PRVI DEO1.MATERIJALNA PROIZVODNJA USLOVA OPSTANKA LJUDSKOG DRUSTVA-predstavlja neophodan uslova za odrzavanje coveka.predmet rada predstavlja onaj moment procesa rada na koji se deluje u procesu proizvodnje,u kome covek menja prirodu prilagovadjajuci je svojim protebama.proizlazi das u faktori proizvodnje u izrazu prostih momenata procesa rada,u stvari,spoj objektivnih I subjektivnih uslova proizvodnje.materiajlni opstanak pojedinca u ljudskom drustvu,a I samo ljudsko drustvo,vezan je za proizvodnje najrazlicitihijih proizvoda.zbog toga se ovim drustveni odnosi njihovi prihvatnih radova prikazuju kao ono sto jesu,tj.ne samo neposredno drustveni odnosi samih lica u njihovim radovima,vec,naprotiv,kao stvarni odnosi medju licama,a drustveni odnosi medju stvarima.ovim Marks naziva fetisizmom robe. 2.PROIZVODNOST I INTENZIVNOST RADA-Vrednost robe jedan od cinilaca ove ekonomske kategorije,predstavlja izraz drustvenih uslova u kojima se roba proizvodi.Dakle proizvodna snaga rada je determinant vrednsoti I factor sa obsubnim dejstvom,a definise se kao stvaralacka sposobnost ili stvaralacka moc rada,da se u jednici vremena proizvode odredjena kolicina proizvoda.pri razmatranju produktivnosti rada treba imami na umu da promene u proizvodnoj snazi rada nemaju za prepostavku promene u umroski radne snage.sustinska razlika je u promenama vrednosti jedinice proizvoda,a kao posledica rasta produktivnosti rada I intenzivnosti rada. 3.PROIZVODNE SNAGE I PROIZVODNI ODNOSI I DRUSTVENI FOND RADA-Neizmerliv je znacaj razvoja nauke I naucnih dostignuca razvoju proizvodnih snaga drustva a istorijskih posmatrano taj uticaj se moze iskazati identifikacijom tri etape razvoj proizvodnih snaga.Prva etapa odrzava odnos coveka prema prirodi pre razvoj nauke,dakle kada je covek uspostavljao vlast nad prirodom,tj.proizvodeci,na osnovnu znanja koja je sticao iskusktvom.Druga etapa se vezuje za onaj nivo razvoja,proizvodnih snaga,kada covek pocinje svesno primenjivati nauku u cilju razvoja proizvodnih snaga.TRecu etapa karakterise stanje razvoja proizvodnih snaga,kada nauke predstavlja neposrednu proizvodnu silu,a vreme u kome zivimo predstavlja nas kao savremenike ovakvog odnosa nauke I proizvodnih snaga drustva. Svaka drustvo u datomtrenutku raspolaze odredjenim fondom rada I sredstva.NJega cine dvekomponente:minuli rad,I zivi rad.Politicku ekonomiju koja izucava drustvenu stranu procesa proizvodnje u sirem smislu,dakle proizvodnje raspodele,razmene I potrosnje,najvise interesuju ekonomski zakoni.Oni se ispolavaju u vidu identifikovanih razlicitih posledicnih odnosa,tj.funkcionalnih veza razlicitih ekonomskih pojava u drustvu. 4.ROBA KAO EKONOMSKA KATEGORIJA-u tom smislu je roba jedinstvo upotreebne vrednosti,odnosno dva svojstva robe su upotrebna vrednost I vrednost.Upotrebni vrednost je istovremeno I nosilac razmenske vrednosti.Kaogod ima konkretan rad robnog proizvodjaca stvara upotrebnu vrednost robe na jendoj strain isto tako I atraktivan rad stvara vrednost robe,na drugoj strain.Nije rec o jednom konkretno a drugi put apstraktnom.Posto je ljudski rad sadrzina vrednsoti,a kolicina materijalizovanog ljudskog rada velicina vrednsoti,bitno jena ovom mestu istaci dve razlike u pogledu rada kao upotrebljavanja radne snage.Ovakve definisati vrednsot proizvoda,odnosno drustveno potrebno radon vreme pod snaznim je dejstvom promena dvaju faktora.tj.produktivnosti rada I intenzivnosti rada.. 5.ZAKON VREDNOST I NJOEGOVE FUNKCIJE-analizirajuci osnovne cinoice robe kao ekonomske kategorije istakli smo njeno bitno svojstvo vrednsoti.Drustvo jednostavno vrednuje samo onaj rad koji je potreban za zadovoljenje date drustvene potrebe.Iz svega recenog proizilazi da se pmaterijalni statusindiividualnih proizvodjaca jedino dovodi u vezi sa mogucnoscu pracenja drustvene produktivnosti rada,sto j e samo drugi izraz za globalno unapredjenje proizvodnih snagauopste,a ovo je I poslednja funkcija zakona vrednsoti. 6.PROMETNA(RAZMENSKA)VREDNOST I ISTORIJSKI OBLICI IZRAZAVANJA VREDNSOTI-Vrednost robe kao jedan od bitnih cinilaca,tj.cvojctava robe kao ekonomske kategorije ima cvoju apsolutu ali I relativnu velicinu.Uticaj promene velicine vrednsoti robe u relativnom obliku vrednosti na promenu vrednost,pod pretpostavkom nepromenjene velicine vrednosti robe u ekvivalentom obliku vrednosti.Uticaj promene velicine vrednsoti robe u ekvivalentnom obliku vrednsoti na promenu vrednost pod prepostavkom nepromenjene velicine vrednosti robe u relativnom obliku vrednsoti.uticaj istovremeni ,istovremeni I istostepenih promena velicine vrednsoti robe u relativnom obliku vrednsoti I ekvivaletnonm obliku vrednsoti na promenu vrednsot.Uticaj istovremenih promena,a moze biti istovremeni I raznostepenih odnosno raznosmernih I istovremenih,tj.raznosmernih I raznosmernih promena velicine vrednosti robe u relativnom obliku vrednosti I ekvvalentnom obliku vrednosti na prometnu vrednost.Razlikujemo sledece oblike izrazavanja vrednsoti:a)prost,pojedinacan ili slucajan oblik vrednosti,b)potpun ili razvijeni oblik vrednosti,c)opsti ekvivalent,g)novcani oblik.Zlato istupa pred druge robe kao novac samo zato sto je ranije pred njih vec istupalo kao roba. 7.NOVAC KAO MERA VREDNSOTI I MERILO-Cena robe kao ekonomska kategorija predstavlja novcani izraz vrednosti ili novcano ime rada sadrzanog robi.Vrednost robe je analizirana na drugom mestu ,tako da ostaje pitanje analiziranja vrednosti novca kao ekonomske kategorije,da bi na kraju istovremenim uzimanjem u analizu I vrednsoti robe I vrednosti novac dosli do zakljucka o zaista izvanrednoj sadrzini sledece Marksove misli:kao mera vrednsoti I kao merilo cena novac vrsi dve sasvim razlicite.Merom vrednsoti onje kao drustveno ovaplodjenje ljudskog rada,merilom cena jeste kao utvrdjenja tezina metala.Kao mera vrednsoti sluzi za to da vrednsoti svakojako razlicitih roba pretvori u cene,u zamisljenje kolicine zlata,kao merilo cena on merit e kolicine zlata.Sledeci Marksov tekst:opste dizanje cena moze da nastupi kao vrednsot novca ostane ista,samo ako se podignuti vrednsoti roba:ako vrednsoti roba ostane iste,samo onda ako vrendsot novca pade.i obrnuto.Cene mogu pasti,ako vrednsot novca ostane ista,samo ako padne vrednsot novca.Iz ovoga se nikako ne sme izvesti da dizanje vrednosti novca povlaci za sobom srazmerno padanje robnih cena,a padanje vrednsoti novca njihovo srazmerno dizanje.Ovo vazi samo za robe vrednsot raste ravnomerno I jednovremeno s vrednoscu novca,zadrzavaju uvek iste cene.Bude li se njihova vrednost dizala brze ili sporije nego li vrednsot novca,onda ce razlika izmedju kretanja njihove vrednosti I vrednsoti nivca biti ono sto ce odredjivati padanje ili dizanje njihove cene. 8.NOVAC KAO PROMETNO I KAO PLATEZNO SREDSTVO-Dakle obrazac proste robne razmene glasi:R1-N-R2.Prva metamorfoza je R1-N koju nazivamo prodaja,a druga je metamorfoza je N-R2koju nazivamo kupovinu.Marks daje sledeci obrazac KN=. Brojilac razlomka koji predstavlja sumu robnohj cena u sustini je determinisani trima faktorima:-kolicine robe,-vrednsot robe,-vrednsot novac.Za obavljanje funkcije sredstva prometa novac mora biti realno pristupan za razliiku od funkcije novaca kao mere vrednsoti koju funciju obavljanja idealni dakle bez fizickog prisystva. Novac ima funkciji plateznog sredstva u tom smislu sto se javlja u funkciji kredita.Konacan obrazac potrebne kolicine novca u opticajuje sledeci:KN=,dakle od sume robnih cena identifikovane prilikom analize novca kao prometnog sredstva,treba oduzeti sumu robnih cena robe koja je prodata na kredit,jer za vrednsot tih transakcija nije potreban novca u datom momentu identifikacije KN razume se,treba na ovo predhotno dodati vrednost dospelih placanja I napokon oduzeti medjusobna prebijanja tj.iznos opnih svota vrednsoti gde se novac ne pojavljuje. 9.NOVAC PUNE VREDNSOTI,PAPIRNI NOVAC,KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA-Iz prethodnog razmatranja o istorijskim oblicima izrazivanja vrednsoti robe identifikovana je postupnost u uvom izrazivanju vrednsoti,pri cemu poslednji oblik je bio novcani oblik.Papirni novac nema vrednost,jer on samo predstavlja odredenu velicinu vrednsoti zlata,ali je sam,kao takav,kao papirna cedula nema.Papirni novac dakle,vazikao predstavitelj odredjene velicine vrednosti,ali je sam ne poseduje,tj.nema.Medjutim osnovni postulat kvantitativne teorije novca sto se moze razaznati I iz prethodno citiranog tekta,a koji u osnovi odrzava monetarnu ravnotezu predstavljen je sledecom jednacinom:MV=PT gde M predstavlja kolicinu novca,Vbrzinu opticaja novca,P-cene,T-drustveni proizvod.Jednacina kvantitativne teorija novca kao I svaka druga jednacina je tautologicina I otuda problem u promeni bilo koje od cetiri navedene kategorije.Suprotna pojava u odnosu na inflaciju je delfacija.U sustini ona odrzava stanja privrede ukome dolazi do opsteg pada cena,a sto se,nepovoljo odrzava na tempo privrednog razvoja. 10.PARITET NOVCA KONVERTIBILNOSTI,DEVIZNI KURS-Nijedan system drustvene proizvodnje kao veliki ekonomski system,nije u objektivnoj mogucnosti da proizvode sve proizvode ipo kvalitetu I kolicinima koje su potrebne zazadovaljavanje potreba stanovnistva.Moze se desiti da papirno novca neke drzave brzo gubi na vrijednosti zbog visoke stope inflacije.Nema privrednsog subjekta ili drzave koji bi prihvatio da se placanbje obavi u toj valuti,odnosno da za nju razmijeni cvoje proizvode.U vezi sa mogucim nacinima utvrdjivanje pariteta novca u medjunarodnim razmerama postoje sledece mogucnosti:1)paritet novca se moze utvrditi na bazi cene zlata u datim zemljama,2)paritet novca se moze utvrditi na bazi kupovinne moci pojedinih valuta,a putem tzv.korpe dobara.3)paritet novca se moze utvrditi kretanjem na svetskim berzama novca.Medjutim postoji I realni devizni kurs koji definisem kao: REALNI DEVIZNI KURS=reci slucaj je obrnuta situacija,koja govori o povecanju vrednsoti nacionalne novcane jedinice,a sa osnovnim ciljem destimulacije izvoza a stimulacije uvoza. 11.POJAM KAPITALA KAO EKONOMSKE KATEGORIJE-Pitanja definisanje kaiala kao ekonomske kategorije zaokupljalo je paznju razlicitih mislilaca,razumljivo razlicitih provenijencija u razvoju ekonomske misli.Svaki zbir razmjenskih vrijednosti .proizvod koji se mogu za druge razmijaniti jey robe.Odredjeni odnos u kome se oni razmjenju cini njihovu razmijensku vrijednosti ili,ako je izrazen u novcu,njihovu cijenu.Tek vladavna nagomilanog,proslog,oprecenog rada nad neposrednim zivim radom pravi od nagomilanog rada capital.Kapital nije u tom sto nagomilani rad sluzi zivom radu kao sredstvo za novu proizvodnju.Onje u tome sto zivi rad sluzi nagomilanome kao sredstvo da orzi I poveca svoju razmijensku vrijednost. 12.RADNA SNAGA KAO ROBA-POREKLO VISKA VREDNSOTI-Markcova teorija vrednsoti je teorija radne vrednsoti.Shvatanje rada se svodi na upotrebljavanje radne snage,kao skupa duhovnih I fizickih sposobnosti sadrzanih u zivoj individui.Vrednsot radne snage ,kaogod I vrednsoti bilo koje druge robe biva odredjivanja drustveno-potrebnim radnim vremenom za njenu reprokdukcijustoga se radon vreme potrebno za proizvodnju tih zivotnih narmirnica,drugim recim,vrednsot radne snage jeste vrednsot zivotnih namirnica potrebnih za odrzavanje njena vllasnika.Najzad rad sustina I unutrasnjima mera vrednsoti,ali on sam nema vrednsotite ne postoji mogucnost merenja vrednsoti rada vrednoscu rada.Marks je u svom radu pravi u istoriji razvoja ekonomske misli naucno dokazao da je radna snaga onaj subjektivni factor drustvene proizvodnje koji po prirodi svojoj,u procesu materijalne proizvodnje ekonosmke spojen sa sredstvima za proizvodnju,prenosi I odrzava kao vrednsoti sredstva za proizvodnju na novi proizvod a istovremeno dodaje novu vrednsot proizvodu.Okolnost da jednodnevno odrzanje radne snage staje samo polovinu radnog dana,mada radna snaga moze da deluje,da radicitav dan I sto je vrednsot koju njena upotreba stvara kroz jedan dan zbog toga dvaput veca od njene vlastite dnevne vrednsoti,osobita je sreca po kupca,ali nije nepravda prema prodavcu. 13.KONSTANTNI I VARIJABILNI KAPITAL I ORGANSKI SASTAV KAPITALA-Covekovo upotrebavljanje radne snage,dakle sam rad,kao sto znamo moze se analizirati dvojko.Otuda su konstituivni elementi obrazovane vrednsoti proizvoda sledeci(am,+sirovina)+(v+m)= R zbir vrednsoih izraza amortizacije I sirovina cini minuli rad ili utrosena sredstva za proizvodnju,a varijabilni capital I visak vrednsoti cine novododati(zivi)rad.Predujmljena capital vrednsot ili ukupno predujmljeni capital(K)SASTOJI SE IZ DVA DELA.ODNOS TA DVA RELATIVNA UCESCA KONSTANTINOG KAPITALA U UKUPNOM KAPITALU I VARIJABILNOG KAPITALA U UKUPNNOM KAPITALU PREDSTAVLJA OBRAZAC ZA IDENTIFIKACIJU pokazatelja koji nezivamo organski sastav kapitala.Dakle *100=*100.sa rastom ukupne mase kapitala desavaju se I strukturne promene capital vrednsoti sa nizom materijalnih implikacija u podrucju vrednsoti proizvoda.Za ilustraciju promena u vrednosnom,tehnickom I organskom sastavu kapitala kao I materijalne implikacije ovih I ovakvih odnosa na velicinu I strukturu vrednsoti posluzicemo. 14.MASA I STOPA VISKA VREDNSOTI-posto je vrednsot prometljivnog kapitala-vrednsoti radne snage koju kupuje:posto vrednsot ove radne snage odredjuje potrebni deo randog dana,dok sa svoje strane visak vrednsoti biva odreden suvisnim delom random dana,to izlazi:visak vrednsoti odnosi se prema promenljivom kapitalu kao visak rada prema potrebnom radu,tj.stopa viska vrednsoti=.Obrazac za kvantifikacije stope viska vrednosti je sledeci:m=*100,pri cemu je :m-apsolutna velicina mase viska vrednsoti.m-stopa viska vrednsoti,v-predujmljeni promenljivi capital.Masa viska vrednsoti je odredjen kretanjem stope viska vrednsoti predujmljenog promenljivnog kapitala,otuda je:m= 15.DETERMINANTE KRETANJA UKUPNE VELICINE NOVOSVORENE VREDNSOTI KAO I NJENIH SASTABNIH DELOVA-UKUPNA VELICINA NOVOSTVORENE VREDNSOTI SE SASTOJI IZ DVA DELA,TJ.IZ NJENOG PLACENOG I NEPLACENOG DANA.A)uticaj promene proizvodne snage rada na novostovremenu vrednost I njene sastavne delove,pod pretpostavkom nepromenjene intenzivnosti roba I duzine radnog dana.b)uticaj promene intenzivnosti rada na nobostovremeno vrednsot I njene sastavne delove,pod prednastavkom nepromenjene proizvodne snage rada I duzine radnog dana.v)uticaj promene duzine radnog dana na novostovremenu vrednsot I njene sastavne delove,pod predpostavkom nepromenjene proizvodne snage rada I intenzivnosti rada.g)istovremene promene proizvodne snage rada,intenzivnosti rada I duzine radnog dana. 16.METODI PROIZVODNJE VISKA VREDNSOTI-Postoje dva nacina proizvodnje viska vrednsoti.Apsolutna I relativna visak vrednsoti,pri cemu nije rec o dve vrste viska vrednsoti vec o dva metoda postizanja viska vrednosti.Apsolutan visak vrednsoti nastaje produzavanjem radnog dana preko granice potrebnog radnog vremena ili porastom intenzivnosti rada u okviru date granice radnog dana.Relativan visak vrednsoti je apsolutan visak vrednosti u tom smislu sto,da bi se on uopste mogao postizavati,granoca radnog dana se mora produziti preko potrebnog radnog vremena,a oko do ovoga nne bi dosla,ne bi bilo ni viska vrednsoti,jer bi u potrebnog radnog vremena.Vrednsot jedinice proizvoda cini minuli I zivi rad,dakle:C+(V +M)=R, C je minuli rad,(v+m)zivi rad.DRUGI DEO1.NAJAMNINA-sa stanoviste oblika placanja razlikujemi dva oblika najamnina od vremena I najamnina od komada.Ako postoji pogodba da se rad placa od casa,I to tako da kapitalista nije obavezan placati nadnicu ili nedeljnu najamninu,nego samo casove rada za vreme kojih mu se svidja da radnika zaposli,onda ga on moze zaposliti manje vremena nego sto je vreme na cijoj osnovnica je isprava bila izvrsena procena najamnine od casa,ili jedinice mere za cenu rada.Posto tu jedinicu mere odredjuje srazmera: to je prirodno da ona gubi svaki smisao cim radni dan prestane imati odredjeni broj casova.To se dogadja kad god se radni dan produzi preko njegovog obicnog trajanja dok cena rada odnosno cena radnog casa ostaje postojana.Ako u razlomku:raste imenitelj.onda brojitelj raste jos brze.Cena rada toga ne odredjuje,kao kod najamnine od vremena,razlokomnego proizvodjackom sposobnoscu radnika.I napokon moguce su istovremene promene oba faktora u raznim smerovima I razlicitom intenzitetu,ali pazljivim rasudjivanjem lako se identifikuje osnovna promena realne najamnine.Relativna najmnina odrzava udeo radne snage u novostvorenoj vrednsoti,ili pak placenog rada u novostvorenoj vrednsoti. 2.CENA KOSTANJA I PROFIT-Isto tako I vise puta smo isticali da se vrednost robe sastoji iz dva dela,tj.prenete vrednosti sredstva za proizvodnju I novostvorene vrednsoti.Kapitalisticko kostanje robe meri se izdatkom u kapitalu,stvarno kostanje robe izdatkom u radu.KAPITALISTICKO KOSTANJE ROBE zbog toga je kvantitativno razlicito od njene vrednsoti ili njene stvarne cene kostanja:ono je manje od robne vrednsti.Celokupni capital sluzi materijalno kao tvorac proizvoda,kako sredstva za rad,tako I materije proizvodnje I rad.Stoga realizajuci,cvoju robu na trzistu odnosno realizajuci visak vrednsoti,njemu se taj isti visak vrednsoti predstavlja kao visak prodajne cene preko cene kostanja,dakle nesto sto je rezultat I potice iz same prodaje.Nikako obrnuto,tj.da visak vrednsoti proistice iz procesa proizvodnje I da je upravo zbog toga vrednsot proizvoda veca od njegove cene kostanja. 3.PROFITNA STOPA-profit se ostvaruje kao razlika izmedju vrednsoti proizvoda I njegove sene kostanja.U nasem slucaju profitne stope su:*100=10%;*100=5%;*100=3%odnosno *100=1% Prema tme profitna stopa predstavlja relatvmu meru oplodanje predujmljenog kapitala I upudjuje na ondos koliko jedinica profita dolazi na sto jedinica predumljenog kapitala.Otuda prvi factor loji utice na velicinu profitne stope je stopa viska vrednsoti(m).Na bazi nasih analitickih pretpostavka lako se moze utvrditi profitna stopa. Pf*100=*100=10% Faktor koji odreduje profitnu stopa pored stopa viska vrednsoti je I organski sastav kapitala,u prvom slucaju je profitna stopa pf=*100=5%,a u drugom slucaju pf=*100=50% treci factor koji odredjuje profitnu stopu je brzina obrta kapitala.Prvo cemo objasnii I ilustrivanim primerom ukazati na neke od fundamentalnih obelezja delovanje zakona vrednsoti u uslovima proste robne proizvdnje,da di istovremeno uvazili materijalne pretpostavke za objasnjeenje delovanja zakona vrednsoti koji karakterise krupnu robnu proizvodnju I na toj ocnovni formiranje cene proizvodnje. 4.TRZISNA VREDNSOT I TRZISNA CENA-u ovom svrhu dobro nam moze pomoci niz analitickih predpostavki.Pojednostavljenja radi pretpostavimo jos da je amortizacioni stopa 10%za sve proizvodjace I granbe,isto I tako da je stopa viska vrednsoti za sve jednak I iznosi 100%broj obrta predjumljenog kapitala je jednak za sve proizvodjace I grane I dat je kao velicina jednaka jedan,a obim proizvodnje(Q) za grane I pojedinacne proizvodace kako to sledi.Predpostavka o manjoj traznji od ponude ima za posledicu manju trzisnu cenu od trzisne vrednosti.naime,trzisna vrednost=,trzisna cena=5.ZAVISNOST FORMIRANJA TRZISNIOH CENA OD MONETARNIH PROMEA-OBJASNJAVAJUCI DELOVANJE ZAKONA VREDNOSTI U USLOVIMA REALIZACIJE PROIZVODA po TV I TC istakli smo stanovniste da u uslovima jednakosti traznje I ponude trzisna vrednsot I trzisna cena predstavljaju jednake velicine.Medjutim cena robe nie samo odredjena vrednoscu robe,vec I vrednoscu novca.Kada je u pitnaju zlatna vazenja novca tada treba prisetiti iz rasprave o funkciji novca kao mere vrednosti I merile cene,da se vrednsot novca kaogod I vrednost bilo koje druge robe odredjuje drustvene potrebnim radnim vremenom za njegovu proizvodnju.Otuda I mogucnost da veca kolicina papirnog novca u odnosu na kolicinu zlata ima za posledicu porast trzisnih cena.u obrnutom slucaju obrnuto.Ako je dakle veca kolicina papirnog novca u prometu to je samo drugi izraz zpad njegove vrednsoti,sto ima za posledicu inflaciju.Trzisne cene rastu jer je kolicina papirnog novca u ondosu na kolicinu zlata,veca.Utoliko I govorima o padu kupovne snage novca kao reciprocnom izrazu rasta trazisnih cena.Suprotna pojava se naziva deflacijom. 6.PREOBRAZANJE TRZISNIH VREDNSOTI U CENE PROIZVODNJE I FORMIRANJE OPSTE PROSECNE PROFITNE STOPE-Objasnjavajuci osnovne karakteristike delovanje zakona vrednosti u uslovima realizacije proizvoda po trzisnim vrednostima ,osnosnom po trzisnim eenama konstatovali smo da je sav visak vrednosti koji se ostvaruje na nivou grana jendak onome visku vrednosti koji se u tim granama I proizvodi.Kao sto je trzisna vrednost izraz prosecnih uslova proizvodnje,kada se konkurentska borba void unutar date grane proizvodnje krupna razvijena kapitalisticka robna proizvodnja predpostavlja medjugransku konkurenciju kapiutala I formiranje cene proizvodnj kao granskevelicine.Otuda cena proizvodnjepredstavlja Cp=k+opstoj prosecnoj,prosecan profit po,profitnoj stopi. Gde k prestavlja cenu kostanja grane.Naime opsta prosecna profitna stopa se dobija kao odnos mase viska vrednosti proizvodenog u svim granama proizvodnje I predujmljenog kapitala u svim granama proizvodnje pf=*100=25% dakle kao zbir granskih cena kostanja I profita po opstoj prosecnoj profitnoj stopi dobili smo cenu proizvodnje za celokupan obim proizvodnje datih grana,a deobom sa snalognim kolicinama proizvoda dobili smo CP po jedinici proizvoda.Realizujuci svoje proizvode po cenama proizvodnje pojedina preduzeca I grane ostvarili bi sledece mase I stope profita. 7.ZAKON TENDECIJSKOG PADANJA OPSTE PROSECNE PROFITNE STOPE-u nasim prethodnim razmatranjima mi smo opstu prosecnu profitnu stopu definisali kao odnos u drustvu proizvedenog viska vrednsoti I predujmljenog kapitala na nivou celokupne privrede.Dakle, pf*100.ali da se vratimo determinantama profitne stope ako je m=*100,onda je m= zamenom ovako izrazene mase viska vredsnoti od stope viska vrednsoti I predujmljenog varijabilnog kapitala u obrzac profitne stope dobijamo: pf; a deleci brojilac I imenilac v dobijamo,pf= odnosno,pf= gde konstanta 1 niukoliko ne menja rezultat analize.Svi faktori koje smo na ovaj nacin analizirali imaju protivrecivo dejstvo,tj.deluje istovremeno,ali smer promena je nekad isti nekad razlicit,razlicitog intenziteta.Proizlazi da isti faktori koji uticu na pad profitne stope isto tako dejstvuju povedjavajuci je ,tj.usporavaju njeno padanje. 8.TRGOVACKI KAPITAL KAO OSAMOSTANJENI DEO INDUSTRIJSKOG KAPITALA-IDENTIFIKACIJA NJENOG MATERIJALNOG UPORISTA-objasnjavajuci process kruznog kretanja kapitala,insistirali smona cinjenice da je celokupni process kruznog kretanja,u stvari,jedinstvo procesa proizvodnje I procesa prometa sa istaknutom poentom na uzastpnosti I paralelnosti egzistencije kapitala u novcanom,proizvodnom I robnom obliku.Sada je profitna stopa odredjena odnosnom mase viska vrednsoti I predujmlenoh ukupnpg kapitala u proizvodnji I prometu,tj. Pf== ovako definisane profitna stopa jednaka je u obe proizvodnoj drustvene proizvodnjke dakle,I u industriji kao proizvodnoj oblasti I trgovini kao oblasti prometaa.Pri ovim pretpostavkama,a racunajuci profitnu stopu na nacina neuzimanja u obzir postojanje trgovackog kapitala,profita stopa je jednaka: Pf=*100=*100=20% na svaki 100 jedinica kapitala dolazi 20 jedinica profita.Ukljucivanjem u profitnu stopu I trgovacka kapitala od recima 100,profitna stopa se modifikuje. Pf=*100=*100=16.66%. u vezi sa robnim prometom I trgovnom smatramo posebno znacajnim da istaknemo jos dva pitanja.Jedno se odnosi na troskove prometa,a drugo na obrt trgovackog kapitala,odnosno njegovu specificnost. 9.OBRTTRGOVACKOG KAPITALA I NJEGOVA SPECIFICNOST-Razlicit broj obrta u razlicitim granama trgovine u osnovi biva odredjivan dvoma faktorima I to:1.brzinom obnavljanja proizvodnje,2.brzinom potrosnje.Brzina obnavljanja proizvodnje I brzina potrosnje pojedinih roba,predstavljau dve determinane brzine obrta trgovackog kapitala.Objektivni karakter broja obrta za trgovca se predstavljaju kao rezultat specificnosti brzine obnavljanja proizvodnje,ali isto tako I objektivnoscu brzine potrosnje.Otuda preostaje da raspodelu profita izmedju razlicitih trgovackih grana obezbedi upravo zakon prosecnog profita,razume se,ostvarajuci osnovno pravilo na jednak capital jednak profit. 10.KAMATONSKI KAPITAL I KAMATNA STOPA-kamatonski capital nije proizvod razvoja kapitalsistickog sistema drustvene proizvodnje.Kamatonski pkapital se vezuje za funsamentalnu pretpostavku postojanja razmene I novca.Kao sto znamo process kruznog kretanja I obrta novcanog kapitala kao stvarnog toka procesa materijalne proizvodnje mozemo opisati na sledeci nacin:N-R..P..R1-N1A OBRAZAC REPRODUKCIJE NOVCARSKOG KAPITALA GDE JE FUNKCIJA KAPITAL SVOJINE SVEDENE NA SVOJ GOLI OBLIK.TJ.NA CISTO PRISTAVANJE KAMATE,A KAO REZULTAT POSEDOVANJA kapitala kao robe moze se predstaviti na sledeci nacin:N-N.Iz osnovne relacijee G:I=100;% gde G predstavlja kamatonnonsni capital,I kamatu u apsolutnom izrazu a %kamatnu stopu,moguce je izraziti bilo koju zavisnosti od ostalih velicina.Otuda se kamatna stopa definise kao:%= izbor oba dohotka I kamate I preduzimacke dobiti je u radnoj snazi kao subjektivnom faktoru drustvene proizvodnje a razlika je samo kvantitativna. 11.SPECIFICNOSTI POLJOPRIVREDE(DELOVANJE ZAKONA VREDNSOTI,ZEMLJISNA RENTA KAO EKSTRAPROFIT,ZAKUPNINA I RENTA)-I pored uobicajenog isticanja specificnogsti poljoprivrede u izrazu direktne tj.sustinske zavisnosti od prirodnih uslova pa ma kako se ovome prvom protivstavljalo kompenzatorska dejstco kapitala,kaogod I to da je poljoprivredna oblast u relativno velikoj meri organskog karaktera,ipak ostaje da je njena glavna specificnost u ekonomskom smislu vezana za nacin formiranja drustvene vrednsoti I cene a koja je u osnovni odredjena karakterom zemljisne svojine.Naim zakupac plasira svoj capital u oblast poljoprivrede I ocekuje profit po osptoj prosecnoj profitnoj stopi,a rent ace se u stvari javiti kao iznos koji pretie prosecan profit,ona je upravo suvisak iznad prosecnog profita. -Objasnjenje kategorije ekstraprofita u industriji u osnovi se svodi na identifikaciju pozitivne razlike izmedju drustvene I nize idndividualne vrednsoti proizvoda.Zato I kazem da je zemljisna svojina uzorak pretvaranja ekstraprofitna u poljoprivrede u rendtu koja pretstavlja stalnu pojavu,za razliku od ekstraprofita koji se vezuje za industrijsku oblast proizvodnje. -Kapitalista zakupac placa zemljovlasniku ne rentu vec zakupninu.u tom smislu kazemo da je zakupnina samo pojavni oblik rented a je renta kao visak preko prosecnog profita sastavni deo zakupnine ali isto tako da se renta sa njom zakupninom ne mora poklapati.Zakupac zemlje moze da vrsi odredjena poboljsanja na zemlji,a za to je potreban capital.ali ako neko ovopobaljsanje koristi a u tom poboljsanju nije ucestvovao,treba da plati kamatu na tako plasirani capital. 12.DIFERENCIJALNI RENTA I-dAkle diferencijalnog renta po definiciji predstavlja pozitivnu razliku izmedju vise drustvene I nize individualne cene proizvodnje.Uslov ostvarenja nize individualne cene proizvodnje svako je primena prirodne sile koja je uz to jos I monopolisana svojinskim odnosom.Imamo tri parcele zemljista jednake velicine.Vidimo d I parcela odbacuje diferencijalnu rentu I kao pozitivnu razliku izmedju vise drustvene cene proizvodnje(400000)I nize individualne cene proizvodnje(240000).Na II parceli je diferencijalna renta I 80.000 dok III parcela ne odbacuje rentu,jer je njena cena regulatorna a kao rezultat najgorih uslova proizvodnje.Relativnih znacaj ovih faktora kao I intenzitet,odnosno smer njihove promene odredjuje upravo ovu razlicitost rente I to od varijante delimicnog komenzatorckog dejstva pa sve po potiruceg dejstva. 13.DIFERENCIJALNA RENTA ii-NAKNadnim uglanjem kapitala uistu parcel ostvaruje se diferencijalne renta II.Ovakvo nacin plasiranja kapitala se naziva I intenzivni nacin plasiranja kapitala,za razliku od naziva I intenzivni nacin plasiranja kapitala,za razliku od plasiranja kapitala koji karakterise diferencijalnu rentu I,a koji se naziva ekstenzivnim nacinom plasiranja kapitala.Intenzivni nacin plasiranja kapitala,dakle ne prepostavlja sirenje obradivog zemljista,vec se capital plasira u postojece obradive povrsine. 14.DIFERENCIJANA RENTA NA NAJGOROJ ZEMLJI-Dosadasnja analiza diferencijalne rente je pokazala da diferencijanla rent I ne moze nastati na najgorem zemljistu ali postojanje diferencijalne rente II na najgorem zemljistu,a ipak nije iskljuceno.upravo u onim situacijama velike traznje za poljoprivrednim proizvodima a kada se ulaganje kapitala vrzi na najgorem zemljistu.Razume se dodajno ulaganja bila vise ili manje produktivna u odnosu na originalno ulaganje. 15APSOLUTNA RENTA-Renta kojaje potpuno nezavisna od plodnosti tla(zemljista)u koju odbacuje apsolutno svaka parcela nazivamo apsolutnom rentom.Sad se jos ociglednije vidi zbog cega je privatna svojimna tvorac apsolutne rente:zbog toga sto zadrzava u poljoprivredeli onaj visak vrednsoti koji pretice iznd prosecnog profita.A s poljoprivrednog proizvoda on ga mora predate u obliku apsolutne rente vlasniku zemlje kao protuuslugu za koriscenje zemlje.Stoga je cena robe poljoprivrednih proizvoda jenaka ceni kostanja+prosecan profit+apsolutna renta. 16.OPSTI ZAKON KAPITALISTICKE AKUMULACIJE-Pazlivom studijom I toma kapitala mozemo doci do zakljucaka da Marks od 22 glavne analizira uslove I zakone stvaranje viska vrednsoti da bi zatim te iste uslove I zakone analizirao sa stanovnista uticaja na materijalni I drustveni polozaj radnika.Proces akumulacije se mnoze obavljati pri postojanom ili promenljivo organskom sastavu kapitala.Promena u ukupnom kapitalu izaziva srazmerene promene u promenljivom kapitalu.Akumulacija kapitala ne znaci samo njegovo prosto uvecanje,vec obrnuto sa uvecanjem ukupne mase kapitala desavaju se upravo kvalitativne promene koje se svode na promene structure.tj.mjegovih sastavnih delova postojanog I promenljivog.ovakvog zakljucak se jasno vidi u sledecoj marksovoj formulaciji:razume se proizvodna snaga uvek je proizvodna snaga korisnoga,konkretnog rada I stvarno odredjuje samo stepen delovanje celishodne proizvodne delatnosti u datom period vremena..nasuprot ovome promena u proizvodnoj snazi nikako ne pogadja rad koji je kao takav predstavljen u vrednsoti,zbog toga isti rad,u istom period vremena uvek ima za rezultat istu velicinu vrednosti pa ma kako se proizvodna snaga menjala.I zaista kao sto u religiji covekom gospodari proizvod njegove rodjene glave,tako I u kapitalistickoj proizvodnji njme gospodari proizvod rodjenih mu ruku.