II. NASILJE U PORODICI Nasilje u porodici staro je koliko i čovečanstvo, njegov legitimitet se te-melji u kulturi, rodnoj hijerarhiji. Dugo se smatralo da je nasilje prema članovima porodice porodična, privatna stvar, time su njegove razmere bile nevidljive. Tolerisanje nasilja u porodici ima duboke korene u kultur-nim i patrijarhalnim obrascima ponašanja, rodno društvenim odnosima, koji podrazumevaju rodno zasnovane strukture moći, podređenu poziciju žene, upotrebu fizičke snage kao legitimnog sredstva kontrole i moći prema ženi i slabijim članovima porodice. Pod uticajem religije i kultur-nih obrazaca ponašanja društvene uloge žene i muškaraca tretirane su kao prirodne, bilološki uslovljene, da bi se tek kroz feminističke prizme razotkrile ove predrasude. Nasilje u porodici predstavlja zloupotrebu moći, upotrebu fizičke sile ili pretnju da će se upotrebiti radi postizanja određenog cilja prema partne-ru ili članovima porodice. Ono je model ponašanja, u kome uglavnom muškarac, ostvaruje nadmoć i kontrolu nad drugima, korišćenjem fizičke ili psihičke prisile. Nasilju u porodici mogu biti izloženi svi članovi poro-dice, ali su najčešće žrtve ovog nasilja žene i deca od strane supruga, bivšeg supruga, oca, brata, sina. Porodično nasilje izražava odnos prema ženama kako na ličnom tako i na društvenom planu. Posledice porodičnog nasilja nad ženama mogu biti: trajni invaliditet, društvena izolacija, psihološki stresovi koji se ma-nifestuju psihofizičkim bolestima, depresijom, suicidom… Većina napada na žene je nasilje koje se dešava svakodnevno u porodi-ci, na svim mestima u svetu. Za porodicu se govori da je utočište od su-rovog spoljneg sveta, a to je mesto gde se nasilje najviše događa, sop-stveni dom je za ženu najopasnije mesto. Do tog zaključka došle su ak-tivistkinje na osnovu poslednjih 30 godina rada sa ženama, koje su pre-živele muško nasilje. Do tada se verovalo da je nasilje u porodici retko. Na međunarodnom planu se počelo razmatrati kao kršenje ljudskih pra-va žena. Doneto je niz konvencija i preporuka državama da kriminalizuju porodično nasilje, preduzmu preventivne i zaštitne mere radi sprečava-nja nasilja. I kod nas nasilje u porodici je potiskivano, uz odgovor to se nama ne dešava. Zločin izvršen u krugu porodice još uvek je stvar privatnih od-nosa. Institucije i dalje nedovoljno identifikuju nasilje nad ženama. Ne-primenjivanjem zakona tretiraju ga kao privatni problem, a ne krivični delikt. Štite se muškarci, postojeće društveno stanje, u kome muškarci kažnjavaju žene da bi potvrdili muški autoritet. Odnos institucija i dru-štva prema nasilju nad ženama je prepun predrasuda, koje je feministi-čka teorija zasnovana na praksi demantovala. Nasilje u porodici je kao i

svako drugo nasilje težak i društveno opasan delikt, koji se ne može društveno tolerisati. Članice SOS telefona su još devedesetih insistirale da se nasilje nad ženama inkriminiše kao krivično delo i predlagale mere zaštite od nasilja, ali je trebalo proći više od deset godina da bi se unele posredovanjem VDS u odredbe, i to uopšteno, kao nasilje u porodici. Našim zakonodavstvom nasilje u porodici je sada regulisano kao pose-ban obllik inkriminisanog ponašanja. Dopunama Krivičnog zakonika RS, marta 2002. godine nasilje u porodici prvi put je inkriminisano kao kri-vično delo. Do tada u zaštiti od nasilja u porodici, primenjivana su krivič-na dela protiv života i tela kroz odredbe o lakim i teškim telesnim pov-redama, najčešće kroz prekršajni postupak, novčane kazne. Zaštita je bila regulisana i kroz Ustav, međutim žene su bile bez prave potpune i adekvatne zaštite, i sama data zakonska rešenja u praksi nisu realizova-na, ostajala su na marginama formalne društvene reakcije, zbog diskri-minacije prema polu. Organi Ujedinjenih nacija i Savet Evrope usvojio je niz međunarodnih dokumenata u zaštiti pojedinca, žena, dece, porodice. Srbija kao pot-pisnica, preuzela je obavezu usklađivanja propisa, te su usvojeni novi standardi i u Porodičnom zakonu, koji je donet 24. februara 2005. godi-ne. U posebnom delu donete su odredbe o zaštiti od nasilja u porodici. A u Krivičnom zakoniku, koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine u glavi Krivična dela protiv braka i porodice inkriminisano je kao poseban član, član 194. Nasilje u porodici. Smatramo neophodnim kada dođe do ubistva da treba primenjivati čl. 114. st. 7. i 8. i uneti ga u odredbe samog člana o nasilju u porodici. Međutim, mi imamo norme na papiru, jer se još uvek retko sprovode. Organi krivičnog gonjenja i dalje ignorišu krivična dela izvršena u poro-dici, tretiraju ga kao lakši oblik nedozvoljenog ili nedovoljno opasnog protivpravnog ponašanja, ne pokretajući krivični postupak, a ako do kri-vičnog procesa - suđenja i dođe izriču se minimalne sankcije, najčešće oslobađajuće presude. Policija je u svim slučajevima prijave nasilja oba-vezna intervenisati, a ne da se opravdava obavezom poštovanja prava na privatnost pojedinca. Neprikosnovenost privatnosti zakonski garanto-vano ne znači i njenu nepovredivost kada su ugrožena prava i slobode drugih lica. Policija, kada se nasilje dogodi, te se pozove od strane žrtve ili nekog drugog lica, ima pravo ući u stan, izvršiti pretres lica i stvari, oduzeti opasne stvari, odvesti nasilnika, pritvoriti u skladu sa zakonom i podneti krivičnu prijavu. Da bi se zakoni poštovali neophodno je podsti-cati promene u radu institucija radi njihovog senzibilisanja u zaštiti žena žrtava nasilja u porodici.

30

ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTAAA OOODDD NNNAAASSSIIILLLJJJAAA UUU PPPOOORRROOODDDIIICCCIII 111... ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTAAA NNNAAA OOOSSSNNNOOOVVVUUU PPPOOORRROOODDDIIIČČČ ZNNNOOOGGG ZZAAAKKKOOONNNAAA Porodičnim zakonom koji je donet 24. februara 2005. godine prvi put je u oblasti porodično-pravne zaštite regulisano nasilje u porodici (čl. 197. – 200). Ovde se radi o građansko-pravnoj zaštiti za razliku od krivično-pravne zaštite date odredbama Krivičnog zakonika, pod istim imenom nasilje u porodici. Za ovaj novi institut predviđen je poseban parnični postupak za zaštitu od nasilja u porodici, kako bi se ista efektnije realizovala. Nasilje u porodici - član 197. 1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje ko-jim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. 2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se naročito: 1. nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; 2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; 3. prisiljavanje na seksualni odnos; 4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem; 5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; 6. vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaša-nje. 3) Članovima porodice u smislu st. 1. ovog člana smatraju se: 1. supružnici ili bivši supružnici; 2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptiv-nom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu; 4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri; 5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude ro-đeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. Jako je važno što su u porodičnom zakonu date mere koje imaju za cilj sprečiti nasilnika da ponovi krivično delo tj. nasilničko ponašanje, radi zaštite telesnog integriteta, duševnog zdravlja i spokojstva članova porodice, pre svega žena i dece.

31

Mere zaštite - član 198. 1) Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. 2) Mere zaštite od nasilja u porodici jesu: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; 5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. 3) Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana. 4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s kri-vičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici. Prema čl. 199. mere zaštite od nasilja mogu se produžiti sve dok ne pre-stanu razlozi zbog kojih su određene. Prema čl. 200. mogu prestati pre isteka roka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih su donete. Na osnovu čl. 283. u sporu zaštite od nasilje nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području ima prebivalište odnos-no boravište član porodice prema kojem je nasilje izvršeno. Postupak u sporu zaštite od nasilja u porodici pokreće se tužbom. Pravo na tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja pored člana porodice prema kojem je nasilje izvršeno ima i njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva (obavezan ako je povređeno neko dečije pravo). A tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja podnosi lice (nasil-nik) protiv koga je izrečena. U tužbi potrebno je predložiti dokaze, zato se prilaže lekarsko uverenja o povredi, imena svedoka, datume intervencije policije, podatke o ranijoj osuđivanosti nasilnika. Postupak u sporu zaštite od nasilja je hitan, u roku od 8 dana od pod-nošenja tužbe mora se zakazati prvo ročište. A drugostepeni sud mora doneti odluku u roku od 15 dana od dostavljanja žalbe. Žalba ne zadrža-va izvršenje presude o određivanju ili produžavanju mere zaštite od na-silja u porodici.

32

Prema čl. 286. sud može od organa starateljstva (centra za socijalni rad) tražiti pomoć u prikupljanju dokaza i mišljenje o svrsishodnosti pre-dložene mere. Tada centar poziva obe strane, obavlja razgovor i pre-duzima druge radnje. Sud nije vezan za tužbeni zahtev, može sam odre-diti i meru koja nije tražena (ili više mera) ako proceni da će imati naj-bolji efekat u zaštiti od nasilja. Nakon sprovedenog postupka sud donosi presudu, na koju se kao i u drugim postupcima može uložiti žalba, a nasilnik može podneti odgovor na žalbu. Nakon prijema presude oštećena strana može predložiti izvrš-nom sudu njeno izvršenje. Ukoliko nasilnik prekrši izrečene mere podnosi se krivična prijava opštin-skom javnom tužilaštvu, i tada nasilnik može biti kažnjen novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Evidenciju i dokumentaciju o nasilju u porodici vodi organ stara-teljstva, i to o licima nad kojim je nasilje izvršeno i o licima protiv kojih je izrečena mera zaštite od nasilje u porodici. U skladu sa čl. 289. st. 3. ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike doneo je Pravilnik o na-vedenoj evidenciji. Shodno napred iznetom, sud je dužan odmah dosta-viti organu starateljstva presudu u sporu zaštite od nasilja u porodici na čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno i u odnosu na lice protiv koga je mera zaštite izrečena.

33

222... ZZZAAAŠŠŠTTTIIITTTAAA NNNAAA OOOSSSNNNOOOVVUUU KKKRRRIIVVVIIIČV I ČČNNNOOOGGG ZZZAAAKKKOOONNNIIIKKKAAA Član 194. kojim se inkriminira nasilje u porodici, manje više predstavlja farsu u zaštiti žena od nasilja u porodici. Iako ni ovde nema odrednice pola, znamo da su žene izloženije nasilju u porodici. Zakonodavac kao da je prepisivao delove nekih zakona bez usklađivanja sa ostalim nor-mama. Iz analize krivičnih dela protiv života i tela očigledna je dezo-rijentacija ili želja da se žene ne zaštite dovoljno. Nasilje u porodici - član 194. 1. Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili du-ševno stanje člana svoje porodice,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

2. Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opa-sno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.

3. Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna pov-reda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom li-cu,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

4. Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog člana nastupila smrt čla-na porodice,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

5. Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Boldovan je st. 4. smatrajući da ako dođe do smrti treba primeniti čl. 114. st. 2. 7. i 8. iz krivičnih dela protiv života i tela, teško ubistvo:

Teško ubistvo - član 114.

Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniće se:

1. ko drugog liši života na svirep ili podmukao način;

2. ko drugog liši života pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju;

3. ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još nekog lica;

4. ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili raz-bojničke krađe;

34

5. ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja dru-gog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda;

6. ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju službene dužnosti;

7. ko liši života dete ili bremenitu ženu;

8. ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao;

9. ko sa umišljajem liši života više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti. Ukoliko usled nasilja dođe do gubitka života ispunjeni su uslovi isto ok-valifikovati kao teško ubistvo. Ovo bi moglo delovati preventivno da do teškog nasilja, gubitka života, ne dođe. Iz prakse je poznato da nasilnici govore ženama odrobijaću te par godina, a kada bi imali u vidu da je ka-zna i do 30 godina to bi preventivno delovalo. Uzimajući u obzir elemen-te koji su nasiljem doveli do smrti ne vidimo razloga zašto zakonodavac i u čl. 194. st. 4. nije predvideo sankciju kao za teško ubistvo, a ne samo od tri do dvanaest godina. Ili je imao u vidu da su uglavnom u pitanju žrtve žene, čiji je život time obezvredio. One umiru od silnih batina, mu-čene, zlostavljane više puta, kada usled straha doživljavaju i teško psi-hičko nasilje, i narušenog zdravlja od posledica fizičke torture umiru, a oni da se izvuku sa minimalnom kaznom. Odredbe daleko od preven-tivno adekvatne zaštite od nasilja žena u porodici. I u odnosu na čl. 194. st. 4. zaprećena je veća kazna i kada je u pitanju obično ubistvo u članu 113. Zakonodavac je verovatno računao na muški pol, čijim je životima time dao veću vrednost. Kada u parlamentu bude odlučivala predviđena kvota od 30% žena možemo očekivati pravičnije odredbe u zaštiti žena. Ubistvo - član 113.

Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.

Za porodičnu delinkvenciju koja obuhvata kriminalna ponašanja među članovima u porodici vezane su i druge odredbe pored krivičnih dela pro-tiv braka i porodice, iz kojih smo prikazali samo član 194. Nasilje u porodici (ostala dela ovde u glavi IV.). Na nivou postojeće pravne zaštite postoje i druga krivična dela, čije je osnovno obeležje da se vrše uz primenu nasilja ili pretnju nasiljem, a mogu se počiniti prema članovima porodice. Data su i u odredbama koje regulišu krivična dela protiv života i tela, krivična dela protiv polne slobode (ovde u glavi III - Seksualno nasilje), krivična dela protiv časti i ugleda i druga, na koja se može pozvati žena ako doživi nasilje u porodici.

Ovde prikazaćemo i druge članove, koji se mogu odnositi i na žene, prvo

35

IZ DRUGIH KRIVIČNIH DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA Ubistvo na mah - član 115.

Ko drugog liši života na mah doveden bez svoje krivice u jaku radraže-nost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. Ovaj član smo navele zato što i žene ponekad izvrše ovo krivično delo, braneći se od supruga ili nekog drugog člana porodice od nasilja. To su žene koje su trpele nasilje godinama i u jednom momentu izazvane mo-gu doći u afektivno stanje i ubiti nasilnika. Da bi delo bilo kvalifikovano kao ubistvo na mah potrebno je da ispunja-va određena zakonska obeležja. Mora biti izvršeno u jakoj razdraženosti, koju je ubijeni izazvao svojim ponašanjem, nasiljem ili teškim vređa-njem, a ne neko drugo lice i bez proteka vremena. Znači ne može se tretirati ako je izvršeno kasnije, isprovocirano ranijim događajem. Niti ako je izvršeno u prekoračenju granica nužne odbrane. Slično Nehatno lišenje života - član 118.

Ko drugog liši života iz nehata, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ubitstvo deteta Ubistvo deteta pri porođaju - član 116.

Majka koja liši života svoje dete za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja, dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Postojanje psihičkog poremećaja izazvano porođajem utvrđuje se vešta-čenjem i nije vremenski ograničeno. Neka neurotična stanja, konfuzije, očajanje kod osoba koje rode vanbračnu decu ili su u sukobu sa supru-gom ili u strahu od budućnosti, tj. nesređeni odnosi u životu učiniteljke ne smatraju se zakonskim obeležjem za ubistvo deteta po ovom članu, već se tretiraju kao obično ubistvo. Ako majka u toku poremećaja pod-strekne drugo lice da ubije dete ona će odgovarati kao podstrekač, bez obzira što će počinitelj ubistva odgovarati za obično ubistvo. Nedozvoljen prekid trudnoće - član 120.

1. Ko protivno propisima o vršenju prekida trudnoće bremenitoj ženi sa njenim pristankom izvrši pobačaj, započne da vrši pobačaj ili joj pomog-ne da izvrši pobačaj,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

2. Ko se bavi vršenjem dela iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

36

3. Ko bremenitoj ženi bez njenog pristanka, a ako je mlađa od šesnaest godina bez njenog pristanka i bez pisane saglasnosti njenog roditelja, usvojioca ili staraoca, izvrši ili započne da vrši pobačaj,

kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

4. Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog člana nastupila smrt, teško na-rušavanje zdravlja ili druga teška telesna povreda žene nad kojom je vr-šen prekid trudnoće,

učinilac će se kazniti za delo iz st. 1. i 2. ovog člana zatvorom od jedne do sedam godina, a za delo iz stava 3. ovog člana zatvorom od dve do dvanaest godina. Sledeće krivično delo čl. 117. je vezano za eutanziju. Lišenje života iz samilosti - član 117.

Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ovde se radi o isključivom zahtevu ubijenog, koji je hteo delo kao svoje, a drugi mu samo pomaže. Prema kodeksu lekarske etike usvojene u Ženevi 1948. nije odobreno lišenje života teškog pacijenta. Slično ovom delu je Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu - član 119.

1. Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju samo-ubistva, pa ovo bude izvršeno ili pokušano,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

2. Ko drugom pomogne u izvršenju samoubistva pod uslovima iz člana 117. ovog zakonika, pa ovo bude izvršeno ili pokušano,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

3. Ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uračunljivosti,

kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

4. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema detetu ili prema ne-uračunljivom licu,

učinilac će se kazniti po članu 114. ovog zakonika.

5. Ko surovo ili nečovečno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog pos-tupanja izvrši ili pokuša samoubistvo koje se može pripisati nehatu uči-nioca,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

37

Ovim članom su inkriminisana samoubistva lica koja su zavisna u odno-su na druge. Tako se po ovom članu na primer za samoubistvo žene mo-že optužiti suprug, ako je ona bila u odnosu zavisnosti prema njemu, na pr. nezaposlena, težeg zdravstvenog stanja, uz decu, s nedovoljno fina-nsijskih sredstava za život, koja su zavisila od supruga. Iz sudske prakse poznati su primeri da su optuženi kažnjeni zbog preva-re u izvršenju seksualnog odnosa, kada je na pr. obećan brak, te nakon seksualnog odnosa žena ostavljena, i zbog sramote izvršila samoubistvo. Sledeća tri člana iz ovog dela čine krivična dela koja su najčešće ve-zana za porodicu i odnose se na brigu o poverenom licu, uskraćivanju brige, čuvanja i izdržavanja.

Izlaganje opasnosti - član 125.

1. Ko drugo lice ostavi bez pomoći u stanju ili prilikama opasnim za život ili zdravlje koje je sam pouzrokovao,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

2. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupilo teško narušenje zdravlja ili druga teška telesna povreda ostavljenog lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

3. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt ostavljenog li-ca,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Ovde je bitno da ostavljeno oštećeno lice nije u mogućnosti da samo sebi pomogne u opasnoj situaciji koju je izazvalo drugo lice. Slično

Napuštanje nemoćnog lica - član 126.

1. Ko nemoćno lice koje mu je povereno ili o kojem je inače dužan da se stara ostavi bez pomoći u stanju ili prilikama opasnim za život ili zdrav-lje,

kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

2. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupilo teško narušenje zdravlja ili druga teška telesna povreda ostavljenog lica,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do pet godina.

3. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt ostavljenog li-ca,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. I Nepružanje pomoći - član 127.

1. Ko ne pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ži-vot iako je to mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

38

2. Ako je usled nepružanja pomoći nastupilo teško narušenje zdravlja ili druga teška telesna povreda lica koje se nalazilo u neposrednoj opas-nosti za život, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

3. Ako je usled nepružanja pomoći nastupila smrt lica koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za život,

učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. IZ KRIVIČNA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA ČOVEKA I GRAĐANINA Protivpravno lišenje slobode - član 132.

1. Ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja,

kazniće se zatvorom do tri godine.

2. Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja,

kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

3. Ako je protivpravno lišenje slobode trajalo duže od trideset dana ili je vršeno na svirep način ili je licu koje je protivpravno lišeno slobode us-led toga teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice,

učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

4. Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana nastupila smrt lica koje je protivpravno lišeno slobode,

učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

5. Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se. Ovo delo je vezano za državno nasilje, protivpravno lišavanje slobode od službenih lica, trgovinu ljudi i pojavljuje se u porodici, kada suprug drži zaključanu ženu u kući, ili i decu, onemogućavajući im kretanje. Isto ta-ko i kao prinuda radi pokušaja zadržavanja maloletnog lica u vanbračnoj vezi. Narušavanje nepovredivosti stana - član 139.

1. Ko neovlašćeno prodre u tuđi stan ili tuđe zatvorene prostore ili se na zahtev ovlašćenog lica iz tog stana ili prostora ne udalji,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

2. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju služ-be,

kazniće se zatvorom do tri godine.

3. Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.

39

Ne smatra se krivičnim delom po osnovu ovog člana ako je u pitanju no-silac stanarskog prava, na pr. suprug. Privatna tužba po ovom osnovu može se podneti ako na pr. suprug ili bivši suprug, odnosno neko drugo lice, nasilno ulazi u stan, gde se žena nalazi, na pr. ode kod roditelja. IZ KRIVIČNIH DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA izdvajamo

Iznošenje ličnih i porodičnih prilika - član 172.

1. Ko iznosi ili pronosi štogod iz ličnog ili porodičnog života nekog lica što može škoditi njegovoj časti ili ugledu,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

2. Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, te-levizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

3. Ako je ono što se iznosi ili pronosi dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog,

učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

4. Za iznošenje ili pronošenje ličnih ili porodičnih prilika koje je učinjeno u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, odbrani nekog prava ili pri zaštiti opravdanih interesa, učinilac se neće kazniti, ako dokaže isti-nitost svog tvrđenja ili ako dokaže da je imao osnovanog razloga da po-veruje u istinitost onog što je iznosio ili pronosio.

5. Istinitost ili neistinitost onog što se iznosi ili pronosi iz ličnog ili poro-dičnog života nekog lica ne može se dokazivati, osim u slučajevima iz stava 4. ovog člana. Na kraju odredba iz KRIVIČNIH DELA PROTIV DRŽAVNIH ORGANA

Samovlašće - član 330.

1. Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

2. Ko delo iz stava 1. ovog člana učini za drugog, kazniće se kaznom propisanom za to delo.

3. Ako je delo iz st. 1. i 2. učinjeno na štetu građana, gonjenje se pre-duzima po privatnoj tužbi. Ovde se radi o tome da neko nešto uzima za sebe, svestan da to pravo pribavlja samovlasno bez upravnog ili sudskog postupka, koji vode državni organi. Najčešće se radi o prisvajanju stvari ili zauzimanju tuđeg prostora. Primer iz sudske prakse. Okrivljeni je promenio bravu na ulaznim vratima stana, koji je koristila oštećena (supruga), time je pribavio pravo za koje smatra da mu kao vlasniku stana pripada, te je time načinio krivično delo samovlašća.

40

KKK RRR III VVV III ČČČ NNN III PPP OOO SSS TTT UUU PPPAAA KKK Krivični postupak je postupak u kome se donose sudske odluke o krivič-nom delu, odgovornosti učinioca i kazni. Pokreće se podnošenjem krivič-ne prijave, predlogom za krivično gonjenje i privatnom tužbom. Sastoji iz pet faza. • 111... PPPRRREEETTTKKKRRRIIIVVVIIIČNNNIII PPPOOOSSSTTTUUUPPPAAAKKK ––– pppoookkkrrreeetttaaannnjjjeee pppooossstttuuupppkkkaaaČČ Krivični postupak se može pokrenuti samo na zahtev ovlašćenog tužioca:

- za krivična dela koja se vode po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je javni tužilac, a za krivična dela koja se progone po privatnoj tužbi ov-lašćeni tužilac je privatni tužilac. Prve informacije o nasilnom događaju, krivičnom delu prikuplja policija:

- kroz razgovor sa vama - oštećenom, osumnjičenim, svedocima i pri-kupljanjem drugih materijalnih dokaza (medicinske dokumentacije, le-karskog uverenja; fotografija povreda; predmeta upotrebljenih kod iz-vršenja nasilja na pr. oružja, oruđa).

Po prikupljanju informacija policija podnosi krivičnu prijavu javnom tužilaštvu, koje odlučuje o daljem toku postupka. Koje je tužilaštvo od-nosno sud nadležan zavisi od mesne nadležnosti i težine krivičnog dela. Mesno nadležan je sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili po-kušano. Opštinski sud je nadležan za lakša krivična dela a okružni za te-ža (silovanje, ubistvo i sl.). JAVNI TUŽILAC je nadležan za gonjenje učinilaca krivičnih dela, koja se gone po službenoj dužnosti. On je dužan:

– da preduzima potrebne mere u vezi sa otkrivanjem krivičnih dela i pronalaženjem učinilaca i radi usmeravanja prethodnog krivičnog pos-tupka – da zahteva sprovođenje istrage – da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog pred nadlež-nim sudom – da izjavljuje žalbe protiv nepravosnažnih sudskih odluka i podnosi vanredne pravne lekove protiv pravosnažnih sudskih odluka. Javni tužilac je dužan preuzeti krivični progon ako postoji osnovana sumnja da je određena osoba počinila krivično delo, koje se progoni po službenoj dužnosti. Ako utvrdi da nema osnova za pokretanje krivičnog

41

postupka na njegovo mesto može stupiti oštećenik, oštećena (vi) kao tužiteljka uz uslove propisane zakonom. – Kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za kri-vično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili protiv nekog od prijav-ljenih saučesnika, dužan je da vas u roku od osam dana o tome obavesti kao oštećenu i uputi da možete sami preduzeti gonjenje. Ovako će pos-tupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja. Vi, kao oštećena imate pravo preduzeti, odnosno nastaviti gonjenje u roku od osam dana od prijema obavešte-nja o obustavi gonjenja. 222... PPPRRREEETTTHHHOOODDDNNNIII --- IIISSSTTTRRRAAAŽŽŽNNNIII PPPOOOSSSTTTUUUPPPAAAKKK ISTRAGA se provodi na zahtev javnog tužioca protiv određene osobe kada postoji osnovana sumnja da je počinila krivično delo. Zahtev za sprovođenje istrage podnosi se istražnom sudiji nadležnog suda (kome je podneta krivična prijava). Istražni sudija kada primi zahtev za sprovođenje istrage donosi rešenje o istrazi i preduzima neophodne istražne radnje (pretres stana, lica, ispi-tivanje okrivljenog, saslušavanje svedoka, uviđaj, veštačenje). Ako ustanovi da postoji sumnja da je krivično delo učinjeno završava istragu i sve spise dostavlja javnom tužiocu koji podiže optužnicu. 333... PPPOOODDDIIZZZAAANNNJJJEEE OOOPPPTTTUUUŽŽŽNNNIIICCCEEE iiillliii oooppptttuuužžžnnnoooggg ppprrreeedddlllooogggaaa I Optužnica se dostavlja sudu i na osnovu nje se vodi sudski postupak. Optužnicu pored javnog tužioca može podići i oštećeni kao tužilac, ako javni tužilac nije našao razloge za gonjenje ili po privatnoj tužbi. Za krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi, tužba se podnosi u roku od tri meseca od dana kad je lice ovlašćeno na podnošenje privatne tužbe saznalo za krivično delo i učinioca. – Oštećena i privatni tužilac imaju pravo da u toku istrage ukažu na sve činjenice i da predlažu dokaze koji su od važnosti za utvrđivanje kri-vičnog dela, pronalaženje učinioca krivičnog dela i utvrđivanje njihovih imovinsko-pravnih zahteva. – Na glavnom pretresu imaju pravo predlagati dokaze, postavljati pita-nja optuženom, svedocima i veštacima i da iznose primedbe i objašnje-nja u pogledu njihovih iskaza. Imaju pravo da razmatraju spise i razgle-daju predmete koji služe kao dokaz.

42

444... GGGLLLAAAVVVNNNIII PPPRRREEETTTRRREEESSS Glavni pretres vodi veće od tri ili pet članova, zavisi od težine krivičnog dela. Na glavnom pretresu u sudnici pored vas - oštećene, prisustvuju: sudije veća, eventualno sudije - porotnici, javni tužilac, okrivljeni, brani-lac i zapisničar. Glavnim pretresom rukovodi i pitanja postavlja sudija, predsednik veća. Glavni pretres se može prekidati i odlagati, najčešće zbog izvođenja dokaza. • Glavni pretres - rasprava je javna. Javnost se može isključiti po služ-benoj dužnosti ili na predlog stranaka, zbog razloga vezanih za moral (kada nalaže privatni interes zaštite porodičnog života učesnika) ili državnu bezbednost i radi zaštite maloletnika. – Prvo se proverava prisutnost lica u sudnici koja su pozvana.

– Zatim se čita optužnica. Onda predsedavajući veća (sudija) prvo ispituje okrivljenog. Posle saslu-šanja okrivljenog saslušava se oštećena (vi) po istom redosledu. Imajte u vidu da vam mogu postavljati provokativna pitanja, ne morate odgovarati ako se odnose na vaš lični život. Govorite samo ono u šta ste sigurni. Ako ne razumete pitanje zahtevajte objašnjenje. Posle se saslušavaju svedoci, veštaci. Zatim se predsednik suda obraća tužiocu. On može da predlaže dokaze i postavlja pitanja okrivljenom, oš-tećenom, svedocima i veštacima. – Isti mogu postavljati pitanja okrivljenom i predlagati dokaze.

– Predsednik veća može naložiti suočenje optuženog i oštećenog, ako se iskazi ne slažu u pogledu važnih činjenica. Suočenje može biti i sa svedocima, tj. sva lica mogu biti suočena.

– Posle toga izvode se DOKAZI.

– Zatim, tužilac daje završnu reč, kao i punomoćnik oštećene i brani-lac, pa okrivljeni.

– Onda sud pravi pauzu da bi doneo presudu.

– Posle pauze za odlučivanje sva lica ulaze u sudnici i u stojećem stavu slušaju izricanje presude. Pismeni otpravak se dobija poštom u pravilu u roku od 15 dana.

43

555... DDDOOONNNOOOŠŠŠEEENNNJJJEEE PPPRRREEESSSUUUDDDEEE Presuda se može odnositi samo na osobu i delo koje je predmet optuž-be. Sud prilikom određivanja kazne rukovodi se olakšavajućim i otežava-jućim okolnostima, one se odnose na stepen krivice, pobude izvršenja krivičnog dela, raniji život učinioca, njegovo držanje – da li oseća krivicu i drugo, do ličnih i porodičnih prilika. PRESUDOM SE MOŽE: 1. Optužba odbiti (ako na primer sud nije nadležan ili tužilac odustane od tužbe)

2. Optuženi osloboditi od optužbe, optuženi se oslobađa krivice (na pr. ako ima okolnosti kojim se isključuje krivična odgovornost i ako sud smatra da nije sa sigurnošću dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret. - Na takvu presudu oštećena ima pravo od javnog tužica insistirati da se žali na presudu, a ako je privatna tužba ima pravo uložiti žalbu 3. Osuđujućom presudom optuženi se oglašava krivim i izriče:

– Za koje se krivično delo oglašava krivim i – Na kakvu se kaznu osuđuje optuženi, novčanu ili kaznu zat-

vora. Novčanu kaznu sud izriče za određena lakša krivična dela. - Mere upozorenja i to: a) Uslovnu osudu. To je mera upozorenja uz pretnju kaznom, sud izriče za izuzetno laka krivična dela i kada na strani optuženog pos-toje mnogobrojne olakšavajuće okolnosti. Učinilac se može staviti pod zaštitni nadzor obavezivanjem da na primer ispunjava obaveze u porodi-ci, uzdržava se od alkohola, droga, ide na savetovanje. b) Sudsku opomenu. Može se izreći za krivična dela za koje je propisan zatvor do jedne godine (izuzetno do tri godine) ili novčana kaz-na za krivično delo učinjeno pod olakšavajućim okolnostima.

- Odluku o merama zaštite od nasilja. Uz presudu može se iz-reći jedna ili više mera zaštite od nasilja, kada postoje zakonski uslovi za njihovo izricanje. One mogu biti: izdavanje naloga za iseljenje i use-ljenje u stan, zabrana približavanja i daljeg uznemiravanja. Mere bezbednosti su: obavezno lečenje alkoholičara i narkomana, obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u psihijatrijskoj ustanovi ili na slobodi i druge mere propisane zakonom. Naime, ako je krivično delo učinjeno usled zavisnosti od alkohola ili droga i postoji opasnost da će zbog toga i dalje vršiti krivična dela, sud može izreći meru bezbednosti obaveznog lečenja. O tome sud odlučuje posle veštačenja, pošto pribavi nalaz i mišljenje komisije veštaka (psihijatara i psihologa). Veštak se treba izjasniti i o mogućnosti za lečenje okrivljenog. Ukoliko se odredi

44

lečenje na slobodi a okrivljeni izbegava, potrebno je sud obavestiti da se mera ne izvršava, onda sud izriče lečenje u ustanovi zatvorenog tipa. Mnoge žene navode kao razlog nasilja alkoholizam, smatrajući da bi le-čenjem on bio drugačiji, ne bi bio nasilan. Kod nas alkoholizam se leči putem porodične terapije, kroz tretman obavezna je prolaziti i žena i de-ca – porodica. Međutim, možemo biti skeptični prema ovakvom tretma-nu. Znamo da je psihologija u svojoj istoriji puna seksističkih stavova o ženama, prikazujući ih kao inferiorne. I danas imamo psihologe pune stereotipa o ženama i zato se pitamo koliko oni uopšte mogu pomoći že-nama. Kada je konkretno o terapiji alkoholizma reč poznato je da su u mnogim slučajevima u terapiji učestvovale žene, da bi on recidivirao, ponovo se odao alkoholu. Zar opet da žena ide na terapiju, zacelivati od-govornog? Liči na instruiranje žene za održavanje patrijarhalne uloge, vraćanje žene unazad, da prihvata odgovornost za drugoga.

- Odluku o sudskim troškovima i - Odluku o imovinsko-pravnom zahtevu tj. odštetu ošteće-

ne usled fizičkih bolova (povreda, lečenja) i psihičkog stanja (pretrplje-nog straha, povrede ugleda…). Ako se zahtev ne postavi u toku krivič-nog postupka može se pokrenuti posebna tužba. Najčešće sud u krivič-nom postupku ne odlučuje o tome i upućuje stranku da taj deo svojih zahteva reguliše u građanskom parničnom postupku. 666... ŽŽŽAAALLLBBBEEENNNIII PPPOOOSSSTTTUUUPPPAAAKKK

ŽALBA - REDOVNI PRAVNI LEK. Protiv prvostepene presude str-anke, branilac, zakonski zastupnik i oštećena mogu podneti žalbu u roku od 15 dana od dostave presude. Žalba se podnosi prvostepenom sudu.

o ŽALBA TREBA DA SADRŽI:

- oznaku, broj presude protiv koje se podnosi

- osnov za pobijanje presude (zbog povrede krivičnog zakonika ili krivičnog postupka –zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog odluke o sankcijama, troškovima i dr.)

- obrazloženje žalbe

- predlog da se presuda potpuno ili delimično ukine

- i potpis osobe koja podnosi žalbu.

VANREDNI PRAVNI LEKOVI. Nakon što je postupak pravosnažno završen mogu se upotrebiti vanredni pravni lekovi, ponavljanje krivičnog postupka, vanredno ublažavanje kazne i dr. ako postoje zakonski uslovi.

45

333... PPP RR EEE KKK RRR ŠŠŠ AAA JJJ NNN III PPP OOO SSS TTT UUU PPP AAA KKK R Postupak za nasilje u porodici može se voditi i kod sudije za prekršaje odnosno u PREKRŠAJNOM SUDU od 1. januara 2007. godine. Prekršajni postupak pokreće se podnošenjem zahteva ako neko remeti mir i spokojstvo građana. Može se pozvati i policija i zahtevati pokreta-nje postupka. U slučaju nasilja policija najčešće podnosi prijavu sudiji za prekršaje, na osnovu remećenja javnog reda i mira, ponekada označa-vajući i samu žrtvu kao prekršioca. I pored pokrenutog prekršajnog pos-tupka može se pokrenuti i krivični postupak, jer se prekršajem smatraju i iste radnje kao i u krivičnom zakoniku (radnje koje ugrožavaju sigur-nost i bezbednost drugog lica, pretnje po život, verbalno nasilje, tuče itd.). Zahtev pored oštećenog lica i policije može podneti i javni tužilac, organi uprave i drugi na osnovu zakona o prekršajima koji su dati u raznim propisima. Zahtev se podnosi pismeno ili usmeno na zapisnik u sudu, prema terito-riji gde se prekršaj dogodio. Sadržina zahteva je slična krivičnoj prijavi. Navode se: podaci prijavioca – oštećenog i okrivljenog, i ako postoje saučesnici, mesto i vreme događaja nasilja okarakterisanog kao prekršaj. Daje se opis nasilja, čime je izvršeno (pesnice, oruđe, oružje), opis posledica (modrice, ogrebotine, polomljene stvari, uništena odeća), važno je i radi obeštećenja navesti i psihičke posledice, uz prilaganje do-kaza (lekarsko uverenje, fotografije modrica, svedoci), uviđaj policije (shodno tome napomenuti da li je policija pozvana i dolazila). Da bi kazna za prekršaj bila efikasnija, odnosno da do nasilja ponovo ne dođe treba tražiti izricanje neke od zaštitnih mera, kao i u krivičnom po-stupku. One mogu biti: obavezno lečenje alkoholičara ili narkomana, za-brana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja, odu-zimanje predmeta i druge mere propisane zakonom. Rok njihovog traja-nja je do godinu dana. I u prekršajnom postupku može se istaći imovinsko-pravni zahtev zbog štete koja je načinjena. Oštećena strana može uložiti žalbu samo ako je pokretač postupka. Zastarelost nastupa nakon proteka godine dana od učinjenog odnosno dve godine za teže prekršaje.

46

444... ŠŠŠTTTAAA UUURRRAAADDDIIITTTIII AAAKKKOOO SSSTTTEEE UUU SSSIIITTTUUUAAACCCIIIJJJIII NNNAAASSSIIILLLJJJAAA

PPPrrrvvvooo,,, sssaaačččuuuvvvaaajjjttteee eeemmmoooccciiiooonnnaaalllnnnuuu rrraaavvvnnnooottteeežžžuuu,,, sssaaammmooopppooouuuzzzdddaaannnjjjeee,,, kkkooojjj iiimmm mmmooo---žžžeeettteee zzzaaauuussstttaaavvviiittt iii nnnaaasssiii lll jjjeee

r PPPrrroooccceeennnooommm sssiiitttuuuaaaccciiijjjeee dddooonnneeesssiiittteee sssuuuddd ooo nnniiivvvooouuu ooopppaaasssnnnooosssttt iii,,, iiizzzvvvrrršššiiittteee iiizzzbbbooorr kkkaaa---kkkooo dddaaa ppprrruuužžžiiittteee oootttpppooorrr

m A

IIIzzznnneeennnaaadddnnniiimmm uuudddaaarrrccceeemm nnnaaa ooossseeetttlll jjj iiivvvooo mmmeeessstttooo mmmooožžžeeettteee zzzaaauuussstttaaavvviiittt iii dddaaallljjjeee nnnaaa---pppaaadddeee... AAkkkooo vvvaaasss nnneeekkkooo uuudddaaarrraaa,,, pppooossstttaaaććć , aveee sssvvveee gggooorrreee,, aaakkkooo gggaaa nnneee zzzaaauuussstttaavviiittteee...

VVVrrriiiššštttaaannnjjjeee pppooommmaaažžžeee,,, mmmoooggguuu ččč nč

uuutttiii sssuuussseeedddiii,,, pppooozzzvvvaaatttiii pppooolll iiiccciii jjjuuu... NNNaaasssiii lllnnniiikkk nneee vvvooolll iii dddaaa nnneeekkkooo čč euuujjjee dddaaa ssseee nnnaaasssiii lll jjjeee dddooogggaaađđđaaa,,, ooonnn hhhoooćććeee sssaaačččuuuvvvaaatttiii sssvvvooojjj iiimmmiiidddžžž kkkaaaooo uuugggllleee---dddaaannn gggrrraaađđđaaannniiinnn... AAAKKKOOO SSSEEE NNNAAASSSIIILLLJJJEEE DDDOOOGGGOOODDDIII Radi zaštite pomoć možete potražiti u policiji, javnom tužilaštvu, sudu, kod suda za prekršaje i u centru za socijalni rad. Policiji, tužilaštvu ili su-du za prekršaje možete se obratiti neposredno, davanjem iskaza službe-nom licu na zapisnik ili pismenom prijavom. Sudu se podnosi krivična prijava, privatna tužba ili tužba. Nadležan je sud prema mestu izvršenja krivičnog dela, za lakša opštinski a za teška (silovanje, ubistvo...) nadle-žan je okružni sud, uskoro apelacioni, koji će rešavati i žalbe na donete pravne akte (presude, rešenja) opštinskog suda.

ŠŠŠtttooo ppprrreee pppooozzzvvvaaatttiii pppooollliiiccciiijjjuuu dddaaa dddooođđđeee nnnaaa llliiiccceee mmmeeessstttaaa

- policija mora doći, ako odbije pozovite stanicu

- kada policija dođe važno je da se skoncentrišete, ispričate sve što se dogodilo, reći da li ima oružje. Ako nema dozvolu policija je obavezna oduzeti.

- insistirati da sačine zapisnik, sve što ste rekli i podnesu krivičnu pri-javu, ako to ne učine možete vi

- možete tražiti da nasilnika privedu, pritvor može trajati do 48 sati bez naloga suda, nakon čega se pritvoreno lice pušta ili sprovodi kod ist-ražnog sudije koji produžava pritvor pod određenim uslovima, a naročito ako postoji sumnja da će nasilnik ponoviti ili dovršiti započeto krivično delo. *Policija često protiv nasilnika podnosi prekršajnu prijavu, a ponekada istovremeno i protiv same žrtve nasilja – žene, jer je i ona navodno re-metila javni red i mir tj. oboje se svađali, vikali. Vi trebate isticati da ste vikom dozivali pomoć, jer ste napadnuti i da je to bio način sprečavanja težeg nasilja.

47

Pribaviti imena očevidaca, koji će biti svedoci u sudskom postupku.

OOODDDMMMAAAHHH ––– IIISSSTTTIII DDDAAANNN oootttiiiććć iii kkkoooddd llleeekkkaaarrraaa, radi saniranja povreda i DOKAZA. Recite istinu kako je do povreda došlo… Insistirati da lekar evi-dentira sve povrede na telu, ogrebotine, modrice, podlive, te da isto unese u zdravstveni karton radi eventualnog dokazivanja. Zahtevajte da vam se izda lekarsko uverenje sa detaljno opisanim povredama zbog po-dnošenja krivične prijave ili privatne tužbe, kao dokazno sredstvo. Le-karsko uverenje je važno, ako se želite razvesti (može poslužiti u pita-njima poveravanja dece kao dokaz o njegovoj nepodobnosti).

Ako za vreme nasilja nije pozvana policija u stan, onda što pre otići u policiju i prijaviti nasilje uz navođenje imena svedoka, ako postoje. Svedoci mogu biti i deca, srodnici. Insistirati da policija podnese krivičnu prijavu. Ako i ne želite pokrenuti pravnu proceduru, događaj ip-ak prijavite policiji.

v KKKrrrooozzz nnneeekkkooolll iiikkkooo dddaaannnaaa ppprrrooovvveeerrriiittteee uuu tttuuužžžiiilllaaaššštttvvvuuu dddaaa llliii jjjeee pppooollliiiccciiijjjaaa pppooodddnnneee---

lllaaa kkkrrriiivviiičččnnnuuu ppprrriiijjjaaavvvuuu,,, aaa aaakkkooo nnniiijjjeee ooonnndddaaa::: VVViii pppooodddnnneeesssiiittteee kkkrrriiivvviiiččč p innnuuu pprrriijjjaaavvvuuu,,, ppprrriiivvvaaatttnnnuuu kkkrrriiivvviiičččnnnuuu tttuuužžžbbbuuu iiillliii ppprrreeedddllloooggg zzzaaa kkkrrriiivvviiiččč r n snnnooo gggooonnnjjjeeennnjjjeee,,, uuu kkkooojjjiiimmmaaa jjjeee pppoootttrreeebbbnnnooo nnaaavvveeesstttiii::: * ime i prezime izvršioca i da li ima saizvršilaca, njihova imena * gde je nasilje izvršeno i vreme: datum i tačan sat * opisati na koji način je krivično delo učinjeno, ponašanje učinioca, či-me su nanete povrede, da li je upotrebljavao oruđe, oružje, ili pesnicom, nogama * koje su posledice (modrice, ogrebotine, psihičke, polomljene stvari, pocepana odeća) * imena eventualnih svedoka, koja su videla ili čula ili koja znaju da se nasilje događa, svedoci mogu bit i članovi porodice. Važno je istaći da li je događaju prisustvovalo dete, da li ima posledice, koje su najčešće psi-hičke prirode * da li je dolazila policija (tražiti zapisnik o uviđaju) * da li je izvršilac već osuđivan ili prekršio mere zastite od nasilja u po-rodici koje su mu izrečene * i na kraju svoje ime i prezime, potpis.

Ako imate novca angažujte advokata. Prijavu, mogu vam besplatno ili uz naknadu napisati i u službama Pravne pomoći u opštini gde živite, a možete se obratiti i nama, SOS telefonu.

Tužba ili prijava podnosi se opštinskom sudu, ako je lakše krivično delo, a za teže okružnom sudu. Može se podneti i usmeno na zapisnik u tužilaštvu.

48

Proveriti u krivičnoj pisarnici suda da li je krivična prijava ili tužba uzeta u rad.

Krivična prijava je najčešće trenutno rešenje. Razmislite šta dalje, i o postupku za razvod braka, kao jednoj od mogućnosti za defi-nitivan izlaz iz nasilja. Nasilje ponekada nakon podnošenja krivične pri-jave prestaje. Često eksalira kada nasilnik otkrije da ga je žrtva ostavila ili ima te namere.

Zatražite podršku prijateljice, u koju imate poverenje. Razgovor može biti od pomoći. Ona sa kojom budete razgovarali treba da vas paž-ljivo sasluša, da ne prosuđuje, ne nameće vam osećaj krivice. Vi niste krivi, za nasilje nema opravdanja, njime se ne rešavaju bračni ili poro-dični problemi. Potrebno je da vam pruži podršku u donošenju vaše od-luke i da ispoštuje vaš izbor, bez obzira kako joj ta odluka izgledala.

Ako vam je potrebna i stručna pomoć, ili ste sami, javite se SOS te-lefonu ili nekoj ženskoj organizaciji u vašem gradu. Konsultacije su važ-ne, jer podrazumevaju i psihičku pripremu za suđenje. AAAKKKOOO OOODDDLLLUUUČČČIIITTTEEE NNNAAAPPPUUUSSSTTTIIITTTIII SSSUUUPPPRRRUUUGGGAAA ponesite sva važna službena do-kumenta (lična i o stanu) garderobu i neophodne pokretne stvari

Uz prisustvo svedoka popišite stvari koje ostavljate, ako ih proda da imate dokaz, koji će koristiti prilikom deobe imovine. Stavite zabranu otuđenja (prodaje) nepokretne imovine u katastru opštine na kojoj se imovina nalazi. (Primer predloga u glavi VI - Imovinski odnosi)

Možete povesti sa sobom i decu. O istom obavestite centar za socijalni rad koji može doneti privremenu odluku o starateljstvu kojom se deca poveravaju vama. Time se i odvođenje dece neće tumačiti kao otmica. NNNEEEZZZAAADDDOOOVVVOOOLLLJJJSSSTTTVVVOOO RRRAADDDOOOMMM SSSUUUDDDAAA A

Ako ste nezadovoljne radom suda ili bilo kog lica zaposlenog u sudu mo-žete podneti pismenu ili usmenu pritužbu predsedniku suda. U pritužbi navesti: broj predmeta, ime sudije ili drugog lica na čiji se rad pritužuje i vašu adresu. Usmeno se iznosi direktno predsedniku suda prethodno za-kazivanjem prijema. Sud je dužan u roku od 15 dana proslediti odgovor pritužiocu.

49

Pritužba na rad suda može se podneti u slučaju kada stranka ima pri-medbe na primenu procedure ili tretman u postupku koji se vodi pred sudom. Pritužba se može odnositi i na dužinu trajanja postupka, vreme izrade sudske odluke, način na koji je stranka tretirana u postupku (neadekvatno ponašanje sudija, administrativnog osoblja i slično). Pismena pritužba pored predsednika suda kod koga se vodi postupak, može se podneti i predsedniku Vrhovnog suda Srbije i Ministarstvu prav-de (odseku za nadzor u sudovima). GGGAAARRRAAANNNCCCIIIJJJEEE KKKOOODDD GGGRRRAAAĐĐĐAAANNNSSSKKKIIIHHH III KKKRRRIIIVVVIIIČČČNNNIIIHHH SSSUUUĐĐĐEEENNNJJJAAA - Prilikom ustanovljavanja krivične odgovornosti tokom parnice, svako treba da ima pravo na pravično i javno saslušanje. - Predstavnici medija i javnosti mogu biti isključeni sa suđenja. - Svaka sudska presuda koja je donesena u nekom krivičnom predmetu mora biti javno obznanjena (izuzev u slučaju kada to interes maloletnog lica nalaže drugačije ili se sudski postupak odnosi na bračne sporove ili starateljstvo nad decom). - Svako ko se optužuje za neki krivični prestup ima pravo da bu-de smatran nevinim dok se prema zakonu ne dokaže da je kriv. - Svako ko je osuđen ima pravo da presudu preispita neki viši sud.

- Prilikom ustanovljavanja krivične odgovornosti svako lice treba da ima jednako pravo na sledeće minimalne garancije: * da na jeziku koji razume bude obavešten o optužbi protiv njega * da ima vreme i sredstva za pripremu odbrane i kontakt sa ad-vokatom * da mu se sudi bez prekomernog odlaganja * da mu se sudi u njegovom prisustvu i da se brani lično ili pos-redstvom pravne pomoći * da ispita ili naloži da se ispita svedok koji svedoči protiv njega, te da mu se odobri prisustvo ispitivanju svedoka koji svedoči u njegovu korist * da ne bude primoravan svedočiti protiv samog sebe ili da prizna krivicu. Pre nego prikažemo obrasce kako bi vam olakšale pokretanje krivičnog postupka navodimo da na sajtu II opštinskog tužilaštva u Beogradu pos-toji mogućnost podnošenja tužbe elektronskim putem. Na prezentaciji http://www.2ojt.sr.gov.yu dat je formular putem koga možete i na taj način podneti prijavu

ili možete koristiti e-mail adresu webmaster@2ojt.sr.gov.yu kada se radi o krivičnim delima u nadležnosti drugog opštinskog tužilaštva

50

OOO BBB RRR AAA SSS CCC III OPŠTINSKI SUD U __________ PRIVATNA TUŽILJA: _______________ iz ________ ul. _______ br. __ OKRIVLJENI: ____________________ iz ________ ul. ________ br. __

PRIVATNA KRIVIČNA TUŽBAradi krivičnog dela nasilja u porodici iz čl.194. KZ

u dva primerka

Okrivljeni je na dan ________________ godine oko ______ sati u stanu prijaviteljke – oštećene i okrivljenog u ___________, ulica ________ br. __ upotrebio silu i naneo telesne povrede flašom na glavi u vidu ra-sekotine, prijaviteljki - oštećenoj, čime je izvršio krivično delo nasilja u porodici iz čl. 194. Krivičnog zakonika.

Privatna tužilja predlaže sudu sledeće: - da zakaže glavni pretres, - da na glavni pretres pozove privatnu tužilju, njenog punomoćni-

ka i okrivljenog i svedoka očevica _________________ iz ________ ul. ________ br. ____.

- da se izvede dokaz saslušanjem privatne tužilje u svojstvu svedoka

- da se izvede dokaz saslušanjem predloženog svedoka - da se izvede dokaz izveštaja lekara specijaliste – hirurga _____ - da se pribavi izveštaj o ranijim eventualnim osudama okrivlje-

nog - da se okrivljeni oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela nasilja

u porodici iz čl. 194. KZ i kazni po zakonu - da se okrivljenom izrekne mera zaštite izdavanje naloga za ise-

ljenje iz stana u trajanju od godinu dana - da se okrivljeni obaveže na plaćanje troškova krivičnog postup-

ka. _________, _______. god. Privatna tužiteljka _________________

51

OPŠTINSKO JAVNO TUŽILAŠTVO U _________________________ PRIJAVITELJKA - OŠTEĆENA: __________ iz _____ ul. ____ br. __ OKRIVLJENI: ______________ iz __________ ul. ________ br. __

KRIVIČNA PRIJAVA radi krivičnog dela nasilja u porodici iz čl.194. KZ

u jednom primerku

Okrivljeni je na dan __________ godine oko ____ sati u stanu prijaviteljke – oštećene i okrivljenog u _____________, ulica ________ br. __ upotrebio silu i naneo telesne povrede flašom na glavi u vidu ra-sekotine, prijaviteljki - oštećenoj, čime je izvršio krivično delo nasilja u porodici iz čl. 194. Krivičnog zakonika.

Dokaz: - Saslušanje svedoka ________________________ - Izveštaj lekara specijaliste, hirurga (ustanove) u ________ - Uvid u dopis policiji - Zapisnik o uviđaju

Prijaviteljka – oštećena _________________ moli da se pokrene

krivični postupak protiv okrivljenog _________________________, radi izvršenja inkriminisanog dela nasilja u porodici i da se okrivljeni oglasi krivim i kazni po zakonu.

Prijaviteljka – oštećena ______________ moli da se okrivljenom _________________ izrekne mera zaštite izdavanje naloga za iseljenje iz stana u trajanju od godinu dana.

Prijaviteljka – oštećena __________________ na ime imovinsko-pravnog zahteva traži obeštećenje za pretrpljenje fizičke bolove i strah, kao novčanu naknadu u iznosu od __________ dinara. _________, _______. god. Prijaviteljka - oštećena _________________

52

OPŠTINSKI SUD U ______________ OŠTEĆENA KAO TUŽILJA: _____________ iz _______ ul. ____ br. __ OKRIVLJENI: ______________________ iz _______ ul. ____ br. __

OPTUŽNI PREDLOGradi krivičnog dela nasilja u porodici iz čl.194. KZ

u dva primerka Oštećena kao tužilja dana _________ godine uredno i blagovremeno je podnela krivičnu prijavu protiv okrivljenog radi izvršenja krivičnog dela iz čl. 194. Krivičnog zakonika. Dokaz: fotokopija krivične prijave

Dana ______ godine oštećena je primila obaveštenje javnog tužioca br. ____ od ___ godine da javni tužilac nema osnova preduzeti krivično gonjenje, pa oštećena kao tužilja u roku od 8 dana od prijema obaveštenja preduzima krivično gonjenje podnošenjem ovog optužnog predloga. Dokaz: fotokopija obaveštenja javnog tužioca

Okrivljeni je na dan ______________ godine oko ________ sati u stanu prijaviteljke – oštećene i okrivljenog u __________, ulica ___________ br. __ upotrebio silu i naneo telesne povrede flašom na glavi u vidu rasekotine, prijaviteljki - oštećenoj, čime je izvršio krivično delo nasilja u porodici iz čl. 194. Krivičnog zakonika. Oštećena kao tužilja predlaže sudu:

- da zakaže glavni pretres, - da na glavni pretres pozove privatnu tužilju i okrivljenog i

svedoka očevica ______________ iz ___________ ul. ________ br. __. - da se izvede dokaz saslušanjem privatne tužilje u svojstvu sve-

doka - da se izvede dokaz saslušanjem predloženog svedoka - da se izvede dokaz izveštaja lekara specijaliste – hirurga _____ - da se pribavi izveštaj o ranijim eventualnim osudama okrivlje-

nog - da se okrivljeni oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela nasilja

u porodici iz čl. 194. KZ i kazni po zakonu - da se okrivljenom izrekne mera zaštite izdavanje naloga za ise-

ljenje iz stana u trajanju od godinu dana - da se okrivljeni obaveže na plaćanje troškova krivičnog postup-

ka. _________, _______. god. Oštećena kao tužilja _________________

53

OPŠTINSKI SUD U ___________ KT- ____/____ god. Sudija __________________ TUŽILAC: Opštinsko javno tužilaštvo u _________ KT-___/___ god. OKRIVLJENI: ____________________ iz __________ ul. ______ br. __ čiji je punomoćnik advokat ________ iz ___ ul. ___ br. __ OŠTEĆENA: __________________ iz _____________ ul. ______ br. __

IMOVINSKO-PRAVNI ODŠTETNI ZAHTEV

Vrednost: _________ dinara U tri primerka, sa prilozima Na dan _______ godine u _____ sati, sudnica broj ___ sprat __, zakazan je glavni pretres protiv okrivljenog radi izvršenja krivičnog dela nasilja u porodici iz člana 194. KZ.

Prilikom izvršenja krivičnog dela okrivljeni je oštećenoj naneo imovinsku štetu u iznosu od __________ dinara, koliko iznosi imovinski odštetni zahtev.

Šteta se sastoji u sledećem: _na primer razlupan televizor_________________________ Dokaz: račun Robne kuće iz _________ br. __ od ____ godine.

O b r a z l o ž e n j e Okrivljeni je na dan ______ godine u zajedničkom stanu isključio

TV prijemnik iz struje, uzeo stolicu te ga udarcima razlupao. TV prijem-nik predstavlja posebnu imovinu tužilje - oštećene, čime joj je naneo štetu u iznosu od _____ dinara. Nakon toga je ugrozio telesni integritet privatne tužilje, udarcima flašom naneo telesne povrede na glavi, te je radi izvršenja tog krivičnog dela, nasilja u porodici, te je pokrenut kri-vični postupak, na osnovu kog je zakazan glavni pretres na dan ________ godine.

Oštećena predlaže da sud donese presudu kojom će okrivljenog obavezati da na ime oštetnog imovinsko-pravnog zahteva nadoknadi štetu oštećenoj u iznosu od ______ dinara pod pretnjom prinudnog izvršenja.

_________, ______ god. Oštećena

_________________

54