BIZNISHotel Hyatt Regency, 5. jun 2013. godineconferencesŸdanas. rs

Ove godine ukupni broj reklamaemitovanih na kablovskim TV pro-gramima nadma{io je broj reklamana nacionalnim televizijama u Srbi-ji. Broj doma}instava koja gledajuneku vrstu kablovske televizije poras-tao je na 60 posto, sa tendencijom ra-sta od tri do pet posto godi{nje. Ogla-{iva~ki kola~ koji se prilikom dodelenacionalnih frekvencija delio na {estnacionalnih i {est regionalnih televi-zija, sada se deli na stotinjak razli~i-tih kanala.

Pored ovoga, razlog finansij-skog kolapsa najve}ih televizi-ja u Srbiji treba tra iti u nemo-gu}nosti da se na civilizovan iekonomski odr`iv na~in pari-ra kvalitetu stranih TV pro-

grama, koji su svojim prisustvom sa-mo naglasili sve probleme koji prateteleviziju u Srbiji decenijama. Nepoti-zam, politi~ke veze, privatne program-ske kombinacije, nekontrolisani bu-d`eti za razli~ite serije, predugo suklju~ni faktori kreiranja programa navelikim televizijama, i mo`da su moglida pro|u u konkurenciji sami sa so-bom, ali u konkurenciji desetina prvo-klasnih stranih TV produkcija, izgle-daju jednostavno jadno. Postoje}a gle-danost ve} je spu{tena na nekih 60 po-sto gledalaca, koji kada imaju izbor,gledaju nacionalne televizije, dok ve}sada blizu 40 posto auditorijuma gle-da kablovske programe. Kada se uukupnu statistiku doda i onih 40 postodoma}instava koja, za sada, nemajupriliku da biraju, dolazi se do prevar-nog podatka da na nacionalne televizi-je otpada tri ~etvrtine gledanosti svihtelevizija u Srbiji, ali je i to o~iglednonedovoljno za bilo koju nacionalnu te-leviziju da posluje makar na pozitivnojnuli. RTS koji ba{tini tradiciju gleda-nosti, produkciju i opremu koju nikou ovoj zemlji decenijama nije mogaoda ima, nije uspeo da smanji broj za-poslenih i tro{kove svog poslovanja.Tako je do{ao do ta~ke da sada RTSostaje u vi{emese~nom beste`inskomstanju u kome pretplatu gra|ani nepla}aju, a u bud`etu para za RTS ne-ma. Ipak, ideja nacionalnog servisakao medija ~iju nezavisnu ure|iva~kupolitiku finansiraju gra|ani, nikada ni-je za`ivela. Tako umesto da RTS budenosilac borbe protiv korupcije u dru-{tvu, da on produkuje Insajder progra-me i stavlja prst u oko tajkunima i po-liti~arima, dobili smo RTS kao nekuvrstu TV produkcije serija od „nacio-nalnog zna~aja“ ~ije snimanje ko{ta 70do 100 hiljada evra po epizodi. I narav-no, kada je trebalo osakatiti i u}utkatiB92, RTS je novcem od pretplate ku-povao sve {to mrda na B92, iako se sa-da vidi da ogromna ve}ina tih ljudi da-nas nema svoje emisije, i da je jedinasvrha tih suludih plata i tih transfera sa

B92 na RTS bilo kadrovsko slabljenjemedija koji je jedini razotkrivao Miro-slava Mi{kovi}a i njegove afere. Sada jeB92 degradiran na drugi kanal PrveTelevizije, ponovo ima Delta oglase,Insajder zaluta jednom godi{nje, ako itada, dok ~ak i redovne informativneemisije nemaju svoje stalne termine,ve} uglavnom ustupaju svoje mesto te-niskim me~evima, repizama serija i fil-mova, tako da je poga|anje terminavesti B92 postalo neka vrsta igre nasre}u.

TV Pink i TV Prva, jo{ jedan su do-kaz neodr`ivosti postoje}eg stanja.@eljko Mitrovi} je o~igledno shvatio

odakle vetar duva, i najavio ambicio-zni program otvaranja ~ak 60 novihkablovskih programa, ali se ta idejaspotakla na samom po~etku po{to ni-jedan kablovski operater nije bio spre-man da na postoje}ih 60 kanala dodajo{ 60, {to iz tehni~kih, {to iz poslov-nih razloga. Tro{kovi poslovanja Pin-ka o~igledno su sistemski problem, ta-ko da je na nedavno objavljenoj listinajve}ih poreskih du`nika, Pink naubedljivo prvom mestu, {to je samopo sebi apsurd prve vrste, i pri~u Pin-ka o tome kako njihov program, zarazliku od RTS, ne finansiraju gra|ani

Srbije, stavljaju pod veliki znak pita-nja. TV Prva je, od po~etka uspela daizigra zakonsku regulativu, i objedinikontrolu i nad TV B92, {to svi vide, aliniko nema na~ina da spre~i, ali i upr-kos tome, sa prakti~no dva kanala sanacionalnom frekvencijom, rezultatisu negativni, nema profita, naprotiv,a nema ni o~ekivanog polo`aja liderana tr`i{tu, koji bi se, gledaju}i na obiminvestiranja i do sada utro{enog nov-ca, odavno o~ekivao. I kao da to pora-zno stanje televizije u Srbiji nije do-voljno, pored TV Hepi koja vegetirana nivou statisti~ke gre{ke prakti~nood dobijanja nacionalne frekvencije,

uskoro dobijamo jo{ jednu nacional-nu televiziju, koja }e u}i umesto TVAvala.

Tu dolazimo do stanja na tr`i{tukablovskih TV programa. TV Arenasport je zbog nere{enog sukoba na li-niji SBB-Telekom Srbija, ostala vangledanosti ve}ine gledalaca kablovsketelevizije u Srbiji, i ne prelazi ukupnibroj od 500 hiljada gledalaca nedeljno.Telekom Srbija je poku{avaju}i da iza-|e iz ~eli~nog stiska SBB-a, agresivnovodio kampanju za Telekom IP TVservis, pa je to rezultiralo pove}anjemukupnog broja doma}instava koja

imaju kablovsku televiziju u Srbiji za~ak pet posto samo u pro{loj godini, alije to o~igledno nedovoljno da pokrijedesetine miliona evra ulo`enih u ku-povinu ovih kanala i prava na prenoseLige {ampiona i desetina drugih naj-skupljih sportskih TV programa. Nastranu ~injenica da Telekom Srbija pozakonu nema pravo da kao kablovskidistributer i javno preduze}e u dr`av-nom vlasni{tvu bude vlasnik TV kana-la. Ipak, glavni problem je u ~injenicida je Telekom Srbija jedan od glavnihizvora bud`etskih prihoda u Srbiji, aukupna dobit sa 220 miliona, prepolo-vljena je na 110 miliona evra. Gubitak

od 110 miliona evra, koji direktno uti-~e na stabilnost javnih finansija u Srbi-ji, nikako nije privatna stvar menad`-menta Telekoma Srbija, koji dugujeobja{njenje o poslovnim rezultatimaTV Arena sport, i kojom magijom me-dij koji ima svega 500 hiljada gledala-ca nedeljno, ima novca za Ligu {ampi-ona, a RTS koji ima dva miliona gleda-laca dnevno, niti bilo koji drugi ko-mercijalni medij, za te iste prenose ne-ma para.

Upravo zato, ne ~udi procvat ka-blovskih TV programa koji bez dr`av-nih steroida, bez poreskih dugova,

prave program koji gra|ani pla}aju,ali potpuno dobrovoljno i redovno, zarazliku od pretplate za RTS, koja je du-plo manja od prose~nog ra~una za ka-blovsku televiziju. SOS Kanal danasna 53 kablovske TV mre`e ima vi{egledalaca nego {to bi ikada imao damu RATEL nije dodelio rumunskufrekvenciju umesto regionalne fre-kvencije, i posluje pozitivno, sa dvaputa vi{e gledalaca od TV Arenasport. Umesto Opstanka na RTS, de-ca gledaju Animal Planet. Crtani fil-movi se gledaju na tri Dizni kanala, ijo{ najmanje pet velikih kablovskihTV programa koji 24 sata dnevnoemituju prvoklasne animirane filmo-ve. Umesto doma}ih istorijskih poli-ti~kih prepucavanja, na kanalima Hi-stori u`ivaju u prvoklasnim istorij-skim dokumentarcima o Nikoli Tesli,prvom i drugom svetskom ratu, imnogim drugim istorijskim zname-nitostima. Serije, filmovi, rialiti pro-grami, muzika, geografija, putovanja,kuhinje sveta, i tako unedogled. A tekje po~elo. PTT Srbija od 1.juna krenuoje u ambiciozni program pokrivanjaonih 40 posto doma}instava koja ne-maju kablovsku televiziju, a koja suostalim kablovskim distributerimaostala nedosti`na. PTT Srbija sa svo-jih 1.500 po{ta u svakom mestu u Sr-biji i novom tehnologijom be`i~nogprenosa TV slike, jedini je u Srbiji ko-ji mo`e brzo,ekonomski i infrastruk-turno odr`ivo, izneti posao uvo|enjakablovske televizije u ruralnom deluSrbije, tako da }e sistem nacionalnih iregionalnih frekvencija postati potpu-no prevazi|en. A kada 100 posto do-ma}instava bude moglo da bira izme-|u rvanja u blatu doma}ih rialiti star-leta i najbolje svetske TV produkcije,bi}e jasno da od nacionalnih televizijakakve danas imamo u Srbiji, ne}eostati ni kamen na kamenu.

Kamen na kamenu@ELJKO PANTI]

KABLOVSKI TV PROGRAMI I TR@I[TE OGLA[AVANJA U SRBIJI

BIZNIS ponedeljak, 10. jun 2013. III

PTT Srbija od 1.juna krenuo je u ambiciozni program pokrivanja onih 40 posto doma}instava koja nemaju kablovsku televiziju, a koja su ostalim kablovskim

distributerima ostala nedosti`na. PTT Srbija sa svojih 1.500 po{ta u svakom mestuu Srbiji i novom tehnologijom be`i~nog prenosa TV slike, jedini je u Srbiji koji mo`e

brzo,ekonomski i infrastrukturno odr`ivo, izneti posao uvo|enja kablovske televizije u ruralnom delu Srbije, tako da }e sistem nacionalnih i regionalnih

frekvencija postati potpuno prevazi|en. A kada 100 posto doma}instava budemoglo da bira izme|u rvanja u blatu doma}ih rialiti starleta i najbolje svetske

TV produkcije, bi}e jasno da od nacionalnih televizija kakve danas imamo u Srbiji, ne}e ostati ni kamen na kamenu.

B roj doma}instava u Srbiji kojaimaju kablovsku televiziju,IPTV ili neku drugu platformukoja omogu}ava ve}i broj TVkanala dostigao je 60 odsto.Pore|enja radi, 2012. godine

broj doma}instava sa kablovskom i ze-maljskom televizijom bio je izjedna~en.Zanimljivo je, tako|e, da se i dalje bele-`i tendencija {irenja kablovske mre`e uSrbiji, istaknuto je na konferenciji Da-nas konferens centra „Kablovski pro-grami i tr`i{te ogla{avanja u Srbiji“.

Govore}i o trendovima kablovske te-levizije u Srbiji, Predrag Lozovi} izagencije Nilsen Audience Measure-ment Serbia ukazao je na ~injenicu dase najviše doma}instava (~ak 87 odsto),koji koriste više televizijskih kanala, na-lazi u Beogradu. Slede severna Vojvodi-na sa 66 odsto, pa centralna Srbija sa 60odsto doma}instava. On je dodao dagledanost nacionalnih TV stanica opa-da i taj trend prisutan je od 2010.

- Prema podacima za period od ja-nuara do aprila 2013, nacionalne TVstanice u~estvuju u ukupnoj gledanostisa vi{e od 75 odsto. S druge strane, u ka-blovskom sistemu nacionalne staniceimaju udeo u gledanosti od 62 odsto.Ostatak prostora „rezervisan“ je za ka-nale koji se emituju samo u kablov-

skom sistemu. Ipak, u ukupnoj gleda-nosti kablovski programi u~estvuju sa13 odsto, ali i bele`e konstantan trendrasta - objasnio je Lozovi}.

Prema rezultatima merenja agencijeNilsen, TV Pink je ove godine prvi putposle mnogo godina prestigao prvi ka-nal RTS-a po gledanosti, dok se na tre-}em mestu našla Prva televizija. Od ka-blovskih programa najgledaniji je Pink2, potom de~iji kanali Ultra i Minimaks,pa Diskaveri, Sportklub i Eurosport. „Uaprilu su najgledaniji bili kanali kojiemituju filmski i serijski program. Sle-de de~iji, dokumentarni, pa sportskiprogrami. Nijedan od kablovskih kana-la, me|utim, nije dominantan po gle-danosti“, ukazao je Lozovi}.

On je izneo još nekoliko podatakakoji ukazuju na to da doma}instva u Sr-

biji poseduju ukupno 3,6 miliona tele-vizora, da 61 odsto njih ima samo jedanTV aparat, svaki tre}i ima dva, a osamodsto ima tri i vi{e ure|aja.

Aleksandar Gajovi}, savetnik u Mi-nistarstvu kulture i informisanja, kon-statovao je da u javnosti postoji zablu-da da gra|ani koji imaju kablovsku te-leviziju „pla}aju dve pretplate“. Premanjegovim re~ima, kablovskim operato-rima se pla}a „dovo|enje usluga dosvakog potro{a~a“, dok je pretplata zajavni servis „obaveza koja postoji usvim evropskim zemljama“. Gajovi} jenaglasio da je pretplata za javni servisobavezna, a da li }e tako ostati, „vide}ese nakon javne rasprave o medijskimzakonima koji su u pripremi“. Usledioje i komentar da su kablovski operatorigra|anima u~inili uslugu s obzirom nato da ne moramo da se penjemo nakrov i name{tamo antenu, a uz to ima-mo dobar signal i brz internet.

On se osvrnuo i na op{tu situaciju namedijskoj sceni Srbije, ukazuju}i da tre-nutno postoji veliki broj medija u ze-mlji, kao i da je te{ko re}i koliki je ta~anbroj jer se situacija menja iz dana u dan.Sve to, kako ka`e, diktiraju ekonomskiuslovi.

- Kada je re~ o ogla{avanju, trebapodsetiti da ogla{iva~i pla}aju prostoronome ko se najvi{e gleda, odnosnonajvi{e ~ita, mada je gotovo nemogu}eutvrditi koliki je ta~an tira` novina u Sr-biji. Informacije koje iznose mediji osvojim tira`ima treba uzeti sa zadr-{kom i sumnjom, utoliko pre što nijesvaki list svakog dana naj~itaniji i najti-ra`niji kao {to tvrde. [to se gledanostiti~e, u Srbiji zasad postoji samo jednaagencija koja se bavi merenjem audito-rijuma - istakao je Gajovi}.

Mihailo Jovanovi}, direktor direkci-je za IT i elektronske komunikacije PTTSrbija, predstavio je novi projekat PTTSrbija „Po{taNet“, u okviru kojeg su in-tegrisani kablovska televizija i internet,odnosno KDS i PTT Net, koji je ve} uponudi od 1. juna. On je rekao da }e odseptembra gra|ani mo}i da se prijaveza ovu uslugu na svim {alterima Po{te,kao i da do kraja godine traje promoci-ja u okviru koje priklju~enje na mre`uko{ta jedan dinar.

- PTT Srbija nudi potencijalnim ko-risnicima naših usluga ugovore na 12 i24 meseca, ali postoji i opcija koja nepodrazumeva tu vrstu obaveze. Po{ta jedrugi po veli~ini kablovski operator u

Srbiji i trenutno broji vi{e od 130.000korisnika. Pro{le sedmice PTT Srbijadobila je dozvolu za be`i~ni prenos TVsignala, {to }e omogu}iti jeftiniju teh-nologiju i bolji prenos digitalnog signa-la. Naš plan je da u narednom periodu{irimo svoju mre`u, naro~ito u grado-vima u kojima nisu rasprostranjenenaše usluge kablovske televizije i inter-neta. U ostvarivanju tog cilja oslanjamose na razvijenu infrastrukturu i na ~i-njenicu da imamo oko 1.500 {altera uSrbiji, odnosno jedinice po{tanske mre-`e - objasnio je predstavnik PTT Srbija.

Nata{a Miti}, direktorka prodaje ogla-sa Foks International Channels Serbia,iznela je podatak da je Srbija na vrhu listeevropskih zemalja po gledanosti televizi-je, po ~emu je jedino Rumunija u regio-nu ispred nas, dok su odmah iza SrbijeMa|arska i Hrvatska. Porede}i zemlje popokrivenosti kablovskom televizijom,ona je istakla da je na prvom mestu uEvropi Holandija sa 98 odsto pokriveno-sti, dok se Srbija nalazi negde na sredinisa pokriveno{}u od 51 odsto, prema po-dacima iz pro{le godine. Na dnu lestvicenalaze se Francuska sa 28 odsto i [panijasa samo 23 odsto pokrivenosti „kablom“.

Miti}eva je istakla i da medijska ku-}a Foks broji vi{e od 350 kanala u sve-tu, 37 TV brendova i da je prisutna u181 zemlji. Prema podacima koje je iz-nela na konferenciji, ova medijska ku-}a u Srbiji ima trenutno deset kanala,kao i da odnedavno na {est prodaju re-klamni prostor. „Foks lajf“ namenjen je`enskoj populaciji od 15 do 34 godine,„Foks krajm“ `enama od 25 do 54 go-dine, dok je „Ne{nal d`iografik“ name-njen u mu{karcima i `enama od 18 do54 godine. S druge strane, kako je nave-la kanal „24 ki~en“ namenjen je svimuzrastima, kao i „Foks muviz“.

- Kanal Foks, koji promovi{emo podsloganom Pametna zabava sa stavom,ima ciljnu populaciju od 18 do 35 godi-na starosti, i ovaj kanal se u istom for-matu emituje u 103 dr`ave na vi{e oddeset jezika. U Srbiji je ovaj kanal tekodnedavno po~eo da se emituje, takoda se tek o~ekuje njegova ekspanzija -navela je Nataša Miti} i dodala da u Sr-biji raste broj reklama na kanalima ko-jima se pla}aju (Pej TV), odnosno nakablovskim programima.

Danasova konferencija bila je prilikaza direktora SOS kanala Dragi{u Kova-~evi}a da javno postavi pitanje: kako je

Telekom mogao da otkupi sportske ka-nale Arena, kada je zakonom zabranje-no javnim preduze}ima da budu vla-snici medija. On je upitao i marketin{keagencije kako to da se reklame za sport-sku prognozu pu{taju na kanalima Are-ne, kad je SOS kanal gledaniji od sva ~e-tiri kanala Arene zajedno.

- Kako se reklame raspore|uju poTV stanicama, odnosno prema kojimkriterijumima, pitam marketin{keagencije. Novim zakonima trebalo bi dase zabrane reklame iz Srbije na inostra-nim kablovskim programima. O~eku-jem da svi emiteri imaju iste uslove zarad - naveo je Kova~evi}, koji je podse-tio na slu~aj SOS kanala, kojem je 2006.dodeljena neispravna frekvencija zaemitovanje u Beogradu, pa se sada pro-gram emituju samo putem kablovskogsistema.

Direktor SOS kanala dodao je i daoko 53 kablovska operatora u Srbiji di-stribuira program ove TV stanice, jer„ne postoji sli~an program u zemlji“.„Samim tim, SOS kanal u ovom trenut-ku ima daleko ve}u gledanost nego {toje imao kada je dobio frekvenciju“, kon-statovao je Kova~evi}.

Predrag Lozovi} iz agencije Nilsen Audience MeasurementSerbia

Gledanost nacionalnih TV stanica opada i taj trendprisutan je od 2010. Prema podacima za period od janu-ara do aprila 2013, nacionalne TV stanice u~estvuju uukupnoj gledanosti sa vi{e od 75 odsto. S druge strane,u kablovskom sistemu nacionalne stanice imaju udeo ugledanosti od 62 odsto. Ostatak prostora „rezervisan“ jeza kanale koji se emituju samo u kablovskom sistemu.Ipak, u ukupnoj gledanosti kablovski programi u~estvu-ju sa 13 odsto, ali i bele`e konstantan trend rasta.

Aleksandar Gajovi}, savetnik uMinistarstvu kulture i informisanja

Kada je re~ o ogla{avanju, treba podsetiti da ogla-{iva~i pla}aju prostor onome ko se najvi{e gleda, od-nosno najvi{e ~ita, mada je gotovo nemogu}e utvr-diti koliki je ta~an tira` novina u Srbiji. Informacije ko-je iznose mediji o svojim tira`ima treba uzeti sa zadr-{kom i sumnjom, utoliko pre što nije svaki list svakogdana naj~itaniji i najtira`niji kao {to tvrde. [to se gle-danosti ti~e, u Srbiji zasad postoji samo jedna agen-cija koja se bavi merenjem auditorijuma.

Mihailo Jovanovi}, direktor direkcije za IT i elektronske komunikacije PTT Srbija

PTT Srbija dobila je dozvolu za be i~ni prenos TV sig-nala, {to }e omogu}iti jeftiniju tehnologiju i bolju pre-nos digitalnog signala. Naš plan je da u narednom peri-odu {irimo svoju mre`u, naro~ito u gradovima u kojimanisu rasprostranjene naše usluge kablovske televizije iinterneta. U ostvarivanju tog cilja oslanjamo se na raz-vijenu infrastrukturu i na ~injenicu da imamo oko 1.500{altera u Srbiji, odnosno jedinice po{tanske mre`e.

Nata{a Miti}, direktorka prodajeoglasa Foks InternationalChannels Serbia

Srbija je na vrhu liste evropskih zemalja po gledano-sti televizije. Jedino je Rumunija u regionu ispred nas,dok su odmah iza Srbije Ma|arska i Hrvatska. Kad je re~o pokrivenosti kablovskom televizijom, na prvom me-stu u Evropi je Holandija sa 98 odsto pokrivenosti, dokse Srbija nalazi negde na sredini sa pokriveno{}u od 51odsto. Na dnu lestvice nalaze se Francuska sa 28 odstoi [panija sa samo 23 odsto pokrivenosti „kablom“.

Dragi{a Kova~evi}, direktor SOS kanala

- Pitam se kako je Telekom mogao da otkupisportske kanale Arena, kada je zakonom zabranjenojavnim preduze}ima da budu vlasnici medija. Zani-ma me tako|e, kako to da se reklame za sportskuprognozu pu{taju na kanalima Arene, kad je SOS ka-nal gledaniji od sva ~etiri kanala Arene zajedno. Dru-gim re~ima zanima me prema kojim kriterijumima sereklame raspore|uju po TV stanicama.

BIZNISponedeljak, 10. jun 2013. ponedeljak, 10. jun 2013.IV V

KABLOVSKI TV PROGRAMI I TR@I[TE OGLA[AVANJA U SRBIJI

Kakva je perspektiva kablovske televizije i tr`i{ta ogla{avanja

Kabl pretekao antenu, a Pink prestigao RTSBojan Cveji}

Doma}instva u Srbiji poseduju ukupno 3,6 miliona televizora, 61 odsto doma}instava ima samo jedan TV aparat,

svaki tre}i ima dva, a osam odsto ima tri i vi{e ure|aja

Spor proces digitalizacije

- Digitalizacija bi trebalo da re{i mnoge probleme sa kojima se suo~avamo u ovoj oblasti. Mi-slim, pre svega, na kvalitetniji TV signal i bolju kontrolu onoga {to gledamo na malim ekranima.[to se ti~e dinamike procesa digitalizacije, mi smo kao zemlja gotovo na evropskom rubu. injeni-ca je da su gotovo sve evropske zemlje ve} zavr{ile taj proces - istakao je Aleksandar Gajovi}, savet-nik u Ministarstvu kulture i informisanja.

PTT }e izdvajati novac za javne servise

- PTT Srbija trenutno radi analizu o tome kako bi ovo preduze}e moglo da pomogne finansira-nju javnih servisa kroz njihovu mre`u kablovske televizije i interneta. Cilj nam je da u naredne ~e-tiri godine broj korisnika kablovske televizije i interneta poraste sa 130.000 na vi{e od 500.000 do-ma}instava i onda bismo mogli da izdvajamo deo sredstava za finansiranje RTS i RTV, koji bi moglionda da se „skinu“ sa dr`avnog bud`eta - rekao je Mihailo Jovanovi}, direktor direkcije za IT i elek-tronske komunikacije PTT Srbija.

Broj doma}instava sa kablovskom televizijom pretekao je one koji signal „hvataju“ antenom Posle vi{e godina TV Pink gledaniji ~ak i od RTS1 Od 2010. opada gledanost nacionalnih TV stanica

MARKETponedeljak, 10. jun 2013.VI