HEROINKRATAK UVOD U BOLEST ZAVISNOSTI SADRAJta je heroin?Naini konzumiranja heroinaEfekti konzumiranja heroinaSimptomi zloupotrebe heroina Posledice uzimanja heroinaLeenje bolesti zavisnosti ta je heroin?Heroin (diacetilmorfin) je polusintetiki derivat morfijuma, droge koja se proizvodi od opijumskog maka. Prvi put ga je proizveo Dresser, 1898. godine u Nemakoj, kao lek za odvikavanje od opijuma. Heroin je ilegalna, izuzetno adiktivna i verovatno najopasnija droga dananjice po brzini i obimu izazivanja bolesti zavisnosti. U argonu se najee naziva dop, pajdo, H, horse, junk, uto.ist heroin ima izgled belog kristalnog praha, ali se takav ne moe nai na tritu droga, nego se najee radi o meavini heroina i neke od supstanci poput eera ili mleka u prahu, skroba, talka, karbonat sode, gipsa i dr. Zavisno od istoe smese, odnosno od koliine i vrste supstanci koje su mu dodate, boja heroina varira od svetlosmee do smeecrvenkaste. Gorkog je ukusa. Naini konzumiranja heroinaHeroin se konzumira umrkavanjem, puenjem ili intravenskim putem. Kao pomoni pribor za umrkavanje koriste se razne vrste cevica, papir ili novanica smotani kao slamka i dr. Za puenje heroina potrebna je aluminijumska folija. Heroin se prospe na foliju, koja se sa donje strane zagreva, dok se dim hvata i uvlai u sebe (tzv. hvatanje zmaja). Za uzimanje heroina injekcijom potreban je pric, limunska kiselina za razreivanje smese (obino limuntus), kaika (staniol, metalni ep sa flae i sl.) i upalja za zagrevanje smese. U organizam se ubrizgava preko vene. Efekti konzumiranja heroinaMaksimalni efekti uzimanja heroina mogu da se osete nakon 1015 minuta po umrkavanju, a intravenski gotovo trenutno (58 sekundi). Odmah nakon unoenja, poto se apsorbuje u krv preko sluznice nosa (u drugom sluaju se unosi direktno u krv), heroin prolazi krvno-modanu barijeru, u mozgu se konvertuje u morfin i napada opijatske represore. Svoje delovanje u organizmu ostvaruje preko ovih receptora u mozgu i ono protie kroz tri faze:1) Prva faza je kratkog trajanja. Odlikuje se poetnom snanom euforijom, oseajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeleava je kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge (tzv. flash ili rush). Oseaj euforije moe biti praen crvenilom koe, suvim ustima i otealim ekstremitetima, kao i muninom, povraanjem i svrabom. Ubrzo po unoenju u organizam izaziva oseanje oputenosti i toplote, kao i oslobaanje od fizikog i mentalnog bola.2) Nakon poetnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih nekoliko sati su pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, to ponekad moe dovesti do smrti. 3) Treu fazu karakterie ulazak u san, a posle buenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu elju za ponovnim uzimanjem heroina.Zavisno od koliine uzete droge, efekti heroina traju 36 sati. Simptomi zloupotrebe heroina Indicije da je neko zavisnik, treba uvek uzimati sa maksimalnim oprezom i nikada ih ne smatrati dokazom, ve samo onim to one i jesu indicije za sumnju. Sve nabrojane znakove treba uzeti kao eventualno polazite za sumnju da je kod jedne osobe razvijena bolest zavisnosti ili zloupotreba heroina. Takoe, pojedini znakovi ne moraju biti vezani iskljuivo za korienje narkotika. Kod osobe koja zloupotrebljava heroin, u najveem broju sluajeva e se pokazivati neki od navedenih znakova: - promena izraza oiju, i to tako to izgledaju svetlije, budui da je zenica vrlo smanjena, skoro nevidljiva, oi su mutne i vodenaste, a kapci poluzatvoreni;- ispijeno lice i bledilo;- teak, usporen i monoton govor, esto sa nerazumljivim izgovorom rei; - usporeni pokreti, esto se deava da je osoba u nekom polusnu (padanje glave i slino); - drhtavica i oseaj hladnoe; - karakteristian svrab po telu, neprekidno eanje; - gubitak apetita, telesno slabljenje, promene afiniteta u ishrani (naglo favorizovanje slatkia);- esti bolovi u stomaku, pokvarena stolica (proliv) ili povraanje; - proirene zenice praene uznemirenou pred nadolazeom krizom, elja za to brim izlaskom iz kue ili izdvajanjem u drugu prostoriju; - dugo ostajanjedo kasno u no i spavanje do popodnevnih sati, praeno jutarnjom nervozom;- este promene raspoloenja, od jutarnje depresije do ushienosti (npr. osoba je nervozna, agresivna i razdraljiva pre izlaska iz kue, a po povratku je blaga, oputena i puna emocija prema ukuanima);- esti izlasci iz kue sa (esto) kraim ili duim zadravanjem, tajanstveno ponaanje; - poveana potreba za novcem, prebrzo troenje novca, povremeno nestajanje manjih svota novca iz kue ili manjih vrednih predmeta, posebno zlata i nakita; - razvijena sklonost ka manipulaciji i laganju (izmiljanje savrene prie u deliu sekunde), korienje mehanizama odbrane kao to su svae, ljutnja, optuivanje drugih, emotivna ucena i sl.; - gubitak energije i incijative, smanjena zainteresovanost za profesiju i meuljudske odnose; - opta, neuobiajena zaputenost izgleda, zapostavljanje line higijene; - izraeno asocijalno ponaanje, neodgovornost prema obavezama i okruenju;- poremeaj sistema vrednosti, gubljenje moralnih i graanskih normi ponaanja; - lagano odumiranje emocija i savesti ovek postaje hladan i bezoseajan prema ukuanima, roacima, prijateljima, drutvu; - depresija praena suicidnim mislima. Osim ovih simtoma, od kojih, kako smo ve naglasili, pojedini nisu iskljuivo vezani za drogu, postoje znaci koji gotovo sigurno upuuju na nju:- druenje sa osobama za koje je ve poznato da su zavisnici o heroinu ili su ulini preprodavci droge;- pronalaenje cilindrinih predmeta (delova slamica, papira i novanica uvijenih kao slamica i slino) koje mogu da se koriste za umrkivanje heroina;- pronalaenje izgorelih komada aluminijumske folije koje se koriste za puenje heroina (heroin se prospe na foliju pa se zatim sa donje strane zagreva upaljaem a dim se uvlai u sebe); - nagorele kaike (sa donje strane), pronalaenje limuntusa ili vatica u sobi;- mali tragovi krvi na rukavima koulja i potkoulja, pojava tragova uboda igle na podlaktici, ali i na drugim mestima na telu (osoba obolela od zavisnosti najee uzima heroin preko vene na ruci, ali kako sumnjiavost okoline raste, tako i ona nalazi sve udnija mesta na telu za ubode, npr. u nogu, meu none prste, u dojku, u prepone, u vrat). - odbijanje da se uradi test za odreivanje prisustva droge u urinu ili krvi, to je gotovo siguran znak za sve vrste droga.Posledice uzimanja heroina Heroin, kao i bilo koja druga psihoaktivna supstanca ili alkohol, prouzrokuje veliki poremeaj raznih aspekata u linosti. Hemijski procesi u mozgu su veoma komplikovani, a kada usled zloupotrebe droge postanu poremeeni, to dovodi do niza drugih psihofizikih poremeaja. Posledice dugotrajnog uzimanja heroina mogu biti fizike, psihike i socijalne. Zavisnost Heroinska zavisnost nastaje usled due ili krae zloupotrebe te droge. Ona moe biti fizika i psihika. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zavisnost od lekova (psihoaktivnih supstanci, droga) je posebno duevno, a ponekad i fiziko stanje organizma, koje nastaje delovanjem odreene supstance na organizam i reakcije organizma na njega. Karakterie ga doivljaj prinude da se povremeno ili redovno uzima ta supstanca, i to, ili u nameri da se doivi njen eljeni efekat ili da bi se izbegle neugodnosti zbog neuzimanja tog sredstva. Biti zavisan znai:1) uzimati uvek vie droge nego to se nameravalo; 2) vie puta bezuspeno pokuavati prestati s uzimanjem sredstava zavisnosti; 3) drogiranja radi zanemarivati obaveze i zatajiti na nekom od vanijih ivotnih polja; 4) uzimati sve vee koliine droge sa sve manje uitka u njoj; 5) oseati se nervoznim, depresivnim, i jadnim ako se preskoi uzimanje dnevno potrebne doze droge; 6) i na kraju oseati griu savesti svaki put kad se uzme droga, a onda je opet uzimati kako bi se isti osjeaj odagnao.Fizika zavisnost je promenjeno stanje organizma, koje postaje vidljivo nakon prestanka unoenja psihoaktivne supstance koja prouzrokuje zavisnost. Manifestuje se fizikim poremeajima koji se jednim imenom nazivaju apstinencijalni sindrom ili apstinencijalna kriza.U normalnim uslovima, ljudski mozak lui prirodne opijate. Kada ovek pone da uzima heroin (koji spada u grupu opijata), prirodni proces se nasilno prekida i tu ulogu preuzima heroin. Apstinencijalni sindrom ili kriza, nastaju iz razloga to mozak ostane uskraen za ovu vetaku stimulaciju. Poto se ova droga jako brzo vee za opioidne receptore u mozgu, nakon to prestane da se unosi, potrebno je odreeno vreme da mozak ponovo pone da obavlja svoju uobiajenu funkciju i obezbedi organizmu ono to je do tada vetaki dobijao. Najei simptomi koji se javljaju u ovom sindromu suprotni su onima koji supstanca redovno prouzrokuje. Kod visokog stepena zavisnosti, apstinencijalna kriza je izuzetno neprijatna i teka i jednom doivljena ostavlja strah od ponovnog javljanja, to je i razlog da su pojedini zavisnici spremni na sve da je ne doive ponovo.Kod redovnih korisnika moe se javiti i samo nekoliko sati po zadnjem unoenju droge. Stvara nervozu, nemir, bol u kostima i miiima, oseaj hladnoe, groznicu praenu jeenjem koe, trzanje nogu, poremeaj sna, dijareju i povraanje i druge simptome (agresivnost, depresiju, gubitak moi rasudjivanja i dr.). Najjai intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju 24. i 72. sata po zadnjem uzimanju droge i poinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna apstinencijalna kriza kod tekih zavisnika koji su loeg zdravstvenog stanja moze biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata. Sa zavisnou se vremenom razvija tolerancija na supstancu koja stvara zavisnost, jer se organizam adaptira na prisustvo droge, tako da je korisnik prinuen da uzima sve vee koliine iste, a ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi, javlja se apstinencijalna kriza.Psihika zavisnost je pojava kada optimalno telesno i duevno stanje i funkcionisanje osobe poinje da zavisi od uzimanja droge. Ispoljava se kao udnja koja postaje osnovni pokreta ponaanja. Radi se, zapravo, o navici, stvorenoj tokom odreenog vremena, da se zadovolji potreba za oseanjem trenutnog zadovoljstva ili da se pobegne od neprijatnih oseanja i tekoa. Vremenom, zavisnik sve vie poinje da se oslanja na drogu i ona postaje neka vrsta njegove psihike take i glavno sredstvo za reavanje svih problema.Fizike, psihike i socijalne posledice uzimanja heroinaPsihike i socijalne posledice se ogledaju u nizu negativnih promena u linosti obolele osobe. Te promene su obeleene gubitkom slobode, dvostrukim ivotom koji droga namee i tipovima situacija koji otuda proizilaze a sa kojima se zavisna osoba susree. ivot zavisnika se svodi na traenje i uzimanje droge, ija je prodaja mimo zakona, to ga po pravilu uvodi u niz ilegalnih situacija i antisocijalnih aktivnosti kao to su kraa, nasilje, ubistvo, prositucija i dr. Emocionalna otupelost, duevna tromost, depresivna raspoloenja i slina stanja, koja se javljaju kao posledica negativnih efekata heroina, sa svoje strane doprinose razaranju i osiromaenju unutranjeg ivota obolelog. Stanja depresivnih raspoloenja praena suicidnim idejama su veoma esta meu zavisnicima od heroina, esto im se ini da je samoubistvo jedino reenje problema u kom se nalaze. Zanemarivanja ishrane i ostalih uslova ivota, moe biti uzrok mnogim bolestima. Kod hroninih korisnika moe doi do propadanja vena, bakterijskih infekcija krvnih sudova i sranih zalistaka, ireva i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i bubrega. Posebno su este infekcije na mestima uboda, u vidu potkonih apcesa, upadljivih tragova zapaljenih ili skleroziranih vena, ili oteenih i modrih ruku usled oteane venske cirkulacije. Bolesti plua (ukljuujui razliite tipove upale plua i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog loeg zdravstvenog stanja narkomana, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne puteve. Mnogi dodaci u heroinu koji se prodaje na ulici mogu ukljuivati supstance koje se ne rastvaraju lako i tako blokiraju krvne sudove koji vode u plua, jetru, bubrege ili mozak. To moe prouzrokovati infekciju ili smrt elija na manjim povrinama unutar vitalnih organa. Naravno, zajedniko korienje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putem moe dovesti do infekcija kao to su hepatitis B i C, HIV i veliki broj ostalih virusa koji se nalaze u krvi i koje narkomani mogu preneti na svoje seksualne partnere i decu. Hronina intoksikacija smanjuje apetit i dovodi do rapidnog pada telesne teine, sa slabljenjem odbrambenih snaga organizma i sklonou ka infekcijama. Kod zavisnika nijsu retki ni endokarditi, ozbiljna oteenja modane mase i kimene modine (demijelinizacija koja moe da imponuje u svom poetku kao multipla skleroza), i oteenja perifernih nerava.Fatalne posledice Veoma est uzrok smrti kod heroinskih zavisnika je predoziranje (overdose) koje utie na depresiju respiratornih organa i prestanak disanja. Zavisnik moe, u nameri da izvri samoubistvo, svesno uzeti veu koliinu droge od one na koju je navikao ili pak nesvesno uzimanjem uobiajene koliine heroina, ali vee istoe. Kako se sav ulini heroin mea sa razliitim supstancama njegova istoa varira od sluaja do sluaja, od dilera do dilera. Zavisnici koji imaju svog stalnog dobavljaa naviknuti su i na njegov nain rezanja heroina, odnosno na procenat heroina u smesi koju uzimaju. Promena dilera ili promena poiljke ponekad znai i smrt zbog predoziranja jer nova poiljka sadri vie heroina. Zanimljivo je da diler koji je je izgubio zavisnika zbog overdoze ne gubi klijente, naprotiv, vrlo se brzo prouje da on ima dobru robu koja se moe jo jednom presei.Akutna fatalna reakcija (sindrom). Zapaeno je da i relativno male doze heroina mogu da izazovu smrt usled karidovaskularnog kolapsa i plunog edema. Ovaj sindrom, ije posledice mogu da budu fatalne po bolesnika, poznat je u naunoj literaturi kao akutna fatalna reakcija. Ovaj sindrom izaziva akutno nastalu smrt zavisnika, dok se igla jo nalazi u veni. Dugo vremena se smatralo da je ovaj incident posledica farmakolokog predoziranja. Kasnijim istraivanjima utvreno je da je smrt u jednom broju sluajeva nastupala iako je nivo droga u krvi bio nizak i da i drugi faktori mogu uticati na smrt osim poveane doze heroina. Jedan od najeih uzroka akutne fatalne reakcije bio je korienje vie droga istovremeno, ukljuujui i alkohol i depresore centralnog nervnog sistema.Takoe, nastupanje smrti u ovakvim sluajevima esto je izazvano znaajnim nakupljannjima tenosti u pluima i mozgu, to je veoma slino tekim alergijskim reakcijama, recimo, na pencilin. S obzirom na prisustvo brojnih drugih supstanci u ulinom heroinu, alergijske reakcije na njih su vrlo oekivane. Jo jedan uzrok akutne fatalne reakcije je guenje refleksa za povraanje i aspiracija (usisavanje) crevnog sadraja u plua. Ovo moe da se desi kada se heroin injicira nakon obilnog obeda, a korisnik pod dejstvom droge zapadne u stanje pospanosti. Kao posledica nastupa guenje i smrt. Speedball. Istovremeno uzimanje heroina i kokaina nosi izuzetan rizik od smrti predoziranjem. Kokain deluje kao stimulans podiui krvni pritisak, dok heroin utie na usporavanje rada srca i obaranje krvnog pritiska, ovo moe dovesti do zastoja rada srca i respiratornih organa i prouzrokovati smrt.Znaci predoziranosti. Predozirana osoba se najee srui i poplavi odmah nakon ubrizgavanja heroina u venu, ali predoziranje moe nastati i nakon nekoliko sati, naroito Metadonom.1) osoba sporo, nejednako ili buno "krkljajue" die;2) ne moe da se probudi;3) ima izrazito uske zenice;4) poplavele usne.ta uiniti ako se neko predozira?1) Prilikom prilaska pazite da se ne povredite na iskoriene i baene igle i priceve; 2) proverite da li je osoba svesna, prodrmajte je i pozovite po imenu. Ponekad pomae da osobu snano utipnete za resicu uva, ali nemojte raditi nita to je moe povrediti;3) ako je i dalje u nesvesti proverite disanje: stavite uvo na njegova usta, oslunite disanje, najmanje 10 sekundi posmatrajte da li se grudi/trbuh sputaju i diu;4) ako je u nesvesti i ne die, pozovite Hitnu pomo (94) i recite im, ako znate, ta je osoba uzela ili ta inae uzima;5) ako je u nesvesti, a die, skinite joj povez sa ruke, izvucite iz usta sve to bi moglo uzrokovati guenje (hrana, jezik osobe), okrenite je na stranu, nagnite joj glavu unazad i osigurajte da se ne prevrne na ledja ili trbuh dok pozivate Hitnu pomo;6) nikako joj nemojte davati hranu ili pie, nemojte je stavljati u kadu, niti bilo ta drugo preduzimati dok ne stigne Hitna pomo;7) ostanite s njom ako moete, a ako ne, smestite je sigurno pre odlaska. Leenje bolesti zavisnostiLeenje bolesti zavisnosti je dug i teak proces. Svaka zavisnost je specifina, od jednog do drugog pojedinca, ali nema razlike u prirodi bolesti. Razliku moe napraviti vreme kada se osoba javi na leenje, tj. faza u kojoj se zavisnost nalazi. Postoje dve osnovne vrste leenja, a to su bolniko i vanbolniko leenje. Prvo podrazumeva boravak u bolnici 24 sata dnevno i ceo proces se odigrava tu, dok drugo obuhvata leenje u dnevnoj bolnici, to znai da se terapijske aktivnosti (sa psihologom, psihijatrom, grupom) obavljaju u bolnici, a ostatak dana se provodi kod kue.)Naalost, postoje mnoge predrasude kada je leenje bolesti zavisnosti u pitanju. Dodatni problem je i to to uglavnom ne postoji reenost i motivacija samog pacijenta za leenje. ak i kada leenje zapone, kod pacijenta postoje mnogi otpori, jer proces podrazumeva uvoenje sasvim novih pravila u svakodnevni ivot, kao i potpuno drugaiji nain ivota od onog na koji je pacijent navikao. Svi ovi otpori i manipulacije su poslednji pokuaji da se nekako izbegne ili odloi konani prekid konakta sa drogom.Ipak, najvee su predrasude porodice (ali i zavisnika) kako je leenje neto negativno i kako e porodica zbog toga doiveti sramotu i ponienje u oima drugih. Ljudi se plae da e sada svi saznati da je njihovo dete narkoman, da e svi dii ruke od njih i da e ih gledati sa prezirom. Svi ovi strahovi su normalna pojava, ali su jednostavno pogreni. U veini sluajeva, dosta ljudi iz okruenja zavisnika zna da postoji problem i pre nego to se doe na leenje, ali se o tome ne govori iz ovih ili onih razloga. Leenje ne moe biti uspeno ukoliko zavisnik (i njegova porodica) ne prevaziu ovaj strah i mistifikaciju problema zvanog droga. Sa jedne strane se nalazi saznanje da e drugi saznati za problem, dok je sa druge ivot narkomana i ljudi oko njega koji su mu najblii, jer droga ne unitava samo jedan ivot, ve obavezno za sobom povlai mnogo dalekosenije posledice po mnoge. Naravno da ne treba svima rei da se neko lei, ali definitvno u leenje moraju biti upueni najblii prijatelji i neki lanovi ire porodice. Oni koji su zaista prijatelji razumee i na pravi nain shvatiti ovaj krupan korak koji se zove leenje. U praksi se pokazalo da neoekivano veliki broj ljudi zaista prihvati to i ponudi svoju pomo. esto ljudi u ovakvoj situaciji vide ko im je zaista prijatelj a ko ne. Ipak, neki ljudi iz ivota zavisnika, po dolasku na leenje, moraju biti trajno izbrisani iz nove svakodnevnice. To je staro drutvo sa kojim se osoba drogirala. Koliko god to izgledalo teko i bolno, to je korak koji se mora preduzeti i kontakti se jednostavno moraju prekinuti. Iako moe izgledati da je neko od tih ljudi iskren prijatelj, uglavno su to grupe ljudi okupljenih oko iste stvari, a to je droga. Zajedniki interes je ono to ih dri na okupu, a ne prijateljstvo. Naravno, iskrene emocije, i uopte zdrave emocije se i ne mogu oekivati u sredini u kojoj su svi lanovi bolesni, zbog ega je ovakva socijalna sredina izuzetno opasna u procesu leenja. Odlazak lana iz drutva svakako predstavlja ok i neoekivanu reakciju, pa je vrlo mogue da neko iz tog drutva pokua da odvrati osobu od odlaska na leenja, da ponudi svoju pomo u manipulaciji nad roditeljima i slino. Na poetku leenja, deluje zaista teko prekinuti sve kontakte, ali praksa pokazuje drugaije. im zavisnik (sada ve leeni) pokae jasan i precizan, odluan stav, drutvo lako prihvata injenicu da je izgubilo jednog lana. Kada osoba otvoreno (i drugovima i dilerima) stavi do znanja da je krenula na leenje, da ne eli vie da se drogira, da ne eli vie ita da ima sa njima; kada im saopti da je vie ne zovu i da se vie nee viati, stvari postaju mnogo lake. Pravilo je da se uradi sve to je u naoj moi da se prekinu kontakti, kao na primer gaenje mobilnog telefona i trajno gaenje telefonskog broja. Kada se jednom prekinu ove veze, ogroman deo posla je uraen.Ciljevi leenja. Prvi i osnovni cilj leenja je uspostavljanje apstinencije. Naalost, mnogi ljudi koji pokuavaju da pobegnu iz sveta droge smatraju da je ovo jedini cilj i da je samim tim leenje gotovo. Istina je potpuno drugaija. Ovo se ak ne moe ni nazvati ciljem u pravom smislu te rei, jer je apstinencija samo uslov bez koga se ne moe. Tek uspostavljanjem kvalitetne apstinencije poinje pravi proces leenja, a to je leenje psihe i rad na promeni narkomanske linosti i narkomanskog ponaanja.Sledei cilj predstavlja ublaavanje ili potpuno saniranje zdravstvenih problema koji su nastali upotrebom droga. Naredni korak je reavanje socijalnih, profesionalnih i drugih svakodnevnih problema (problemi u koli, posao i slino). Izuzetno vana aktivnost koja praktino poinje od prvog dana leenja je rad na reavanju porodinih problema i odnosa, kao i popravljanje odnosa sa okolinom.Svi navedeni ciljevi su karakteristini za sve zavisnike i nazivaju se i opti ciljevi. Oni se odnose na probleme koji su zajedniki za sve i koji su prvi uoljivi. Ipak, svaka osoba, i svaka porodica imaju probleme uzrokovane bolestima zavisnosti, koji na prvi pogled nisu uoljivi. Oni zahtevaju dui i temeljniji rad, jer je upravo reavanje ovakvih stvari sutina leenja, a to su korenite promene u ponaanju, odnosima, komunikaciji i sistemu vrednosti. Apstinencija sama po sebi ne znai nita ako se ne radi na promeni linosti, i prihvatanju novih, zdravih ivotnih stavova i vrednosti. Dakle, leenje ne podrazumeva samo prekid uzimanja droge, ve formiranje nove, jae linosti koja e biti u stanju da ne pone ponovo sa drogiranjem kada iskrsnu prvi vei ili manji ivotni problemi. Da bi se postigao stvarni efekat uspenog leenja, treba prepoznati meuciljeve, i naravno, ostvariti ih. U knjizi Ne dozvoli da te droga izbaci iz igre, dr Petar Nastasi navodi sledee meuciljeve:1) promeniti celokupan obrazac ponaanja koji je postojao u vreme uzimanja droge ili alkohola. Naime, tokom trajanja zavisnosti formira se jedan karakteristian i upadljiv stil ponaanja, koji se pre svega, odlikuje postojanjem tzv. principa zadovoljstva i egocentrizma, a ispoljava se negiranjem svojih greaka, nedostatkom samodiscipline, neprihvatanjem odgovornosti i obaveza, optuivanjem drugih za svoje propuste i postupke itd.2) promeniti stil komuniciranja i navike u interpersonalnim odnosima, pre svega u porodici, a zatim i prema drugim ljudima. Dakle, ne samo poboljanje odnosa i prekid konflikata, nego i zdraviji, funkcionalniji nain meusobnog komuniciranja.3) nadoknaditi i uspeno okonati proputene kolske, fakultetske, profesionalne i druge obaveze (porodine, legalne, finansijske) u skladu sa sopstvenom ulogom estitog, pristojnog i zdravog ljudskog bia.4) formirati nove navike i sisteme vrednosti u planiranju i provoenju slobodnog vremena.5) uspostaviti etike vrednosti. Drugim reima to znai formirati jedan NOVI IVOTNI STIL u skladu sa linim duhovnim i kulturnim opredeljenjima i kapacitetima. Naravno, to ne mora da podrazumeva graenje svega ispoetka, niti izgradnju neke do tada nepostojee linosti. Naime, esto se dogaa da je zavisnost samo prekinula neki vrlo dobro zapoeti razvoj linosti, i samo priguila neke dobre osobine i navike pojedinca. Zavisnost kao da je nametnula neke destruktivne misli, oseanja i navike na dobru osnovnu strukturu i solidne kapacitete linosti. Meutim, ponekad to i jeste stvaranje nove linosti, pre svega kod onih mladih ljudi koji su vrlo rano zapoeli sa uzimanjem droga ili alkohola, sa 12-16 godina. Pravilo je da se razvoj linosti prekida i zaustavlja u onom uzrastu u kojem je poela zloupotreba droge, pa su ti tinejderi propustili mnoge lekcije iz socijalizacije i osnovnog sazrevanja. Zbog svega toga, duina leenja se meri u mesecima i godinama. Treba biti poten, i rei oporavak i leenje ne mogu trajati kratko, ako se eli pun uspeh. O blokatorimaBlokator ne uklonja elju za drogom, niti pomae kod apstinencijalne krize (kontraindikovan je kada se uzima u tom periodu). Potrebno je da proe sedam dana od poslednjeg uzimanja opijata (heroin) ili opioida (Trodon) da biste zapoeli terapiju. To takoe znai da lek ne bi trebalo uzimati sa opoidima male doze opioida uzete zajedno sa lekom izazivaju apstinencijalni sindrom, a velike doze opioida zajedno sa lekom veliki rizik za predoziranje. Neeljena dejstva su retka, a ako se i pojave, spontano nestaju. Nema potencijal za nastanak zavisnosti, niti tolerancije. NALTREXON-HIDROHLORID (Antaxon, Nalo-rex, Nemexin, Revia) caps., tbl., sol. 50 mg. Opioidni antagonist (neselektivni kompetitivni antagonist opioidnih receptora)Deo sveobuhvatne terapije bolesti zavisnosti indikovan kod zavisnika od opioida i alkohola, nakon saniranja apstinencijalnog sindromaNema potencijal za nastanak zavisnosti, ne javlja se tolerancijaSmanjuje procenat recidiva, smanjujui udnju za drogom ili alkoholom i eliminisanjem euforije istovremenom uzimanju leka i droge ili alkoholaKontraindikovan je kod: - preosetljivosti na naltrexon- teih oteenja jetre i akutnog hepatitisa- bolesnika koji uzimaju lekove koji sadre opioide- opijatskih zavisnika koji jo uvek uzimaju opijate - bolesnika sa akutnim znacima apstinencijalnog sindroma- bolesnika sa pozitivnim urinskim testom na opioide- bolesnika koji na injekciju Naloxona reaguju znacima apstinencijalnog sindromaPoetak trapije 7-10 dana od poslednjeg korienja opioida, negativan urinski test na opioide i da nema simptoma i znakova apstinencijalnog sindromaNaloxonski test Jedna doza dnevnoMale doze opioida uzete zajedno sa lekom izazivaju apstinencijalni sindromVelike doze opioida zajedno sa lekom veliki rizik za predoziranjeRetka neeljena dejstva, koja spontano nestajuDuina uzimanja nije ograniena, preporuuje se 1-2 godine paralelno sa psihosocioterapijomIskustva, smernice i saveti prilikom davanja leka(Od ijeg pridravanja u dobroj meri zavisi uspenost leenja)1) Blokator se UVEK daje izmrvljen i razmuen u malo vode (gutljaj-dva). Osoba pije taj razmueni prah pred onim ko mu je dao, i zatim sede u istoj prostoriji makar 15 minuta, iako je pravilo da pola sata nema mrdanja. Nikada nemojte nasesti na priu da se mora hitno do toaleta, jer e osoba u krizi pokuati sve, pa i da ispovraa ono to je upravo popila. Nikad, ali NIKAD nemojte davati neizmrvljen blokator leenom zavisniku da ga popije blokator moe vrlo lako da se stavi pod jezik i da tu bude tih 10-15 minuta, nakon ega se jednostavno pljune, i ovek u krizi je onda u mogunosti da ode da kupi heroin i napravi ogromnu glupost.2) Po mogustvu, uz tu vodu dajte i kaiicu meda, jer je to pouzdan metod kod koga definitvno ne moe doi do manipulacije. U ustima je nemogue razdvojiti med od blokatora, a jo je vie nemogue ako je izmrvljen. 3) Znajte da ce osoba koja boluje od zavisnosti u 95% slucajeva, kad-tad pokuati da vas izmanipulie, i da ne popije blokator kako bi se "uradila jo samo jednom" to je uobiajeno, i to se zove kriza. Ali ako se pridravate ovih jednostavnih koraka, nikad neete imati problem.4) Nema poputanja. Ako osoba kasni na posao (kolu, i sl.), pa pokua da se izvue na tu priu nemojte nasesti: neka sedi jo 15 minuta sa vama, pa neka zakasni gde god da ide. Vaniji je ivot jedne osobe od kanjenja na posao ili u kolu.5) Blokatore drite uvek na skrivenom mestu, jer osoba koja se lei ne sme da im ima pristup. Ovo je jo jedno pravilo i jednostavno, pridravajte ga se. Zato? Zato to postoje mogunosti manipulacije ako je pristup do blokatora slobodan, ak i kad je on neotpakovan iz table. Ljudi ne mogu da zamisle ta je ovek u krizi u stanju da uradi, samo kako bi omoguio sebi jo jedan susret sa heroinom. Zato pamet u glavu, pridravajte se ovih par jednostavnih pravila, da kasnije ne biste sebi prebacivali i oseali krivicu jer je vae dete ponovo uzelo heroin. *