Click here to load reader

II. NASILJE U PORODICI - · PDF filedokumenata u zaštiti pojedinca, žena, dece, porodice. Srbija kao pot-pisnica, preuzela je obavezu usklađivanja propisa, te su usvojeni novi

  • View
    217

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of II. NASILJE U PORODICI - · PDF filedokumenata u zaštiti pojedinca, žena, dece,...

  • II. NASILJE U PORODICI Nasilje u porodici staro je koliko i oveanstvo, njegov legitimitet se te-melji u kulturi, rodnoj hijerarhiji. Dugo se smatralo da je nasilje prema lanovima porodice porodina, privatna stvar, time su njegove razmere bile nevidljive. Tolerisanje nasilja u porodici ima duboke korene u kultur-nim i patrijarhalnim obrascima ponaanja, rodno drutvenim odnosima, koji podrazumevaju rodno zasnovane strukture moi, podreenu poziciju ene, upotrebu fizike snage kao legitimnog sredstva kontrole i moi prema eni i slabijim lanovima porodice. Pod uticajem religije i kultur-nih obrazaca ponaanja drutvene uloge ene i mukaraca tretirane su kao prirodne, biloloki uslovljene, da bi se tek kroz feministike prizme razotkrile ove predrasude. Nasilje u porodici predstavlja zloupotrebu moi, upotrebu fizike sile ili pretnju da e se upotrebiti radi postizanja odreenog cilja prema partne-ru ili lanovima porodice. Ono je model ponaanja, u kome uglavnom mukarac, ostvaruje nadmo i kontrolu nad drugima, korienjem fizike ili psihike prisile. Nasilju u porodici mogu biti izloeni svi lanovi poro-dice, ali su najee rtve ovog nasilja ene i deca od strane supruga, biveg supruga, oca, brata, sina. Porodino nasilje izraava odnos prema enama kako na linom tako i na drutvenom planu. Posledice porodinog nasilja nad enama mogu biti: trajni invaliditet, drutvena izolacija, psiholoki stresovi koji se ma-nifestuju psihofizikim bolestima, depresijom, suicidom Veina napada na ene je nasilje koje se deava svakodnevno u porodi-ci, na svim mestima u svetu. Za porodicu se govori da je utoite od su-rovog spoljneg sveta, a to je mesto gde se nasilje najvie dogaa, sop-stveni dom je za enu najopasnije mesto. Do tog zakljuka dole su ak-tivistkinje na osnovu poslednjih 30 godina rada sa enama, koje su pre-ivele muko nasilje. Do tada se verovalo da je nasilje u porodici retko. Na meunarodnom planu se poelo razmatrati kao krenje ljudskih pra-va ena. Doneto je niz konvencija i preporuka dravama da kriminalizuju porodino nasilje, preduzmu preventivne i zatitne mere radi spreava-nja nasilja. I kod nas nasilje u porodici je potiskivano, uz odgovor to se nama ne deava. Zloin izvren u krugu porodice jo uvek je stvar privatnih od-nosa. Institucije i dalje nedovoljno identifikuju nasilje nad enama. Ne-primenjivanjem zakona tretiraju ga kao privatni problem, a ne krivini delikt. tite se mukarci, postojee drutveno stanje, u kome mukarci kanjavaju ene da bi potvrdili muki autoritet. Odnos institucija i dru-tva prema nasilju nad enama je prepun predrasuda, koje je feministi-ka teorija zasnovana na praksi demantovala. Nasilje u porodici je kao i

  • svako drugo nasilje teak i drutveno opasan delikt, koji se ne moe drutveno tolerisati. lanice SOS telefona su jo devedesetih insistirale da se nasilje nad enama inkriminie kao krivino delo i predlagale mere zatite od nasilja, ali je trebalo proi vie od deset godina da bi se unele posredovanjem VDS u odredbe, i to uopteno, kao nasilje u porodici. Naim zakonodavstvom nasilje u porodici je sada regulisano kao pose-ban obllik inkriminisanog ponaanja. Dopunama Krivinog zakonika RS, marta 2002. godine nasilje u porodici prvi put je inkriminisano kao kri-vino delo. Do tada u zatiti od nasilja u porodici, primenjivana su krivi-na dela protiv ivota i tela kroz odredbe o lakim i tekim telesnim pov-redama, najee kroz prekrajni postupak, novane kazne. Zatita je bila regulisana i kroz Ustav, meutim ene su bile bez prave potpune i adekvatne zatite, i sama data zakonska reenja u praksi nisu realizova-na, ostajala su na marginama formalne drutvene reakcije, zbog diskri-minacije prema polu. Organi Ujedinjenih nacija i Savet Evrope usvojio je niz meunarodnih dokumenata u zatiti pojedinca, ena, dece, porodice. Srbija kao pot-pisnica, preuzela je obavezu usklaivanja propisa, te su usvojeni novi standardi i u Porodinom zakonu, koji je donet 24. februara 2005. godi-ne. U posebnom delu donete su odredbe o zatiti od nasilja u porodici. A u Krivinom zakoniku, koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine u glavi Krivina dela protiv braka i porodice inkriminisano je kao poseban lan, lan 194. Nasilje u porodici. Smatramo neophodnim kada doe do ubistva da treba primenjivati l. 114. st. 7. i 8. i uneti ga u odredbe samog lana o nasilju u porodici. Meutim, mi imamo norme na papiru, jer se jo uvek retko sprovode. Organi krivinog gonjenja i dalje ignoriu krivina dela izvrena u poro-dici, tretiraju ga kao laki oblik nedozvoljenog ili nedovoljno opasnog protivpravnog ponaanja, ne pokretajui krivini postupak, a ako do kri-vinog procesa - suenja i doe izriu se minimalne sankcije, najee oslobaajue presude. Policija je u svim sluajevima prijave nasilja oba-vezna intervenisati, a ne da se opravdava obavezom potovanja prava na privatnost pojedinca. Neprikosnovenost privatnosti zakonski garanto-vano ne znai i njenu nepovredivost kada su ugroena prava i slobode drugih lica. Policija, kada se nasilje dogodi, te se pozove od strane rtve ili nekog drugog lica, ima pravo ui u stan, izvriti pretres lica i stvari, oduzeti opasne stvari, odvesti nasilnika, pritvoriti u skladu sa zakonom i podneti krivinu prijavu. Da bi se zakoni potovali neophodno je podsti-cati promene u radu institucija radi njihovog senzibilisanja u zatiti ena rtava nasilja u porodici.

    30

  • ZZZAAATTTIIITTTAAA OOODDD NNNAAASSSIIILLLJJJAAA UUU PPPOOORRROOODDDIIICCCIII 111... ZZZAAATTTIIITTTAAA NNNAAA OOOSSSNNNOOOVVVUUU PPPOOORRROOODDDIII ZNNNOOOGGG ZZAAAKKKOOONNNAAA Porodinim zakonom koji je donet 24. februara 2005. godine prvi put je u oblasti porodino-pravne zatite regulisano nasilje u porodici (l. 197. 200). Ovde se radi o graansko-pravnoj zatiti za razliku od krivino-pravne zatite date odredbama Krivinog zakonika, pod istim imenom nasilje u porodici. Za ovaj novi institut predvien je poseban parnini postupak za zatitu od nasilja u porodici, kako bi se ista efektnije realizovala. Nasilje u porodici - lan 197. 1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponaanje ko-jim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. 2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se naroito: 1. nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede; 2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoenja telesne povrede lanu porodice ili njemu bliskom licu; 3. prisiljavanje na seksualni odnos; 4. navoenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinu ivota ili nemonim licem; 5. ograniavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa treim licima; 6. vreanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaa-nje. 3) lanovima porodice u smislu st. 1. ovog lana smatraju se: 1. suprunici ili bivi suprunici; 2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptiv-nom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. lica koja ive ili su ivela u istom porodinom domainstvu; 4. vanbrani partneri ili bivi vanbrani partneri; 5. lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude ro-eno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu. Jako je vano to su u porodinom zakonu date mere koje imaju za cilj spreiti nasilnika da ponovi krivino delo tj. nasilniko ponaanje, radi zatite telesnog integriteta, duevnog zdravlja i spokojstva lanova porodice, pre svega ena i dece.

    31

  • Mere zatite - lan 198. 1) Protiv lana porodice koji vri nasilje sud moe odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice. 2) Mere zatite od nasilja u porodici jesu: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdavanje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice; 5. zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice. 3) Mera zatite od nasilja u porodici moe trajati najvie godinu dana. 4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lienje slobode u vezi s kri-vinim delom odnosno prekrajem uraunava se u vreme trajanja mere zatite od nasilja u porodici. Prema l. 199. mere zatite od nasilja mogu se produiti sve dok ne pre-stanu razlozi zbog kojih su odreene. Prema l. 200. mogu prestati pre isteka roka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih su donete. Na osnovu l. 283. u sporu zatite od nasilje nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju ima prebivalite odnos-no boravite lan porodice prema kojem je nasilje izvreno. Postupak u sporu zatite od nasilja u porodici pokree se tubom. Pravo na tubu za odreivanje mere zatite od nasilja pored lana porodice prema kojem je nasilje izvreno ima i njegov zakonski zastupnik, javni tuilac i organ starateljstva (obavezan ako je povreeno neko deije pravo). A tubu za prestanak mere zatite od nasilja podnosi lice (nasil-nik) protiv koga je izreena. U tubi potrebno je predloiti dokaze, zato se prilae lekarsko uverenja o povredi, imena svedoka, datume intervencije policije, podatke o ranijoj osuivanosti nasilnika. Postupak u sporu zatite od nasilja je hitan, u roku od 8 dana od pod-noenja tube mora se zakazati prvo roite. A drugostepeni sud mora doneti odluku u roku od 15 dana od dostavljanja albe. alba ne zadra-va izvrenje presude o odreivanju ili produavanju mere zatite od na-silja u porodici.

    32

  • Prema l. 286. sud moe od organa starateljstva (centra za socijalni rad) traiti pomo u prikupljanju dokaza i miljenje o svrsishodnosti pre-dloene mere. Tada centar poziva obe strane, obavlja razgovor i pre-duzima druge radnje. Sud nije vezan za tubeni zahtev, moe sam odre-diti i m