Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Milo Krsti* UDK 159.947.2:659.113.25 330.101.3 originalni nauni rad

TEORIJA RACIONALNOG IZBORA I BEKEROV MODEL SLUAJNOG PONAANJA**

u skladu sa teorijom racionalnog izbora, racionalni potroai tee da mak-simiziraju korisnost na osnovu datog budetskog ogranienja. To e postii ako izaberu onu kombinaciju dobara koja moe da podmiri njihove potrebe i da obezbedi maksimalan nivo korisnosti. Gari Beker, s druge strane, zamilja iracionalne potroae kako biraju paket na budetskoj liniji. poto iracionalni potroai svim paketima na budetskoj liniji pripisuju podjednaku verovatnou izbora, u proseku, oekuje se da odaberu paket koji lei na sredini linije. Rezultati istraivanja koje je sprovedeno u ovom radu, u kojima vetaki Bekerovi akteri biraju izmeu vie od dve robe i u vie od dve budet/cena situacije, pokazuju da je procenat aktera ije ponaanje ne potvruje teoriju racionalnog izbora mali. Rezultati naeg istraivanja su potvrdili da se teorija racionalnog izbora ne moe opovrgnuti. pored toga, u radu je diskutovano o njenoj eksplanatornoj vrednosti u specifinim okolnostima (pozitivan efekat supstitucije) i dolo se do zakljuka da je eksplanatorna vrednost teorije racionalnog izbora u specifinim sluaje-vima znaajno smanjena.

Kljune rei: teorija racionalnog izbora, Bekerov model sluajnog ponaa-nja, jak aksiom otkrivenih preferencija, opovrgljivost, maksimizacija korisnosti, pretpostavka racionalnosti

1. Uvod

pojmovi racionalnog izbora i racionalnog ponaanja imaju vanu ulogu u metodologiji ekonomske nauke. Sadraj ekonomske nauke sastoji se iz opisa ovekovog ponaanja, pri emu se pod pojmom ovekovo ponaanje podrazumeva ne samo individualno ponaanje, ve i sluajne posledice iz uzajamnog kontakta individua, kao i efekti razliitih institucionalnih

* Dr Milo Krsti, istraiva saradnik, prirodno-matematiki fakultet, univerzitet u Niu, e-mail: krsticmilo3@gmail.com

** Rad je rezultat istraivanja nastalog u okviru projekta unapreenje konkurentnosti javnog i privatnog sektora umreavanjem kompetencija u procesu evropskih integracija Srbije, br. 179066, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolokog razvoja RS.

Milo Krsti

Megatrend revija ~ Megatrend Review

46

aranmana. Gari Beker, jedan od mnogih koji su obraivali ovu temu, u svom radu pod nazivom Ekonomski pristup ovekovom ponaanju istie da se ekonomska teorija kao nauna disciplina razlikuje od ostalih oblasti drutvenih saznanja, ne po predmetu koji izuava, ve po pristupu. Sutinu ekonomskog pristupa ine, u celini, spojene pretpostavke o racionalnom ponaanju, trinoj ravnotei i stabilnosti preferencija.1

Autor savremene definicije predmeta ekonomske nauke Lajonel Robins istie da je: ekonomija nauka koja prouava ovekovo ponaanje kao odnos izmeu ciljeva i ogranienih sredstava podobnih za alternativne upotrebe.2 odavde sledi da se ekonomija kao nauka ne bavi izuavanjem prirode pojedinih oblika ovekovog ponaanja proizvoljno izdvojenih, ve ih posmatra i analizira s aspekta sveobuhvatnosti svih socijalnih veza i ukljuenosti u socijalnim strukturama.3

Kako bi objasnila individualno ponaanje, ekonomska nauka koristi model racionalnog izbora. Glavna pretpostavka u modelu racionalnog izbora je da je ponaanje svih aktera savreno racionalno. Savrena forma racionalnosti zasniva se na principu maksimizacije koji kae: potroa uvek tei da maksimizira korisnost, dok proizvoa tei maksimalnoj zaradi. pored toga, model racionalnog izbora obuhvata i pod sobom objedinjuje i sledee propozicije:

1) pojedinac se nalazi u situaciji u kojoj je koliina njemu dostupnih sred-stava ograniena. on zato ne moe da zadovolji sve svoje potrebe i mora da napravi izbor.

2) u svom izboru pojedinac se rukovodi sopstvenim sklonostima, a ne sklonostima svog poslovnog partnera i ne usvojenim drutvenim nor-mama, tradicijom i slino.

3) Izbor pojedinca je racionalan ako od poznatih opcija odabere onu koja e mu pruiti najveu korisnost.4

Cilj rada je da se na osnovu analize prikupljenih podataka o izborima koje su napravile posmatrane organizacije proveri pretpostavka o racionalnosti. u radu su razmatrani i rezultati istraivanja koji pokazuju da pojedinci ispoljavaju ponaanje u suprotnosti sa teorijom racionalnog izbora. Konstatovali smo da se putem ad hoc uvoenja dodatnih hipoteza, rezultati ovih istraivanja mogu uskladiti sa implikacijama racionalnih modela.

1 (2003): : , , , 28.2 (1993): , THESIS 1/1993, 19.3 . (1997): ( ),

3/1997, 113. 4 .: :

, https://sites.google.com/site/konfep/kontakty-1(3.6.2014).

Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Teorija racionalnog izbora i Bekerov model sluajnog ponaanja 47

2. teorija racionalnog izbora

Racionalnost ponaanja pojedinaca povezana je sa principom metodolokog individualizma, prema kojem se sve drutvene pojave mogu iskazati u terminima individualne akcije. Nadindividualna stvarnost, predstavljena kulturnim vrednostima i normama, smatra se posledicom prethodnih akcija.5 Drutveno ponaanje je primarno racionalno (emocije su rezidualni faktor), a akteri svesno nastoje da ostvare maksimum svoje korisnosti u okolini koju obeleava ogranienost resursa. Za koje e se ciljeve akteri opredeliti zavisi od njihovih preferencija.

Teoretiari racionalnog izbora vide ekonomske aktere kao pojedince koji su sposobni da identifikuju sve mogue alternative, puteve za njihovu realizaciju, mogua ogranienja i da odaberu optimalnu alternativu.6 Izbor alternative odreen je koliinom prikupljenih informacija. Za model racionalnog izbora vredi da akteri raspolau zavidnom koliinom i kvalitetom informacija. Meutim, stvarni ljudi nemaju sve potrebne informacije ili su one nedovoljno precizne i/ili nepouzdane.

ogranienja modela racionalnog izbora dovela su do pojave pristupa u kojima se model racionalnog izbora proiruje i objanjava. u jednom od pristupa, model racionalnog izbora uporeuje sa modelom sluajnog ponaanja. u skladu sa ovim pristupom, ponaanje pojedinca je sluajno, ukoliko pojedinac izabere alternativu unutar seta, prema rasporedu verovatnoe u tom setu, tj. prema tipino uniformnom rasporedu, gde se svakoj alternativi pripisuje podjednaka verovatnoa izbora.7 Smisao uporeivanja racionalnog izbora sa sluajnim ponaanjem je u tome to ovom poslednjem nedostaju osobine racionalnosti, pa divergira od racionalnog izbora znaajnije u odnosu na druge modele ponaanja.

3. Sluajno ponaanje: od Garija Bekera do eksperimenata o tranji

u ovom delu rada bavimo se evolucijom interpretacije Bekerovog modela od objavljivanja lanka Irrational behavior and economic theory 1962. godine, pa sve do moderne eksperimentalne literature o individualnoj tranji. posebna panja je posveena analizi odnosa teorije racionalnog izbora i Bekerovog modela sluajnog ponaanja.

5 tulhofer Aleksandar (1995): Etnicitet i rcionlni izbor: od identifikcije do kolektivne kcije, Studia ethnologica Croatica 1/1995, 174.

6 Golubovi Nataa (2011): Drutvena ekonomika, Ekonomski fakultet, Ni, 166.7 Moscati Ivan, Tubaro paola (2011): Becker random behavior and the as-if defense of

rational choice theory in demand analysis, Journal of Economic Methodology 2/2011, 108.

Milo Krsti

Megatrend revija ~ Megatrend Review

48

3.1. Bekerov oekivani sluajni izbor

u modelu sluajnog ponaanja Gari Beker daje opis sluajnog potroaa kao nekog koji bira paket na budetskoj liniji prema uniformnoj distribuciji verovat-noe. 8 Iracionalni potroai svim paketima na budetskoj liniji pripisuju podjed-naku verovatnou izbora. u proseku, oekuje se da odaberu taku koja lei na sre-dini budetske linije i potroe podjednaku sumu novca na oba proizvoda (slika 1).

pretpostavimo da iracionalni potroa ije ponaanje posmatramo ima na raspolaganju dve vrste roba: x i y. Smanjenje cene robe y, pomerie budetsko ogranienje udesno. Sa pomeranjem budetskog ogranienja udesno, menja se i njegov nagib. poto je cena robe y pala, a cena robe x ostala ista, potroa moe da zameni jednu jedinicu robe x za vie jedinica robe y. Shodno tome, kriva novog budetskog ogranienja (CD) ima strmiji nagib. uz dato pomeranje budetskog ogranienja i preferencije potroaa, potroaev oekivani optimum menja se iz take e0 u taku e1.

Slika 1: Sluajni izbor i efekat supstitucije

Izvor: Ivan Moscati, paola Tubaro (2011): Becker random behavior and the as-if defense of rati-onal choice theory in demand analysis, Journal of Economic Methodology 2/2011, 110.

prema teoriji racionalnog izbora, trite racionalnih potroaa formirae negativno opadajuu krivu tranje. Isto vai i za Bekerov model sluajnog pona-anja. to je broj iracionalnih potroaa na tritu vei, to je vea verovatnoa da neoekivano ponaanje potroaa nee determinirati prosenu tranju, te da e, shodno tome, prosena tranja na tritu biti priblino jednaka oekivanoj indi-vidualnoj tranji. Dakle, trite sa velikim brojem iracionalnih potroaa imae za rezultat, u proseku, negativno opadajuu krivu tranje.

3.2. Ogranienja Bekerovih rezultata

Bekerov stav po kojem racionalni i sluajni potroai formiraju opadajue krive tranje temelji se na pretpostavci da se racionalni izbor moe poistovetiti (perso-nifikovati) sa rezultatom sluajnog ponaanja. pored toga, injenica je da iracio-

8 Becker Gary (1992): Irrational Behavior and Economic Theory, Journal of Political Economy 1/1992, 6.

Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Teorija racionalnog izbora i Bekerov model sluajnog ponaanja 49nalni potroa sa sluajnim ponaanjem ne bira uvek onu kombinaciju potronje koja se nalazi na sredini budetske linije. u sutini, kada sluajni izbor svedemo na oekivani ishod, iracionalni potroa sa sluajnim ponaanjem se ne razlikuje od racionalnog potroaa sa KobDaglasovom (Cobb-Douglas) funkcijom korisnosti (jer bira kombinaciju potronje na sredini budetske linije). Kada razmatramo sve sluajne izbore pojedinano i izbacimo iracionalne potroae koji su potpuno indi-ferentni prema razliitim alternativama i zbog toga racionalni u svom sluajnom izboru, iezava konvergencija izmeu racionalnog i sluajnog ponaanja. 9

u modelu Garija Bekera sluajno ponaanje ne podrazumeva negativan efekat supstitucije. Naime, kompenzovana linija budetskog ogranienja na slici 1 pokazuje da postoji verovatnoa, jednaka odnosu izmeu duina segmenata e0D i CD, sa kojom e aktivnost iracionalnog potroaa dovesti do izbora desno od take e0. Dakle, Bekerov model sluajnog ponaanja iracionalnog potroaa opisuje verovatnou da iracionalni potroa iskazuje pozitivan efekat supstitucije (positive substitution effect), koji teorija racionalnog izbora ne moe da objasni.

3.3. Sluajno ponaanje u eksperimentima o individualnoj tranji

u eksperimentima o individualnoj tranji, cene roba su date veliine. Akteri poznaju svoje sklonosti ka potronji i u stanju su da rangiraju svoje potrebe. Ima-jui u vidu budetsko ogranienje i nameru da postignu maksimalnu korisnost, potroai vre izbor i formiraju svoju potranju za robama. Izvoa eksperimenta belei izbore aktera i proverava da li oni zadovoljavaju jak aksiom otkrivene pre-ferencije GARp (engl. Generalized Axiom of Revealed Preference). prema ovom aksiomu otkrivene preferencije, ako je akter otkrio da preferira e0 umesto e1, tj. ako akter bira e0 kada je e1 dostupno i kota ne vie od e0 i ako je, nakon toga, otkrio da e1 preferira umesto e2, e2 umesto e3, ... , en-1 umesto en, onda akter nee odabrati en kada je e0 u isto vreme dostupno i kota striktno jeftinije od en. Jak aksiom otkrivene preferencije je logika implikacija teorije racionalnog izbora u smislu da se izbori aktera mogu posmatrati kao neto to generie maksimizacija lokalno nezasiene funkcije korisnosti ako, i samo ako, oni zadovoljavaju jak aksiom otkrivene preferencije.10

Slika (2ae) prikazuje kada izbori aktera zadovoljavaju jak aksiom otkrivene preferencije, a kada ne. Na slici 2 su, uz pomo kriva budetskog ogranienja, predstavljene dve budet/cena situacije (budget/price situations). prva situacija je prikazana krivom budetskog ogranienja AB. Druga situacija je prikazana krivom budetskog ogranienja CD. Izbori na slici (2a-c,e) ne naruavaju jak aksiom otkrivene preferencije, dok ga izbori na slici 2 (d) naruavaju. u prvoj situaciji, akter otkriva da preferira e0 nad e1, ali u situaciji CD bira e1, iako je 9 Moscati Ivan, Tubaro paola (2011): Becker random behavior and the as-if defense of

rational choice theory in demand analysis, Journal of Economic Methodology 2/2011, 111.10 Vie o tome videti: Lipton peter (2004): Inference to the Best Explanation, London.

Milo Krsti

Megatrend revija ~ Megatrend Review

50

e0 striktno jeftinije od e1 (slika 2 (d)). Na slici 2 (e) dve budet/cena situacije koincidiraju, ali akter bira e0 u situaciji AB i e1 u situaciji CD. ovaj izbor ne naruava jak aksiom otkrivene preferencije, jer nijedan od ova dva paketa potronih dobara nije striktno jeftiniji od drugog.

Slika 2: Kada izbori aktera zadovoljavaju jak aksiom otkrivene preferencije, a kada ne.

Izvor: Ivan Moscati, paola Tubaro (2011): Becker random behavior and the as-if defense of rati-onal choice theory in demand analysis, Journal of Economic Methodology 2/2011, 112.

postoje, meutim, dva problema u vezi sa jakim aksiom otkrivene prefe-rencije kao testom koji ex post proverava rezultate teorije racionalnog izbora, i

Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Teorija racionalnog izbora i Bekerov model sluajnog ponaanja 51

potvruje ili osporava njihovu opravdanost. prvo, da bismo odredili broj naru-avanja jakog aksioma otkrivene preferencije tokom eksperimenta (koja ospora-vaju teoriju racionalnog izbora), potrebno je definisati kriterijum razgranienja izbora u eksperimentu i izvan njega. Eksperimentalne studije obino zaobilaze ovaj problem tako to pretpostavljaju da je kriterijum razgranienja manje ili vie poznat. Drugo, ak i ako su svi izbori ostvareni u eksperimentu u skladu sa jakim aksiomom otkrivene preferencije, ovaj rezultat se tumai kao slab dokaz teorije racionalnog izbora. Mnogi realni akteri zadovoljavaju jak aksiom otkri-vene preferencije. Naruavanje jakog aksioma otkrivene preferencije postaje manje verovatno kada se linije budetskog ogranienja seku blizu ose, i nemo-gue, kada se seku na osama ili se, uopte, ne seku.

Statistikim renikom govorei, jedno od sutinskih pitanja je procenjivanje pouzdanosti testa, tj. verovatnoe da test odbaci nultu hipotezu (u naem sluaju teoriju racionalnog izbora). Da bi procenili pouzdanost jakog aksioma otkrivene preferencije kao testa, potrebno je formulisati hipotezu o pravilu odluivanja koje bi moglo da dovede do izbora. Vano je ukazati da se u savremenoj ekonomskoj literaturi Bekerov model sluajnog ponaanja koristi kao hipoteza za testiranje pouzdanosti jakog aksioma otkrivene preferencije. Cilj je da se uvoenjem Bekerovog modela povea verovatnoa naruavanja GARp-a. u ovom sluaju ak i kada je teorija racionalnog izbora opovrgnuta i ljudi se ponaaju sluajno, ne moe se prenebregnuti injenica da mnogi ljudi zadovoljavaju GARp.

Da bi izraunali verovatnou naruavanja jakog aksioma otkrivene preferencije, neophodno je savladati jo jednu prepreku. Izraunavanje a priori verovatnoe naruavanja jakog aksioma otkrivene preferencije kada potroai sa sluajnim ponaanjem biraju izmeu vie od dve robe i u vie od dve budet/cena situacije, postaje veoma teko. Kako bi zaobili ovaj problem, izvoai eksperimenta primenjuju metode Monte Karlo za stvaranje populacije vetakih Bekerovih aktera koji se suoavaju sa istim budet/cena situacijama sa kojima su suoeni i (stvarni) akteri u eksperimentu. u svakoj situaciji, akter (Bekerov akter) bira paket na budetskoj liniji prema uniformnoj raspodeli verovatnoe. Njegovi izbori unutar celog skupa budet/cena situacija mogu ili ne moraju naruiti jak aksiom otkrivene preferencije. Ako je procenat sluajnih aktera koji naruavaju jak aksiom otkrivene preferencije mali, injenica da ljudi retko naruavaju GARp, predstavlja slab dokaz teorije racionalnog izbora, jer je retko naruavanje posledica objektivne nemogunosti da se GARp prekri u budet/cena eksperimentalnim situacijama, a ne rezultat racionalnog ponaanja uesnika ekperimenata.

Naruavanje jakog aksioma otkrivene preferencije manjeg obima prezentuje sledei problem. u svim eksperimentima, izbori odreenih aktera naruavaju GARp. To samo govori da postoje eksperimentalni podaci koji opovrgavaju teoriju. Meutim, u mnogim sluajevima GARp violacije su retke, u smislu da skoro svi subjekti zadovoljavaju GARp, ili su vrlo blage, u smislu da subjekti skoro mogu da zadovolje GARp. Moe se, naime, diskutovati o

Milo Krsti

Megatrend revija ~ Megatrend Review

52

tome da li je zaista prikladno u potpunosti odbaciti teoriju racionalnog izbora? ukljuivanjem egzogenih faktora u model, kao u sluaju stohastike ekstenzije teorije racionalnog izbora, a la Fehner (a la Fechner) bi mogao da racionalizuje ove minorne GARp violacije.11

oslanjajui se na rad Sidnija Afrijata (Sydney Afriat), profesora na Departmanu za ekonomsku politiku univerziteta u Sijeni, Hal Varijan (Hal Varian) je ustanovio slab aksiom otkrivene preferencije koga je nazvao GARp (e).12 Slab aksiom otkrivene preferencije reflektuje stepen violacije preko parametara e i naziva se Afrijatov indeks efikasnosti (engl. Afriat efficiency index). Indeks meri stepen u kome bi budetska ogranienja trebalo modifikovati kako bi se prilagodila GARp violacijama.

Sa namerom da se utvrdi kako smanjenje budeta potroaa utie na izbore, posmatraju se situacije AB i CD u kojima izbori naruavaju GARp (slika 3). Kada se smanji budet, tako da kompenzovana linija budetskog ogranienja CD prolazi kroz taku e0, e0 i e1 vie ne naruavaju GARp. odnos izmeu dohotka CD i dohotka CD izraava redukciju budeta potrebnu da GARp violacije nestanu i moe da se tumai kao suma novca koju potroa troi kada bira neracionalno.

Slika 3: GARP (e)

Izvor: Ivan Moscati, paola Tubaro (2011): Becker random behavior and the as-if defense of rati-onal choice theory in demand analysis, Journal of Economic Methodology 2/2011, 114.

4. empirijska analiza izbora izabranih organizacija

Teorija racionalnog izbora temeljena je na metodolokom individualizmu koji ne porie postojanje sloenih drutvenih fenomena, kao to su organizacije. ovakvi fenomeni jesu drutvena stvarnost, ali, kako smatraju pristalice ovog filozofskog pravca, drutva postoje samo kao epifenomeni nastali u ljudskim umovima. 11 Moscati Ivan, Tubaro paola (2011): Becker random behavior and the as-if defense of

rational choice theory in demand analysis, Journal of Economic Methodology 2/2011, 113.12 Varian Hall (1988): Revealed preference with a Subset of Goods, Journal of Economic

Theory 46/1988, 179-185.

Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Teorija racionalnog izbora i Bekerov model sluajnog ponaanja 53

predstavnici ovog filozofskog pravca vide organizacije kao teorijski postulirane subjekte koji pokuavaju da postignu optimalnu vrednost funkcije cilja. u zavisnosti od karaktera problema, optimalnom e se smatrati bilo maksimalna bilo minimalna vrednost (funkcije cilja). u sferi potronje, funkcija cilja aktera (pojedinca, organizacije itd.) vezana je za maksimiziranje korisnosti. Vano je ukazati da, ako imamo spisak dobara koje organizacija kupuje kada se susree sa razliitim cenama, moemo primeniti jak aksiom otkrivene preferencije da bismo utvrdili da li izabrane organizacije biraju onu kombinaciju dobara kojom se postie maksimalna korisnost.

Izabrali smo tri organizacije (Dom zdravlja u Niu, Ekonomski fakultet i prirodno-matematiki fakultet u Niu) i definisali hipotezu po kojoj posmatrane organizacije postiu optimalnu (maksimalnu) vrednost funkcije cilja. predmet analize su korpe dobara koje (one) kupuju po razliitim cenama. Za analizu izbora korpi, korieni su sledei artikli:

1) Dom zdravlja: rukavice, hiruke kaljae, sistemi za infuziju i igle (tabela 1),2) Ekonomski fakultet: papir za fotokopir aparat, visoki karo, koverte i

marker (tabela 2),3) prirodno-matematiki fakultet: papir za tampanje, marker, koverte i

fascikla (tabela 3).

tabela 1: Podaci o potronji Doma zdravlja u Niuposmatranja p1 p2 p3 p4 x1 x2 x3 x4

1 2.06 9.5 3.7 2.5 500000 42000 1500 2500002 3.07 12.59 3.38 2.5 500000 40000 1008 5000003 5.2 16.4 3.5 1.55 456000 42200 1200 3000004 5.2 16.4 3.5 1.55 456000 42200 1200 300000

Izvor: Nabavna sluba Doma zdravlja

tabela 2: Podaci o potronji Ekonomskog fakulteta u Niuposmatranja p1 p2 p3 p4 x1 x2 x3 x4

1 268.93 417.60 2.58 6.13 200 1 200 1002 326.40 394.50 3.00 18.00 50 3 150 2003 326.40 405.7 4.65 17.82 50 2 200 1004 326.40 298.6 4.65 18.82 100 5 250 150

Izvor: Raunovodstvo Ekonomskog fakulteta

Milo Krsti

Megatrend revija ~ Megatrend Review

54

tabela 3: Podaci o potronji Prirodno-matematikog fakulteta u Niuposmatranja p1 p2 p3 p4 x1 x2 x3 x4

1 282.55 20 10 2.15 200 50 1000 20002 262.47 18 8 3.15 400 30 1500 15003 247.86 15 8 1.85 420 40 2000 18004 312.26 25 7 2 180 20 3000 2000

Izvor: Raunovodstvo pMF-a

Na osnovu podataka iz tabele 1, moe se izraunati koliko bi zdravstvena orgabizacija (Dom zdravlja) potroila sredstava kada bi kupila svaku korpu dobara pri svakom razliitom skupu cena. Na primer, podatak u tabeli 5 (trei red, prva kolona), pokazuje koliko novca bi ova zdravstvena organizacija morala da potroi pri treem skupu cena da bi kupila prvu korpu dobara.

tabela 4: Cena svake korpe pri svakom skupu cena sluaj Doma zdravljakorp

Cene

1 2 3 41 2059550 2663730 2094700 20947002 2693850* 3292007 2685274* 2685274*3 3681550 4034528 3532480 35324804 3681550 4034528 3532480 3532480

Dijagonalni lanovi u tabeli 5 pokazuju koliko novca organizacija troi pri svakom izboru. podaci u redu slue da se utvrdi koliko bi zdravstvena organi-zacija potroila da je kupila drugaiju korpu dobara. uporeivanjem podataka u tabeli 5 moe se videti da li, recimo, korpa 2 ima prednost nad korpom 1, tako to e se utvrditi da li je podatak u redu 2, kolona 1 (koliko bi organizacija morala da potroi pri drugom skupu cena da bi kupila prvu korpu dobara) manji od podatka u redu 2, kolona 2 (koliko je organizacija potroila pri drugom skupu cena da bi kupila drugu korpu dobara). u ovom sluaju, korpa 1 bila je dostupna kada se kupovala korpa 2, to znai da je korpa 2 otkriveno preferirana u odnosu na korpu 1. Stoga se, u tabeli 5, stavlja zvezdica u redu 2, kolona 1.

ova tabela moe se koristiti za proveru naruavanja aksioma otkrivene preference do kojeg, u optem sluaju, dolazi ako se zvezdice nalaze u redu t, kolona s, i u redu s, kolona t.13 Kako u tabeli 5 ne postoji situacija u kojoj se zvezdice nalaze u redu t, kolona s i u redu s, kolona t, onda znamo da su posmatranja (koja se predstavljaju) u skladu sa teorijom racionalnog izbora.

13 Varijan Hal (2014): Mikroekonomija, Centar za izdavaku delatnost, Beograd , 128.

Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Teorija racionalnog izbora i Bekerov model sluajnog ponaanja 55

5. ogranienja teorije racionalnog izbora

Rezultati analize ponaanja odabranih organizacija pokazuju da je teorija racionalnog izbora tana. Branei svoju akademsku poziciju od ekonomskog imperijalizma teorije racionalnog izbora, mnogi naunici su pokuali da je opovrgnu, tvrdei da pretpostavke o maksimizaciji korisnosti i racionalnom izboru (racionalnosti) nemaju utemeljenje u stvarnosti. Takvi pokuaji odbrane od invazije teorije racionalnog izbora su metodoloki pogreni iz sledeih razloga.

prvo, pretpostavka o maksimizaciji korisnosti je neopovrgljiva. Kako pol Samjuelson ukazuje: svi tipovi posmatranog ponaanja proizlaze iz ove pretpostavke14. poto se korisnost ne moe objektivno posmatrati, sve vrste ponaanja mogu biti objanjene, pomou ove ideje, bez straha od opovrgavanja. Sidni Vinter i Lorens Boland, takoe, istiu da nema dokaza koji mogu da opovrgnu teoriju prema kojoj racionalni agenti maksimiziraju neku skrivenu ili nepoznatu varijablu kao to je korisnost. 15

Drugi razlog nemogunosti empirijske kritike teorije racionalnog izbora ogleda se u injenici da se rezultati izbora aktera uvek mogu uskladiti sa teorijom racionalnog izbora. u svim istraivanjima16, izbori odreenih aktera naruavaju jak aksiom otkrivene preferencije. To samo govori da postoje eksperimentalni podaci koji falsifikuju teoriju. ukljuivanjem dodatnih faktora, izvoai istraivanja rezulate mogu da usklade sa teorijom racionalnog izbora. uzmimo, na primer, eksperiment u kojem se ispitanici suoavaju sa izborom izmeu sigurnog dobitka od 10 dolara i dobitka od 1.000 dolara sa verovatnoom od 2 posto. Rezultati eksperimenta pokazuju da postoje ispitanici koji biraju opciju od 10 dolara, bez obzira na to to je oekivana vrednost druge opcija vea.17 ovi rezultati ne falsifikuju teoriju racionalnog izbora, kada jednom prihvatimo da se oekivana korisnost u eksperimentu, nuno ne mora meriti novanim isplatama. Ako pretpostavimo i dodatnu tetu vezanu za rizik i nisku verovatnou izbora, onda teorija racionalnog izbora prema kojoj ljudi maksimiziraju svoju korisnost, nije opovrgnuta ovim eksperimentom. Subjekti koji nisu skloni riziku ne maksimiziraju oekivanu novanu vrednost, ali e maksimizirati oekivanu korisnost. uz prikladnu manipulaciju, izbor od 10 dolara moe biti potpuno u skladu sa maksimizacijom oekivane korisnosti, pre nego sa maksimizacijom oekivane novane vrednosti (isplata).

14 Samuelson paul (1937): A Note on the Measurement of utility, Review of Economic Studies 2/1937, 156.

15 Winter Sidney (1964): Economic Natural Selection and the Theory of the Firm, Yale Economic Essays 1/1964, 227.

16 Hodgson Geoffrey (2013): on the Limits of Rational Choice Theory, Economic Thought 1/2013, 98.

17 Slovic paul, Lichtenstein Sarah (1983): preference Reversals: A Broader perspective, American Economic Review 4/1983, 596-605.

Milo Krsti

Megatrend revija ~ Megatrend Review

56

Shvatanje da se korisnost koju akter maksimizira, u stvarnom ivotu ne otkriva posmatranjem, potvruju i rezultati sledeeg istraivanja.18 Rezultati jasno ukazuju da veina ispitanika preferira opciju A sa oekivanom vrednou od etiri dolara u odnosu na opciju B sa oekivanom vrednou od pet dolara. poto veina ispitanika preferira opciju sa niom oekivanom vrednou, moe se pretpostaviti da postoje dodatni atributi opcije A (na primer, moemo uivati ili ne, gledajui druge kako pobeuju) koji su konzistentni sa stavom da e ona doneti viu ukupnu oekivanu korisnost. Budui da nikada ne moemo pokazati da ponaanje pojedinaca nije voeno principom maksimizacije, teorija racionalnog izbora je neranjiva na empirijske napade.19

Kljuni problem sa hipotezom racionalnosti je da je ona toliko opta da moe da objasni sve. Konsekventno tome, eksplanatorna vrednost teorije racionalnog izbora u specifinim sluajevima je znaajno smanjena. Teorija racionalnog izbora, recimo, ne moe da objasni pozitivan efekat supstitucije odnosno verovatnou da potroa izabere taku ispod budetske linije CD koja se nalazi desno od take e0 (slika 1). Svaka taka ispod budetske linije je suboptimalna. Ako potroa bira ove take, onda je njegovo ponaanje neoptimalno (neracionalno). Meutim, u svom lanku pod nazivom Irrational behavior and economic theory Beker pokazuje kako e izbor pojedinaca koji se ne ponaaju racionalno dovesti do ekonomskih ishoda kao da se ponaaju racionalno.20 pua manje konzumira cigarete pri poveanju cena cigareta, ne zbog sopstvenog racionalnog ponaanja ili supstitucije cigareta neim drugim, nego zbog dejstva efekta dohotka, odnosno budetskog ogranienja, koje postoji, nezavisno od toga da li neko konzumira cigarete ili ne.21

6. Zakljuak

Teorija racionalnog izbora zasniva se na pretpostavci da potroa uvek bira najbolju kombinaciju dobara koju sebi moe da priuti. Kako moemo utvrditi da li se potroa ponaa u skladu sa teorijom racionalnog izbora ili ne? Ekonomisti su formulisali jak aksiom otkrivene preferencije. Jak aksiom otkrivene preferencije je jedna logika implikacija teorije racionalnog izbora i zbog toga se moe koristiti kao test koji, ex post, proverava da li se

18 Vie o tome videti: Herbert Gintis (2009): The Bounds of Reason: Game Theory and the Unification of the Behavioral Sciences, princeton university press, princeton.

19 Radovanovi Bojana (2014): Radnja iz obaveze: teorija racionalnog izbora i Senov koncept kontrapreferencijalnog izbora, Filozofija i drutvo 3/2014, 318.

20 Becker Gary (1962): Irrational Behavior and Economic Theory, Journal of Political Economy 1/1962, 1-13.

21 Vie o tome videti: Begovi Boris (2014): Gary S. Becker-ekonomski imperijalista, Ekonomic Annals 162/2004, 275-300.

Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Teorija racionalnog izbora i Bekerov model sluajnog ponaanja 57

odreeni potroa, ili neki ekonomski subjekat, ponaa u skladu sa teorijom racionalnog izbora.

u empirijskom istraivanju iji su rezultati prikazani u radu, razmatrali smo izbore ekonomskih subjekata (Dom zdravlja, Ekonomski fakultet, prirodno-matematiki fakultet) za koje smatramo da se ponaaju kao racionalni potroai. Definisali smo hipotezu po kojoj se oni ponaaju u skladu sa teorijom racionalnog izbora tj. pretpostavili smo da uvek biraju najbolje, dostupne stvari (maksimiziraju korisnost ili postiu optimalnu vrednost funkcije cilja). u istraivanju smo koristili jak aksiom otkrivene preferencije da bismo to utvrdili. Dobijeni rezultati pokazuju da posmatrani subjekti ne naruavaju jak aksiom otkrivene preferencije, ime se potvruje teorija racionalnog izbora.

injenica da ekonomski subjekti retko naruavaju jak aksiom otkrivene preferencije u eksperimentalnim uslovima posledica je nemogunosti da se jak aksiom otkrivene preferencije prekri u eksperimentalnim uslovima. S druge strane, naruavanje jakog aksioma otkrivene preferencije manjeg obima znai da ipak mogu da postoje situacije u kojima se opovrgava teorija racionalnog izbora. Meutim, odstupanja od jakog aksioma otkrivene preferencije su retka, u smislu da skoro svi subjekti zadovoljavaju jak aksiom otkrivene preferencije, ili su vrlo blaga, u smislu da subjekti u veoma maloj meri odstupaju od jakog aksioma otkrivene preferencije. Moe se zbog ovih manjih odstupanja diskutovati: da li je prikladno odbaciti teoriju racionalnog izbora? Svakako ne, a ukljuivanjem dodatnih faktora u model, istraivai bi mogli na prikladan nain da racionalizuju ova odstupanja.

Literatura

Begovi Boris (2005): Gary S. Becker-ekonomski imperijalista, Ekonomic Annals 162/2005, 275-300.

Becker Gary (1962): Irrational Behavior and Economic Theory, Journal of Political Economy 1/1962, 1-13.

Gintis Herbert (2009): The Bounds of Reason: Game Theory and the Unifica-tion of the Behavioral Sciences, princeton university press, princeton.

Golubovi Nataa (2011): Drutvena ekonomika, Ekonomski fakultet, Ni. Hodgson Geoffrey (2013): on the Limits of Rational Choice Theory, Eco-

nomic Thought 1/2013, 94-108. Ivan Moscati, paola Tubaro (2011): Becker random behavior and the as-if

defense of rational choice theory in demand analysis, Journal of Economic Methodology 2/2011, 107-128.

(1993): , THESIS 1/1993, 10-23.

peter Lipton (2004): Inference to the Best Explanation, London.

Milo Krsti

Megatrend revija ~ Megatrend Review

58

Samuelson paul (1937): A Note on the Measurement of utility, Review of Economic Studies 271937, 155-161.

Radovanovi Bojana (2014): Radnja iz obaveze: teorija racionalnog izbora i Senov koncept kontrapreferencijalnog izbora, Filozofija i drutvo 25 (3), 313-322.

Slovic paul, Lichtenstein Sarah (1983): preference Reversals: A Broader per-spective, American Economic Review 471983, 596-605.

tulhofer Aleksandar (1995): Etnicitet i rcionlni izbor: od identifikcije do kolektivne kcije, Studia ethnologica Croatica 1/1995, 173-182.

Varijan Hal (2014): Mikroekonomija, Centar za izdavaku delatnost, Beo-grad.

Varian Hall (1988): Revealed preference with a Subset of Goods, Journal of Economic Theory 4/1998, 179-185.

Winter Sidney (1964): Economic Natural Selection and the Theory of the Firm, Yale Economic Essays 171964, 225-272.

. (2014): https://sites.google.com/site/konfep/kon-takty-1 (3.6.2014).

(2003): : , , .

. (1997): ( ), 3/1997, 106-113.

Rad primljen: 12. februara 2015. paper received: February 12th, 2015odobren za tampu: 27. maj 2015. Approved for publication: May 27th, 2015

Vol. 12, No 2, 2015: 45-60

Teorija racionalnog izbora i Bekerov model sluajnog ponaanja 59

Research Asistant Milo Krsti, PhDFaculty of Sciences and Mathematics, university of Ni

RATIONAL CHOICE THEORY AND BECKERS MODEL OF RANDOM BEHAVIOR

S u m m a r y

According to rational choice theory, rational consumers tend to maximize utility under a given budget constraints. This will be achieved if they choose a combination of goods that can satisfy their needs and provide the maximum level of utility. Gary Becker, on the other hand, imagines irrational consumers who choose bundle on the budget line. As irrational consumers have an equal probability of choosing any bundle on the budget line, on average, we expect that they will pick the bundle lying at the midpoint of the line. The results of research in which artificial Beckers agents choose among more than two commodities, rational choice theory is small and more than two budget/price situations show that the percentage of agents whose behavior violate. Adding some factors to Beckers model of random behavior, experimenters can minimize these minor violations. Therefore, rational choice theory is unfalsifiable. The results of our research have confirmed this theory. In addition, in the paper we discussed about explanatory value of rational choice theory in specific circumstances (positive substitution effect) and we concluded that the explanatory value of rational choice theory was significantly reduced in specific cases.

Key words: rational choice theory, Bekers model of random behavior, generalized axiom of revealed preference, falsifiability, utility maximization, rationality assumption.