IN SERBIAW A CRIMINAL L POLOŽAJ ŽRTVE U …...Položaj žrtve u krivičnom postupku u RS7 svoj cilj očuvanje i poboljšanje Evropske unije kao zonu slobode, bezbednosti i pravde

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y K

MC

Y K

011

/242 2

298

CT

P d

o B

220

0 T

abaka

• 3

00g

• M

AT

pla

stik

a

POLOŽAJ ŽRTVE UKRIVIČNOM POSTUPKU

U REPUBLICI SRBIJI

Ana Janković JovanovićMilena Vasić

Lawyers’ Committeefor Human Rights

VICTIMS WITHINCRIMINAL LAW

IN SERBIA

Ana Janković JovanovićMilena Vasić

POLOŽAJ ŽRTVE U KRIVIČNOM POSTUPKU U

REPUBLICI SRBIJI

POLOŽAJ ŽRTVE U KRIVIČNOM POSTUPKU U REPUBLICI SRBIJI

Izdavač Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM Kneza Miloša 4, 11103 Beogradwww.yucom.org.rs

Za izdavačaMilan Antonijević

PriredileAna Janković JovanovićMilena Vasić

LekturaLjiljana Korica

PrevodMarija Stijepović

Dizajn i prelomDosije studio

ŠtampaDosije studio

Tiraž 300

ISBN 978-86-83209-67-5

Publikaciju „Položaj žrtve u krivičnom postupku Srbije” priredio je YUCOM u okviru projekta Balkan-skog fonda za demokratiju (BTD). Stavovi izneti u ovoj publikaciji su isključivo odgovornost YUCOM-a i ne predstavljaju stavove BTD-a ili CLARD-a.

YUCOMKomitet pravnikaza ljudska prava

Sadržaj

1. UVOD 5

2. O PROJEKTU 8

3. POLOŽAJ OŠTEĆENIH (ŽRTAVA) U POZITIVNOM ZAKONODAVSTVU SRBIJE 9

4. POLOŽAJ OŠTEĆENOG U AKCIONOM PLANU ZA POGLAVLJE 23 PRISTUPNIH PREGOVORA SA EU 15

5. UOČENI NEDOSTACI U PRAKSI 206. PREPORUKE 23

7. ZAKLJUČAK 25

4 Položaj žrtve u krivičnom postupku u RS

5Položaj žrtve u krivičnom postupku u RS

UVODOd svog osnivanja 1997. godine, YUCOM kontinuirano i uspešno pruža be-splatnu pravnu pomoć građanima kojima su povređena ljudska prava (ma-njinske grupe, branioci ljudskih prava, novinari i drugi) pred nadležnim dr-žavnim organima, sudovima, Evropskim sudom za ljudska prava i Komitetom UN za ljudska prava. Naš tim za besplatnu pravnu pomoć trenutno se sastoji od tri advokata i četiri pravnika, stalno angažovanih na slučajevima besplat-ne pravne pomoći. Kao rezultat strateških parničenja koje YUCOM konstan-tno pruža, različite zakonodavne promene sa ciljem razvoja efikasnije zaštite ljudskih prava pred državnim organima, Evropskim sudom za ljudska prava i komitetima UN su sprovedene.

YUCOM je prepoznat kao organizacija sa praktičnim znanjem za pružanje pravne pomoći i zagovaranje promena u zakonodavstvu. Od svog osnivanja, YUCOM lobira za poštovanje principa vladavine prava na nacionalnom i regi-onalnom nivou. YUCOM je prepoznat kao organizacija koja zagovara poštova-nje ljudskih prava i reforme zakonodavstva, član je brojnih mreža i koalicija, i poseduje kapacitet i dugogodišnje iskustvo u uspešnom vođenju kampanja za reformu zakonodavstva i promena u pravnoj praksi.

Glavna dostignuća u lobiranju uključuju usvajanje i sprovođenje velikog broja bitnih zakona, Zakon o amnestiji, Zakon o slobodnom pristupu informacija-ma od javnog značaja, uvođenje odredbi protiv nasilja nad ženama u Zakon o radu, Zakon o obrazovnom sistemu, Zakon o ombudsmanu, odredbe o na-silju u porodici, uvođenje zločina iz mržnje u srpsko zakonodavstvo. Takođe,YUCOM je lobirao za sankcionisanje mučenja kao krivičnog dela i njeno uklju-čivanje u izmenjen Krivični zakonik Republike Srbije, bio pionir inicijative da se dekriminalizuje klevetanje, vodio kampanju za usvajanje Zakona o OCD, lo-birao za usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije, i mnoge druge. YUCOM je član radne grupe za kreiranje nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, čiji je razvoj u finalnoj fazi, a podržao je pisanje mnogih nacrta zakona. Trenutno, Zakon o nestalim bebama je u procesu usvajanja kao rezultat presude Evrop-skom suda za ljudska prava protiv Srbije.

Od 2005. godine, YUCOM pokreće postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava i trenutno ima nekoliko slučajeva u proceduri pred ESLjP koji su dobili potvrdu prioriteta pred tim sudom. U martu 2007. godine, YUCOM je dobio slučaj (V.A.M. vs. Serbia) pred Evropskim sudom za ljudska prava. Ovo pred-stavlja prvu presudu ESLjP protiv Srbije koja obavezuje Srbiju da plati odštetu podnositeljki predstavke.


Rezultati strateških slučajeva parničenja YUCOM-a su, inter alia, promene ustav-nih odredbi za pružanje efikasnije zaštite pred državnim organima. YUCOM je takođe pokazao ogromnu privrženost određivanju granica slobode izražava-nja kako bi se borio protiv rasizma i nedostatka tolerancije u srpskom društvu. U tom smislu, organizacija je uspešno lobirala za inkriminaciju govora mržnje, sprovela istraživanje sa fokusom na sprovođenje medijskih zakona u delovima koji se odnose na promociju tolerancije i zabrane diskriminacije i govora mr-žnje i vodila brojne slučajeve govora mržnje. YUCOM sarađuje sa raznim orga-nizacijama civilnog društva na pružanju zaštite ljudskih prava u Srbiji.

Uloga organizacija civilnog društva koja se bave pružanjem besplatne pravne pomoći građanima kojima su povređena ili uskraćena ljudska prava, kao što je YUCOM, je bitan kako bi se identifikovao i kako bi učestvovali u procesu izme-ne zakonodavstva sa neposrednim iskustvom u radu sa žrtvama i relevantnim istraživačima iz ovog polja.

Još jedan bitan aspekt je uloga Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Sr-biji (NKEU), koja predstavlja jedinstven i inovativan model mreže saradnje koja okuplja OCD iz različitih polja ekspertize oko ideje da se omogući učestvova-nje, značajna saradnja i praćenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji u sklopu svih 35 pregovaračkih poglavlja. NKEU je podeljen na 21 radnu grupu, koje pojedinačno vodi jedna organizacija civilnog društva ili konzorcijum OCD, i na mrežu koja obuhvata druge relevantne i zainteresovane OCD (nevladine organizacije, profesionalna udruženja, sindikati, akademska zajednica, itd.). U okviru 21 radne grupe, 300 OCD aktivno učestvuje u dijalogu sa relevantnim predstavnicima Vlade i administrativnih strukturi koje su uključene u pregova-rački proces (pregovarački tim, ministarstva, Narodna skupština).

Kao koordinator radne grupe NKEU za sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23, YUCOM prati sprovođenje svih aktivnosti koje su predviđene AP-om, uključu-jući i one koje su povezane sa statusom i pozicijom žrtava (oštećenih) u srpskom zakonodavstvu. Pored monitoringa, YUCOM je zadužen za pružanje ranih upozo-renja koja se tiču nesprovođenja ili pogrešnog sprovođenja tih aktivnosti.

Pregovori o pristupanju su poslednji korak u procesu integracije zemlje kandi-data u Evropsku uniju. Pregovori određuju uslove koje kandidat mora da ispuni ili ostvari kako bi mogao da pristupi članstvu u EU, a u suštini su povezani sa harmonizacijom domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinam a EU.

Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim zemljama članicama zahteva da se pregovori o poglavljima 23 i 24, koji pokrivaju polja pravosuđa i osnovnih prava i pravdu, slobodu i bezbednost, moraju da se otvore prva. Poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima je novo poglavlje uvedeno po-sle šestog talasa proširenja EU. Politike pravosuđa i osnovnih prava imaju za


svoj cilj očuvanje i poboljšanje Evropske unije kao zonu slobode, bezbednosti i pravde.

Kako bi ostvarila zahteve iz ovog poglavlja, Srbija mora da sprovede niz reformi i aktivnosti koje imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. U smislu sadržaja, poglavlje 23 je podeljeno u četiri tematska polja, koja uključuju: refor-mu pravosuđa, politiku borbe protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU. Kamen temeljac ovih polja je nezavisno pravosuđe sa neophodnim kapaci-tetima da održava i štiti vladavinu prava. Uvideći značaj postojanja nezavisnog i efikasnog pravosuđa, Evropska unija je definisala niz preporuka za ostvarivanje nepristrasnosti, integriteta i visokih standarda pravosuđa. To zahteva ozbiljnu posvećenost eliminaciji spoljnih uticaja na pravosuđe, dodeljivanje adekvatnih finansijskih resursa i trening. Takođe, zemlje članice su u obavezi da se efikasno bore protiv korupcije, jer ona predstavlja pretnju stabilnosti demokratskih insti-tucija i vladavine prava. Subjekat o kom se diskutuje u ovom poglavlju odnosi se na ispunjavanje političkih kriterijuma koja u suštini predstavljaju preduslov za dalju integraciju. Postoji samo nekoliko odredbi na nivou EU koja regulišu ovo polje i većina njih se ostavlja individualnim zemljama članicama da regu-lišu na najbolji mogući način, imajući u vidu that moraju da se poklapaju sa standardima koji su temelj Evropske unije.

S obzirom na to da je cilj pregovora da se zemlja kandidat pridruži EU, neop-hodno je zasnivanje međusobnog poverenja i osiguranje funkcionalnosti siste-ma, uz poštovanje samih vrednosti Evropske unije.


O PROJEKTUOvaj izveštaj sproveden je u okviru projekta „Prava žrtava”, koji je finansiran od strane Balkanskog fonda za demokratiju a implementiran od aprila 2016. do marta 2017. godine.

Glavni cilj ovog projekta, unapređenje položaja i prava oštećenih i žrtava u krivičnom postupku, sproveden je identifikovanjem neophodnih zakonskih promena u krivično-pravnom okviru (identifikacija problema implementacije), umrežavanjem u cilju poboljšanja pružanja besplatne pravne pomoći žrtvama i praćenjem sprovođenja mera u okviru Poglavlja 23 u Srbiji.

YUCOM je izradio pravnu analizu o postojećim zakonskim odredbama koje se odnose na pitanja zaštite žrtava u okviru krivičnog postupka. Analiza je otkrila sve nedostatke u zaštiti žrtava i obuhvatila primere loše prakse u Srbiji. Pred-stavljena je na okruglom stolu na kojem su učestvovali svi relevantni državni organi i druge zainteresovane strane, nakon čega je održana i debata. Ovaj sa-stanak bio je povod za veoma važnu diskusiju sa predstavnicima organizacija civilnog društva, kancelarije Zaštitnika građana, Pravosudne akademije, Advo-katske komore Srbije, medija, kao i sa sudijama i državnim tužiocima.

Izveštaj će postati sredstvo zagovaranja promena. Sadržaće analizu na bazi se-kundarnih istraživanja, rezultate dobijene nakon okruglog stola, analize slučaja kao i informacije o sprovedenim merama i promenama u zakonodavstvu pro-pisanim Akcionim planom za Poglavlje 23 EU integracija.


POLOŽAJ OŠTEĆENIH (ŽRTAVA) U POZITIVNOM ZAKONODAVSTVU SRBIJE

Položaj oštećenog u krivičnom postupku regulisan je pre svega Zakonikom o kri-vičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP). Položaj maloletnih žrtava krivičnih dela regulisan je Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.1 Kada je reč o krivičnim delima nasilja u porodici, nedavno je stupio na snagu Zakon o sprečavanju nasilja u porodici2 čija je primena odlo-žena do 1. juna 2017. godine (tako da u momentu pisanja ove analize nije stupio na snagu). U daljem izlaganju fokus će biti na opštem položaju oštećenog u kri-vičnom postupku koji je regulisan Zakonikom o krivičnom postupku.

Oštećeni u krivičnom pravu Srbije nije stranka u postupku, već sporedni proce-snopravni subjekt. Zakonska definicija oštećenog glasi: oštećeni je lice čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo.3 Definicija ne pre-poznaje pojam žrtve i izjednačava lica čija su imovinska i neimovinska prava po-vređena. Iz toga proizilazi dalji nepovoljan položaj oštećenih a naročito imajući u vidu posebno osetljive oštećene kao što su žrtve silovanja, žrtve zločina iz mržnje ili lica koja su indirektne žrtve ubistva (porodice ubijenih) i drugih krivičnih dela koja osim imovinske proizvode i veliku neimovinsku štetu za oštećene.

Prava oštećenog u krivičnom postupku regulisana su članom 50. ZKP koji prenosimo u celosti:

Prava oštećenogČlan 50

Oštećeni ima pravo da:

1. podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje;

2. ukaže na činjenice i da predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokazivanja;

3. angažuje punomoćnika iz reda advokata;

1 („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005)

2 („Sl. glasnik RS”, br. 94/2016)

3 Član 2. stav 1. tačka 8. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014)


4. razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;5. bude obavešten o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tu-

žioca od krivičnog gonjenja;6. podnese prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da

odustane od krivičnog gonjenja;7. bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupa op-

tužbu;8. prisustvuje pripremnom ročištu;9. prisustvuje glavnom pretresu i učestvuje u izvođenju dokaza;

10. podnese žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđe-nom imovinskopravnom zahtevu;

11. bude obavešten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnažna pre-suda;

12. preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom.

Oštećenom se može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao svedok.

Ovako pobrojana prava oštećenog, sadrže brojne nedostatke kako u samoj za-konskoj formulaciji, tako i u njihovoj primeni u praksi.

1. Imovinskopravni zahtev oštećenog: oštećeni ima pravo da istakne imovinskopravni zahtev, ali sud nema obavezu da o njemu odluči u kri-vičnom postupku. Kao posledica ovog pravila odlučivanje o imovinsko-pravnom zahtevu je postalo izuzetak, a upućivanje na parnični postupak pravilo. Oštećeni mora voditi parnični postupak o svom trošku. Ove par-nice neretko nerazumno dugo traju čime se oštećeni izlaže dodatnoj vik-timizaciji kroz pravosudni sistem, te odlučuje da ne pokrene postupak za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva.

2. Ukazivanje na činjenice i predlaganje dokaza: oštećeni ima pravo da ukaže na činjenice i predlaže dokaze koji su od važnosti za predmet dokaziva-nja. Međutim, ovo pravo ne korespodira sa obavezom suda ili Javnog tužilaš-tva da ove dokaze i činjenice uzme u obzir, zbog čega često dokazni predlozi oštećenih budu jednostavno ignorisani od strane organa koji vodi postupak.

3. Angažovanje punomoćnika: oštećeni ima pravo da angažuje punomoć-nika. Međutim, oštećeni koji nemaju sredstava za angažovanje punomoć-nika, a koji su i najbrojniji, nalaze se u veoma nepovoljnom položaju. Član 59. ZKP-a predviđa mogućnost da se na zahtev oštećenog kao tužioca, i to kada se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od preko 5 godina, postavi punomoćnik ako je to u interesu postupka i ako oštećeni kao tužilac, prema svom imovnom stanju, ne može snositi troškove zastupanja. Ova odredba se odnosi samo


na oštećenog kao tužioca, što su retki slučajevi u praksi, i ova odredba se veoma retko primenjuje. U nedostatku zakona koji bi regulisao pružanje besplatne pravne pomoći oštećenima, oni koji ne mogu da priušte pu-nomoćnika advokata ostaju u velikoj meri nezaštićeni.

4. Razgledanje spisa i razmatranje predmeta: ukoliko je oštećeni ujed-no i svedok u postupku, on nema pravo da razgleda spise predmeta pre nego što da izjavu u svojstvu svedoka.

5. Obaveštenje o odbacivanju prijave i odustanku tužioca od krivičnog gonjenja: iako ZKP garantuje ovo pravo oštećenom, ostaje nedorečen u delu koji se odnosi na obavezu tužilaštva da obavesti oštećenog. Naime, članom 51. ZKP-a propisano je: Ako javni tužilac, za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, odbaci krivičnu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivičnog gonjenja do potvrđivanja optužnice, dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga pouči da može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu. Zatim, u stavu 2. navedenog člana stoji sledeće: Oštećeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana. Ako oštećeni nije obavešten, može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivič-nog gonjenja. Iz ovakve zakonske formulacije ostaje nejasno da li je tužilaštvo u obavezi da obavesti oštećenog ili nije, a u praksi se pokazalo da se često događa da oštećeni nije obavešten. S druge strane, rok od tri meseca, ili bilo koji drugi rok na strani oštećenog, u situaciji kada nije obavešten o odbaciva-nju prijave, dovodi do onemogućavanja žrtve u vršenju prava na pravni lek, budući da jedini način da oštećeni sazna za odbacivanje prijave, obustavljanje postupka ili odustanak od krivičnog gonjenja jeste da ga tužilaštvo obavesti.

6. Prigovor protiv odluke javnog tužioca: oštećeni ima pravo da uloži prigovor protiv odluke javnog tužioca da preuzme ili odustane od krivič-nog gonjenja. Međutim, ovaj prigovor nije efektivno pravno sredstvo, jer se često dešava da neposredno više javno tužilaštvo kome je prigovor i upućen, odbije prigovor bez ili sa vrlo oskudnim obrazloženjem.

7. Pravo da bude poučen o mogućnosti da preuzme krivično gonje-nje i zastupa optužbu: iako ima pravo da bude poučen o mogućno-sti da preuzme krivično gonjenje ukoliko tužilac odustane, član 52. stav 4. ZKP-a propisuje: Ako oštećeni nije prisutan na pripremnom ročištu ili glav-nom pretresu, a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivališta ili boravišta, smatraće se da neće da nastavi gonjenje i sud će doneti rešenje o obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optužba odbija. Ovakva formulacija ne poznaje pojam opravdano odsutnog oštećenog i stavlja ga u izuzetno nepovoljan položaj u kome može izgubiti pravo da preuzme gonjenje.


8. Pravo na podnošenje žalbe: oštećeni ima pravo na podnošenje žalbe protiv presude samo u slučaju kada se žali na odluku o imovinskopravnom zahtevu ili odluku o troškovima postupka. Time je njegov položaj, kada je u pitanju odgovornost okrivljenog i odluka o krivičnim sankcijama, u potpunosti zavisan od volje nadležnog javnog tužilaštva da izjavi žalbu protiv presude. U slučaju da je tužilac preuzeo gonjenje od oštećenog, on ima pravo da izjavi žalbu iz svih zakonskih razloga, što se u praksi veoma retko događa.

Oštećeni kao svedok u postupku: član 95. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku propisuje: Svedok će se pitati za ime i prezime, jedinstveni matič-ni broj građana, ime oca ili majke, prebivalište, boravište, mesto i godinu rođenja i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim. Svedok će se upozoriti da je dužan da o promeni adrese prebivališta ili boravišta obavesti organ pos-tupka. Oštećeni je u svakom slučaju u obavezi da, kao i svi ostali svedoci, ostavi svoje lične podatke koji su dostupni okrivljenom i njegovoj odbrani, čime se izlaže dodatnoj opasnosti od ponavljanja krivičnog dela ili odmazde. Čak ni odredbe koje se odnose na ispitivanje posebno osetljivog svedoka ne regulišu ovo pitanje. Jedini način da zaštiti svoje lične podatke jeste sta-tus zaštićenog svedoka koji se u praksi dodeljuje uglavnom u posebnim kri-vičnim postupcima za ratne zločine i organizovani kriminal.

Posebno osetljivi svedok: član 103. ZKP-a reguliše uslove za dobijanje statusa posebno osetljivog svedoka: Svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja poseb-no osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka. Iako prilično uopšteni, ovi uslovi, prema mišljenju organa koji vode postupak, bivaju ispu-njeni u nedovoljnom broju slučajeva, tako da je vrlo malo dodeljenih statusa posebno osetljivog svedoka. Oštećeni se veoma retko poučavaju o ovom pravu. Takođe, veoma retko se primenjuje poseban način ispitivanja koji po-drazumeva upotrebu tehničkih sredstava ili posebne prostorije za ispitivanje svedoka kako se ne bi nalazio u istoj prostoriji sa okrivljenim.

Odlaganje krivičnog gonjenja: institut odlaganja krivičnog gonjenja u potpunosti isključuje učešće oštećenog. Zakon ne omogućava učešće oštećenog u ovom postupku, ne traži njegovu saglasnost, ne daje mu pra-vo žalbe, a oštećeni nema ni pravo uvida u spise koji se odnose na obave-zu koju je osumnjičeni preuzeo i ispunio. Ovakvo zakonsko rešenje pose-bno je kontradiktorno kada se uzme u obzir da je jedna od obaveza koju javni tužilac može naložiti okrivljenom jeste da otkloni štetnu posledicu nastalu izvršenjem krivičnog dela ili da naknadi pričinjenu štetu.

Sporazum o priznanju krivičnog dela je još jedan institut koji se rela-tivno skoro pojavio u domaćem krivičnom zakonodavstvu i takođe u pot-


punosti isključuje oštećenog iz učešća u ovom postupku, čime se njegov položaj dodatno pogoršava. Za razliku od oportuniteta gde je propisan uslov da se krivično gonjenje može odložiti za krivična dela za koja je pro-pisana kazna zatvora do pet godina, za sporazum o priznanju krivice slično ograničenje ne postoji i moguće ga je sklopiti za sva krivična dela. Zakon ne propisuje čak ni obavezu da se oštećeni pozove na ročište povodom sporazuma o priznanju krivice, kao ni mogućnost izjavljivanja žalbe na ovaj sporazum.

Pomoć u prikupljanju dokaza: član 19. ZKP propisuje: Svi državni or-gani dužni su da javnom tužiocu, sudu ili drugom organu postupka, kao i okrivljenom i njegovom braniocu na njihov zahtev, pruže potrebnu pomoć u cilju prikupljanja dokaza. Oštećeni je izostavljen iz ove odredbe, budući da se ne smatra strankom u postupku i njegov položaj je time dodatno otežan, imajući u vidu da postoje dokazne radnje koje mogu zahtevati i sprovesti jedino službena lica kao što su: pregledanje sigurnosnih kamera video nadzora, zahtevanje izveštaja o korišćenju baznih stanica mobilnih operatera i sl. Oštećeni ima pravo da predloži da se ove radnje sprovedu, ali, kao što je već rečeno, ne postoji korespondirajuća obaveza državnih organa da to i učine.

Neograničeno vreme trajanja istrage: Zakonik o krivičnom postupku ne određuje vreme za koje je neophodno da se istraga završi, već samo načelno uređuje obavezu tužilaštva da obavesti neposredno više javno tužilaštvo o razlozima zbog kojih istraga nije okončana u roku od 6 me-seci. Ovakve zakonske odredbe otvaraju mogućnost za nerazumno dugo trajanje istrage što dovodi do povrede prava kako oštećenih, tako i okrivl-jenih u krivičnom postupku. Neretko se događa da slučajevi zastare zbog dužine trajanja istrage i da učinioci krivičnih dela ne budu sankcionisani, a oštećeni ne ostvare svoja prava pred sudom.

Preuzimanje krivičnog gonjenja nakon podizanja optužnice: čla-nom 52. ZKP-a regulisano je: Ako nakon potvrđivanja optužnice javni tu-žilac izjavi da odustaje od optužbe, sud će pitati oštećenog da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu. Ako oštećeni nije prisutan, sud će ga u roku od osam dana obavestiti o odustanku javnog tužioca od optužbe i poučiti da može da se izjasni da li hoće da preuzme gonjenje i zastupa optužbu.

Zakon dalje propisuje: Oštećeni je dužan da se odmah ili u roku od osam dana od dana kada je primio obaveštenje i pouku iz stava 1. ovog člana izjasni da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu, a ako nije obavešten – u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac izjavio da odustaje od optužbe. Kao i kod odredbi koje regulišu prigovor oštećenog protiv odbaciva-nja krivične prijave ili odustanka od gonjenja, odnosno obustavljanja istrage, ni


ovim članom nije precizno definisano da li sud ima ili nema obavezu da obave-sti oštećenog da tužilac odustaje od gonjenja, budući da prvi stav propisuje tu obavezu, a drugi ostavlja mogućnost sudu da ne obavesti oštećenog i ponovo određuje rok od 3 meseca za oštećenog koji nije obavešten. Oštećeni ne bi smeo biti kažnjen gubitkom prava da preuzme gonjenje u slučaju propuštanja nadležnog organa da ga obavesti.

Još jedna zakonska nedoslednost koja nepovoljno utiče na položaj ošte-ćenog ogleda se u članu 331. ZKP-a koji reguliše obavezu javnog tužioca da podigne optužnicu u roku od 15 dana od dana završetka istrage. Nai-me, zakon ne definiše na dovoljno precizan način situaciju kada protekne rok od 15 dana, a tužilac ne podigne optužnicu niti izjavi da odustaje od krivičnog gonjenja. Prema stavu 3 navednog člana: Ako javni tužilac ne podigne optužnicu u zakonskom roku i ne izjavi da odustaje od krivičnog gonjenja, okrivljeni, njegov branilac i oštećeni mogu u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje optužnice da podnesu prigovor ne-posredno višem javnom tužiocu. Ako oštećeni nije obavešten o završetku istrage može da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tužilac doneo naredbu o završetku istrage. Navedeno je problema-tično postavljeno, jer može dovesti do gubitka procesnih prava oštećenih, odnosno zahtevanje njihovog aktivnog učešća u postupku u kome nema-ju svojstvo stranaka.

Položaj oštećenog u žalbenom postupku: članom 447. ZKP-a koji re-guliše zakazivanje sednice drugostepenog veća i obaveštavanje stranaka predviđeno je: O sednici veća obavestiće se onaj optuženi ili njegov brani-lac, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac ili njihov punomoćnik koji je u roku predviđenom za žalbu ili odgovoru na žalbu, zahtevao da bude obavešten o sednici ili je predložio održavanje pretresa pred drugostepenim sudom. Izostavljanje obaveze da se obavesti oštećeni koji nije u žalbi izričito zahte-vao da bude obavešten je u potpunosti neopravdan, pogotovo imajući u vidu vrlo ograničene žalbene razloge na strani oštećenog.

Vanredni pravni lekovi: oštećeni je u potpunosti isključen iz postupka po vanrednim pravnim lekovima i nema pravo da izjavi nijedan vanredni pravni lek, čime je prinuđen da se u potpunosti osloni na rad javnog tužilaštva.


POLOŽAJ OŠTEĆENOG U AKCIONOM PLANU ZA POGLAVLJE 23 PRISTUPNIH PREGOVORA SA EU

Članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji, svakoj evropskoj državi koja poštuje i promoviše vrednosti propisane u članu 2. navedenog Ugovora (ljudsko dostojanstvo, slobodu, demokratiju, jednakost, vladavinu prava i poštova-nje ljudskih prava, uključujući i prava manjina) garantuje se pravo da pod-nese zahtev za pridruživanje Evropskoj uniji.

U okviru pregovora o stupanju u članstvo EU određuju se uslovi pod koji-ma će država kandidat prihvatiti i sprovesti pravne tekovine Evropske uni-je. Uslov za stupanje u članstvo EU podrazumeva prihvatanje svih prava i obaveza na kojima se zasniva EU, ali i njenog institucionalnog okvira. Prav-ne tekovine Evropske unije podeljene su u 35 pregovaračkih poglavlja.4

Pregovaračko Poglavlje 23 obuhvata reformu pravosuđa, antikorupcijsku politiku, osnovna prava i pravo državljana EU, odnosno, shodno važećem AP: pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava.

Vlada Republike Srbije osnovala je, 11. decembra 2015. godine, Savet za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23, kao posebno radno telo Vla-de za pružanje stručne podrške Pregovaračkoj grupi za Poglavlje 23. Sa-vet treba da podnosi mesečne izveštaje o implementaciji Akcionog plana; prati, na svakodnevnom nivou, sprovođenje aktivnosti predviđenih Akcio-nim planom; podstiče mehanizam ranog upozoravanja u slučaju kašnjenja i drugih problema tokom realizacije Akcionog plana i koordinira procese izveštavanja.5

4 Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, „Knjiga preporuka Nacional-nog konventa o Evropskoj uniji - 2015/2016“, Pravosuđe i osnovna ljudska prava, M. Antonijević, Beograd, 2016, str. 145-165.

5 Savet za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23, Izveštaj 4/2016 o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, Beograd, decembar 2016.http://www.mpravde.gov.rs/files/Report%20no.%204-2016%20on%20implementation%20of%20Acti%20on%20plan%20for%20Chapter%2023.pdf


Republika Srbija pristupila je izradi Akcionog plana za Poglavlje 23 na osnovu Izveštaja o pregledu usklađenosti zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama EU i preporuka koje je dala Evropska komisija u ovom Izveštaju. Finalni Akcioni plan za Poglavlje 23 sadrži i niz aktivnosti za unapređenje položaja oštećenih/žrta-va. Republika Srbija i tela nadležna za implementaciju navedenih aktivnosti, oba-vezali su se da će iste biti sprovedene u tačno određenom vremenskom periodu.

Republika Srbija je, u decembru 2016. godine, objavila Statistički izveštaj o efikasnosti sprovođenja Akcionog plana za Poglavlje 23, zaključno sa če-tvrtim kvartalom 2016. godine. U šematskom prikazu zelenom bojom je predstavljen procenat u potpunosti realizovanih aktivnosti ili aktivnosti koje se kontinuirano uspešno realizuju, narandžastom bojom aktivnosti koje su gotovo u potpunosti realizovane, žutom bojom su aktivnosti koje su deli-mično realizovane, crvenom bojom aktivnosti koje nisu realizovane i ljubi-častom procenat onih aktivnosti za koje nadležne institucije nisu dostavile informacije o sprovođenju.

Prema izveštaju, do kraja 2016. godine 71% predviđenih aktivnosti uspešno je realizovano, a samo 7% nije ostvareno.

AKCIONI PLAN ZA POGLAVLJE 23

Statistički prikaz efikasnosti sprovođenja aktivnosti izAkcionog plana za celokupno Poglavlje 23

Prema Statističkom izveštaju Republike Srbije, deo Akcionog plana za Poglavlje 23 koji se bavi pravosuđem, ima ispunjenost aktivnosti od 66% i 11% nereali-zovanih aktivnosti.


PRAVOSUĐE


Drugi deo Akcionog plana, koji predviđa aktivnosti u oblasti borbe protiv korup-cije, na kraju 2016. godine ima 52% sprovedenih i 10% neizvršenih aktivnosti.

BORBA PROTIV KORUPCIJE


U delu o osnovnim pravima, odnosno, u trećem delu Akcionog plana, statistički prikaz za kraj 2016. godine je nešto drugačiji. Skoro 90% aktivnosti je realizovano (89%), a samo 1% aktivnosti nije sprovedeno.


OSNOVNA PRAVA


Neophodno je istaći neadekvatnost mera predviđenih za praćenje ispunjenosti Akcionog plana. Pre svega, radi se o indikatorima ispunjenosti koji su često po-stavljeni tako da se formalno može reći da je određena aktivnost ispunjena, ali kako efekti te aktivnosti još nisu suštinski vidljivi, javlja se problem provere real-ne ispunjenosti iste. S druge strane, dešava se da država obeleži neki indikator (npr. donošenje određenog Pravilnika) kao realizovanu aktivnost. Međutim, u realnosti, Pravilnik još nije usvojen, tako da se ne može govoriti niti o njegovim efektima, niti da li taj tekst koji nosi naziv Pravilnik zaista predstavlja ono što je navedena aktivnosti predvidela.

Neophodno je istaći značaj koji ova tema ima u procesu usklađivanja nacional-nog zakonodavstva sa EU zakonima. Akcioni plan poziva na izmene i dopune normativnog okvira koji ć e se sprovesti u cilju potpunog usklađivanja sa Direk-tivom 2012/29/EU koja se odnosi na prava, podršku i zaštitu žrtava krivičnog dela/ošteć enih. Uspostavljanjem službi za podršku žrtvama trebalo bi da se po-boljša još jedan aspekt pristupa pravdi.

U okviru dela Akcionog plana koji se odnosi na nezavisnost pravosuđa i ratne zločine, nalaze se dve važne aktivnosti u vezi sa položajem oštećenog/žrtve.Na osnovu preporuke iz Izveštaja o skriningu koja govori o neophodnosti po-dizanja nivoa bezbednosti svedoka i svedoka saradnika, pod tačkom 1.4.4.3. Akcionog plana predviđena je aktivnost usmerena na stvaranje i poboljšanje službi za podršku i pomoć svedocima i oštećenima na nacionalnom nivou, i to uzimajući u obzir prethodne analize i već uspostavljene službe za podršku i po-moć oštećenima u sudovima i javnim tužilaštvima. Planirano je da se navedena


aktivnost kontinuirano sprovodi od početka 2016. godine. Prema izveštaju o statusu sprovođenja aktivnosti, Srbija je uspešno realizuje.

Aktivnost broj 1.4.4.5. trebalo je da bude sprovedena do kraja 2016. godine, i odnosi se na izradu Protokola o obaveznom informisanju žrtve o svim aspekt-ima suđenja koji su od interesa za žrtvu: donošenje presude, puštanje optuže-nog iz pritvora, odsluženje kazne osuđenog itd, a sve u skladu sa Direktivom 2012/29/EU i članom 26. Prema izveštaju, nadležne institucije nisu dostavile informacije o sprovođenju ove aktivnosti.

U okviru dela Akcionog plana o osnovnim pravima i procesnim garancijama, kao odgovor na preporuku iz Izveštaja o skriningu koja se odnosi na ojačavanje procesnih garancija u skladu sa standardima Evropske unije, navode se mno-gobrojne aktivnosti koje bi trebalo da unaprede položaj oštećenog, tj. žrtve u Republici Srbiji.

Aktivnosti 3.7.1.16. i 3.7.1.17. govore o potrebi izrade analize o usklađenos-ti normativnog okvira sa pomenutom Direktivom, kao i izmeni normativnog okvira, što bi žrtvama omogućilo ostvarivanje prava, kao što su pravo da razumeju i pravo da je razumeju, prava pri podnošenju žalbe, pravo na do-bijanje informacija, pravo na tumačenje i prevođenje, pravo na pristup uslu-gama podrške, prava koja se odnose na zaštitu žrtava i priznavanje njihovih specifičnih potreba za zaštitom. Prema izveštaju države analiza je u potpunosti sprovedena, a predviđeno je da izmena normativnog okvira bude započeta u prvom kvartalu 2017. godine. Nakon realizacije ovih aktivnosti, planirano je da Pravosudna akademija održava obuke namenjene sudijama, javnim tužiocima, pripadnicima sudske straže, advokatima i policijskim službenicima, o primeni minimalnih standarda u vezi sa pravima, podrškom i zaštitom žrtava u skla-du sa članom 25. EU Direktive. Početak obuka predviđen je u drugom kvartalu 2017. godine.

Treba naglasiti i aktivnost pod brojem 3.7.1.23. koja predviđa izmene i dopune normativnog okvira u cilju usklađivanja s pojmom žrtve u međunarodnim spo-razumima o zaštiti ljudskih prava. Planirano je da se ova aktivnost sprovodi od trećeg kvartala 2016. do prvog kvartala 2017. godine. Prema izveštaju države ona se uspešno realizuje u predviđenim rokovima.


UOČENI NEDOSTACI U PRAKSINa okruglom stolu koji je organizovan u okviru projekta, predočeni su mnogo-brojni problemi koji se u praksi javljaju zbog postojećih nedostataka u nacional-nom krivičnom zakonodavstvu, a tiču se položaja oštećenih, odnosno žrtava.

Jedan od problema jeste potreba da se uskladi nacionalno zakonodavstvo i da se zakonska rešenja adekvatno primenjuju u praksi.

Nadležni organi za sprovođenje aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23 koje se odnose na poboljšanje položaja žrtava, ističu da je put ka adekvatnoj primeni propisa vezan za obuke, edukacije, povezivanje i koordinaciju svih re-levantnih aktera. U praksi se dešava da svi dobro urade posao u okviru svojih nadležnosti, ali zbog nepovezanosti aktera u sistemu žrtva često ostane van sistema zaštite.

U praksi su uočene i brojne situacije kada žrtvi nije dodeljeno svojstvo ošteće-nog. Pre svega, to su slučajevi u fazi procesuiranja, ali ne obuhvataju sva lica koja su u konkretnom slučaju žrtve – najčešće se zanemaruju posredne žrtve. Svim žrtvama, pa i posrednim koje su ne retko deca, neophodno je pružanje zaštite od izvršenja krivičnog dela.

Problem neprepoznavanja žrtve kao takve u našem krivičnom zakonodavstvu prikazan je kroz primer da se u istom pravnom položaju nalazi lice kome je ukraden bicikl i lice koje je žrtva silovanja.

Od izvršenja krivičnih dela do procesuiranja uglavnom protekne dosta vremena, što dovodi do toga da su žrtve često jedino dokazno sredstvo u postupku pa u skladu s tim budu i tretirane, odnosno koriste se samo kao izvor informacija.

Dodatni problem se javlja kada se žrtva nađe istovremeno i u ulozi oštećenog i u ulozi svedoka, a Predsednik veća svedočenje ostavi za sam kraj suđenja, što ima za posledicu onemogućavanje vršenja prava oštećenih u postupku sve do trenutka svedočenja. Konkretno, član 50. stav 2. govori o tome da se ošte-ćenom može uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmet sve dok u postupku ne bude ispitan kao svedok.

Kada se oštećeni pojavljuju u svojstvu svedoka, moraju ostaviti svoje lične podatke koji, između ostalog, podrazumevaju adresu i JMBG. Imajući u vidu da postoji velika verovatnoća da okrivljeni prethodno nije posedovao te po-datke, kao i činjenicu da se često radi o krivičnim delima sa elementom na-silja, opravdana je bojazan žrtava da će nasilje nad njima biti ponovljeno. U ovakvim situacijama, ni status posebno osetljivog svedoka, koji se u praksi retko i dodeljuje, nije dovoljan.


Do nedostatka krivičnog procesuiranja dolazi delom i zbog toga što je potreb-no da žrtva zločina iz mržnje kao oštećeni, osim prethodno pomenutih ličnih podataka, saopšti i svoje seksualno opredeljenje, što može dovesti do drugih oblika nasilja, od kojih je najopasnije egzistencijalno. Ovo se posebno odnosi na maloletna lica koja u takvim situacijama često ostaju bez podrške. Roditelji se odreknu svog deteta, tako da ono ostaje prepušteno sistemu koji ga ne pre-poznaje i ne pruža mu adekvatnu zaštitu.

Takođe, problematično je i što u toku krivičnog postupka oštećeni ima vrlo malo mogućnosti da upotrebi pravne lekove, odnosno polja primene su imo-vinskopravni zahtev i troškovi krivičnog postupka. Tačnije, oštećeni može izjavi-ti žalbu po svim osnovama po kojima se presuda može pobijati, samo ukoliko je javni tužilac preuzeo krivično gonjenje od oštećenog kao tužioca.

Poseban problem predstavlja načelo oportuniteta, odnosno odlaganja krivič-nog gonjenja, jer prema poslednjim izmenama Zakona nije predviđen prista-nak oštećenog kao uslov. Osim toga, oštećeni nema ni pravo na uvid u to koju je obavezu ispunio osumnjičeni kako bi se oslobodio gonjenja. Sličan problem postoji sa sporazumom o priznanju krivice, kao i sa rokom koji je predviđen za prigovor oštećenog kada tužilac odbaci krivičnu prijavu ili obustavi gonjenje.

Prigovor kao jedino pravno sredstvo koje oštećeni ima nije efikasno pravno sredstvo, što proizilazi iz činjenice da je sistem tužilaštva strogo centralizovan. U praksi to znači da, u visoko profilisanim predmetima i u predmetima koji su politički osetljivi, više tužilaštvo vrši nadzor nad nižim tužilaštvom prilikom od-lučivanja o krivičnoj prijavi, iz čega sledi da oštećeni zapravo podnosi prigovor tužilaštvu koje je i odlučilo o spornoj prijavi. Kada bi prigovor bio usvojen, to bi značilo da tužilac priznaje propust u svom radu.

Pravo oštećenog da preuzme krivično gonjenje je u znatnoj meri ograničeno novim Zakonom, odnosno zakonski je problematično formulisano. Konkretno, ukoliko tužilac odustane od gonjenja pre potvrđivanja optužnice, oštećeni ima samo mogućnost ulaganja prigovora. Ako prigovor bude usvojen, javni tuži-lac mora preuzeti, odnosno nastaviti gonjenje. U slučaju da prigovor ne bude usvojen, oštećeni može samo da podnese privatnu tužbu ako nije prošao rok za istu. Ukoliko javni tužilac odustane od gonjenja nakon potvrđivanja optuž-nice, oštećeni koji je prisutan na tom ročištu može tada ili u roku od 8 dana preuzeti gonjenje, odnosno, u roku od 3 meseca ukoliko nije prisutan. Dodatni problem je što se u praksi dešava da oštećeni ne bude obavešten o odustaja-nju od gonjenja, te dođe i do propuštanja rokova koji su značajni za oštećenog.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti žrtvama rodno zasnovanog nasilja i na-silja u porodici, jer se radi o posebno osetljivim svedocima usled specifičnog ličnog, emotivnog i porodičnog odnosa između žrtve i učinioca. Iako se čini da


nisu u pitanju teška dela, izuzev ubistava kojih nije malo, posledice su psihološ-ki razarajuće.

Neophodno je pomenuti i žrtve torture. Podaci kojima raspolaže Beogradski centar za ljudska prava ukazuju da je, u periodu od 1. oktobra 2010. do 1. ok-tobra 2013. godine, 191 slučaj dospeo u fazu glavne rasprave povodom krivič-nog dela iznuđivanja iskaza i krivičnog dela zlostavljanja i mučenja protiv po-licijskih službenika i zaposlenih u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Od toga, u 96 slučajeva radi se o postupcima koji su u pomenutu fazu ušli nakon što je oštećeni preuzeo krivično gonjenje, odnosno nakon odustanka tužioca. U ovim slučajevima, posebno otežavajuća okolnost je što se nasuprot ošteće-nom nalazi policijski službenik koji predstavlja deo istražnog sistema, tako da je neizvesno i koliko će tužilaštvo biti efikasno. Takođe, ovome doprinosi i odnos policije i tužilaštva koji nije adekvatno rešen. U praksi se dešava da policijski službenik koji se nađe u situaciji da bira da li da posluša tužioca ili svog stareši-nu, uvek posluša onog od koga zavisi (starešinu).

Informacije dobijene od Saveta za štampu ukazuju da se, kada je reč o me-dijskom izveštavanju o žrtvama, uočavaju tri ključna problema. Prvi problem predstavlja činjenica da se tekstovi o krivičnim delima uvek nalaze u crnoj hro-nici, i kao takvi su puni senzacionalizma. Primer je nasilje u porodici – skoro nikada se ne analizira uzrok nasilja i retko se daju saveti ženama gde bi mogle da potraže pomoć itd. Drugi problem je interesovanje medija koje se javlja u trenutku kada je nasilje već izvršeno i traje do pokretanja postupka, dok se o toku postupka i presudi uglavnom ne izveštava. Treći problem su izvori koje novinari navode, a koji su često nepouzdani i anonimni. Iako Kodeks novinara Srbije sadrži odredbu o obavezi da se pravi razlika između pretpostavki i naga-đanja s jedne strane, i činjenica s druge strane, novinari često ne poštuju po-menutu odredbu. Osim ova tri ključna problema, neophodno je istaći i da do kršenja Kodeksa dolazi izveštavajući o žrtvama i događaju, na način da dođe do povrede prava žrtava. Novinari bi svakako morali imati svest o moći medija i mogućim posledicama po žrtve.


PREPORUKEPreporuke za unapređenje položaja oštećenih, tj. žrtava, na nacionalnom ni-vou, nastale su na osnovu sprovedenog istraživanja, zaključaka proisteklih iz razgovora tokom okruglog stola, problema uočenih u praksi, kao i na osnovu informacija dobijenih prilikom sastanaka sa predstavnicima nadležnih državnih organa u cilju zagovaranja promena.

1. Definisati pojam žrtve u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, tako da obuhvati lica čiji su neimovinski interesi ugroženi izvršenjem krivičnog dela, a naročito s obzirom na okolnosti slučaja, uzrasta žrtve, prirodu, način i posledice izvršenja krivičnog dela;

2. Regulisati sistem besplatne pravne pomoći koji bi obuhvatio pružanje besplatne pravne pomoći žrtvama krivičnih dela koje nemaju sredstava za angažovanje punomoćnika, sa naglaskom na posebno osetljive žrtve (decu, žrtve rodno zasnovanog nasilja, žrtve zločina iz mržnje, žrtve trgovi-ne ljudima, itd.);

3. Izvršiti adekvatne izmene Zakonika o krivičnom postupku tako da jasno i nedvosmisleno obaveže sud i tužilaštvo da obaveštavaju oštećenog (žrtvu) u postupku u situacijama kada dolazi do odbacivanja krivične prijave, obustavljanja krivičnog gonjenja ili odustanka javnog tužioca od gonjenja;

4. Izvršiti brisanje odredbe iz Zakonika o krivičnom postupku koja definiše pretpostavku odustajanja oštećenog (žrtve) od gonjenja ukoliko nije prisutan na glavnom pretresu iz člana 52. stava 4, Zakonika o krivičnom postupku;

5. Obezbediti zaštitu ličnih podataka oštećenog (žrtve) u krivičnom postup-ku (adresa, JMBG i drugo), tj. onemogućiti da optuženi pristupi ličnim po-dacima oštećenog po zahtevu same žrtve izvršenja krivičnog dela;

6. Posebno pratiti primenu instituta zaštite posebno osetljivog svedoka i ra-zraditi smernice za unapređenje postupka zaštite posebno osetljivog sve-doka, kako u zakonodavstvu tako i u praksi;

7. Izvršiti izmene Zakonika o krivičnom postupku u delu odlaganja krivičnog gonjenja, u smislu neophodnosti dobijanja saglasnosti oštećenog za spro-vođenje odlaganja krivičnog postupka (načelo oportuniteta);

8. Izvršiti izmene zakonodavnog okvira u pravcu neophodnosti obave-znog obaveštavanja oštećenog o sklopljenom sporazumu o priznanju krivičnog dela;


9. Izvršiti neophodne izmene Zakonika o krivičnom postupku, konkretno, proširiti član 19. „Pomoć u prikupljanju dokaza” tako da se isti može odno-siti i na oštećenog u krivičnom postupku, odnosno žrtvu izvršenja krivič-nog dela;

10. Uvesti obavezu nadležnog javnog tužioca da obaveštava oštećenog (žr-tvu) u krivičnom postupku o završetku istrage i podizanju optužnice;

11. Formulisati smernice za sud kojima bi se preciznije definisalo odlučivanje o imovinsko-pravnom zahtevu, odnosno institut „znatnog odugovlačenja postupka”, u smislu člana 252 st 1 ZKP-a, kako bi upućivanje oštećenog (žrtve) na parnični postupak, predstavljalo izuzetak a ne pravilo u krivičnoj praksi.


ZAKLJUČAKKomitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, kao organizacija koja se od svog osnivanja bavi pružanjem besplatne pravne pomoći svima kojima su ljudska prava uskraćena ili povređena u Republici Srbiji, suočena je sa velikim brojem manjkavosti pozitivnog zakonodavnog sistema koji se tiče položaja oštećenih u krivičnim postupcima. Kontinuirano radimo na zagovaranju zakonodavnih promena, učestvujemo u javnim raspravama na zakone i podzakonske pravne akte, apelujemo i alarmiramo na uočena sistemska kršenja osnovnih ljudskih prava. Poseban akcenat stavljamo na najranjivije žrtve izvršenja krivičnih dela, a koje se kao takve nalaze u najnepovoljnijem položaju.

U Republici Srbiji položaj oštećenog lica u krivičnom postupku postavljen je preusko. S jedne strane, ne obuhvata sva ona lica koja se imaju smatrati žr-tvama izvršenja krivičnog dela, a s druge strane preusko su postavljena prava odnosno procesne mogućnosti ovih lica, ograničavajući im mogućnost pod-nošenja pravnih lekova samo na imovinsko pravni zahtev i troškove postupka.

Neophodno je unaprediti položaj svih lica čija su prava povređena izvršenjem nekog krivičnog dela, kao i razgraničiti različite vrste žrtava, omogućavajući jaču i adekvatniju pravnu zaštitu najugroženijima.

Proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji mogao bi da pomogne ovom procesu, i zražavamo nadu da će se aktivnosti predviđene Akcionim pla-nom za poglavlje 23 a koje se tiču položaja oštećenih/žrtava, dosledno spro-voditi, te da neće predstavljati samo deklarativno navođenje implementiranih odredbi.

Apelujemo na neophodnost ne samo usklađivanja nacionalnog zakonodav-stva, već i adekvatne primene zakonskih rešenja u praksi, iz razloga što samo efikasna zaštita osnovnih prava građana predstavlja temelj pravne države i vla-davine prava.

Documents

IN SERBIAW A CRIMINAL L POLOŽAJ ŽRTVE U …...Položaj žrtve u krivičnom postupku u RS7 svoj cilj očuvanje i poboljšanje Evropske unije kao zonu slobode, bezbednosti i pravde