ATMOSFERSKE PADAVINE

OSNOVNI POJMOVI

POREKLO: od vlage koja je isparila sa mora i okeanaPadavine su svi oblici kondenzovane i sublimirane vodene pare u vazduhu, koji se na zemljinoj površini pojave u tečnom ili čvrstom obliku.ZNAČAJ: predstavlja osnovni izvor za rečne tokove i isparavanje sa sliva Padavine se dele u dve grupe:

niske padavine: rosa, rosulja, slana, inje i poledica, visoke padavine: kiša, sleđena kiša, sneg, susnežica, zrnasti sneg, ljutina, krupa, sugradica i grad.

Niske padavine

To su padavine koje se obrazuju prizemljinoj površini

Rosa

Oblik lučenja vodene pare u kapljice je ROSANastaje kada je temperatura tačke rose iznad0 °CFormira se na travi, lišću niskih žbunja i drugih biljaka pri tihom i vedrom vremenu ili pri slabom vetru, i to u toku noćiUčešće rose na celokupne padavine usrednjoj Evropi je od 0.1-0.2 mm po noćiUređaj za određivanje količine padavinaizazvane rosom naziva se rosometar

Rosa

Slana

Temperatura tačke rose je ispod 0 °C,Kada je oko 0 °C, može se istovremenostvoriti i rosa i slana,Slana je padavina u čvrstom stanju kojase pojavljuje neposredno na zemljinojpovršini ili na predmetima.

Slana

Inje

Stvara se pri vrlo hladnom vremenu, oko -2°C pa do - 10°C i maglovitom vremenu,Kapljice magle se smrzavaju na predmetimačija je temperatura niža od 0°CPodela - Deli se na tvrdo i obično inje,

Obično inje - beli slojevi ledenih kristala –uglavnom igličaste strukture,Tvrdo inje - neprovidna, zrnasta struktura, slična ledu i snegu

Inje

Inje

Poledica

Homogene naslage leda, uglavnom prozirna skrama preko predmeta,nastale sleđivanjem prehlađenih kapljicasumaglice ili kišnih kapi,Nastaje na predmetima čija jetemperatura niža od 0 °CJavlja se pri početku i kraju zime, natemperaturi vazduha oko -3 do -5 0 °C ,

Poledica

Dva načina nastanka:1. Prehlađene kapi iz vazduha (magla) se smrznu pri dodiru sa površinom .2. Kada kiša padne na još smrznutupodlogu posle nagle promene vremena.

Visoke padavinePadavine iz oblaka dele se na 3 tipa:

sipeće, frontalne i pljuskovite.

Sipeće padavine padaju iz neprekidnih, gustih oblaka -stratusa. To su sitne kapljice vode ili sitne kapljice snega. Frontalne padavine padaju iz neprekidnih slojeva oblaka, altostratusa i nimbostratusa. Vezana su za vazdušna strujanja na toplom frontu. Pljuskovite padavine padaju iz nestabilnih oblaka kumulonimbusa. Ove oblake karakteriše kratkotrajne, ali i jake padavine, sa čestim promenama intenziteta. Glavne padavine su kiša sa krupnim kapima i sneg sa krupnim pahuljicama.

Visoke padavine –nastanak

Kondenzacijom vlage na višim nadmorskimvisinama.

Značajnu ulogu imaju jezgra kondenzacije – najsitnije tvrde čestice koje se nalaze u atmosferi. Odlikuju se hidroskopnošću i sposobnošću da sakupljaju oko sebe vodenu paru. Obična para nije hidroskopski aktivna. Kondenzacija se javlja i pri postojanju kristala leda.Jezgra kondenzacije mogu biti najsitnije čestice soli, koje dolaze u atmosferu kao posledica odvajanja čestica voda sa vrha talasa. Voda veoma brzo isparava, postaje sve sitnija do veličine 0.00005 mm. Čestice soli su hidroskopne i lako se prenose vetrom (i do 600 km).

Visoke padavine - nastanakOBRAZOVANJE ČESTICA PADAVINA – na jezgrima kondenzacije u početku se pojavljuju kapljice. Gomilanjem kapljica stvaraju se oblaci. Kapljice mogu biti naelektrisane pozitivno i negativno. Kapljice naelektrisane različitim elektricitetima se spajaju što je pomognuto turbulentnim kretanjem vazdušnih masa. Molekuli sredina, u kojoj se čestice vode kreću, se sudaraju sa česticama vode i izazivaju njihovo kretanje. Uvećane kapljice, usled spajanja, postaju teže i pod uticajem gravitacije padaju dole u vidu atmosferskih padavina.

OSNOVNI POJMOVI - KIŠA

Kiša јe vid atmosferskih padavina, kao što su sneg, grad i rosa. Kiša nastaјe kada kapi vode padaјu na površinu Zemlje iz oblaka.Kiša ima veliku ulogu u hidrološkom ciklusu u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzuјe se u oblacima, pada nazad na Zemlju i vraća se u okean putem reka i potoka da bi započela novi ciklus.Oblik kišnih kapi se naјčešće opisuјe kao "oblik suze". okrugao na dnu i zakrivljen ka vrhu, Ovaј opis јe netačan (samo kapi vode kapane iz određenih izvora su "oblika suze" u momentu formiranja). Manje kapi kiše su sferičnog oblika. Veće kapi su spljoštene (oblika pljeskavice). Veoma velike kapi su oblika padobrana. U proseku, kap kiše јe 1-2 mm u prečniku. Naјveće zabeležene kapi kiše su uočene nad Brazilom i Maršalovim ostrvima 2004. - neke od njih velike 1cm.

Kišna kap

Ukoliko je prečnik kišne kapi 1 mm, njena težina iznosi 0.52 mg a brzina 4 m/s. Kišna kap prečnika 5 mm je teška 65.42 mg a brzina padanja ovakve kapi iznosi 7 m/s. Kritični prečnik kišne kapi je 6 mm (brzina pada je 9.3 m/s) jer sa daljim povećanjem prečnika kišne kapi, brzina padanja je usled povećanog trenja smanjuje, pa dolazi do toga da se kapljice raspadaju.

Kišna kap

Svaki udar kišne kapi stvara minijaturni krater. Na taj način zemljište postaje razrovano. Intezivno vlažna zemljišta višestrukim udarima kišnih kapi gube svoju čvrstinu i postaju lak plen površinskom kretanju voda. Na ovaj način pluvijalna (kišna) erozija priprema tlo za naredni, daleko značajniji proces - proces denudacije.

Kišna kap

Kišna kapSnaga oslobođena tokom jedne kišne epizode zavisi od intenziteta, i od količine padavina. Najviši dnevni intenziteti padavina zabeleženi su u Čerapundžiju, (podnožje Himalaja) - 974 mm i Bombaju - 983 mm, a ekstremno maksimalna dnevna količina padavina izmerena je na ostrvu Reunion u iznosu od 1870 mm. Najviši sedmodnevni intenzitet padavina vezan je takođe za oblast Čerapundžija, u iznosu od 3430 mm. Ova vrsta katastrofalnih kiša uslovljava ogromnu eroziju. Sračunato je da u oblasti Himalaja (Čerapundži) kiše intenziteta 1000 mm/dan snižavaju zemljinu (topografsku) površinu i do 10 mm po padavinskom danu.

Kišna kapKinetička energija jedne kišne kapi je zanemarljivo mala i ona se u trenutku udara troši na savlađivanje kohezije tla i otkidanje čestica. Udar jedne kišne kapi nema geomorfološkog značaja, ali kiše jakih intenziteta mogu osloboditi veliku količinu energije i samim tim da izvrši znatan rad. Primer na površini sliva od 100 km2, pljuskovita kiša od 70 mm, sa intenzitetom od 2 mm/min, izvrši bombardovanje zemljišta koje je ravno energiji oslobođenoj eksplozijom 6 miliona tona TNT, odnosno, ukupnoj količini svih eksploziva upotrebljenih tokom II svetskog rata. Na teritoriji Srbije, ukupna energija kišnih kapi u toku jedne godine odgovaraju snazi 4450 atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki. To znači da se na teritoriji Srbije prosečno svaka dva časa oslobodi energija jedne atomske bombe (26 000 TNT).

Nastanak

Formiranje oblaka i kišnih kapi odnosno kiše može nastati na više načina pa razlikujemo

Konvekcijske padavineCiklonske padavineOrografske padavine

Konvekcijske padavine

Nastaju u tropskim – ekvatorijalnim oblastimaZagrevanjem vazduha na Zemlji, kao lakši dolazi do njegovog penjanja na visine gde su temperature niže. Prohlađivanjem vazduha dolazi do njegovog zgušnjavanja, formiranja kišnih kapi, oblaka i na kraju kiše.U ovakvim uslovima uglavnom se formiraju kumuloninbusi a kratkotrajne velikih intentziteta padavine se javljaju uglavnom u poslepodnevnim časovima.

Konvekcijske padavine

Ciklonske padavine

Nastaju pri nailasku – udaru toplog i vlažnog talasa - fronta na suv i hladan polarni front.Nailaskom dolazi do naglog prohlađivanjatoplog i vlažnog talasa, zgušnjavanja fronta i formiranja altostratusa, nimbostratusa i straturaGlavna oblik ovih padavina su kiše u toplijem delu godine i sneg u hladnijem delu godine. Kišne kapi su srednjih i manjih veličina, a sneg je uglavnom u obliku šestrokrakih zvezdica

Ciklonske padavine

Orografske padavine

Orografske padavine nastaju kada vetrovi dižu vlažni i topao vazduh dužorografskih prepreka (planinskih masiva).Vazduh se naglo hladi a posledica toga su padavine. Primer ovih padavina su Julijski Apli koji se izdižu odmah iznad mora i ujedno predstavljaju barijeru kretanju vlažnih i toplih vazdušnih masa.

Orografske padavine

SnegSneg je padavina u obliku ledenih kristala vode, koja se sastoji od mnoštva pahuljica. Iako se sastoji od malih, nepravilnih delova, sneg je zrnasti materijal. ima otvorenu i meku strukturu dok se ne nađe pod spoljašnjim pritiskom.Sneg se formira kada vodena para sublimira visoko u atmosferi na temperaturi manjoj od 0°C (32°F), i nakon toga padne na zemlju. Sneg takođe može biti veštački napravljen korišćenjem snežnih topova, koji prave sitna zrna sličnija krupi.

GradGrad je naziv za vrstu padavina u obliku ledenih oblutaka. Ova vrsta padavina nanosi velike štete poljoprivredi i smatraju se nepogodom – vrše se redovna osmatranja i praćenja gradonosnih oblaka od strane odgovarajućih službiNastaje kada snažne vazdušne struje odvuku vodene kapi iz oblaka u više slojeve gde je temperatura niža. Kapi se tamo zalede i poprime loptasti oblik, odnosno prelaze u grad. Kada uzlazna struja koja je ponela ove kapi ne može više da održi njihovu težinu, ledene kugle padaju na zemlju.

GradNajčešće ove ledene kugle nisu veće od 5 mm, ali se dešavalo da budu mnogo veće i da nanesu velike štete pa čak da budu opasne i po ljudski život2001 godine u italijanskoj oblasti Veneto padao je grad veličine kajsije i uništio useveNa granici SAD i Kanade 1998. godine grad je padao 9 dana zbog čega je više miliona ljudi ostalo bez struje i hraneNajveći grad je padao u Bangladešu 1986 godine. Težina pojedinih ledenih kugli je iznosila čaj 1 kilogram. A prilikom ove nepogode je poginulo 92 osobe

Grad

Grad

ŠTA SVE UTIČE NA ATMOSFERSKE PADAVINE

Vetar – određuje karakter prenosa vazdušnih masaŠume – povećavaju atmosferske padavine zbog veće hrapavosti njihove površine. U odnosu na golo zemljište za 10 %.Pravac i smer kretanja vazdušnih masa -najbolji sa juga na sever, a najsušniji sa severa na jug.

Po veličini: dnevne, mesečne i godišnje sumePo intezitetu: kiše jakog i slabogPo obliku: kiša, sneg, grad, ...

KLASIFIKACIJA ATMOSFERSKIH PADAVINA