II_osnovni Elementi Osiguranja

Osnovni elementi osiguranja

1

Doc. dr Ivan [email protected]

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

Osnovni elementi osiguranja

1) Predmet osiguranja;

2) Osigurana opasnost – rizik;

3) Premija osiguranja;

4) Osigurani slučaj;

5) Naknada iz osiguranja;2

Predmet osiguranja

Predmet osiguranja predstavlja svaka stvar,

imovinski interes, život, zdravlje,

koje može biti izloženo različitim opasnostima

koje ispunjavaju uslove osigurljivosti.

3

Predmet osiguranja

Definisanje predmeta osiguranja predstavlja

ključnu pretpostavku postojanja osiguranja

i on mora biti naveden u ugovoru,

odnosno polisi osiguranja.

4

Predmet osiguranja

Da bi postojao ugovor o osiguranju,

neophodno je da je predmet osiguranja

izložen nekoj vrsti opasnosti.

Samo ona materjalna dobra ili osobe

koje su izložene određenoj vrsti opasnosti

mogu biti smatrane predmetom osiguranja.5

Predmet osiguranja

Predmet osiguranja određuje se u zavisnosti

od konkretne vrste osiguranja.

Jedna od ključnih klasifikacija vrsta osiguranja

bazira se na razlikovanju predmeta osiguranja.

6

Predmet osiguranja

U slučaju životnih osiguranja,

predmet osiguranja su

život i zdravlje osiguranika.

Predmet osiguranja je osoba čiji je život osiguran.

7

Predmet osiguranja

U slučaju imovinskih osiguranja,

predmet osiguranja je određeno

materijalno dobro,

odnosno imoviski interes.

Na primer, imovina, mašine, aparati i sl.

8

Predmet osiguranja

U slučaju osiguranja odgovornosti,

predmet osiguranja je odgovornost

za štete pričinjene trećem licu.

Na primer, odgovornost sopstvenika ili korisnika motornog

vozila za štete nanete trećim licima upotebom tog vozila.

9

Osigurana opasnost - rizik

Rizik je jedan od bitnih,

može se reći osnovnih elemenata,

bez kojeg osiguranje ne postoji.

Vrste rizika su brojne,

ali ne postoji jedinstvena definicija rizika.

10


Pod rizikom se podrazumeva nastupanje

ekonomski štetnog događaja.

Rizik je stanje u kojem postoji mogućnost

negativnog odstupanja od poželjnog ishoda

koji očekujemo ili kojem se nadamo.

11


U praksi osiguranja, uobičajeno je da se rizikom

naziva i predmet osiguranja

(zgrada osigurana protiv požara, brod koji prevozi teret

i sam teret, lica za čiji se život zaključuje siguranje i sl.).

12


Uopšteno posmatrano,

rizik ne mora značiti neminovno nešto loše,

s obzirom na to da njegovo postojanje

podrazumeva verovatnoću ostvarenja

različitih ishoda,

i pozitivnih i negativnih. 13


Imajući u vidu pojam i značaj osiguranja,

možemo smatrati prihvatljivim određenje

prema kome

rizik predstavlja neizvesnost u

pogledu moguće štete.

14


Kada se o riziku govori kao o neizvesnosti,

on se može posmatrati kao

objektivan i

subjektivan.

15


Objektivan rizik predstavlja relativnu

varijaciju stvarne štete od očekivane.

Objektivan rizik varira obrnuto

srazmerno kvadratnom korenu

slučajeva koji se razmatraju.

16


Subjektivni rizik se definiše kao

neizvesnost bazirana na

ličnom mentalnom ili stanju svesti.

Na primer, dve osobe u istoj situaciji mogu

imati različitu percepciju rizika.

17


Postoji suštinska razlika između

rizika i neizvesnosti.

18


Iako su i rizik i neizvesnost povezani sa

slučajnošću, osnovna razlika između rizika i

neizvesnosti jeste u činjenici da je u slučaju

rizika slučajnost moguće kvantifikovati

primenom matematike ili statistike, dok se kod

neizvesnosti slučajnost zasniva na potpuno

nepoznavanju budućih ishoda.19


Neizvesnost ima dve dimezije:

1) Raznovrsnost mogućih ishoda;

2) Verovatnoću ostvarenja ishoda.

20


Za razliku od neizvesnosti, kod koje nije moguće

indetifikovati uzrok nastanka i koja se često

povezuje sa psihološkom reakcijom na

odsustvo znanja o budućnosti, kod rizika je

uzrok moguće indetifikovati.

21


Poznavanje uzroka koji doprinese povećanju

verovatnoće nastanka štete veoma je značajno

u upravljanju rizikom jer se ono primarno

bazira na proceni verovatnoće ostvarenja

određenog ili neželjenog ishoda.

22


Uzroci koji doprinose povećanju verovatnoće

nastanka štete :

1. Fizičke prirode (klizav pod, neadekvatna instalacija i sl.);

2. Promena čovekovog stava (ostavljanje neugašene vatre u šumi,

upaljenih električnih uređaja u kuči i sl.).23

Ključne kategorije rizika

U svetu ima oko 450 vrsta rizika :

1) Finasijski i nefinansijski;

2) Dinamički i statički;

3) Fundamentalni i posebni;

4) Čist i špekulativni;

5) Rizik preduzeća.24


U najširem kontekstu, termin rizik obuhvata sve

situacije u kojima postoji izlaganje neizveznosti.

Neizvesnost može da obuhvata finsijski

gubitak ali i ne mora.

25


U svakom aspektu čovekovog stvaranja postoji

elemenat rizika, a mnogi od ovih rizika nemaju

nikakvih finansijskih posledica.

Za osiguravajuća društva važni su samo

rizici čije ostvarenje produkuje štete u

finansijskom smislu.

26


Dinamički rizici su oni koji nastaju zbog

promena u ekonomiji.

(Promene u nivou cena, ukusu potrošača,

prohoda i rashoda i tehnologije).

Dinamički rizici obično idu u korist društva .

27


Statički rizici obuhvataju gubitke koji bi nastali

čak i kad ne bi bilo promena u ekonomiji.

Ovi gubici nastaju iz drugačijih razloga nego što

su promene u ekonomiji, a to su opasnosti iz

prirode i nepoštenja pojedinaca.

Statički rizici nisu izvor dobiti društva.

28


Fundamentalni i posebni rizici se zasnivaju na

razlici u posledici i poreklu šteta.

Funadamentalni rizici obuhvataju štete koje su

po poreklu i posledici bezlični.

To je grupa rizika, izazvanih u najvećem delu

ekonomskim, društvenim, prirodnim i

političkim pojavama.29


Ovi rizici pogađaju velike segmente populacije,

ili čak celokupnu populaciju.

Posebni rizici obuhvataju gubitke koji nastaju

usled pojedinačnih događaja, koje pojedinci više

uočavaju nego čitava grupa.

30


Nezaposlenost, rat, inflacija, zemljotres,

poplave, uragani i u novije vreme teroristički

napadi, primeri su

fundamentalnih rizika,

dok su

paljenje kuća i pljačka imovine primeri

posebnih rizika. 31


Pod čistim rizikom se podrazumeva situacija u

kojoj postoji samo mogućnost ostvarenja

štete ili nikakva šteta.

Postojanje čistog rizika može imati samo

neutralan ili negativan ishod.

Primeri : prerana smrt, medicinski troškovi, ošćenje

imovine usled požara, polave, zemljotresa.32


Špekulativni rizik se definiše kao situacija u

kojoj postoji mogućnost ostvarenja ili profita ili

štete, odnosno ili dobitka ili gubitka.

Primeri : kockanje, kupovina hartija od vrednosti,

rizik poslovanja i sl.

33


Razlikovanje čistih i špekulativnih je

ključna sa aspekta osiguranja,

s obzirom na to da je uobičajeno

da se samo čisti rizici prihvataju u

osiguravajuće pokriće.

34


Rizik preduzeća predstavlja termin koji se javlja

poslednjih godina i koji je vezan za promene u

pristupu upravljanju rizicima.

Pojmom rizika preduzeća nastoje se

obuhvatiti sve vrste rizika kojima je

izloženo određeno preduzeće.

35


Rizik preduzeća obuhvata

čiste rizike,

špekulativne rizike,

strateške rizike,

operativne i

finasijske rizike.36


Strateški rizik predstavlja neizvetnost u pogledu

ostvarenja finansijskih ciljeva kompanije.

Reč je o riziku koji je povezan sa strateškim

izborima, odnosno odlukama koje se bazirane

na tekućim i očekivanim tržišnim uslovima.

37


Operativni rizici su rizici izvrešenja strateških

odluka. Reč je o opasnosti da će preduzete

aktivnosti, ili njihove posledice,

odsupati od planiranih.

Proizilazi iz svakodnevnih poslovnih operacija,

a povezan je sa ljudima, procesima,

sistemima i eksternim događajima. 38


Finansijski rizik predstavlja

mogućnost nastanka gubitaka

zbog nepoželjnih promena cena nekretnina,

cena akcija, kamatnih stopa,

deviznog kursa i vrednsti novca.

39

Uslovi osigurljivosti rizika

Osiguranje predstavlja jedan od ključnih oblika

upravljanja rizikom.

Po pravilu osiguravaju se samo čisti rizici.

Nisu ni svi čisti rizici osigurljivi.

Postoje određeni zahtevi koji moraju biti ispunjeni

da bi rizik bio obuhvaćen osiguranjem.

40

Uslovi osigurljivosti rizika1) Rizik mora biti moguć;

2) Rizik mora biti slučajan;

3) Mora postojati veliki broj predmeta ili osoba,

zakon velikih brojeva;

4) Svojim nastupanjem izaziva ekonomsku štetu;

5) Rizik mora biti neizvestan i nenameravan;

6) Rizik mora biti odredljiv i merljiv.41

Matematičko-statistički modeli

Osiguranje predstavlja delatnost koja je bazirana

na primeni matematike i statistike.

Ni u jednoj drugoj delatnosti primena statističkih i

matematičkih modela i proračuna nije od

fundamentalnog značaja kao u

slučaju osiguranja.42

Matematičko-statističke metode

Teorija verovatnoće

Zakon velikih brojeva

Teorija igara

43


Ključna pretopstavka za primenu teorije

verovatnoće i zakona velikih brojeva jeste

postojanje dovoljno velikog skupa osiguranika u

portfelju rizika osiguravajućih društava.

44


Samo u slučaju postojanja dovoljnog

velikog broja osiguranika,

odnosono istovrsnih rizika, mogu se dobiti

pouzdane procene verovatnoće ostvarenja i

inteziteta štetnih posledica, a time i pouzdane

procene veličine premije osiguranja. 45


Zakon velikih brojeva omogućava da dobijemo

srednju ili najviše očekivanu vrednost

posmatrane veličine.

Tek kada bi broj osiguranih objekata bio

beskonočno velik, zakon velikih brojeva bi tačno

dao pravu srednju vrednost tražene veličine.46


Osiguranje se zasniva na ostvarenju rezultata

zajednica rizika koje su ugrožene od istih i sličnih

opasnosti, a uspeh u poslu osiguranja se bazira na

zakonu velikog broja. Što je broj istovrsnih rizika u

portfelju veći, može se s većom verovatnoćom

očekivati da će se stvarni tok šteta više približiti

matematičko-statistički izračunatim vrednostima. 47

Teorija igara

Teorija igara je matematička teorija koja se bavi

analizom konfliktnih situacija u traženju izbora

ponašanja protivnika, radi postizanja najboljeg

mogućeg postavljenog cilja.

Teorija igara, kao matematički model, ima veoma

široku primenu u nauci, a sve više i u praksi.

48

Teorija igara

Teorija igara je matematička teorija koja se bavi

analizom konfliktnih situacija u traženju izbora

ponašanja protivnika, radi postizanja najboljeg

mogućeg postavljenog cilja.

Teorija igara, kao matematički model, ima veoma

široku primenu u nauci, a sve više i u praksi.

49

Teorija igara

Kako je osiguranje potreba za nadoknadom

štete u razmerama stvarne štete,

a ne za bogaćenjem,

to teorija igara nije mogla

naći širu primenu u osiguranju.

50

Teorija igara

Igra na sreću znači preuzimanje rizika,

s obzirom na istovremeno date šanse za dobitak,

a osiguranje je, naprotiv,

direktna suprotnost,

tj. prenošenje neželjnog rizika,

51

Vrste osigurljivih rizika

Osiguranjem mogu biti obuhvaćeni samo

rizici koji ispunjavaju uslove osigurljivosti.

Po pravilu to su čisti rizici.

Obuhvataju samo mogućnost gubitka

ili nikakav gubitak.

Rizici kod kojih ne postoji mogućnost dobitka. 52


Rizici koji ispunjavaju uslove osigurljivosti :

1. Lični rizici;

2. Imovinski rizici;

3. Rizici odgovornosti;

4. Rizici zbog grešaka drugih.

53


Lični rizici:

1. Mogućnost ostvarenja gubitka imovine

pojedinca;

2. Rezultat gubitka sposobnosti da se prihod zaradi:1) Prevremena smrt;

2) Bolest ili nesposobnost;3) Starenje;

4) Nezaposlenost.54


Imovinski rizici

obuhvataju gubitak imovine i

gubitak prihoda koji nastaje usled

nemogućnosti upotrebe imovine.

Direktan gubitak.

Indirektan gubitak.55


Rizici odgovornosti

obuhvataju mogućnost gubitka imovine ili

budućeg prihoda kao rezltat procenjenih šteta ili

zakonske odgovornosti nastale ili namernim ili

nenamernim greškama ili kršenjem prava drugih.

56


Rizik zbog grešaka drugih nastaje kada

treće lice ne izvrši preuzetu obavezu,

što za posledicu ima naš finansijski gubitak

( propusti izvođača radova).

57

Upravljanje rizikom

Rizik je činjenica koju ne možemo da izbegnemo

stoga se mora tražiti način da se živi sa njim.

Razvojem i napretkom društva javljaju se novi

rizici za koje se moraju nlaziti

novi načini odbrane

(npr. „kompjuterski virus“). 58

Upravljanje rizikom

Cilj upravljanja rizikom je da a u slučaju

pojedinaca zaštiti njega i njegovu familiju od

posledica ostvarenja štetnih događaja.

59

Upravljanje rizikom

Upravljanje rizikom povećava verovatnoću

uspeha i smanjuje i verovatnoću neuspeha

i nezvesnost ostvarenja organizacionih

ciljeva u celini.

60

Upravljanje rizikom

Upravljanje rizikom

predstavlja koordinisane aktivnosti

upravljanja i kontrolisanja

organizacije u pogledu rizika.

61

Upravljanje rizikomProces upravljanja rizikom:

1) Utvrđivanje ciljeva;

2) Identifikacija rizika;

3) Procena rizika;

4) Postupanje sa rizikom;

5) Implementacija i monitoring.

62

Upravljanje rizikom

Postavljanje ciljeva je kritičan korak u

procesu upravljanja rizikom.

Moraju se precizno definisati ciljevi procesa

upravljanja rizikom, kao i vremenski okvir

u kome postavljeni ciljevi treba da budu ostvareni.

63

Upravljanje rizikom

Ciljevi, kao i politika upravljanja rizikom

moraju biti nedvosmisleno saopšteni svim

relevantnim menadžerima i

ključnom personalu.

64

Upravljanje rizikom

Nakon identifikacije ciljeva i politike upravljanja

rizicima, potrebno je identifikovati apsolutno

sve izloženosti rizicima.

Izloženost rizicima može se klasifikovati

na različite načine.

65

Upravljanje rizikom

Potencijalne imovinske štete;

Štete po osnovu odgovornosti;

Gubitk prihoda praćenog gubitkom imovine;

Šteta koje koje mogu nastati smrću;

Šteta koje koje mogu nastati nesposobnošću za rad ;

Šteta koje koje mogu nastati penzionisanjem.66

Upravljanje rizikom

Nakon što su rizici indetifikovani,

potrebno je proceniti njihov uticaj i

odrediti redosled prioriteta.

Procena rizika obuhvata analizu verovatnoće

ostvarenja i inteziteta štetnih posledica ostvarenja

rizika kojima su kompanija ili pojedinac izloženi.67

Upravljanje rizikom

Prioriteti u upravljanju rizikom mogu biti

određeni putem listi, tabelarno ili grafičkim

pozicioniranjem događaja, u smislu njihovog

finasijskog uticaja i verovatnoće ostvarenja.

68

Upravljanje rizikom

Kriterijumi koji se mogu koristiti pri klasifikovanju :1. Kritični rizici

sva izlaganja riziku čiji su mogući gubici takvi da bi doveli do bankrotsta firme;

2. Važni rizici izlaganje riziku kod kojih moguću gubici ne bi doveli do bankrotstva, ali se firma mora zadužiti kako bi nastavila

poslovanje;3. Nevažni rizici

izlaganje riziku kod kojih se mogući gubici mogu nadoknaditi iz postojeće aktive ili tekućeg prihoda firme.

69

Upravljanje rizikom

Nakon što su rizici identifikovani,

procenjeni i određeni prioriteti,

pristupa se izboru tehnika za

postupanje sa izloženosti rizicima.

70

Upravljanje rizikom

71

Metoda postupanjasa rizikom

Kontrola rizika

Izbegavanje

Prevencija šteta

Redukcija šteta

Finansiranje rizika

Zadržavanje

Transfer rizika u osiguranje

Ostali transferi rizika

Upravljanje rizikom

Izbor pojedinih tehnika upravljanja rizikom ili

njihovih kombinacija zavisi od brojnih faktora,

kao što su : finansijski resursi, filozofija

menadžmenta, očekivanja zainteresovanih i

odnos troškova i koristi različitih alternativa

72

Upravljanje rizikom

Rizik se može izbeći tako što, bilo društvo,

bilo pojedinac odbija da prihvati određeni rizik.

Ovakvo ponašanje ima negativnu konotaciju i

stoga se ovaj vid upravljanja rizikom

retko preporučuje.

73

Upravljanje rizikom

Prevencija rizika ima za cilj da smanji

verovatnoću nastanka štete,

tako da se učestalost šteta redukuje.

Prevencija ima za cilj da spreči ostvarenje rizika.

74

Upravljanje rizikom

Pod redukcijom rizika podrazumeva se primena

mera koje redukuju intezitet štetnih posledica

ostvarenja štetnog događaja kada se on već desio.

75

Upravljanje rizikom

Finansiranje rizika odnosi se na

primenu tehnika kojima se obezbeđuju

sredstav za finansiranje šteta

nakon što se one dese.

76

Upravljanje rizikom

Zadržavanje rizika je tehnika postupanja sa

rizikom koja podrazumeva da pojedinac ili

preduzeće zadrži celokupni ili deo

određenog rizika.

Zadržavanje rizika može biti aktivno ili pasivno.

77

Upravljanje rizikom

Aktivno zadržavanje rizika znači da je pojedinac

svestan rizika i promišljeno planira zadržati ceo

rizik ili jedan njegov deo.

Rizik može biti i pasivno zadržan (zbog neznanja,

indiferentnosti ili lenjosti).

Pasivno zadržavanje veoma je opasno.78

Upravljanje rizikom

Tehnika upravljanja rizikom transferom ima tri

glavne karakteristike.

1. Prenos čistog rizika;

2. Atomizacija (širenje) rizika;

3. Smanjenje rizika primenom

zakona velikih brojeva.79

Upravljanje rizikom

Ostali transferi rizika :

transfer putem ugovora,

hedžing,

osnivanje akcionarskog društva,

transferisanje postojoće kompanije u ad

i sl. 80

Upravljanje rizikom

Nakon što je izvršen izbor metode postupanja sa

rizikom, donosi se odluka o primeni izabranog

metoda iz oblasti kontrole, ili finansiranje rizika.

Ključni elemant za implementaciju u svim fazama

procesa upravljanja rizikom jeste komuniciranje.

81

Upravljanje rizikom

Osnovne semernice za upravljanje rizikom

predstavljaju kombinaciju prakse i naučnog

pristupa problemu upravljanja rizikom.

82

Upravljanje rizikom

Osnovne smernice za upravljanje rizikom :

1) Ne rizikuj više nego što možeš

dozvoliti da izgubiš;

2) Imaj na umu mogućnost slučajnosti;

3) Ne rizikuj puno radi malo.

83

Upravljanje rizikom

Pravilom „ne rizikuj više nego što možeš dozvoliti

da izgubiš“ određuje se nivo zadržavanja, pravilom

„imaj na umu mogućnost slučajnosti“ određuje se

najprihvatljiviji oblik postupanja sa rizikom, a

pravilom „ne rizikuj puno radi malo“ usmerava se

donosilac odluke u pogledu optimuma između

zadržavanja i transfera rizika. 84

Upravljanje rizikom

U cilju preciznog utvrđivanja sopstvenih

kapaciteta za nošenje rizika,

neophodno je utvrditi

maksimalno moguću i

maksimalno verovatnu štetu.

85

Upravljanje rizikom

Maksimalno moguća šteta predstavlja najgori

scenario ostvarenja štete koji se može dogoditi

jednom pojedincu ili kompaniji.

Maksimalno verovatna šteta predstavlja najgori

scenario ostvarenja štete koji je verovatan

da će se dogoditi.86

Premija osiguranja

Suštinski predstavlja cenu koštanja

usluge osiguravajućeg pokrića,

odnosno,

cenu rizika uvećanu za određeni nivo trškova

spovođenja osiguranja i profit osigurača.

87

Premija osiguranja

Premija je veoma bitan element osiguranja.

Predstavlja stvaranje novčanih sredstava

za obnovu uništene imovine,

odnosno za uplatu osiguranih suma.

88

Premija osiguranja

Bruto premija osiguranja je iznos koji

osiguravajuće društvo naplaćuje od

osiguranika.

Ona se sastoji od

1) funkcionalne premije i

2) režijskog dodatka.

89

Premija osiguranja

Funkcionalna premija sastoji se od tehničke

premije, a može sadržati i doprinos za preventivu.

Dok je funkcionalna premija u neposrednoj

funkciji osiguranja rizika,

režijski dodatak služi za pokriće svih troškova

vezanih za spovođenje osiguranja.90

Premija osiguranja

Formula za izračunavanje premije osiguranja :P = Ck + Cu + R

pri čemu su: P – premija osiguranja,

Ck – cena koštanja, Cu – cena usluga i

R – rezerve sigurnosti.

91

Premija osiguranja

Pod premijom osiguranja podrazumeva se

iznos koji ugovarač osiguranja dužan

da plati osiguravaču nakon zaključenog

ugovora o osiguranju.

92

Premija osiguranja

Visina premije zavisi od:1) visine naknade iz osiguranja po odštetnim zahtevima;

2) veličine neisplaćenih odštetnih zahteva,

koji će biti isplćeni u narednoj godina;

3) veličine prinosa koji se može ostvariti plasmanom

sredstava rezervi osiguranja;

4) velićine režijskih troškova osiguranja,

očekivanog profita osiguravajuće kompanije. 93

Premija osiguranja

Tri su termina, koja je potrebno razlikovati:

1) Prepisana premija;

2) Zarađena premija;

3) Nezarađena premija.

94

Premija osiguranja

Prepisana premija

predstavlja iznos ukupnih premija koje je

osiguravajuće društvo u toku određenog

vremenskog perioda,

koji se uzima za obračun,

najčešće godinu dana,

naplatilo od osiguranika.95

Premija osiguranja

Zarađena premija

predstavlja određeni procenat pripisane

premije osiguranja koji pripada

osiguravajućem društvu.

Npr: ako je premija osiguranja plaćena na godišnjem

nivou 1.01. do 1.06. osiguravajuće društvo je dobilo

samo pola godišnje premije osiguranja. 96

Premija osiguranja

Razliku između

pripisane i zarađenje premije

predstavlja

nezarađena premija.

97

Premija osiguranja

Metode određivanja visine premije :

1) Ručno procenjivanje;

2) Individualno procenjivanje;

3) Meritorno procenjivanje:

98

Premija osiguranja

Ručno procenjivanje

nalazi primenu u utvrđivanju stopa za premije

osiguranja za individue, porodice, mala

predizeća.

Ova procena se zasniva na statističkim podacima,

gde se veća grupa sličnih rizika klasifikuje prema

nekoliko značajnih karakteristika. 99

Premija osiguranja

Individualno procenjivanje

kao metod određivanja premija, nalazi primenu

kod velikih neuobičajenih rizika i zasniva se na

veštini i iskustvu pročenjivača.

Ovaj metod se naširoko primenjuje u

osiguravanju radnika.

100

Premija osiguranja

Meritirno procenjivanje

koristi se za veće rizike privednih linija.

Započinje preuzimanjem standarda, nastavlja se

ručnom procenom, a zatim se koriguju procenjeni

standardi u zavisnosti od izloženosti riziku

(većem ili manjem).

Ova procena često se koristi u vatrogasnom osiguranju.101

Premija osiguranja

Bonus i malus.

Bonus u osiguranju znači vraćanje izvesnog

dela premije za ostvaren jednjogodišnji ili

višegodišnji rezultat.

102

Premija osiguranja

Bonus i malus.

Malus je doplatak koji se zaračunava onim

osiguranicima koji su u protekloj godini ili

godinama, imali određen broj šteta, odnosno koji

su sami prouzrokovali određen broj šteta.

103

Premija osiguranjaFranšiza

je iznos koji se prilikom nastanka osiguranog

slučaja, odnosno nadoknade štete, odbija u

određenom procentu ili iznosu,

u zavisnosti od toga kako je ugovoreno.

Posledično franšiza umanjuje i iznos premije

koju plaća osiguranik.104

Premija osiguranja

Značaj franšize :

1) Eliminiše male odštetne zahteve;

2) Koristi se kako bi se osiguranicima

umanjila premija;

3) Koristi se za eliminisanje neiskrenosti

osiguranika, ukoliko postoji namera.

105

Osigurani slučaj

Osigurani slučaj

je element osiguranja koji predstavlja

pretpostavku za izvršenje obaveze osiguravača

da nadoknadi štetu koja je pokrivena uslovima

osiguranja, a takođe povlači svojim ostvarenjem

određene obaveze osiguranika.

106

Osigurani slučaj

Osigurani slučaj je budući,

neizvestan i nezavisan od isključivo

volje ugovarača osiguranja,

događaj čije nastipanje predstavlja ostvarenje

rizika koji je obuhvaćen osiguranjem.

107

Osigurani slučaj

Osigurani slučaj mora biti predviđen

uslovima osiguranja

(opšti uslovi, posebni uslovi).

108

Osigurani slučaj

Reč je o događaju koji je predviđen ugovorom o

osiguranju i čijim nastupanjem nastaje glavna

obaveza osiguravača da isplati naknadu iz

osiguranja, ili učini nešto drugo, a povlači i

određene obaveze osiguranika.

109

Osigurani slučaj

Osigurani slučaj mora da se desi u

određenom vremenu,

na određenom mestu i

sa određenim posledicama,

što mora biti navedeno u ugovoru osiguranja.

110

Naknada iz osiguranja

Naknada iz osiguranja predstavla osnovnu

obavezu osiguravajućeg društva prema

ugovaraču osiguranja, odnosno osiguraniku,

koja se bazira na i proizilazi iz zaključenog


111


Naknada iz osiguranja je osnovno pravo

osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja i

ujedno i osnovni motiv zaključivanja


112


Suma osiguranja

Osigurana suma

113


Suma osiguranja podrazumeva najveći mogući

iznos naknade kod određenog

imovinskog osiguranja.

Suma osiguranja obično je jednaka vrednosti

osigurane stvari.

Određena je zakonom ili

ugovorom o soguranju.114

Naknada iz osiguranjaIznos sume osiguranja mora biti unet u polisu.

Opšte prihvaćeni stav je da se naknada štete u

imovinskom osiguranju određuje u odnosu na tri

osnovna elementa :

1) Suma osiguranja;

2) Visina pretrpljene štete;

3) Vrednost osigurane stvari.115


Osigurana suma

kod životnih osiguranja je iznos koji

osiguravač isplaćuje osiguraniku

kada nastupi osigurani slučaj.

116


Visina osigurane sume zavisi od :

1) Premije;

2) dužine trajanja osiguranja;

3) pristupne starosti osiguranika;

4) Pola osiguranika.

117

118

Documents

II_osnovni Elementi Osiguranja