Ivan Mladenoviæ UDK: 162.6:141.7:172Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalan nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID1002251M

IMA LI MESTA ZA PSIHOLOGIJU U TEORIJIRACIONALNOG IZBORA?1

Apstrakt: U ovom èlanku baviæemo se psihološkim aspektom teorije racio-

nalnog izbora. Standardna verzija teorije zasniva se na nekoj vrsti psihologije pošto

se prete�no usredsreðuje na mentalna stanja. Po toj verziji, racionalno delanje obja-

šnjavamo �eljama i verovanjima koje su prouzrokovale dato delanje. Osnovni cilj u

ovom radu jeste istra�ivanje dva tipa kritike ovog aspekta teorije racionalnog izbora,

koji se mogu nazvati kulturalistièkim i naturalistièkim. Sac i Ferd�on (1994) su kriti-

kovali standardnu verziju smatrajuæi da je moguæe dati objašnjenja u svetlu racio-

nalnog izbora ne oslanjajuæi se previše na psihološke pretpostavke. Oni zastupaju

umereni eksternalizam koji model zasnovan na �eljama i verovanjima, dopunjuje, pa

èak i zamenjuje, strukturalistièkom koncepcijom. Oni smatraju da je umereni ekster-

nalizam kompatibilan sa psihološkim stanjima, ali da ta stanja ne moraju da figuri-

raju u najboljim objašnjenjima koja se zasnivaju na racionalnom izboru. Zato racio-

nalno objašnjenje više treba da ide u pravcu entiteta koji nisu individualistièki i

psihološki, kao što su na primer firme u kontekstu objašnjenja ekonomskog ponaša-

nja ili partije u kontekstu funkcionisanja demokratije. Iako bi se reklo da u modelu

umerenog eksternalizma ima mesta za mentalna stanja ona nisu kauzalno relevant-

na. S druge strane, Petit mentalna stanja smatra kauzalno relevantnim, ali samo u

vidu „dodatnih uzroka“. Ona objašnjavaju zašto se u odreðenoj vrsti situacija aktivi-

ra kauzalni mehanizam, ali ne i stvarne uzroke ljudskog ponašanja. Nasuprot stan-

dardnoj verziji teorije racionalnog izbora, programski model (Pettit 2002) odreðuje

neurofiziološki nivo kao bazièniji za objašnjenje ponašanja. To znaèi da su psi-

hološka stanja, koja su višeg reda, kauzalno relevantna samo ukoliko postoji neki

neurofiziološki uzrok odreðenog ponašanja na ni�em nivou. Suštinu ovog rada èiniæe

odbrana standardne verzije teorije racionalnog izbora od kulturalistièke i naturali-

stièke kritike.

Kljuène reèi: racionalnost, racionalno objašnjenje, umereni eksternalizam,

programsko objašnjenje, teorija racionalnog izbora

251

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

1 Tekst je nastao u okviru projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju uBeogradu, pod nazivom Regionalni i evropski aspekti integrativnih procesa u Srbiji:

civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost (br. 149031), koji finan-sira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Ranija verzija radaprezentovana je na konferenciji Hybrids – Philosophy and Psychology Intersection,koja je odr�ana 29. 5. 2008. na Univerzitetu u Najmehenu (Radboud UniversityNijmegen). Autor se zahvaljuje Marku Slorsu (Marc Slors) i Eriku Ritveldu (ErikRietveld) na korisnim sugestijama i komentarima.

Nema nikakve sumnje da je pitanje postavljeno u naslovu iro-nièno intonirano. Naime, teorija racionalnog izbora je po svojoj pri-rodi psihološka u smislu da je prete�no usredsreðena na mentalnastanja individualnih delatnika. Meðutim, ovaj aspekt teorije ne trebarazumeti kao da je teorija u potpunosti zavisna od psihologije kao po-sebne nauke. Pre bi va�ilo obrnuto, da bihejvioralna psihologija dajeglavne rezultate kojima se mo�e kritikovati teorija racionalnog izbo-ra.2 Psihološkim aspektom teorije racionalnog izbora mo�e se nazvatinjena generalna usmerenost na �elje i verovanja individua. Ekonomi-sti u tom kontekstu radije govore o preferencijama, nego o �eljama.

Oni takoðe na �elje gledaju kao na ciljeve, a na verovanja kaona izbor najboljih sredstava. Shodno tome, racionalni izbor definišese kao „pronala�enje najboljih sredstava za date ciljeve“ (Elster1996: 24). Ovo proširenje psihološkog aspekta teorije racionalnog iz-bora obièno se naziva instrumentalnom racionalnošæu. Filozofi kojise bave teorijom racionalnog izbora prevashodno su zainteresovaniza intencionalni karakter mentalnih stanja koja figuriraju u racional-nom objašnjenju, dok se ekonomisti uglavnom orijentišu na prošire-nje ovog aspekta u pravcu maksimizirajuæeg ponašanja.3 Oni se utom pogledu oslanjaju na koncept instrumentalne racionalnosti, ali ina koncepciju liènog interesa koja se obièno navodi kao sadr�aj mak-simizirajuæeg ponašanja. U ovom radu biæe razmotrene dve kritikepsihološkog aspekata teorije racionalnog izbora. Braniæemo tezu daova dva revizionistièka pokušaja u okviru teorije racionalnog izborane pru�aju dovoljno sna�ne argumente za odustajanje od primarne

252

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

2 Nakon višedecenijske dominacije bihejvioralne psihologije u deskriptiv-nom bavljenju racionalnim izborom i prirodom odluèivanja, danas se tim pitanjimauglavnom bavi eksperimentalna ekonomija.

3 Imajuæi u vidu oba aspekta Elster daje sledeæe odreðenje objašnjenja koje jekarakteristièno za teoriju racionalnog izbora: „Idealno gledano, u potpunosti zado-voljavanjuæe objašnjenje nekog delanja u svetlu racionalnalnog izbora imalo bi sle-deæu strukturu. Ono bi pokazalo da je delanje bilo (jedini) najbolji naèin zadovoljenjapotpunog skupa delatnikovih �elja, s obzirom na (jedino) najbolje verovanje koje jedelatnik mogao da formira u odnosu na (jedino odreðenu) optimalnu kolièinu eviden-cije. Ovo mo�emo nazvati delom optimalnosti u objašnjenju. Pored toga, objašnjenjebi pokazalo da je delanje bilo (na ispravan naèin) prouzrokovano �eljama i verovanji-ma, kao i da su verovanja (na ispravan naèin) prouzrokovana razmatranjem evidenci-je. Ovo mo�emo nazvati kauzalnim delom objašnjenja. Ova dva dela zajedno dajuprvo najbolje objašnjenje delanja u svetlu racionalnog izbora. Deo optimalnosti sampo sebi nudi drugo najbolje objašnjenje.“ Elster 1985: 71.

orijentacije na mentalna stanja, odnosno �elje i verovanja individua.Ironièno intonirani naslov odnosi se, dakle, na ova dva tipa kritike.

Racionalno objašnjenje zasniva se na pretpostavci da se delo-vanje individua najbolje mo�e objasniti njihovim �eljama i verovanji-ma, taènije odreðenim parom �elje i verovanja koji je prouzrokovaoodreðeni postupak. U okviru tradicionalne verzije teorije racionalnogizbora smatra se da je nešto racionalno objašnjenje ako su zadovoljeniodreðeni uslovi. Obièno se navode tri takva uslova. Prvi je da su �eljei verovanja individue razlozi za njeno delanje, drugi je da su ova men-talna stanja uzroci delanja i treæi je da ona uzrokuju delanje na pravinaèin. Svi ovi uslovi su nu�ni, ali ne i dovoljni. Oni mogu biti ilustro-vani sledeæim Dejvidsonovim (D. Davidson) primerom:

Iako �elja i verovanje odgovarajuæe vrste mogu da objasnedelanje, to ne mora nu�no da bude tako. Neko mo�e imati do-bar razlog da ubije svog oca i mo�e to da uradi, a da razlozizašto je to uradio ipak ne budu oni razlozi koje je imao (setitese samo Edipa). Tako da kada navodimo èinjenicu �elje i ve-rovanja u objašnjenju, time ne impliciramo samo da je delat-nik imao odreðenu �elju i odreðeno verovanje, veæ da su onibili efikasni u proizvoðenju odreðenog delanja. Mislim daovde moramo reæi kako to podrazumeva uzroènost, odnosnoda su �elja i verovanje bili kauzalni uslovi delanja. Meðutim,èak ni to nije dovoljno. Pretpostavimo da je suprotno legendi,Edip iz nekog mraènog edipovskog razloga �urno išao putemu nameri da ubije svog oca i naišavši na osornog starca kojimu se ispreèio na putu, ubio tog starca kako bi (u skladu sasvojom zamisli) obavio glavni zadatak. Tada ne samo da jeEdip �eleo da ubije svog oca i da ga je ubio, veæ je uzrok za tobila njegova �elja da ubije oca. Ipak, ne mo�e se reæi da je ubi-jajuæi starca on intencionalno (namerno) ubio svog oca, nitida je njegov razlog za ubijanje starca bio da ubije svog oca.

(Davidson 1980: 232)

Ovaj primer sugeriše, dakle, da je za racionalno objašnjenjepostupka nu�no da �elje i verovanja uzrokuju odreðeno delanje nanaèin koji iskljuèuje pojavu devijantnih kauzalnih lanaca. Navedenatri uslova mogu se redom nazvati uslovima intencionalnosti, kauzal-nosti i nedevijantnosti (Mladenoviæ 2009). Prvi uslov se naziva uslo-

253

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

vom intencionalnosti zato što je „neki dogaðaj je delanje ako i samoako mo�e da bude opisan na naèin koji ga èini intencionalnim“ (Da-vidson 1980: 229). �elje i verovanja su karakteristièna mentalnastanja koja poseduju svojstvo intencionalnosti. Drugi uslov, kakonavod iz Dejvidsona sugeriše, podrazumeva kauzalnu efikasnostodreðenih mentalnih stanja. Ova dva uslova uzeta zajedno ustano-vljavaju da je intencionalna kauzalnost osnov racionalnog delanja. Sobzirom na pojavu devijantnih kauzalnih lanaca treæi uslov trebalobi da iskljuèi takvu jednu moguænost, zbog èega se naziva uslovomnedevijantnosti.4

Moglo bi da se zakljuèi kako æemo osobe smatrati u minimal-nom smislu racionalnim ako je izvesan par �elje i verovanja razlogza njihovo delanje, ako je taj razlog ujedno uzrok njihovog delanja iako uzrokuje delanje na pravi naèin. Ekonomsko shvatanje racional-nosti moglo bi da se definiše kao takvo proširenje pojma minimalneracionalnosti koje navodi liène interese kao sadr�aj maksimiziraju-æeg delanja u svetlu �elja i verovanja. Ako sledeæi Deneta (D. C.Dennett), osobu èije delanje zadovoljava zahteve minimalno shva-æene racionalnosti nazovemo „intencionalnim sistemom“, onda oso-bu koja maksimizira svoj lièni interes mo�emo nazvati „ekonom-sko-intencionalnim“ ili „ekonomsko-racionalnim sistemom“.5

Imajuæi prethodno reèeno u vidu, standardna verzija racional-nog objašnjenja, koja se smatra integralnim delom i polazištem teo-rije racionalnog izbora, pre svega u njenoj eksplanatornoj dimenziji,na dobar naèin je rezimirana sledeæim reèima Debre Sac (D. Satz) iD�ona Ferd�ona (J. Ferejohn):

Uobièajeno je gledište meðu filozofima koji se bave teorijomracionalnog izbora, bilo da su njeni zastupnici ili kritièari, daje ta teorija psihološka i individualistièka. Teorija racional-nog izbora se smatra psihološkom teorijom zato što postupkeosoba objašnjava u terminima mentalnih stanja. Neki izbor ilineki postupak je racionalan ako delatnik dela što je moguæebolje imajuæi u vidu svoje preferencije i verovanja. Teorija se

254

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

4 Za neke novije pokušaje specifikovanja uslova nedevijantnosti, videti Mele2000: 279–300; Sehon 1997: 195–213; Enç 2003.

5 Za Denetovo odreðenje intencionalnog sistema, videti Dennett 1978: 3–22.Za formulaciju teorije racionalnog izbora koja direktno povezuje intencionalni i eko-nomski aspekt, slièno naèinu na koji je to gore prezentovano, videti Pettit 2000: 35–38.

takoðe smatra individualistièkom zato što se direktno prime-njuje samo na individue, a to je zato što samo individue imajupreferencije.

(Satz and Ferejohn 1994: 71)

Meðutim, navedeni autori uprkos tome što se mogu svrstati ugrupu zastupnika teorije racionalnog izbora, dovode u pitanje obepretpostavke na kojima teorija poèiva, kako psihološku, tako i indi-vidualistièku. U onome što sledi biæe posebno ispitana dva tipa kriti-ke za koje je karakteristièno da u okvirima same teorije racionalnogizbora dovode u pitanje njen psihološki aspekt. Zbog ove centralneusmerenosti na psihološki aspekt, kritika individualistièke pretpo-stavke biæe samo uzgredno razmatrana. Razlog za to je što ukaziva-nje na nedostatke psihološkog aspekta teorije predstavlja prvi neop-hodan korak za kritiku pretpostavke individualizma. Ova dva tipakritike psihološkog aspekta racionalnosti u kontekstu racionalnogobjašnjenja, a koja se sprovode u okvirima same teorije racionalnogizbora mogu se nazvati kulturalistièkom i naturalistièkom kritikom,pri èemu naznaèene termine treba shvatiti uslovno.

Prvi tip kritike se naziva kulturalistièkim zato što je fokus saindividua premešten na šire obrasce koji objašnjavaju ponašanje i netreba ga mešati sa uobièajenim shvatanjem kulture.6 Drugi tip kritikese naziva naturalistièkim zato što psihološki aspekt racionalnosti uvelikoj meri pokušava da uskladi sa najboljim nauènim teorijamakoje, ukoliko još uvek to ne omoguæavaju, onda nude obeæanje uspe-šne redukcije mentalnih fenomena na fizièke, što za uzvrat obja-šnjava njihovu efikasnost. Za prvi tip kritike reprezentativan je tekstSac i Ferd�ona „Racionalni izbor i društvene nauke“ iz koga je citi-ran prethodni odlomak, dok je za drugi tip kritike karakteristiènoviðenje racionalnog objašnjenja i teorije racionalnog izbora koje jerazvio Filip Petit (P. Pettit) u brojnim svojim radovima (Pettit 1996,Pettit 2000, Pettit 2002).

255

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

6 Ovi autori tvrde sledeæe: „U mnogim objašnjenjima koja su karakteristièna zadruštvene nauke nismo zainteresovani za objašnjenje ponašanja odreðenog delatnika,veæ za opšte regularnosti koje upravljaju ponašanjem svih delatnika. U takvim sluèaje-vima, nije psihologija delatnika ta koja primarno objašnjava ponašanje, veæ ogranièen-ja vezana za sredinu sa kojima se oni susreæu. Tvrdimo da mnoga objašnjenja u svetluracionalnog izbora koja se koriste u ekonomiji, politièkoj teoriji i teoriji igara ne poèi-vaju nu�no na psihološkim osnovama.“ Satz and Ferejohn 1994: 74.

Ono što je zajednièko za oba tipa kritike jeste da u pitanje do-vode uslov kauzalnosti standardne verzije racionalnog objašnjenja,odnosno ono što je nazvano intencionalnom kauzalnošæu. Kulturali-sta preduzima zadatak da poka�e kako uzroci postupaka nisu psi-hološki, tj. mentalna stanja, veæ neki spoljašnji faktori koji zavise odšireg društvenog okru�enja u kome se individue nalaze. Ukoliko seovo poka�e taènim, onda teorija racionalnog izbora umesto fokusana postupke individua, najpre treba da razmatra karakteristike okru-�enja, kao i kauzalnu vezu izmeðu ovih faktora, mentalnih stanja isamih postupaka. Za razliku od kulturaliste, naturalista koji takoðenastoji da poka�e da mentalna stanja nisu uzroci postupaka veæ unajboljem sluèaju da su kauzalno relevantna, izvore kauzalnostitra�i u baziènijim fizièkim stanjima, svojstvima ili procesima. U obasluèaja, meðutim, mentalna stanja se ne eliminišu veæ ostaju inte-gralni deo teorije. Ono što se ispostavlja problematiènim i što seeventualno eliminiše jeste njihova autonomna uzroèna moæ, odno-sno intencionalna kauzalnost.

Svoju verziju kritike psihološkog aspekta racionalnosti, kojaje nazvana kulturalistièkom, Sac i Ferd�on nazivaju umerenim ek-sternalizmom. Pretpostavka internalizma kojem se suprotstavljajuna najbolji naèin je oslikana stavom Bernarda Vilijamsa da je „jedinaracionalnost delanja, zapravo racionalnost unutrašnjih razloga“(Williams 1981: 111). Eksternalizam za koji se ovi autori zala�u jeumeren u poreðenju sa drugom vrstom eksternalizma kojeg nazivajuradikalnim. Radikalni eksternalizam je zapravo drugo ime za bi-hejviorizam. Bihejviorizam se mo�e smatrati eksternalistièkom teo-rijom zato što su za objašnjenje relevantni jedino postupci, dok semo�e smatrati radikalnim utoliko što odbacuje kako uzroènu delot-vornost mentalnih stanja, tako i sama mentalna stanja. Sac i Ferd�onsvoju verziju eksternalizma nazivaju umerenom zato što, mada od-bacuju pretpostavku da su mentalna stanja uzroci, ipak smatrajusama mentalna stanja eksplanatorno relevantnim. To znaèi da bi sva-ko objašnjenje u okviru teorije racionalnog izbora, ma koliko sezasnivalo na eksternalistièkim premisama, moralo da bude konzi-stentno sa psihologijom individua. To je element koji se ne mo�e eli-minisati, a da se ne odustane od same teorije. Svoj umereni eksterna-lizam Sac i Ferd�on sa�imaju sledeæim reèima:

256

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Na eksternalistièki poduhvat u teoriji racionalnog izbora, kaoteoriji ponašanja, mora otud da se gleda kao da ima samo da-leku vezu sa psihologijom. Iako teorija ponašanje dovodi uvezu sa psihološkim entitetima, ona se ne obavezuje na njiho-vu kauzalnu moæ. Zapravo, ona ne objašnjava ponašanje uterminima tih mentalnih stanja, veæ jedino pokazuje da pona-šanje mo�e biti interpretirano tako da je u skladu sa njima.

(Satz and Ferejohn 1994: 77)

S obzirom da mentalna stanja ne igraju nikakvu kauzalnu ulo-gu postavlja se pitanje koje kauzalne faktore treba uzeti u obzir prili-kom davanja racionalnog objašnjenja. Pomenuti autori smatraju da upotrazi za kauzalnim faktorima standardna verzija racionalnogobjašnjenja treba da bude dopunjena strukturalnim objašnjenjima.To znaèi da teorija racionalnog izbora takoðe treba da uzme u obzirslo�en skup relacija izmeðu ogranièenja vezanih za okolinu, slo�e-nih društvenih entiteta u okviru kojih individue donose odluke ipsiholoških stanja individua.

Umereni eksternalizam u teoriji racionalnog izbora tako bipodrazumevao da je objašnjenje kauzalno ne zato što mentalna sta-nja imaju kauzalnu moæ, veæ zbog specifiènih obele�ja sredine.Pošto su individue u društvenom okru�enju situirane u odreðenekontekste, mehanizam odgovora na podsticaj okoline ne treba tra�itiu individualnoj psihologiji, veæ u slo�enijim društvenim entitetima.Konaèno, individue donose odluke, ali se za prateæu psihologijumo�e reæi jedino da je u skladu sa faktorima vezanim za okolinu ipolo�aj individue u odreðenom društvenom kontekstu. Sac i Fer-d�on navode nekoliko primera u prilog svoje teze. Oni tvrde da je zaobjašnjenje toga kako funkcionišu firme daleko znaèajnije znati èi-njenice o stanju stvari na datom tr�ištu, nego znati èinjenice o psiho-logiji individua koje u okviru firme donose odluke. Ono što je inte-res firme zavisi, smatraju Sac i Ferd�on, ne toliko od psihologijenjenih menad�era, koliko od karakteristika okru�enja. Zaposlenimogu da imaju najrazlièitije vrste liènih motiva koji su u skladu saopštom te�njom firme da maksimizira profit.

Za istra�ivanje racionalnosti u kontekstu demokratije poseb-no je zanimljiv primer koji polazeæi od politièkog okru�enja, u skla-du sa proširenjem teorije racionalnog izbora u pravcu strukturalnog

257

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

objašnjenja, naglasak stavlja na to kako se ponašaju partije. Ovajprimer je utoliko zanimljiviji što ne samo da pokazuje kako je pona-šanje individua u okviru partija u skladu sa politièkim okru�enjem iodgovorom partija na to okru�enje, veæ da, generalno gledano, prili-kom objašnjenja demokratskog naèina odluèivanja prednost trebadati teoriji ponašanja partija u odnosu na teoriju ponašanju glasaèa.Sac i Ferd�on navode sledeæe razloge u prilog te svoje tvrdnje.

U uslovima sna�ne konkurencije oèekivano je da partijeusvoje one politike i programe koje æe biti usmerene na osvajanje štoveæeg broja glasova. To ujedno znaèi da ogranièenja vezana za sredi-nu ne samo da objašnjavaju ponašanje partija, kako je to pokazanoprethodnim primerom, veæ pru�aju i osnovu za predviðanje njiho-vog buduæeg ponašanja. Za razliku od partija koje imaju sna�ne in-terese i podsticaje za maksimizirajuæim ponašanjem, glasaè jedva daima bilo kakav interes da glasa s obzirom na to koliko èin glasanjadoprinosi njegovom liènom blagostanju. Pored toga nema nikakvogposebnog ogranièenja u pogledu preferencija proseènog glasaèa.Ako se, barem, ova dva faktora uzmu u obzir, to onda znaèi da nisumoguæa pouzdana predviðanja na koji naèin æe se glasaèi ponašati.Sac i Ferd�on iz toga izvlaèe zakljuèak u prilog teorije ponašanjapartija.

Iako æe ubrzo biti iznete primedbe na raèun kulturalistièkekritike koje su opštijeg karaktera, u vezi sa poslednjim primerom tre-balo bi primetiti nekoliko stvari. Najpre to da argument u prilog teo-rije ponašanja partija zavisi od moæi date teorije da predviða, ali ne ida objašnjava ponašanje. Ovo je utoliko neobiènije što se argumentu prilog proširenja teorije racionalnog izbora u pravcu strukturaliz-ma zasniva upravo na objašnjenju. Meðutim, ukoliko kriterijumrazlikovanja izmeðu predlo�enih teorijskih koncepata nije predviða-nje nego objašnjenje, onda se upravo strukturalno objašnjenje ispo-stavlja kao trivijalno jer se bilo koje ponašanje partija ili pojedinihnjenih èlanova mo�e razumeti tako da je usmereno na unapreðenjeinteresa partije. U tom svetlu postaje jasno i zašto kljuèno pitanje de-mokratskih izbora nije predviðanje buduæeg ponašanja politièkihpartija u predizbornom procesu, veæ sasvim suprotno, kakav æe bitiodziv biraèa, u kojoj meri su skloni da podr�e odreðene opcije itd.Dakle, posmatrano ne samo iz perspektive objašnjenja, veæ i iz per-spektive predviðanja èini se da ne stoji argument da, kada je o teoriji

258

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

racionalnog izbora reè, teorija ponašanja partija ima prednost u od-nosu na teoriju ponašanja glasaèa.

Moguæe je, takoðe, uputiti nekoliko prigovora na raèun kultu-ralistièke kritike koji su opštijeg karaktera. Najpre to da je revizioni-stièka verzija racionalnog objašnjenja koju predla�u Sac i Ferd�onformulisana u terminima ponašanja, a ne delanja kako se to obiènoèini u okviru standardne verzije. Ovim gledištem Sac i Ferd�on izbe-gavaju teškoæe vezane za èinjenicu da bi kauzalnost bila odreðenadvostruko, jednom kao intencionalna kauzalnost, s obzirom na men-talna stanja, a istovremeno i kao strukturalna kauzalnost, s obziromna izvesne spoljašnje faktore vezane za sredinu. Autori, meðutim, nenavode ni jedan razlog u prilog svog gledišta da je za racionalnoobjašnjenje primerenija ova usmerenost na ljudsko ponašanje ume-sto na delanje koje ima karakteristiku intencionalnosti.

S tim u vezi je i drugi prigovor koji se odnosi na ulogu men-talnih stanja u okviru teorije koju Sac i Ferd�on imaju u vidu. Oni,naime, priznaju da mentalna stanja igraju odreðenu ulogu u racional-nom objašnjenju, ali pritom tvrde da ta uloga nije kauzalna. Ali ondase postavlja pitanje koja je to uloga? Èini se da razlog za nemoguæ-nost jasnog definisanja te uloge le�i u dva naèina gledanja na men-talna stanja unutar kulturalistièke kritike koja se uzajamno iskljuèu-ju. Prvi podrazumeva realizam u pogledu mentalnih stanja, kao i daje racionalno objašnjenje u skladu sa njihovim realnim postojanjem.Meðutim, argument u prilog demonstriranja njihove kauzalne inert-nosti u velikoj meri poèiva na instrumentalistièkom gledanju naobjašnjenje koje je karakteristièno za radikalni eksternalizam, tj. bi-hejviorizam, iz èije perspektive onda Sac i Ferd�on formulišu sop-stveni umereni eksternalizam. Problem je u tome što realistièki naèingledanja na mentalna stanja pretpostavlja upravo njihovu kauzalnumoæ, koja je antirealistièkom pretpostavkom, izvedenom iz instru-mentalizma, dovedena u pitanje. Sac i Ferd�on ne pru�aju nikakavargument koji bi pokazao da realizam u pogledu mentalnih stanja neznaèi i realizam u pogledu njihove kauzalne moæi.7

Treæi prigovor tièe se prirode entiteta koje kulturalisti uzima-ju u obzir u racionalnom objašnjenju. Veæ je nagovešteno da je u kul-turalistièkoj kritici odbacivanje psihološkog aspekta samo prvi

259

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

7 Za slièan prigovor iz perspektive realizma i antirealizma u filozofiji nauke,videti Hausman 1995: 96–102.

korak koji u krajnjoj liniji vodi odbacivanju pretpostavke metodolo-škog individualizma. Prilikom navoðenja primera sleðena je, argu-menta radi, praksa ovih autora da govore o ponašanju i interesimakolektivnih entiteta kao što su firme ili partije. Problem za kulturali-stièku kritiku je to što ona ne nudi nikakvo opravdanje u prilog pripi-sivanja racionalnosti kolektivnim entitetima. Pre nego što se upusti uovakvu vrstu interpretativnog zahvata, kulturalista duguje objašnje-nje u kom smislu se uopšte mo�e govoriti o racionalnosti kolektivnihentiteta, bez pozivanja na individualne entitete.

I konaèno, èetvrti prigovor odnosi se na predlog kulturalistada standardna verzija racionalnog objašnjenja bude dopunjenastrukturalnim objašnjenjima. Meðutim, jednom kada je ova dopunaobavljena, barem onako kako to èine Sac i Ferd�on, ispostavlja se dastandardna verzija racionalnog objašnjenja u potpunosti išèezava. Utom pogledu bi ovi autori trebalo da objasne u kom smislu struktu-ralno objašnjenje predstavlja adekvatnu zamenu, a ne samo dopunuza standardnu verziju racionalnog objašnjenja. Teorija racionalnogizbora je sama po sebi otvorena za veoma razlièite vrste proširenja,pa i u pravcu koji Sac i Ferd�on predla�u, ali bi zamena njenih os-novnih pretpostavki zahtevala sasvim drugu vrstu opravdanja odrazloga u prilog proširenja teorije. Moglo bi se reæi da su ovi autoriuspešno demonstrirali u kom pravcu bi moglo da bude sprovedenoproširenje teorije, ali nisu ponudili dovoljno jake argumente u prilogteze da je racionalno objašnjenje shvaæeno kao umereni eksternali-zam eksplanatorno adekvatnije od standardne verzije.

Pre prelaska na osnovni argument naturalistièkog tipa kritikebiæe ukratko ocrtane Petitove rezerve spram uslova kauzalnosti kojesu reflektovane u velikom broju njegovih tekstova posveæenih racio-nalnom objašnjenju, kao i njegovom viðenju teorije racionalnog izbo-ra. Za razliku od Sac i Ferd�ona, Petit teoriju racionalnog izbora ka-rakteriše upravo kao psihološku, a njena objašnjenja kao psihološkapo svojoj prirodi (Pettit 1996: 264; Pettit 2002: 177). On standardnompsihološkom paketu dodaje dve ranije pomenute pretpostavke koje sukarakteristiène za ekonomski aspekt teorije racionalnog izbora – fo-kusiranje na lièni interes i instrumentalnu racionalnost. �elje indivi-dua, koje teorija ima u vidu, uglavnom su sebiène i usmerene na lièneinterese, dok su verovanja usmerena na izbor najboljeg sredstva zaostvarenje �eljenog cilja. Petit ovoj slici dodaje i pretpostavku da

260

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

prilikom odluèivanja koji je ishod najbolji racionalni delatnici uglav-nom slede metode koje su formalizovane u teoriji odluèivanja. Delat-nici, koje teorija racionalnog izbora ima u vidu, mogli bi se posmatratikao neke vrste ekonomsko-racionalnih sistema ili automata koji te�eda ostvare svoje ciljeve ili liène interese birajuæi najbolja moguæasredstva, sledeæi pritom metode donošenja odluka onakve kakve suopisane u teoriji odluèivanja.

Ono što, po Petitu, nedostaje u ovoj slici jeste lik deliberativ-nog delatnika, onog koji donosi odluke na osnovu opravdanih razlo-ga, odnosno razloga koje drugi ljudi mogu da razumeju i uva�e. Overazloge Petit naziva „društveno opravdanim razlozima“ i smatra da seveliki deo naše komunikacije i našeg postupanja u društvenom kon-tekstu odvija zahvaljujuæi pojmovima, pravilima i normama koje sukulturno odreðene. Drugim reèima, uobièajeni postupak pomoæi pri-jatelju razumljiviji je u okviru standardnog kulturološkog repertoarakoji podrazumeva izvesne vrednosti, nego objašnjenja u svetlu sle-ðenja liènog interesa. Postoji, dakle, izvesna tenzija izmeðu gledanjana racionalne delatnike u smislu deliberativnih delatnika i automatakoji slede svoje sopstvene interese i ciljeve zahvaljujuæi izborunajboljih sredstava. Pitanje je da li je moguæe u okviru teorije racio-nalnog izbora uskladiti ova dva gledanja na postupke individua.

Petit smatra da uobièajeno gledanje na racionalnog delatnikanije problamatièno sve dok se ostaje u okvirima ekonomije. Problemse javlja tek kada neko polazeæi od ovog ekonomskog gledanja, kojeje karakteristièno za teoriju racionalnog izbora, ima pretenziju daobjašnjava društvene pojave izvan tog prirodnog domena. Meðutim,iako iz toga sledi su�avanje teorije racionalnog izbora na specifièandomen, Petit izvlaèi sasvim suprotan zakljuèak kada je reè o racio-nalnom objašnjenju i statusu teorije racionalnog izbora. On smatrada se ljudi u društvenom kontekstu uglavnom ponašaju u skladu sanormama i vrednostima koje va�e u datom društvu i obièno nemajupotrebu da slede samo svoje liène interese. U svakodnevnom �ivotuindividue obièno postupaju i komuniciraju kao deliberativni delatni-ci. Kako onda ulazi u igru perspektiva liènog interesa i mašinerija te-orije racionalnog izbora koja nudi objašnjenje postupaka individua?

Ovaj autor tvrdi da sve dok vitalni interesi individue nisuozbiljno ugro�eni, ili bar dok je nivo blagostanja osobe pribli�nojednak referentnoj grupi sa kojom se ona identifikuje, nema nikakve

261

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

potrebe za iskljuèivim usmeravanjem na liènu perspektivu, interese iinstrumentalan naèin razmišljanja. Meðutim, jednom kada su ti in-teresi ugro�eni ili kada se individua naðe daleko ispod nivoa blago-stanja karakteristiènog za referentnu grupu, dolazi do aktiviranjaneke vrste alarma koji u individui budi racionalnog delatnika, ilikako ga Petit opisuje, automata koji sledi svoje sebiène ciljeve i po-stupa u skladu sa instrumentalnom racionalnošæu. To znaèi da bi liè-ni interes uvek nekako bio virtuelno prisutan, a mehanizam racional-nog izbora aktivirao bi se tek u specifiènim okolnostima, taènije tekonda kada bi lièni interes bio u dovoljnoj meri ugro�en (Pettit 1996:274–278; Pettit 2000: 40–47; Pettit 2002: 222–244). Objašnjenje usvetlu racionalnosti mo�e da nastupi tek na tom stupnju i tek tadateorija racionalnog izbora ima svoju pravu ulogu.

Ono što je karakteristièno za ovo gledanje na teoriju racional-nog izbora i racionalno objašnjenje jeste da išèezava uslov kauzal-nosti za racionalne postupke, taènije uzroèna moæ mentalnih stanja.Da bi se to jasnije videlo, Petit navodi primer kugle koja se kreæepravom putanjom koja je ogranièena zastavicama sa obe strane. Uz-rok zašto se kugla kreæe pravom putanjom le�i u zakonima fizike,dok se strelice koje se nalaze du� puta mogu navesti samo kao dodat-ni uzroci koji kuglu odr�avaju na tom putu. One, dakle, ne mogu daobjasne poèetak, ni trajnost kretanja, veæ jedino zašto je kretanje ku-gle takvo da uprkos skretanjima zadr�ava svoj osnovni pravac.

Petit smatra da isto va�i i za racionalno objašnjenje. Ono nemo�e da objasni izvor ponašanja, niti zašto se ono odvija kako se od-vija, veæ jedino zašto se u odreðenoj vrsti okolnosti lièni interes iprateæa psihologija, pojavljuju u vidu dodatnih uzroka. Racionalnoobjašnjenje, karakteristièno za teoriju racionalnog izbora, zato nijeistinsko kauzalno objašnjenje, jer uzroci postupaka individua le�edrugde, veæ jedino mo�e da objasni vraæanje u prvobitan polo�aj iliprilagodljivost individua u svetlu njihovog racionalnog odgovora naizvesne okolnosti u kojima je njihov lièni interes ugro�en. Ukolikostvari tako stoje, racionalno objašnjenje trebalo bi dopuniti gledi-štem koje definiše status mentalnih stanja ili prateæe psihologije kojaviše nema kauzalnu ulogu, ali i viðenjem deliberativnog delatnikakoji postupa u skladu sa društveno opravdanim razlozima, umesto uskladu sa liènim interesima.

262

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Upravo zbog toga Petit pravi razliku izmeðu tri aspekta racio-nalnog objašnjenja koje naziva programskim, normalizujuæim i in-terpretativnim. Suština specifikacije racionalnog objašnjenja kaoprogramskog objašnjenja sastoji se u tome da se poka�e na koji na-èin su mentalna stanja kauzalno relevantna uprkos tome što nisukauzalno efikasna u proizvoðenju delanja. Normalizujuæe objašnje-nje predstavlja proširenje programskog objašnjenja u smislu da �eljei verovanja samo ukoliko zadovoljavaju neku vrstu kriterijuma regu-larnosti mogu zaista da budu objašnjenje za ljudske postupke. U tompogledu Petit smatra da su norme racionalnosti, koje su karakteri-stiène za teoriju odluèivanja, osnova za objašnjenje postupaka indi-vidua. Meðutim, pošto je reè regularnostima, Petit smatra da jeosnovna uloga ovog aspekta predviðenje postupaka drugih osoba usvetlu racionalnosti. Videli smo, ipak, da Petit smatra kako se osobakoja striktno sledi norme racionalnosti date u teoriji odluèivanja nerazlikuje od automata za koji se ne bi moglo reæi da misli u pravomsmislu te reèi. Ideja deliberativnog delatnika koji promišlja svojepostupke u svetlu razloga i koji iznosi svoje razloge u komunikacijisa drugim ljudima, obuhvaæena je treæim aspektom, odnosno inter-pretativnim objašnjenjem. Racionalne individue nisu samo automatikoji revidiraju svoje stepene uverenosti i po�eljnosti u skladu sa no-vim informacijama, veæ i deliberativni delatnici koji interpretirajusvoje i tuðe misli u svetlu razloga.

S obzirom da se ono što je nazvano naturalistièkom kritikomodnosi pre svega na prvi aspekt, koji æe zbog toga biti detaljnijerazmotren, izneæemo samo nekoliko dodatnih razmišljanja u vezi saostalim aspektima. Najpre treba istaæi da postoji izvestan rastuæi ste-pen slo�enosti u pogledu ovih aspekta, ali i da se oni ne mogu sma-trati u potpunosti kontinuiranim. Moglo bi se reæi da postoji izvesankontinuitet izmeðu prva dva aspekta. Osnovu ovog kontinuiteta èiniPetitovo mišljenje da se oba aspekta mogu razumeti u naturalistiè-kom okviru. Programsko objašnjenje podrazumeva da kauzalna re-levantnost mentalnih svojstava ukljuèuje kauzalnu efikasnost neuro-fizioloških svojstava. U tom pogledu je razumljivo obavezivanje nanaturalistièki okvir. Meðutim, Petit takoðe tvrdi da su „normativnoorganizovani sistemi u jednakoj meri deo prirodnog sveta i podle�ure�imu prirodnih zakona isto kao i stena, oblak ili planina“ (Pettit2002: 184). U tom pogledu je normativnost koja je implicitna

263

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

normalizujuæem objašnjenju kontinuirana sa prethodnim aspektom,što znaèi da i nju treba razmatrati u naturalistièkom okviru.

Uslovno bi se moglo reæi da izmeðu drugog i treæeg aspektapostoji izvesna vrsta diskontinuiteta. To ne znaèi toliko da se treæiaspekt ne mo�e uklopiti u naturalistièki okvir, koliko da se shvatanjenormativnosti u drugom i treæem aspektu razlikuju. U normalizuju-æem objašnjenju norme racionalnosti podrazumevaju koherentanskup �elja i verovanja, dok u interpretativnom objašnjenju norme ra-cionalnosti podrazumevaju (opravdane) razloge koje mo�emo nave-sti u prilog sopstvenog ili tuðeg delanja. Ovi razlozi podlo�ni surazlièitim vrstama interpretacije i u velikoj meri zavise od komuni-kacije sa drugim ljudima. Petit navodi sledeæi primer kako bi ukazaona razliku izmeðu dva aspekta racionalnog objašnjenja. Zamislimosituaciju u kojoj neko prosjaku ostavlja novac. Normalizujuæe obja-šnjenje ovog postupka podrazumevalo bi da delatnik raèuna oèeki-vanu korisnost razlièitih opcija i potom se odluèuje za najbolju alter-nativu u tom pogledu. Meðutim, sasvim jednostavno objašnjenjekoje ka�e da se prolaznik sa�alio na prosjaka, ili da je to osoba kojasledi princip da prosjacima uvek ostavi nešto novca, ili smatra svo-jom du�nošæu da pomogne ljudima u nevolji, ima izvesnih prednostiu odnosu na objašnjenje u svetlu normi teorije odluèivanja. Svakood ovih objašnjenja, meðutim, razloge za postupak osobe tra�i u na-èinu na koji je ona interpretirala situaciju.

Trebalo bi ipak primetiti jednu va�nu stvar. Uprkos tome štobi trebalo da postoji neka vrsta kontinuiteta izmeðu druga dva aspek-ta, jer oba zapravo specifikuju odreðene tipove normativnosti, Petituopšte ne govori o normativnosti u kontekstu interpretativnog obja-šnjenja. Iako razlika izmeðu ovih aspekata jedino ima smisla u svet-lu razlièitih tipova normativnosti, Petit normativnost razmatra samou kontekstu drugog aspekta. Videli smo, meðutim, da taj aspekt po-drazumeva neku vrstu naturalistièkog okvira. Zato bi se pozivanjena norme racionalnosti u tom kontekstu moglo nazvati kvazinorma-tivnim zahtevima. Pošto se u interpetativnom objašnjenju, što je udovoljnoj meri èudno, Petit uopšte ne poziva na normativnost ispo-stavlja se da u njegovom viðenju racionalnog objašnjenja zapravouopšte nema mesta za nesvodivo normativan karakter zahteva racio-nalnosti. U tom pogledu bi se moglo reæi da je naturalizam odreðu-juæa karakteristika èitavog njegovog viðenja racionalnosti.

264

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Vratimo se sada na prvi aspekt racionalnog objašnjenja, od-nosno na programsko objašnjenje koje predstavlja osnovu za razma-tranje naturalistièkog tipa kritike standardne verzije teorije racional-nog izbora. Petit najpre pravi razliku izmeðu dve vrste kauzalnihfaktora za koje ka�e da mogu biti višeg i ni�eg reda. Faktori ni�egreda bili bi kauzalno bazièniji. Da bi se bolje uvidela ova razlika Pe-tit navodi sledeæi primer. Za odreðenu šipku mo�e se reæi da ima dvasvojstava, savitljivost i odreðenu molekularnu strukturu. Oba svoj-stva su kauzalni faktori zato što su kauzalno relevantna za savijanješipke pod odreðenim pritiskom. Evidentno je, meðutim, da moleku-larna struktura predstavlja kauzalni faktor ni�eg reda i da je u tompogledu kauzalno baziènija. Slièno je sa �eljama i verovanjima indi-vidua u racionalnom objašnjenju. Intencionalna stanja predstavljalabi kauzalne faktore višeg reda, dok bi njihova neurofiziološka osno-va kao faktor ni�eg reda bila osnova njihove efikasnosti. Petit uvo-ðenje ove razlike objašnjava na sledeæi naèin:

Ako nas je priroda tako dizajnirala da su naša psihološka stan-ja kauzalno relevantna kada hoæemo da uradimo neku stvar,ako nas je dizajnirala da budemo psihološki organizovani si-stemi, onda je to uradila obezbeðivanjem da neurofiziološkeveze sa ponašanjem podr�avaju psihološke veze: ona je touradila dizajnirajuæi našu neurofiziologiju tako da podr�i ka-uzalnu relevantnost psiholoških stanja na slièan naèin na kojimolekularna struktura šipke podr�ava kauzalnu relevantnostnjene savitljivosti.

(Pettit 2002: 179)

Meðutim, u kom smislu se mo�e uopšte reæi da su svojstva savišeg nivoa kauzalno relevantna? Ako èitav kauzalni posao obavlja-ju svojstva sa ni�eg nivoa ne vidi se koja bi kauzalna uloga preostalaovim svojstvima. Programsko objašnjenje upravo treba da ponudiodgovor na taj problem. Sam naziv sugeriše analogiju sa kompju-terskim programima. Zamislimo odreðeni progam koji je namenjenrazlièitim raèunskim operacijama. Ove operacije nije moguæe obavi-ti ukoliko ne postoji odreðeni elektronski nivo koji je u stanju dapodr�i njihovo izvoðenje. Aktiviranje odreðenih operacija u elek-tronskom nivou bilo bi kauzalno baziènije u odnosu na izvoðenjeoperacija u odreðenom programu. Meðutim, program je takoðe

265

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

kauzalno relevantan jer odreðeni input na višem nivou na izvesannaèin programira aktiviranje elektronskog sistema na ni�em nivoukojem duguje svoju kauzalnu efikasnost. Slièno je sa �eljama i vero-vanjima u racionalnom objašnjenju:

Model programa sugeriše da æe psihološki skup biti kauzalnorelevantan u meri u kojoj njegova realizacija u delatnikuodreðene vrste èini verovatnijim, èini manje više izvesnim, daæe postojati neka neurofiziološka konfiguracija svojstava, okojoj god konfiguraciji da je reè, koja je dovoljna za proizvo-ðenje odreðenog ponašanja. Psihološki skup mo�da neæeproizvesti ponašanje na isti naèin na koji to èini neurofizi-ološki kompleks. Ali je on ipak kauzalno relevantan za poja-vu datog ponašanja. On programira ponašanje u onoj meri ukojoj njegova realizacija znaèi da æe manje više izvesno, po-stojati odgovarajuæi neurofiziološki kompleks koji proizvodiodreðeno ponašanje.

(Pettit 2002: 181)

Moglo bi, dakle, da se zakljuèi kako su mentalna stanja kau-zalno relevantna za odreðene postupke u onoj meri u kojoj progra-miraju odreðena baziènija neurofiziološka svojstva koja su zapravokauzalno efikasna u proizvoðenju tog postupka. Instanciranje svoj-stava višeg reda podrazumevalo bi, dakle, istanciranje svojstavani�eg reda pri èemu ova svojstva kako to Petit ka�e „ne udru�ujusnage“ prilikom proizvoðenja ponašanja. Ova vrsta situacije bila bistrukturalno slièna onoj u kojoj se racionalnost individua evocirasamo u vidu dodatnih uzroka. U oba sluèaja kauzalna efikasnost sepremešta na neki bazièniji nivo, dok su �elje i verovanja, iako ne upotpunosti eliminisane, u najboljem sluèaju kauzalno relevantne.

Problem je, meðutim, u tome što se ne vidi u kom smislu se idalje mo�e govoriti o racionalnom objašnjenju. Videli smo da u slu-èaju ugro�enosti liènog interesa mašinerija racionalnog izbora bivana neki naèin stavljena u pogon pri èemu bi se reklo da (mada samPetit to eksplicitno ne ka�e) uloga �elja i verovanje nije samo kau-zalna relevantnost, veæ i kauzalna efikasnost.8 Slièno tome, Petit

266

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

8 Ferd�on takoðe tvrdi da Petitovo gledište pretpostavlja kauzalnu efikasnostmentalnih stanja: „Petit smatra prihvatljivim i legitimnim da æe unutar uobièajenogkonteksta tr�išta delatnici koji misle zauzeti deliberativno stanovište koje se zasniva

tvrdi da uprkos tome što svojstva višeg reda nekauzalno instancirajusvojstva ni�eg reda, „mo�emo reæi da kada delatnik instancira ver-ovanja i �elje koji su programski relevantni za delanje, onda je in-stanciranje tih stanja, delatnikovo verovanje i �eljenje datih stvari,zapravo uzrok delanja“ (Pettit 2002: 182). Ali kako je moguæe da ne-kauzalno instanciranje istovremeno znaèi da su svojstva višeg redauzroci delanja? U programskom objašnjenju nedostaje veza koja bipokazala da su �elje i verovanja zaista uzroci delanja. U tom pogledujavlja se nekoherentnost izmeðu tvrdnji da su �elje i verovanja uzro-ci delanja i da su samo kauzalno relevantni, a ne i kauzalno efikasni.

Naturalista bi mogao da odgovori kako programsko objašnje-nje pokazuje da tu nema protivreènosti jer su mentalna stanja zapra-vo izvedeno kauzalno efikasna zahvaljujuæi baziènoj kauzalnoj efi-kasnosti neurofizioloških svojstava u proizvoðenju delanja. Petit iD�ekson (F. Jackson), idejni tvorci programskog modela, u tom kon-tekstu postavljaju pitanje „Ako ne to, onda šta?“, aludirajuæi na te-škoæu identifikovanja kauzalnog mehanizma koji bi garantovao kau-zalnu efikasnost mentalnih stanja (Jackson and Pettit 1990: 116).Meðutim, u specifikovanju kauzalne uloge mentalnih stanja le�iupravo kljuèni problem. U kojoj meri je programsko objašnjenje ne-dovoljno za razjašnjenje tog problema postaje oèigledno kada seprogramsko objašnjenje reformuliše u terminima onoga što Kim (J.Kim) naziva supervinijentnom uzroènošæu.

Osnovna ideja u vezi sa supervinijentnom uzroènošæu jesteda neko mentalno svojstvo F ima kauzalnu ulogu u proizvoðenjupostupka P samo zahvaljujuæi kauzalnoj efikasnosti neurofiziolo-škoj bazi supervinijencije G. U tom pogledu postojao bi paralelizamsa programskim objašnjenjem. Meðutim, ako mentalna stanja nema-ju sopstvenu kauzalnu efikasnost, veæ samo izvedenu zahvaljujuæi

267

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

na njihovom racionalnom liènom interesu. Meðutim, èini mi se da èak i izvan tr�išta,objašnjenja u svetlu vraæanja na prvobitni polo�aj zavise od razmatranja racionalnogizbora koja igraju stvarnu, a ne samo dodatnu ulogu. To je zato što objašnjenja u svet-lu vraæanja na prvobitni polo�aj svoju adekvatnost duguju postojanju kauzalnih me-hanizama koji bi ušli u igru u protivèinjenièkim situacijama. Za razliku od fizièkogsluèaja sa zastavicama, ove mehanizme aktiviraju racionalni delatnici koji æe delati ucilju zaštite ugro�enog blagostanja. Èinjenica je da delatnici u stvarnom svetu isprav-no anticipiraju na koji naèin bi racionalno odgovorili ukoliko bi njihovo blagostanjebilo ugro�eno, kao i da imaju razloga da se pridr�avaju odreðene norme ili konvenci-je.“ Ferejohn 2002: 213–214.

baziènijim neurofiziološkim svojstvima onda se suoèavamo sa onimšto Kim naziva problemom iskljuèivanja. Naime, pošto se èitav kau-zalni posao odvija na baziènijem ili ni�em nivou, mentalna svojstvazapravo ne igraju nikakvu ulogu u proizvoðenju postupka. Otudasledi da su mentalna svojstva u najboljem sluèaju epifenomeni ba-ziènih svojstava, što vodi u redukcionistièki materijalizam i porica-nje bilo kakve moguænosti mentalne ili intencionalne kauzalnosti.Kim zato zakljuèuje da bi bilo pogrešno smatrati mentalna svojstvakauzalno relevantnim kako to èine Petit i D�ekson:

Pošto D�ekson i Petit priznaju kauzalnu nemoæ mentalnog,vindikacija mentalne kauzalnosti ne mo�e da bude nešto zaèime oni tragaju. Ako to imamo u vidu, u kojoj meri je prikla-dan govor o „kauzalnoj relevantnosti“ mentalnog? Teško jeuvideti na koji naèin uopšte ima mesta za kauzalnu relevant-nost, ako je kauzalna efikasnost u potpunosti odsutna. Jedinarelevantnost koja tu postoji jeste informativna relevantnost:javljanje programskog svojstva daje nam informaciju da jeneko kauzalno efikasno svojstvo prisutno i da obavlja svojposao, iako ne moramo znati koji je to posao.

(Kim 1998: 75)

Imajuæi u vidu problem iskljuèivanja moglo bi se reæi da seprogramsko objašnjenje kakvo Petit ima u vidu ne mo�e više smatra-ti vrstom racionalnog objašnjenja. Ako mentalna stanja u potpunostigube svoju kauzalnu ulogu, onda više nije reè o racionalnom obja-šnjenju. Videli smo da to jednako va�i u sluèaju kulturalistièke i na-turalistièke kritike. U ranijem radu branili smo tezu da se standardnaverzija racionalnog objašnjenja mo�e odbraniti od kritike iz per-spektive problema iskljuèivanja time što bi se tvrdio konceptualniprioritet ljudskog delanja u racionalnom objašnjenju (Mladenoviæ2009: 213). Ljudsko ponašanje mo�e i ne mora da bude intencional-no. Meðutim, kada je reè o ljudskom delanju postoji suštinska vezaizmeðu namere (intencije) i postupka, jer je nešto delanje samo akomo�e biti opisano na naèin koji ukljuèuje intenciju. Videli smo da jeto jedan od nu�nih uslova za racionalno objašnjenje. S obzirom da seobjašnjenje u svetlu problema iskljuèivanja odnosi na ljudsko pona-šanje ono ne mo�e da bude alternativa za racionalno objašnjenjekoje se zasniva na pretpostavci ljudskog delanja.

268

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

U ovom radu braniæemo nešto drugaèiju tezu o nesvodivostimentalnog koja u veæoj meri pokazuje u èemu se sastoji osnovni pro-blem kako za kulturalistièki, tako i za naturalistièki vid kritike stan-dardne verzije racionalnog izbora. Argument u prilog nesvodivostimentalnog kao karakteristiènog obele�ja racionalnog objašnjenja, akoji istovremeno pogaða oba vida kritike zasnivao bi se na pretpo-stavci normativnosti. Sac i Ferd�on istièu da internalistièka verzijateorije racionalnog izbora, kojoj se oni suprotstavljaju ima kako eks-planatornu, tako i normativnu dimenziju. Ona pored svoje eksplana-torne uloge ima takoðe zadatak da nam ka�e kako ljudi treba da odlu-èuju ili koja sredstva treba da odaberu kako bi ostvarili svoje ciljeve.Meðutim, uprkos uverenosti u eksplanatornu adekvatnost svog pri-stupa, ovi autori eksplicitno priznaju da umereni eksternalizam u teo-riji racionalnog izbora za koji se zala�u, ne mo�e biti adekvatan zabavljenje normativnim pitanjima. Drugim reèima, njihov pristup, posopstvenom samorazumevanju, bio bi eksplanatorno adekvatan, aline i normativno adekvatan. Ako je to tako, postavlja se pitanje uèemu je onda prednost njihovog pristupa u odnosu na standardnu ver-ziju teorije racionalnog izbora koja je po svojoj prirodi internalistièkai pritom garantuje eksplanatornu i normativnu adekvatnost.

Videli smo da se Petitovo shvatanje teorije racionalnog izboratakoðe suoèava sa problemom normativnosti. Iako Petit govori onormativnosti to je uglavnom uèinjeno u kontekstu normalizujuæegobjašnjenja. Za razliku od Sac i Ferd�ona on uopšte ne pravi razlikuizmeðu dimenzije objašnjenja i dimenzije normativnosti. Naprostobi deo racionalnog objašnjenja neèijeg ponašanja bilo to da osobamaksimizira oèekivanu korisnost u skladu sa postulatima teorije od-luèivanja. Meðutim, u okviru same teorije odluèivanja obièno sepravi razlika izmeðu njenog deskriptivnog i normativnog aspekta.Deskriptivni aspekt uglavnom podrazumeva eksperimentalno-psi-hološko prouèavanje ljudskog ponašanja s obzirom na osnovne po-stulate teorije odluèivanja. Za razliku od toga normativna teorija od-luèivanja bavi se naèinima na koje racionalni delatnici treba dapostupaju suoèeni sa razlièitim vrstama situacija (koje, na primer,ukljuèuju rizik, neznanje i sl.). Normativna teorija odluèivanja takobi postavila stro�e kriterijume racionalnosti u odnosu na minimalnuracionalnost, koji podrazumevaju koherentan skup verovanja i pre-ferencija. Dejvidson je posebno istakao znaèaj ovog normativnog

269

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

aspekta racionalnosti, za koji takoðe smatra da ukazuje u kom smislusu mentalni termini nesvodivi na fizièke:

Razlog zašto mentalni pojmovi ne mogu biti redukovani nafizièke jeste njihov normativni karakter. Verovanja, �elje, na-mere i intencionalno delanje moraju se u objašnjenjima na os-novu razloga identifikovati uz pomoæ njihovih semantièkihsadr�aja. Semantièki sadr�aj stavova (�elja) i verovanja odre-ðuje njihov meðusobni odnos, kao i odnos sa svetom na naèinkoji zadovoljava barem grube standarde konzistentnosti iispravnosti. Sve dok ti standardi nisu u dovoljnoj meri zado-voljeni, ništa ne mo�e da va�i kao verovanje ili sklonost ilinamera. Meðutim, ti standardi su norme, naše norme, poštodruge ne postoje.

(Davidson 2004: 114)

Kriterijum normativne adekvatnosti teorije racionalnog izbo-ra sastojao bi se tako u zadovoljenju odreðenih kriterijuma koji po-drazumevaju koherentnost skupa preferencija i verovanja. Kriteriju-mi eksplanatorne adekvatnosti bili bi da su �elje i verovanja razloziza delanje, da ga uzrokuju i da ga uzrokuju na naèin koji je ispravan.Upravo za prvi kriterijum se mo�e reæi da garantuje nesvodivostmentalnog na fizièko. Meðutim, tvrdili smo takoðe da se normativniaspekt mo�e smatrati nekom vrstom proširenja minimalnog shvata-nja racionalnosti. Drugim reèima, zahtevi normativnosti mogu sesmatrati stro�im zahtevima u èijem svetlu se objašnjava neèiji postu-pak. Interpretirajuæi ponašanje drugih ljudi ne pretpostavljamo samoda oni imaju odreðene �elje i verovanja koji su razlozi za njihovepostupke, veæ da imaju koherentan sistem �elja i verovanja. Èini seda Petit normativnost shvata jedino u ovom drugom smislu. Upravozbog tog razloga za njegovo viðenje teorije racionalnog izbora semo�e reæi da je normativno neadekvatno, zbog èega je njegovostanovište i oznaèeno kao kvazinormativno. Ono je kvazinormativ-no zato što ne garantuje nesvodivost mentalnih pojmova na fizièke.

Videli smo takoðe da Petit smatra da je za objašnjenje postu-paka stvorenja koje misli ili deliberativnog delatnika neophodan treæiaspekt racionalnog objašnjenja koji naziva interpretativnim objašnje-njem. Ovaj aspekt podrazumeva da delatnici postupaju ne samo kaoautomati koji revidiraju skupove �elja i verovanja tako da njihova

270

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

koherentnost ostane oèuvana, veæ i u svetlu opravdanih razloga. Uto-liko je èudnije da Petit u kontekstu ovog aspekta racionalnosti uopštene govori o normativnosti. Korsgardova (K. Korsgaard) upravo utom kontekstu tvrdi da je refleksivno potvrðivanje ili odbacivanje�elja i verovanja zapravo izvor normativnosti. Ona smatra da norma-tivna reè „razlog“ oznaèava neku vrstu uspeha refleksije (Korsgaard1996: 93). Izvor normativnosti, po Korsgardovoj, le�i u tome da misami sebi moramo reæi da je odreðena �elja razlog za delanje iliodreðena percepcija razlog za verovanje. Normativnost shvaæena uovom smislu postavlja još stro�i kriterijum racionalnosti jer skup�elja i verovanja treba ne samo da bude koherentan, veæ i podlo�anrefleksivnom preispitivanju. Èini se da Petitovo stanovište implicitnopretpostavlja ovakvo jedno gledište. Meðutim, njegovo odreðenje in-terpretativnog objašnjenja ide u pravcu konverzacijskog ili komuni-kativnog stanovišta u èijem svetlu se razlozi ispostavljaju kao dru-štveno opravdani. Nema, ipak, razloga da se ne pretpostavi kako surefleksija i komunikacija dve strane jedne iste medalje koja se mo�enazvati refleksivno-interpretativnom racionalnošæu.

Primljeno: 15. jul 2010.Prihvaæeno: 25. jul 2010.

Literatura

Davidson, Donald (2004), Problems of Rationality, Oxford: ClarendonPress.

Davidson, Donald (1980), Essays on Actions and Events, Oxford: Claren-don Press.

Dennett, Daniel C. (1978), „Intentional Systems“, u: Dennett, D. C., Brain-

storms: Philosophical Essays on Mind and Psychology, Cambridge,MA: MIT Press, pp. 3–22.

Elster, Jon (1996), Nuts and Bolts for the Social Sciences, Cambridge: Cam-bridge University Press.

Elster, Jon (1985), „The Nature and Scope of Rational-Choice Explana-tions“, u: LePore E. and B. P. McLaughlin (eds.) Actions and

Events: Perspectives on the Philosophy of Donald Davidson, Ox-ford: Blackwell, pp. 60–72.

271

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0

Enç, Berent (2003), How We Act: Causes, Reasons, and Intentions, Oxford:Oxford University Press

Ferejohn, John (2002), „Rational Choice Theory and Social Explanation“,Economics and Philosophy 18: 211–234.

Hausman, Daniel M. (1995), „Rational Choice and Social Theory: A Com-ment“, The Journal of Philosophy 92: 96–102.

Jackson, Frank and Philip Pettit (1990), „Program Explanation: A GeneralPerspective“, Analysis 50: 107–117.

Kim, Jaegwon (1998), Mind in a Physical World: An Essay on Mind-Body

Problem and Mental Causation, Cambridge, MA: MIT Press.Korsgaard, Christine M. (1996), The Sources of Normativity, Cambridge:

Cambridge University Press.Mele, Alfred R. (2000), „Goal-directed Action: Teleological Explanations,

Causal Theories, and Deviance“, Philosophical Perspectives 14:279–300.

Mladenoviæ, Ivan (2009), „Racionalnost, mentalna kauzalnost i društvenenauke“, Filozofija i društvo 20 (1): 193–221.

Pettit, Philip (2002), Rules, Reasons and Norms, Oxford: Oxford UniversityPress.

Pettit, Philip (2000), „Rational Choice, Functional Selection and EmptyBlack Boxes“, Journal of Economic Methodology 7: 33–57.

Pettit, Philip (1996), The Common Mind: An Essay on Psychology, Society,and Politics, Oxford: Oxford University Press.

Satz, Debra and John Ferejohn (1994), „Rational Choice and Social Theo-ry“, The Journal of Philosophy 91: 71–87.

Sehon, Scott R. (1997), „Deviant Causal Chains and the Irreducibility of Te-leological Explanation“, Pacific Philosophical Quarterly 78:195–213.

Williams, Bernard (1981), „Internal and External Reasons“, u: Williams B.,Moral Luck, Cambridge: Cambridge University Press, pp. 101–113.

272

IVA

NM

LA

DE

NO

VIÆ

Ivan Mladenoviæ

IS THERE A PLACE FOR PSYCHOLOGY IN THE FRAMEWORKOF RATIONAL CHOICE THEORY?

Summary

This paper aims to discuss psychological aspect of rational choice theory.The standard version of rational choice rests on a kind of psychology, since it operateswith mental states. In standard davidsonian version it is claimed that we explain ratio-nal actions by stating proper desires and beliefs that caused the action. We willexplore two challenges to the standard version that might be called cultural and natu-ralistic versions of rational choice. Satz and Ferejohn (1994) challenged standard ver-sion by stating that we can provide rational-choice explanations without relying toomuch on psychological assumptions. They argued in favor of moderate externalism,which should replace thin desire-belief model with thick structuralist conception.According to their model moderate externalism is compatible with realism aboutpsychological states, while at the same time those states need not figure in the bestrational choice explanations of actions. The focus of rational choice explanationstherefore shifts to non-individual and non-psychological entities, such as firms in ex-plaining economic behavior, parties in explaining functioning of democracy, etc. Al-though there is a place for psychological states within a moderate externalism, thosestates are not causally relevant. On Pettit’s account desires and beliefs figure in ratio-nal choice explanations merely as “standby causes”. They explain resilience of cer-tain behavior, not its actual cause. Quite contrary to standard rational choice theory,the programming model (Pettit, 2002) defines the neurophysiological level as morebasic in explaining behavior. This means that higher-level psychological states arecausally relevant for certain behavior only if certain lower-level neurophysiologicalproducer obtains. In this paper standard rational choice theory will be defendedagainst culturalist and naturalist criticism.

Key words: rationality, rational explanation, moderate externalism, pro-gramming explanation, rational choice theory

273

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

01

0