IIPP - Eksploatacija i održavanje pneumatika komercijalnih vozila.docx

EKSPLOATACIJA I ODRAVANjE PNEUMATIKA KOMERCIJALNIH VOZILA

Predrag Gavri, dipl. ing. saobraajaSaobraajno preduzee Lasta Beograd

Prof. dr Gradimir Danonumarski fakultet Univerziteta u Beogradu

Mr Vladimir MomiloviSaobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Steva BuniSaobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu

Ovaj rad je baziran na novim saznanjima koja se tiu eksploatacije pneumatika i njihovog odravanja. U radu su predstavljeni opti pojmovi vezani za pneumatike to podrazumeva konstrukciju pneumatika, podelu i njihovo obeleavanje. Data je i analiza trita pneumatika komercijalnih vozila u svetu i kod nas u pogledu cena. Panja je zatim posveena metodama preventivnog i korektivnog odravanja pneumatika komercijalnih vozila, kao i njihovim osnovnim karakteristikama. Analiziran je eksploatacioni vek pneumatika u pogledu isplativosti tj. odnosa cene i njihovog eksploatacionog veka na konkretnom primeru SP Lasta. Na kraju rada dat je predlog strategije odravanja i zamene pneumatika.

Kljune rei: pneumatik, eksploatacioni vek pneumatika, strategija odravanja pneumatika

UVOD

Pneumatici igraju veoma vanu ulogu u eksplo- atacionim trokovima komercijalnih vozila, a posebno voznih parkova koji uestvuju u prevozu robe i putnika. Dugi niz godina pneumatici su konstruisani i proizvoeni na osnovu iste empirije. Materijali su birani na osnovu iskusta- va, a do unapreenja u konstrukciji dolazilo se probanjem. Od sredine 70' godina ovakav pristup je promenjen. Postavljene su teorijske osnove za bolje razumevanje ponaanja komp- ozitnih materijala od kojih je pneumatik izraen i razvijaju se odgovarajui matematiki modeli za opisivanje performansi pneumatika. Mnogo je uraeno u oblasti teorije trenja, prianjanja i habanja to je uticalo na poveanje bezbednosti vozila, bolje iskorienje performansi vozila i dui vek pneumatika. Tome je pomogao i brzi napredak raunara, razvoj odgovarajuih so- ftvera, instrumenata i tehnika merenja.

Danas se na tritu moe nabaviti veliki broj pneumatika, razliite konstrukcije, izraenih od

Kontakt: Pregrag GavriSP Lasta, BeogradAutoput Beograd Ni 4, 11050 BeogradE-mail: [email protected]

razliitih materijala, prilagoenih odreenoj vrsti vozila i odreenoj nameni.

Trokovi pneumatika predstavljaju drugu stavku u ukupnim trokovima vozila i to odmah iza trokova pogonskog goriva. Pored toga pneumatik u velikoj meri utie na bezbednost putnika, osoblja i tereta u saobraaju. S toga dimenzije i karakteristike pneumatika moraju biti usklaene sa karakteristikama vozila i sa njego- vom oekivanom namenom, odnosno uslovima eksploatacije.

Dobar izbor pneumatika ne garantuje njihov dug vek i bezbednu vonju, ukoliko se oni ne koriste pravilno. Briga o pneumaticima poinje njihovim prijemom i skladitenjem, a zavrava se odbacivanjem pohabanog pneumatika. Pra- vilno korienje i odravanje pneumatika podrazumeva pravilno skladitenje, montau i demo- ntau pneumatika, preventivno, ali i pravilno i blagovremeno korektivno odravanje pneumatika. Sve aktivnosti treba da koordinira i vri odgovarajua sluba u preduzeu, uz puno an- gaovanje svih zaposlenih, a posebno vozaa.

U svakoj radnoj organizaciji, koja u eksploataciji ima vei broj vozila, uobiajeno je da se vodi evidencija o preenoj kilometrai pneumatika i

Institut za istraivanja i projektovanja u privredi, Beograd. Sva prava zadrana Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009 1

P. Gavri i dr. - Eksploatacija i odravanje pneumatika komercijalnih vozila

belee podaci o eventualnim popravkama, remontu i protektiranju pneumatika. Novi pneumatici se odmah po nabavci evidentiraju. Evide- ncija treba da bude kompijuterizovana. Postoja- nje elektronske baze podataka, umesto klasi- nih kartoteka, ima prednost u pogledu tanosti, aurnosti i broja podataka, koji su na raspola- ganju za pravljenje razliitih izvetaja i analiza. Navedena baza je izvor podataka za izrauna- vanje trokova eksploatacije pneumatika i ola- kava poreenje trokova pneumatika izmeu dva razliita tipa vozila na istoj relaciji, ili vozila istog tipa na razliitim relacijama.

Polazna osnova u okviru ovog rada je presek stanja trita pneumatika u svetu i kod nas, prosean vek pneumatika u eksploataciji, ostva- reni nivo u odravanju pneumatika. Paralelno se vri odnos cene i eksploatacionog veka pneumatika razliitih proizvoaa na osnovu kojeg e se precizno videti koji je pneumatik najekonominiji za konkretne uslove eksploatacije pneumatika za autobuse.

Na osnovu prethodno iznetog formiran je predlog strategije za unapreenje upravljanja eksploatacijom i odravanjem pneumatika. Ovaj predlog sadri: unapreene postupke preventivnog i korektivnog odravanja pneumatika koji podrazumevaju na primer primenu TPMS-a, primenu azota i svakako veu zastupljenost protektiranja pneumatika.

OPTI POJMOVI O PNEUMATICIMA ZA KOMERCIJALNA VOZILA

Tokovi postoje vie od 5000 godina i u svome razvoju su preli put od drvenih diskova, preko gvozdenih tokova, do savremenih tokova koji se ugrauju na dananja motorna i prikljuna vozila.

Prednost elastinog toka u odnosu na drveni ili elini toak prvi je shvatio kot John Boyd Dunlop (Don Bojd Danlop), koji je kao veterinar radio u Belfastu. Nai- me, jednog hladnog zimskog popodneva1888. godine doao je kui iscrpljen po- slom. Umesto fotelje iodmora doekala ga je buka drvenih tokova sinovljevog tricikla. Dunlop je bio toliko iziritiran nesnosnom bukom drvenih tokova, da je

trenutno poeo da razmilja ta bi mogao da uini da to sprei, a da detetu ne oduzme dragocenu igraku. Par dana kasnije doao je na ideju da zalepi parie gume na kolut i da na njega lepljenjem privrsti ventil od gumene lopte. Naduvao je kolut i lepkom i uetom ga privrstio na tokove tricikla. Rezultat je bio odlian. Ne samo da je vonja tricikla bila tia, ve je bila i znatno udobnija. Tako je Dunlop-u palo u ast da izmisli gumeni kolut punjen vazduhom, tzv. pneumatik.

Konstrukcija pneumatika

Pneumatik se sastoji iz protektora koji jedini dolazi u dodir sa podlogom. Ovaj deo se pravi od vrste gume i veoma je otporan na habanje. Pored toga pneumatik se sastoji i iz ramena pneumatika, bonice pneumatika, pojasa ili titnika pneumatika, naplatka i karkase koja je osnovni deo pneumatika i sastoji se od veeg broja vlakana, tzv. korda, koja mogu biti tekstilna, viskozna ili elina. Njena uloga je da obezbedi vrstou i elastinost pneumatika.

Pneumatici se prema rasporedu niti u tkivu karkase dele na dijagonalne pneumatika kod kojih niti korda zaklapaju sa uzdunom osom pneumatika ugao manji od 90 i radijalne pneumatike kod kojih taj ugao iznosi 90 (slika1). Radijalan tip pneumatika ima znatno bolja mehanika svojstva i znatno je otporniji na dejstvo udara pri nailasku toka na neravnine.

Dijagonalni Radijalni

Slika 1. Izgled dijagonalnog i radijalnog pneumatika /1/

Danas su u upotrebi skoro iskljuivo radijalni pneumatici. Dijagonalni pneumatici se koriste uglavnom kod terenskih vozila i za radna vozila u graevinarstvu.

Prema nainu sklopa na naplatku razlikuju se dva tipa pneumatika i to pneumatici sa zranicom (TUBE-TYPE) i pneumatici bez zranice (TUBELESS) (slika 2).

2 Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009


Slika 2. Pneumatici TUBETYPE i TUBELESS /1/

TUBELESS pneumatici su povoljniji za upotrebu sa stanovita bezbednosti, jer u sluaju defekta (proboja) postepeno gube vazduh ostavljajui vozau dovoljno vremena da promenu i uoi. Kod TUBE-TYPE postoji mogunost naglog gubitka pritiska u pneumatiku pri prodiranju otrog tela (u nekim slua- jevima se manifestuje ak i "eksplozijom" pneumatika).

Svaki pneumatik ima na sebi odreeni broj oznaka. Izgled oznaka na pneumaticima prika- zan je na slici 3.

Slika 3. Tipian izgled oznake na pneumaticima/1/

Meu najznaajnijim su sledee oznake:

1. irina pneumatika (gazee povrine - protektora) u milimetrima2. Profil pneumatika - odnos izmeu visine bonog zida i irine gazee povrine (protektora) izraen u procentima3. R - oznaava radijalnu konstrukciju4. Prenik naplatka (u inima - colima)

5. Indeks optereenja (max. za jedan pneumatik) - koji oznaava maksimalno optereenje pneumatika izraeno u kilogramima6. Indeks optereenja (max. za udvojene pneumatike)7. Indeks brzine - maksimalno dozvoljenoj brzini za koju je pneumatik namenjen8. Oznaka alternativnih indeksa optereenja i brzine9. TWI - (Tread Wear Indicator) Indikator istroenosti pneumatika10. Evropski homologacioni broj11. Datum proizvodnje (nedelja i godina)12. DOT - (Department of Transport) oznaka da pneumatik zadovoljava propise amerikog ministarstva saobraaja.

TRITE PNEUMATIKA

U svetu postoji vie od 1000 fabrika za proizvodnju pneumatika za sve tipove vozila, ali samo njih manje od 200 su nezavisne ili uslovno zavisne. Groupe Michelin, Bridgestone Corp. i Goodyear Tire&Rubber Co. kao prve tri kompanije ine vie od 50% svetske proizvodnje i prodaje pneumatika.

Proizvodnja i prodaja pneumatika u svetu u zadnjih nekoliko godina veoma blago rastu. U periodu od 2004. do 2008. godine primetan je godinji porast od 6,7% /2/.

Vrednost od prodaje pneumatika na globalnom nivou u toku 2008. godine je iznosila 119,3 milijarde dolara. Trendovi u sledeih nekoliko godina pokazuju da e u 2013. godini ta vrednost iznositi 140,4 milijardi dolara, to je za17,8% vie nego to je bilo u 2008. godini (tabela 1). To znai da e godinji porast u periodu od 2008. do 2013. godine iznositi 3,3% /2/.

Godina[$]u milijardama[%]2008119,30,002009117,6-1,402010122,84,502011127,23,502012132,94,502013140,45,60Prosek2008-20133,30 [%]Tabela 1. Trendovi vrednosti od prodaje pneumatika na svetskom nivou od 2008. do 2013. god. /2/

Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009 3


STANJE NA TRITU PNEUMATIKA U SRBIJI

Na tritu Republike Srbije danas primat imaju pneumatici proizvoaa Sava /1/. Takoe prisutni su i pneumatici ostalih proizvoaa to je i prikazano na sledeoj slici.

Slika 4. Stanje na tritu pneumatika u Srbiji /1/

Domae fabrike pneumatika koje su prisutne na tritu pneumatika su TIGAR MICHELIN HOLAND (TMH) iz Pirota, Trayal Korporacija iz Kruevca iji je veinski vlasnik od kraja 2006. godine bugarska kompanija, Rumaguma iz Rume koja je 2000. godine prodata amerikoj firmi GALAXY TIRE & WHEEL specijalizovanoj za proizvodnju i prodaju pneumatika za poljo- privredu, graevinarstvo i unutranji transport. etvrta fabrika je Rekord-VIZAHEM iz Beo- grada koja veoma slabo radi. /1/.

Stanje na tritu u pogledu uvoza i izvoza pneumatika

Gumarska industrija po svojim kapacitetima znaajno prevazilazi domae potrebe, koje su u2002. godini iznosile oko 900.000 pneumatika/3/. Proizvodni program je ranijih godina bio usklaen sa voznim parkom, uglavno domaeg i istonog porekla. Obzirom da je gumarska industrija sve vreme ostala izvozno orijentisana, izvozni proizvodni program je morao bitiprilagoen i potrebama stranih kupaca. Izvozese uglavnom pneumatici za putnika vozila i traktore, dok se pneumatici za kamione i autobuse uglavnom uvoze. Koliine pneumatika koje su uveene i izveene u toku poslednjih godina prikazane su u tabeli 2.

GodinaKoliina u tonamaVrednost u hiljadama USDizvozuvozizvozuvoz2005.38270021348247142006.59977072114288562007.9668728409737533Tabela 2. Prikaz uvoza i izvoza novih pneumatika za komercijalna vozila za Srbiju /4/

Stanje na tritu u pogledu cena novih pneumatika za turistike autobuse visoke klase

Ekonomija je faktor koji najvie interesuje i proizvoae i korisnike vozila, odnosno pneumatika. Iz ugla korisnika pria o ekonomiji poinje nabavkom pneumatika, odnosno nabavnom cenom pneumatika. Nabavna cena pneumatika moe biti veoma raznolika, zavisno od proizvoaa i samog kvaliteta tj. sastava pneumatika. to se tie proizvoaa pneumatika za komercijalna vozila u Srbiji su prisutni Bridgestone, Firestone, Michelin, Kormoran, Matador, Fulda, Goodyear, Dunlop, Sava itd. Cene pneumatika razliitih proizvoaa se razlikuju pre svega po vrsti pneumatika, ali i po kvalitetu i sastavu pneumatika, kao i po poloaju na vozilu, odnosno na koju osovinu se postavljaju itd. Cene pneumatika odreenih proizvoaa date su u narednoj tabeli i obe- leene su slovnim oznakama A, B, C, D, E i F.

Tabela 3. Cene pneumatika za turistike autobuse visoke klase na domaem tritu tokom2008. god. (/5/, /6/, /7/)

Oznaka pneumatikaCena sa PDV-om[RSD]

A38.774

B52.911

C34.267

D40.868

E44.914

F33.929

TEHNIKO ODRAVANJE PNEUMATIKA U SP LASTA A.D.

Briga o pneumaticima u SP Lasta poinje njihovim prijemom i skladitenjem, zavrava se odbacivanjem pohabanog pneumatika. Pravilno korienje i odravanje pneumatika podrazumeva preduzimanje sledeih mera:

Prijem i skladitenje Montaa i demontaa pneumatika Preventivno odravanje pneumatikaKorektivno odravanje i obnavljanje pneumatika

Preventivno odravanje pneumatika

Od vie metoda za preventivno odravanje pneumatika preporuuje se metoda OPS (odravanje prema stanju). Odravanje prema stanju pneumatika sprovodi se u vidu dnevnih i4 Istraivanja i projektovanja za privredu 25-2009


nedeljnih pregleda. Ovi pregledi obuhvataju merenje i dovoenje na normu pritiska vazduha, proveru tehnikog stanja pneumatika, na- plataka, zaptivnih prstenova, ventila, graninika i prisustvo poklopca. U sluaju potrebe vri se zamena oteenih i neispravnih delova ili se pneumatici alju na opravku /1/.

Korektivno odravanje

Korektivno odravanje pneumatika podrazumeva opravku pneumatika, urezivanje dezena u pneumatik i protektiranje ili obnavljanje protektora pneumatika.

a) Opravka pneumatika

Oteenja na tokovima najee nastaju naila- skom na vrsti predmet na putu, rupu u kolovozu ili ivinjak. Do oteenja moe doi kako na metalnom delu toka tako i na pneumatiku. Najizloeniji deo pneumatika je protektor pa onda bokovi i na kraju peta. Na protektoru najea mesta oteenja su kanali, ramena protektora i spoljna rebra.

Mogue faze procesa prilikom opravke pneumatika probuenog ekserom su /1/:

1. postavljanje pneumatika na postolje za opravku,2. proirivanje rupe od eksera pneumatskom builicom (ujedno i ienje rupe),3. ienje unutranjosti pneumatika oko rupe,4. postavljanje ablona za fleku zavisno od mesta rupe,5. ocrtavanje okvira ablona,6. bruenje i ienje unutranjosti ablona,7. popunjavanje rupe sa unutranje i spoljanje strane pneumatika,8. mazanje povrine lepkom unutar ocrtanog ablona ,9. lepljenje odgovarajue fleke,10. ostaviti fleku da se osui i zalepi.

b) Urezivanje dezena

Urezivanje novih ara u ve pohaban protektor je dozvoljeno uz odreene uslove. To se sme raditi samo kod pneumatika za teretna vozila i autobuse koja imaju oznaku Regroovable. Ovu operaciju smeju obavljati samo obueni vulkanizeri uz primenu odgovarajue opreme. Na slici 5 su prikazani izgledi novog (a), pohabanog (b) i ponovo urezanog dezena protektora (c).

Slika 5. Prikaz novog, pohabanog i ponovo urezanog dezena protektora /8/

Pneumatik sa urezanim dezenom se ponovo montira na naplatak. Pneumatike sa urezanim protektorom ne bi trebalo postavljati na prednju, odnosno upravljaku osovinu. Pri montai treba voditi rauna o uparivanju i o tome da je prenik pneumatika sa urezanim protektorom dvadese- tak milimetara manji nego kod novog /8/.

c) Protektiranje pneumatika

Obnavljanje protektora pneumatika odnosno protektiranje predstavlja postupak regeneracije pneumatika. Obnovljeni pneumatik obezbeuje sigurnu i pouzdanu eksploataciju, zadrava dobre osobine starog pneumatika, produen mu je eksploatacioni vek, a samim tim se smanjuju ukupni trokovi za eksploataciju saobraajnog sredstva.

Pneumatik je mogue obnoviti u delu protektora, protektora sa blagim prelazom prema boku, od boka do boka ili od pete do pete (slika 6).

Slika 6. Naini protektiranja /8/

a)protektora;b)protektora sa blagim prelazom prema boku;c)od boka do boka;d)od pete do pete

Postoje dva osnovna naina protektiranja a to su:

Topli postupak ili vulkanizacija gde se ceopneumatik stavlja u kalup odgovarajue veliine na temperaturi od oko 140oC (slika 7). Nedostatak ovog postupkaje to se zbog visoke temperature pneumatik moe obnoviti samo jednom i to je za svaku dimenziju pneumatikapotrebno imati odgovarajui kalup, to znatno poveava troko-ve opreme za protektiranje /1/.



EKSPLOATACIJA AUTOBUSA I PNEUMATIKA U SP LASTA A.D.

Slika 7, Presa za toplo protektiranje /1/

Drugi nain protektiranja je hladni postupak, kod kojeg se protektor u obliku trake (to se i vri u sklopu SP Lasta) ili prstena koja na sebi ima aru, nanosi na gazeu povrinu (slika 8 i 9). Ta traka selepi na istroeni pneumatik u postupkukoji, kao i topli metod, podrazumevazagrevanje, ali ne u kalupu nego u posebnoj komori tkz. autoklavima, na temperaturi nioj od100OC. To zagrevanje ne utie na strukturu gume, tako da hladni postupak moe da se primeni vie puta na istom pneumatiku /1/.

Slika 8. Postavljanje protektora u vidu trake /1/

Slika 9. Protektor u obliku prstena /1/

SP Lasta je lider u oblasti autobuskog saobraaja na domaem tritu, koja ima poslovne organizacije irom Srbije i u kojoj je ve puno uraeno u oblasti organizacije odravanja vozila i pneumatika. Postala je i prva domaa lani- ca evropske autoprevoznike organizacije EU- ROLINES. Autobusi SP Lasta su za 61 go- dinu preli vie od milijardu i po kilometara od poljskih puteva, makadamskih i asfaltnih, do na- jmodernijih evropskih autostrada. Lasta je do sada prevezla preko dve milijarde putnika /9/.

Uslovi eksploatacije autobusa u SP Lasta

SP Lasta danas ima oko 2400 polazaka dne- vno u prigradskom i preko 500 polazaka u meugradskom i meunarodnom saobraaju /9/.

SP Lasta vri prevoz putnika u svim vidovima autobuskog prevoza: meunarodni prevoz na teritoriji veeg dela Evrope; meumesni prevoz na teritoriji cele Srbije povezujui sve vee gradske centre; prigradski prevoz na teritoriji grada Beograda i u delu Srema i Banata; lokalni prevoz na teritoriji optina i gradsko prigradski prevoz u pojedinim gradovima u kojima se nalaze Lastine profitne organizacije i radne jedinice Beograd, Smederevo, Smederevska Palanka, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Laza- revac, Obrenovac, Stara Pazova, Inija i Valje- vo i kao i na teritoriji pojedinih susednih optina (Peinci, Lajkovac Mionica i Oseina) kao i prigradski prevoz na teritoriji grada Beograda i u delu Srema (optine Stara Pazova i Peinci) i Banata (optina Opovo).

SP Lasta obavlja ugovoreni prevoz radnika velikih privrednih sistema i uenika osnovnih i srednjih kola, kao i vanlinijski prevoz u zemlji i inostranstvu za potrebe sopstvenih turistikih agencija, i vri iznajmljivanje autobusa drugim preduzeima.

Kvalitet i bezbednost prevoza putnika u meunarodnom saobraaju obezbeuju autobusi visokoturistike kategorije i profesionalno vozno osoblje. U meunarodnom saobraaju na35 linija SP Lasta pokriva teritorije Italije, vajcarske, Belgije, Francuske, Holandije, e- ke, Danske, vedske, Slovenije, Hrvatske, Federacije BiH od ega je veina linija za Republiku Srpsku.Vozni park SP Lasta je sainjen od sledeih autobusa /9/:



SOR (88 vozila) Setra (4 vozila)

Sanos (126 vozila) Mercedes (27 vozila)

MAN (6 vozila) Isuzu (22 vozila)

Ikarbus (321 vozila) FAP (5 vozila)

pneumatik najekonominiji pri datim uslovima eksploatacije /1/.

Iz tog razloga izvrena je analiza pneumatika koji su bili postavljeni na turistikim autobusima visoke klase SP Lasta tokom 2008. godine. Autobusi su saobraali u meunarodnom i meugradskom saobraaju, a pneumatici su sa pogonske osovine /1/.

Eksploatacioni vek pneumatika pojedinih proizvoaa dat je u narednoj tabeli tako to pneumatici obeleeni slovnim oznakama A, B, C, D, E i F (analogno tabeli 3 gde su prikazane njihove cene).

Na osnovu cena i eksploatacionog veka pneumatika koji su korieni u SP Lasta tokom 2008. godine na autobusima za obavljanje prevoza putnika u meunarodnom i meugradskom transportu, izvrena je analiza odnosa ova dva pokazatelja i data u tabeli 5.

Period posmatranja2008. godinaProseno preeno kilometara [km]Oznaka pneumatikaA90.569B139.184C106.241D121.013E160.439F90.041Tabela 4. Prosena preena kilometraa pneumatika turistikih autobusa u 2008. god. /1/

BOVA (9 vozila) DAF (11 vozila)

Oznaka pneumatikaCena sa PDV-om [RSD]Proseno preeno kilometara [km]Odnos cene i preene kilometrae pneumatika [RSD/km]E44.914160.4390,27995C34.267106.2410,32254D40.868121.0130,33772F33.92990.0410,34025B52.911139.1840,38015A38.77490.5690,42812Tabela 5. Odnos cene i realnog eksploatacionog veka posmatranih pneumatika /1/

Berkhof (130 vozila) Ayats (24 vozila)

Odnos cene i eksploatacionog veka pneumatika koji su korieni na visoko- turistikim autobusima SP Lasta

Da bi preduzee koje se bavi transportom dobro poslovalo, potrebno je da se, pored praenja eksploatacionog veka pneumatika i cene pneumatika na tritu, vri i analiza odnosa cene i realnog eksploatacionog veka pneumatika. Upravo iz tog odnosa se vidi koji je

Iz tabele 5 i sa slike 10 vidi se da su pneumatici proizvoaa E najbolji za zadate uslove eksploatacije. Njihova cena po preenom kilometru puta iznosi 0,27995 din/km. Nakon njih slede pneumatici proizvoaa C sa cenom od 0,32254 din/km. Kao najloijiIstraivanja i projektovanja za privredu 25-2009 7


pneumatici, tj. pneumatici koji imaju najveu cenu po kilometru preenog puta, pokazali su se pneumatici proizvoaa A sa cenom od0,42812 din/km.

0.5

0.4

0.3

Slika 11. Tyre Pressure Monitoring Systems(TPMS)/10/

0.2

0.1

0

E C D F B A

Slika 10. Odnos cene i prosene preene kilometrae pneumatika /1/

Ureaj se sastoji iz prijemnika koji se postavlja u kabinu vozaa i davaa koji se postavljaju na ventile pneumatika.

Tokom 2007. godine izvreno je istraivanje uticaja TPMS-a na trokove eksploatacije u gradskom saobraajnom preduzeu u Beogra- u. Istraivanje je vreno na zglobnom autobusu MAN SG 313 (slika 12a) koji saobraa na linijiCilj ove analize je bio da se utvrdi koji pneumatik najvie odgovara zadatim uslovima eksploatacije tj. koji je najekonominiji. Na osnovu analize dolo se do zakljuka da za zadate uslove eksploatacije pneumatika, najbolji je pneumatik proizvoaa E.

PREDLOG MERA ZA UNAPREENJE ODRAVANJA PNEUMATIKA

Poveavanjem nivoa odravanja moe se oekivati produavanje veka trajanja pneuma- ika. U tom smislu, treba preduzeti sledee mere:

posvetiti najveu panju odravanju propisanih pritisaka u pneumaticima i to primenom sistema za praenje pritiska u pneumaticima - Tyre Pressure Monito- ing Systems (TPMS), punjenje pneumatika azotom,poveati uee protektiranih pneumatika.

Sistem za praenje pritiska u pneumaticima

Sistemi za praenje pritiska u pneumaticima - Tyre Pressure Monitoring Systems (TPMS) (slika 11) upozoravaju vozaa da je pritisak pneumatika znatno ispod propisanog. Odrava- je propisanog pritiska u pneumaticima je vano i zbog ekonomine potronje goriva i zbog boljih voznih karakteristika pneumatika. Ispu- pani pneumatici mogu izazvati do 4% veu potronju goriva i smanjenje ivotnog veka pneumatika do 45%. Pneumatici mogu gubiti 3-6% vazduha meseno, a da voza to i ne primeti /10/.

23 koja povezuje Karaburmu i Vidikovac. Postavljeno je ukupno est davaa sa prijemnikom prema emi koja je prikazana na slici 12b.

a)

b)

Slika 12. Autobus MAN SG313 na kojem je vreno ispitivanje sa rasporedom davaa i prijemnika /10/

Tokom eksperimenta pritisak vazduha u pneumaticima opada i to razliito od toka do toka. Temperatura pneumatika varira i njena srednja vrednost na prednjim tokovima je iznosila 34oC a na tokovima srednje osovine27oC /10/. Zavisnost pritiska i temerature vazduha u pneumaticima prikazana je na slici13. Sa slike se vidi da stvarni podaci odstupaju od teorijskih vrednosti. Verovatni razlog tome je uticaj spoljanje temperature na vrednost izmerene temperature vazduha u pneumatiku.



Slika 13. Zavisnost temperature i pritiska vazduha u pneumaticima /10/

Istraivanja su pokazala da se korienjem ove opreme dobijaju dovoljno pouzdani podaci da se izbegnu neprijatnosti i opasnosti od gubitka pritiska u pneumaticima.

Sledee pitanje koje se moe postaviti je da li nabavka TPMS ima i svoje ekonomsko opra- danje. To se moe proveriti na osnovu analize trokova i koristi (Cost Benefit), i to poreenjem ukupnih trokova za uvoenje ovog sistema na autobuse (700 eura) i moguih uteda (407 eura) na godinjem nivou. Time se dobija da se sredstva uloena u ugradnju TPMS-a u pneumaticima vraaju za 21 mesec (1,72 godine) /10/.

Punjenje pneumatika azotom

Punjenje pneumatika azotom je nova tehnologija koja koristi azot (N2) umesto vazdu- a. Azot je manje reaktivan gas, to znai da tee moe da gori ili eksplodira /11/.

Prednosti korienja azota u pneumaticima mogu biti trenutne i to su:

poboljava se konstantnost pritiska u pneumatiku, pa pneumatik due traje (azot tri do etiri puta sporije curi kroz zidove pneumatika od kiseonika jer ima vee molekule),time se utie na smanjenje potronje goriva,(bre hlaenje jer je azot manje reakti- an, ist gas koji oslobaa toplotu bre nego vazduh pod pritiskom).

Prednosti korienja azota u pneumaticima mogu biti i dugorone a to su:

produavanje eksploatacionog veka pneumatika usled smanjenja habanja,vea trajnost karkase, pa se samim tim i poveava mogunost obnavljanja pneumatika,

obzirom da je azot potpuno suv gas, eliminie se oksidacija i usporava se hemijsko starenje.

Vea primena protektiranja pneumatika

Tehnologija protektiranja pneumatika je danas prihvaena svuda u svetu. Korienjem protektiranih pneumatika ne ugroava se bezbednost, poveava se ekonominost i titi ivotna sredina. To su dovoljni razlozi da protektiranje pneumatika dobije veu primenu nego to je to trenutno sluaj.

Pored ovih razloga, veoma bitan razlog vee primene protektiranja pneumatika je smanjenje trokova eksploatacije, to je i prikazano u narednoj tabeli na primeru pneumatika proizvoaa E.

Sa (a) je oznaen sluaj eksploatacije dva nova pneumatika proizvoaa E koji se nakon korienja odbacuju. U primeru (b) pohabani pneumatik se ne otpisuje, ve se protektor obnavlja i pneumatik ponovo vraa na vozilo.

U drugom sluaju (tabela 6b) su jedinini trokovi eksploatacije po kilometru za 17% nii nego u sluaju (a). Pri tome je pretpostavljeno da trokovi obnavljanja iznose 50% nabavne cene novog pneumatika i da je vek obnovljenog protektora za 20% krai od veka novog, kao i da se pneumatik samo jednom obnavlja /1/. Dakle, u ovom sluaju su jedinini trokovi za17% nii nego u prvom sluaju to je dovoljan razlog za veu primenu protektiranja pneuma- ika, pored prethodno navedenih.

ZAKLJUAK

Iz prethodno izloenog moe se zakljuiti, pre svega, da ne znai da je uvek najskuplji pneumatik i najkvalitetniji sa aspekta isplativosti odnosno trokova na bazi eksploatacionog veka (po jedinici preenog puta). Tako na primer, iako je pneumatik proizvoaa B najskuplji spada u grupu najloijih pneumatika, jer ima velike eksploatacione trokove po jedinici preenog puta.

Takoe se moe zakljuiti da se redovnom kontrolom pritiska vazduha u pneumaticima najvie moe uticati na poveanje eksploataci- nog veka pneumatika. I na kraju treba poveati primenu protektiranja pneumatika jer se pre svega time smanjuju trokovi eksploatacije.



Tabela 6. Mogunosti poveavanja ekonominosti eksploatacije pneumatika /1/

a)Nov pneumatik ENov pneumatik EUkupnoJed.troak[RSD/km]

Trokovi [RSD]44.91444.91489.828=0.28

Vek [km]160.439160.439320.878

b)Nov pneumatik EProtektiran pneumatik EUkupnoJed. troak[RSD/km]

Trokovi [RSD]44.91422.45767.371=0.23

Vek [km]160.439128.351288.790

LITERATURA

/1/Gavri, P., Eksploatacija i odravanje pneumatika komercijalnih vozila, Diplomski rad, Saobraajni fakultet,/11/

/12/Marinkovi, V., Sistemi za punjenje pneumatika, Marinkovi-HofmannDanon, G., eelj, S., Upravljanje

Beograd 2009.trokovima eksploatacije pneumatika,

/2/Global Tires and Rubber, Reference Code: 0199-2148, Publication date: March 2009Nauno-struni asopis Istraivanja i projektovanja za privredu 2003, vol.1, br.1, str. 55-62

/3/ Danon, G., Risti, R., Aktuelno stanje itendencije u oblasti proizvodnje pneumatika, Nauno-struni skup Pneumatici 2004/4/Republiki zavod za statistiku, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/spoljna/ind exsp51.php?ind1=0/5/ www.kemoimpex.com/6/ www.autogume.net/veleprodaje/kelena/7/ www.coningdoo.com/8/Danon, G., Gavri, M., Vasi, B., PNEUMATICI-karakteristike, izbor, eksploatacija, NIRO OMO Odravanje maina i opreme, Beograd1999/9/SP Lasta A.D. Beograd, www.lasta.co.rs/10/Danon, G., Mitrovi, ., Mogui efekti primene TPMS na gradskimautobusima, XXXIII Nauno struni skupODRAVANJE MAINA I OPREME, OMO 2008

EXPLOATATION AND MAINTENANCE OF COMERCIAL VEHICLE TIRES

This paper is based on new findings regarding tire operation and their maintenance. In this paper the general concepts regarding tires are presented, including their construction, classification and marking. The market analysis for commercial vehicle tires in the world and in our country in terms of price has been realized. Subsequently the methods of preventive and corrective commercial vehicles tire maintenance have been carefully studied along with their basic characteristics. Tires lifecycle has been analyzed regarding their cost effectiveness i.e. ratio of their price and lifecycle on the case of SP Lasta (large Serbian bus operator). Finally, at the end of the paper a strategy proposal on tire maintenance and replacement has been presented.

Keywords: tire, tire lifecycle, tire maintenance strategy

Rad poslat na recenziju: 15.04.2009. godine

Rad spreman za objavu: 22.04.2009. godine


Documents

IIPP - Eksploatacija i održavanje pneumatika komercijalnih vozila.docx