IKONOGRAFIJA BOGORODI^INIH PRAOBRAZA U … · mentalnog venca, predstavqen je prorok Samuilo,12 kao starac duge sede kose i brade, sa tefilom na glavi, kako obema rukama dr`i rog

UDK: 27–312.47:75.041(497.11)“13/14Œ

Mirjana Gligorijevi}-Maksimovi}

IKONOGRAFIJA BOGORODIÎNIH PRAOBRAZA U SRPSKOMSLIKARSTVU OD SREDINE XIV DO SREDINE XV VEKA

Predstavqawe Bogorodi~inih praobraza tokom posledweg stole}a srpskogsredwovekovnog slikarstva doìvelo je bitne promene. Sredinom XIV veka, uDe~anima i u Lesnovu bile su predstavqene brojne starozavetne li~nosti saatributima i tekstovima na svicima, kao i veliki broj scena koje ilustruju}istarozavetne tekstove, crkvenu poeziju i liturgijske tekstove najavquju Bogoro-dicu. U drugoj polovini XIV i u prvoj polovini XV veka predstavqa se malibroj scena Bogorodi~inih prefiguracija, ali se pove}ava broj prikaza prorokasa atributima Bogorodice i pesnika, himnografa sa ispisanim tekstovima nasvicima, posve}enim Bogorodici.

Od sredine XIV veka do sredine XV veka, u posledwem stole}u srpskesredwovekovne umetnosti nastavqaju se promene koje prate op{te prilike.Sredinom XIV veka, posle brojnih osvajawa susednih teritorija, srpska drà-va je dobila svoj naj{iri opseg. Prostiru}i se na {irokom podru~ju Balkan-skog poluostrva, obuhvatala je vizantijske oblasti sa zna~ajnim centrima u ne-kada{wim vizantijskim gradovima. Istovremeno, brojna kwièvna i teolo{kadela su prevo|ena sa gr~kog jezika, prepisivana su starija i nastao je velikibroj novih poetskih, hagiografskih i drugih kwièvnih i kwièvno-teolo-{kih srpskih tekstova.1

Posledice pro{irewa teritorija na ra~un nekada{wih vizantijskihkrajeva, promene u dràvnoj organizaciji, dru{tveno raslojavawe, doveli sudo uve}avawa broja ktitora i wihove raznolikosti, a samim tim i do raznovr-snih novina u umetnosti. Istovremeno, na slikarstvo su se odrazila i teolo-{ka previrawa, posebno donose}i promene u sadràju i ikonografiji.2

Istraìvawa ikonografije Bogorodi~inih praobraza u posledwem stole-}u srpske umetnosti moraju da zapo~nu sa nezaobilaznim spomenikom srpske

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

1 Istorija srpskog naroda I, Beograd 1981, 437–556; B. Ferjan~i} — S. ]irkovi}, StefanDu{an, kraq i car 1331–1355, Beorad 2005, 49–339;

2 V. J. \uri}, Vizantijske freske u Jugoslaviji, Beograd 1974, 55;

umetnosti i vladarskoj zadu`bini — De~anima. U slikarstvu crkve HristaPantokratora, koje ima enciklopedijski karakter, pojavquje se najve}i brojscena sa najraznovrsnijim sadràjem koje najavquju dolazak Bogorodice.3

U potrbu{ju trijumfalnog luka apside predstavqeni su starozavetniproroci koji u rukama nose predmete ili svitke sa ispisanim starozavetnimtekstovima, koji su od VI veka, a posebno od VIII veka, posle ustaqivawa sla-vqewa Bogorodi~iniih praznika, dobili u crkvenoj poeziji i liturgiji alego-ri~no zna~ewe vezano za Bogorodicu.4

U gorwoj zoni trijumfalnog luka uz poprsje arhan|ela Mihaila sme{te-ne su stoje}e figure proroka Arona, severno i Mojsija, ju`no, a ispod wih fi-gure proroka Zaharije i Samuila. Ovi proroci su odeveni kao starozavetni pr-vosve{tenici u vezom ukra{ene tunike i ogrta~e ukra{ene slovima. ProrokAron,5 predstavqen kao starac sede duge kose i brade, ima krunu na glavi i urukama nosi procvalu palicu (sl. 1), o kojoj se govori u Mojsijevoj kwizi Bro-jevi,6 a koja se na osnovu teksta proroka Isaije tuma~ila kao simbol Bogorodi-ce.7 Mojsije je prikazan kao mladi} sa krunom na glavi i drì u rukama zlatnistamnos sa likom Bogorodice Orante u medaqonu (sl. 1),8 u kojem stoji sedmo-kraki sve}wak sa upaqenim sve}ama, {to je opisano u Mojsijevoj kwizi Izla-zak.9 Ispod proroka Arona i ornamentalnog venca, na severnog strani, sme{te-na je stoje}a figura proroka Zaharije,10 koji je naslikan kao starac sa dugom se-dom kosom i bradom, sa tefilom na glavi, sa kadionicom u desnoj i kivotom ulevoj ruci (sl. 2).11 Na suprotnoj, ju`noj strani, ispod proroka Mojsija i orna-mentalnog venca, predstavqen je prorok Samuilo,12 kao starac duge sede kose ibrade, sa tefilom na glavi, kako obema rukama drì rog pomazawa, o kojem go-vori u svojoj prvoj kwizi.13

Ispod ove ~etvorice proroka naslikana su jo{ ~etvorica starozavetnihproroka i li~nosti, kako drè svitke sa ispisanim tekstovima koji su nagove-stili dolazak Bogorodice ili predmete koji alegori~no ukazuju na Bogorodi-

282 Mirjana Gligorijevi}-Maksimovi}

3 V. J. \uri}, nav. delo, 56–58.4 L. Mirkovi}, Heortologija, Beograd 1961, 37–56; M. Gligorijevi}-Maksimovi}, Skinija

u De~anima. Poreklo i razvoj ikonografske teme, De~ani i vizantijska umetnost sredinom XIVveka, Beograd 1989, 323–324; Q. Popovi}, Figure proroka u kupoli Bogorodice Odigitrije u Pe-}i: identifikacija i tuma~ewe tekstova, Arhiepiskop Danilo II i wegovo doba, Beograd 1991,443–469; V. Milanovi}, œProroci su te nagovestiliŒ u Pe}i, Arhiepiskop Danilo II i wegovodoba, Beograd 1991, 409–424; B. V. Popovi}, Program ìvopisa u oltarskom prostoru, Zidno sli-karstvo manastira De~ana, Gra|a i studije, Beograd 1995, 78–79.

5 V. R. Petkovi}, De~ani, Beograd 1941, 28, tab. CLXVI, CCXVIII.6 4 Moj. 17, 1–11.7 Isa. 11, 1–3.8 V. R. Petkovi}, nav. delo, 28, tab. CLXVI, CCXIX.9 2 Moj. 25, 29–40.10 V. R. Petkovi}, nav. delo, 23, tab. CCXII.11 Luka 1, 9–12.12 V. R. Petkovi}, nav. delo, 26, tab. CCIV.13 1 Sam. 16, 13.

cu. Ispod proroka Zaharije, na severnoj strani, prikazana je stoje}a figuraproroka i cara Davida (sl. 3), sa kra}om kovrxavom sedom kosom i zaobqenomkra}om bradom, sa zatvorenom krunom na glavi, odevenog u rasko{nu carskuode}u, kako obema rukama drì razvijeni svitak sa ispisanim stihom iz psala-ma: œûj, k}eri, pogledaj i obrati k meni uho svojeŒ.14 Na ju`noj strani, ispodproroka Samuila naslikan je prorok i car Solomon (sl. 4), kao mladi} bez bra-de, sa kra}om, kovrxavom kosom i otvorenom krunom na glavi, odeven u bogatoukra{enu carsku ode}u, sa razvijenim svitkom u rukama.15 Na svitku je ispisandeo stiha iz Solomonovih pri~a: œPremudrost sazda sebi hramŒ.16

U najniòj zoni trijumfalnog luka predstavqene su jo{ dve starozavetneli~nosti sa atributima koji najavquju Bogorodicu. Ispod proroka Davida, nasevernoj strani, prikazana je stoje}a figura pravednog Noja (sl. 5),17 kao stari-jeg ~oveka, duge sede kose i brade, odevenog u hiton i himation, kako obema ru-kama drì ~amac, barku spasewa.18 Ova barka spasewa, kov~eg koji spasava odpotopa, predstavqa jedan od pralikova Bogorodice. Nasuprot wemu, na ju`nojstrani, naslikana je stoje}a figura pravednog Lota, odevenog tako|e, u hiton ihimation, duè sede, kose i brade, kako u levoj ruci drì zapaqenu buktiwu, aispod bosih nogu se vide plami~ci vatre.19 Predstava pravednog Lota, upaqe-na buktiwa i plami~ci, jedinstveni u srpskoj sredwovekovnoj umetnosti, sim-boli~no se dovode u vezu sa Bogorodicom u crkvenom pesni{tvu.20

Jo{ jedna predstava, jedinstvena u srpskoj sredwovekovnoj umetnosti, naarhitravu ulaza u |akonikon De~ana, simboli{e Bogorodicu. Radi se o pred-stavi orla koji drì u svom kqunu zmiju, izvedenoj u grizaju. Predstava zmije,simbola zla i |avola, koju pobe|uje Bogorodica, kao iskupiteqka Eve, rodiv{iHrista, ukazuje na ulogu Bogorodice u ~inu Spasewa.21

U proskomidiji i na svodu prema oltaru prostiru se ~etiri starozavetnescene koje simboli{u ulogu Bogorodice u ovaplo}ewu Hrista — Logosa i evha-risti~ki smisao Hristove `rtve.22 Ove scene zapo~iwu na severnom zidu pro-skomidije, u drugoj zoni, gde je uz ciklus posve}en ìvotu Bogorodice, pred-stavqena najkompleksnija simboli~na scena posve}ena Bogorodici, [atorsvedo~anstva, Strozavetna Skinija ili Tabernakl (sl. 6).23 Na fresci je prika-

Ikonografija Bogorodi~inih praobraza u srpskom slikarstvu … 283

14 Psal. 45, 10; V. R. Petkovi}, nav. delo, 23, tab. CCXII, CCXIII.15 V. R. Petkovi}, nav. delo, 26, tab. LXXXIII, CCXVI.16 Pri~. 9, 1.17 V. R. Petkovi}, nav delo, 23, tab. CCXXI.18 1 Moj. 6–8.19 V. R. Petkovi}, nav. delo, 26, tab. CLXXXVIII, CCXVI.20 B. V. Popovi}, nav. delo, 79.21 B. V. Popovi}, nav. delo, 79; M. Tati}-\uri}, Marija — Eva, prilog ikonografiji jed-

nog retkog tipa Orante, ZLUMS 7 (1971) 209–215.22 V. R. Petkovi}, nav. delo, 51; B. V. Popovi}, nav. delo, 93–94.23 V. R. Petkovi}, nav. delo, 51, tab. CCLXIX; N. Beljajev, Le œTabernacle du temoignageŒ

dans la peinture balkanique du XIVe siecle, L'art byzantin chez les Slaves, Les Balkans, I recueil, II par-tie, Paris 1930, 315–324; J. D. Ôtefanescu, L' Illustration des Liturgies dans l'art de Byzance et de l'Ori-ent, Bruxelles 1936, 135–139; M. Gligorijevi}-Maksimovi}, nav. delo, 319–337, sa starijom litera-

zan {ator sa tri ~etvorougaone kupole, u ~ijem je sredi{tu sme{tena trpeza,levo Mojsije i desno Aron. Mojsije, predstavqen kao mlad ~ovek, sa krunom naglavi, ogrnut belim ogrta~em ukra{enim slovima, drì u desnoj ruci malu ka-dionicu, a u levoj kotaricu. Aron, naslikan kao starac sede kose i brade, sasli~nom krunom i ogrta~em, kao i Mojsije, u desnoj ruci drì kadionicu nalancima i kotaricu u levoj ruci. Na trpezi, zastrtoj tkaninom sa Bogorodicomu medaqonu, prikazane su tablice zakona i kr~ag sa manom, stamnos, a iza trpe-ze stoji sedmokraki sve}wak sa upaqenim sve}ama. Pored {atora, na desnojstrani, predstavqene su tri li~nosti, koje pruàju ruke sa posudama. ScenaSkinije ima za osnovu nekoliko glava iz starozavetne kwige Izlaska, zatimbrojni detaqi o posve}ivawu Skinije i sve{tenika obja{weni su u nekim gla-vama iz Levitske kwige,24 dok u novozavetnom tekstu o Skiniji govore aposto-li Pavle i Jovan.25 Skinija ili [ator svedo~anstva, kao celina i sa brojnimpredmetima u woj, bila je od ranog sredweg veka opevana u crkvenim pesmama i~esto pomiwana u liturgiji.26

U proskomidiji, na severnoj strani severoisto~nog pilastra, predsta-vqena je jo{ jedna scena sa starozavetnim sadràjem, Lestvice Jakovqeve, kojasimboli~no najavquje Bogorodicu.27 U stenovitom pejsaù, na levoj strani le-ì Jakov, naslikan kao mlad ~ovek, odeven u dugu haqinu, a na desnoj strani,odozdo sa tla, nagore do neba, ukoso se proteù lestvice. Iznad Jakova je pri-kazan polukru`ni segment neba sa likom Bogorodice, sa rukama na grudima,dlanova okrenutih napred. Uz lestvice, koje dopiru do Bogorodice, pewu setri an|ela. Scena ilustruje tekst iz starozavetne kwige Postawa,28 na osnovukojeg se Bogorodica u crkvenoj poeziji poistove}uje sa nebeskom lestvicom,koja spaja zemqu i nebo, zemaqsko i duhovno, Hrista sa qudima.29

U nastavku, do prethodne scene, u drugoj zoni na pilastru svoda prema ol-taru, prikazana je Borba Jakovqeva sa an|elom (sl. 7).30 Na levoj strani, ispredstenovitog pejsaà, predstavqen je Jakov, kao mladi} sa tek izniklom bradom,odeven u kratku haqinu, kako se bori sa an|elom, naslikanim na desnoj strani.Kao i prethodna i ova scena ilustruje doga|aj iz starozavetnog Postawa,31 a obescene su alegorije na Bogorodi~inu posredni~ku ulogu izme|u Hrista i qudi.32


turom; B. V. Popovi}, nav. delo, 93–94; B. Todi} — M. ânak-Medi}, Manastir De~ani, Beograd2005, 359–360.

24 2 Moj. 25–40; 3 Moj. 8–10.25 Jevr. 8, 2–5; 9; 13, 10–15; Otkr. 15, 5; 21, 3.26 J. D. Ôtefanescu, op. cit., 135–139; S. Dufrenne, Problemes iconographiques dans la peinture

monumentale du debut du XIVe siecle, Vizantijska umetnost po~etkom XIV veka, Beograd 1978, 33–34.27 V. R. Petkovi}, nav. delo, 51, tab. CCLXV; B. V. Popovi}, nav. delo, 93–94, sl. 20; B. To-

di} — M. ânak-Medi}, nav. delo, 359.28 1 Moj. 28, 11–17.29 S. Eustratiadou, H Qeotokoj en tV umnografiv, Chennevieres-sur-Marne 1930, 36; R. P. F.

Mercenier, La priere des eglises de rite byzantin II/1, Chevetogne 1953, 418–419.30 V. R. Petkovi}, nav. delo, 51, tab. CCLXVIII; B. V. Popovi}, nav. delo, 93–94, sl. 21; B.

Todi} — M. ânak-Medi}, nav. delo, 359.31 1 Moj. 32, 24–30.32 B. V. Popovi}, nav. delo, 93–94; S. Dufrenne, op. cit., 33–34.

Na istom pilastru izme|u proskomidije i oltara, nasuprot prethodnojpredstavi Borbe Jakova sa an|elom, u drugoj zoni, prikazana je scena Runo Ge-deonovo (sl. 8).33 Na desnoj strani je predstavqen Gedeon, stariji ~ovek sededuè kose i brade, odeven u hiton i himation, kako cedi runo iznad velikogsuda sa vodom. Na runo padaju kapi rose iz polukru`no prikazanog segmentaneba, a pozadinu sa~iwava stenovit pejsa`. Ova scena ilustruje starozavetnitekst,34 ali istovremeno simboli~no najavquje boànsko za~e}e.35

îtav mali ciklus, sa~iwen od ~etiri scene, predstavqen je u poqimakrstastog svoda zapadnog traveja ju`nog broda naosa. Ovaj ciklus posve}en jePremudrosti iz Solomonovih pri~a (sl. 9), koje se tako|e simboli~no odnosena Bogorodicu i Hrista.36 Na zapadnom poqu predstavqena je prva scena: Pre-mudrost sazda sebi hram.37 U sredini je naslikan an|eo, sa nimbom u mandorliu obliku romba, kako sedi na prestolu, podignute desne ruke, dok u levoj drìsmotani svitak. Levo od wega je ovalna mermerna trpeza na kojoj su hleb, na de-snoj strani, sa utisnutim znakom krsta na sredini, i ~a{a na levoj strani. Upozadini je predstavqen hram u vidu komplikovane, neobi~ne arhitekture sasedam stubova. Ova predstava sa op{irnim natpisom, ilustruje po~etak jedneglave Solomonovih pri~a38 i simboli{e Crkvu — Bogorodicu.39

Na severnom poqu krstastog svoda, u drugoj sceni, predstavqena su dvaan|ela u sredini, podignutih krila i uzdignutih ruku. An|eo na levoj stranidrì hleb, a drugi an|eo, na desnoj strani drì ~a{u. Ispred wih je pravouga-ona, zastrta trpeza, na kojoj leè dve ~a{e i hleb. Ova scena, tako|e sa natpi-som, ilustruje stihove iste glave Solomonovih pri~a,40 u kojima se govori ka-ko Premudrost poziva bezumne.

U tre}oj sceni, na isto~nom poqu krstastog svoda, u sredini je prikazanatrpeza nad kojom se uzdiè baldahin, a levo an|eo koji poziva grupu qudi,predstavqenih na desnoj strani. Sa~uvani deo natpisa i sama scena odnose sena po~etak slede}eg stiha iste glave iz Solomonovih pri~a,41 u kojem Premu-drost poziva bezumne da jedu wen hleb.


33 V. R. Petkovi}, nav. delo, 51, tab. CCLXVIII; B. V. Popovi}, nav. delo, 93–94; B. Todi}— M. ânak-Medi}, nav. delo, 359, sl. 283.

34 Sud. 6, 36–38.35 J. D. Ôtefanescu, op. cit., 134–135; J. Radovanovi}, Runo Gedeonovo u srpskom sredwove-

kovnom slikarstvu, Zograf 5 (1974) 38–43.36 J. Meyendorff, L’iconographie de la Sagesse Divine dans la tradition byzantine, Cahiers Ar-

cheologiques X (1959) 271–272; B. Todi}, Tradition et innovations dans le programme et l’iconographiedes fresques de De~ani, De~ani i vizantijska umetnost sredinom XIV veka, Beograd 1989, 258–260;V. Milanovi}, Starozavetne teme i Loza Jesejeva, Zidno slikarstvo manastira De~ana, Gra|a istudije, Beograd 1995, 213–241; B. Todi} — M. ânak-Medi}, nav. delo, 357–359, sl. 278–280.

37 V. R. Petkovi}, nav. delo, 50, tab. CCLXVI.38 Pri~. 9, 1–2.39 J. D. Ôtefanescu, op. cit., 147–150.40 Pri~. 9, 3–4.41 Pri~. 9, 5.

U posledwoj, ~etvrtoj sceni, na ju`nom poqu, na levoj strani je naslikanan|eo, uzdignutih krila, kako pruà ~a{u sa vinom grupi qudi na desnoj stra-ni. Prvi ~ovek iz grupe pije vino iz ~a{e koju pruà an|eo, a u pozadini jepredstavqena gra|evina sa svodovima i stubovima. Scena i natpis na vrhu na-stavqaju isti stih,42 u kojem Premudrost poziva bezumne da piju weno vino.

Ovaj mali ciklus posve}en Premudrosti, jedinstven po svojoj op{irno-sti, u sebi nosi vi{e simboli~nih slojeva vezanih za Hrista i Bogorodicu. Uwemu je najavqena Bogorodica kao Hram Premudrosti, Crkva, kroz koju se od-vija bogoovaplo}ewe.43

Starozavetne prefiguracije Bogorodice nastavqaju se na ju`nom zidu za-padnog traveja ju`nog broda De~ana, ispod scena o Premudrosti. Tu su prikaza-ne tri scene iz kwige proroka Danila (sl. 10).44 U najvi{oj zoni, u sceni Na-vuhodonosorov san, u sredini je predstavqena posteqa na kojoj spava car Navu-hodonosor, iza posteqe su naslikani prorok Danilo kako se obra}a jednom odvojnika dok druga dvojica spavaju i dva sve}waka sa upaqenim sve}ama. Na levojstrani scene prikazana je statua na postamentu i kamen koji leti prema woj, dokje na desnoj strani postament, oborena statua i dva okrugla kamena — jedan kojipolazi sa vrha stene i drugi, koji je oborio statuu. U pozadini, levo i desno, na-slikan je stenovit pejsa`, a u sredini, iza vojnika je gra|evina. Ova scena ilu-struje tekst iz kwige proroka Danila.45 Druga i tre}a scena, predstavqene is-pod prethodne, teku bez prekida. Na levoj strani je naslikana prostrana kompo-zicija Tri mladi}a u pe}i ogwenoj. Na najve}em delu scene, desno, prikazane sutri pe}i, sa po jednim mladi}em uzdignutih ruku u svakoj od wih. Iz pe}i se di-è plamen, a iznad mladi}a lebdi an|eo koji polaè ra{irene ruke na wih. Nalevoj strani je naslikana grupa qudi zahva}ena plamenom iz pe}i. Scena je in-spirisana tekstom iz slede}e glave kwige proroka Danila i detaqno ga ilustru-je.46 Tre}a scena, Danilo u lavqoj pe}ini, sme{tena je desno od prethodne, u na-stavku. U sredini su prikazani prorok Danilo kako stoji u pe}ini i dva lavapored wegovih nogu. U desnom uglu su figure proroka Avakuma sa posudom u ru-ci i an|ela koji ga dovodi. Scena ilustruje tekst dela jedne od slede}ih glava izkwige proroka Danila.47 Ove tri scene su ranije prikazivane pojedina~no, a uDe~anima se prvi put pojavquju zajedeno, kao ciklus. U sceni Navuhodonosorovsan simboli~no je najavqena Bogorodica — gora, a scene Tri mladi}a u pe}i og-wenoj i Prorok Danilo u lavqoj pe}ini, simboli{u devi~ansko materinstvoBogorodice. Posebno je zanimqiva scena Prorok Danilo u lavqoj pe}ini, koja jejedinstvena u srpskom sredwovekovnom slikarstvu.48


42 Pri~. 9, 5.43 B. Todi}, Tradition et innovations, 258–260; V. Milanovi}, Starozavetne teme, 214–215; B.

Todi} — M. ânak-Medi}, nav. delo, 357–359, sl. 278–280.44 V. R. Petkovi}, nav. delo, 50–51, tab. CCLXVII; B. Todi}, Tradition et innovations, 259; V.

Milanovi}, Starozavetne teme, 215–219; B. Todi} — M. ânak-Medi}, nav. delo, 356–357.45 Dan. 2, 31–46.46 Dan. 3, 19–26.47 Dan. 6, 16–22.48 J. D. Ôtefanescu, op. cit., 155- 157; B. Todi}, Tradition et innovations, 259–260; V. Milano-

vi}, Starozavetne teme, 217–219; B. Todi} — M. ânak-Medi}, nav. delo, 356–357.

Jo{ jedna kompozicija, Loza Jesejeva (sl. 11), naslikana na zapadnom ziduju`nog unutra{weg broda naosa, kao najve}a i najkompleksnija me|u sa~uvanimprimerima u srpskom sredwovekovnom slikarstvu, predstavqa prefiguracijuBogorodice.49 Sloèna kompozicija genealo{kog stabla Bogorodice, od praocaJeseja do Bogorodice i Hrista, sadrì i scene koje se odnose na zna~ajne pretkeili doga|aje iz Hristovog ìvota. Me|u wima naslikana je scena Runo Gedeono-vo, koja najavquje boànsko za~e}e. Bogorodica na tronu je naslikana na vrhu lo-ze i sa an|elom predstavqa Blagovesti, na koje se nastavqa figura Hrista. Ovakompozicija ilustruje tekst iz kwige proroka Isaije o precima Bogorodi~inimi Hristovim, i stihove kojima prorok najavquje dolazak Spasiteqa.50

U najve}oj vlasteoskoj zadu`bini sredwovekovne Srbije, crkvi Sv. Arhan-|ela Mihaila u Lesnovu, naslikan je zna~ajan broj pojedina~nih figura i scenakoje najavquju Bogorodicu. U najvi{im zonama stubaca u naosu predstavqeni suHristovi preci.51 Me|u wima su proroci Aron sa prolistalom palicom, Mojsi-je sa tablicama zakona, Samuilo koji drì rog pomazawa, Noje sa barkom spase-wa, Melhisedek sa posudom sa hlebovima i Zaharija sa kadionicom.

U lesnovskoj priprati, u tamburu kupole, predstavqeni su proroci kakonajavquju Bogorodicu, dok je isto~ni deo, iznad ulaza u naos, posve}en Bogoro-di~inim starozavetnim prefiguracijama.52 Ve}ina proroka u tamburu kupolelesnovske priprate, prikazanih kao carevi i sve{tenici, na razli~ite na~ineukazuju na Bogorodicu. Jedna grupa proroka drì u rukama predmete, atribute,koji simboli{u Bogorodicu, a drugi proroci ispisanim starozavetnim tek-stom na svitku i na ogrta~u, ili svojim mestom u odnosu na ostale freske, naja-vquju Bogorodicu. Prorok Noje nosi barku,53 simbol spasewa i prefiguracijuBogorodice, prorok Mojsije drì u rukama vazu na kojoj je naslikan medaqonsa poprsjem Bogorodice,54 prorok Aron nosi procvalu palicu,55 simbol Bogo-rodice, a prorok Samuilo nosi rog pomazawa.56 Na ogrta~u proroka Samuilapomiwe se œstudenac zape~a}eniŒ, iz Pesme nad pesmama, koji je metafora Bo-gorodice,57 a prorok i car Solomon drì svitak sa tekstom iz Solomonovihpri~a œPremudrost sazda sebi hram….Œ,58 koji se odnosi na Bogorodicu. Ovi


49 V. R. Petkovi}, nav. delo, 51–53, tab. CCLXIX–CCLXXI; B. Todi}, Tradition et innovati-ons, 263; V. Milanovi}, Starozavetne teme, 219–241; B. Todi} — M. ânak-Medi}, nav. delo,350–356, sl. 274–277.

50 Isa. 11, 1; 7, 14; 9; 11; 61.51 V. J. \uri}, nav. delo, 65–66, 212–213; I. M. \or|evi}, Zidno slikarstvo srpske vlaste-

le u doba Nemawi}a, Beograd 1994, 153–157; S. Gabeli}, Manastir Lesnovo, Istorija i slikar-stvo, Beograd 1998, 63–65.

52 V. J. \uri}, nav. delo, 65–66, 212–213; I. M. \or|evi}, nav. delo, 159–162, sl. 16; S. Ga-beli}, nav. delo, 160–162, 172–181, tab. X XXVI, XXXVII, XLV–L.

53 1 Moj. 6–8.54 2 Moj. 25, 29–40.55 4 Moj. 17, 1–11.56 1 Sam. 16, 13.57 Pjes. 4, 12.58 Pri~. 9,1.

predmeti, atributi i starozavetni tekstovi uz proroke, kroz crkvenu poeziju iliturgiju alegori~no su povezani sa Bogorodicom. Predstave proroka Davida iSolomona sme{tene na isto~noj strani tambura kupole, iznad Bogorodi~inihprefiguracija, nagove{tavaju Bogorodi~inu ulogu u ovaplo}ewu.59

Bogorodi~ine prefiguracije, sme{tene u isto~nom delu priprate iznadulaza u naos, po svom broju i tematskoj povezanosti sa~iwavaju ciklus posve}enBogorodici.60 Ciklus zapo~iwe u temenu luka izme|u pilastara predstavom Bo-gorodice — Izvora @ivota (sl. 12), koja ovde ima vi{estruko simboli~no zna~e-we. Bogorodica, ra{irenih ruku, prikazana je u {estougaonoj fontani iz kojeisti~u mlazevi vode. Ovoj sceni pripadaju i poprsja Joakima i Ane, wenih rodi-teqa, naslikana u neposrednoj blizini, u vrhu isto~nog zida.61 Tekstualnu osno-vu za Bogorodicu — Izvor ìvota predstavqaju stihovi iz Pesme nad pesmama, ukojima je nevesta izvor zatvoren, studenac zape~a}en, izvor vrtovima, studenacvode ìve.62 Ovi stihovi su bili vekovima varirani u crkvenom pesni{tvu, akult Bogorodice œ@ivotonosnog izvoraŒ, poreklom iz Carigrada, {irio se odVI veka, i uporedo se razvijao ikonografski tip Bogorodice.63

U nastavku, na severnoj strani luka prikazane su jo{ tri scene Bogorodi~i-nih prefiguracija. To su Vizija Jakovqeva u dve epizode: gore Lestvica Jakovqe-va, dole Borba Jakova sa an|elom, u kojima je Bogorodica nebeska lestvica izme|uneba i zemqe i, jo{ niè, Skinija ili [ator svedo~anstva (sl. 13), koja je zajednosa predmetima u woj, poistove}ena u crkvenoj poeziji sa Bogorodicom.64

Na ju`noj strani luka daqe se prostiru Mojsijeva goru}a kupina, gore,Jezekiqeva vizija o zatvorenim vratima, niè i sve}wak sa upaqenim sve}amai vaza sa manom,65 dole. U sceni Mojsijeva goru}a kupina (sl. 14) prorok Moj-sije je prikazan dva puta; u prvom planu kako leì na tlu i desno kako stojiprema goru}em grmu, sa Bogorodi~inim poprsjem u medaqonu, dok se iz grmapojavquje Hristos. Ispred stoje}e figure Mojsija naslikana je zmija, poredMojsija koji spava, nekoliko ovaca, a u pozadini stenovit pejsa`. Ova scena jezasnovana na tekstu iz Mojsijeve kwige Izlazak,66 a prema crkvenoj poeziji go-ru}a kupina ne sagoreva kao ni Bogorodica.67 U kompoziciji Jezekiqeva vizijao zatvorenim vratima (sl. 15), prorok Jezekiq je predstavqen na desnoj strani


59 S. Gabeli}, nav. delo, 160–162, tab. XXXVI–XXXVII.60 Isto, 172–181, XLV–L.61 D. Medakovi}, Bogorodica œ@ivonosni isto~nikŒ u srpskoj umetnosti, ZRVI 5 (1958),

203–218; T. Velmans, Iconographie de la œFontaine de vieŒ dans la tradition byzantine a la fin du Moyenage, Synthronon, Paris 1968, 128–134; D. Pallas, H Qeotokoj Zwodocoj Phgh, Arcaiologikon delti-on, 26 (1972) 201–224; S. Gabeli}, nav. delo, 172–174, sa literaturom, tab. XLV.

62 Pjes. 4, 12, 15.63 A. — M. Talbot, Epigrams of Manuel Philes on the Theotokos tes Peges and its Art, DOP 48

(1994), 135–165; R. Janin, La geographie ecclesiastique de l'Empire byzantin, Paris 1953, 232–237; J.Ebersolt, Constantinople, Paris 1951, 61–66; up. nap. 61.

64 S. Gabeli}, nav. delo, 174–176.65 Isto, tab. XLVI–XLVII.66 2 Moj. 3; 4, 1–19.67 R. P. F. Mercenier, op. cit., II/1, 93, 97–98, 347, 351; II/2, 29–30; S. Eustratiadou, op. cit., 11.

kako stoji ispred gra|evine sa zatvorenim vratima i Bogorodi~inim poprsjemu frontonu, sa razvijenim svitkom u levoj ruci. Na levoj strani je prikazanHristos kako sedi za trpezom na kojoj leì hleb sa utisnutim krstom. Retkoprikazivana, scena Jezekiqeve vizije prati starozavetni tekst ovog proroka, adeo jednog stiha je ispisan na svitku koji on drì.68 Zatvorena vrata, koja netreba da se otvaraju, kako je Jezekiqu rekao Gospod, kod brojnih pesnika bilasu aluzija na Bogorodi~ino devi~anstvo.69

Ispod Jezekiqeve vizije naslikani su na desnoj strani zlatni sve}wak, ana levoj strani zlatni stamnos sa medaqonima Bogorodice. Ovi predmeti iz[atora svedo~anstva, opisani u Mojsijevoj kwizi Izlazak,70 upore|ivani su ucrkvenoj poeziji sa Bogorodicom.71

Scena Runo Gedeonovo (sl. 16), sme{tena na suprotni, jugozapadni pila-star, i ovde simboli{e boànsko za~e}e.72 Za scenu Nedremano oko, predsta-vqenu na isto~nom zidu, sasvim blizu ostalih fresaka posve}enih prefigura-cijama Bogorodice, ne bi se moglo re}i da tematski pripada istoj celini.73

Jo{ dve figure pesnika, sme{tene na isto~nom zidu priprate, ispod sce-ne Nedremano oko, pripadaju celini Bogorodi~inih prefiguracija; to su sto-je}e figure Teodora Studita (sl. 17) i Jovana Damaskina (sl. 18). Dvojica teo-loga i crkvenih pesnika predstavqeni su kako gledaju uvis, prema scenama Bo-gorodi~inih praslika, i drè po divit i pero, kojim ispisuju svoje re~i, Teo-dor Studit u kwigu, Jovan Damaskin na svitak.74 Ove dve figure, svojim tek-stovima sa epitetima dveri i neiscrpnog isto~nika, posve}enim Bogorodici izaba~enih glava, okrenute ka scenama Bogorodi~inih prefiguracija, zatvarajukrug tema posve}enih najavqivawu Bogorodice u Lesnovu.

Scena Tri mladi}a u uàrenoj pe}i, koja se odnosi i na Bogorodicu, u Le-snovu je bila predstavqena u okviru ciklusa posve}enog arhan|elu Mihailu.75

Predstave prefiguracija Bogorodice u De~anima, bilo kao pojedina~nefigure sa atributima ili tekstom ispisanom na svitku, bilo kao scene sa sim-boli~nim sadràjem, najbrojnije su i najop{irnije u srpskom slikarstvu, ipredstavqaju ukupnost dotada{wih re{ewa sa temom posve}enom najavi Bogo-rodice. Prefiguracije Bogorodice u Lesnovu, tako|e brojne i op{irne, sadr-è u sebi pored narativnih scena i interpretacije vizija.


68 Jezek. 44, 1–2. Na svitku je deo drugog stiha.69 R. P. F. Mercenier, op. cit., II/1, 81; G. Babi}, L'image symbolique de la œPorte fermeeŒ a Sa-

int-Clement d'Ohrid, Synthronon, Paris 1968, 145–151.70 2 Moj. 25, 29–40.71 M. Gligorijevi}-Maksimovi}, nav. delo, 324.72 Up. nap. 33–35; S. Gabeli}, nav delo, sl. 80.73 I. M. \or|evi}, nav delo, 67; B. Todi}, Anapeson, Iconographie et signification du theme,

Byzantion LXIV/1 (1994), 134–165; S. Gabeli}, nav. delo, 178–180, sl. 82, 98, tab. XLIX. Zasnovanana proro~anstvu Jakova o dolasku Mesije (1 Moj. 49, 9; Otkr. 5, 5), ova scena ima vi{e slojevasimbolike.

74 S. Gabeli}, nav. delo, 180–181, sl. 98, tab. L.75 S. Gabeli}, nav delo, 103.

Na srpskom ìvopisu nastalom posle oslikavawa De~ana i Lesnova, odsredine XIV do sredine XV veka, pojavquju se scene sa Bogorodi~inim prefi-guracijama, ali su malobrojnije i wihov izbor se mewa. Pre svega, na sa~uva-nom ìvopisu, uop{te je predstavqan mawi broj scena koje se odnose na staro-zavetna najavqivawa Bogorodice. Naj~e{}e se slika kompozicija Bogorodicaizvor ìvota — kao {to je to slu~aj u konhama apsida Malih sv. Vra~a u Ohri-du76 i Sv. Nikole u Psa~i77 i u timpanonu nad zapadnim ulazom iz priprate unaos Ravanice (sl. 19).78 Tako|e, predstavqana je i scena Tri mladi}a u pe}iogwenoj, kao u dowoj zoni u pevnici u Sv. Atanasiju u Le{ku,79 u oltarskomprostoru Sisojevca80 i u potrbu{ju luka izme|u isto~nog zida i severoi-sto~nog stuba, izme|u proskomidije i sredi{weg oltarskog prostora u Resa-vi81. Solomonove pri~e o Premudrosti se re|e prikazuju i sme{tene su u kalo-ti priprate u Markovom manastiru,82 a i Loza Jesejeva se retko pojavquje, ka-kav je slu~aj u priprati Matei~a.83

Umesto brojnih scena sa temom Bogorodi~inih prefiguracija koje su sre-dinom XIV veka op{irno predstavqane, krajem XIV i u prvoj polovini XV ve-ka ~e{}e su prikazivane figure proroka kako nose liturgi~ke predmete kojisimboli{u Bogorodicu, ili svitke sa ispisanim tekstom posve}enim Bogoro-dici. Tako su u Ravanici, u tamburu kupole, u gorwem nizu prikazani prorokAron sa kadionicom i rascvetalim {tapom (sl. 20), prorok Sofonija sa svit-kom na kojem je tekst o k}eri Sionskoj (sl. 21), Mojsije sa amforom i posudomsa manom (sl. 22) i u dowem nizu Solomon sa svitkom i tekstom o Premudro-sti.84 Me|u prorocima u tamburu kupole u Kaleni}u, prorok Aron je predsta-vqen sa vazom u posudi za manu a Mojsije sa palicom, {to je obrnuto u odnosuna ostale moravske spomenike (sl. 23); dok je Samuilo naslikan sa rogom (sl.24). U priprati Kaleni}a, u svodovima izme|u severnog i ju`nog zida, ispodkupole, a iznad scena Bogorodi~inog detiwstva, me|u li~nostima iz Starog za-veta, uz Davida i Solomona, prikazan je najverovatnije praotac Noje, sa barkomu ruci.85 U tamburu kupole u Qubostiwi, proroci nose svitke sa ispisnimtekstovima sa aluzijama na Bogorodicu: Jezekiq — na zatvorene dveri, Osija —


76 C. Grozdanov, Ohridsko zidno slikarstvo XIV veka Beograd 1980, 50, sl. 20–21.77 V. J. \uri}, nav. delo, 75–76; I. M. \or|evi}, nav. delo, 73, 175.78 B. @ivkovi}, Ravanica, raspored ìvopisa, Beograd 1981, 52; M. Belovi}, Ravanica,

istorija i slikarstvo, Beograd 1999, 152–153, sl. 37.79 V. J. \uri}, nav. delo, 65.80 J. D. Ôtefanescu, op. cit., 147–150; V. J. \uri}, nav. delo, 99; B. Todi}, Manastir Resava,

Beograd 1995, 75.81 B. @ivkovi}, Manasija, crteì fresaka, Beograd 1983, V; B. Todi}, Manastir Resava, 63, 75.82 L. Mirkovi} — @. Tati}, Markov manastir, Novi Sad 1925, 71; S. Radoj~i}, Freske

Markovog manastira i @ivot sv. Vasilija Novog, ZRVI 4 (1956), 219–227, sl. 4, 6–7, 9.; L. Mirko-vi}, Da li se freske Markovog manastira mogu tuma~iti ìtijem sv. Vasilija Novog, Starinar n.s. XII, (1961), 87–88; V. J. \uri}, nav. delo, 80–83, 218–219; I. M. \or|evi}, nav. delo, 100–102.

83 E. Dimitrova, Manastir Matej~e, Skopje 2002, 205–214.84 B. @ivkovi}, Ravanica, 10–11; M. Belovi}, nav. delo, 84–90, pr. XIX, XXVII, XXVIII, XXX.85 B. @ivkovi}, Kaleni}, crteì fresaka, Beograd 1982, 6–7, 22; D. Simi}-Lazar, Kale-

ni}. Slikarstvo i istorija, Kragujevac 2000, 95, 99–103, 220.

na lozu (sl. 25), a Gedeon — na runo.86 Me|u prorocima u Resavi, u tamburu cen-tralne kupole, u dowem redu je predstavqen prorok Aron sa razlistalom pali-com i svitkom, Mojsije drì sud za manu na kojem je Bogorodi~ino poprsje (sl.27), Samuilo nosi rog, a u oltaru, pored scene Tri jevrejska mladi}a u pe}i og-wenoj, prikazan je najverovatnije praotac Noje sa barkom u ruci.87

Osim proroka koji nose svitke sa ispisanim tekstovima koji najavqujuBogorodicu, iz prvih decenija XV veka poti~u predstave vizantijskih pesni-ka, himnografa, koji drè svitke sa svojim stihovima posve}enim Bogorodici.U naosu Qubostiwe, na severozapadnom stupcu, u gorwim zonama, naslikani sumelodi Kozma Majumski, Jovan Damaskin, Josif Melod (sl. 27), sa svicima nakojima su ispisani tekstovi posve}eni Bogorodici.88 Tako|e, u kupoli pri-prate u Jo{anici,89 u pandantifima, predstavqeni su vizantijski pesnici ka-ko ispisuju teksktove u slavu Bogorodice, a inspiri{u ih personifikacijePremudrosti. U priprati Kaleni}a, u pandantifima izpod slepe kalote, pred-stavqena su ~etiri himnografa Jovan Damaskin, Kozma Majumski, Josif Pe-snik i Teofan, koji su slavili Bogorodicu.90 Neobi~an primer slavqewa Bo-gorodice sre}e se u Resavi, u ~ijem slikarstvu je liturgija vidno uticala naikonografiju, u kojoj je u severozapadnoj kupoli iznad prozora i iznad nebe-skih sila ispisan po~etak liturgijske pesme œâsniju od heruvima i slavnijuod serafimaŒ, posve}ene Bogorodici.91

Predstavqawe Bogorodi~inih praobraza tokom posledweg stole}a srpskogsredwovekovnog slikarstva doìvelo je bitne promene. Sredinom XIV veka, u De-~anima i u Lesnovu bile su predstavqene brojne scene, ~ak i mawi ciklusi, kojisu detaqno i op{irno ilustrovani prema starozavetnim tekstovima, crkvenoj po-eziji i liturgijskim tekstovima. U drugoj polovini XIV i u prvoj polovini XV

veka predstavqan je mali broj scena Bogorodi~inih prefiguracija, a u~estala suprikazivawa proroka sa atributima Bogorodice i slikawe pesnika, himnografasa ispisanim tekstovima na svicima, posve}enim Bogorodici.


86 S. \uri}, Qubostiwa, Beograd 1985, 72–73, 75–79, sl. 62, 64, 68, 69, 71, 74, 75, 77.87 B. @ivkovi}, Manasija, I, V; B. Todi}, Manastir Resava, 55, 63, sl. 42.88 S. \uri}, nav. delo, 71, 87, 100, sl. 103.89 V. J. \uri}, nav. delo, 98; R. Nikoli}, Prilog prou~avawu ìvopisa manastira Jo{ani-

ce, Saop{tewa IX (1970), 139, sl. 8, 11.90 B. @ivkovi}, Kaleni}, 20; A. Grabar, Les imagess des poetes et des illustrations dans leurs

oeuvres dans la peinture byzantine tardive, Zograf 10 (1979), 13–16; D. Simi}-Lazar, nav. delo, 221.91 B. @ivkovi}, Manasija, II; B. Todi}, Manastir Resava, 55, 67.

Mirjana Gligorijevi}-Maksimovi}

L’ICONOGRAPHIE DES PREFIGURATIONS DE LA VIERGE DANS

LA PEINTURE SERBE DU MILIEU DU XIVE JUSQU’AU MILIEU DU

XVE SIECLE

Entre le milieu du XIVe et le milieu du XVe siecle, l’art medieval serbe voit se

poursuivre, au cours de son dernier siecle d’existence, un processus de changements

et d’innovations refletant l’evolution de la situation generale dans les Balkans.Trouvant leurs echos au niveau artistique, l’expansion territoriale, les changements

dans l’organisation de l’Etat, l’emergence de nouvelles couches sociales et les

revirements theologiques, se traduisent ainsi, dans le domaine de la peinture, par

certaines modifications tant au niveau du contenu que de l’iconographie.

A De~ani, l’eglise du Pantocrator, dont la peinture revet un caractere

encyclopedique, se distingue par le nombre de figures individuelles et de scenes tres

diverses annonüant la Vierge representees sur ses murs. Sur l’arc triomphal ce sont

plusieurs personnages veterotestamentaires qui font allusion a la Vierge a travers

leurs attributs tenus en main ou les textes de leurs roulaux. Il en est de meme dans

l’espace du sanctuaire pour plusieurs images: l’Aigle tenant un serpent dans son bec,le Tabernacle, l’Echelle de Jacob, le Combat de Jacob avec l’ange et la Toison de

Gedeon. A la voute d’arete de la travee ouest de la nef sud du naos, un petit cycle de

quatre scenes consacre a la Sagesse Divine evoque, lui aussi, la Vierge de faüon

symbolique alors qu’immediatement au-dessous ont trouve place trois scenes tirees

du Livre de Daniel: le Songe de Nabuchodonosor, les Trois Hebreux dans la

fournaise et le Prophete Daniel dans la fosse aux lions, qui symbolisent la virginite

de Marie. Enfin, sur le mur ouest de la nef mediane sud du naos, l’Arbre de Jesse, en

l’occurrence la plus vaste et la plus complexe illustration de cette composition dans

la peinture serbe medievale, annonce de meme la Vierge a travers la representation

de son arbre genealogique.

On trouve egalement un tres grand nombre de figures individuelles et de

scenes annonüant la venue de la Vierge a Lesnovo, dans l’eglise du Saint-Archange

Michel, la plus grande fondation erigee a l’initiative d’un seigneur local en Serbie

medievale. Les zones superieures des piliers du naos ont ici accueilli les ancetres du

Christ, alors qu’apparaissent dans le tambour de la coupole du narthex les prophetes

annonüant la Vierge par les textes de leurs rouleaux ou leurs attributs. Dans ce meme

espace, la partie du mur oriental surmontant l’entree du naos a ete consacree a l’il-lustration des prefigurations veterotestamentaires de la Vierge: la Vierge Source de

vie, l’Echelle de Jacob, le Combat de Jacob avec l’ange, le Tabernacle, Moise devant

le Buisson ardent, la Vision d’Ezechiel sur la porte close, la Toison de Gedeon, un

chandelier portant des cierges allumes et un vase contenant la manne, scenes

qu’accompagnent egalement les figures de deux poetes avec leurs textes faisant allu-

sion a la Vierge.


Le nombre et le choix des scenes veterotestamentaires annonüant la Vierge

enregistrent, par la suite, une reduction et certains changements dans les peintures

realisees durant la seconde moitie du XIVe et la premiere moitie du XVe siecle. La

composition la plus representee est alors la Vierge Source de vie, comme dans les

conques des absides des Petits-Saints-Anargyres a Ochrid et de Saint-Nicolas a

Psa~a, et sur le tympan surmontant l’entree ouest du naos a Ravanica. De meme, on

connait plusieurs exemples de la scene des Trois Hebreux dans la fournaise

respectivement dans la zone inferieure d’un des espaces lateraux de l’eglise

Saint-Athanase a Le{ak, dans l’espace du sanctuaire a Sisojevac et entre la

proskomidie et l’espace central du sanctuaire a Resava. Les recits de Salomon sur la

Sagesse Divine, plus rarement representes, trouvent encore place dans la calotte du

narthex au monastere de Marko, alors que l’Arbre de Jesse n’apparait plus que tres

rarement, comme dans le narthex de Matei~.

Au lieu des nombreuses scenes ayant pour theme les prefigurations de la

Vierge, la peinture de la fin du XIVe et de la premiere moitie du XVeme siecle opte

desormais plus souvent pour la representation de prophetes munis d’objets

liturgiques ou tenant en main des roulaux portant des textes qui evoquent la Vierge,comme dans les tambours des coupoles a Ravanica et a Kaleni}.

Des premieres decennies du XVe siecle date aussi la figuration d’un grand

nombre de poetes et d’hymnographes byzantins tenant en main des rouleaux portant

les textes de leurs poemes consacres a la Vierge. A Ljubostinja, les surfaces

superieures du pilier nord-ouest du naos ont accueilli des melodes tenant des

rouleaux avec les textes de leurs poemes consacres a la Vierge Les pendentifs de la

coupole du narthex a Jo{anica nous offrent ainsi des figures de poetes ecrivant leurs

poemes a la gloire de la Vierge, alors que les inspirent des personnifications de la

Sagesse. A Kaleni}, ce sont quatre hymnographes dont les textes celebrent la Vierge,qui apparaissent sur les pendentifs de la calotte aveugle du narthex. C’est a Resava,ou la liturgie a de toute evidence influe sur l’iconographie, qu’on trouve reproduit

dans la coupole nord-ouest, au-dessus des fenetres et des puissances celestes, le

debut d’un poeme liturgique consacre a la Vierge.

La representation des prefigurations de la Vierge au cours du dernier siecle de

la peinture serbe medievale enregistre donc d’importants changements. Vers le mi-

lieu du XIVe siecle, De~ani et Lesnovo voient la representation de nombreux

personnages veterotestamentaires accompagnes de leurs attributs ou textes evoquant

la Vierge, ainsi que d’un grand nombre de scenes et meme de petits cycles dont l’il-lustration detaillee s’appuie sur les textes veterotestamentaires, la poesie

ecclesiastique et les textes liturgiques. Durant la seconde moitie du XIVe et dans la

premiere moitie du XVe siecle, en revanche, n'est plus represente qu'un petit nombre

de scenes constituant des prefigurations de la Vierge, alors qu'on note une augmen-

tation du nombre de prophetes figures avec leurs attributs mariaux auxquels s’ajoute

desormais des poetes et des hymnographes tenant des rouleaux portant leurs textes

dedies a la Vierge.



Sl. 1. De~ani, proroci Mojsije i Aron, potrbu{je trijumfalnog luka(prema V. R. Petkovi}, De~ani)


Sl. 2. De~ani, prorok Zaharija, potrbu{jetrijumfalnog luka

(prema V. R. Petkovi}, De~ani)

Sl. 3. De~ani, kraq David, potrbu{jetrijumfalnog luka



Sl. 4. De~ani, kraq Solomon, potrbu{je trijumfalnogluka


Sl. 5. De~ani, praotac Noje,potrbu{je trijumfalnog luka



Sl.6

.D

e~an

i,[

ator

sved

o~

anst

va,p

rosk

om

id

ija

,se

vern

izi

d(p

rem

aV

.R

.P

etko

vi},D

e~an

i)


Sl. 7. De~ani, Borba Jakova sa an|elom, pilastar izme|u oltara i proskomidije(prema V. R. Petkovi}, De~ani)


Sl. 8. De~ani, Runo Gedeonovo, pilaster izme|u oltara i proskomidije(prema V. R. Petkovi}, De~ani)


Sl. 9. De~ani, ciklus Pri~a o Premudrosti, krstasti svod zapadnog traveja ju`nog broda(prema V. R. Petkovi}, De~ani)


Sl.1

0.D

e~an

i,N

avu

ho

do

no

sor

ov

san

,T

ri

mlad

i}

au

pe}

i,P

ro

ro

kD

ani

lo

ulav

qo

jp

e}i

ni

,ju

`n

izi

dza

pad

nog

trav

eja

ju`

nog

brod

a(p

rem

aV

.R

.P

etkovi

},D

e~an

i)


Sl. 11. De~ani, Loza Jesejeva, zapadni zid ju`nog unutra{weg broda naosa(prema V. R. Petkovi}, De~ani)


Sl.12.L

esn

ovo

,B

ogo

rod

ic

aI

zvo

r`

ivo

ta,te

me

lu

kai

zme|

up

ilas

tara

na

ist

o~

noj

stran

ip

ri

prat

e(p

rem

aS

.G

abel

i},L

esn

ovo

)


Sl. 13. Lesnovo, [ator svedo~anstva, luk izme|u pilastara na isto~noj strani priprate(prema S. Gabeli}, Lesnovo)


Sl. 14. Lesnovo, Goru}a kupina, luk izme|u pilastara na isto~noj strani priprate(prema S. Gabeli}, Lesnovo)


Sl. 15. Lesnovo, Vizija Jezekiqeva o zatvorenim vratima, luk izme|u pilastara na isto~nojstrani priprate (prema S. Gabeli}, Lesnovo)


Sl. 16. Lesnovo, Runo Gedeonovo, jugozapadni pilastar priprate(prema S. Gabeli}, Lesnovo)


Sl. 17. Lesnovo, Teodor Studit, isto~ni zid priprate(prema S. Gabeli}, Lesnovo)


Sl. 18. Lesnovo, Jovan Damaskin, isto~ni zid priprate(prema S. Gabeli}, Lesnovo)


Sl. 19. Ravanica, Bogorodica Izvor ìvota, luneta nad zapadnim ulazom iz priprate u naos(prema M. Belovi}, Ravanica)


Sl. 20. Ravanica, prorok Aron,tambur kupole, gorwi red

(prema M. Belovi}, Ravanica)

Sl. 21. Ravanica, prorok Sofonija, tamburkupole, gorwi red

(prema M. Belovi}, Ravanica)


Sl. 22. Ravanica, prorok Mojsije, tambur kupole, gorwi red(prema M. Belovi}, Ravanica)


Sl. 23. Kaleni}, proroci Aron i Mojsije, tambur kupole, gorwi red(prema B. @ivkovi}, Kaleni})


Sl. 24. Kaleni}, prorok Samuilo, tambur kupole, gorwi red(prema B. @ivkovi}, Kaleni})


Sl. 25. Qubostiwa, prorok Osija, tambur kupole(prema S. \uri}, Qubostiwa)


Sl. 26. Resava, prorok Mojsije, tambur centralne kupole, dowi red(prema B. Todi}, Resava)


Sl. 27. Qubostiwa, sv. Kozma Majumski, sv. Teofan Melod, sv. Josif Melod i sv. JovanDamaskin, severozapadni stubac naosa (prema S. \uri}, Qubostiwa)

Documents

IKONOGRAFIJA BOGORODI^INIH PRAOBRAZA U … · mentalnog venca, predstavqen je prorok Samuilo,12 kao starac duge sede kose i brade, sa tefilom na glavi, kako obema rukama dr`i rog