III v Ps s Repa Kuk Uljane k RAT

7/28/2019 III v Ps s Repa Kuk Uljane k RAT

http://slidepdf.com/reader/full/iii-v-ps-s-repa-kuk-uljane-k-rat 1/35

ŠTETOČINE KUKURUZA



ŠTETOČINE KUKURUZA

• Najvaţnije štetočine kukuruza su, pored polifagnih,pripadnici redova Coleoptera i Lepidoptera

• Coleoptera

– Curculionidae

– Chrysomelidae

• Lepidoptera

– Pyralidae – Noctuidae



Štetočine kukuruza

• Tanymecus dilaticollis – siva

kukuruzna pipa (Coleoptera,

Curculionidae)

Imago je pepeljasto siv, boje suve zemlje

Moţe da leti, oba para krila razvijena

Larva je apodna, bela sa smeĎom glavom

Lutka je slobodna, pupa libera Ima 1 generaciju godišnje, prezimljava

imago u zemljištu



Tanymecus dilaticollis – siva kukuruzna pipa

Štete pravi imago, izgrizanjem listova

mladih biljaka prilikom nicanja do

obrazovanja 3-5 listova

Najštetnija je za kukuruz u monokulturi

Larve ţive u zemljištu, hrane sekorenčićima raznih biljaka, ne nanosećiznačajne štete




• Tanymecus palliatus – siva repina

pipa (Coleoptera, Curculionidae)

Vrsta koja je vaţnija štetočina šećerne

repe, ali se kao polifag sreće i na kukuruzu,suncokretu i drugim kulturama

Javlja se kad i kukuruzna pipa, pravi štetena isti način

Ima 2-godišnje razviće, prezimljavaju najprelarve, a zatim imaga

Ne leti!




• Diabrotica virgifera virgifera – kukuruzna

zlatica (Coleoptera, Chrysomelidae)

Imago je bledo ţute boje, ţenka ima 3 uzduţnetamnosmeĎe pruge; kod muţjaka su pokrioca često

tamnosmeĎa, bez pruga Larva oligopodna, uskog dugačkog tela

♀

♂



Diabrotica virgifera virgifera – kukuruzna

zlatica

Ima 1 generaciju godišnje, prezimljavaju jaja u zemljištu

Glavne štete pričinjavaju larve izgrizajući koren kukuruzačime usporavaju rast i razvoj biljaka u polju

Odrasli su dobro pokretni, hrane se najpre lišćem, a potom

u većoj meri oštećuju generativne organe, polen i svilu



Ostrinia nubilalis – kukuruzni plamenac

Ima 2 generacije godišnje, prezimljava odraslagusenica u stabljikama biljaka koje napada

Leptiri prve generacije sreću se u junu

Maksimum leta druge generacije je u toku avgusta;

druga generacija je brojnija (i značajnija) i hrani sepreteţno na kasnostasnim hibridima kukuruza

Gusenice druge generacije u pojedinim godinama

nanose značajne štete plodovima paprike



Ostrinia nubilalis – kukuruzni plamenac

(Lepidoptera, Pyralidae)

Starije gusenice (III) ubušuju se kroz lisni nerv ilirukavac u stabljiku u kojoj se hrane praveći dugehodnike i presecajući sprovodne snopiće. Na taj

način dospevaju do metlice i klipa gde pravenajznačajnije štete.




• Chloridea obsoleta/ Helicoverpa armigera –

pamukova sovica (Lepidoptera, Noctuidae)

Prednja krila su sivkasto zelena ili crvenkasto

smeĎa, zadnja imaju široku tamnu prugu pri kraju

Gusenica je u osnovi sivozelena do crvenkasto

mrka, lutka je crvenkasto smeĎa

Vrsta ima 2-3 generacije godišnje, prezimljava

larva ili lutka u zemljištu Migratorna vrsta



Chloridea obsoleta/ Helicoverpa armigera –

pamukova sovica (Lepidoptera, Noctuidae)

Leptiri se sreću od maja do septembra

Ţenke polaţu oko 500 jaja uglavnom nagenerativne organe kukuruza, pamuka, duvana i

drugih kultura

Gusenice na kukuruzu oštećuju list, metlicu, svilu,vrh klipa i zrno: izgrizaju čitave redove zrna, buše

hodnike u kočanki, stvaraju uslove za razvojFusariuma



ŠTETOČINE STRNIH ŢITA

Heterometabola• Heteroptera

– Pentatomidae

– Scutelleridae• Homoptera

• Thysanoptera

Holometabola

• Coleoptera

– Carabidae

– Chrysomelidae

– Scarabaeidae• Diptera

– Chlopropidae

– Cecidomyidae

– Anthomyidae

– Opomyzidae

• Hymenoptera

– Cephidae



Štetočine strnih ţita

• Heteroptera: Scutelleridae i Pentatomidae

– Scutelleridae: Eurygaster austriaca, E. maura,

E. integriceps

– Pentatomidae: Aelia rostrata, A. acuminata

Dolycoris baccarum, Carpocorisspp.



Štetočine strnih ţita, ţitne stenice

Imaju 1 generaciju godišnje, prezimljavaju odrasli

insekti u šumskoj stelji, ispod opalog lišća, najčešćena ivičnim delovima šuma

U proleće počinje masovno preletanje odraslih na

ţitna polja; nakon kopulacije ţenke polaţu jaja nabiljke ţita, obično u dva pravilna reda po 7 jaja

Iz jaja se pile larve koje se presvlače pet puta iintenzivno hrane na biljki hraniteljki

Štete koje nastaju od ţitnih stenica ogledaju se uoštećivanju biljke direktno, sniţavanju prinosa, ali ismanjenju kvaliteta zrna koje gubi na klijavosti i

hlebnopekarskim svojstvima




• Coleoptera, Carabidae – Zabrus tenebrioides – ţitni bauljar

• Imago je crne boje, telo mu je sa leĎne stranezasvoĎeno; noge su dobro razvijene, brzo sekreće po zemlji i biljkama

• Larva je karabiformna, izduţeno-valjkasta

• Lutka je slobodna, bela• Razvoj traje 1-2 godine, prezimljava larva,

odnosno imago kod 2-godišnjeg razvoja




• Zabrus tenebrioides – ţitni bauljar

• Imago se u proleće dopunski hrani na zrnimapšenice, ječma, raţi i drugih vrsta; nakon ishraneukopava se u zemlju gde provodi letnju dijapauzu

do kraja septembra, dok polno ne sazri

• Ţenke polaţu jaja u zemljište, gde se pile larve,

pronalaze biljku hraniteljku i pored nje iskopajuvertikalni hodnik u kome ostaju dok ne unište biljku

• Larve su znatno štetnije; osnovna mera borbe jeplodored




• Coleoptera, Chrysomelidae

– Lema melanopus – ţitna pijavica

• Imago je dug oko 5 mm, glava je zagasito plava sametalnim sjajem, pronotum je narandţastoţut, a pokriocazelenkasto plava sa metalnim odsjajem izbrazdana

tačkastim linijama • 1-godišnje razviće, prezimljava imago pod suvim lišćem,

travom, u šupljini slame

• Dopunski se hrani praveći linearne performacije na listuširine 1mm

• Ţenke polaţu jaja na lice lista u pravilnim nizovima

• Larve prave štete izgrizajući gornje delove lista doepidermisa sa suprotne strane praveći pravilne linije

• Po završenom razviću spušta se u zemlju, imago izlazi

početkom leta




• Coleoptera, Scarabaeidae

– Anisoplia austriaca – ţitni pivac

• Glava i grudi imaga crne boje, pokrioca su

kestenjasta sa tamnijom pegom pri osnovi• Larve su tipične grčice

• Razviće je 2-godišnje, prezimljava larva u zemljištu

• Štete nanosi imago dopunski se hraneći na zrnimapšenice, raţi, ječma i trava

• Jaja polaţe u zemljište, larve su polifagne i hranese podzemnim organima okopavina




• Coleoptera, Scarabaeidae

– Anisoplia agricola – pivac krstaš

• Glava i grudi imaga su crni sa zelenkastim

odsjajem, na svetlosmeĎim pokriocima imaju

tamniju pegu u vidu stilizovanog krsta• Štete pravi imago, a ponekad i larva




• Hymenoptera

– Cephidae, Cephus pygmaeus –

ţuta stablova osa

• Imago je tankog izduţenog tela sjajno crne boje sa ţutim

poprečnim prstenovima na abdomenu, i ţutim usnimaparatom

• Larva je apodna sa okruglastom bledoţutom glavomsavijena u vidu latiničnog slova S

• Ima 1 generaciju godišnje, prezimljava odrasla larva u

kokonu u biljnim ostacima• Ţenka polaţe jaja u stablo ispod klasa; larve se hraneunutrašnjim sadrţajem vlati i buše je spuštajući se naniţe. Uosnovi stablo prstenasto izgrizu i izgraĎuju komoricu (kokon)u kojoj ostaju u dijapauzi do proleća

• Oligofagna vrsta



Štetočine šećerne repe




• Coleoptera, Curculionidae

– Bothynoderes punctiventris – obična repina pipa

• Imago je zemljasto-sive boje sa kosom tamnom prugom nasvakom pokriocu iza koje leţi po jedna bela pega; 11-17 mm

• Jaje je ovalno, ţućkasto belo; larva je apodna, eucefalna,savijena u luk. Lutka je slobodna

• 1 generacija godišnje, prezimljava imago u zemljištu starihrepišta

• U početku samo hoda, a pri temperaturama višim od 20ºCseli se na nova repišta letenjem




• Kritičan period za repu je od klijanja i nicanja do2-3 para stalnih listova; za jedan dan jedanimago pojede 8-10 biljčica

• Imago moţe potpuno da uništi mlade biljke repei da uzrokuje potrebu za presejavanjem ilidosejavanjem biljaka, a moţe čak i po drugi putda ih uništi

• Ţenke polaţu jaja plitko u zemljište, larve sehrane korenom repe i takoĎe mogu nanetiprilične štete, naročito u uslovima sušnijeg leta





– Psalidium maxillosum – crna repina pipa

• Imago je crno sjajne boje; NE LETI; 7.5-9 mm

• Jaje je bele boje, ovalno; larva apodna

• Razvoj traje 2 godine, prezimljavaju i larve i imaga• Najveće štete nanose pri klijanju i nicanju usevadok su biljke slabe i sa oskudnom lisnom masom;mogu potpuno uništiti usev

• Partenogenetsko razviće; jaja polaţu plitko uzemlju

• Larve se hrane korenom repe, suncokreta ikorovskih biljaka ali su štete koje one prave znatnomanje od šteta koje prave odrasli





– Lixus scabricollis – mali repin surlaš

• Imago je crne boje sa rĎastosmeĎim ljuspicama, 7 mm

• Ima 2 generacije godišnje, prezimljava imago • Štete pravi preteţno na odraslijim biljkama praveći

veliki broj otvora na lišću

• Ţenke polaţu jaja preteţno u lisne drške, a ponekad i

u korenov vrat gde se kasnije razvijaju larve• Gubici od larvi su znatno veći od onih koje pravi

imago; larve se ulutkavaju u lisnim drškama i korenuodakle izleće imago





– Lixus junci – blitvina pipa

• Imago je crne boje, uskog tela• 1 generacija godišnje, prezimljava imago

• Glavne štete nanose larve koje se ubušuju u

lisne peteljke, prelamaju cvetne stabljike i sl.• Preobraţaj se odvija u cvetnim stabljikama ili

korenu




• Coleoptera, Chrysomelidae

– Chaetocnema tibialis – repin buvač

• Imago crne boje sa metalnim plavozelenim sjajem; 1,5-2 mm

• 1 generacija godišnje, prezimljava imago u zakorovljenomzemljištu blizu repišta

• Imaga se javljaju rano u proleće i oštećuju šećernu i stočnurepu, cveklu, korove iz roda Chenopodium

• Oštećuju mlade klice u zemlji, na kotiledonima izgrizajuotvore do donjeg epidermisa veličine 1-2 mm usled kojih

oni mogu da se osuše i propadnu • Larve ţive u zemljištu, hrane se korenom repe, ali te štete

nisu značajne; nisu značajne ni štete od imaga na listovimau VII i VIII




• Lepidoptera, Gelechiidae – Phtorimaea (Scrobipalpa) ocellatella – repin moljac

• Mali leptir, svetlo sive boje sa po dve okrugle mrlje na krilima

• Mlade gusenice su bledoţućkaste; odrasle su sa leĎne

strane ruţičaste a sa trbušne beličaste • Ima 4-5 generacija godišnje, prezimljava lutka ili odrasla

gusenica plitko u zemlji; dolazi do preklapanja generacija

• Ţenke polaţu jaja na vegetativne biljne delove tj. na donjustranu lišća; gusenice I generacije uglavnom miniraju list,

nanoseći manje štete • Gusenice narednih gen. prodiru u veg. pupoljke, lisne drške i

dr. biljne delove koje izgrizaju i prave hodnike duge 2-4 mm



Štetočine suncokreta

• Orthoptera, Gryllidae

– Acheta deserta – stepski popac

• Imago je crne boje; kod nas se javlja u dve forme,

deserta i melas, od kojih druga ne moţe da leti • Naročito je štetan za okopavine, nanoseći štete

izgrizanjem kotiledona i mladih listova, kao i

pregrizanjem biljaka

• 1 gen. godišnje, prezimljava larva u zemljištu

• Odrasli se dopunski hrane a ţenke polaţu jajapojedinačno u vlaţnu i rastresitu zemlju



Štetočine suncokreta

• Heteroptera, Miridae

– Lygus rugulipennis, L. gemelatus, L. pratensis

• Sišu sokove iz svih nadzemnih delovabiljaka a naročito iz generativnih usled čegasu najštetniji za semenske useve

• 2 gen. godišnje, prezimljavaju odrasli



Štetočine soje

• Lepidoptera, Nymphalidae

– Vanessa cardui – stričkov šarenjak

• Boja krila je otvorenoriĎa sa skladno rasporeĎenim

tačkama crne i bele boje

• Jaja su zelena, kruškolika; gusenice po telu imaju dlakekoje se račvaju u vidu bodlji; lutke su srebrnasto bele

• 2-3 gen. godišnje; prezimljavaju leptiri

• Gusenice prave prepoznatljiva oštećenja, mlaĎe se hraneepidermisom lista, starije povezuju 2-3 lista paučinom iizgrizaju meke delove, ostavljajući samo glavne nerve



Štetočine uljane repice

• Coleoptera, Chrisomelidae

– Psylliodes chrysocephala – crvenoglavirepičin buvač

• Imago je zelenkaste do crnoplave boje, sa glavomcrvenom na prednjem delu

• 1-2 gen. godišnje, prezimljava imago u zemlji ililarve u biljkama

• Imago pravi otvore na lišću uljane repice; štete odlarvi su značajnije: miniraju lišće, buše peteljke istabljike



Štetočine uljane repice

• Coleoptera, Nitidulidae – Meligethes aeneus – repičin sjajnik

• Imago je crne boje sa metalnozelenim sjajem, ima

glavičaste pipke; larva je karabiformna • 1 gen. godišnje, prezimljava imago na skrovitim

mestima

• U potrazi za polenom buše i izgrizaju pupoljke kojise suše i otpadaju, prinos semena moţe bitismanjen i do 80%

• Ţenke polaţu jaja u pupoljke

• Preobraţaj u lutku i imaga vrši se u zemljištu



Štetočine maka


– Ceuthorrhynchus macula-alba – siva makovapipa/pipa makove čaure

• Imago je ovalnog oblika, sa ljuspicama pepeljasto sive boje,

a u osnovi pokrioca nalazi se jasno vidljiva bela pega• 1 gen. godišnje, prezimljava imago u zemljištu

• Imago se dopunski hrani u vreme cvetanja i formiranjačaura, izgrizanjem lišća i cvetne drške ne praveći značajneštete

• Posle parenja ţenke surlicom buše mlade čaure i polaţu po1 jaje u svaki otvor; mesta uboda potamne i jasno suvidljiva; larve se hrane nedozrelim semenkama u čaurama



Štetočine duvana

• Thysanoptera, Thripidae

– Trips tabaci – trips duvana

• Ima 5-8 gen. godišnje, prezimljava uglavnomimago u zemlji na biljnim ostacima

• Muţjaci su retki pa je razmnoţavanjepartenogenetsko

• Štete prave i larve i odrasli sišući sokove duţnerava što dovodi do pojave bledo ţućkastihpega; spajanjem pega list postaje pepeljast

Prenose ir se

Documents

III v Ps s Repa Kuk Uljane k RAT