sprezanje među zglobovima.

Robot scara konfiguracije Roboti SCARA konfiguracije (engl. Selective Compliance Assembly Robot Arm), imaju dva rotaciona i jedan translatorni zglob. Dva međusobno paralelna rotaciona zgloba, sa vertikalnim osama obr-tanja, postavljeni su na stubnu osnovu tako da se oba segmenta kreću u horizontalnoj ravni. Na kraju drugog segmenta se nalazi translatorni zglob, čija osa je takođe vertikalna. Zglob hvataljke ima najčešće samo jedan stepen slobode i to obrtanje oko vertikalne ose. Prema tome, roboti SCARA konfiguracije uobičajeno imaju samo četiri stepena slobode. Kretanjem rotacionih zglobova se vrši pozicioniranje translatornog zgloba u željenu tačku horizontalne ravni, a zatim se spuštanjem translatornog zgloba dovodi hvataljka do željenog položaja u okviru radnog prostora. SCARA konfiguracija ima veoma malo sprezanje među zglobovima, obzirom da gravita-ciono opterećenje u potpunosti prima sama mehanička struktura rotacionih zglobova. Roboti SCARA konfiguracije su po prvi put realizovani u Japanu 1972. godine, i uglavnom su namenjeni za realizaciju montažnih zadataka. Odlikuju se velikom tačnošću pozi-cioniranja i brzinom rada, kao i relativno velikom nosivošću. Najveći nedostatak SCARA robota potiče od njegove konstrukcije - postav-ljen je visoko i zauzima veliki deo prostora iznad prostora u kome se obavljaju radni zadaci, tako da taj prostor mora da bude slobodan.

Robot Dekartove (pravougle) konfiguracije Minimalnu konfiguraciju kod ovih robota, čine tri translatorna zglo-ba, čije su ose paralelne osama Dekartovog pravouglog koordinat-nog sistema. Odatle potiče i naziv ovakve konfiguracije (može se sresti još nekoliko naziva: pravougla, kartezijanska (engl. Cartesian) ili portalna (engl. gantry) konfiguracija, ukoliko se robot postavi na postolje kojim se nadnosi nad radni proctor, kojem pristupa odozgo). Obzirom na vrstu i raspored zglobova, kod robota ove konfiguracije jasan je doprinos kretanja u svakom od zglobova kretanju hvataljke, čime je programiranje, pa čak i ručno vođenje znatno olakšano. Rad-

U literaturi se mogu pronaći razni načini sistematizacije industrijskih manipulacionih robota. Veoma često su kriterijumi koji se koriste bazirani na njihovim tehničkim karakteristikama i

važe u potpunosti samo u određenom vremenskom periodu. Ovde je usvojena podela koja se bazira na tipu mehaničke strukture minimalne konfiguracije robota, obzirom da to predstavlja jednu od veoma važnih karakteristika, a koja je relativno nepromenljiva tokom vremena. U daljem tekstu biće prikazane osnovne konfiguracije industrijskih robota.

INduSTRIjSKI ROBOTI

robotikarobotikani prostor predstavlja parallelepiped, čije dimenzije zavise od opsega kretanja svakog zgloba. Roboti ove konfiguracije imaju veoma malo sprezanje među zglobovima. Radi smanjenja zauzetog prostora u pogonu, roboti ovakve konfiguracije se veoma često postavljaju na postolje, kojim se izdižu iznad radne mašine (portalni ili gantry robot). Naravno, u ovakvim slučajevima pristup radnom prostoru radne mašine mora biti slobodan odozgo. Dimenzije postolja mogu biti takve da robot može da opslužuje i po nekoliko mašina.

Paralelni roboti Sve dosada opisane konfiguracije su imale osnovnu formu kine-matskog lanca, a samo su se razlikovale vrsta i dispozicija zglobova. Paralelni roboti se u tom smislu konstrukciono suštinski razlikuju, ali smatramo da je potrebno da ih ovde pomenemo. Oni pred-stavljaju dve platforme (u nominalnom položaju ove platforme su paralelne), koje su povezane segmentima promenljive dužine. Jedna platforma se smatra bazom ili osnovom (gornja platforma), a druga je radna, čijim položajem i orijentacijom se upravlja i na njoj se nalazi hvataljka. Promenom rastojanja između odgovara-jućih zglobova na baznoj i radnoj platform, menja se položaj i ori-jentacija radne platforme na koju se postavlja hvataljka ili alat koji robot nosi. Promena rastojanja između zglobova na baznoj i radnoj platformi se može realizovati ili segmentima promenljive dužine (teleskopski segmenti sa translatornim zglobovima) ili kao dvo-segmentnim elementima sa rotacionim zglobovima. Roboti ove konfiguracije se odlikuju izuzetnom agilnošću (brzinom kretanja pri prelasku iz jednog položaja u drugi), velikom krutošću držanja položaja i relativno malom masom u odnosu na nosivost, obzirom da svaki segment (ruka) nosi samo jednu trećinu opterećenja, za razliku od robota tipa kinematskog lanca, gde svaki segment trpi celokupno opterećenje.

Tekst je preuzet iz knjige predmeta Industrijska robotika, stu-dijskog programa Mehatronika, sa Fakulteta Tehničkih Nauka u Novom Sadu. Dalja objašnjenja pojmova korišćenih u ovom tekstu možete naći u pomenutoj knjizi. Stranica je realizovana u saradnji sa medijskim partnerom našeg časopisa, a to je web stranica www.automatika.rs.

Vodeći Inženjerski portal na Balkanue-mail: [email protected]: +381 63 402 426www.automatika.rs

Kompanija „GATES“ d.o.o. osnovana je 1992. godine. U svom dvo-decenijskom poslovanju stekla je obimnu referentnu listu, a jedan od glavnih razloga zbog kojih se lista naših komiteneta širi je poslovna filozofija pomoću koje je naša kompanija prepoznatljiva i uspešno posluje na tržištu dvadeset godina. Neprestano usavršavanje zanat-skih veština naših zaposlenih i njihova edukacija na međunarodnim seminarima u domenu elektronike, ekspeditivnost, dvanaestočasovna dostupnost našim klijentima, međunarodni standardi proizvodnje i ugradnje, profesionalni menadzment, pouzdanost u pružanju usluga

- samo su neki od razloga zbog kojih smo visoko kotirani u zemlji i regionu u sferi automatizacije i proizvodnje segmentnih industrijskih i garažnih vrata.

Kompanija „GATES“ d.o.o. se nalazi na adresi Tršćanska br. 21 u Zemunu. Kancelarije su smeštene u zgradi fabrike satova „Insa“, dok je proizvodni pogon organizovan na površini od 2.300 m2 sa najsavre-menijom opremom i mašinama za proizvodnju.

Kompanija „GATES“ d.o.o. se bavi proizvodnjom i ugradnjom:• Segmentnih industrijskih i garažnih vrata

(napravljenih od kompaktnih „sendvič“ panela sa toplotnom i zvučnom izolacijom)

• Konzolnih kliznih kapijaKao i automatizacijom:• kliznih i zaokretnih kapija,• sistema za zatvaranje prostora, automatskim

parking rampama i automatskim stubićima, • protokolizacijom (prolaza i parking mesta),

parking sistemima,• senzorskim automatskim vratima za ulaz u

poslovne objekte, banke, tržne centre i markete.

Na sve navedene proizvode naša kompanija daje garanciju. Posedu-jemo veliki lager rezervnih delova svih proizvodnih i konstrukcionih komponenti. Razlog tome je ekspeditivno obavljanje servisa naših proizvoda. Dostupnost servisne službe – prijave servisa je 24h – 7 dana u nedelji.

Organizacioni tim kompanije „GATES“ d.o.o. realizuje planove širenja naše distributivne mreže u Srbiji. Svojim budućim saradnicima obezbeđujemo potpunu logističku podršku u domenu edukacije radnog kadra (menadžmenta, montera, instalatera), marketinga, snadbevanja kompletne palete proizvoda našeg i stranog programa, transporta, itd. Pored navedenog, našim budućim partnerima smo dostupni sedam dana u nedelji, u cilju uspostavljanja profesionalnog partnerskog odnosa i pružanja što kvalitetnijih usluga našim budućim poslovnim partnerima.

inVIEW Standard Za rezolucije ekrana 1280 x 700 px koju podržavaju laptop računari, desktop računari , TV monitori u funkciji monitora sa HD ready rezolucijom . inVIEW standard omogućava potpuno praćenje i kontrolu procesa, izvršavanje komandi, pregled trendova, pregled liste alarma, potvrđivanje alarma...

Client opcije

inVIEW MobilePrilagođen rezoluciji 480 x 800 px, namenjen standardnim pametnim telefonima. Omogućava klijentu praćenje procesnih podataka putem ekrana optimizovanih za prikaz na uređajima manje rezolucije.

inVIEW HD Prilagođen prikazu na HD uređajima koji imaju rezoluciju 1920 x 1080 px. inVIEW omogućava samo praćenje procesa bez mogućnosti kontrole. inVIEW HD čini jedan ekran u kojem se moguće kombinovati podatke koji su stalno prisutni na ekranu, procesne ekrane koji se smenjuju (po principu slide show-a) i alarmne liste.

Indas d.o.o. SRB- 21000 Novi Sad, Heroja Pinkija 95,Tel: (+381) 21 480 4800, Fax: (+381) 21 480 4808, E-mail: [email protected], www.indas.rs

nove tehnologije


nove tehnologije

Iako Near Field Communication (NFC) tehnologija nije novina u tehnološkom smislu, ona predstavlja tehnologiju novog doba, a njen pravi potencijal se tek otkriva. NFC olak-šava život svojim korisnicima, tako što im omogućuje lakše

i jednostavnije transakcije, razmenu digitalnog sadržaja i povezi-vanje elektronskih naprava – praktično, bez dodira. „Near Field“ tehnologija predstavlja tehnologiju kratkog dometa, od dodira do udaljenosti od nekoliko centimetara. NFC je interoperabilna, otvorena i prilagodljiva najširem spektru korisnika. Ova tehnolo-gija garantuje bezbedne aplikacije i podržana je od strane svetski poznatih proizvođača potrošačke elektronike, mobilnih uređaja, poluprovodnika, kao i od strane mrežnih operatera, programera, uslužnih kompanija i finansijskih institucija.NFC predstavlja skup standarda za smartphones i slične aparate za uspostavljanje radio - komunikacije između njih i to samo pri-bližavajući jednu drugoj, na ne više od par centimetara. Postojeće i očekivane primene uključuju beskontaktne transakcije, razmenu podataka i pojednostavljeno podešavanje složenijih komunikaci-ja, kao što je Wi-Fi. Moguća je i komunikacija između NFC apara-ta i NFC čipa, nazvanog „tag“. NFC se zasniva na RFID sistemima, omogućavajući dvosmernu komunikaciju između krajnjih tačaka, dok su sistemi poput beskontaktnih smart kartica (kod nas je to Bus Plus), omogućavali samo jednosmernu. Pošto NFC „tagovi“ mogu da budu čitani od strane NFC uređaja, ova dvosmerna teh-nologija može da zameni ranije jednosmerne aplikacije.

Standardi NFC-a se odnose na komu-nikacione protokole i razmenu poda-taka, a zasnovani su na postojećim standardima za radio-frekvencijsku identifikaciju (RFID), uključujući ISO/IEC 14443 i FeliCa. Standardi uključu-ju ISO/IEC 18092[4] i ključne standar-de definisane od strane NFC foruma, osnovanog 2004. godine od strane

Nokia-e, Philips-a i Sony-a. Forum sada ima 150 članova i promo-više NFC tehnologiju i potvrđuje usaglašenost uređaja.

Dakle, NFC je skup bežičnih tehnologija kratkog dometa. Zahteva razdaljinu od 4cm ili manje. NFC radi u okviru globalno raspoloži-vih frekvencija od 13,56MHz sa ISO/IEC 18000-3 interfejsom i sa brzinom prenosa podataka u rasponu od 106kbit/s do 424kbit/s (106, 212 ili 424 kbit/s). Kao i kod tehnologije smart kartica, near-field komunikacija koristi magnetnu indukciju između dve antene locirane tako, da se svaka nalazi u polju one druge, efektivno for-mirajući „air-core“ transformator. NFC podrazumeva postojanje uređaja inicijatora i uređaja targe-ta. Recimo, da bi se realizovalo NFC plaćanje, potreban je telefon koji podržava NFC tehnologiju sa odgovarajućom aplikaci-jom, terminal za bezkontaktno plaćanje (sličan terminalu za klasične platne kartice) i NFC server, koji obrađuje sve zahteve. Stavljanje softvera za NFC u telefon je moguće putem posebne micro SD kartice ili kroz saradnju sa mobilnim operaterom i SIM karticom.

U susret Sajmu tehnike, časopis Industrija donosi novosti koje

sve više ulaze u svakodnevni život. O upotrebi i zaštiti od zloupotrebe najbolje je da imamo tačne podatke, pa da tako odlučimo u kojoj meri ćemo ih i koristiti.

Near Field Communication (NFC) – tehnologija novog doba

nove tehnologije


nove tehnologijePostoje dva načina NFC komunikacije među uređajima:Pasivni način komunikacije – Uređaj inicijator obezbeđuje osnovno polje, a target uređaj odgovara menjajući to postojeće polje. Target uređaj može da vuče energiju potrebnu za svoj rad iz elektromagnetnog polja inicijatora. Dakle, inicijator aktivno generiše RF polje, koje može da napaja pasivnu metu. Ovo omo-gućava da NFC targeti imaju jednostavne forme, koje ne zahte-vaju baterije (kao tagovi, nalepnice, privesci, kartice). NFC tagovi sadrže podatke i oznake koje su samo za čitanje, ali mogu biti promenjeni (rewriteable). Oni mogu biti prilagođeno kodirani (custom-encoded) od strane njihovih proizvođača. Tagovi mogu bezbedno čuvati lične podatke, kao što je to urađeno sa podaci-ma na debitnim i kreditnim karticama, podacima loyalty progra-ma, PIN-ovima i raznim drugim. Tagovi trenutno nude 96 - 4096 bajtova memorije. Postoje četiri tipa tagova, definisana od strane NFC Foruma, koji omogućavaju različite komunikacione brzine i mogućnosti u smislu konfigurisanja, memorije, bezbednosti itd.Aktivni način komunikacije - Oba uređaja, i inicijator i meta, komuniciraju generišući svoje polje. Svaki od njih deaktivira svoje RF polje, dok čeka na podatke. Pri aktivnom načinu komunikacije, obično oba uređaja imaju sopstvena napajanja.Tehnologija NFC-a ne obezbeđuje sigurnu komunikaciju sama po sebi, tako da mora biti kombinovana sa multi-kriptografskim pro-tokolima, radi uspostavljanja bezbednih kanala za prenos poda-taka. NFC tehnologija koristi dva različita načina kodiranja pri prenosu podataka. Ako aktivni uređaj prenosi podatke brzinom od 106 kbit/s, koristi se modifikovani Milerov kod sa 100% modu-lacije. U svim drugim slučajevima se koristi Mančester kodiranje sa modulacijom od 10%.S obzirom da su uređaji koji podržavaju NFC tehnologiju sposobni da primaju i šalju podatke istovremeno, oni mogu da proverava-ju kako ne bi došlo do potencijalnih kolizija, ako se frekvencija primljenog signala ne podudara sa frekvencijom transmitovanog signala.

Šta sve ovo znači za krajnjeg korisnika?NFC tehnologija dopunjuje mnoge popularne bežične tehno-logije na nivou potrošača. Ona može da bude kompatibilna sa postojećom infrastrukturom beskontaktnih kartica i omogućava korisniku da koristi jedan uređaj u različitim sistemima.Proizvođači mobilnih uređaja od nedavno sve više kreću ka implementaciji NFC čipova u svojim uređajima. Azijske i evrop-ske zemlje počinju da razvijaju infrastrukturu koja podržava NFC i

očekuje se da će kroz dve godine ona biti široko rasprostranjena. Nokia je jedna od prvih ponudila čipove NFC tehnologije, kod modela 3220, 5140, 6131 i 6216. Oni igraju ulogu pametnih kar-tica za javni prevoz ili za mobilno bankarstvo ili jednostavno služe kao elektronski ključ.

Korišćenje NFC tehnologije je još uvek u ozbiljnom riziku, zbog bezbednosti veza sa finansijskim sistemima. Najveći rizik pred-stavlja mogućnost krađe podataka od strane zlonamernog sof-tvera, koji može da zarazi milione mobilnih uređaja. Zbog toga kompanije kao Mastercard i Visa razvijaju aplikacije za NFC platne sisteme, čiji je glavni zadatak obezbeđivanje maksimalne sigur-nosti enkripcijom podataka raznim protokolima autentifikacije.Na principu NFC tehnologije radi i nedavno predstavljena Google-ova inovacija Google Wallet. Ovaj e-novčanik omogućuje pla-ćanje učitavanjem kreditne kartice u aplikaciju, a zatim telefon opremljen NFC-om preko posebnog čitača, omogućuje kupovinu. Podrška za NFC ugrađena je u Android 2.3 platformu, ali je za korištenje ove inovacije neophodan i određeni hardver. Google Wallet je za sada dostupan samo američkim korisnicima mobil-nog operatera Sprint, i to onima koji koriste Googleov Nexus S 4G mobitel i Citi MasterCard ili Visa karticu. Google predviđa da će do 2015. Godine 50% svih smartphones-a podržavati NFC, a Google Wallet aplikacija će uvek biti besplatna.Kad NFC tehnologiju možemo da očekujemo u Srbiji? Da li će nepoverljivi korisnici prihvatiti nove NFC servise? Na nama je da vidimo, probamo, procenimo, i na kraju prihvatimo ili odbacimo.

Iz SVOG PROGRAMA PREPORUčUJE SlEDEćE PROIzVODE I REŠENJA:

• FIlTERI I FIlTERSKI ElEMENTI

• FIlTERSKI SISTEMI (STACIONARNE I MOBIlNE)

• PROCESNI FIlTERSKI SISTEMI

• SISTEMI zA HlAĐENJE FlUIDA

• AKUMUlATORI PRITISKA I AKUMUlATORSKE STANICE

• HIDRAUlIčKI AGREGATI

• KOMPAKTNI HIDRAUlIčKI ElEMENTI

• SENzORI I ElEKTRONSKE KOMPONENTE zA MONITORING STANJA FlUIDA

• DODATNU OPREMU (lOPTASTE SlAVINE, ŠElNE, POKAzIVAčE STANJA FlUIDA).

Predstavništvo za Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru: PC „Ambasador“ ul. Strahinjića Bana 3/26, Niš tel: + 381 (0) 18 523 293 fax: + 381 (0) 18 258 045

Za sva Vaša pitanja i zahteve na raspolaganju su naši inženjeri prodaje:Aleksandar Veličković, mob: + 381 (0) 60 678 50 88, E-mail: [email protected]

Nikola Petrović, mob: + 381 (0) 60 433 99 90, E-mail: [email protected]

nove tehnologije


nove tehnologije

Gospodine Stefanoviću, kako ste došli na ideju da iz Srbije pokrenete tako ambiciozan, ozbiljan i inovativan projekat, kao sto je proizvodnja elektroautomobila?Svi “znakovi pored puta” na svetskoj sceni su ukazivali da je taj-ming za tako nešto savršen. Transportna industrija se menja, evoluira ako želite, te je tre-nutak za radikalne promene upravo sada. Želje mnogih zemalja da smanje svoju zavisnost od nafte, konstantni rast cene iste, razvijanje tehnologije Litijum jonskih baterija, kao i azijsko eko-nomsko buđenje, naterali su nas da ozbiljno razmotrimo takvu mogućnost. Posle detaljnog israživanja, samo smo prionuli na posao.

Recite nam nešto više o timu koji je uključen u projekat, zatim o ciljanim tržištima, kao i o vašim dosadašnjim partnerima?Timovi ljudi u našem vremenu moraju biti globalni, jer se svi proi-zvodi danas nude globalno. Što više pametnih ljudi iz razlišitih delova sveta i različitih kultura - tim bolje. Automobili u 21. veku moraju biti izuzetno atraktivni, ali sa stilom i ukusom. Takođe, dizajn se prilagođava ciljanoj grupi, na koju je kompanija fokusirana. Naši dizajneri su braća Prado Martins iz Brazila. U pitanju su vrlo talentovani i ambiciozni stručnjaci. Tehnički deo, odnos-no konstrukciju automobila predvodiće Argentinac, gos-podin Serđo Rinland, dugogodišnji konstruktor F1 timova i izuzetno cenjena ličnost u svetu auto-inženjerstva. To je ono što je trenutno najzanimljivije. U bliskoj budućnosti, kada kompanija krene u proizvodnju automobila, angažovace se iskusni strušnjaci za masovni proces proizvodnje automobila. Za sada tim ljudi je mali, iskusan i energičan - baš onakav kakav treba da bude u početku.

Što se tržišta tiče, naše automobile ćemo prvo ponuditi zemlja-ma EU sa visokim dohotkom po domaćinstvu, odnosno visokim HHI. Prve “ciljane zemlje” su Francuska, Engleska, Nemačka, Švajcarska, Italija, Austrija, ali i zemlje kao što su Danska i Izrael, jer pokazuju snažnu želju da smanje svoju potrebu za naftom. Strateški cilj je da se posle “stajanja na noge” u Evropi, koncentrišemo na Aziju, naglašavajući Kinu. Tu vidimo budućnost električnih vozila. Mada, ni SAD ne treba zaboraviti, iako Evropa i Azija ostaju naš prioritet. Partneri idu zajedno ka zacrtanom cilju i moraju da olakšavaju međusobni put do konačnog uspeha. Floskula “svi naši brodovi idu u istom pravcu”, najbolje oslikava partnerski odnos. Naš partner, koji će nas snabdevati baterijama je američki gigant, kompanija A123 Systems.Oni su jedna od najvećih firmi za proizvodnju najnaprednijih Liti-jum Jonskih baterija.Sa elektro motorom i kontrolerom, odnosno pogonskim siste-mom, bićemo snabdevani iz Kanade, od uspešne kompanije, čije ćemo ime takođe naknadno saopštiti. Sa drugom američkom kompanijom dogovoreno je snabdevanje najsavremenijeg softvera za kontrolnu tablu automobila, sof-tvera koji omogućava pristup internetu, što je izuzetno bitno za vozila nove generacije. Klijenti će imati mogućnost da vide koji je najkraći put do njihove destinacije, gde su najprohodniji putevi, kakva su stanja na parkinzima itd. To je novi DNK vozila i ova tehnologija je izuzetno bitna za nas. Nova vozila će komunicirati sa svetom i jedna između drugih. To je zaista pravi napredak. Na kraju, jedna izraelska kompanija sa kojom smo “umreženi”, nudi infrastrukturu za elektro vozila u određenim zemljama, i to je pun pogodak za našu kompaniju.

FARAON električni automobil, vladar koji iz Srbije menja svet!

Da li Srbi mogu da naprave svetski brend i ostvare najveću inovaciju u istoriji auto-industrije? Svetski brend, najveća inovacija, srpski menadžment, sveobuhvatni uspeh!

Ovako bi ukratko trebalo da izgleda budućnost “Faraon Korporacije”, za proizvodnju električnih vozila. To je dovoljno dobar razlog što se časopis “Industrija” susrela sa direktorom i osnivačem

“Faraon Korporacije”, gospodinom Vukom Stefanovićem.

nove tehnologije


nove tehnologije

Šta je vaša korporativna prednost, i šta je vaš USP, odnosno šta je jedinstvena ponuda vaše kompanije?Maksimalno smanjenje mase vozila, uz isti kvalitet bezbednosti, cilj je svake auto kompanije današnjice. Mi smo se odlučili da proizvodimo automobile od kompozitnih materijala i time prvi globalno implementiramo taj proces u fazu masovne proizvodnje. Kompozitni automobili će biti dosta lakši od dosadašnjih, baterije će time imati veći domet, a bezbednost na putu će biti veća.Takođe, sam proces proizvodnje kompozitnih materijala se može iskoristiti kao prednost u odnosu na dosadašnji proces proizvodn-je automobila od čelika, a javnost će biti najveći dobitnik. Osećaj vožnje u vozilima nove generacije biće jedinstven.

Kako planirate da se pozicionirate na tako konkurentnom tržištu, kao što je to tržište automobila?Želimo da stvorimo sliku o sebi kao o izuzetno inovativnoj kom-paniji, koja nudi jedinstven proizvod, koji je prelep, praktičan i dostupan. Takođe, proizvod mora da bude prepoznatljiv i da budi osećaj sigurnosti u umu potrošača. Ali pre svega, moramo da ponudimo nešto što niko do sada nije ponudio. Na taj način možemo da računamo na određeni deo tržišta, dovoljan da se razvijemo u zdravu kompaniju, koja će emitovati svoje akcije na jednoj od svetskih berzi. Krajnji cilj je kompanija organizovana kao što je to “Toyota”, samo električna. Naravno, ovo je bila mala šala.

Koje berze su najprimamljivije za vaš projekat?Prvo Londonska ili Frankfurtska, pa onda Šangajska, koja zaista otvoreno čeka ovakve projekte, mada ne bi čudilo da se kasnije orijentišemo i na NYSE ili NASDAQ. Tu moramo biti dosta fleksi-bilni i mudri, jer je to izuzetno bitan potez za ceo projekat i prvi izlazak na berzu.

Šta je potrebno za uspeh u biznisu?Prvo, drugo i treće - mnogo strpljenja. Takođe, potrebno je i mno-go logike i zdravog razuma ali i ogromna doza energije. Za lidere je neophodna izuzetno razvijena veština komunikacije. Treba naglasiti koliko je bitno da dobro komunicirate na svim nivoima i sa svim stranama uključenim u projekat. Zdrava komunikacija je

garant liderima da će biti upućeni u srž svoje organizacije i samim tim garant da će moguće probleme “uhvatiti” na vreme; pre nego što postanu veliki i ozbiljni. Tu leži ključ menadžmenta na dne-vnom nivou, a u teoriji haosa u kojoj svi živimo, informacija je najbitniji element koji oblikuje red, koji stvaramo iz haosa.

Šta države “domaćini” ovakve industrije mogu da očekuju?Samo pozitivne stvari. Srednja klasa SAD izgrađena je na zapos-lenima u auto-industriji. Da je pravilo ostalo isto, potvrđuju pri-meri kao što su Češka i Slovačka, koje su u poslednjih 20 godina mudrom taktikom privukle najveće svetske proizvođače automo-bila i sada imaju nezaposlenost od neverovatnih 4% . Sve najjače ekonomske sile, Nemačka, SAD i Japan, a sada i zeml-je BRIKSA, razvijaju svoje ekonomije povećanjem pristupa svojih građana transportu. Auto-industrija je bila i ostala možda i najveći pokretač ekonomi-je mnogih zemalja. Razlika između SAD, Japana i Nemačke sa jedne strane, i na pri-mer Indonezije, Meksika i Ukrajine sa druge, nije velika u pogledu broja stanovništva i zaliha prirodnih resursa. Velika razlika je u tome što jedni imaju auto-industriju, a drugi ne. Vrlo jednostavno. Zanimljivo je da Kina pokušava da razvije auto-industriju ali sada sa električnim vozilima. Alfa testiranje je bilo uspešno sa električnim skuterima i kineska država više ne namerava da čeka, već se na svetskoj sceni hitro pozicionira, kao lider u EV industriji.

Sa tim smo završili razgovor sa gospodinom Stefanovićem, koji ima 28 godina, direktorom koji poseduje zavidno znanje o pos-lovnom svetu, kao i veliku ekspertizu u auto-industriji. Izuzetno je zanimljivo da i u našoj zemlji postoje mladi ljudi sa liderskim crtama karaktera, koji su spremni da se takmiče sa velikanima, VW-om, BMW-om, Tojotom i drugima, zadatak na koji se baš i ne odlučuju mnogi.

Drago nam je da vidimo da postoje ljudi koji se ne plaše, a još draže nam je što ti ljudi to rade iz naše zemlje. Kako će svet izgledati sa Faraon automobilima na autoputevima budućnosti, ostaje nam da vidimo. Bićemo strpljivi i sačekaćemo koju godinu. Do tada, držimo im palčeve!

Moderni trenutni lepkovi industrijske proizvodne procese mogu učiniti bržim,

bezbednijim i ekonomičnijim. Oni takođe otvaraju potpuno nove dizajnerske mogućnosti u serijskoj proizvodnji. Za savršene rezultate, Henkel-ov brend Loctite® nudi širok spektar trenutnih lepkova prilagođenih da zadovolje sve specifične potrebe industrijske proizvodnje.Brzi, svestrani i efikasniTrenutni lepkovi, takođe poznati kao cijanoakrilati, su idealni za leplje-nje malih i delova srednje veličine, kako bi se postigao čvrst spoj u serijskoj proizvodnji. Proizvodi se nanose tačkasto ili u obliku kuglica na jedan od delova koji se lepi iz ergonomski dizajnirane boce ili kori-šćenjem ručnog ili automatskog dozirnog uređaja. Za najbolje rezul-tate, površine delova moraju biti čiste i odmašćene. Plastični delovi obično mogu biti procesuirani bez bilo kakve dodatne pripreme povr-šine, ukoliko iste nisu teško zaprljane. Čim se delovi spoje, cijanoa-krilat očvršćava za nekoliko sekundi reagujući sa vlagom na površini delova. Ovo rezultira brzim spajanjem i lepljeni spoj razvija dovoljno snage da dozvoli dalju manipulaciju posle samo 5 do 20 sekundi.Pored ubrzavanja procesa, cijanoakrilati takođe prijanjaju na veoma širok spektar različitih materijala. Mogu se koristiti za lepljenje sličnih ili raznorodnih kombinacija plastike, gume, lateksa, metala, tekstila, drveta ili kartonskih materijala – bez oštećenja materijala bilo hemij-skog ili termalnog. Neki od primera industrijskih aplikacija cijanoakrilata su lepljenje gumenih nogica na ABS kućišta, pričvršćivanje spojnica i prekidača na mobilne elektronske uređaje, i lepljenje fleksibilnih zaptivki na čeli-ku. Štaviše, ova tehnologija lepljenja često može zameniti mehaničke konstrukcije poput ramova koji se koriste za mehaničko fiksiranje termoosetljivih materijala poput pene. Ovo ima za posledicu jed-nostavnija, brža i estetski prihvatljivija rešenja, dok se, u isto vreme, smanjuju proizvodni troškovi tako što se štedi na materijalu.

Višenamenski i specijalizovani proizvodiCijanoakrilati stvaraju spojeve velike čvrstoće sa veoma dobrom otpornošću na starenje i u malim zazorima. Čak i male količine lepka su dovoljne za lepljeni spoj visokih performansi čija snaga je često veća od osnovnog materijala.Biranje pravog proizvoda je od suštinskog značaja kako bi se posti-gli najbolji rezultati. Loctite® stoga korisnicima nudi širok asortiman industrijski dokazanih cijanoakrilata. Moćna rešenja su dostupna čak i za plastike koje se teško lepe kao što su PP, PE, POM, PTFE ili silikoni.Svaka kategorija proizvoda je optimizovana da zadovolji potrebe željene aplikacije. Na primer, elastomer-modifikovani cijanoakrilati iz Loctite®-a poseduju dobru otpornost na udar i koriste se za lepljenje delova zvučnika (slika 1), kućišta punjivih baterija električnih bušili-ca, ili slične aplikacije. Fleksibilni proizvodi mogu pouzdano da izdrže česta uvijanja ili savijanja lepljenih materijala i zato su pogodni za lepljenje plastičnih navlaka na fleksibilnim ramovima naočara za sun-ce ili za lepljenje gumenih profila na vratima frižidera proizvedenih od obojenog metala (slika. 2). Za providne delove koji zahtevaju veoma dobre optičke performanse, cijanoakrilati koji očvršćavaju pomoću UV ili vidljive svetlosti će biti najbolji izbor (slika.3).

Slika 2: za delove izložene konstantnom savijanju, koriste se flek-sibilni cijanoakrilatni lepkovi, koji se mogu koristiti za lepljenje gumenih profila na vrata frižidera i slične aplikacije.

POMeRANje GRANICA u PRIMeNI PROFESIONAlNIH TRENUTNIH (SUPER) lEPKOVA

predstavljamopredstavljamo

Industrija 36 / februar 2012.68

MOdeRNe TeHNOlOGIje lePljeNjA zA INduSTRIjSKe APlIKACIje

Slika 1: Snažan trenutni lepak, ovde korišćen za spajanje delova zvučnika, pokazuje visoku otpornost na udar.

Slika 3: lepkovi koji očvršćavaju pomoću svetlosti prave vidljivu razliku – idealni za lepljenje bezbojnih i transparentnih materija-la za savršen vizuelni efekat.

predstavljamopredstavljamo

Loctite® trenutni lepkovi za industrijske primene već obuhvataju širok spektar različitih

kategorija, kao što su očvršćavanje pomoću svetlosti, nizak nivo cvetanja, otpornost na vibracije i udar, kao i snažne proizvode za fleksibilna lepljenja. Loctite® trenutni lepkovi se takođe intenzivno koriste za spajanje plastika koje se teško lepe, za aplikacije popunjavanja zazora i u medicinskim uređajima. Sada, na tržište su lansirana tri proizvoda sa poboljšanom formulacijom, Loctite® 401, 406 i 454, koji su sposobni da izdrže više radne temperature - do 120 °C.Sva tri proizvoda imaju unapređenu formulaciju i temperaturnu otpornost do 120 °C bez bilo kakvih nepovoljnih efekata na nji-hove ukupne performanse – što znači da su ovi Loctite® trenutni lepkovi pogodni za još veći broj aplikacija. Loctite® 401, 406 i 454 mogu spojiti skoro sve materijale za manje od 5 sekundi. Oni su izuzetno pouzdani i bezbedni za upotrebu – i sada mogu da izdrže više temperature nego ikada pre.Oni se lako mogu integrisati u sve vrste proizvodnih procesa ili koristiti u radionici, neizbežno doprinoseći poboljšanju efikasno-sti i uštedi troškova. Ovi proizvodi su dostupni u različitim viskozi-tetima kako bi odgovarali individualnim korisničkim aplikacijama, a takođe je dostupan i sveobuhvatan asortiman dozirne opreme.

Nova polja primene za dokazane Loctite® trenutne lepkove Nove aplikacije za ovaj unapređen asortiman proizvoda se mogu naći, na primer, u industriji elektronike (lepljenje komponenti instaliranih u generatorima i baterijama), u električnim moto-rima i zvučnicima, mašinama za pranje i sušenje veša, u grejnim elementima i svetlosnoj opremi.

Nove mogućnosti proizvodaLoctite® 401 je višenamenski trenutni lepak. Pogodan je za gumu, plastike i metale kao i za lepljenje poroznih materijala kao što su drvo, papir, pluta ili koža. Takođe je idealan za primenu na glatkim, kiselim podlogama (galvanizovane i hromirane kompo-nente). Za manje od 5 sekundi, ovaj transparentan lepak postiže svoju inicijalnu čvrstoću vezivanja, omogućavajući trajno spaja-nje i osiguravanje delova.

Nudeći slične unapređene formulacije, novi trenutni lepkovi Loctite® 406 i Loctite® 454 takođe mogu da izdrže temperature do 120 °C. Loctite® 406 je posebno pogodan za lepljenje gume, plastika i elastomera. Uz tretman površine, sa poliolefinskim praj-merom Loctite® 770, čak i podloge od polietilena, polipropilena i politetrafluoroetilena (PTFE) mogu biti zalepljene. Ovaj bezbojan, transparentni proizvod dostiže svoju inicijalnu čvrstoću vezivanja u roku od dve do deset sekundi.

Višenamenski trenutni lepak u geluLoctite® 454 je višenamenski trenutni lepak u gelu koji ne kaplje, što ga čini idealnim za upotrebu na vertikalnim površinama i površinama iznad glave. Pogodan je za lepljenje papira, drveta, plute, pene, kože, kartona, metala i plastika.Do sada, njegova radna temperatura je bila između –40 °C i +80

°C. Sada, sa unapređenom formulacijom Loctite® 454, podnosi temperature do 120 °C, što podrazumeva ogromnu ekspanziju u spektru aplikacija za koje je ovaj gel pogodan, da ne pominjemo povećanje pouzdanosti koju je inače posedovao i kada mu je rad-na temperatura bila na Ili oko prethodne granice na 80 °C.

Brza i laka unapređenja u proizvodnjiKorisnici mogu da nastave sa korišćenjem svojih već instaliranih uređaja za doziranje i nanošenje lepkova. Primena ovih novih proizvoda u dozirnim uređajima je vrlo jednostavna pošto pako-vanja ostaju nepromenjena. Takođe, nove aplikacije mogu biti implementirane sa sva tri proizvoda bez problema.

Idealan za lepljenje delova u motornom prostoru: novi loctite® 406.

NOVI POBOlJŠANI lOCTITE® TRENUTNI lEPKOVI KOjI POdNOSe vIŠe RAdNe TeMPeRATuRe

Industrija 36 / februar 2012. 69

Hen kel Sr bi ja d.o.o.AG Ge ne ral In du stryBu le var Oslo bo đe nja 383,Be o grad

Tel: +381 11 2072 242Fax: +381 11 2072 273E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.comWeb: www.loc ti te.rs; www.360bonding.com

Za sve informacije i savete obratite se na:

nove tehnologije


nove tehnologijeMikro kontrol d.o.o.

Mikro Kontrol Beograd, partner firme Sipos Aktorik GmbH Nemačka, predstav-

lja vam aktuatore SIPOS 5 Flash (pokretače ventila), jedinstvene na tržištu po svojim karak-teristikama i mogućnostima da reše mnoge probleme u oblastima kavitacije i hidrauličkih udara.Oblasti primene aktuatoraAktuatori SIPOS 5 Flash serije primenjuju se u različitim oblastima:

• energije – od sistema pro-izvodnje energije (električne, toplotne, rashladne,..), do sistema distribucije energije;

• voda – od sistema proi-zvodnje i distribucije vode za piće, do sistema tretmana otpadnih voda;

• industrije – od cementne industrije do hemijske i indu-strije hrane.

Aktuatori SIPOS 5 Flash serije svojim konceptom integracije napojno-pokretačkog i kontrolnog dela unutar aktuatora, nasu-prot konvencionalnom rešenju montiranja komponenti u zaseb-ne ormare (osigurači, kontaktori za menjanje smera motora, tiri-storskih mostova, PLC upravljanja,..), pojednostavljuju instalaciju, cenu i vreme puštanja sistema u eksploataciju.Modularnost aktuatora se zasniva i na tome da se upravljački deo može lako i brzo odvojiti od pogonskog dela i montirati se nezavisno, što je značajno u slučajevima visokih temperatura i jakih vibracija ili jako ograničenih prostora, koji je neadekvatan za operatera.

Mehaničke komponente aktuatora su zamenjene elektronikomKoncepcija SIPOS 5 Flash aktuatora zasnovana na frekventnoj regulaciji i određivanju pozicije pomoću potenciometra ili enko-dera, omogućila je da mehaničke komponente, kao što su krajnji i momentni prekidači, budu izbačene iz upotrebe, pa održavanje, koje je bilo vezano uz ove komponete, više ne postoji.

Puštanje SIPOS 5 Flash aktuatora u pogon je jednostavno i brzo, jer operater na displeju zadaje sve parametre bitne za funkcioni-sanje sistema (krajnje položaje, moment, brzinu otvaranja, zatva-ranja,..).Koristeći frekventni regulator, aktuator dozvoljava kompletnu kontrolu motora i to, brzinu, smer rotacije, moment...Napon generisan motoru sa frekventnog regulatora određuje izlazni moment, dok frekvencija određuje izlaznu brzinu.

Brojne su prednosti integrisanog frekventnog regulatora u aktu-atoru i neke od njih su:

SIPOS 5 FlASH AKTuATOR

• Kompenzacija nestabilnog napo-na – napon motora je regulisan, nezavisno od ulaznog napona.

• Zaštita ventila - SIPOS 5 Flash aktuatori pokreću ventil u kraj-nju poziciju sa fiksnom malom brzinom, tako da prekoračenje momenta nije moguće,zbog male kinetičke energije motora i reduktora.

• Mogućnost postizanja velikog momenta na malim brzinama.

• Velika fleksibilnost izlazne brzine i momenta, kao i odnosa brzina 1:8.

• Optimalna kontrola pozicioni-ranja, kroz mogućnost različitih brzina kretanja ventila.

• Celokupna familija aktuatora pokrivena malim brojem rezer-vnih delova.

• Instalacija (kablovi, osigurači…) se projektuju prema nominalnoj struji motora,što se odražava na cenu koštanja sistema.

• frekventni regulator ima funkcije kontinualnog nadzora i korekcije i to: ▪ kontinualno merenje struje

motora eliminiše potrebu za dodatnom zaštitom motora u vidu bimetala, motornih zašti-nih prekidača i td.

▪ kontinualno merenje momenta ▪ automatska korekcija faza,

tako da smer motora ne zavisi od redosleda faza na strani napajanja

▪ merenje napona i detekcija podnaponskog i prekonapo-skog stanja

▪ merenje temperature motora i korekcija momenta u zavisnosti od temperature

nove tehnologije


nove tehnologijeMikro kontrol d.o.o.

MIKRO KONTROlVase Pelagića 30, Beogradtel: +381 (0) 11 3699080fax: +381 (0) 11 3699939e-mail: [email protected]: www.mikrokontrol.rs

Predstavništvo Niš:Jovana Ristića 11, Ništel/fax: +381 (0) 18 4511 884, +381 (0) 18 4519 192e-mail: [email protected]

Predstavništvo Novi Sad:tel/fax: +381 (0) 21 469 501, +381 (0) 21 646 6543e-mail: [email protected]

Tipovi SIPOS 5 Flash aktuatora

2SA5 Rotacioni aktuatorikoji mogu biti ugrađeni sami ili kao ključna komponenta linearnih 2SB5 i poluokretnih 2SC5 aktuato-ra 10 - 4000 Nm

2SB5 linearni aktuatorikoji se sastoje od rotacionog aktu-atora 2SA5 i dodatne jedinice za prenos kretanja.Softverski se konfiguriše brzina pozicioniranja i sila isključenja (KN)5.5 - 152 kN

2SC5 Poluokretni aktuatorikoji se sastoje od rotacionog aktu-atora 2SA5 i reduktora za prenos kretanja.Softverski se konfiguriše vreme pozicioniranja i moment isključe-nja (Nm)150 - 4300 Nm

2SG5 Mali poluokretni aktuatori32 - 125 Nm

• Izlazni moment i brzina su nezavisni od napona napajanja i dopuštaju varijacije napona od ±15 % i varijacije frekvencije od 40 Hz do 70 Hz.

• zaštita ventila omogućena redukcijom brzine ventila pri posti-zanju krajnjih položaja i to sa maksimalnim momentom.

• jednostavna promena brzina pri pozicioniranju.• sprečavanje hidrauličkog udara i kavitacije metodom optimal-

ne brzine pozicioniranja, u oblastima kavitacije i hidrauličkih udara.

• mogućnost linearizacije karakteristike protoka ventila.• mogućnost softverske primene raznih funkcija definisanih od

strane korisnika.• DCS/PLC funkcionalnost u vidu binarnih, analognih signala,

fieldbus komunikacije.• monofazno ili trofazno napajanje zavisno od snage motora.• mali broj rezevnih delova, jer je broj mehaničkih i elektronskih

komponenti sveden na minimum.

Tehnicom Computers je neposredno posle Nove godine počeo sa izvođenjem potrebnih

radova na elektro i mašinskim instalacijama na objektu “Sigita”, u Kragujevcu, na lokaciji Grošnica.

Kompanija “Sigit” je lider u proizvodnji tehničkih kom-ponenti od plastike i gume u svetu automobilizma. Njena istorija počinje još daleke 1966. godine u Italiji, a širi svoje poslovanje i na tržišta istočne Evrope, sa

predstavništvima u Skočivu (Poljska, 2007), Kazanu (Rusija, 2008), Kragujevcu (Srbija, 2012). U planu je otvaranje predstavništva i u Kenitri (Maroko, 2013).

Zajedno sa “Ferplantom” (italijanska firma specijalizovana na polju obnovljive energije), “Sigit” je napravio projekat za novu fabriku u Grošnici, kod Kragujevca. Realizacija ove inventivne ideje je prepuštena grupi SAS, koja je obavila građevinske rado-ve, i Tehnicom Computers-u, koji je bio zadužen za instalaterske radove.

Fabrika “Sigit” u Grošnici je veličine oko 11.000 m2 i podeljena je u prozvodni deo, magancinski prostor, tehnološke prostorije i kan-celarije. Zadatak Tehnicom Computers-a je bio da u vrlo kratkom roku za dati projekat izvede sve elektro i mašinske radove. U pro-izvodnom delu su puštene prese za izradu plastičnih elemenata. Napajanje objekta je izvedeno sa dva suva traformatora 20/0.4kV, snage od po 1,6 MVA (ukupna snaga 3,2 MVA). Niskonaponski i srednjenaponski blokovi su smešteni u zajedničkoj tehničkoj prostoriji -Power centru. U celom objekatu je postavljen šinski razvod različitih nominalnih struja (od 25A do 2500A). Puštena je i kompenzacija reaktivne energije od 800kVAra. U periodu od tri meseca izvedeni su svi instalaterski poslovi.

Tehnološki proces u okviru proizvodnog dela fabrike zahteva cev-nu vazdušnu instalaciju pod pritiskom. U cilju ostvarenja neop-hodnog pritiska u instalaciji, “compressor room” je opremljen sa 2 kompresora za stvaranje i održavanje pritiska u sistemu. Radi postizanja zadovoljavajuće vlažnosti u mreži, instaliran je sušač vazduha.

“Coooling room” je deo zatvorenog sistema hlađenja proizvodnih mašina, unutar koga su smeštena 3 buffer-tanka sa vodom, kao i dve nezavisne grupe cirkulacionih pumpi. Jedna grupa vrši cir-kulaciju rashladne tečnosti između bufer tankova i dve spoljašnje jedinice za hlađenje. Druga grupa pumpi ostvaruje cirkulaciju između buffer-tankova i lokalnih rashladnih jedinica, koje su gru-pisane uz svaku presu ponaosob.

“Pumping room” radi u sklopu sistema pripreme i dopremanja granulata plastike od magacinskog dela fabrike, nezavisnim cev-nim sistemom do presa za izlivanje gotovih elemenata. Sistem grejanja proizvodne hale i magacinskog prostora je izvedeno pomoću gasnih grejalica duz celih hala.Ceo projekat je baziran na ostvarenju automatizacije procesa uz

Tehnicom Computers osvojio i oblast industije

predstavljamo


predstavljamotehnicoM

obezbeđivanje maksimalne energetske efikasnosti datih procesa. Dobra organizacija, stručnost i želja za novim izazovima, omogu-ćila je da se poslovi završe na obostrano zadovoljstvo u zadatim rokovima.

U okviru fabrike Grošnica u Kragujevcu, unutar dobavljačkog par-ka FAS – FIAT, nakon završenih testiranja otpočeće serijska proi-zvodnja novog jednovolumena torinske kuće pod nazivom 500L.

Kompanija “Sigit” će pritom biti uključena u realizacija skoro svih elemenata od plastike.

Najveći broj projekata na kojima je dosad radio Tehnicom Com-puters obuhvatali su objekte stambenih i poslovnih prostora, sportskih centara, bolnica, hidrometeoroloških stanica, DATA centara. Ovim projektom Tehnicom Computers je osvojio još jedan segment poslovanja – industriju.

predstavljamo


predstavljamo tehnicoM

Svi detalji na adresi:Tehnicom ComputersBulevar Vojvode Mišića 37 Beograd, SrbijaTel: +381 (0) 11 30 60 800Fax: +381 (0) 11 36 91 915E-mail: [email protected]: www.tehnicomcomputers.com

Postrojenja unutar fabrike, u ovom trenutku predstavljaju vrhunac tehnologije u automobilskom sektoru i najbolje su što italijanska industrija trenutno proizvodi: prese Sacmi i Negri Bossi, rashladni sistem kalupa proizvođača Frigel, kao i sistem automatske distribucije plastičnih granula firme Morett SpA.

nove tehnologije


nove tehnologijetoP teh

Frigel je vodeći dobavljač rashladne opreme za industriju pre-rade plastike sa tri jasno definisana cilja:

1. Pronalaženje optimalnog tehničkog rešenja za korisnika kako bi povećao kapacitet i smanjio operativne troškove.

2. Obezbeđenje globalne prisutnosti i raširene mreže lokalnih zastupnika koja osigurava najbolju podršku korisnicima.

3. Zalaganje za upotrebu takvih tehničkih rešenja koja omoguća-vaju očuvanje životne sredine.

Rashladni sistem Ecodrygel predstavlja najčistiji, najjeftiniji, naj-sigurniji, a opet pristupačan rashladni sistem za hlađenje siste-ma koji zahtevaju rashladnu vodu između 5 i 35°C (40 to 95°F)

koristeći temperaturu okoline za rashlađivanje bez upotrebe kompresora. Uređaj deluje u zatvorenom krugu bez gubitka procesne vode.Tako je pro-cesna voda uvek čista, a troš-kovi održavanja su na veoma niskom nivou.Patentiran adia-batski sistem omogućava rad u svim vremenskim uslovima i predstavlja odličnu zamenu za rashladne kule i tradicionalne čilere kako u pogledu ozbiljnih ušteda u potrošnji energije tako i u niskim troškovima održavanja. Obe karakteristike izrazito doprinose smanjenju uticaja na životnu sredinu.

Ušteda u potrošnji vodeIzmenjivač edK većinu godine radi bez potrošnje vode za adia-batski sistem. Samo tokom najtoplijih dana automatski aktivira adiabatski sistem za pred-hlađenje vazduha. Patentiran sistem za rad koristi minimalnu količinu vode koja ne dolazi u dodir sa rebri-ma izmenjivača i tako sprečava nakupljanje vodenog kamenca na njima. Inovativan dizajn komore za vlaženje dopušta visok stepen ovlaživanja vazduha, a time i veoma visoku efikasnost sistema.

Ušteda energijeNa izmenjivaču edK su ugrađeni ventilatorski motori bez četkica sa frekventnom regulacijom brzine čime se značajno smanjuje buka, a potrošnja energije za trećinu. Ceo sistem u odnosu na tra-dicionalne čilerske sisteme donosi uštede u energiji preko 90%.Dvozonska vodeno hlađena jedinica Microgel® RCD se koristi u mnogim aplikacijama prvenstveno zbog svoje univerzalnosti i širokog radnog opsega. Rashladna jedinica Microgel® RCD je dizajnirana za pripremu rashladnog medija za jednog ili dva potrošača što je alternativa centralnim sistemima donoseći razne prednosti:• Povećanje produktivnosti• Konstantan, nezavisan protok i procesna temperatura• Ušteda energije• Smanjen škart• Održavanje preciznih i ponovljivih optimalnih radnih uslova.• Hlađenje sa uštedom energije

Integrisan automatski »free-cooling« sistem omogućava velike uštede u potrošnji energije u vremenu kada je moguće koristiti temperaturu okoline za hlađenje.Rashladna jedinica Turbogel je dizajnirana da visokim kapacitetom i malom potrošnjom energije omogućava konstantan i ogroman protok kroz alat. Potrošnja energija potrebne za postizanje visokog pritiska i protoka je 30 do 40% manja nego kod centralnog sistema, jer je pumpa neposredno kod potrošača.

Kompaktni čileri Heavygel iz serije HGL su dizajnirani za najteže i najzahtevnije slučajeve hlađenja sa visokim performansama u raznim industrijskim aplikacijama. Čileri su vazdušno hlađeni sa aksijalnim ventilatorima i opremljeni sa “scroll” kompresorima. Tropska izvedba je standardna opcija i omogućava neprekidan rad pri temperaturama od +45°C. “Scroll” kompresori su proporcio-nalno regulisani u cilju smanjenja potrošnje energije i produženja životnog veka. Ventilatori su opremljeni frekventno kontrolisanim motorima bez četkica sa visokim iskorišćenjem omogućavajući za trećinu manju potrošnju energije nego tiristorski kontrolisani moto-ri. Na raspolaganju je 7 veličina od 285 do 947 kW rashladne moći.

Inovativna štedljiva industrijska rashladna

tehnika

Top Teh PredstavništvoSutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka PalankaTel: +381 (0) 21 769 040Mob: +381 (0) 64 20 70 826Fax: +381 (0) 21 769 038E-mail: [email protected]: www.topteh.si

0 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30 33 36

230

210

190

170

150

130

110

90

70

50

Vreme (sec)

Tem

pera

tura

kom

ada

(0C)

Hlađenje

Hlađenje sa Centralnim ChilleromHlađenje sa Micro/Turbogel-om

izbacivanje komada

temperatura da dostigne 750C

zatv

aran

je

ubriz

gava

nje

Frigel je mnogo više od proizvođača i dobavljača opreme za hlađenje i kontrolu temperature. Posle 40 godina radnog iskustva

specijalizovanog za oblast prerade plastike može se smatrati pravim konsultantom koji će ponuditi rešenja u skladu sa njihovim stavovima (kapacitet, efikasnost i uticaj na okolinu). Njihova rešenja se mogu predstaviti korisnicima i demonstrirati sveukupan učinak. Gde god je potrebno hlađenje procesne vode Frigel može ponuditi rešenje. Stalni napori da pronađu najbolja rešenja za korisnike dovode do brojnih inovacija i novih tehnoloških rešenja.

mašine za brizganje plastike

Kompanija TOP TEH d.o.o. ekskluzivni zastupnik vodećih inostranih proizvođača mašina i opreme za preradu plastike za tržišta Slovenije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore:

linearni roboti, automatizovane proizvodne

jedinice, IMLgranulatori made in Germany

elementi za izradu hvataljki robota, vakuumska tehnika

sušenje i transport granulata, doziranje i centralni

sistemi transportatemperatori alata

transport i rukovanje praškastim materijalima,

Big Bag stanice

mlinovi i seckalice (shredders)sredstva za

čišćenje puža i cilindara gravimetrijski dozatori industrijski čileri i rashladna tehnika

Top Teh Predstavništvo za SrbijuSutjeska 7, 21314 Neštin - Bačka Palanka

Tel: +381 (0) 21 769 040, Mob: +381 (0) 64 20 70 826, Fax: +381 (0) 21 769 038E-mail: [email protected], Web: www.topteh.si

procesna tehnika


procesna tehnikabosch rexroth

Opis linijeProizvode koji izlaze iz tunela za duboko zamrzavanje, umesto ljudskih ruku, preuzima trakasti transporter koji ih vodi do prvog manipulatora, koga čine Bosch Rexroth cilindar bez klipnjače tipa RTC-BV za horizontalno i kompaktni cilindar CCI za vertikal-no kretanje. Kombinacijom ova dva kretanja vrši se „zahvatanje“ proizvoda koji se nalazi u zoni manipulatora i pomeranje na kosi transporter sa pregradama.

Pored toga što pomera proizvod, ovaj manipulator takođe pome-ra i kosi transporter u taktu rada mašine, čime je izbegnuta potre-ba za servo pogonom transportera. Kretanjem prizvoda niz tran-sporter savladava se visinska razlika između transportera tunela i pakerice. Na donjem nivou proizvod prihvata drugi, a zatim treći manipulator koji ga ubacuje na uvodni transporter sistema za pakovanje.

Pored cilndra bez klipnjače tipa RTC-BV za horizontalno kretanje, kod ova dva manipulatora za vertikalnno kretanje su primenjeni cilindri sa duplim vođenjem i potisnom pločom GPC-TL.

Rad ova dva sistema je potpuno sinhronizovan, tako da se u slu-čaju zastoja na pakerici proizvodi preusmeravaju na akumulacioni transporter. Zbog potrebe za velikim brzinama kretanja cilindara, a da bi se ublažili udari na krajevima hodova, ugrađeni su hidra-ulični “shock” apsorberi koji prihvataju višak kinetičke energije i time doprinose mirnijem radu celokupnog sistema.

Komponente manipulatoraSvi izvršni i upravljački elementi, kao i elementi za povezivanje, izabrani su tako da potpuno ispunjavaju higijenske i sanitarne uslove za primenu u prehrambenoj industriji. Materijal od koga su izrađeni pneumatski cilindri je kombinacija eloksirani alumi-nijum/nerđajući čelik. Da bi se obezbedila preciznost i dinamika, cilindri su opremljeni Rexroth linearnim vođicama. Kombinacija dve Rexroth tehnologije uvek daje viši kvalitet i bolju energetsku efikasnost.Upravljanje izvršnim elementima vrši se pomoću ventilskog ostrva serije CL-03, koga odlikuje higijenski dizajn i visoka klasa zaštite IP69K.

Ventilsko ostrvo je izrađeno od materijala koji nisu hidroskopni, a svi spojevi između komponenti su zaptiveni, čime je omogućeno direktno pranje mlazom vode pod pritiskom do 100 bar-a.

Easy-2-CombineSamo ime govori o suštini. Komponente za manipulatore moraju biti modularne, lako i brzo spojive u jedan sistem za manipulaciju. Rexroth pneumatski linerani moduli, mini klizači, vođene jedini-ce i hvatači su već unapred pripremljeni za međusobno direktno spajanje ili spajanje pomoću standardnih konekcionih elemenata. Takav pristup omogućava korisniku da se koncentriše na svoju tehnologiju, a ne na konstruisanje i izradu delova za spajanje pneumatskih osa.

Usled promene tehnoloških zahteva, proširivanja proizvodnih linija i obezbeđivanja novih tehnoloških operacija, često se javlja potreba za rešenjima automatske manipulacije

proizvodima. Primena pneumatskih manipulatora sa konfekcioniranim Rexroth modulima, omogućava brzo i efikasno rešenje velike game tehničkih zahteva iz ove oblasti. Primer rešenja sa manipulatorima, koje je Servoteh primenio u fabrici smrznute hrane pokazuje svu fleksibilnost i multifunkcionalnost pneumatskih modula firme Bosch Rexroth. Integrisani sa PLC upravljanjem, ovi manipulatori uspešno zamenjuju više radnika koji rade u nezdravim uslovima, sa duboko zamrznutim proizvodima. Time se humanizuje proces rada, a automatizacija dobija puno opravdanje kao najbolja orijentacija u svim poslovnim odlukama.

Manipulacija sa proizvodima u industriji

procesna tehnika


procesna tehnikabosch rexroth

Ovaj princip može da se proširi i na druge pogonske tehnologije. Naime, tamo gde se traži više od dve pozicije na jednoj osi upo-trebljava se servo-električna osa. U praksi se kod manipulatora najčešće i sreću kombinacije električnih i pneumatskih osa. Sa električnim osama se mogu realizovati vrlo složeni ciklusi, sa ekstremno kratkim vremenima.

Otvoreni upravljački i pogonski koncept, proizvodi različitih tehnologija iz jednog izvora, kao i inteligentni sistemi za među-sobno povezivanje, osnova su za kvalitetnu automatizaciju od proizvodnje, preko pakovanja, pa sve do paletizacije.

Detaljno se informišite kod:Bosch Rexroth Sp.z o.o.PredstavništvoSrbija, Crna Gora i MakedonijaAdresa: Bul. M. Pupina 10z/l, PP 08Tel: +381 11 2140400Fax: +381 11 3116577 E-Mail: [email protected]/com

Ili kod “Bosch Rexroth Sales Partner”-a: Servoteh d.o.o.Adresa: Republčka 1a , 11030 Beograd, SrbijaTel: +381 11 2190767Fax: +381 11 2190715E-Mail: [email protected]

Nagradu je u ime Vinarije primio naš istaknuti umetnik Zvonko Bogdan, a nagradu mu je uručila potpredsed-nica Vlade Srbije, Verica Kalanović. Mladi menadžer vinarije, Zlatko Živanić, zahvaljujući se, rekao je:

„Vinarija Zvonko Bogdan“ je na tržištu nešto više od godinu dana i izuzetno nam je drago što smo već u prvoj godini nagrađeni za svoj rad. Posle zlatnih i srebrnih medalja za vino u San Francusku, Tokiju i Beču, „Aurea“ je prvo priznanje za celokupnu vinariju i dokaz da se na srpskom tržištu itekako ceni kvalitet, kako samog proizvoda, tako i celokupne proizvodnje.“ Još od osnivanja i postavljanja vinarije, a to nije bilo tako skoro, važilo je pravilo - sve što se radi, treba da bude najbolje: od izbora klime i zemljišta, do nastojanja da se pređe na organsku proizvodnju. Vraćanje na prirodne osnove i tradicionalan način proizvodnje, uz savremenu tehnologiju i iskustvo vrhunskih enologa, garantuju i vino vrhun-skog kvaliteta.

Solidna konkurencijaJoš sedam projekata bilo je ravnopravno u konkurenciji sa nagra-đenom vinarijom. Tu su se našli:

„Sigma“ – Sistem za dezinfekciju vode„Sigma“ iz Kule je otvorila pogon za proizvodnju hlorogena. To je uređaj za elektrolitičku proizvodnju hlora u obliku rastvora natri-jum hipohlorita na mestu njegove potrošnje. Proizvodnja ovog

Projekat novootvorene „Vinarije Zvonko Bogdan“ sa Palića, dobitnik je nagrade za

investiciju godine „Aurea 2012“, koju poslovni portal „eKapija“ već tradicionalno dodeljuje svake godine. Po oceni stručnog žirija, ova vinarija je najbolje odgovorila na sva tri bitna kriterijuma, a to su: inovativnost, finansijski potencijal projekta i društvena korisnost.

Vino, perspektiva Srbije„Vinarija zvonko

Bogdan“

posetili smo


posetili smoaUrea 2012

posetili smoposetili smoaUrea 2012


sredstva koje dezinfikuje vodu, vrlo je jednostavna, i zahteva samo so, omekšanu vodu i električnu energiju. A, pritom, potpu-no je bezbedna.

„Strauss Adriatic“ – Inovativna upotreba otpadnog proizvoda za grejanjeKompanija koja je po prvi put počela da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela svoje fabrike u Šimanovcima. Do tada je ova sirovina bila krajnje neiskorišćena i predstavljala je otpad.

„Eko-mlek“ – Moderna energetski efikasna mlekaraZapočela je izgradnju novog proizvodnog pogona, koji će imati za 80% više uštede energije u odnosu na staru. Energetska efi-kasnost u „Eko-mlek“-u će se ostvariti kroz uštedu u toku pro-cesa proizvodnje, budući da će se energija dobijati iz sopstvenog postrojenja za biogas, koji će nastajati iz biološkog otpada, nasta-log u procesu prerade mleka, tačnije surutke.

„Boci Co“ – Aparat za uništavanje medicinskih igalaKompanija „Boci Co“, otvorila je u Kniću, kod Kragujevca, fabriku za proizvodnju aparata Sharps Terminator, koji uništava medicin-ske igle. korisnik može, na licu mesta, kada odradi intervenciju iglom, korišćenjem aparata jednom rukom, i jednopotezno, da uništi iglu za samo 3 sekunde.

„Terra Panonica“ - Kulturni centar za mladeNa imanju u Mokrinu, kompanija „Terra Panonica“ otvorila je kul-turno-turistički centar. Ovo imanje pruža mogućnosti za ostvari-vanje projekata iz svih oblasti kreativnog stvaralaštva, a selo kroz ovaj objekat dobija mnoge nove prilike za organizaciju manife-stacija.

„Delta“ Kladovo - Sistem za reciklažu otpadnih uljaKompanija „Delta“ iz Kladova otvorila je prvo postrojenje za pre-radu brodskog otpadnog ulja u Srbiji. Puštanjem postrojenja u

rad, brodovima je omogućeno da svoje otpade, umesto u reku Dunav, odlažu na to propisano i registrovano mesto, a otpadni materijal preradom dobija upotrebnu vrednost.

„Carbo Concept“ - Mašina za proizvodnju PET ambalažePančevačka kompanija „Carbo Concept“ je konstruisala novu mašinu za duvanje PET ambalaže, za mobilnu fabriku vode. Karakteristikama i inovativnim rešenjima ove mašine, postiže se minimalna potrošnja električne energije, manja potrošnja vazdu-ha i omogućava jednostavna manipulacija.

Osim glavne nagrade, na svečanosti su dodeljena i dva specijalna priznanja - za inovativnost i društvenu korisnost. Tituli inovativne investicije čast je pripala da dobije kompanija „Strauss Adriatic“, za projekat upotrebe otpadnog proizvoda za grejanje u fabrici u Šimanovcima, dok je priznanje za društvenu korisnost pripa-lo kompaniji „Delta“ iz Kladova, za projekat sistema za reciklažu otpadnih ulja.

Nastavak tradicije Direktor „eKapije“, Zdravko Lončar naveo je da je ideja nagrade

„Aurea“ da se istaknu i promovišu prave vrednosti u investicio-nom i poslovnom smislu, vrednosti koje vode Srbiju u pravcu razvijenih i bogatijih društava. Ove vrednosti i ovi projekti pred-stavljaju putokaz za održiv i samostalan razvoj naše zemlje. I zato bi trebalo da se svi zajedno borimo kako bismo stvorili što bolju klimu, da ovakvih i sličnih projekata bude što više.Strateški partner „eKapije“ na projektu „Aurea“, ove godine bila je švajcarska sertifikaciona kuća SGS, prijatelji projekta je Basler osiguranje, kao brojne medijske kuće, među kojima i časopis

„Industrija“.

Dodeljivanjem nagrade „Vinariji Zvonko Bogdan“, nameće se stidljivo utisak da se izlazak iz krize postepeno nazire i utire put nekim boljim i luksuznijim oblastima privrede i života.

mašinska industrija


mašinska industrijaiz beograda Preko kelna U svet

mašinska industrija


mašinska industrijaiz beograda Preko kelna U svet

Na osnovu toga da ste zagovornik onoga što bi se zvalo Strategija indu-strijskog razvoja Srbije

do 2030, u čemu bi se onda sastojao taj „redizajn“ i srpske ekonomske politike i konkretno industrijskog razvoja? U tom smislu, da li i u kome, kojim krugovima sa aktuelne eko-nomsko-političke scene u Srbiji vidi-te makar u naznakama saradnike tog i takvog pristupa? Odnosno, da li ima i da li će biti snage za postav-ljanje i razvijanje tog koncepta?

Prof. Petar B. Petrović: Nažalost, ne postoji instant kesica sa sadr-žajem koji izručite u ključalu vodu i za pet minuta nastane industrija! Stvaranje industrijskog sistema u svakoj ekonomiji, pa i u ekonomiji Srbije je dug proces, čiji se vremenski okviri mere decenijama. Tako-đe, to je vrlo skup proces, koji zahteva velike investicije u industrijsku infrastrukturu i ljudski resurs, i koji zahteva vrlo precizno vođenje, posebno u delu tehnološkog razvoja, koji čini osnovu svakog indu-strijskog sistema. Nova industrijska politika, koju je u junu mesecu 2011. godine usvojila Vlada republike Srbije, prepoznaje potrebu za industrijalizacijom Srbije, potrebu za jačanjem izvozne konkuren-tnosti industrije i potrebu za intenzivnim tehnološkim razvojem. U tom dokumentu, izmedju ostalog, stoji da je realni okvir za izlazak iz kriznog stanja 2030. godina, kada bi, u zavisnosti od agilnosti kojim bi se sprovodila industrijska politika i u zavisnosti od uticaja spoljaš-njih faktora (ekonomskih i političkih), bila realizovana dva alterna-tivna scenarija. Prema prvom, konzervativnom scenariju, do 2030. godine bio bi dostignut obim proizvodnje i dinamička komponenta koju je industrija Srbije imala neposredno pre kriznog perioda. Ovde se misli na našu autohtonu krizu krajem osadmdesetih i početkom devedesethih godina prošlog veka, izazvanu dezintegracijom Jugo-slavije i procesima koji su zatim usledili, a koji još uvek traju, mada u svojim drugačijim pojavnim oblicima. Cena ovakvog izlaska iz krize je trajni gubitak gotovo četiri razvojne decenije. Alternativno, pre-ma drugom scenariju, razvoj bi bio takav da bi se do 2030. godine dostigla ona razvojna putanja, koju bi Srbija imla da kriznog perioda nije ni bilo, čime bi se poništili svi efekti zaostajanja izazvani dvo-decenijskim kriznim stanjem, uz postojanje kapaciteta za dalji dina-mičan razvoj.Ovaj drugi scenario, odnosno optimistički scenario je malo verovatan, jer bi zahtevao da Srbija učini nešto što u svojoj istoriji nikada nije uradila, a to je da se rast industrijske proizvodnje ostvaruje po eksponencionalnom modelu. Realniji je ovaj prethodni scenario, dakle konzervativni scenario, koji počiva na ideji da se rast industrijske proizvodnje ostvari po linearnom modelu, sa parame-trima koji je industrija Srbije imala pre kriznog perioda, odnosno od 1960. do 1990. godine.

Naravno, konzervativni scenario nije ni malo lako postići, jer je rast u trodecenijskom periodu pre krize bio izuzetno dinamičan. U tom smislu, zadatak koji stoji pred Srbijom je vrlo delikatan. Formula za uspešno ostvarenje ovog zadatka je jednostavna i sastoji se od tri osnovna i dva pomoćna instrumenta, koji se etapno i kombinovano primenjuju. Osnovne instrumente definiše 3R paket: Revitalizaci-ja (2011-2015), Reinženjering (2015-2020) i Razvojna ekspanzija (2020-2030). Pomoćni instrumenti su bitni za evropske integracione procese, jer Srbija ulaskom u Evropsku uniju, zapravo ulazi i u evropski industrij-ski prostor, a to je ambijent koji je stvorilo jedno visokotehnološko društvo, gde se uspešnost meri tehnološkim dostignućima i efika-snošću proizvodnih procesa. Pomoćne instrumente čini 2K paket: Komplementarnost i Kompatibilnost. Kao i kod svake strategije, treba razlikovati papir od prakse. Naša ozbiljnost i posvećenost tom zadatku, a u pitanju je nacionalni prioritet najvišeg značaja, odrediće konačni ishod. Za uspeh je neophodno da se stvori ambijent u kome će se sin-hrono delovati u tri ravni: 1. društveno-političkoj, 2. ekonomskoj i 3. inženjersko-tehnološkoj ravni.

Za tako nešto neophodan je i nov institucionalni okvir. Treba raz-mišljati o rešenju u kome postoje: • Ministarstvo industrije, jer je problematika industrije sada

rastrgnuta između dva ministarstva – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, gde se nalazi novac i Ministarstvo pro-svete i nauke, u kome se nalazi tehnologija (konstrukciona greška, koja industriju ostavlja u lebdećem stanju, bez inte-gralne tehnološke i ekonomske politike, što negativno deluje na industrijski razvoj i koja nužno mora da bude ispravljena);

• Investiciona banka u okviru koje bi trebalo da se stvore odgo-varajući finansijski fondovi, koji su istinski posvećeni industrij-skom razvoju i

• Institut za Industrijske tehnologije i inovaciju u okviru koga bi se simultano gradile strategije tehnološkog razvoja industrij-skog sistema za njegovu tehnološku transformaicju i makroe-konomska strategija.

U ovom broju nastavljamo razgovor sa profesorom Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr ing. Petrom B. Petrovićem. Smatramo da merodavnost ovog stručnjaka, osim

dugogodišnjeg iskustva iz ove oblasti, proističe i iz pokretanja programa Nacionalne tehnološke platforme Srbije (NTPS), koji vodi Akademija inženjerskih nauka Srbije.

intervju


intervju

da li je danas Srbija industrijska zemlja?

drugi deo

Prof. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu

prof. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski fakultet

Univerziteta u Beogradu

Možda je ovo previše radikalan zaokret u odnosu na postojeće stanje, ali situacija u kojoj se nalazi industrija Srbije i shodno tome ukupni ekonomski sistem, koji očigledno nema kapacitet da u potrebnoj meri puni stalno rastući budžet, zahteva radikalne promene i odlučnost. Zanemarivanje stanja industrije i istrajava-nje na postojećoj matrici razmišljanja je najgori scenario. To je scenario koji sigurno vodi ka sveopštem siromaštvu i sve većim socijalnim tenzijama. Ovakav razvoj je neminovnost sa snagom prirodnog zakona.

Industrija: Na tragu prethodnog i pitanje o „konceptu industri-je znanja“, terminu čiji ste zagovornik. Šta se „krije“ iza ovog pojma? Kako on treba i mora da se primenjuje i, konačno, ko bi bio u prvom redu odgovornosti za primenu i rezultate primene tog pristupa? Konkretno, može li i sama struka da preuzme ini-cijativu, osim u vidu komentara, analiza i ocena, i da započne novi ciklus u vođenju i sprovođenju nečega što bi se zvalo npr. novom industrijskom politikom u Srbiji? Da li je „Forum 3“, koji se očekuje početkom aprila ove godine, taj i takav način želje-nog i očekivanog proaktivnog stava i ponašanja struke, pogoto-vo među akademskom elitom?Prof. Petar B. Petrović: Akademska elita treba da se približi pri-vredi. Nauka mora da postane pragmatična, a ona to sada nije. U aktuelnom ciklusu projekata koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke (posao je započelo nekadašnje Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj) za period 2011-2014., samo 1/3 projekata je iz oblasti tehnološkog razvoja, dok su 2/3 projekti koji spadaju u kategoriju osnovnih istraživanja. Dalje, od te 1/3 projekata za oblast tehnološkog razvoja, samo 1/3 ima bar jednog participan-ta iz industrije. Računica je vrlo jednostavna, novac koji sada Srbi-ja ulaže u nauku, a to je oko 0.3% BDP je 90% usmeren na aktiv-nosti koje nisu povezane sa potrebama industrije. To je dovoljno ilustrativna situacija, koja sa jedne strane pokazuje kako država nije pronašla način da akademsku elitu u značajnijoj meri usmeri ka industrijskom razvoju, a sa druge strane pokazuje kako se ta ista akademska elita zapravo bavi sama sobom i troši ono malo para koje su nauci namenjene. Nasuprot tome, u Evropi imamo sasvim druge procese. Nauka i industrija, kroz različite programe tehnološkog razvoja i još bitnije, partnerstva javnog i privatnog sektora, stimulišu se da sarađuju na konkretnim projektima, relevantnim za industriju. Suština na ovim projektima jeste da nauka znanje pretače u industrijske ino-vacije, a industrija prihvata te inovacije i valorizuje ih kroz stva-ranje visokotehnoloških proizvoda. Fokus je na trougao razvoja, odnosno uspostavljanje funkcionalnih mehanizama unutar trou-gla koji čine: industrija, istraživanje i investicije. Ovakav trougao je zapravo mašina za stvaranje bogatstva naroda. Zadatak je da se

ovakvim aktivnostima uspostavi stabilan proces, koji će kao svoj osnovni ishod imati industriju znanja, odnosno industriju u kojoj su osnovni resursi ljudi sa znanjem i veštinama koje poseduju, a ne prirodni resursi. Industrija znanja funkcioniše po principu: cle-an, grean and lean, odnosno, to je koncept društveno odgovorne i dugoročno gledano, održive industrijske proizvodnje, koji sa jed-ne strane generiše proizvode i usluge velike dodate vrednosti, a sa druge strane je kompatibilan sa okruženjem, fokusirajući sa na nultu emisiju štetnih materija, nulti uticaj na klimatske promene i racionalno trošenje materijalnih i energetskih resursa.

To je NTPS Forum 3: INDUSTRIJA ZNANJA – Novi scenario ZA i SA za 2030. Ne bih još uvek želeo da otkrivam detalje, sem da name-ravamo da po prvi put na istom zadatku dovedemo tri ključna činioca trougla razvoja: inženjere, ekonomiste i nosioce krupnog preduzetničkog kapitala, a sve zajedno predvođene industrijom, što je u duhu Evropskih tehnoloških platformi, iz kojih je izveden NTPS Program, kao njegov nacionalni ekvivalent. Cilj je da se javnosti i regulatornim telima, koja su zadužena za industrijski i tehnološki razvoj, ponude konkretni predlozi za oporavak i tran-sformaciju industrijskog sistema, odnosno formuliše prečica za izlazak iz kriznog stanja, a ta prečica je industrija znanja, bazirana na efektu tehnološke konvergencije, odnosno sustizanja (Samu-elsonov Catch-up Effect).

intervju


intervjuProf. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu

U okviru programa Nacionalne tehnološke platforme Srbije – NTPS program, koji je inicirala, koncipirala i operativno vodi Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), detaljno se razra-đuje koncept oporavka i transformacije industrije Srbije kroz koncept industrije znanja. Ovom prilikom, želim da najavim skup koji će biti posvećen upravo ovoj problematici, a čije je održavanje planirano za april mesec ove godine.

Industrija: U vašem okruženju može se čuti i pojam ili slogan „za industriju, sa industrijom“. Da li je reč o drugačijem, možda prijemčivijem izrazu koncepta održivog razvoja, inače usvoje-nog u svetu pre tridesetak godina? Ako je tako, kakvo je u tom smislu stanje u Srbiji, posebno imajući u vidu odnos gde veliki industrijski sistemi zapravo menjaju okolinu, a ne usaglašavaju se sa istom, kao što je slučaj sa Sartidom?Prof. Petar B. Petrović: „Za industriju SA industrijom“ je bio nekadašnji slogan, koji je jedna grupa profesora sa Katedre za proizvodno mašinstvo, Mašinskog fakulteta u Beogradu koristila kao moto, na kome je sazdana JUPITER Asocijacija (Jedinstveno Upravljanje Proizvodnim i Informaciono-Tehnološkim Resursima). Nekada moćna, ova asocijacija je upravljala osnovnim procesima u transferu znanja i tehnologija, kao ključnog sadržaja za razvoj industrijskog sistema. Da spomenem samo neke od programa koji su suštinski promenili industrijsku proizvodnju u Srbiji (i nekadašnjoj Jugoslaviji, jer je to bila jugoslovenska asocijacija): osvajanje i uvođenje u operativnu primenu numerički upravlja-nih mašina (cnc tehnologija), robotika, proizvodni informacioni sistemi i uvođenje računara u industriju za upravljanje proizvod-nih procesa, projektovanje proizvoda i procesa primenom kom-pjutera (CAD / CAM tehnologije). Jednom godišnje održavana je generalna asembleja, JUPTIER Konferencija, koja je trajala po nedelju dana i okupljala i do 500 učesnika, inženjera, naučnika i direktora vodećih institucija u privredi i nauci. Pored saopštava-nja rezultata istraživačkih i privrednih aktivnosti, to je bila prilika za intenzivna druženje i razmenu ideja. Ta vremena su sada iza nas, mada JUPITER Asocijacija, u značajno manjem obimu i sa vrlo redukovanim aktivnostima, postoji i danas, a maja mese-ca ove godine održava se 38. po redu JUPITER Konferencija, na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Iskustva iz perioda pre devedesetih, kada je slogan ZA industriju SA industrijom, pokazao svoju delotvornost, treba ponovo pri-meniti, ali prilagođeno novom ambijentu koji postoji u industriji i staviti ga pre svega u funkciju oporavka, a zatim i transformacije industrijskog sistema Srbije u pravcu industrije znanja. Ovakve aktivnosti su zapravo podloga za izgradnju jednog bitno drugači-jeg instrumenta privatnog i javnog partnerstva, koji će biti impe-rativno lišen socijalne komponente i koji će favorizovati razvojne aktivnosti i inženjerstvo, a ne puko otvaranje radnih mesta, što je bez izuzetka današnja praksa u kontekstu takozvanih stranih investicija.

Moramo da shvatimo da u tržišnoj privredi ne postoje strane i domaće investicije, već da samo postoji pojam investicija, i da privlačenje stranih investicija kroz ponudu bagatelne rad-ne snage nije održiv koncept, pa samim tim ni poželjan. Ne postoje strani investitori koji će doći u Srbiju i izgraditi joj moćnu i globalno konkurentnu industriju. To je utopija. Srbija mora da se sama stara o svom industrijskom sistemu, da ga sistemski razvija, a u kriznim vremenima mora da zaštiti svo-je vodeće kompanije. Reakcija Vlade na posrtanje US Steel-a (nekadašnjeg Sartida i MKS-a, a sada Železare Smederevo), je apsolutno pozitivna i primer je šta treba raditi i kako je trebalo raditi kada su druge, njemu slične kompanije došle u tešku situaciju, ili se trenutno u njoj nalaze i sopstvenim snagama ne mogu da se iz nje istrgnu. To nije napuštanje koncepta tržiš-ne ekonomije, to je izraz najviše društvene odgovornosti, jer se urušavanjem velike kompanije, koja kao u slučaju Železare Smederevo postoji tačno 99. godina, stvara tektonski talas koji preti da uruši kompletan industrijski sistem, posebno u malim ekonomijama kao što je ekonomija Srbije. Drugo je pitanje da li je jedna takva akcija u sklopu šire strategije ili samo izolo-van primer, koji ima za cilj da spreči moguće socijalne tenzije. Kada se kaže: “ZA industriju SA industrijom“, onda se upravo misli na stvaranje podloge za ovakvo delovanje države, odno-sno definisanje delotvornih mehanizama javnog i privatnog partnerstva, koje će kao svoj osnovni i jedini prioritet imati jačanje industrijskog sistema, fokusirajući se na sistemski okvir, odnosno integralno razvijanje industrijskog sistema kao jedne jedinstvene funkcionalne celine.

intervju


intervjuProf. dr ing. Petar B. Petrović, Mašinski fakultet univerziteta u Beogradu

Industrija: Bliže se izbori, realno - stres za privredu, a posebno industriju kao oblast koja umnogome zavisi od investicija, koje u ovom trenutku imaju najče-šće državni predznak, što direktni, što posredni. Kako odvojiti negativan uticaj političkih događaja na redovnost privrednih i naravno industrijskih ciklusa?

Prof. Petar B. Petrović: Za industriju je relevantna samo industrijska politika, politika tehnološkog razvoja i politika obrazovanja. Relevantna je i naša odgovor-nost prema sopstvenoj industriji, koja je motor našeg ekonomskog sistema, čak i onda kada taj motor loše funkcioniše. Sve ostalo nije relevantno.

finansije


finansijekbc banka

KBC Banka je za potrebe kreditiranja dugoročnih investicionih projekata za mala i srednja preduzeća, pripremila kredite iz zajma Evropske investicione banke za finansiranje investicionih programa koji

su deo ciljeva EU. Ovi krediti se mogu koristiti za investiranje u opremu, nekretnine ili projekte iz oblasti ekonomije, energetike, zdravstva, industrije i turizma u lokalnim samoupravama, javnim i ostalim preduzećima.

Značajna pogodnost je niža kamatna stopa, koja iznosi 50 baznih poena manje od godišnje kamatne stope, koja se obraču-nava na kredite bez učešća Evropske investicione banke.

Predviđen je grejs period do 5 godina.

Rok otplate je od 2 do 15 godina. Krediti se otplaćuju u jedna-kim mesečnim, kvartalnim ili šestomesečnim ratama.

Uz stručnu podršku KBC Banke, svi klijenti koji imaju potrebu za kreditima, mogu da pronađu najbolje rešenje koje odgovara nji-hovim planovima i ambicijama.

KBC INFO: 011/30-50-575 www.kbcbanka.rs

Dugoročni krediti KBC banke iz zajma EIB


osiguranje


osiguranje

Dunav biznis paketi – za sigurno poslovanje

Svaki biznis sa sobom nosi neizvesnost i velike rizike. Nepredviđeni događaji

mogu ozbiljno ugroziti ostvarenje poslovnih ciljeva vlasnika malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i upravo zato je potreban pouzdan partner koji će obezbediti sveobuhvatnu zaštitu imovine i zaposlenih.Kompanija Dunav osiguranje, lider na domaćem tržištu u obla-sti osiguranja, u okviru svoje raznovrsne ponude ima i paket za mala i srednja preduzeća i preduzetnike. Dunav osigura-nje je pravi partner za poslovanje, pre svega zato što razume potrebe malog biznisa i ima svest o specifičnostima različitih delatnosti, kao i o teškoćama i prirodi posla malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

• duNAv BIzNIS BONuS paketi nude jedinstveni nivo zaštite imovine i zaposlenih od iznenadnih svakodnevnih nepredvi-đenih događaja. Dunav osiguranje je prva osiguravajuća kuća na tržištu koja je kreirala pakete za osiguranje upravo po meri određene delatnosti, i to:

• Paket za trgovinsku delatnost• Paket za proizvodnju i zanatstvo• Paket za ugostiteljsku delatnost• Paket za uslužne delatnosti nege i ulepšavanja• Paket za uslužne delatnosti – biroi, kancelarije i agencije.

Svi ovi paketi skrojeni su po meri preduzetnika i obuhvataju: osnovni paket, izborna pokrića i specijalne bonuse.

I Osnovnim paketom osiguranja, u zavisnosti od delatnosti, obezbeđuje se zaštita:

• Poslovnog objekta, opreme, zaliha, novca, itd. od sledećih rizika: požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, poplave, bujice i visoke vode, izlivanja vode iz instalacija, provalne kra-đe i razbojništva, loma stakla, samozapaljenja zaliha, iscurenja zaliha tečnosti iz cisterni, udara sopstvenog i nepoznatog vozi-la i sopstvene radne mašine u osigurani objekat, pada letelice, manifestacija i demonstracija.

• zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja (invaliditet, odno-sno smrt).

II IzBORNA POKRIćA, uz Osnovni paket osiguranja, pružaju mogućnost kreiranja idealnog paketa prema potrebama vlasni-ka preduzeća, a u zavisnosti od delatnosti obuhavataju:

1. osiguranje mašina, aparata, uređaja i instalacija od loma, kvarova i sl;

2. osiguranje poslovne dobiti i troškova zarade u slučaju prekida poslovanja usled požara i drugih opasnosti;

3. osiguranje zakonske građanske odgovornosti za štete nanete trećim licima i stvarima trećih lica proistekle iz delatnosti ili posedovanja imovine;

4. osiguranje robe u domaćem transportu; 5. osiguranje opšte odgovornosti, kao i osiguranje

odgovornosti za proizvode.

Kompanija Dunav osiguranje nudi i specijalne bonuse kao zahval-nost osiguranicima na ukazanom poverenju, i to, u zavisnosti od samog paketa:

• povećanje sume osiguranja za zalihe u odabranom periodu od mesec dana za 20% od sume osiguranja za zalihe za svaki pojedini konto

• štete na objektu usled pada drveta, antena i sl. - 100 evra po štetnom događaju, odnosno 200 evra ukupno godišnje

• troškovi preventivne zamene brave zbog nestanka ključeva - 200 evra po štetnom događaju i ukupno godišnje.

• štete na stvarima zaposlenih usled provalne krađe i razboj-ništva - 50 evra po radniku i po štetnom događaju, i 200 evra ukupno godišnje

• i mnoge druge.Prednosti i pogodnosti ponude Kompanije Dunav osiguranje sastoje se pre svega u: fleksibilnosti, što znači da se mogu kom-binovati Osnovni paket i Izborna pokrića koja su osiguravaču naj-potrebnija; potom jednostavnost, jer klijent ima mogućnost da se osigura na licu mesta i objedini pokrića od više rizika na samo jednoj polisi, štedeći i vreme i novac; i naravno cena, koja je niža nego kod standardnog ugovaranja osiguranja od pojedinačnih rizika i povoljnija od sličnih proizvoda na tržištu.

za klijente je ipak najvažnija brza i efikasna naknada štete, po čemu je Kompanija Dunav osiguranje poznata.

Detaljne informacije o ponudi u domenu osiguranja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, svi zainteresovani mogu da dobiju besplatnim pozivom kontakt centra Dunav osigu-ranja - 0800 386 286 ili na broj 011 3241 135, kao i na adresi www.dunav.com, ili u nekoj od 600 poslovnica Kompanije.

http://www.dunav.com

Nacionalna agencija za regionalni razvoj poziva mala i srednja preduzeća i preduzetnike, da se prijave za dobijanje besplatne usluge mentoringa, koji podra-zumeva sveobuhvatnu podršku preduzećima koja se

nalaze u presudnom trenutku za razvoj ili opstanak sa ciljem pre-vazilaženje trenutne situacije.

Pravo da se prijave imaju privredni subjekti koji se bave proizvod-njom ili pružanjem usluga, koji su u većinskom domaćem privat-nom vlasništvu i izmirili su obaveze po osnovu poreza i doprinosa. Na raspisani konkurs mogu da se prijave i preduzetnici koji poslu-ju i kraće od godinu dana. Rok za prijavu je 10. maj. Na osnovu prijava, biće odabrano 150 preduzetnika i preduzeća kojima će biti pružena besplatna usluga mentoringa u trajanju od 50 sati, a trajaće do kraja novembra 2012. godine. Svi zainteresovani za dodatne informacije mogu se obratiti Nacio-nalnoj agenciji za regionalni razvoj, kao i regionalnim agencijama u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Rumi, Požarevcu, Kragu-jevcu, Kraljevu, Kruševcu, Užicu, Novom Pazaru, Nišu, Leskovcu, Vranju, Zaječaru i Beogradu.

Nacionalna agencija za regionalni razvoj je standardizovala men-toring kao uslugu privrednim subjektima u okviru projekta „Insti-tucionalizacija mentoringa kao usluge za MSPP“, finansiranog od strane Vlade Japana kroz Japansku agenciju za međunarodnu saradnju. U prošloj godini, usluga mentoringa pružena je za 135 MSPP.

Više informacija na web adresi: www.narr.gov.rs

Šta je mentoring?Mentoring je sveobuhvatan proces podrške preduzetnicima koji se nalaze u presudnom trenutku za dalji razvoj ili za opstanak preduzeća. Zajedničkim radom, mentor i preduzetnik nastoje da prevaziđu problem i pronađu najpovoljnije rešenje za buduće poslovanje. Mentor je pomoćnik, koordinator i savetnik.

Ko su mentori?Mentori su osobe koje vode proces mentoringa. Mentor radi kao pomoćnik, koordinator i savetnik za sve procese razvoja, kako bi se postigli konačni ciljevi preduzeća.Mentor je kvalifikovana osoba koja poseduje sertifikat da je uspešno završila mentoring treninge. Obuka na treninzima omo-gućava savladavanje alata za utvrđivanje problema i praktičnih metoda za rešavanje eventualnih problema, sa kojima se predu-zeće najčešće susreće. Ko su korisnici mentoringa?• početnici u poslovanju• postojeći preduzetnici • poslovna udruženja• biznis inkubatori u razvoju• klasteri

Faze u procesu mentoringa:• Dijagnoza (proučavanje razloga trenutnih problema ili smetnji

za dalji razvoj preduzeća)• Priprema plana razvoja • Implementacija plana

Koje usluge obuhvata mentoring?• Dijagnostikovanje, kako bi se definisala i razumela trenutna

situacija u poslovanju preduzeća• Pomoć u pronalaženju potrebnih informacija• Pomoć u pripremi i realizaciji razvojnih aktivnosti/planova/

projekata, kako bi se postigli što bolji poslovni rezultati• Pomoć u pripremi dokumentacije za programe podrške pre-

duzećima• Pomoć u pronalaženju poslovnih partnera• Savetovanje i koordinacija aktivnosti usmerenih pristupanju

fondovima, novim tehnologijama, konsultantskim uslugama• Upoznavanje sa odgovarajućim konsultantima • Obuke • Konsalting

Koliko maksimalno može trajati proces mentoringa u jednom preduzeću?Proces mentoringa u jednom preduzeću može trajati godinu dana, i to kroz ukupno 50 sati.

Još bolje poslovanje posle mentoringa

reflektor plus


reflektor plusMsP

Privrednici na zajedničkoj sednici tri odbora za metalsku i elektroindustriju, hemijsku i

crnu i obojenu metalurgiju Privredne komore Srbije, upozorili su na dalje produbljivanje nelikvidnosti početkom ove godine i dalji pad industrijske proizvodnje u Srbiji.

Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje imali su proizvodnja osnovnih metala, prehrambenih proi-zvoda, osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, proizvodnja duvanskih proizvoda i motrnih vozila i pri-

kolica. Sektor rudarstva u januaru 2012. godine ostvario je rast proizvodnje za 10,9 odsto u odnosu na prvi mesec 2011. godine, dok je nasuprot tome, prerađivačka industrija zabeležila pad za 7,6 odsto u istom periodu. Prošla godina završena je sa stopom inflacije od oko 7 odsto, a u februaru ove godine iznosila je 4,9 odsto. Prema poslednjim raspoloživim podacima, Srbija je i dalje jedna od zemalja sa najvišom inflacijom u Evropi, koja, dugoroč-no deluje destabilizujuće na čitavu privredu. Posle gotovo fiksnog kursa u 2011.godine, nacionalna valuta je oslabila, pa je dinar prema evru početkom ove godine depresirao za 6 odsto.Ukupan javni dug Srbije 31. januara 2012. godine iznosio je 14,470 miliona evra, što je za 4,1 milion evra više nego krajem januara 2011. godine. Prema podacima Narodne banke Srbije, 31. januara ove godine bilo je blokirano 62.452 privredna subjek-ta, čije su dugovi dostigli ukupno 173,1 milijardu dinara.Srbija se nalazi u četvrtoj godini primene Prelaznog trgovinskog sporazuma (PTS), koji će biti zamenjen Sporazumom o stabilizaci-ji i pridruživanju (SSP), kada ga budu ratifikovale Rumunija i Litva-nija. EU ukida carine i kvote na izvoz robe iz Srbije, uz određene izuzetke, koji se odnose na šećer, vino, vrste ribe, junetine za koje postoje kvote bescarinskog izvoza na tržište EU.Srbija je prošle godine ostvarila trgovinu sa svetom vrednu 8,4 milijardi evra, od čega je oko 14,4 milijardi evra bio vredan uvoz, a izvoz 8,4 milijardi evra. Trgovina sa EU je iznad proseka u odno-

su na trgovinu sa svetom, jer je pokrivenost uvoza izvozom 60,5 odsto. Poljoprivreda je segment izvoza koji donosi suficit i omo-gućuje Srbiji da opstaje u trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom. Tako je 2011. godine ovaj višak dostigao 444 miliona evra.Italija, Bosna, Nemačka i Crna Gora jesu naša najvažnija izvozna tržišta i na svako od njih pojedinačno izvozimo više nego na rusko, kinesko, tursko i američko tržište zajedno. Za nekoliko godina na evropskom kontinentu biće formirana dva trgovinska bloka i to, EU sa CEFTA, EFTA i Turskom, a drugi, Rusija sa Kazahstanom i Belorusijom i Ukrajinom, koja bi želela da potpiše sporazum sa EU, ali istovremeno ima i otvoren poziv od Rusije.Na planu međunarodne IPA pomoći, Srbija je uspela da iskoristi oko 99 odsto sredstava. Najviše tih sredstava otišlo je na obrazo-vanje, lokalni razvoj, pa tek onda na privredu, a razlog je što su morali da budu kandidovani projekti koji ispunjavaju pravila EU. Predstoji analiza jaza koji postoji između domaćeg i zakonodav-stva EU.

Privrednici su ukazali da je od podataka o količini stranih direk-tnih investicija, koje su u 2011. godini iznosile 1,826 miliona evra, mnogo važnija njihova ekonomska dimenzija, odnosno, efekti - koliko povećavaju izvoz, koliko radnika je zaposleno, kao i analiza koliko je stranih investicija usmereno u industriju, jer se tu stvara nova vrednost.Iako šalju pozitivan signal i dobre su za nova radna mesta, strane direktne investicije moraju se posmatrati u svetlu toga koliko je domaćih kooperanata ili dobavljača uključeno u lance snabdeva-nja investitora i koje to kompanije koje su investirale u Srbiji, u našoj zemlji imaju i svoje razvojno-istraživačke centre.Podpredsednica Privredne komore Srbije, Vidosava Džagić, uka-zala je da čitav set necarinskih barijera proističe iz tehničkog zakonodavstva, kao i da ništa nije urađeno u pogledu definisanja prioriteta u harmonizaciji tehničkog zakonodavstva, iako su pri-vrednici već pokrenuli tu inicijativu. Osim toga, firme imaju veliki trošak i zbog nepriznavanja sertifikata u nekim državama i zato je neophodno ubrzanje procesa međusobnog priznavanja i uspo-stavljanje jedinstvenog sistema.Na zajedničkoj sednici, posle koje su održane i zasebne sednice sva tri odbora, privrednicima je predstavljen i novi Centar za uslu-ge i posredovanje PKS.

Produbljivanje nelikvidnosti u 2012

Investicioni bum u državama u procesu pristupanja EU nastupa negde između dobijanja statusa kandidata i u godini kada je izvesno da će država postati članica, a pad investicija nastupa kada država pristupi Evropskoj uniji. Međutim, Srbi-ja je 2010.godine, uprkos tome što je Hrvatska imala status kandidata, uspela da privuče više investicija nego Hrvatska i Slovenija zajedno.

Jedna zemlja, iz strukturnih fondova EU za godinu dana može dobiti 4 odsto bruto društvenog proizvoda, a taj procenat biće smanjen na 2,8 odsto, zbog ekonomske krize i nemoguć-nosti iskorišćenja sredstava. U periodu kada je Srbija dobila 2,2 milijarde evra od EU, Bugarska je dobila 6,9 milijarde evra. Zatim, carinske stope EU su mnogo niže nego naše, pa je cari-na 5 na automobile, a biće nula 1. januara 2014. godine.

reflektor plus


reflektor plusPrivredna koMora srbije

Tekst pripremila: Mirković Dragana

Kosmopolitski grad sa srcem, metropola i provincija, elegantan kao njegovi veliki

bulevari, prefinjen kao mnogobrojni kulturni sadržaji i institucije, bučan kao pivnice za vreme Oktoberfest-a, zavodljiv kao novi BMW, uz veliku količinu fudbalske strasti, samo su neki od epiteta kojima se može opisati prestonica Bavarske.

Minhen se nalazi na obalama reke Izar, na samim obroncima Alpa i glavni je grad nemačke pokrajine Bavarske i nakon Berlina i Hamburga, Minhen je sa svojih oko 2 miliona stanovnika, treći grad po

veličini u Nemačkoj. Prvi pomen o Minhenu vezuje se za VI vek nove ere, jer se tada na reci Izar osnovalo nekoliko bavarskih plemena. Period iz koga potiče ime grada je X i XI vek, zbog toga što su tada benediktanski monasi osnovali manastir Apud Munihen. Pošto su se u starom i srednjem veku ovde ukrštali putevi od zapada prema istoku i od severa prema jugu, Minhen je postao jako značajna raskrsnica puteva kao i trgovački centar te regije. Zahvaljujući ovom geo-grafskom položaju, Minhen i dan danas predstavlja važnu raskr-snicu puteva, kako kopnenih, tako i vazdušnih. Minhen je i kulturno veoma aktivan grad, sa svojim izvanrednim muzejima i kulturnim spomenicima, operom, pozorištem, kao i nekim od najpoznatijih festivala u Nemačkoj, među kojima su i Letnji internacionalni filmski festival, Opera festival i, svakako najčuveniji – Oktoberfest.

Minhen je čuven i po svojoj impesivnoj arhitekturi, koja doživlja-va procvat za vreme renesanse i baroka, kada su i izgrađene i neke od najlepših građevina u Minhenu, a na samu arhitekturu grada verovatno najveći uticaj je izvršio Ludvig Prvi, koji je izgradio neke od monumentalnih građevina u ulici sa njegovim imenom, u kojoj se nalaze između ostalih i zgrada Ministarstva finansija, Veli-ki Bazar, Trijumfalna kapija, Ludvigova crkva (jedna od najlepših crkava u Minhenu), Bavarska biblioteka i dr. Minhen je poznat i kao grad zelenila, a najpoznatiji je svakako Engleski park, zelena oaza u centru grada koji se prostire na površini od oko 3,7 km². Veliki broj crkava i katedrala mogu se videti u Minhenu, od kojih su najpoznatije crkva Sv.Petra, Frauenkirche (Ženska crvka), Crkva spasitelja, itd. Građevine po kojima je Minhen takođe poznat su i Gradska pivnica, Minhenska palata, Nova i Stara gradska većni-ca, Glockenspiele, Vojni muzej, Agustinska pivnica, Palata pravde, Zgrada umetnika, Anđeo mira, Mostovi na Izaru, Alianz Arena...

Minhen je i značajan industrijski centar i jedan od gradova sa najjačom ekonomijom u Nemačkoj. To je moderna metropola, sa mnogim internacionalnim kompanijama, koje u Minhenu imaju svoja evropska predstavništva, među kojima su BMW, MAN, Sie-mens, Linde, Allianz, Rohde & Swartz, MTU kao i mnoge druge kompanije.

Takođe, Minhen je i veliki sajamski centar. Međunarodni sajam u Minhenu je, sa oko 40 stručnih sajmova za investiciona i potrošna dobra, kao i nove tehnologije, sa atraktivnom lokacijom sajmišta u Minhenu, jedan od vodećih organizatora sajmova u svetu. Preko 30.000 izlagača i oko dva miliona stručnih i kongresnih posetilaca svake godine učestvuje na manifestacijama na sajmištu, u ICM-u (Međunarodnom kongresnom centru u Minhenu) i MOC-u (cen-tru za manifestacije).

Minhen – spoj tradicije i modernog života

sajamski grad


sajamski grad

Pored toga, Međunarodni sajam u Minhenu organizuje među-narodne stručne sajmove u Aziji, Rusiji, na Srednjem istoku i u Južnoj Americi. Sa šest kćerki-firmi u Evropi i Aziji, kao i preko 60 inostranih predstavništava, koja vode brigu o preko 90 zemalja, Međunarodni sajam u Minhenu raspolaže globalnom mrežom. I u pogledu održivog razvoja, preuzima ulogu predvodnika: jedina je sajamska organizacija, koja je odlikovana certifikatom TÜV-a, kao „energetski efikasno preduzeće“.Manifestacije Međunarodnog sajma u Minhenu mogu se pode-liti u tri tematske oblasti: investiciona dobra, potrošna dobra i nove tehnologije. U manifestacije iz oblasti investicionih dobara između ostalog spadaju:• BAuMA - najveći stručni sajam za građevinske mašine, mašine

za rudnike, građevinska vozila i građevinske aparate na svetu;• BAu - vodeći svetski sajam za arhitekturu, materijale i sisteme;• eXPO ReAl - međunarodni stručni sajam za poslovne nekret-

nine i investicije;• IFAT eNTSORGA - vodeći svetski sajam za vodoprivredu, otpad-

ne vode, otpad i sirovine i• TRANSPORT lOGISTIC - međunarodni stručni sajam za logisti-

ku, mobilnost, IT i supply chain management.Među manifestacijama Međunarodnog sajma u Minhenu u oblasti potrošnih dobara, posebno se ističu ISPO - vodeći međunarodni sajam sportske industrije i INHORGeNTA - struč-ni sajam za nakit i satove. Međunarodni sajam u Minhenu je dobro postavljen i u oblasti tehnologija, sa sajmovima kao što su ELECTRONICA, LASER – world of photonics i analytica.Sajmište u Minhenu spada u red najmodernijih sajmišta na sve-tu i raspolaže sa preko 180.000 m² prostora u halama i 375.000 m² otvorene površine. Kao jedna od retkih sajamskih organiza-cija, Međunarodni sajam u Minhenu je svoje sajmište sam pla-nirao i izgradio, tako da raspolaže sa velikim „know-how“-om u oblasti lokacijskog konsaltinga.

Ukoliko želite da ostvarite kontakt sa minhenskim sajmom u Srbiji ili Crnoj Gori, možete pozvati njihove predstavnike u Beogradu, a to je firma DEinternational d.o.o, koja se nalazi na adresi Topličin Venac 19-21, a telefoni su im: +381 11 2028-010 ili 2028-014, takođe sve informacije možete dobiti i putem e-mail adrese: [email protected].

Tekst pripremila: Snežana Stanojević

Prema tehničkoj podeli metala, u plemenite metale spadaju : zlato, srebro, platina i ostali metali platinske grupe. Po obimu proizvodnje i zastupljenosti u zemljinoj kori, oni se mogu svrstati u retke metale. Zainteresova-

nost za proizvodnju zlata, bez obzira na resurse na kojima se ta proizvodnja bazira, ima veliki značaj, kako u ekonomskom, tako i u tehnološkom pogledu. Raznolikost i različitost resursa zlata po nastanku, sastavu kao i karakteru, doprineo je razvoju velikog broja tehničko- tehnoloških postupaka za njihovu preradu.

ISTORIJSKI PREGLEDPrema arheološkim nalazima, predanjima i pisanim dokumentima. smatra se da je zlato prvi metal koji je još pračovek uočio u prirodi i počeo da ga koristi. Verovatno se to dogodilo pre 6000-7000 god. Zaslužnost za postojanost zlata u prirodi, u elementarnom obli-ku, jesu njegove fizičke i hemijske osobine, a njegova zlatna boja i intenzivan sjaj, učinile su da se zlato uočljivo izdvaja od ostale mase. Mekoća zlata, kao i njegova niska tačka topljenja, omogu-ćavale su njegovu preradu i sa primitivnim tehničkim sredstvima. Vađenje rude i njen transport, vršile su se uz mukotrpan ljudski rad. Kada je bilo potrebno, ruda je mrvljena u stupama, a zatim mle-vena u žrvnjevima. Odvajanje usitnjene jalovine od zlatnih zrna vršeno je ispiranjem, ponekad preko životinjske kože ( legenda o

„zlatnom runu“). U drevnom Egiptu je već bila razvijena metoda topljenja i rafinacija kupelacijom (kupele od uglja iz životinjskih kostiju), takođe i rafinacija kiselinama. Zlatari starog Egipta ovlada-li su tehnikom prerade zlata i izrađivali su predmete takve lepote, da i danas zadivljuju savremenog čoveka. Osim za izradu nakita, zlato je od najstarijih vremena služilo kao mera vrednosti i imalo je funkciju novca. Najstarije monete bile su izrađene od zlata.Poseban doprinos poznavanju hemijskih i fizičkih osobina zlata dali su „alhemičari“. „Alhemičari“ su tragali za kamenom mudrosti. Polazeći od zlata kao vrhunske materije, smatrali su da pretvaranje drugih metala u zlato vodi otkrivanju Kamena Mudrosti. Kroz rani srednji vek opada značaj zlata, međutim nešto kasnije, proizvodnja zlata je naglo rasla, otkrivanjem bogatih nalazišta širom planete. Buran razvoj tehnike u XX veku, pronalaskom do tada nepoznatih tehnologija kao što su: elektronika, raketna tehnika, svemirska teh-nologija i dr., proširilo je oblasti korišćenja zlata, mada i dalje se najveća količina zlata koristi za proizvodnju nakita i kovanog novca.

LEŽIŠTA DOMAĆIH ZLATONOSNIH RUDARepublika Srbija raspolaže značajnim resursima za proizvodnju kako zlata, tako i drugih plemenitih metala. Proizvodnja zlata u Srbiji datira još iz perioda Rimljana koji su, prepirajući rečne nanose i delove kvarcnih žica, ostavljali trago-ve vidljive i danas. Zbog zlata u Peku i okolnim brdima, Kučevo ponekad zovu i gradom u zlatnoj dolini. Feliks Kanic, pozna-ti putopisac i naučnik iz XIX veka, beleži da se Kučevo, u stara vremena zvalo Chrisovehia (Starozlatija). Prvi pisani dokument o ispiranju zlata u reci Pek potiče iz 1835. godine. Prvo društvo za istraživanje i eksploataciju zlata je osnovano krajem prošlog veka, a ozbiljni radovi na istraživanju zlata započeti su 1902. godine i sa kraćim prekidima usled ratova nastavljeni su sve do danas. Posle oslobađanja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem XIX veka, u vreme Kraljevine Srbije, a zatim je nastavljena i u Kra-ljevini Jugoslaviji. Prema dostupnim arhivskim podacima, 1934. godine vađeno je između 25 i 32 kilograma čistog zlata mesečno, a po podacima do 1955.g., izvađeno je više od 7 tona zlata. U drugoj polovini XX veka, eksploatacija ispiranjem zlatonosnog rečnog peska potpuno je zamrla. Borska metalogenetska zona se smatra osnovnim izvorom eksploatacije zlata. U ležištu Čoka Marin, zlato se javlja u količini od 1.8 do 24.2g/t.

PRIčA O zlATu

vremeplov


vremeplov

Zlato kao vrednost, ukras, mera, magija... Vekovima opčinjava, zamenjuje, vredi

i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U nesigurnim vremenima, uvek se vraća kao prava i proverena vrednost. I danas je ulaganje u zlato sigurna investicija. O istoriji i budućnosti zlata pričamo u ovom vremeplovu.

Satelit „Prospero“ - obložen zlatnom folijom, kako bi se zaštitile solarne ćelije i štampano električno kolo

Istraživanja pokazuju da se u bušotini na Jasiku na Crnom vrhu, nalazi ležište od oko 240 000 tona rude, i u kojem ima čak 14 grama po toni zlata. Prema podacima iz Svetskog saveta za zlato, Srbija sa 14,3 tone zlata u 2011.godini je plasirana na 58.mesto po skladištenim zalihama ovog plemenitog metala.

EKONOMIJAProcenjuje se da je u poslednjih 600 godina u svetu proizvedeno preko 125 000 tona zlata. Preko 80% svetskih zaliha se nalazi u posedu 11 zemalja EU, SAD, Švajcarske i drugih velikih monetar-nih organizacija. Ostatak sveta poseduje 15% zlata, od čega je većina u Japanu, Kini, Rusiji, Indiji. Za razliku od raspodele zaliha, resursi za dobijanje zlata se nalaze većinom u manje razvijenim zemljama, kao sto su Južnoafrička unija, Brazil, Bocvana. Od razvijenih zemalja samo Rusija, Australija, Kanada i donekle SAD, raspolažu značajnim resursima za proizvodnju zlata. Prikazani odnosi potpuno reflektuju stanje u svetskoj ekonomiji u poslednjih tridesetak godina.U poslednje vreme, sve više se kupuje zlato, jer na finansijskom tržištu zlato predstavlja garant sigur-nosti. Posmatrajući stati-stiku, 2008.g. cena jedne fine unce ( 31.1 gram ), bila je 700$, 2005.g. oko 429 $, a 2001.g. oko 260$. Današnja cena jedne fine unce je 1564 $.

Investitor koji je pre godinu dana uložio u zlato 1000$, sada je u plusu oko 26%, dok je na duži rok od oko 5 godina dobit daleko veća - oko 170 %! Ove cifre mnogo govore same za sebe.

ZANIMLJIVOSTI DANAŠNJICEJedno japansko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, izva-dilo je veće količine zlata nego pojedini, koji važe za najbogatije na svetu. Pronađeno je 1.89 g zlata po toni pepela, dobijenog od sagorevanja otpadnog kanalizacionog mulja.U svetu bogatih i poznatih, u ishrani, koriste se listići, kao i prah zlata. Jestivo zlato je od 24 karata i meko je, za razliku od zlata od 14, 18 ili 22 karata, koje upotrebljavaju zlatari, pomešano je sa drugim metalima, tvrđe je i nije za ljudsku upotrebu.

vremeplov


vremeplov

BeOGRAdSKI SAjAM• 38. Međunarodni sajam građevinarstva, 24-28.04.

• 56. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignu-ća. 14-18.05.

• 2. CE&HA - Sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata, 13-16.09.

• 34. Međunarodni sajam grafičke i papirne industrije, 26-29.09.

• 11. PACKTECH EXPO BALKAN, 26-29.09.

• 5. Higijena u industriji EXPO, 26-29.09.

• 8. CONBAK EXPO BALKAN, 26-29.09.

• 4. FRUVEG EXPO BALKAN, 26-29.09.

• 9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine - Eco-fair, 10-12.10.

• 8. Međunarodni sajam energetike, 10-12.10.

• 3. Međunarodni sajam bezbednosti objekata, infra-strukture, lica i poslovanja - iSEC, 5-8.11.

• 50. Međunarodni sajam nameštaja, opreme i unu-trašnje dekoracije, 12-18.11.

• 49. Međunarodna izložba mašina, alata i repromate-rijala za drvnu industriju, 12-18.11.

• 7. Sajam etno hrane i pića, 25-28.11.

• 11. Međunarodni sajam preduzetništva za mala i srednja preduzeća, 29.11-01.12.

NOvOSAdSKI SAjAM• 79. Međunarodni poljoprivredni sajam , 12-18. Maj

• Međunarodni sajam za obnovljive izvore energije BIOMASA, 12-14. septembar

• Međunarodni sajam drvne industrije IET 2012, 12-14. septembar

• 12. sajam automobila Auto Show , 10-14. oktobar

• 7. međunarodni sajam investicija INVESTEXPO, 23-25. oktobar

• DANI ENERGETIKE, 8-11. Novembar

NIŠKI SAjAM• 9. Sajam građevine i opreme, 13-15.septembar

ŠUMADIJA SAJAM, Kragujevac

• 9.sajam poljoprivrede, 13-16.09.

• Sajam automobila, 27-30.09.

Izbor sajmova u 2012.

sajamska industrija


sajamska industrijaizbor sajMova U zeMlji i regionU

SKOPSKI SAjAM• Sajam transporta i logisti-ke, 6-9.. ili 26-29.09.

• Međunarodni sajam metalurgije, elektronike, metala, graditeljstva, sigurnosti i zaštite, TEHNOMA, 16-20.10.

• Agrofud, 7-10.11.

• Finexpo, 5-6.12.

zAGREBAčKI veleSAjAM• Kolektivne izložbe stranih zemalja, 19-23.09.

• Sajam energetske učinkovitosti i obnovljivih izvora energije, 19-23.09.

• Ambienta, 10-14.10.

SAjAM SPlIT• SAFIR, Sajam finansija, investicija i razvoja, 24-28.10.

• SASO, Međunarodni sajam graditeljstva, drvne i metalne industrija, alata, obrtništva, elektronike, ener-getike i telekomunikacija, 24-28.10.

OSIJEčKI SAJAM• Međunarodni obrtnički sajam i sajam poduzetništva i graditeljstva, 26-29.05.

SARAjevSKI SAjAM• Međunarodni sajam poljoprivrede, prehrane, pića i roba široke potrošnje, 15-19.11.

TuzlANSKI SAjAM• Međunarodni sajam energije, industrije i rudarstva, 5-8.06.

FRANKFuRTSKI SAjAM• TEXCARE, 5-9.05.

• TENDENCE, 24-28.08.

• Automechanika, 11-16.09.

sajamska industrijasajamska industrijaizbor sajMova U zeMlji i regionU

U periodu od 27 - 31. marta, u halama 1, 1a, 2 – nivo A i 3 Beogradskog saj-ma, održan je 50. Međunarodni salon privrednih vozila „Beotruck 2012“. Na

ovogodišnjoj manifestaciji, učestvovalo je 155 izlagača iz preko 20 zemalja. Na salonu su bili izloženi kamioni, autobusi, dostavna vozila, pri-kolice, poluprikolice, specijalne nadgradnje i pra-teća oprema. Jubilarni Salon komercijalnih vozila je bio izuzetna prilika da poslovni ljudi iz naše zemlje, regiona, ali i šire, na jednom mestu vide reprezentativnu izložbu najmodernijih privrednih vozila širokog spektra namene. Osim proizvođača velikih privrednih vozila, na sajmu su se predstavi-li uvoznici i distributeri lakih privrednih vozila, kao zastupnici vodećih svetskih proizvođača u ovom segmentu automobilske industrije.

Pored vozila i prateće opreme, veoma intere-santan proizvod ponudila je i dizeldorfska kom-panija TimoCom, koja je na svom štandu u hali 1 predstavila moderno softversko rešenje u oblasti transporta. Svaki posetilac sajma je mogao na licu mesta da proba onlajn programe na više kompju-terskih radnih mesta i dobije besplatno aplikaci-ju Transportni barometar za iPhone ili Android mobilni telefon.

Beotruck 2012

posetili smo


posetili smo

mašine i linije za proizvodnju iobradu metala,

alati za obradu metala,sirovine i repromaterijali za metalnu industriju,

oprema i materijali za zavarivanje, oprema i sredstva za zaštitu metala,

antikorozivna sredstvaprocesna oprema – hardver i softver,

nove tehnologije u metalnoj industriji,specijalizovana trgovina metalom,

doradni poslovi i kooperacija – tražnja i ponuda

NAJPOSJEĆENIJI SAJAM METALA U REGIJI

industrijski web adresarindustrijski web adresar

▪ ABB - www.abb.rs ▪ Alumina - www.alumina.si ▪ Armex - www.armex.rs ▪ Avalon Partners - www.avalon.rs ▪ AxFlow Gesmbh - www.axflow.rs ▪ Bosch Rexroth - www.boschrexroth.rs ▪ Colpart - www.colpart.co.rs ▪ Devix - www.devix.rs ▪ DEinterntional - www.automatica-munich.com ▪ Dunav Export Import - www.dunav-ei.rs ▪ Dunav osiguranje - www.dunav.com ▪ Festo - www.festo.rs ▪ Fluid Mold - [email protected] ▪ Fox Electronics - www.fox.rs

▪ Gates - www.gates.co.rs ▪ Gebruder Weiss - www.gw-world.com ▪ Grundfos - www.grundfos.rs ▪ Henkel - www.loctite.rs ▪ Hydac - www.hydac.com ▪ Ind Media Publishing - www.najboljeknjige.rs ▪ Indas - www.indas.rs ▪ Infokod - www.info-kod.rs ▪ Instalacija inženjering - www.instainz.co.rs ▪ Jugoimpex - www.jugo-impex.com ▪ KBC banka - www.kbcbanka.rs ▪ Lenze - www.lenze.com ▪ Magnat - www.magnat-alati.rs ▪ Maxima Graf - [email protected]

▪ Mercedes - www.fuso-trucks.rs ▪ Mikrokontrol - www.mikrokontrol.rs ▪ Rolo-as - www.roloas.co.rs ▪ Siemens - www.siemens.rs ▪ Superlab - www.super-lab.rs ▪ Tecon sistem - www.tecon.rs ▪ Tehnicom computers - www.tehnicomputers.com ▪ Termomont - www.termomont-bg.rs ▪ Timken - www.timken.com ▪ TopTeh - www.topteh.si ▪ Uniprogres - www.uniprogres.rs ▪ Uram System - www.uram.co.rs


Broj 37


E-mail: Mar ke tin gAG.Sr bi ja@ hen kel.com www.loctite.rs

INOVACIJA!

TEMPERATURNA

OTPORNOST

DO

120°C!

Brzo,







Documents

Industrija 37