i1·azi svoje osvjetljavaa1je i sto su odredena rarzdoblja iJStorije Bosne i Herce-govrne u XIX stoljec~ salffio u najopstijim linijarma markirana.

Potrebno је, па kraju, istaci da tpomenute .рrШnјесЉе, viSe metodoloske pr·irode, ne l.bl'Ilanjuju vrijednost napora i rezuJtata koji је postignut objavlj.i-vЗJnjem P~iceve knjige о i5toriji srps.kog skolstva u Bosni i Hercegovini. Knji-ga .prije svega sadrzi vrijedne podatke koje је autor .bri.Zljivo pri•kupio u arhiv1ma i raznim, Sirem krugu citalaca, cesto lfiE\l)ГiStU!pacntm i rijetkim ca-sopi..sima i novina:ma. Shvatajuci sko]stvo u svom sirem znacaju, sto је !pOtpuno ispravno, рiБас nas је u ovoj knji•zi upo21nao s prvim domaci·m piscima u re-dovima Sr.Ьa u Bosni i Hercegovini, zatim о pedagoskoj sta.mpi, о da/Жim do-movima i dr. U sazetom prikazu раЬгојаnЉ pi:tanja on okao da nehotice UlpO-zoгava nasu kultu·rnu javnost na :potтebu da se 001а sire i temeljnije obrade.

Dr N u-sret Sehic

I>1· Enver Redzic, AUSТROMARKSIZAМ I JUGOSLA VENSKO PITANJE.

InstИut za savreшenu iJStoriju, IP »Narodna knjiga«, Beograid 1977, 497 str.

Obi-mna stиdija Envera Redzica koja na iscгpan i kompleksan nacin go-vori о aиstromarksizmu i jugoslovenskom pitanju Ьiсе dugo vгemena neopho-dna и pгoucavanju оЬа naznacena fenomena koja se medusobno ispreplicu i pro~imajи od kraja XIX vijeka do stvaranja pt·ve jugoslovenske drzave 1918. godine.' О ·pojedinim naucnim pitanjima vezanim za оvи temu pisano је i ra.nije u na'Soj i stranoj istoriografiji, ali је ovo nesиmnjivo prvo djelo koje је obradиj~ и cijelosti i s jasno utvrdenim metodoloskim pristupom. Citavo djelo zasnovano је na s irokom istrazivanjи naucne lrterature, caщpisa, stampe, Qbjavljene i neobjavljene aгhivske grade iz vise domacih (Sarajevo, Beograd, Zagretb, Lји!Ь1јаnа) i stranih arhiva (Вес, Prag, Amster.dam).

Termin »austromaгksizam« opot~ce iz godina pred .prv·i svjetski rat, а ko-liko se zna prvi ga је u.potrijeЉio americki novinar i socijalista Louis Boudin. Као ideoloski i po1iticki pravac pojavio se krajem XIX vijeka i razvijao se u dva istorijska razdoЬlja koja dijeli kraj tprvog svjetskog rata, odnosno, ra-spad HabZJburske Monarhije i stvaranje prve aиstrijske repuЬlike 1918. go-dine. U ovoj studiji govori se о pt·vom razd

Studija је podijeljena na 11 glava od kojih su prve tri uvodne. U prve· dvije autor analizira ko11ijene aиstromarksizma и radovima Marksa, Engelsa i Kaиckog, а и trecoj glavi govori о razvojи socijalistickog radni•ckog pokreta u AU"striji do BrnS'kog kongresa 1899. godine. Narednih sest glava posveceno ј е obradi osnovnih teorijskih stavova austгomar·ksizma и .postavljanju i r je-savanju jиgoslovenskog pitanja (glava IV-VI), kao i analizi иticaj a koje је al.~tromarksisticka teoгija naci~:malnog pita.nja i.mala na rad jugoslovens>kih socijaldemokratski'h partija za ostvarenje »istoгijS'kog cilja jUJgoslavenэke ideje - nacionalnog oslo·bodenja i ujedinjenja Jиgoslavena« (:gl. VI~IX). U desetoj glavi prikazani sи stavovti. sгpske SDP prema nacionalnom pitanju, а и :po-sljednjoj, XI glavi, data su sintetizovana za.klj ucna razmatranja citave pret-hodne materije. Ovakva kompozicija djela odrazava autorovu na.mjerи da u srediste istra.Zivanja stavi pro.Ьlem teorije aиstromarksi'ZПla о nacionalnom pi-tanjи i njenи primjenи и polШckoj .praksi austrijske socijaldemCYkratije i so-cijaldemokratskih stranaka и jиgoslovenskim zemljama pod habz.buтSkom vlascи.

А иstromarksisticka teorija о nacionalnom pitanju и Нa!bZJbиrskoj Monar-ћiji, prema aиtoru, ima korijene ti' radov1ma Marksa i Engelsa koje sи pisali о Juznim Slovenima povooom revoluc~je 1848/49, kri·ze istoenog pitanja 1853/54. i krivosijskog i hercegovackog ustanlka 1882. g.o.dine. (gl. I, str. 5-22.) J e}a-cicevo ucesce и gиSenju madarske revolиoije i :pohod na Вее 1848/49. odredilo је negatirvan stav Mariksa i Enge1sa .prema »au-strijskilrn« J .ugoslovenima. Po-lazeci od cinjenice da se interes:ima revolucije moraju podrediti interesi sva'kog naroda koj i se nalazi и njenom neposrednom domasaju, Marks i Engels su identifikovali nacional·ne intere.se kao 'interese revolucije, odnosno kontra-revolи·cije. S obzirom na to da sи »austrijski« Jugo'Sloveni odigra•l1 kontrare-volucionarnи ulogu, oni su Љ u vi~e navrata nazvali »otpacima naroda« koje је sama istorija z.bog njihovog »reakcionarnog Ьiса« osиdi1a da nestanu s njene pmornice. Svrstavajuci ih и gr1..11pu »neistori·jskih« naroda, Engels odrice JuiZ-ni.m Slovenicrna sposoЪnost .buduceg samмta)nog nacionaJ:nog razvoja. EngeJ.so-va teza о »i:storijski·m« i »neistorijslcim« narodLma, preu.zeta od Hegela, иsЈа је u rnodifikovanorn oblikи и ideoloSko nasljede aиstroma:rtksi.z.m.a. U kritici ove teorije Redzic uka,zuje da ju је prevazisao sam is torijs.ki razvoj.

U osnove svoje teoroije о nacionalnom !pitanjи aиstromar:ksi.sti sи u:g1·a-dНi Maгksova i Engelsova shvatanja о istorijskoj иlozi velikEh i malih naroda i drzava, istorijskom mjestи Austri.je i opravdanosti njenog •postojanja s o·Ьzirom na njenu ulogи u sprecavanju turэkog prodora u Evщpu i za1Шte eN"rops.ke demokratije od de9potije ruskog carizma. Osim ovih i jos nekEh vanjskih faktora, na purtu stvaranja jagoslovenske drzave Marks i En.gels su racunali i sa unutrasnjim teskocama koje namece vjerska netolerancija izmeёlu pravo-s1avnih, kato1ika i muslimana koji su po·dijeljeni и tri щwoшirljiva tabora.

U drиgoj glavi ('S. 23-46) autor је obradio stavove Karla Kaucko•g о modernoj naciji, au.strijsko·m nacionalnom proЬlemu i nacionalnom oslobo-denju Juznih Slovena. Teoreti·car,i austromarksizma oslanjali su se na radove Kauckog, а cesto su se s nj im savjetovali i u prakticno-,politiCikim pitanjima svoje partije. Otиda su navedena pitanja koja RedZic razma1ra od ve]ikog znacaja za ovu temи.

597

U obrazovanju moderne nacije Kaucki poseЉan znacaj pridaje terito r ij.i, geogгafskom i vojnom polozaju, saobracaju i jeziku. Ispгed svih navedeni·h faktora stavlja zajednicu jezika. U modernom kэ;pitalistickom drustvu joogro nacije cini .proletarijat cij.i се interesi i pogledi odredivati budu•ci razvoj na--cije. Mada је Kaucki nacionalnu drzavи smatrao najpoЦpиnijim obЊkom mo-derne driave, on је Ьiо za federativno preиredenje Monarhije kaik·O Ьi se spri-jecile teznje za njenim ra:zJЬijanjem. Samosta:lnoj jиgoslovenskoj drzavi pretlpo-stavJ.o је aиstr1jsko-Љalkanskи i dиnavskи federacijи kao mo.gucnost i realnи formи za ujedinjenje Jиznih Slovena.

U trecoj glavi (s. 47-56) obradena је istorija socijalistЬckog radnickog pokreta и Aиstriji od njegovi•h prvih or·ganizovanih oЬlika do и·svajanja nacii.o-nalnog programa и Brnu 1899. godine. Radniekii. pokret и Aиstriji potcjenjivao је nacionalno pitanje sve do pot.kraj XIX vijeka. Godine 1867. istaknиto је »da је glediSte koje dijebl radnike prema porijeklи i jezikи nespojivo sa i·dejom proletarijata«, а и prvom nасгtи programa aиstrijэke socijaldemokratije pravo samoopredjeljenja de:blnisano је kao demokratsko, а ne nacionalno pitanje. Ta-kode је smatrano da se nacionalno pitanje rjesava ostvarivanjem socijaldemo-kratskih principa. I poslije Hajnfeldskog kongresa (1888. g.), pod иtkajem

·sDP Njemacke, austrijska SDP ·ignorise nacionalni prO!Ьlem i svojom istorij-skom zadacom smatra modernizacijи Aиstrije. Prekretnka nastupa Badeni-je:vom jezi

U svoш i'storijskom razvojи nacija se formirala и nekoliko faza. P.гvobltme nacije predstavljaj и zajednicи porijekla, zatim se и иslovima privatnog v}a .. snistva pretvar-ajи u kultиrnи zajednkи koja se oijepa и »Vladajиce kJase« i >>·kmetove nacije« kojima pripadajи eksploatisane klase. Tek socija.ilizam prиza mogиcnost иjed-injavanja citavog naroda и kиltиrnи zajednicи, и nacijи. Ваиеr daje prednost visenacionalnoj drzav·i i иvodenje aиtonomije na per-sonalnom pr-inc~pи osigиralo Ы nacЬjama и Aиstriji jednake иslove za razvoj. Dиalizam је opasnost koja prijeti egzi•stenciji Monг.rhije i njegovo prevazi-lazenje је neophodno. Za Ваиеrа је realna pretpos·tavka za to formiranje jиgoslovenske aиtonomne jedinice koja Ьi predstavlja•la rje8enje jиg.oslovenskog pitanja. Na krajи rata on је, и okvirи Щevog krila partije, pr.ihvatio prinoip samoopredjeljenja nac~ja i prav·o Slovenaca, Hrvata i Srba da se иjedine и jedinstvenи jиgos•lovenskи drzavu.

Za ra-zlikи od Renera i Ваиеrа vodstvo aиstrijske socijaldemokratije sa У. Adlerom na ·Сеlи о·d1и•сНо se za teritorijalni princip nacionalne aиtonomije koji је usvojen na partijskom kongresи и Brnи. Za to је Ьiо najzaslиZn.iji v. Adler, cije је shvatanje jиgoslovenskog pitanja doЭlo do izrazaja na Jttgo-slovenskoj socijaliэtickoj konfer·encij i и LjuЬljani 1909. i u tokи priJprema za interЋacionalnи socijalistiakи mi.rovnи konferenc

ucesce V. Adlera, Renera i drugih voda austrijske SDP. Na konferenciji је u.svojena tzv. »Tivo1ska rezoJ.ucija«, u kojoj se predvida rjesenje jugosloven-эkog pitanja na osnovama Brnskog nacionalno.g ,programa i u for.mi nacionэdne kulturne autonomije u okviri·ma Monarhije koju treЉa preurediti u demo-kratsku narodnu r~pu!Ьliku. Ova rezolucija, naglaЗava autor, predstavljala је :stvarno naci01na•lni program jugoslovenskЉ SDS u Monarhiji sve do pred kraj prvog sv.jetskog rata. Srpska SDP usvojila је rezoluciju prve balkanske soci-jaHsticke konferenc1je kao svoj nacionalni program. Ona predv.ida federativnu balkansku repuЬ11ku kao naj1bolji oЬlik za rje-Senje nacionalnog pitanja na Balkanu. Ovdje se Redzic nije upU!Stao u detalj.nije anal'ize odлosa SDS Bosne i Hercegovine prema ove dvije rezolш:ije s obzirom na postojecu intei'1pretac'i;ju ~og odnosa u istoriografiji '(vidi: Nikola Bablc, Rat, 1·evolucija i jн,goslovensko pitanje и politici Socijaldemok1·atske stranke Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1974).

Jugoslovenskom pitanju za v.rijeme balkanskih ratova takode је posve-cena znacajna paimja s oЬzirom na to da su ratni uspjesi SrЬije Шazvali plimu ju.goslovenskog polkreta u Monarhiji. Redzic ko.nstatuje da jugoslovem.ske SDS .1 Monarhiji nisu shvatble znacaj balkanskih ratova za ostvarenje devize »Bal-kan bal•kanskim narodima« nego su se ukljucile u zivu antiratnu kamtpanju .шstrijske socij aldemokratije. Redziceve ilnte11pretacije i ocjene C.itave materije ·1ezane za proЬlem bal·kanskih ratova i jugoslovenskog pitanja (kao i neke ranije) ukazuju na potrebu daljeg istraz~vanja i proucavanja ovih slozen1h ?itanja.

Odvajanje jugoslovenskih socijaldemok1·atskih stranaka u Monarhiji od зustrijske SDP pocetlo је u posljednjim godinama prvog svjet.skog rata. Ро:;Ще februarske revolucije u Rusiji 1917. godine doSlo је do promjene politickЉ :>dlnosa u Monarhiji. Postavljeni su zahtjevi za prekid rata, uspostav:ljanje mira : demokratizacjju politickog zivota. Jugoslovenska ideja ,postaje »nenwdokna-div program i p·utokaz za oslobodenje i ujedinjenje Jugoslavena«. P.rinci(p sa-:noopredjeljenja koji је oktobarska revolш:ija proklamovala kao osnovu nje-~юg mirovnog dekreta s odusevljenjem su prihvatile ju-goslovenske SDS u :М:onarhiji jer su u njegovom pro.vodenju vidjele put ka oslobodenju i uje-:Hnjenju Jugoslovena.

Odbacivanjem nacionaln·og programa austrijske SDP jugoslovenske SDS, 'z vise razloga, nisu uspjele da stvore sapstveni revolucionarni program rje-~enja jugoslovenskog nacionalnog rpitamja, ра su se nasle » •.. na zacelju jugo-:;lovenskog pokreta koji је pod vo·dstvom gradanskih partija usao u zavгSnu ,'azu borbe za oslobodenje i ujedinj enje Jugosla vena u jedinstvenoj jugoslo-·.renskoj drzavk То је Ьila skupa cijena, veli autor, koju su platille jugoslo-'lenske SDS u Monarhiji slijedeci nacionalni program austrjjske SDP.

Austromarksi.sticka teorija nacionalnog pitanja - pise Redzic - dozivjela ; е na jugos1ovenskom tlu svoj potpuni slom. Dva oprecna istorijska fenomena, .:шstromarksizam i jugoslovenЭko pitanje nisu se mogla pomiriti. Prvi је isao :..:а oёuvanjem integriteta habzburske podunavske drzave, а drugi za stvaran1jem _1olitickog integriteta Jugoslovena.

Mada studija Envera Redzica nije bez odredenih sla:Ьosti, treba reci da ~е ona, u cjelini uzevsi, veoma uspjela. Autor је postavio i rasvjjetlio niz zna-

600

~ајnЊ pitanja, iako се neka od njih, kao na primjer proble.m иticaja liЬeralno-bиrzoaske i•deologije na austromarks.izam ili tretmam •balkanskih rato·va i s njima и vezi jиgoslovensko·g pitanja, sigurno Ьiti predmet naиcne diskиsije i daljih iiStrazivanja. Dosta prostora и Redzicevoj studiji posveceno је anali!l'i privrednih i drиstveno-politi.Okih uslova и kojima se formira1a radnicka klasa i razvijao .rad•nicki ,po.kret и jugoslovenskim zem]jama. Medиtim, stice se иtisaJk йа pri1ikom donosenja odredenih za·kljucaka о politici i djelovanju pojedilnih jиgoslovenskih socijaldemokratskЊ stranaka, а posebno Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, ti иslovi nisи и dovoljnoj mjeri иva.Zavani. Aиtor је takode propиstio da и po.pis literatиre иvrmi nekoHko znacajiilih novijЊ dje-la koja se odnose na njegovи temи (studije Niko1e ВаЬiса, 1Љrahima Kara;be-govica, Stojana K esica, Se11gija Dimitrijevi