»Histerija realiZ ma« i @enski pogled u Begovi]evu ... filesubjektivacijeslu`i,nadalje,kakobiosvijetlilanakojina~inpogledu `ivotno»kino«,umjestokobi»padauneautenti~no«(Mrkonji},1985),

»Umjetnost rije~i« LI (2007) • 1–2 • Zagreb • sije~anj – lipanj

79

IzvornI znanstvenI rad

La da ^ a l e F e l d m a n (Zag reb – Fi lo zof ski fa kul tet)

»His te ri ja rea liZ ma« i @en ski pog led u Be go vi]evu Pus to lo vu Pred vra ti ma

udk 821.163.42–2.09Begovi}, m.

Iznalazakpreciznijihspojnicaizme|uBegovi}evaPustolovapredvratimaiFreudovihTuma~enjasnova{toihradisti~euokvirujesesuvremenimfeministi~kopsihoanaliti~kiminteresomzatematizacijukazali{nogifilmskoggledanjakaorodnouvjetovanepozicije,osobitosobziromdajeBegovi}evaprotagonistica,rascijepljenanagledateljicuiliknaekranuvlastitogdelirija,ujednoibolesnicaodnepoznatebolesti–pomnogimindicijimasude}i,histerije.Raspravasepsihoanaliti~komparadigmomsubjektivacijesluì,nadalje,kakobiosvijetlilanakojina~inpogleduìvotno»kino«,umjestokobi»padauneautenti~no«(Mrkonji},1985),zaprotagonisticuzna~istjecajstatusatragi~kogsubjekta:dosada{njatuma~enjakomada,naime,razmjernosumarginalnimmotivomdràlapisma{toprotagonisticipristiùsnepoznatogizvori{ta,dokseovdjepokazujuklju~nimauuspostavipotpunijeslikeraspodjelevidnihpolja{toihkomadtematizira,utoliko{toseNeprisutni,nevidljiviljubavnik,upismimakonstituirakaoAgnezingledateljsonestrane»ekrana«–nedohvatnato~kasmislakojaDjevojku,Agnezinu»izvornu«gledateljskudvojnicu,inagoninaprocessamospoznajedoksezami{ljeniljubavnikjo{nalazinapo~etnojto~ki»vremenskepetlje«(@ièk,2006)komada,kaoDjevoj~inanesvjesnaèlja.

ek ran je tu mjes to za me di ta ci ju.ja cques la can, êti ri te melj na poj ma psi hoa na li ze

us tru~ava ju}i se mo`da da pod leg ne oma mi o~ito ga,* pa da pre vi{e rev no sli je di au to ro ve iz ri~ite su ges ti je ka ko je dra ma nas ta la »pod doj mom no voga pok re ta psiho lo gi je nes vjes nog«, s nam je rom da do~ara »kom pli ci ra ne vib ra ci je ljud ske pod svi jes ti« – to je st »ci je li je dan ìvot« pois tov je}en s pro ta go nis ti~inom »os nov nom èljom«, ìvot »ko ji je, pre ciz no for mi ran,

* tekst koji slijedi pro{irena je ina~ica gostuju}eg predavanja {to sam ga 12. travnja 2006., na poziv prof. dr. gordana muzaferije, odràla na Filozofskom fakultetu u sarajevu, te joj se na tome poticaju srda~no zahvaljujem.

80

L. ^ a l e Fe l d m a n , »Histerija realizma« i ènski pogled u Begi}evu Pustolovu (79–108)


pos to jao u nje zi noj pod svi jes ti«1 – eg ze ge za Be go vi}eva Pus to lo va pred vra tima ne ra do je po se za la za psi hoa na liti~kom li te ra tu rom bi lo kao kon kretni je ut vr di vim in ter tek stom dra me bi lo kao mogu}im me to do lo{kim ok virom tu ma~enja.2 ta ko je, prim je ri ce, Zvo ni mi ru mr ko nji}u taj in ter tek st sas vim si gur no na~el no re le van tan, no u sa moj dra mi provi dan, ako ne i iz rav no ospo ren, jer pris tiè pri je sve ga pos red ni{tvom sim bo listi~ke i ek spre sio nis ti~ke stil ske po nu de ko ju da Be go vi} sli je di jer mu je ipak pr vo na umu »stva ra nje jed nog tea tar ski jeg teat ra, ko ji pot pu ni je sag le da va ~ov je kov usud«, a on je, »s gle di{ta es te ti ke dva de se tih go di na, pre pu{ten iza zo vu me di ja, ideo lo gi ja i prog ra ma ko ji ga pot~inja va ju svo joj ti pi zi ra noj vi zu ri«, pa je sa mo pi ta nje Be go vi}evih »ro ma nes knih« sklo nos ti {to je prob lem es te ti ke ̀ elio raz motri ti »iz in di vi dual ne psi ho lo gi je li ka«:

dva de se te go di ne, kao no vi stil ski kom ple ks, za mi je ni le su psi ho lo gi ju i psi hoa na li zu ud je lom ma sov nih me di ja pri ka zi va nja stvar nos ti od nos no iz vje{ta va nja o njoj, kao {to su fi lm, po li ti~ka agi ta ci ja i teat ral ni tea tar (Bego vi}, Brec ht, Hor va th). [...]

ni je vaàn pri je nos ni me ha ni zam ko jim ag ne zin po ku{aj ̀ ivo ta do la zi na pozor ni cu – da li je on san ili pod svi je st – ne go pi ta nje su ko ba iz me|u ’pra vo g’ ìvo ta i ’ko pi je’ ìvo ta kao li me sa teat ral nos ti, za{to i na ko ji na~in ’ko pi ja’ pob je|uje ’iz vor ni k’. (1981, 175 i 176)

da je es tet ski prob lem Be go vi}u pri ma ran, sva ka ko se va lja sloìti, no ne ki ele men ti mr ko nji}eve in ter pre ta ci je ipak pro tur je~e na~el noj ne mimoi laz nos ti Be go vi}eve psi hoa na li ti~ke in spi ra ci je. Za ne ma riv{i obi lje kultur nokri ti~kih re per ku si ja Freu do va nau ka, doìv lja va ju}i ga is klju~ivo u ter mi ni ma stu di ja »in di vi dual ne psi ho lo gi je«, mr ko nji} psi hoa na li zi – kao da je ri je~ o ne~emu {to je kro no lo{ki smje nju je, a ne o ne~emu {to joj je zapra vo kon sup stan cijal no3 – su~elju je inte res za eg zis ten ci jal nu i so ciokul tur nu

1 ri je~ je o od lom ku iz tek sta ob jav lje nog u »Hr vat skoj po zor ni ci« 12. 9. 1925. ko ji na vo dim pre ma al fi re vi}, 1998, 333.

2 Bo ris sen ker is ti~e da je svo je dob na ne pos red na kri ti ka Pus to lo va »vo lje la pi sa ti« o ero su i tha na to su, »ot kri va ti Freu da ’iz me|u re do va’ Be go vi}evog tek sta« (1984, 168), pa se sam ek sten ziv ni joj ot kri va la~koj ra bo ti te vr ste od lu~uje od hr va ti. Za tek ru di men tar no raz ra|enu te zu o Pus to lo vu pred vra ti ma kao us pje loj no na~elno nes po ji voj kom bi na ci ji »piran de liz ma« i Freu do ve teo ri je o tu ma~enju sno va, usp. âle Fel dman (1997, 213–222), gdje se toj teo ri ji ipak naiv no i re duk tiv no pri pi su je te`nja za pro na las kom unut ra{nje »is ti ne« i us pos ta vom »sta bil nih zna~enja«.

3 po se bi ce ka da je u pi ta nju fi lm, klju~na aso ci ja ci ja »tea tar ski jeg teat ra« u Pus to lovu, o ~emu usp. kap lan (1998), gdje se ras prav lja o koin ci den ci ji psi hoa na li ze i po pu lar ne

81



»la`« kon zu me ris ti~kog uìt ka u tri vi jal nim »imi ta ci ja ma ̀ ivo ta« ko je mu se dje voj ka u snu pre pu{ta. sto ga i nje zin za vr{ni »slom« – op re~no tu ma~enju ko je }u po ku{ati po nu di ti, a ko je }e in zis ti ra ti na dje voj ci kao punopravnoj tra gi~koj ju na ki nji – shva}a is klju~ivo kao is hod »pa da u neau ten ti~no« ko ji da je Be go vi}u »jed nak smr ti« (ibid., 175).

pos ljed nje na~el no »ot kri}e« Freu da u Pus to lo vu ob raz loìla je al fi re vi}, no nje zi ne su in ter pre ta tiv ne kon zek ven ce ne sa mo u su ko bu s klju~nim segmen ta cij skim sig na li ma tek sta ne go i s te melj nim pos tav ka ma teo ri je ko joj tra go ve u nje mu ot kri va:

kod psi hoa na li ti~ke in ter pre ta ci je ove dra me ~ini mi se da bi tre ba lo za nema ri ti gra ni cu iz me|u pri vi|enjanes tvar nos ti i ig restvar nos ti te ~ita vu rad nju dra me pro mat ra ti kao da se do ga|a u stvar nos ti. jer, pre ma Freudo voj psi hoa na li zi, up ra vo pod svjes no od re|uje sve ~ov je~je svjes ne ~ino ve (al fi re vi}, 1997, 333).

no ~emu se po zi va ti na teo ri ju o ras cje pu sub jek ta ka ko bi se sa ma dra ma ti za ci ja tog ras cje pa, a ujed no i dra ma tur{ka okos ni ca ana li zi ra nog ko ma da, iz ri~ito za ne ma ri la? os ta tak tu ma~itelj ske pro ce du re, u skla du s ob raz loènim za ne ma re njem, psi hoa na li zi ra pro ta go nis ti cu, i to kao da je ri je~ o jed nom i je din stve nom li ku dva ju naiz mje ni~no upo ra bi vih ime na: pre ma al fi re vi}, dje voj~ina je iz vor na trau ma gu bi tak oca; svo jim so ci jal nim sta tu som pri pa da ti pi~nim Freu do vim pa ci jen ti ca ma, ko je su pa ti le zbog soci jal nog li cem jer ja i »spol nog za tom lji va nja«; ag ne za za to »us mje ra va sav svoj na gon u tra ga nju za ne vid lji vim lju bav ni kom ko ji joj pi{e nje`na pis ma«

kul tu re u ci je los ti, fil mske na po se, a pri je svih is ti~e udio tu ma~enja sno va u toj uza jam noj kul tur noj fas ci na ci ji, ko ja pre ma au to ri ci tra je do da nas, prem da s iz mje nji vim vri jed nos nim at ri bu ci ja ma: »o no {to je naj za nim lji vi je, me|utim, je st po seb na po vez ni ca iz me|u ’ot kri}a’ psi hoa na li ze i ot kri}a ki ne ma tog ra fa – dvi ju teh no lo gi ja {to se ti jes no ve zu ju uz ljud sku spo sob no st sni va nja – u ot pri li ke is tom po vi jes nom tre nut ku. [...] na pe tos ti i stre so vi ìvo ta rad ni~ke kla se is to su pro go va ra li kroz mu{ka i èn ska rad ni~ka ti je la, ali rad ni~koj kla si psi ho te ra pi ja ni je bi la dos tup na, ne go ili ki ne ma tog raf ili men tal na bol ni ca. Freud je raz vio psi hoa na li zu kao teh no lo gi ju olak{ava nja stre so va u gra|an skom ìvo tu: u to me dos lov nom smis lu, psi hoa na li za je bi la teh no lo gi ja us po re di va s ki ne ma tog ra fom. [...] dje lo va nje sli kov lja u pro duk ci ji i cir ku la ci ji ùd nje sli~na je i u psi hoa na li ti~koj teo ri ji o sno vi ma i u fil mu, ia ko su ve ze ki ne ma tog ra fa i kul tu re sloène. ki ne ma tog raf je sve to vi{e ut je cao na vr stu do ba ra za ko ji ma }e lju di ùd je ti i za vri jed nos ti ma ko je }e ci je ni ti. i ob rat no, do mi nan tne mo de i vje ro va nja ut je ca li su na fil mske pri~e i fil mski stil. ono {to je na ma za nim lji vi je je st od nos iz me|u Freu do vih teo ri ja i tek sto va – prep ri~anih slu~aje va – i, s dru ge stra ne, po pu lar ne kul tu re, po se bi ce fil mskih me lod ra ma. [...] pri~e o nes vjes nim fan ta zi ja ma {to ih pos vu da na la zi mo u Freu do vim slu~aje vi ma la ko se pre poz na ju kao stoèr ne to~ke me lod ra ma ko je su ve} bi le prep la vi le ka za li{nu po zor ni cu se le}i se u fil mske zap le te up ra vo u vri je me li je ga nja Freu do vih pa ci je na ta na kau~.« (kap lan, 1998, 155–157)

82



te pri tom o~itu je ka rak te ris ti~nu sklono st »prec je nji va nju«, jer lju bav nik »pos ta je nje nom op se si jom i ci ljem mo gu}eg iz bav lje nja«. spol ni joj na gon na da lje »pre la zi u ag re siv no st, tje ra ju}i je u ka tas tro fu«, a »su pe re go« joj na me}e »kriv nju, pre zir i sa mo ka`nja va nje«, zbog ko jih »teì pre ma smr ti« kao »os lo bo|enju« (ibid., 334).

au to ma ti zam po vez ni ce ènskog li ka i kom plek sa »ero tiz ma« ta ko|er se u kri ti ci ug lav nom doimao o~itim, oso bi to zbog kon tek sta cje li ne Be govi}eva opu sa unu tar ko je ga se ta aso ci ja ci ja ope to va no us pos tav lja (prem da se, me|utim, stje~e do jam da se ona na me}e mi mo op}eg eu rop skog kul tur nog kon tek sta pro mi nen tnos ti tog in te re sa)4. no spo me nu ta ve za ̀ ene i ero tiz ma vri jed na je re vi zi je ima mo li na umu da up ra vo ona pro ta go nis ti ci Pus to lo va dodje lju je po seb no pov la{te ni po loàj gle da te lji ce i li ka ujed no, dvos tru ku po zi ci ju ko ja je jed no od naj neu ral gi~ni jih pop ri{ta re cen tni je dis kusije suv re me ne (fe mi nis ti~ke) teo ri je ka za li{ta i oso bi to, to~ni je: pr ven stve no, filma. kao {to se ~es to is ti~e, umet nu ti pri kaz u Pus to lo vu ek spli ci te se krsti »ki nom«, pa bi sto ga iz dvo je no st dje voj ke/agneze nas pram os ta lih Be govi}evih èn skih uloga va lja lo os vi jet li ti i s ob zi rom na to da se taj lik doi ma poz va nim ut je lo vi ti (uni ver zal nu?) pa ra dig mu ka za li{nog/filmskog pog le da i nje go vih »ero ti~kih« – sko po fi lij skih, dak le voa jer skih, fe ti{is ti~kih i identi fi ka cij skih im pli ka ci ja, po loàj uto li ko neuo bi~aje ni ji {to se pa ra dig mat ski po loàj gle da te lja i u Freu da – a on da i, lo gi~no, u kas ni jim, psi hoa na li ti~ki ori jen ti ra nim teo ri ja ma fil mskog i ka za li{nog po gleda – obi~no dod je lju je mu{kar cu, dok je ̀ ena ono {to se pro mat ra, pa sto ga na~el no pri bi va (sa mo) na po zor ni ci/ekranu, nu de}i svo jim even tual nim gle da te lji ca ma uìt ke narcis ti~ke iden ti fi ka ci je u svoj stvu ob jek ta, ne sub jek ta pog le da.5

4 taj se nai me kon tek st jav lja tek u (dram skim) naz na ka ma: is ti~u}i, prim je ri ce, ka ko se »Be go vi}evi èn ski li ko vi […] bit no raz li ku ju od svo jih do ma}ih pret hod ni ka«, te ka ko mno go du gu ju svo jim eu rop skim pred{as ni ca ma iz ib se no ve, strin dber go ve i mae ter lin cko ve dra ma ti ke, sen ker kao glav no is ti~e èni no »os vje{te nje« ko je se kat kad »pois to ve}uje s potpu nim os lo ba|anjem nje zi ne sek sual nos ti, u dru gim pak s nad vla da va njem ili sub li ma ci jom erot skih po ri va«. tu èna ni je »pa si van i ne mo}an pro mat ra~«, ne go »pro ta go ni st {to se te~ajem dra me bit no mi je nja [...] te od ba cu je mjes to ko je mu je u dram skom svi je tu na met nu to i sam bi ra no vo« (1984, 173).

5 usp. hrv. pri je vod da nas ve} kla si~nog tek sta fe mi nis ti~ke teo ri je fil ma, mul vey 1999, gdje su uda re ni te me lji te te ze, ba rem ka da je u pi ta nju ilu zio ni zam ho li vud skog »na ra tiv nog fil ma«: »u svi je tu ure|enom na te me lju spol ne ne rav no teè, uìtak gle da nja po di je ljen je iz me|u ak tiv nog/mu{kog i pa siv nog/èn skog. […] u svo joj tra di cio nal noj eg zi bi cio nis ti~koj ulo zi ène su is to dob no gle da ne i iz loène, nji hov je iz gled prog ra mi ran za snaàn vi zual ni i spol ni u~inak, pa se moè re}i ka ko ko no ti ra ju sta nje bi tigle da na. […] ak tiv no/pasivna he te ro sek sual na pod je la ra da ima sli~no kon tro li ra nu na ra tiv nu struk tu ru. pre ma prin ci pi ma

83



me|utim, ima jo{ ne kih o~itos ti u to me ko ma du ko je re do vi to iz mi~u in ter pre ta tiv noj po zor nos ti, pa bi nas ve} i sa ma us traj no st te »sli je pe pjege« u raz no li kim prep ri~ava telj skotu ma~itelj skim ver zi ja ma dra me mog la po tak nu ti da je tre ti ra mo kao »sim ptom«, u~inak tek sta pod loàn psi hoa nali ti~koj anam nezi. rek nem li jo{ da je pos ri je di tek st pi sa ma ko ja se ag ne zi, li ku sno vi tog/filmskog/kazali{nog umet ka – a pre ko pos red ni ka, dvi ju od deset in kar na ci ja smr ti – {alju s njoj ne dos tup nog iz vo ri{ta te ko ja predstav lja ju odlu~an mo me nt umet nu te rad nje, ot po nac nje zine »in tri ge« (ba{ kao, uos ta lom, i u ne kim od prep ri~anih »zap leta« Freu do vih tu ma~enja sno va),6 mo`da }u us pje ti op rav da ti is ku{enje ko je mu sam pod leg la, nai me da me ta slije pa pje ga pod sje ti na gla so vi tu ras pra vu oko la ca no ve upo ra be poeo va uk ra de nog pis ma. toj se pri~i, ka ko je zna no, ne sa mo pri pov jed ni ne go i nak nad ni tu ma~itelj ski zap let (u sp. ma ti ja{evi}, 2002) vr ti is to oko ne vid lji vih bje lo da nos ti {to stal no iz mi~u pot ra zi, po~ev{i, da ka ko, s kob nim pis mom ko je se dva put nas to ji sak ri ti up ra vo os ten ta tiv nim smje{ta jem u samo sre di{te pro mat ra~ke po zor nos ti. klju~na za vod lji vo st ̀ elje ne skri venos ti spo me nutog mo ti va, ko ji je pos tao po ti ca jem vi{es tru ko uram lje ne is tra ge ka ko unu tar, ta ko i iz van tek stov nih gra nica poeo ve pri po vi jet ke, ujed no nas vo di i do bit ne dis tin kci je iz me|u poeo va i Bego vi}evih pisama. dok nam ta ko u poea (a i u kas ni jih nje go vih in ter pre ta) os ta je ne poz na to {to u pis mu pi{e – pa sto ga nje gov neu mor ni op tje caj la can i moè i{~ita ti kao »ale go ri ju oz na~ite lja«, prev la st »proiz vod nje u~ina ka« u sim bo li~kom po ret ku nad sadràjem pis ma kao »je di ni com zna~enja« (joh nson, 1992, 223) – dot le nam je u Be go vi}a tek st pi sa ma do de ta lja na ras po la ga nju, {to u ob li ku iz rav nih i cje lo vi tih ci ta ta, {to u ob li ku ag ne zi nih pri je no sa nje go vih po ru ka, a skri ven os ta je au tor pi sa ma, pre ciz ni je, mjes to s ko jega se pis ma {alju.

prev la da va ju}e ideo lo gi je i psi hi~kih struk tu ra ko je je po dràva ju, mu{ki lik ne moè pod ni je ti te ret spol ne ob jek ti va ci je. mu{kar cu je od bo jan pog led na svoj eg zi bi cio nis ti~ki pri vid. Za to lom iz me|u pri~e i pre dod`be po dràva ulo gu mu{kar ca kao ak tiv ne oso be ko ja pok re}e pri~u i raz voj do ga|aja. mu{ka rac up rav lja fil mskom fan ta zi jom i iz ra nja kao pred stav nik mo}i u jo{ jed nom smis lu: kao no si telj gle da te lje ve per spek ti ve ko ju pre no si i iz van ek ra na […].« (70 i 71) Za po le mi~ki os vrt na raz li~ite kas ni je raz ra de te teo ri je ka da je u pi ta nju ka za li{te, usp. pri je vod tek sta Freed man, 2006, dok }e se mo ja ras pra va u iz vo du ko ji sli je di os la nja ti na ro se, 1986/2005 i pog la vi to Cop jec, 1995, jer ob je iz raàva ju skep su pre ma po zi va nju fil mske teo ri je na la ca nov kon ce pt ima gi nar nog ka ko bi se »oc r ta la ili ob jas ni la po zi ci ja pu ni ne {to je gle da telj u ki nu zau zi ma« (ro se, 168).

6 u jed no me, sni va~ica sa nja ka ko mo ra pro}i dvo ri{nim pros to rom ka ko bi »od ni je la pis mo ne kom gos po di nu« (110), dru gi put se pis mo spo mi nje kao re do vit uz rok his te ri~nom na pa du (177), ili je pak dio stvar nih okol nos ti ko je pret ho de snu (321).

84



to {to je, me|utim, Be go vi}evim tu ma~ima i sa dràj tek sta pi sa ma ostao nevid ljiv, da je i struk tur no po du dar nih po vo da dis ku si ji o uzas top nim, dram skim i ob jas nid be nim, ka ko bi joh nson rek la, »ok virima re fe ren ci je«, jer i hr vat ski pi sac svo ju dra mu uram lju je ref lek siv nim ras cje pom blis kim detek tiv skoj istra zi, te, po du dar no poeo vom na li je ga nju vi{es tru kih »pog le da« na od sut no/prisutno pis mo (ibid., 223), u is tom pos lu ud ruùje (tek stual ne/kazali{ne/filmske) pros to re unu tar i iz van po je di nih ok vi ra: kao {to ag neza tra ga za iz vo ri{tem pi sa ma, dje voj ka u umet nu toj pri kaz bi {to je gle da po put »ki na« tra ga za iz vo ri{tem »pra vog ìvo ta«, dak le smis lom, dok mi, ko ji smo on kraj ru ba vanj skog ok vi ra, tra ga mo za upori{tem ko je }e sklo pi ti smi sao cje li ne dram skog tek sta. otud on da i pri si la us pos tav lje ne ana lo gi je s lan cem psi hoa na li ti~kode kon struk cij skih tu ma~enja uk ra de nog pis ma, ko ja na go ni da se vra ti mo iza zov noj ek splicit nos ti Be go vi}evog priz na nja ka ko je dra mom sli je dio »pok ret psi ho lo gi je nes vjes nog«, pa da raz mot ri mo ig ra li pis mo i u Be go vi}a, ~ak i on kraj svo je ne vidlji vos ti za tu ma~e, ne ku srodno per ti nen tnu ulo gu te do ko je mje re iz dvo je na dis tin kci ja gle de to ga {to os ta je skri ve no – a ko ja Be go vi}evo pis mo obi ljeùje u od no su na okol nos ti unu tar ko jih se jav lja, nes ta je i tu ma~i poeov mo tiv – ovi si i o raz li~itos ti me di ja ko ji se u hr vat skog dra ma ti~ara uok vi ru ju.7

ako se poe, nai me, ig ra vi{es tru kim uram lji va njem uzas top nih pri po vijes ti {to iz vje{}uju o pog le di ma na pis mo, dak le na ne ko »pri po vi je da nje« ko je ga ne to li ko zna~enje ko li ko sa ma pri pov jed na for ma svi ma – i oni ma unu tar i oni ma iz van pri~e – os ta je traj no ne dos tup na, Be go vi} ta ko|er ostva ru je suig ru pis ma i pog le da, ali unu tar dram sko/kazali{nog pri ka za – gdje je gle da nje, a ne pri po vi je da nje, ono {to us pos tav lja dis kur ziv nu »ram(p)u« – pa je sto ga lo gi~no, vri je di li mo ja ana lo gi ja, o~eki va ti da }e i za mi{lje na in stan ca u sr cu tek sta ko ja os ta je ne dos tup na i ne vid lji va, iz van do se ga tuma~enja, i sa ma ima ti neke ve ze s gle da njem. po go tovo zna de mo li gdje

7 kad smo ve} kod in te rme di jal nih, mo`da i ne sum jer lji vih, a sva ka ko anak ro nih aso ci ja ci ja i ana lo gi ja, na raz mi{lja nje o ovom ele men tu ne vid lji vog u Pus to lo vu uve li ke me po ta kao fran cus ki fi lm skri ve no aus trij skog re da te lja mic hae la Ha ne kea iz 2005. u nje mu, um jes to pi sa ma, s ne poz na tog iz vo ri{ta u mjes to i vri je me fil mske pri~e pred li ko ve dos pi je va ju vi deoka se te, ~ime se ta ko|er pos tiè vi{es tru ko uok vi ri va nje ek ra nâ, ko je pov re me no gle date lju one mo gu}uje raz li ko va nje unut ra{njeg i vanj skog ok vi ra, ta ko da ono {to se od vi ja na ka se ti ne ri jet ko moè bi ti nag nan pro tu ma~iti kao zbi va nja ok vi ra pri~e, da bi ga neo~eki va no ub r za va nje »prev r ta nja tra ke« ub r zo uv je ri lo ka ko je ri je~ o umet nu tom ok vi ru, sa dràju ka se te. kase ta, po put poeo va pis ma, ne kon tro li ra no kruì i za log je uc je ne. po vez ni ca pak s Pus to lo vom od no si se na spoj vid lji vog sa dràja ka se te i ne vid lji vog oka ka me re, ko ja, i sa ma skri ve na, sni ma ono {to je mo ra lo os ta ti skri ve no, ono {to li ko vi skri va ju sa mi se bi ili dru gim li ko vi ma, a za ~ime io na ko hle pi voa je ris ti~ko oko fil mske pub li ke.

85



za pis mo doz na je mo: u umet ku dra me, ko ji is pu nja »ìvot is kon strui ran u snat renjima« – kao dio one kla se ko ju tuma~enje sno va na zi va »biog raf skim sno vi ma« – dak le niz pri zo ra ko ji po maè u de{ifri ra nju »iz grad nje du{ev nog apa ra ta«,8 jer se up ra vo kroz »tu ma~enje sno va moè ba ci ti pog led u nje go vu nut ri nu, kao kroz ne ki pro zor« (Freud, 2001, 248, is tak la l. ^. F.). kona~no, ni je li up ra vo ta gle da telj ska su ges ti ja, za jed no s inim na po me na ma o os je tilnom ka rak te ru sna – o nje go vom »mi{lje nju« u vi zual nim sli ka ma i os je til nim nad raàji ma, o »stva ra nju si tua ci je, pred stav lja nju dra ma ti za ci je ide je« (ibid., 69–70) i da pa~e do mi nan tnoj se lek tiv noj pro ce du ri pret vor be la ten tnih mis li u ma ni fe stni sa dràj ko ju da dik ti ra ju up ra vo ta »sred stva pre do~ava nja« – ono {to u~vr{}uje okos ni cu do sa da{njih tu ma~enja Pus to lo va kao me ta tea tar ske kon struk ci je »ka za li{nog sna o ìvo tu«?9

a ipak, i sam se san u Freu da na tri mjes ta us po re|uje s pis mom,10 pa se i pog led u psi hi~ki »apa rat« {to ga san nu di la ko nak nad no prev ra ti u uvid u »in stan cu pis ma u nes vjes nom«: la can se vra}a up ra vo tu ma~enju sno va11 ka ko bi u nje mu ot krio poru ku {to sub jek tu stiè iz nes vjes nog, »struk tu ru oz na~itelj skog lan ca« ko ja rav na ra dom sna na prem je{ta nju, to je st saìmanju i po mi ca nju os je til nih is kus ta va, me to ni mij skom kli za nju i me ta fo ri~koj zam je ni, in zis ti ra ju}i da Freu do vu iz ja vu ka ko je san re bus va lja shva ti ti doslov no te sto ga, um jes to zna~enja, pri je os vi jetli ti ulo gu {to je ma te ri jal no st oz na~ite lja ima za nes vjes no (la can, 1983, 167–168).

no pri je ne go {to se po drob ni je pos ve ti mo pot ra zi za tom skri ve nom, po nor no usid re nom in stan com pog le dapis ma u Pus to lo vu pred vra ti ma, va lja lo bi jo{ jed nom pri je}i os nov ne ko ra ke kul tu ro lo{ke i psi hoa na li ze, zbog ko jih je dje voj ka/agneza i dos pje la u svoj dvos tru ki (me ta)dram ski po loàj, ba{tine}i pri tom mno go od kon struk ci je ̀ en skos ti kak va je ca re va

8 sje}amo se, i Be go vi} se sluì po du dar nim lek se mom ka da ve li da ne poz na to me, ko ji dje voj ci nu di is pu nje nje pos ljed nje èlje u ob li ku sna, za taj pot hvat rep re zen ti ra nja dje voj~ina psi hiz ma tre ba »sta no vit apa ra t« (Be go vi}, 1996, 8).

9 ri je~ je o sin tag mi ko ja tvo ri nas lov ve} ci ti ra nog ese ja Bo ri sa sen ke ra pos ve}enog ovom ko ma du, a iz knji ge sje ne i od je ci (sen ker, 1984). iz rav ni je ko re la ci je sna i (ka za li{ne i fil mske) um jet nos ti u ni zu je dru gih svo jih stu di ja raz vi jao, da ka ko, i sam Freud, o ~emu sa sta ja li{ta her me neu ti ke usp. po se bi ce ri coeur, 1969, ~iji }e nam iz vo di o kro no lo{kim im pli ka ci ja ma za jed ni~ke eko no mi je i re to ri ke nes vjes nog ka da su u pi ta nju san, um jet no st, kul tu ra i ci vi li za ci ja ne{to kas ni je bi ti od po seb ne po mo}i.

10 us po red ba se od no si, da pa~e, na »pis mo u {if ra ma« (Freud, 1983, 122 i 162) te na »cen zu ru sna« kao us po re di vu sa cen zu rom pi sa ma (ibid., 170).

11 la can pa~e ek spli ci te ve li da »pra ti pu to ve pis ma u tra ga nju za Freu do vom is ti no m« (la can, 1983, 167– 168).

86



la po stib se nov skim raz dob ljem. pre ma ri ti Fel ski (1995), au to ri ci za~ud nog kon cep ta »ro da mo der niz ma«, sin tagme ko ja raz mat ra rod ne od li ke ~ita ve jed ne epohe, tu su kul tu ro lo{ku kon struk ci ju jed na ko op rim je ri va le ko li ko i gra di le up ra vo dram ske fi gu re po put Wil deo ve sa lo me, We de kin do ve lu lu, ib se no ve no re, re bec ce i Hed de gabler, ko je ne svje do~e to li ko o po vi jes no kon tin gen tnoj, a u knjièv nos ti pro na la zi voj »sli ci ̀ ene«, ko li ko o epo hi ko ja je pr vi put rod na pi ta nja pro mo vi ra la u ra ng di jag nos ti ke (mo der ne) kul tu re, po ve zu ju}i ih s nje zi nim prog re siv nim ili reg re siv nim as pek ti ma u raz no li kim, ta da na bu ja lim »pri~ama« o pos tan ku, raz vo ju i bu du}nos ti ljud ske ci vi li za ci je, ovis no ve} o to me je su li pro ta go nis ti tih pri~a bi li mu{kar ci ili ène.12

afir ma ci ja psi hoa na li ze, us po red na »sla va« ̀ enske his te ri je, eman ci pacio nis ti~ki pok re ti i nas tup no vih, ma sov nome dij skih kul tur nih pro du ka ta po put fil ma, ko ji se pro mat ra kao jed no od og led nih kul tur nih pop ri{ta pot ro{a~ke pa si vi za ci je i reg re si je pre ma in fan til nom im pul su ne pos red nog za do vo lje nja, u ne ga tiv noj su se per cep ci ji mo der ni te ta stek li kao us po re di vi ti jekovi je din stve nog pro ce sa, a ̀ en sko st je pos ta la em ble mom epis te mo lo{ke i rep re zen ta cij ske kri ze. nai me, s ob zi rom na to da je bi lo iz loèno op se sivnoj is tra zi, klju~no od re|enje ̀ eni na iden ti te ta – sek sual no st – za mi je ni lo je re li gij ska i fi lo zof ska tran scen den tal na ute me lje nja ljud ske »is ti ne«. sto ga ne tom opi sa ni kon tek st izis ku je da se u ras pra vi o Pus to lo vu po za ba vi mo koin ci den ci jom spo me nu te kri ze, mo der nis ti~kih dram skih ̀ ena, po{as ti histe ri je i Freu dovih teo ri ja, jer sve su to sas tav ni ce ko je se u Be go vi}a ne sa mo

12 ni je ri je~ sa mo o to me da je mo der ni zam raz dob lje ko je je uda ri lo te me lje mnoìni pi ta nja o ko ji ma i da nas ras prav lja fe mi nis ti~ka epis te mo lo gi ja, po li ti ka i es te ti ka, ri je~ je o rod noj ana li zi sa moob jas nid be nog im pul sa mo der ni te ta, pre ma ko je mu je mu{ka rac, s ob zirom na to da je ob da ren avan tu ris ti~kim du hom, nad zo rom, ra zu mom i è|om za zna njem, pro ta go ni st pri~a ko je mo der ni tet gle da ju u ter mi ni ma nap ret ka, dok je èna, kao ek sces no ti je lo, fe ti{ ili mas ka, his te ri~ar ka ili pak fe mi nis tki nja, sje di{te mo der nis ti~kog pe si miz ma, ko ji na ~ov je ka no vog do ba gle da kao na pa siv no pres je ci{te ma te ri je, pod svi jes ti i dru{tve nih si mu lak ru ma, og led no bi}e de ka den ci je kul tu re u ma sov nja~kom, kon zu me ris ti~kom uku su, bio lo{koj de ge ne ra ci ji, (au to)des truk ci ji i rep re si ji. ras cjep mo der ni te ta kao epo he is to dob ne vje re u zna no st, po je din ca, teh no lo gi ju, di na mi zam, raz voj, in te lek tual ni ra st, in dus trij sku proiz vod nju, ra cio na li za ci ju, do mi na ci ju nad pri ro dom, ali i svi jes ti o de cen tri ra nos ti sub jek ta, kriì{tu klas nih, spol nih, pod svjes nih i so ci jal nih od re|enja du bo ko je, pre ma Fel ski, rod no obi ljeèn, pa »èn skos t« ten di ra ud ruìti s po to nji ma, li{ava ju}i je aso ci ja ci ja am bi cioz nog vi zio nar stva, ili pro je ka ta eko nom ske i dru{tve ne preob raz be, i ra di je u njoj gle da ju}i vjes ni cu (~as apo ka lip ti~kog ~as kri ti~kog) os je}aja stra ha, bez na|a, anar hi je i nes ta bil nos ti iden ti te ta frag men ti ra nog na so ci jal ne mas ke (u sp. Fel ski, 1995, 1–10, gdje se au to ri ca po zi va i na knji gu gail Fin ney Wo men in mo de rn dra ma, Freud, Fe mi ni sm, and eu ro pean dra ma at the tu rn of the Cen tu ry iz 1989. u ko joj se pod rob ni je os vjet lju je psi hoa na li ti~ki pod tek st u tret ma nu spo me nu tih eu rop skih èn skih dram skih mo der nis ti~kih li ko va).

87



epi gon ski ud ruùju ne go i pro duk tivno ko men ti ra ju, s dis tan ce od ne ko li ko ne za ne ma ri vih de set lje}a, ba rem u od no su na spo me nu te ju na ki nje, stu di je o his te ri ji (1895) i tu ma~enje sno va (1900), ali i us po re do s raz vo jem Freu do vih glav nih kul tur nokri ti~kih spi sa (u sp. pri lo ge okup lje ne u Freud, 1985).

taj nam kon tek st mo`da ras vi jet li jo{ {to god, prim je ri ce, iden ti tet neime no va ne bo les ti od ko je Be go vi}eva dje voj ka smr tno bo lu je, jer pos ri je di su, ~ini se, up ra vo sim pto mi his te ri je, za ko je je Freu du, uos ta lom, sam ib sen bio dra goc je nom re fe ren com (u sp. Freud, 1985, 308–316; tho ret, 1993, 22; showal ter, 1997, 85–86). ta ko »dr zak, sko ro op sce ni mo der ni ples« {to ga u pr vim tre nu ci ma »ig re« na za mol bu dje voj ke svi ra mi los r dna ses tra neo do ljivo pod sje}a na no ri nu ta ran te lu i zvu ke {to se ~uju iza zas to ra ne po sred no pri je Hed di na sa mou boj stva, op je va ne zna ke his te ri je u obi ju ju na ki nja. »opscenost« ne po bit no upu}uje na sek sual no st kao etio lo gi ju dje voj~ine bo les ti, jer joj je »iz ne na da poz li lo« up ra vo ti je kom ple sa na is tu glaz bu. na kon to ga, »da ne i no}i je leàla ne po mi~na« dok joj je u moz gu »uda rao ri tam onog fok stro ta«: bo le st uze tos ti udo va je dan je od pos lo vi~nih Freu do vih sim pto ma his te ri je, ina~e i je dan od op se`no raz mat ra nih oni ri~kih mo ti va u tu ma~enju sno va. da pa~e, na is tim stra ni ca ma to ga dje la na ko jem se go vo ri ka ko i sa mi snovi mo gu bi ti uz ro kom »his te rij ske pa ra li ze« (2001, 113), ka ko je mo gu}e go vo ri ti o »psi ho pa to lo gi ji sna«, ka ko su se ne ri jet ko po ve zi va li san i lu di lo te ka ko je, kad su u pi ta nju »de li ri ji«, bo le st, a ne spa va nje, ono {to iza zi va san, na la zi se i ovaj odlo mak ko ji Freud ci ti ra iz ra des toc ko ve pret hod ne stu di je, od lo mak ko ji }e mu pos luìti kao pot kre pa te zi o snu kao is pu nje nju èlje, a ko ji kao da nav je{}uje up ra vo Be go vi}ev dra ma tur{ki os lo nac:

ono me tko je iz mu~en tje les nim i du{ev nim pat nja ma, san omo gu}ava ono {to mu je stvar no st ot ka za la: zdrav lje i sre}u; tako se i kod um no obo lje lo ga uz diù svijet le sli ke o sre}i, ve li~ini, ple me ni tos ti i bo gat stvu. Za mi{lje no posje do va nje do ba ra i is pu nje nje èlja, ~ije je od bi ja nje ili uni{te nje zap ra vo i da lo psi hi~ki te melj lu di lu, ~es to sa~inja va ju glav ni sa dràj de li rija. […] a pre va re na se dje voj ka doìv lja va nje`no vo lje nom. (ibid., 115)

ne du go za tim u is tom pog lav lju sli je di i ova mi sao:

Cijepa nje li~nos ti u snu, ko ja na primjer vlas ti to zna nje raz dje lju je na dvi je oso be, od ko jih ona ne poz na ta is prav lja u snu vlas ti to ja, pos ve je jed na ko vri jed no kao i poz na to pod va ja nje li~nos ti kod ha lu ci na tor ske pa ra no je. […] kad se opo ra ve od de li ri ja, bo les ni ci ne ri jet ko go vo re da im se sve vrije me bo les ti ~ini lo kao san. (ibid., 116)

sklo no st ha lu ci na ci ja ma {to je dje voj ka o~itu je ve} u pri zo ru »ig re«, kada, na po me ni mo, od mi losrdne ses tre zah ti je va da iz vi di tko je pred vra ti ma

88



jer »os je}a da su ne~ije o~i na njoj«,13 dio je, dak le, his te rij ske sim pto ma ti ke, za jed no s »pri vi|enjem« predsmr tnog de li ri ja ti je kom ko je ga }e se ras ci jepi ti i na vi{e od »dvi je oso be« unu tar »pri vi|enja«, u ko jem }e »vlas ti to ja« zas tu pa ti lik ag ne ze, ko ju, napos ljet ku, i je dan od mu{kih li ko va, Bru tal ni lju bav nik, iz ri~ito i na zi va »his te ri~nom lu dom«. sa ma, me|utim, pod vo jeno st po~et no ga »vlas ti tog ja« na gle da te lji cu i lik us kla|uje se s jo{ jed nim Freu do vim ko men ta rom na prep ri~ani san ko ji se, pre ma Her ber tu Blauu, na la zio u pr vom iz da nju tu ma~enja sno va, ali je kas ni je iz ba~en, a doi ma se in ver zi jom ag ne zi nih ho tel skih epi zo da te do zi va ob nav lja ni, pa~e nas lov ni mo tiv vra ti ju, ot va ra nja i zat va ra nja (ko ji pre ma Freu du nei zos tav no ko no ti ra do pu{ten ili op strui ran pro dor u ̀ en ske spol ne or ga ne),14 ka ko u okvi ru, ta ko i u umet ku, ~as pred »pus to lo vom«, ~as pred ne poz na tim sa mou bo ji com:

jed na od mo jih pa ci jen ti ca sa nja la je is ti san – pri zor pre pun tjes ko be – ~eti ri do pet pu ta u svo joj tri de se tos moj go di ni. net ko ju je pro go nio, pob jeg la je u so bu, zat vo ri la vra ta, za tim ih po nov no ot vo ri la da bi op rez no iz vuk la klju~ s vanj ske stra ne vra ti ju. ima la je os je}aj da }e se ne{to stra{no do godi ti ne us pi je li to u~ini ti. do~epav{i se klju~a, zak lju~ala je vra ta iz nut ra i odah nu la. ne znam ko jem da raz dob lju ìvo ta pri pi{emo ovaj ma li pri zor, u ko je mu je ona, na rav no, ig ra la tek ulo gu pub li ke. (Freud, pre ma Blau, is tak la l. ^. F., 1990, 51)

Freud je taj prim jer izos ta vio iz kasnijih iz da nja jer »ne od go vara sje}anjima ne go fan ta zi ja ma, ~ije zna~enje ni je te{ ko po go di ti«, a da ga ipak, ve li Blau, nas tav lja mo traìti, »kao da smo iz gu bi li klju~«, jed na kom rev no{}u ko jom i ag ne za is traùje iden ti tet au to ra lju bav nih pi sa ma. no ono {to pre sud no za Blaua iz ra nja u Freu do vu ko men ta ru te op se si je, a srod no je Be go vi}evim in te re si ma, je st ka za li{na aso ci ja ci ja, »uza jam na po go|eno st i glum ca i gle da te lja u ono me {to se po ne kad doi ma, kao u snu, (po novnim) pa dom unat rag, sta pa njem ulo ga« (ibid.). ako je oso ba ko ja sa nja u na ve denom, is pu{te nom prim je ru naz va na gle da te lji com, jedan od uvod no

13 kas ni je }emo vid je ti do ko je je mje re ovaj mo tiv tek na ja va klju~ne po lu ge umet ka, na po se ko ja mu je me ta tea tar ska fun kci ja s ob zi rom na dje voj~in sko ra{nji schau lu st, a ko ju pov jes ni~ar »pro tu ka za li{ne pred ra su de« jo nas Ba ri sh, ta ko|er u psi hoa na li ti~kom klju~u, pre zen ti ra ova ko: »u ka zu je li poh le pa za gle da njem na za ko pa no sje}anje na ra ni ju ̀ e| za tim da sa mi bu de mo pro mat ra ni i za do volj stvo kad nam je ta è| bi la utaèna?« (Ba ri sh, 1981, 476)

14 »so be su u snu ve}inom ène, a os li ka va nje raz nih ula za i iz la za up ra vo u ovom iz la ga nju ne od vo de nas ba{ u zab lu du. u ve zi s tim bit }e la ko ra zum je ti za ni ma nje za to je li jed na so ba ’ot vo re na’ ili ’zat vo re na’.« (Freud, 2001, 385)

89



na ve de nih au to ri te ta u tu ma~enju sno va pak sni va~a ne pro pu{ta naz va ti glum cem, »ko ji po vo lji glu mi lu|ake i mud ra ce, kr vni ke i `rtve, pa tulj ke i divove, de mo ne i an|ele« (Freud, 2001, 82). otu da i do jam o ne raz dvo ji vos ti ka za li{ne rep re zen ta ci je i »pri mar nih pro ce sa«, s ob zi rom na to da na toj ra zi ni »ono {to kon sti tui ra pri kaz bu is to ta ko kon strui ra i nje zi na svje do ka. iz ~ega se ra|a ud vos tru~ena enig ma: ono {to moè gle da ti sa mo se be ni je jed no. ve} raz dvo je ni gle da telj po nav lja se i nak nad no raz dva ja u mne mo ni~kim po nav lja nji ma iz vor no ga ras cje pa.« (Blau, 1990, 54–55)

Za{to je za ka za li{te i nje go vu es te ti ku to li ko va`no od ko je bo les ti bo luje dje voj ka? Zbog to ga {to ib se no vu ba{ti nu »psi ho lo{kog rea liz ma«, ka ko su ge ri ra dia mo nd (1997), ne ka rak te ri zi ra ju sa mo his te ri~ne ju na ki nje ne go i kon ta mi nacija cje lo kup ne poe ti ke his te rij skim simpto mi ma. no vi je naime sek sual noprob lem ski ko mad uve li ke preu zeo me lod ram sko nas lje|e, u koje mu su vla da le up ra vo ène »ka`nje ne« bo le{}u zbog svo je ek sces ne sek sual nos ti, pri si lje ne klo nu ti, shr va ne gri je si ma, na neiz bje`ne di vane i nas lo nja~e sa lo na. na da lje, ju na ki nje su u toj dra ma ti ci re do vi to vodile dvos tru ke ìvo te sve ti ce i blud ni ce, ne ri jet ko su zbog bo les ti ha lu ci ni ra le i ple sa le na div lju glaz bu, a nei zos ta van je bio i pri zor priz na nja, u ko jem bi prije var ne sup ru ge muù oda va le svo ju mra~nu taj nu. pret vo riv{i »pa lu ̀ enu«, »ènu s pro{lo{}u«, u lik »ob da ren sim pto mi ma i etio lo gi jom his te ri~ar ke« (ibid., 4), dak le u »dvos tru ku li~no st« od je li tih i raz li~itih psi hi~kih sta nja – je di no prih vat lji vo ob ja{nje nje za sramno pod ri jet lo za zor nih sim pto ma – i sam se rea li zam, is ti no li ka pri kaz ba dru{tve nog is kus tva unu tar pre po znatlji vog, suv re me nog mo men ta, ute me ljio u his te ri~ar ki noj za go net ki {to ju je pub li ci bi lo da no de{if ri ra ti. dia mo nd, me|utim, a na Brec hto vu tra gu, ujed no in zis ti ra ka ko je u rea liz mu ib se no va ti pa ri je~ o ideo lo{ki ko di ranim uv je ti ma pri kaz be – sce ni kao ku ti ji, sta bil nom ok vi ru sli ke, pri rod nom pre zen tu i ~et vr tom zi du obi telj ske ku}e, dak le o sa vr{enom po du da ra nju je din stve nos ti mjes ta i kon ti nui te ta vre me na pri ka zi va nja i is tih obi lje`ja mjes ta i vre me na pri kaz be, {to je oja~avalo epis te mo lo gi ju »ob jek tiv nog svi je ta«, pot vr|iva lo nje go vo pos to ja nje i rek lo bi se proiz vo di lo ga up ra vo ta ko {to je po zi cio ni ralo svo jeg gle da te lja kao ne kog tko }e pre poz na ti i ovje ri ti nje go ve is ti ne – da je sa lon uni ver za lan i ti pi~an, da ljud sko zna~enje ima te leo logiju ona ko kao {to dra ma tur gi ja lo gi~no po ve za nim sek ven ca ma vo di ne koj svo joj svr si:

sli kaok vir ili pros ce nij osi gu ra va uìtak per spek tiv nog pros to ra, u ko je mu sva ki pred met ima od mje re nu i prik lad nu po zi ci ju unu tar cje li ne {to je proizvo di jed no i ne pok ret no oko smje{te no ta ko da vi di/zna od no se iz me|u pred me ta i zna~enje pred me ta ko ji su dos tup ni pog le du. (ibid, 5)

90



to ideal no gleda telj sko oko, pre ma au to ri ci, bi lo je oko mu{kar ca sred nje kla se, glad no po zi ti vis ti~ke pot kre pe, li ko va ko ji svje do~e, zap le ta ko ji zah ti je va ju in ter pre ta cij sku o{troum no st i omo gu}uju sud. His te ri ja, me|utim, uve la je raz dor u to ka za li{te vid lji vos ti i zna nja, jer je bo le st ne~it lji vih sim pto ma, gra ma ti ke ko ja pr ko si pat ri jar hal nom sim bo li~kom po ret ku i tra di cio nal nim, oso bi to po zitivis ti~kim epis te mo lo{kim mo de lima gle da nja/znanja. i sam je dak le rea li zam mo rao pod le}i is toj bolj ci uto li ko {to je do pus tio da se u nj use li na puk li na, his te ri~na ju na ki nja ko ja enig mom svo je bo les ti op strui ra èlje no zna nje i ne ho ti ce oda je da ob jek tiv na is ti na na ko joj se rea li zam na vod no te me lji, a ~iju sli ku zap ra vo (neus pje{no) sam nas to ji proizve sti, ne ma ni kak vog re fe ren ci jal nog ni on tolo{kog sid ri{ta, da mo`da po~iva, {to vi{e, na is tim za ta{ka nim ideo lo{kim pret pos tav ka ma na ko ji ma i sa ma bo le st his te ri je, od no si ma mo}i u patri jar hal nom gra|anskom dru{tvu.

[to{ta se od po nu|enog, kao {to se od mah da de za mi je ti ti, od no si i na Be go vi}ev ko mad, uz opas ku o to me da Pus to lov pred vra ti ma on to lo{ki bez dan »his te ri je rea liz ma« svo jom dvoj nom struk tu rom iz ri~ito up ri zoru je i ob zna nju je. »pos taj na dra ma tur gi ja« nje go va snovi tog umet ka u toj se vi zu ri na da je kao dvoj no fun kcio na lan dra ma tur{ki ci tat, ovi san i o prota go nis ti~inom oni ri~kom »dvos tru kom ìvo tu«. jav lja se nai me ne sa mo kao da nak ek spre sio nis ti~kim po nu da ma, ko je su i sa me cr pi le iz pos taj ne dra ma tur gi je re li gij ske dra ma ti ke, ne go i kao do ziv po tis nu te epi zo di~ne melod ram ske »pod svi jes ti« suv re me nog psi ho lo{kog rea liz ma: otu da jo{ je dan gla so vit na vod pi{~evih za bi lje{ki, ko ji go vo ri ka ko je, do du{e, po~eo pi sa ti tro~in sku ina~icu, ali je tu »sta ru for mu« mo rao po de ra ti »u po ra da«, jer ni je kad ra iz ra zi ti »kom pli ci ra ne vib ra ci je ljud ske pod svi jes ti«. ta ko »ski ce do ga|aja« ko je je dje voj ka »vid je la u sno vi ma«, a zap ra vo »za dràla iz teat ra i ki ne ma tog ra fa«, sli je de pri je sve ga up ra vo ne tom opi sa nu me lod ram sku – dra ma tur{ku i his trion sku – ge nea lo gi ju his te ri~nih ju na ki nja, to li ko mi lih ki ne ma tog raf skom, cir kus kom i ka za li{nom spek tak lu (u sp. Cléme nt i Cixous, 1986, 13): pri ka zu ju dvos tru ki ìvot »pos r nu le ène« ko ja je »sve ti ca i blud ni ca« ujed no, su ge ri ra ju}i spo me nu to dvoj stvo ne sa mo dvos tru kom rad njom »pri vi da« bra~nog ̀ ivo ta i po taj nog pro mis kui te ta ne go i dvoj nim dra ma tur{kim nas lje|em, {to ga po naj bo lje op rim je ru je dvoj stvo kr{}an skih `rtve nih (ag nus) i fri vol nih gra|an skih ko no ta ci ja ime na ag ne za.15 Zbog

15 ni je dak le ri je~ o pu kom ras cje pu na dvo je, ne go uzas top nom raz lis ta va nju o ko jem go vo ri ve} na ve de ni Blau, a ko je u ovo me ko ma du vo di od em pi rij skih gle da te lja, pre ko dje voj ke pre ddram skog »ìvo ta« – pred me ta sje}anja, za tim bo les ne dje voj ke iz »ig re« te

91



hi ro vi tih zna ko va na zo~nos ti po taj nog oboàva te lja, na da lje, ju na ki nja tih »ski ca do ga|aja« ma ni fes ti ra up ra vo me lod ram sku pro ve ni jen ci ju his te ri~nih sim pto ma: »pot pu no je iz ne mog la od nestr plji vos ti« pa se pov la~i »od di va na do nas lo nja~a, od nas lo nja~a do pos te lje, s pre lom lje nim ru ka ma i olov nim no ga ma«, »ubi je ne vo lje«, »kao da je hip no ti zi ra na«,16 jer joj je »ne vid lji vi lju bav nik pos tao gos po dar«, te »~eka na nje go va pis ma kao na naj poùd ni ji zag r ljaj«. tu je i pri zor priz na nja muù, a za tim i neiz bje`ni dvo boj te pad u ri je ku, ko ji, osim {to ka`nja va ju na ki nju spek ta ku lar nim (sa mo)ubi la~kim pri zorom, ta ko|er iz ra nja iz to pi ke tu ma~enja sno va, jer »ka da èna sa nja o pa do vi ma, ta da to re do vi to ima sek sual ni smi sao, ona pos taje ’pa la èna’« (Freud, 2001, 231).17 [to vi{e, i Freud se u jed noj ana li zi sus reo s pa ci jen tovom na po me nom ka ko se te ra peu to vo »tu ma~enje po du da ra sa sa dràjem dje la ko je je pret hod ne ve~eri gle dao u ka zali{tu. ko mad se zvao oko Be~a (ru nd in Wien) i ba vio se ̀ ivo tom djevoj ke, ko ja je u po~et ku pris toj na, da bi pos li je u{la u po lu svijet te odràva la od no se s oso ba ma na vi so ku po loàju, pa kroz to vi so ko dos pi je va, ali na kra ju sve vi{e nis ko pa da« (ibid., is ta kao au tor, 317). âk i to li ko raz mat ra ni tri vi jal ni ka rak ter dje voj~ine ma{te, ko ji se me|utim ite ka ko us pi je va iz bo ri ti za (me ta)um jet ni~ki i (sa mo)spoz naj ni sta tus u dra matur{koj cje li ni, mo gao bi ima ti is ho di{te u is toj stu di ji, gdje u jed noj bi lje{ci pi{e i ovo:

jed nom Be~ani nu ne bih tre bao ob raz la ga ti na~elo jed nog ’gschna ssa’; ono se sas to ji u to me da se pred me ti rijet ka i dra gocje na iz gle da proiz vo de iz bezna~aj nih, ~ak naj ra di je smi je{nih i bez vri jed nih ma te ri jala, na primjer iz op la te ku hinj skih lo na ca, pre gr{ti sla me i sla nih {ta pi}a… no, primijetio sam da i his te ri~ni ra de to isto; osim ono ga {to im se zais ta do go di lo, oni nesvjesno ob li ku ju uàs ne ili raz vrat ne okol nos ti u svo joj ma{ti, ko je iz gra|uju iz naj be zaz le ni je i na jo bi~ni je gra|e doìvlje nog. sim pto mi }e se prih va ti ti

dje voj ke »me|uig re«, ko ja s ne poz na tim ugo va ra uv je te pri kaz be, do dvos tru kog li ca ag ne ze i ag nus iz »pri vi|enja«.

16 ni ti ovo ni je pos ve slu~aj na us po red ba, s ob zi rom na hip no zu kao te ra pij sku prak su his te ri je ko ju je Freud za te kao kod Char co ta, a ko ja se u kli ni ci sal pétriè re svjes no up ri zo ri va la pred jav no{}u te bu di la nev je ri cu u pog le du au ten ti~nos ti sim pto ma, ko ji ma se ma ni fes ta ci ja doìv lja va la up ra vo u ter mi ni ma la`lji ve/glumljene »pred sta ve« (u sp. read, 2001, 157).

17 i drug dje, pri je ne go {to iz loì opas ke o »za dràva nju u vo di« kao ob li ku »fan taz me o in trau te ri nom ìvo tu« i spo me ne slu~aj dje voj ke ko ja »u ra nja u tam nu vo du, ta mo gdje se bli je di mje sec og le da u vo di« kao prim jer »sno va o ro|enju« (433): »nji ho vo tu ma~enje [sno va o pa da nju, op. l. ^. F] kod èna ne pod li jeè ni kak vim po te{ko}ama, jer one re dov no prih va}aju sim bo li~ku prim je nu pa da nja, ko je opi su je po pus tlji vo st pre ma ne kom erot skom is ku{enju.« (ibid., 427)

92



pr vo na ove fan taz me, a ne na sje}anja o stvar nim do ga|aji ma, pa bi li oni oz bilj ni ili is to to li ko be zaz le ni. (Freud, 2001, 247)

Be go vi} je dak le up ra vo te ma ti za ci jom »his te ri je rea lizma« ne sa mo upri zo rio ono {to rea li zam na~el no rev no skri va, sam rep re zen ta cij ski »apa rat« ka za li{ta, pot ko pa va ju}i ti me gle da telj sku vje ru u pri ka zi vo st i dos tup no st on to lo{kih i epis te mo lo{kih te me lja, ot kri va ju}i da je ri je~ o u~inku ka zali{ne ilu zi je, ne go je ujed no i is tak nuo – kao {to je, vid je li smo, ve} su ge rirao mr ko nji} – ideo lo{ke pret pos tav ke tak ve vr ste ka za li{ta: umet nu ti je pri kaz iz ri~ito struk tu ri rao uz po mo} pre poznat lji vih kul tu ro lo{kih kr ho ti na, ko je ne pri pa da ju sa mo ob ras ci ma tri vi jal ne li te ra tu re, ka za li{ta i fil ma – kao ne~eg po nu|enog i poèlj nog is klju~ivo ili pr ven stve no dje vo ja~kom uku su – ne go i ti pi~nim kul tur nim pro duk ti ma gra|an skog dru{tva op}eni to kao mjes ta spre ge ka pi ta liz ma i pat ri jar ha ta, na lo ga gra|an skih idea la do ko li ce i pot ro{nje, pop ri{ta proiz vod nje ima gi na ri ja ko ji ne udo vo lja va to li ko ukori je nje nim pot re ba ma mu{ka ra ca i èna ko liko te pot re be sam ob li ku je. na is ti je na~in, ka ko je po ka za la dia mo nd, i ka za li{ni rea li zam ob li ko vao svoj ideal ni gle da telj ski sub je kt, uto li ko {to ga je po zi cio ni rao kao ne kog tko }e, po nav ljam, »pre poz na ti i ov je ri ti nje go ve is ti ne« zbog to ga {to »sli kaok vir ili pros ce nij osi gu ra va uìtak per spek tiv nog pros to ra u ko je mu sva ki pred met ima od mje re nu i prik lad nu po zi ci ju unu tar cje li ne {to je proiz vo di jed no i ne pok ret no oko smje{te no ta ko da vi di/zna od no se iz me|u pred me ta i zna~enje pred me ta ko ji su dos tup ni pog le du«. no Be go vi} u ta kav po loàj smje{ta gle da te lji cu, a ne ti pi~nog, is tra zi sklo nog mu{kar ca sred nje kla se, i to gle da te lji cu ob da re nu sim pto mi ma his te ri je, ob zna nju ju}i fan taz matski ka rak ter ka za li{ne pri kaz be i njezi no »is pu nje nje èlja« ne kao iz raz dje voj~ina nes vjes nog, ne go up ra vo kao pro du kt kul tur ne ideo lo gi je ko ja unap ri jed ob li ku je dje voj~ino nes vjes no.

ta naiz gled ta nu{na ni jan sa u ra zu mi je va nju kon struk ci je umet ka, ko ja is ti~e ten zi ju po god be iz me|u nes vjes ne pro ve ni jen ci je i kul tur noi deo lo{ke fun kci je nje go va tri vi jal nog ima gi na ri ja, pos ta je, nai me, pre sud nom u kontek stu dis ku si je ko ju sam na ja vi la na po~et ku ra da, a ti~e se psi hoa na li ti~ke i fe mi nis ti~ke teo ri je ka za li{nog i fil mskog pog le da, raz mjer ne iznim nos ti Be go vi}eve gle da te lji ce u tra di ci ji eu rop ske me ta tea tar ske dra ma ti ke18 i, na

18 ka da je u pi ta nju fun kci ja umet nu te gle da te lji ce, spo me nut }u jo{ dvi je dje voj~ine me ta tea tar ske pret hod ni ce, a um no go me i srod ni ce: slye va sup ru ga iz uk ro}ene go ro pad ni ce i Her mia ne iz ma ri vauxo ve ras pre. ob je su, za nim lji vo, pri si lje ne gle da ti umet nu ti pri kaz ko ji po du pi re te zu o èni noj »kriv nji«, go ro pad nos ti ko ju va lja uk ro ti ti ili pak, u ma ri vauxa, sklo nos ti nev je ri. ka da bis mo se pos luìli teo ri jom lau re mul vey, mog li bis mo ustvr di ti ka ko

93



pos ljet ku, one jo{ do sad neiz loène va`nos ti za ne ma re nog tek sta lju bav nih pi sa ma {to ag ne zi stiù u dje voj~inu snu. kre ni mo od po to njeg i za pi taj mo se odak le stiù ta pis ma, {to u spo me nutom po zi cio ni ra nju dje voj ke kao za~ud nog, rod no dife ren ci ra nog, a ne neut ralnog (mu{kog) sub jek ta pog leda, ko ji »vi di/zna od no se pred me ta i zna~enje pred me ta ko ji su dos tup ni pog ledu«, ipak os ta je ne vid lji vo? sloìmo li se da je pi ta nje ne vid lji vos ti i ov dje ve za no uz mo tiv pis ma, va lja na po me nu ti ka ko ve}ina kri ti~ara, ~ini se, pre{ut no prih va}a pret pos tav ku da pis ma {alje ne ki pre ciz no ut vr div »lik« – nep ri sut ni, ~ija se »ne vid ljivo st« da de ob jas ni ti su ges tijom ka ko ga iona ko u »ki no« pri vi|enja, a na dje voj~in zah tjev, uvo di ut je lov lje nje ni{ta vi la, smrt. no smrt u ovom ko ma du ima jed nu ne po re ci vu od li ku, a to je pos ve ma{nja, da pa~e, dra ma tur{ki uvi{es tru~ena vid lji vo st: od nez nan ca s po~et ka pri vi|enja do uìga~a uli~nih svje tilj ki i apa{a, smrt se ne li bi ni spo me na niti zam jen skih ime na, ni mas ki, pa ni ìvih glu ma~kih ti je la na po zor ni ci Pus to lo va pred vra ti ma. na sup rot to me, ni ti ag ne za ni ti dje voj ka iz ok vi ra a ni ti pub li ka »vir tual ne pred stave« tek sta Pus to lo va pred vra ti ma ne ma ju ni kad pri li ku vidje ti tko {alje lju bav na pis ma. âk i kad iz posmrtnog iz vje{ta ja pri ja te lja nep ri sut nog ag ne za doz na je da joj se nep ri sut ni uka zao kao le{ ~ovje ka ko ji se ubio pred nje zi nom ho tel skom so bom, to joj zna nje ne ot kri va nje gov iden ti tet, ni ti omo gu}uje utaènje ùdnje, jer on i da lje os ta je »ne vid ljiv, ne poz nat, nep ri su tan«, dio ne~ega {to »se ne bi mog lo po ro di ti ni ti u fan ta zi ji naj dos jet lji vi jeg ro ma no pisca«, tek mr tvo ti je lo ko je mu ag ne za uza lud nas tav lja upu}iva ti neod go vo ri vo pi ta nje »je si li ti to, dra gi?«

tek st pi sa ma ot kri va i vi{e – ne sa mo da ni ti ud vo je na pro ta go nis ti ca ni ti mi ne moèmo vid je ti mjes to s ko je ga su pis ma odas la na, ne go i da pot pis nik pi sa ma ag ne zi – a on da i dje voj ci i na ma – oda je ka ko je on nju zauz vrat odu vi jek mo gao gle da ti i ka ko ju je gle dao »od nje ni kad ne za paèn«. osim

ob je dos pi je va ju u po loàj gle da te lji ce pod mu{kim uv je ti ma, pa su sto ga u po loàju ̀ rta va upra vo mu{kog (voa je ris ti~kog) sa diz ma: »mu{ka pod svi je st ras po laè dva ma mo gu}im pu to vi ma za bi jeg od kas tra cij skog stra ha: po nov nim in sce ni ra njem iz vor ne trau me (is traìva nje ène, de mis ti fi ci ra nje nje zi ne taj ne) ko joj se sup rot stav lja obez vre|iva njem, kaz nom ili spa{ava njem ob jek ta kriv nje (iz laz je ti pi~an za te me fi lm noi ra); ili, u dru gom slu~aju, pot pu nim ne gi ra njem kas tra ci je sup sti tu ci jom, fe ti{izi ra nim ob jek tom, od nos no pret va ra njem pri ka za ̀ ene u fe ti{ ko ji je pri je umi ru ju}i ne go pri je te}i (odat le prec je nji va nje, ku lt èn ske zvi jez de). […] na sup rot to me, pr vi iz laz, voa je ri zam, po ve zan je sa sa diz mom: uìtak leì u pot vr|iva nju kriv nje (ko ja se ne pos red no po ve zu je s kas tra ci jom), u na me ta nju kon tro le i pod~inja va nju kriv ca kaz nom ili op ros tom.« (mul vey, 1999, 72) ne tre ba, me|utim, za bo ra vi ti da je u svim tri ma ov dje spo me nu tim slu~aje vi ma (sha kes pea re, ma ri vaux, Be go vi}) taj mo dus pod vr ga va nja èn skog pog le da te ma ti zi ran, iz loèn me ta tea tar skom ko men ta ru, ako ne i ra zob li~enju.

94



to ga, una to~ pos ve ma{njem od ri ca nju, pot pis nik ne moè odo lje ti sa mo jednoj ̀ elji, da mu se ag ne za pov re me no uka zu je, pr vo na bal ko nu svo je ku}e, a zatim i na dru gim jav nim mjes ti ma,19 a da je on i da lje neo paèn pro mat ra, i to sto ga {to se ̀ eli uv je ri ti da je dois ta sret na, jer se ni kad ne zna »ka ko ne~iji ìvot iz gle da iza zav je se«.20 Ci jela nas dak le ta sfe ra pre ras pod je le vid nih po lja jo{ jed nom vra}a pi ta nji ma me ta tea tar skog us troj stva i meta tea tar skih am bi ci ja dra me, a u pr vi plan is ka~e pog led, nje go vo iz vo ri{te, vlas ni{tvo, pra vac i od re di{te, jas na alu zi ja na ka za li{te u nez nan~evu obe}anju »vi mene ne}ete vid je ti, ali ja }u vas vid je ti«, ba{ kao da je ag ne za glu mi ca pred zam ra~enim gle da li{tem ne sa mo s ove, ne go i s one stra ne ram pe, u skrive nom »ìvo tu iza zav je se« ko ja se nji{e u dnu ok vi ra dje voj~ine, ali i na{e gle da telj ske vi zu re, pri je~e}i nas da seg ne mo on kraj pros to ra vid lji vos ti na ka za li{noj po zor ni ci, pros to ra ko je mu gra ni ce od re|uje kon tin gen tna konven ci ja ka za li{ne ko mu ni ka ci je. ta ko Pus to lov pred vra ti ma s jed ne stra ne nes va ki da{nje si tui ra ̀ enu u pov la{te nu po zi ci ju pa ra dig mat skog pro mat ra~a per spek tiv nog pri ka za, »ki na« ili pred sta ve svoga vlas ti tog fan taz ma – ka ko vid jes mo, his te ri~nog fan taz ma – dok s dru ge stra ne pro ji ci ra ne ki pog led ko je mu se iz vo ri{te smjes ti lo on kraj ok vi ra sli ke, u »ìvo tu iza zav je se« u dnu po zor ni ce, pog led za ko ji ag ne za pos lu{no, a da ni dje voj ka ni mi to ne vi di mo, sje da na svoj bal kon ka ko bi »ok rut no iz loìla svo ju sre}u pred

19 Zah tje vi {to ih u pis mu de talj no niè ne poz na ti lju bav nik vra}aju se ka ko ve} spo me nu tim ta ko i ne kim dru gim mo ti vi ma iz tu ma~enja sno va: kad traì da ag ne za »pro|e u slje de}i uto rak iz me|u ~eti ri i pet [iro kom uli co m«, is ti~e ka ko }e sam »bi ti na jed nom od onih mno gob roj nih pro zo ra«; po ziv »u tea ta r« i »na ut r ke« in ten zi vi ra alu zi ju na pa nop ti~ku di ja lek ti ku iz loèno st/skrivenost, dok po ziv »na Bac hov kon ce rt u ka ted ra lu«, za jed no s ~ita vom si tua ci jom pro mat ra nja iz prik raj ka, oda je iz rav ni je ve ze sa stvar nim okol nos ti ma ko je su Freu du po mog le u re kon struk ci ji jed nog sna, ovaj put sa ènom kao pro mat ra~icom: »kad bi vo lje ni ~ovjek, ko ji je pri pa dao li te rar nim kru go vi ma, neg dje na ja vio ne ko svo je pre da va nje, ona se ne pog re{ivo mog la pro na}i me|u slu{ate lji ma, a i ina~e ko ris ti la bi sva ku pri li ku da ga na ne kom tre}em mjes tu vi di, ma kar i iz da le ka. pris je tio sam se, da mi je pri je ne ko li ko da na pri~ala ka ko pro fe sor ide na je dan kon ce rt, pa i ona sad èli oti}i ta mo da bi se iz no va ra do va la, gle da ju}i ga.« (Freud, 2001, 181)

20 ne pov je re nje u »pri vi d« sre}e bra~nog ìvo ta {to ga iz raàva nep ri sut ni, kao {to }emo vid je ti, sli je di is tu lo gi ku in te re sa ko ja go ni i na por »raz lis ta nog gle da te lja« (em pi rijskog ko li ko i umet nu tog u fik ci ju, nai me dje voj ke) da pro nik ne u ono {to se, ka ko @ièk upo zo ra va, i kod He ge la, u svoj stvu »na dos je til ne onos tra nos ti«, ta ko|er kri je »i za ta koz va ne zav je se« (@ièk, 2005, 270), nep ro boj ne ko li ko i zas tor {to ga je nas li kao pa ra zi je, nat je~u}i se u u~in ku trom pe l’oeil sa Zeuk si dom (u sp. la can, 1986, 112–113): u na{em slu~aju, me|utim, ri je~ je ujed no o alu zi ji na dos lov nu zav je su ka za li{ta, ili ek ran fil ma, kao oli~enje op sje ne {to je za nas nu di bi lo ko ji dru gi pro du kt sim bo li~kog re gis tra.

95



sr cem ko je ne ma na de«, no ko je joj na pos ljet ku – a i na ma, jer se pred sta va pre ki da a da nam se to »sr ce« ni kad ne po kaè – do la zi gla ve.

ko jem se to pog le du ag ne za nu di na og led i u kak vom je on od no su spram pog le da ko ji je ujed no i iz van i unu tar sli ke, dje voj~ina nai me po gleda na sa mu se be? dje voj ka, ka ko ve} re kos mo, gle da u predsmr tni de li rij ko ji je kon den zi ra na kom pen za ci ja ìvo ta, ob li ko va na pre ma na lo zi ma nje zi ne èlje, to je sfe ra u kojoj joj je da no ste}i iden ti tet, obe}an osob nim ime nom, ko ji u ok vi ru ig re jo{ ne ma. is to dob no, ume tak pri vi|enja, po put hip no ti~kog sta nja his te ri~ar ke, ima ne ki is ti nos ni ka pa ci tet u ono me smis lu u ko je mu san moè ot kri ti po tis nu ti ot po nac his te ri~nih sim pto ma u ne koj pro{loj trau mi – no tak vo tu ma~enje pro tur je~i o~ito va noj ve zi kro no lo gi je pri vi|enja u od no su na kro no lo gi ju ig re. pri vi|enje se nai me na da je kao kro no lo{ki nas ta vak, ti jek ìvo ta na kon izlje~enja od nei me no va ne bo les ti, kom pri mi ran u »jed nu je di nu no}« ko ja }e se dje voj ci ~ini ti »~ita vim ni zom go di na«.21 pa ipak, ima mo li na umu Freu do vu nak nad nu ko rek ci ju teo ri je o his te ri~noj trau mi kao ret roak tiv no pro ji ci ra nom fan taz mu, kro no lo gi ja his te ri~ne ha lu ci na ci je za do bit }e dvos tru ku vre men sku lo gi ku: ona je is todob no nak nad no upi sa ni »uz rok« his te ri je i nje zi na jo{ neis pu nje na èlja, ne{to dak le po ten ci jal no os tva ri vo u bu du}nos tisnu. ta ko i dje voj~ina ̀ elja, ko li ko se god pred na ma u umet ku prosti ra la kao ne ka za mi{lje na bu du}a kro no lo gi ja, is to dob no pos ta je i etio lo gij skom na ra ci jom nje zi ne sa da{nje bo les ti: ona je bo les na zbog svo je èlje, ta ko da ni ope ri ra nje unu tar sfe re te èlje ne moè vo di ti nika mo doli u smrt, dak le u ono {to sen ker zove zavr{nim pok la pa njem ispr va pri vid no su~elje nih »stre li ca ̀ elje« – smr ti ko joj tre ba dje voj ka i dje voj ke ko joj tre ba ìvot i sre}a (u sp. sen ker, 1989, 320), èlja dak le od ko je se svat ko »naj zad umo ri«. dvoj na kro no lo gi ja ko jom se po ni{ta va opo zi ci ja reg re si je i prog re si je ujed no je i ono {to san pribliùje um jet ni~kim tvo re vi na ma:

[…] san gle da unat rag, pre ma dje tinj stvu, pre ma pro{los ti; um jet ni~ko djelo is pred je sa mo ga um jet ni ka; to je pros pek tiv ni sim bol osob ne sin te ze i

21 i ovo je trag lek ti re tu ma~enja sno va: »jed na dru ga pred no st ìvo ta sno va, ko ju su sta ri pis ci ~esto hva li li, da se moè su ve re no na met nu ti vre men skim i mjes nim uda lje nos ti ma, s la ko}om se pre poz na je kao ilu zi ja. ta je pred no st, ka ko prim je}uje Hil deb ran dt, sa mo iluzor na; sa nja nje se na me}e vre me nu i pros to ru ni na ko ji na~in ko ji bi bio druk~iji od bud nog mi{lje nja, i to up ra vo sto ga {to je i ono sa mo ob lik mi{lje nja. u od no su na vri je me, san bi se mo rao ra do va ti jo{ jed noj pred nos ti, da je i u jed nom dru gom smis lu neo vi san o prot je ca nju vre me na. sno vi […] ~ini se da do ka zu ju ka ko san u vr lo krat kom vre men skom raz ma ku moè zbi ti u sa dràj mno go vi{e opaànja, no {to na{a psi hi~ka dje lat no st u sta nju bud nos ti moè ob ra di ti mi sao nog sa dràja.« (Freud, 2001, 86–87)

96



bu du}nos ti ~ov je ka, pri je ne go li reg re siv ni sim ptom nje go vih ne ri je{enih su ko ba. ali mo`da je i opo zi ci ja iz me|u reg re si je i prog re si je is tinita sa mo u pr vot noj ap rok si ma ci ji: mo`da bi je va lja lo na di}i, us pr kos nje zi noj pri vid noj sna zi; um jet ni~ko dje lo stav lja nas na put no vih ot kri}a ko ja se ti~u sim bo li~ke fun kci je i sa me sub li ma ci je. ni je li pra vi smi sao sub li ma ci je da pro mi~e no va zna~enja ta ko {to mo bi li zi ra sta re ener gi je ko je su se pret hod no in ves ti ra le u ar hai~ne fi gu re? (ri coeur, 1969, 205)22

no pri je ne go {to se po za ba vi mo sa dràjem i to po lo gi jom dje voj~ine èlje (pi ta njem nai me moè li se nje zin iz vor si tui ra ti u svjes nom ili nesvjes nom), jo{ bi se zak rat ko va lja lo os vr nu ti na prob lem vre mena {to ga ne zna na csmrt ne{ted lji vo da je dje voj ci ka da je u pi ta nju is ku{ava nje vlasti tih predsmr tnih ̀ elja: jed na od pos lo vi~no pre{u}ivanih okol nos ti di ja lo ga u ko jem se skla pa oni ri~ki ugo vor sa smr}u su ges ti ja je nez nan ca ka ko je nje go vo vri je me bes kraj no, ka ko se ono uvi jek iz no va nu di – ka da dje voj ka, uz vra}aju}i na po nu du is pu nje nja èlje naime pi ta »a da re~em: ìv je ti?«, nez na nac od go va ra »@iv jet }ete«. ali na pret pos tav ku da »mi uvi jek re~emo: ìv je ti?« sli je di zna ni od go vor o uma ra nju, o to me da ~ov jek na po kon »sam ve li: um ri je ti«. dje voj ka se dak le su~elju je s »na gonom smr ti« up ra vo u njego vom pa ra dok sal nom svoj stvu gro ze od »’neum r lo g’ vje~nog ìvo ta«, od sud bi ne »uh va}enos ti u bes kraj ni re pe ti tiv ni krug tu ma ra nja u kriv nji i bo li«, zna mena dak le za »uàs bes ko na~nos ti ’ned je lji vog os tat ka’ jouis san ce ko ja se uvi jek li je pi za sve {to ~inimo« (@ièk, 2005, 262), a od hlep nje za ko jom se svat ko »naj zad umo ri«, teè}i za onim {to }e mu/joj ko na~no omo gu}iti smrt. is to dob no, me|utim, is ti di ja log jo{ jed nom pot vr|uje te melj nu raz liku {to je u psi hi~koj to po lo gi ji dje voj ke kao (tra gi~kog) sub jek ta, a on da i u pros to ru nje zi ne oni ri~ke po zor ni ce, ima nez na nac u od no su na nep ri sutnog, na gon u od no su na ùdnju: dok se po to nji u sva kom, osim u jed nom pog le du – u po glédu nai me pog le da sa mog – uk ra}uje, pr vi je na met lji vo vid ljiv i mul tip li ci ran, ono dak le ~ega se dje voj ka »ne moè ri je{iti« (ibid., 261), ba rem dok le god ne ri je{i za go net ku svo je èlje.

u ~emu se sas to ji dje voj~ina èlja i ko li ko je ona nes vjes na, a nes vjes na bi ti mo ra, ina~e ne bi bi lo ni his te ri je ni de li ri ja? mog lo bi se nai me za mi

22 i na dru gom mjes tu, gdje se ri coeur iz rav no re fe ri ra na dvoj nu kro no lo gi ju Freu do va omi lje nog dram skog zap le ta: »up ra vo sto ga ra zu mi je va nje lju bi te lja ni je pu ko oìv lje nje njego vih vlas ti tih su ko ba, fik tiv no is pu nje nje ̀ elja {to mu ih je evo ci ra la dra ma, ne go su dio ni{tvo u ra du is ti ne ko ji se od vi ja u tra gi~kom ju na ku: ta ko i ~inje ni ca da je so fok lo stvo rio edi pa ni je jed nos tav na ma ni fes ta ci ja in fan til ne dra me ko ja no si nje go vo ime, ne go iz na la zak no vog sim bo la za bol svi jes ti o se bi. taj sim bol ne po nav lja na{e dje tinj stvo, ne go is traùje na{ od ras li ìvot.« (ri coeur, is tak la l. ^. F., 1969, 141)

97



je ti ti da je dje voj ka svo je èlje svjes na: ona nez nan cu iz ri~ito ve li da joj je èlja lju bi ti i bi ti ljub lje na, ali po to nje na dva na~ina, je dan, us kla|en sa sim bo li~kim po ret kom, ili – ka ko kaè jo{ je dan pov rat ni lik smr ti, ujed no i ~es ti nas ta va telj tu ma~enja sno va, pro fe sor iz dru ge sli ke – »so ci jal nim od no si ma na{eg vre me na«, pa u tom mo du su bi ra sup ru ga ko ji sve op ra{ta i do ko ni gra|an ski ̀ ivot u ko je mu sre}e »ti po ve iz fran cus ke ko me di je koncem pro{log sto lje}a«, te dru gi, us kla|en sa se bi nes vjes nom ̀ eljom, pre ma ko joj bi ra ~ov je ka ko ji }e je lju bi ti, ali »ko ji ne do la zi do svo jeg za do volj stva, u ko me èlja os ta je ne za do vo lje na, ko ji sve da ri va a ni{ta ne uzim lje, ko ji se uop}e i ne oda je«.

pa ra do ks te jas no iz re~ene ̀ elje ko joj je ne jas na vlas ti ta nes vjes na po za dina je st u to me da joj se mo ra udo vo lji ti na ta kav na~in da se lju bav nik ujed no i oda je i ne oda je. sto ga zna nje o nepri sut nom lju bav ni ku stiè is klju~ivo u ob li ku pi sa ma ko ja zah ti je va ju da se ona iz loì nje go vu pog le du. ag ne za se, da ka ko, za ljub lju je u to ne vid lji vo oko, ne ma mi ra dok ga ne iden ti fi cira, pa u tom nje zi nom gr~evi tom po ku{aju iden ti fi ka ci je, ko ji ope to va no pro ma{uje, i te ku zbi va nja dob rog di je la umet nu tih pri zo ra Pus to lo va pred vra ti ma, jer je sa dràj ma ni fes tne »me lod ra me« mah ni to tra ga nje za iz vorom, po du dar no{}u iz me|u tek sta pi sa ma i mjes ta, uma, sr ca s ko je ga su ona odas la na, ka ko i sa ma iz ri~ito go ni pri ja te lji cu kris ti nu: »tko je? [to je? gdje je? i ja pi tam te be! traì ga! po mo zi mi da ga na|em! do ve di ga! iz mis li ga!« re~eno rje~nikom la ca no ve psi hoa na li ze, ag ne za, tu ma ra ju}i od lju bav ni~kih sus re ta do lju bav ni~kih sus re ta, od jed ne do dru ge »mas ke« – gos po di na u {are nom pr slu ku, dob ro od go je nog mladi}a, reìse ra tragi~nih fil mo va – gr~evi to zam je nju je ko na~ni doh vat oz na~enog kli za vim zam jen skim oz na~iteljima,23 stal no na var lji vo pre poz nat lji vim tra go vi ma, stal no na ru bu da us pos tavi iden ti tet oz na~ite lja pis ma i oz na~ite lja go vo ra po je di nih li ko va,24 i upor no bi va izig ra na, dok ̀ elja u njoj ras te. u ma ni fes

23 »u kli za nju oz na~ite lja, u kre ta nju od jed nog do dru gog oz na~ite lja, ne{to stal no bjeì, ili se zam je}uje kao ono {to bjeì, kao ono {to se stal no pro ma{uje, bi lo iz nad ili is pod. ta ko je na dje lu ma njak oz na~ite lja ko ji je na zo~an u sva koj oz na~itelj skoj pri kaz bi, a ko ji po ti~e me to ni mij sko kre ta nje. @udnja se for mi ra kao ne{to {to po dràva tu me to ni mi ju.« (Zu pan~i}, 2003, 185)

24 âk i kad se taj iden ti tet u jed nom tre nut ku us pos ta vi – kao u pri zo ru ̂ et vr te sli ke u ko je mu se doz na da je i ag ne zin bra ti}, gos po din sa {are nim pr slu kom, jed na ko kao i nep risut ni, bio svo je dob ni ag ne zin pro mat ra~ iz da le ka, da joj je i on, za nje zi na bo rav ka u in sti tu tu, pi sao pis mo, {to vi{e, da je »~itav tea tar bio s tim pis mo m«, pa su pis mo »vra ti li nat rag tet ki«, da se i on, ne ima ju}i pris tu pa u in sti tut, »vr tio oko re{et ke kao de tek ti v«, da je do la zio i u sa na to rij da »pi ta ka ko joj je« te da je i nje ga u ènid bi pre du hit rio ag ne zin mu` – »kri zu«

98



tnom sa dràju sna »is ti nu« kri ju mu{kar ci, u la ten tnom, me|utim, »is ti na« vo di nat rag do èni ne èlje, jer ona uz ro ku je his te ri~ni sim ptom sa mog »de li ri ja«.

s ove, nai me, stra ne ek ra napred sta ve dje voj ka sa nja, a taj san bi joj morao ot kri ti nes vjes no nje zi ne ek spli ci ra ne èlje, smi sao nje zi ne ha lu ci na ci je – nes vjes ni zah tjev pog le da kao ono {to uop}e kon sti tui ra ka za li{ni pri kaz kao ka za li{ni pri kaz, ali i ono {to upu}uje na uz vrat nu kon sti tu ci ju sub jekta pog le da ka za li{nim pri ka zom. no je li pos ri je di kon sti tu ci ja ko ju opi su je dia mo nd, na~in na ko ji je ideo lo gi ja rea liz ma – u od no su »zr ca lje nja je dan na je dan, tipi~nom za la ca no vo ima gi nar no« – sub je kt rod no kon sti tui ra la, i to mu{kar ca kao gle da te lja i prou~ava te lja »bo les ti«, ̀ ene pak kao iden ti fici ra ne s tom bo le{}u, ona ko kao {to su gle da te lji ce za Hed du vi ka le »Hed da smo sve mi« (dia mo nd, 1997, 7; 6)? i psi hoa na li ti~ka teo ri ja rodne raz li ke u fil mskom gle da nju, ka ko smo ve} na po me nu li, is to ta ko in zis ti ra na sljede}emu: di ja da vid je ti/biti vi|en rod no je ko di ra na; mu{ka rac je onaj ko ji skri ven i neo paèn u ta mi gle da, nje gov je iden ti fi ka cij ski ideal ega ono {to pok re}e na ra ci ju, dok se ̀ ena de fi ni ra u ter mi ni ma pos ve ma{nje iz loènos ti pa nop ti~kom pog le du – gle da na je odas vud, nje zi na sli ka o se bi u pot pu noj je fun kci ji tu|e sli ke o njoj, ona je uvi jek tu za dru go ga; nje zin je sub jek tivi tet neiz bje`no dak le po ve zan sa struk tu rom pog le da i lo ka li za ci jom oka kao au to rite ta, i to dru{tve nokul tur nog au torite ta. pre ma toj teo ri ji, èna uvi jek sa mu se be nad gle da pat ri jar hal nim okom; »~ak i nje zi na na jin tim ni ja ùd nja ni kad ne moè bi ti tran sgre si ja ne go pri je im ple men ta ci ja za ko na, ~ak joj i ’pro ces teo ri za ci je nje zi ne neo drìve si tua ci je’ moè sa mo nat rag od ra zi ti ’kao u zr ca lu’ podvr gnu to st pog le du« (Cop jec, 1995, 17).

shva ti mo li »ha lu ci na cij sko« ud va ja nje ko je dje voj ka doìv lju je kao upra vo ta kav ob lik »zr cal ne teo ri za ci je« nje zi ne na jin tim ni je ̀ ud nje, i mi }emo is pr va bi ti sklo ni do}i do po du dar nog zak lju~ka – pri je sve ga, iz nez nan~eva ok li je va nja da od go vo ri na dje voj~ino pi ta nje o to me {to je otac poèlio pred svo ju smrt ra zaz nat lji vo je da ~ita va po nu da predsmr tne kom pen za ci je i ni je doli utaènje nje go ve, o~eve ̀ elje.25 dru go, i sa ma dje voj ka iz ri~ito ve li

to ga priz na nja iza zi va ju ag ne zi na nas to ja nja da u nje mu pre poz na mo ti ve iz pis ma kao {to su pro si pa nje cvi je}a sta za ma oko sa na to ri ja ili zak let va mu{kar ca da }e um ri je ti ako ona um re, {to su oz na~itelj ska is kliz nu}a ko ja gos po din sa {are nim pr slu kom pro ra~una to pot vr|uje, uvid jev{i da je do volj no tek zak rat ko udo vo lji ti ag ne zi noj èlji za tov r snim – oz na~itelj skim – po du da ra njem.

25 Zap ra vo, pos ri je di je kla si~na edi pal no/elektrinska pre tfa bu lar na kon ste la ci ja: spozna ji o iz vo ru ha lu ci na cij ske kom pen za ci je u o~evoj èlji pret ho di uvid u maj~inu »kriv nju« zbog o~eve smr ti:

99



da bi u li ku svo jeg »~ov je ka« htje la ug le da ti vlas ti tog oca: ne kog »vi so kog, dob rog, ved rog, um nog, top log, na das ve top log«, po put oca.26 ag ne zin se mu` is pos tav lja up ra vo tak vim, a nje go va vi zi ja ène, vi zi ja dak le pat ri jarhal nog za ko na, za sva ku tran sgre si ju ima za ko ni to ob ja{nje nje: ta ko mu` jas no kaè da uz rok èni nom bra ko lom stvu vi di u »kap ri cu, ta{ti ni, im pulziv nos ti«, pa ~ak i – wei nin ge rov ski – »pri ro|enoj pros ti tut skoj dis po zi ci ji ène«, pa nam evo do vr{enog kru ga zr ca lje nja, eto ka ko pat ri jar hal no oko vi di ènu, i ka ko joj zr cal no vra}a podvr gnu to st pog le du za ko na. pog led u zr ca lo – ek ran, ka za li{ni pri kaz – pre ma toj bi dak le pret pos tav ci sa mo pot vr|ivao kak vu rep re zen ta ci ju od (èn skog) sub jek ta gle da nja o~eku je soci jal ni po re dak, ako je dois ta ima gi nar no ono {to pruà sub jek tu for mu nje go va ̀ iv lje nog od no sa pre ma dru{tvu. pa ipak, »iz to ga bi mog lo iz ro niti dalj nje pi ta nje, o èni noj vlas ti toj èlji da zauz me po zi ci ju fe ti{a (ras cjep sub jek ti vi te ta pre ma pod je li mu{ko/èn sko, dis jun kci ja iz me|u ana to mi je i iden ti fi ka ci je ov dje se naj jas ni je jav lja s ob zi rom na to da se pret pos tav lja da èna ùdi za sa mom so bom kroz ter mi ne ko ji ènu is to dob no is klju~uju)« (ro se, 1986/2005, 212).

ali, je li oko nep ri sut nog lju bav ni ka, ko je ni ag ne za ni dje vojka ni mi ne moèmo lo ci ra ti, sve di vo na so ciokul tur no pa nop ti~ko oko o ko jem go vo ri fil mska teo ri ja rod ne ko di ra nos ti pog le da – ili se up ra vo u nje mu ipak ot kri va eman ci pa cij ski po ten ci jal dje voj~ine nes vjes ne ̀ elje, po ten ci jal up ra vo sup ro tan pa nop ti~kom nad zo ru? ako nai me pa nop ti~ko oko sub je kt kon sti tui ra u skla du sa »so ci jal nim od no si ma vre me na« ko ji ma se kao za ko nu sub je kt neiz bje`no pri la go|uje, {to je s okom ko je ni je sve di vo ni na ka kav so ci jal ni obra zac, ko je je on kraj so ci jal ne mas ke ona ko kao {to se nep ri sutni opi re lo ka ci ji u bi lo ko ju so ci jal nu mas ku? vra ti mo se psi hoa na li ti~kim teo ri ja ma fil mskog pog le da, op rav da noj is po mo}i kad je u pi ta nju pog led u ìvot no »ki no«: pre ma tim teo ri ja ma, sub je kt pog le da na fil msku sli ku ne iden ti fi ci ra se to li ko s pri ka zi ma sa mo ga se be ili dru gim ob jek ti ma ko je ima pri li ku vid je ti na plat nu, ko li ko se iden ti fi ci ra s okom ka me re ko ja mu

»dje voj ka: [to je mo ja maj ka poèlje la?nez na nac: da va{ otac do|e za njom.dje voj ka: i on je oti{ao?nez na nac: ma lo za tim!dje voj ka: a {to je on zaèlio?nez na nac: da vas ne po ve dem pri je ne go – ali ne: ja vam ne smi jem ni{ta su ge ri ra ti.

re ci te sa mi. sa mo upam ti te: to je va{a pos ljed nja vo lja.«26 usp. i âle, 2004, gdje se mu` na zi va »ko pi jom o~in skog idea la« (47).

100



se pod me}e kao nje go vo vlas ti to oko.27 u Be go vi}a to je nez na nac – smrt, re da telj ko ji iz ri~ito kaè ka ko }e mu tre ba ti »sta no vit apa rat«, on je taj ko ji vo di oko ka me re,28 pod me}e ga dje voj ci kao nje zi no oko ko je mu je pog led upe ren u vlas ti ti fan ta zam. ka ko in zis ti ra fe mi nis ti~ka teo ri ja, a ~ini se da da le ko ni je ni sam Be go vi}, oko ka me re je mu{kar~evo oko, èna u po zi ci ji sub jek ta pog le da moè se sa mo iden ti fi ci ra ti s mu{kar~evom voa je ris ti~kom i fe ti{is ti~kom pre fab ri ka ci jom ène kao ob jek ta kon zu ma cije, {to do volj no zor no pot vr|uju i spo me nu te sup ru go ve iz ja ve o »pri ro|enoj pros ti tut skoj dis po zi ci ji« ̀ ene, kao i nje mu sa mo naiz gled sup ro tan lik iz ra zi to kon zu mentski nas tro je nog gos po di na u {are nom pr slu ku, ko ji ène gu ta s jed na kim ape ti tom kao i sen dvi~e, ka ko te ape ti te ek spli ci te iz jed na~uje i pro fe sor iz dru ge sli ke. (otud i lo gi~no dos pi je}e dva ju su par ni ka u dvoj ni~ku, zr cal nu si tua ci ju dvo bo ja.)29

pa ipak, tak va je vi zi ja sub jek ta pog le da i nje go vog rod nog upi sa, tvr di joan Cop jec, pos ve sta ti~na, ako ne i ne ko rek tna u od no su na psi hoa na li ti~ki ok vir na ko ji se po zi va: ona pret pos tav lja fou caul tov sku vi zi ju pos ve ma{nje za rob lje nos ti u da nom sim bo li~kom, pa dak le i pat ri jar hal nom sus ta vu, ko ji kao da kon sti tui ra sub je kt bez os tat ka, su ge ri ra ju}i mu var ku pos ve ma{njeg vla da nja nad onim {to vi di/zna, a zap ra vo mu pod me}u}i pos ve ma{nju pod jar mlje no st ob ras ci ma u ko ji ma se pre poz na je. na sup rot to me, Cop jec upo zo ra va na is kriv lje nje psi hoa na li ti~ke, pre ciz ni je: la ca no ve, teo ri je u fil mskoj teo ri ji, na klju~ni pro pu st, po du da ran pro pus tu kri ti ke Be go vi}eva Pus to lo va pred vra ti ma: ba{ kao {to se po tonja ni je ba vi la mjes tom s ko jeg ag ne zi pris tiù pis ma, ta ko se ni fil mska teo ri ja ni je adek vat no po za ba vi la mjes tom pog le da u pro ce su fil mske re cep ci je. nai me, fil mska je teo ri ja, tvr di Cop jec, fil mski ek ran pois tov je}iva la s la ca no vim zr ca lom: sub je kt pog le da pre ma toj je teo ri ji na ek ra nu (var lji vo) pre poz na vao sam se be, oda ju}i se uìtku u ima gi nar nom, ba{ kao {to bis mo i mi mog li re}i za Be go vi}evu dje voj ku, ko ja na fil mskom ek ra nu svo jeg fan taz ma (var lji vo) pre poz na je

27 up ra vo se u tu ma~enju sno va oko {to gle da u vlas ti ti »psi hi~ki apa ra t« is to ta ko poistov je}uje s um jet nim okom op ti~ke teh no lo gi je: »os ta je mo na psi ho lo{kom tlu i po mi{lja mo sa mo na to ka ko sli je di ti zah tjev da za mis li mo ure|aj ko ji sluì du{ev nim dje lat nos ti ma, mo`da kao sloèni mik ros kop, ne ki fo tog raf ski apa rat, ili sli~no. psi hi~ki lo ka li tet od go va ra ta da onom mjes tu unu tar ure|aja, na ko je mu se stva ra pred stu panj ne ke sli ke.« (Freud, 2001, 572)

28 on je, kao u bi lje{kama Bran ka ga vel le za nes lav nu in sce na ci ju, sje ci{te no ve »vi zu re« gle da nja (gavella, 2005, 300).

29 o tim, »fun kcio nal nim jed na kov ri jed nos ti ma sup rot nos ti« u dra mi usp. âle, 2004, 47.

101



pro ji ci ra nu sa mu se be, se be kao »vla da ra sli ke« ko ja da je do jam zbi lje, kao da pos to ji ne ka adek va ci ja sli ke i gle da te lja, kao da sub je kt »prih va}a sli ku kao pu nu i do volj nu pri kaz bu se be i svo je ga svi je ta«, kao da je »za do vo ljan {to je prik lad no od raèn na ek ra nu«, kao da »sli ka tvo ri sub je kt ko ji je se bi u pot pu nos ti vid ljiv«, jer »de fi ni ra ima gi nar nu re la ci ju kao dos lov nu re la ci ju pre poz navanja«, si le}i ujed no sub je kt da pris vo ji »kon cep te ko je je ve} kon strui rao dru gi«. kao da se dak le time sub je kt pos tav lja kao net ko tko pre poz na je oz na~eno sli ke, ko me je dos tup na »to~ka s ko je sli ka ima smis la«, kao da je on dak le net ko tko »sli ci pri da je smi sao« s geo met rij ske to~ke re ne san sne per spek ti ve (ibid., 22). is ta je to~ka, kao {to zna de mo, i ideal na to~ka re ne san snog ka za li{ta, ba rok ne ku ti je i nje zi nih nas ljed ni ca u gra|an skom ka za li{tu 19. st., ko je mu je elek tri~na ras vje ta sa mo prib liìla ka za li{nog fil mskom gle da te lju, uto nu lom u mrak.

ima gi nar na re la ci ja, me|utim, pre ma Cop jec, ni je sa mo »re la ci ja zna nja, smis la i pre poz na va nja« ne go i »re la cija lju ba vi za jam~ene zna njem«, jer zrcal ni od raz ne sa mo da na vod no sa vr{eno rep re zen ti ra sub je kt ne go se ~ini da je ujed no i »sli ka sa vr{enos ti sub jek ta«, pa je sto ga nar cis ti~kog ka rak te ra – »sub je kt se za ljub lju je u svo ju vlas ti tu sli ku kao sli ku svo jeg ideal nog ja«, {to bi, u slu~aju fou caul tov ske in ter pre ta ci je fil mske sli ke, zna~ilo da se ostva ru je »sa vr{ena har mo ni ja iz me|u jas tva i so ci jal nog po ret ka«, ne{to dak le pot pu no sup rot no psi hoa na li ti~koj te zi o sub jek to voj nar cis ti~koj re la ci ji prema se bi kao kon flik tnoj re la ci ji, ko ja pod ri va so ci jal ne od no se. ima gi nar no, upo zo ra va Cop jec, ne moè po ni je ti sav te ret kon struk ci je sub jek ta ako se sluìmo psi hoa na li ti~kom teo ri jom: u njoj je sim bo li~ko, a ne ima gi nar no, pre duv jet kon struk ci je sub je kta, a sim bo li~ko po tis ku je ùd nju, ne udo volja va joj, po naj ma nje pak, ka ko se sli je dom Fou caul ta moè pri~inja ti, ni je ono {to omo gu}uje ̀ udnju kao svoj re zul tat, ona ko ka ko se ~ini da tri vi jal ni ob ras ci, ob li ku ju}i je, zap ra vo proiz vo de dje voj~inu ùd nju. u psi hoa na lizi, me|utim, dru{tvo i nje gov za kon ute me lju ju se u po tis ki va nju ùdnje, dak le kon strui ra ju sub je kt kao ne kog tko od ba cu je svo ju ̀ ud nju, kao ne kog tko je od nje ras ci jep ljen, jer se ùd nja poi ma kao ne{to neos tva re no i neos tva ri vo, ne{to {to se ne èli rea li zi ra ti ta ko {to }e se uki nu ti sva ka vanj ska zab ra na: »unut ra{nja di ja lek ti ka ko ja bi}e pret va ra u sub je kt ovi si o ne ga ci ji nje go ve ùd nje ko ja sa mu ùd nju pret va ra u pro ces ko ji sam se bi pos tav lja prep re ke.« (ibid., 25).

tako ni dje voj ci, da pos ta ne sub je kt, ni je do volj no se be za mis li ti kao sret nu sup ru gu za na vi jek pro na|enog mu{kar ca ko ji na li ku je ocu i sve opra{ta (»muà ve} imam; nje ga ne traìm«, ve li jas no ag ne za), ne go joj je pot re ban jo{ net ko, net ko ko me is pr va ̀ eli bi ti tek od re di{tem lju ba vi, net ko

102



tko }e se tek u zap le tu pri vi|enja po zi cio ni ra ti kao od re di{te nje zi ne ùd nje up ra vo uz po mo} prep re ka – pri je sve ga muà, ko je mu ag ne za ~ita pis ma ka ko bi pos tao lju bo mo ran, ali i ni za dru gih, zam jen skih lju bav ni ka, ko ji, um jes to da je do nep ri sut no ga do ve du, pos ta ju prep re ke da se do nje ga do|e, »za go net ke ko je pos tav lja èlja«.30

na da lje, iz la ca na se, pre ma Cop jec, ne moè iz ves ti teo ri ja o pog le du na ek ran kao pog le du na zr ca lo, uto li ko {to se ta te za, os lo njena na la canov esej o sta di ju zr ca la, pro pu{ta os vr nu ti na la ca no vu ela bo ra ci ju teo ri je pog le da, iz loènu tek nak nad no, u Xi. se mi na ru, gdje se ra ni ji esej uve li ke re formu li ra i gdje la can is ti~e ka ko sub je kt go vo ra ni kad ne moè pos ve ma bi ti za rob ljen u ima gi nar nom, jer ja »nije nap ros to to to~ko li ko bi}e, koje je obi ljeèno geo met rij skom to~kom, odak le je mo gu}e obuh va ti ti per spekti vu« (la can, 1986, 105). da ka ko, i pri je smo ~uli da je ta po zi ci ja nad zo ra nad sli kom la`na, jer je dik ti ra oko ka me re, oko re da te lja, ali to jo{ uvi jek ne zna~i da smo lo ci ra li ne ku dru gu, al ter na tiv nu po zi ci ju sub jek ta, ne go sa mo da smo ga sve li na fun kci ju tu|eg pog le da, pog le da ne kog so ci jal nog po ret ka, kultur nog ima gi na ri ja ko ji unap ri jed fab ri ci ra sub jek to vo ima gi narno pre poz na va nje. Cop jec upo zo ra va, pod sje ti mo, da la ca nu ni je do volj no sve sves ti na dru{tve nu kon struk ci ju, jer ona po tis ku je sub jek to vu ùd nju, a to je ono {to za ni ma psi hoa na li zu – gdje je ùd nja ko ja kon sti tui ra sub je kt? gdje je ono {to po ku{ava pro bi ti kroz ka lu pe u dje voj~inu pri vi|enju, ono {to je tjera na ne za do volj stvo fik si ra nim for ma ma ìvo ta?

la can se, tvr di Cop jec, um jes to tro ku tom per spek ti ve ra di je sluì dijag ra mom dvaju tro ku ta, ko ji je dan u dru gi pro di ru kao da su na nji ho vim kra je vi ma dva iz vo ra di fuz nog svjet la, na presje ci{tu ko jih je ek ran. postu pa dak le up ra vo ob rat no od fil mske teo ri je ko ja ga na vod no »prim je nju je«, jer on teo re ti zi ra zr ca lo kao ek ran iza kojeg se kri je pu na vid lji vo st/znanje o se bi, iz vor svjet la ko ji sub jek tu pro ji ci ra sli ku o se bi. ja, ve li la can, vi di se be fo togra fi ra no (pho tograp hié, fo tois pi sa no, usp. ibid., 116), dak le kao

30 ovaj put ri je~ je o na vo du iz pri je spo me nu tog la ca no va tek sta in stan ca pis ma u nes vjes nom ili ra zum od Freu da nao va mo. evo ci je le te mis li, na te me lju ko je se umet nu ti zap let »pri vi|enja« u cje li ni da de pro~ita ti po put – pis ma: »i za go net ke ko je èlja pos tav lja sva koj ’pri rod noj fi lo zo fi ji’, ~ija se mah ni to st ru ga po no ru bes kra ja, za ve re ni{tvo ko jim oba vi ja po nor saz na nja i za do volj stvo vla da nja uìva njem, ne iza zi va ju ni ka kav dru gi po re me}aj in stin kta osim nje go vog upa da u tra~ni ce – me to ni mi je – ve~no us me re ne ka èlji za ne~im dru gim. otud nje go va ’per ver zna’ fik sa ci ja za onu is tu ta~ku sus pen zi je (poi nt de sus pen sion) oz na~itelj skog lan ca u ko joj se uko~uje us po me naek ran, u ko joj se oka me nju je o~ara va ju}a sli ka fe ti{a« (la can, 1983, 177) – u slu~aju Pus to lo va pred vra ti ma, zam r znu tih mu{kih »mas ki« na us po me niek ra nu dje voj~ina sna.

103



pro jek ci ju – u toj ide ji fo togra fi je sa dràna je dak le nam jer na dvoj no st sli ke i gra fa {to ci je pa sub je kt ko ji opi su je, dak le dvoj no st vi zual nog i je zi~nog, ba{ kao i u dje voj~inu pri vi|enju, ko je dje voj~inom ja omo gu}uje da vi di sli ku se be kao ag ne ze, ali i da ~ita/slu{a pis mo o ag ne zi vi|enoj s one stra ne. ag ne zu mu~i, ka ko ve} re kos mo, ono {to u pis mu pi{e i {to us pi je va po lu~iti onaj na po~et ku ve} spo me nu ti oz na~ite ljski »u~inak« i ta ko in ter ve ni ra ti u zam r znu tu sli ku ag ne zi nog ìvo ta, go ne}i ga u pok ret nep ro zir no{}u svo je po ru ke, ne mo gu}no{}u da se ta po ru ka sret no pok lo pi s is ka zi ma os ta lih, »pri sut nih« sta nov ni ka sli ke, ko ji se re dom preob ra zu ju u la`ljiv ce, ko ji nika ko da oda ju svo ju (ne pos to je}u) »taj nu«, da su nai me mo`da up ra vo oni oda{ilja te lji pi sa ma.

var lji vo pre poz na va nje sub jek ta ko ji gle da ne od no si se dak le na zata{ka no la`lji vu, a pri vid no »vjer nu« sli ku se be i os ta lih nje go vih ob je ka ta unu tar sli ke, ne go na pret pos tav ku da ne{to on kraj sli ke ba ca svjet lo zna nja na ono unu tar sli ke, {to sub je kt dak le ne iz jed na~uje s real no{}u, ne go upra vo bol no vi di kao pro jek ci ju, kao ilu zi ju ko joj ne vje ru je, kao nep ro zir ne oz na~ite lje, pa ra zi je vu i He ge lovu »zav je su«. ob rat no, dak le, od te ze pre ma ko joj se sub je kt da de za varati o adek vaciji pri ka za i zbi lje, sub je kt se va ra jer ne vje ru je sli ci, jer mis li da pos to ji ne{to on kraj nje, mjes to na ko jem po~iva ne vid lji vo oko. »rep re zen ta ci ja nas na go ni da za mis li mo pog led izvan po lja rep re zen ta ci je« te kao da »ge ne ri ra svoj vlas ti ti on kraj« (Cop jec, 1995, 34), pog led aude ho rs na nas sa me kao sli ku (la can, 1986, 116), ko ji spre~ava sub je kt da upad ne u zam ku ima gi nar nog, up ra vo ona ko ka ko za dje voj ku, on kraj sli ke ko ju vi di, pri bi va za mi{lje ni nep ri sut ni ko je mu se ag ne za po ka zu je, ko ji {alje lju bav na pis ma i ge ne ri ra nje zi nu ùdnju a da se ni ka da ne ja vi »u po lju rep re zen ta ci je«.31 ta ko, pre ma la ca nu, sub je kt vi di zi do ve sim bo li~kog po ret ka kao trom pe l’oeil, pa ga sto ga »kon strui ra ne{to on kraj tih zi do va«; tako je sub je kt u stal noj ne la go di pred onim {to se od nje ga skri va, onim »{to se u tom gra fi~kom pros to ru ne po ka zu je, a da se ne pres ta je ne is pi si va ti« (Cop jec, 1995, 34):

31 vri je me je za na po me nu o jo{ jed noj me ta tea tar skoj kom po nen ti ovog »teat ra psi hoa na li ze«: ako je la can svo ju ide ju o »pred me tu ma lo a«, nai me sup sti tu tu {to ga ùd nji pod me}e sim bo li~ki re gis tar da bi se za nje ga zak va~ila, po naj bo lje mo gao u vii. se mi na ru op rim je ri ti sli kom va ze – »oz na~ite lja bez oz na~eno g« (Zu pan~i}, 185) – on da je i ov dje uput no is tak nu ti da se nep ri sut ni, kao ka za li{na ina~ica te sli ke, jav lja up ra vo u sr cu ka za li{nog ras cje pa iz me|u (fik si ra nog) pis ma i (neiz bje`no kon tek stua li zi ra nog, ut je lov lje nog) »go vo ra«: taj lik nai me ne po re ci vo »pos to ji« kao ime i pis me ni trag vlas ti tih is ka za, ali ga »ne ma« kao ti je la vlas ti ta go vo ra na ka za li{noj po zor ni ci.

104



ta to~ka u ko joj se ne{to ~ini ne vid lji vim, to~ka u ko joj se ~ini da ne{to izos ta je iz rep re zen ta ci je, ne ko zna~enje ko je os ta je neot kri ve no, je st to~ka la ca no va pog le da. on obi ljeùje od sut no st oz na~enog; to je to~ka ko ju ni je mo gu}e za pos jes ti, ne sto ga {to, ka ko fil mska teo ri ja tvr di, ta to~ka fi gurira kao ne ki neos tva ri vi ideal [ideal ni lju bav nik, prim je ri ce, dok le god pod li jeèmo lo gici jef ti nog »ki na«, op. l. ^. F], ne go sto ga {to na pu}uje na ne mo gu}e real no. […] sub je kt, uk rat ko, ne moè lo ci ra ti ili se lo ci ra ti u to~ki pog le da, jer ta to~ka obi ljeùje sa mo nje go vo po ni{te nje [pa ta ko i ag ne za, u po ku{aju da tu to~ku do seg ne, da pri je|e mo st ko ji vo di u on kraj, moè sa mo za vr{iti u ri je ci, op. l. ^. F] (ibid., 34–35).

smi sao te teo ri je, nag la{ava Cop jec, ni je pu ka ne doh vat no st stva ri onkraj ri je~i, pla to nis ti~ki ras cjep bi}a i pri vi da, jer iza zna~enj ske mreè u toj teo ri ji »ne ma ni~ega, veo rep re zen ta ci je ne skri va ni{ta, ne ma ni~ega on kraj rep re zen ta ci je«. ni je pos ri je di pog re{ka ko ju bi sub je kt mo gao opo vr}i, ali ni ob r nu to, la`lji vo st je zi ka ne moè opo vr}i sub je kt, ne pri je ti nje go vim gra ni ca ma:

pri je se nep ro zir no st je zi ka ra zu mi je va kao uz rok subjek to va bi va nja, to je st, nje go va ̀ udnja, nje go vo hti je njedasebu de. ̂ inje ni ca da je ma te ri jal no nemo gu}e re}i ci je lu is ti nu – da se is ti na uvi jek pov la~i pred je zi kom, da ri je~i ni kad ne us pi je va ju pos ti}i svoj cilj – ute me lju je sub je kt (ibid., 35).

ta ko se subje kt ute me lju je u ne for mi ra nom – ono me {to ne ma zna~enjskog ob li ka u vi zual nom po lju, i u is tra zi – pi ta nju pos tav lje nom us te za nju rep re zen ta ci je da na to pi ta nje od go vo ri. pog led ko ji je dak le ob je ktu zrok èlje – pog led nepri sut nog u slu~aju na{e dra me – je st ne vid lji vi ob je kt ko ji proiz vo di sub je kt ̀ elje u po lju vid lji vo ga, {to zna~i da se sub je kt ute me lju je pri je onim {to ne vi di, ne go onim {to vi di. sto ga se i za ag ne zi nu pot ra gu za nep ri sut nim s pu nim pra vom moè re}i da pred stav lja dje voj~ino pos taja nje sub jek tom: za raz li ku od muào ca i gos po di na u {are nom pr slu ku, ne vid lji vo oko »iza zav je se« ne svo di dje voj~in al ter ego na sta ti~ki ob je kt kon zu ma ci je, ne go je ~ini pok ret lji vom, na go ni na is tra gu, op se siv no ~itanje zna ko va i sam zah tjev za nekim »vi{kom smis la« (u sp. âle, 2004, 47) s onu stra nu za da nih ob ra za ca »so ci jal nih od no sa vre me na« i tri vi jal nih, fik si ra nih for mi.

u fil mskoj teo ri ji pog led se smje{ta is pred sli ke, kao nje zi no oz na~eno, to~ka mak si mu ma zna~enja ili su ma sve ga {to se u sli ci po jav lju je, kao i to~ka ko ja pri da je zna~enje. sub je kt se dak le mis li kao ne{to {to se iden ti fici ra i {to koin ci di ra s (vlas ti tim) pog le dom, ona ko ka ko se ~ini da ag ne za koin ci di ra s dje voj kom kao iz vo rom pog le da na up ri zo re no »ki no«. no u

105



la ca na, ka ko ~us mo, pog led je smje{ten »iza« sli ke, kao ono {to se pro pu{ta u njoj po ja vi ti – nep ri sut ni – preob ra zu ju}i sva nje zi na zna~enja u sus pek tna zna~enja, ona ko kao {to nep ri sut ni sum nji vom au ten ti~no{}u svo jih pi sa ma sva kog ag ne zi nog lju bav ni ka preob ra zu je u »sum njiv ca«. sub je kt um jes to iden ti fi ka ci je sto ga os je}a da je od sje~en od sli ke:

la can ne traì da mis li{ o pog le du kao o dru gom ko ji se bri ne za to {to si i gdje si, ko ji vre ba na te be, ko ji bi ljeì {to ra di{, sve tvo je ko ra ke i pos r ta nja, kao {to se ve li da ~ini pa nop ti~ki pog led. kad sus ret ne{ pog led dru gog, ne sre}e{ pog led ko ji vi di, ne go sli je pi pog led. pog led ni je ja san i ne pro di re, ni je pun zna nja i pre poz na va nja; za mag ljen je i ok re nut se bi, ap sor bi ran svojim vlas ti tim uìva njem. uàs na is ti na […] je st da te pog led uop}e ne vi di. traì{ li dak le pot vr du is ti ne svo jeg bi}a ili jas no}u svo je vi zi je, pre pu{ten si sam se bi; pog led dru gog ne pot vr|uje, ne}e te ov je ri ti (ibid., 36).

ako je dak le ag ne za `rtva ùd nje da je ov je ri pog led dru gog – do ~ijeg je iz vo ri{ta do{la u tre nut ku u ko jem su se ve} zau vi jek sklo pi le nje go ve o~i, ap sor bi ra ne za do volj stvom vlas ti ta us kra}iva nja – dje voj ka, »od sje~ena od sli ke«, to sas vim si gur no ni je, jer je pri si lje na uvid je ti ne mo gu}no st kraj nje pot vr de dru gim kao uv jet svojeg pos ta ja nja sub jek tom. sub je kt se osov ljuje, po no vi mo, up ra vo uto li ko {to ne na la zi za do volj stvo u po nu|enoj sli ci, {to ek ran ne udo vo lja va nje govom nar cis ti~kom zah tjevu, ne go ga si li da traì ono on kraj ek ra na, jas tvo on kraj vlas ti te sli ke, ko joj sub je kt nep re kidno na la zi ma ne i u ko joj se uvi jek pro pu{ta pre poz na ti, vo le}i u sli ci ne{to vi{e od sli ke.

sto ga »sub je kt nas ta je u tran sgre si ji pri je ne go li u pri la go|ava nju za konu« (ibid., 37), dak le ona ko ka ko mi los r dna ses tra pro ri~e dje voj ci, »izdajom ono ga {to nam je naj draè« – idea li zi ra ne pat ri jar hal ne for me svo jeg ovoze malj skog is pu nje nja, ali jed na ko ta ko i od bi ja njem da, po put mi los r dne ses tre, unap ri jed pro kaè fan tom èlje (»lju bav je sa mo po jam, gos po|ice, ide ja – a njen je ob je kt fan tom«).32 sub je kt mo ra na se be preu ze ti, ve li Cop

32 mi los r dna ses tra su dio nik je bit nog opo zi cij skog pa ra: za raz li ku od ag ne ze, ona ut je lov lju je ono {to la ca no va »e ti ka psi hoa na li ze« poi ma kao lik ideal nog ideo lo{kog poda ni ka, ko ji unap ri jed pro zi re »tra gi~no st« ras cjepa i prih va}a po ru ku dru{tva: »um jes to da sli je di{ svo je ̀ ud nje, tre ba da ih se od rek ne{, prih va ti{ tra gi~ku ne mo gu}no st ko ja leì u nji ho voj srì, i prid ruì{ se pu tu za jed ni~kog dob ra« (Zu pan~i}, 2003, 175). u slu~aju mi los r dne ses tre, re zig na ci ja io na ko ne is klju~uje svo jev r snu jouis san ce, ko ja »}e oka lja ti sam na por da je se ri je{imo« (@ièk, 2003, 261): ta ko i ona i da lje u se bi ~uva svo ju lju bav, »ìvu i nep rom je nji vu«, jer je u njoj »onaj ko ga vo li« sa~uvan is klju~ivo ona kav »kako ga mo ja mi sao gle da i mo je sr ce os je}a [...] sa~uvan i za{ti}en od svih prom je na i pro pad lji vos ti [...] uvi jek ona kav ka ko ga èli mo ja lju ba v«.

106



jec, »pog re{ku u za ko nu – ̀ elju ko ju za kon ne moè prik ri ti«, i ta ko seg nu ti on kraj za ko na. stal na »sum nja da se real no st ka muf li ra, da smo pre va re ni gle de to~ne pri ro de ne ke stva ripose bi ko ja leì iza rep re zen ta ci je« ci je pa sub je kt na nes vjesno bi}e i nje gov svjes ni pri vid, boles nu dje voj ku i agil nu ag ne zu. »u ra tu sa svo jim svi je tom i sa mim so bom, sub je kt pos ta je kriv za sa mu pri je va ru o ko joj sum nja« (ibid., 37), ba{ kao {to ag ne za pred muèm pos ta je kri vom zbog pri je va re ko joj je ujed no `rtvom, dok se, me|utim, dje voj ci kao gle da te lji ci ipak »ot kri va da ma{ina reìra sa mog reìse ra« (lacan, 1983, 176), to je st da deus ex mac hi na tra ge di je pro ta go nis tu ne do no si ono {to dje voj ci var lji vo obe}aje reìse rnez na nac, nai me »sre}u« (ko ja je zap ra vo sa mo jed no li ce smr ti – »od mi ca nje od ̀ ivo ta, urav no teàva nje svih gi ba nja«), ne go, ba{ kao u pos ljed njoj sli ci Pus to lo va pred vra ti ma, ono {to reìser ni je pred vi dio svo jom te zom o »uma ra nju«: predsmr tni pro ta go nisti~in prih vat vlas ti te »kriv nje«, dje voj~in bla gos lov hlep nje za ìvot nom »hit njom u su da ri ma i nes vi je{}u u za vit la ji ma«.33

nep ri sut ni dak le i ne moè druk~ije »pos to ja ti« doli kao nak nad no u~ita ni zah tjev u ot pos la no pis mo u ko je mu se oko od ri~e oda ti »tko je, {to je, gdje je«, u ko je mu se to oko dak le ne pres ta je ne is pi si va ti, go ne}i nas da ga, pre ma ag ne zi noj na red bi, »iz mis li mo«. is to, me|utim, vri je di i za sam tek st/predstavu/pismo Pus to lo va pred vra ti ma, au to ro ve bi lje{ke i nak nad na ~ita nja, ko ji ma se sva ko tu ma~enje moè sa mo prid ruìti kao tek je dan od mo gu}ih nak nad no u~ita nih zah tje va, kao jo{ jed na »iz mi{ljo ti na« smis la.

li te ra tu ra

al fi re vi}, aci ja (1998) ele men ti psi hoa na li ze u Be go vi}evom Pus to lo vu pred vra ti ma. u: re cep ci ja mi la na Be go vi}a. Zbor nik ra do va s me|una rod nog znan stve nog sku pa po vo dom 120. ob ljet ni ce ro|enja mi la na Be go vi}a, ur. t. ma{tro vi}, Zag reb – Za dar: Hr vat sko fi lo lo{ko dru{tvo, 331–338.

33 pov rat na kro no lo{ki po~et nu to~ku u ob li ku neor to dok sna, an tipo kaj ni~kog ju na kinji na za vr{nog mo no lo ga jo{ je je dan pod sjet nik na dra ma tur{ku in ge nioz no st ko ju Be go vi} cr pi iz psi hoa na li ti~kog poti ca ja, up ri zo ru ju}i tra gi~ku »vre men sku pet lju« po du dar nu jed na ko psi hoa na li ti~koj te ra pi ji ko li ko i edi po voj tra gi~koj mat ri ci: »ne ma mo li ov dje si tua ci ju na lik onoj u psi hoa na li zi, u ko joj pa ci jen ta na po~et ku mu~i ne ka ne jas na, neod go net lji va ali us traj na po ru ka – sim ptom – ko ja ga ta ko re}i bom bar di ra iz va na, da bi po tom, na kon cu tret ma na, pa ci je nt bio ka dar prih va ti ti tu po ru ku kao svo ju, iz govo ri ti je u pr vom li cu jed ni ne?« (@ièk, 2006, 268)

107



Ba ri sh, jo nas (1991) the an titheat ri cal Pre ju di ce, Ber ke ley: uni ver si ty of Ca lifor nia pre ss.

Blau, Her be rt (1990) the au dien ce, Bal ti mo re and lon don: the joh ns Hop ki ns uni ver si ty pre ss.

Copjec, joan (1995) read my de si re, la can again st the His to ri cis ts, lon don – Cambrid ge, mas sac hus se ts: the mit pre ss.

âle Fel dman, la da (1997) tea tar u teat ru u hr vat skom teat ru, Zag reb: nak lada md.

âle, mo ra na (2004) sam svoj dvoj nik. ese ji o hr vat skom knjièv nom mo der niz mu, Zag reb: Hr vat ska sveu~ili{na nak la da.

der ri da, ja cques (2002) vi{ak dokaza ili ma njak na svo jem mjes tu, »tre}i program Hr vat skog ra di ja«, 63/64, 197–203.

dia mo nd, elin (1997) un ma ki ng mi me sis. essays on Fe mi ni sm and thea ter, london and new Yo rk: rout led ge.

Freud, sig mu nd (2001) tu ma~enje sno va, pre ve la vlas ta mi ha vec, Zag reb: sta ri grad.

Freud, sig mu nd (1985) art and li te ra tu re, lon don: pen guin.gavella, Branko (2005) dvostruko lice govora, Zagreb: akcija.joh nson, Bar ba ra (1992) okvir re fe ren ci je: Poe, la can, der ri da. u: suv re me na

teo ri ja pri po vi je da nja, prir. v. Bi ti, Zag reb: glo bus, 217–258.kap lan, e. ann (1992) mot her hood and rep re sen ta tion. the mot her in Po pu lar

Cul tu re and me lod ra ma, lon don – new Yo rk: rout led ge.kap lan, e. ann (1998) Freud, Fi lm and Cul tu re. u: Con fli ct and Cul ture, ur. mi

c hael s. ro th, new Yo rk: vin ta ge Boo ks, 152–164.la can, ja cques (1986) êti ri te melj na poj ma psi hoa na li ze, Zag reb: nap ri jed.la can, ja cques (1983) spi si, Beog rad: pros ve ta.la can, ja cques (2002) uk ra de no pis mo, »tre}i prog ram Hr vat skog ra di ja«,

63/64, 188–196.ma ti ja{evi}, @eljka (2002) uk ra de no pis mo (uvod), »tre}i prog ram Hr vat skog

ra di ja«, 63/64, 179–181.mr ko nji}, Zvo ni mir (1980) @ivot i nje gov dvoj nik, »pro log« Xii, 46.read, alan (2001) the Pla ce bo of Per for man ce. u: Psychoa na lysis and Per for man ce,

ur. p. Cam pbe ll i a. ke rr, lon don – new Yo rk: rout led ge.ricoeur, paul (1969) le conflit des interprétation. essais d’herméneutique, paris:

editions du seuil.ro se, ja cque li ne (1986/2005) sexua li ty in the Fie ld of vi sion, lon don – new

Yo rk: ver so.sen ker, Bo ris (1984) sje ne i od je ci, Zag reb: Zna nje.sen ker, Bo ris (1987) Be go vi}ev scen ski svi jet, Zag reb: Hdkkt.sen ker, Bo ris (1989) Hr vat ska dra ma 20. sto lje}a, i dio, split: lo gos.

108



Zu pan~i}, alen ka (2003) et hi cs and tra ge dy in la can. u: the Cam brid ge Com panion to Ja cques la can, ur. jm. ra ba té, Cam brid ge: Cam brid ge uni ver si ty pre ss, 173–190.

@ièk, sla voj (2006) [kak lji vi sub je kt. od sut ni cen tar po li ti~ke on to lo gi je, sa ra je vo: [ahin pa{i}.

prim lje no: 18. pro sin ca 2006.

s u m m a r y

»rea lis m’s HYste ria« and tHe Fe ma le ga Ze in mi lan Be go vi]’s tHe ad ven tu rer at tHe doo rs

des pi te mi lan Be go vi}’s expli cit clai ms that he wro te the play ad ven tu rer at the doo rs »un der the im pres sion pro vo ked by the new mo ve me nt of the psycho lo gy of un con sciou s«, nu me rous re fe ren ces to Freu d’s in ter pre ta tion of drea ms dis cer nible in the play ha ve ne ver been pre ci se ly ret rie ved. their pre sen ce is evo ked he re, howe ver, as a li nk to con tem po ra ry psychoa na lytic and fe mi ni st dis cus sio ns re gardi ng the gen de ri ng of the spec ta to r’s ga ze, sin ce in this play the spec ta tor is a gi rl suf fe ri ng from hyste ria, split be tween the cha rac ter of the drea mer (gi rl) and her doub le (ag ne za), who ap pea rs on the »scree n« of the drea med »dra ma ti za tion« wit hin the in ner fra me of this playwit hi ntheplay. the psychoa na lytic pa ra di gm of sub jec ti va tion pro vi des al so a key for yet anot her mo ti ve of the play whi ch was neg lec ted so far, the con te nt of the let te rs se nt to ag ne za by a non pre se nt lo ver who not on ly re fu ses to be vi sib le, but al so requi res from ag ne za to re pea ted ly submit to his own unob ser ved ob ser va tion. Hen ce the in vi sib le look, pro jec ted in to the drea m’s fu tu re, pro ves to be the true ori gin of the drea me r’s hyste ria, the re by con fer ri ng to the pro ta go ni st of the play the sta tus of the aut hen tic tra gic sub je ct as it is theo ri zed in la ca n’s wri tin gs.

Documents

»Histerija realiZ ma« i @enski pogled u Begovi]evu ... filesubjektivacijeslu`i,nadalje,kakobiosvijetlilanakojina~inpogledu `ivotno»kino«,umjestokobi»padauneautenti~no«(Mrkonji},1985),