Bolesti zavisnostiNarkomanijaAlkoholizamKonzumiranje duvanaIgre na sreuMedecinski-psiholoki-socijoloki-kulturoloki problemiPolitiki-ekonomski-etiki-porodini problemi

Narkomanija

Alkohol

Puenje duvana

Kocka

Sportske kladionice

SZO-ZavisnostDuevno-fiziko stanje koje nastaje interakcijom izmeu ivog organizma i sredstva koje stvara zavisnost.Prinuda ili neodoljiva potreba za povremenim ili redovnim uzimanjem sredstva koje stvara zavisnostObnavljanje psihikih efekata-izbegavanje fizike nelagodnosti

Glavne karakteristike zavisnostiPsihika zavisnostFizika zavisnostTolerancija Zavisnost prema jednoj supstanciUnakrsna zavisnost

Psihika zavisnost

Fizika zavisnost

Tipovi zavisnostiOpioidni tipAlkoholno barbituratni tipKokainski tipAmfetaminski tipCannabis tipHalucinogeni tipKhat tipIsparljivi rastvarai tipDuvanski tip

Psihika zavisnostPrijatno raspoloenje-euforijaPrinuda za povremenim ili stalnim uzimanjem radi zadovoljenja duevnog stanjaZadovoljene osnovne unutranje potrebe linostiIzbegavanje neprijatnog raspoloenjaNe mogu se meriti psihiki efektiApstinencijalni sindrom

Fizika zavisnostPromenjeno stanje organizma posle prestanka unoenja sredstva koje prouzrokuje zavisnostManifestuje se fizikim poremeajimaSuprotni fiziki znaci od onih koje uzrokuje drogaPokretaka snaga za ilegalnom nabavkom izbegavanje apstinencijalnog sindromaPonekad apstinencijalni sindrom ugroava ivot

Tolerancija Smanjena osetlivost organizma na droguPotrebne sve vee doze da bi se dobio prethodni efekatMetabolika tolerancijaFizioloka tolerancijaUnakrsna tolerancija

Zavisnost i drutvoRazliita drutva razliito tretiraju razliite zavisnostiU jednoj zemlji legalno u drugoj ilegalnoU visoko civilizovanim zemljama Evrope i Amerike alkohol i duvan su drutveno prihvaena sredstva zavisnostiU zemljama Srednjeg istoka alhohol je zabranjen ali Cannabis nijeU Junoj Americi meu Indijancima neki halucinogeni se koriste u religiozne svrheKokain svuda zabranjen ali ga na Andima koriste za suzbijanje gladi i za laki rad na velikim visinama

Podela zavisnostiDrutveno-prihvaene zavisnosti(alkohol i duvan,porez na promet,dravna uprava)Zakonska regulativa za neka sredstva(lekovi) razliita je u pojedinim zemljamaZa neka sredstva postoji opta meunarodna saglasnost da su prave opojne droge

Opijatni analgeticiSedare dolorem divinum opus estNarkotiki-jaki analgetici-paragraficiAlkaloidi opijuma-polusintetski derivati-morfin-kodein-heroinSintetski opijatni analgetici-petidin metadon butorfanol tramadolOpijatni receptori -mi k-kapa -delta -sigEndogeni opioidi

Opijatni tip zavisnosti

Morfin

Morfin Glavni prestavnik opijatnih analgetikaGlavna dejstva na CNS i GISAnalgezija-najai bolovi(opekotine frakture maligni procesi infarkt miokarda)Deluju na bol kao specifino senzorno iskustvo bez promene drugih ulnih utisakaStrukturna slinost - stereospecifinost

Farmakoloka dejstva morfinaOtklanja i najae bolovePoveava prag za percepciju bolaMenja tip emocionalne reakcije prema boluDeluje sedativnoMorfin i bol su antagonistiOpijatni antagonistiPentazocin parcijalni agonista antagonistaNalokson potpuni antagonista

Druga dejstva morfina na CNSPrijatno raspoloenje-euforija-zavisnostPospanost letargija smanjena fizika aktivnost,sanDepresija respiratornog centra-poveanje intrakranijalnog pritiskaIzaziva muninu i povraanjeSnani inhibitori refleksa kaljaMioza-dragocen znak

Druga dejstva morfinaSmanjuje tonus glatkih miia gis i deluje depresivno na propulzivnu perilstatiku aktivnost-opstipacijaNe otklanja une i renalne kolikeKombinacije jakih analgetika i spazmolitikaBlaga hipotenzija-centralni vazomotorni i periferni-oslobaanje histaminaVazodilatacija svrab bronhokonstrik

Indikacije za jake analgetikeNajai bolovi-troiti ih kao to tvrdica troiPsihiko umirenje pre operacijaAkutni edem pluaUporni kaalj-kod maligniteta pluaHiperperilstatika-suzbijanje ekstremne dijareje uz ostalu terapijuPrimena u oralnoj i parenteralnoj formi

Neeljena dejstva opijataDepresija disanjaHipotenzijaNauzeja i povraanjeUporna opstipacija Retencija urinaUrtikarija bronhokonstrikcija svrabTolerancijaZavisnost-fizika i psihika

Kontraindikacije za opijatne analgetikePovien intrakranijalni pritisakBronhijalna astmaAkutno trovanje etanolomEmfizem plua-hronino pluno srceHipotireoidizam Konvulzivna stanjaAkutni abdomenNekombinovati sa fenotiazinima triciklinim antidepresivima i inhibitorima MAO

Tolerancija i zavisnostPri produenom davanju morfina razvija se tolerancija prema depresivnim efektima ne prema nadraajnim (mioza i dejstvo na GIS)Nishodna regulacija opijatnih receptora-produeno agonistiko delovanje opijata na ove receptoreSmanjenje produkcije i oslobaanja enkefalina-sve vee dozeFizika zavisnost-izbegavanje apstinencijalnog sindroma-nesanica nemir midrijaza dijareja-maksimum 48-72sata od poslednjeg uzimanja morfina-nesanica traje i do 4 nedelje

Akutno trovanje morfinomPosledica predoziranja-120mg per os letalna dozaSimptomi trovanja posledica aktivacije -mi receptoraDobra resorpcija posle parenteralne primene-slabija per osBiotransformacija u jetri konjugacijom Izluuje se urinom kao glukoronid-male koliine putem ui i mlekaMorfin-6-glukoronid jai analgetiki efekat Smanjenje kateholamina u mozgu i poveanje acetilholinaPoluvreme eliminacije 2-3 sata

Klinika slika akutnog trovanja morfinomDoze vee od 100mgPredoziranje samoubilaki-reeDepresija disanjaCijanoza MiozaKomaHipotenzijaok hipotermija hladna koaDepresija centra za disanje glavni uzrok smrti

Leenje akutnog trovanja morfinomIzazivanje povraanjaIspiranje elucaMedicinski ugaljObezbediti disanje i cirkulacijuCPR po potrebiMonitorsko praenje vitalnih funkcijaNalokson(naltrekson)-specifian antidotInicijalna doza 0,4-2mg po potrebi ponoviti na 2-3 minuta maksimum 10mgKiseonik infuzije tenosti

Heroin Polusintetski derivat morfinaDiacetilmorfin Nekad antitusik izbaen iz terapijeMeksika varijanta-black tar 40puta jaa i 10puta jeftinija od prethodnogHeroin-sitni kristali lie na eer u prahu,brano ili detergentBoja bela do smea,miris na siretnu kiselinuRazne neistoe u njemu komplikuju trovanje

Heroinski tip zavisnosti

Putevi unosaUmrkavanje Puenje-hvatanje zmajaIntravenski Efekti kao kod morfina samo 2-3puta jaiFaza udarnog dejstva nekoliko minita toplina,tahikardijaEuforino-meditativna faza-bezbrinost,blagostanje,euforija,iluzije o sopstvenim visokim vrednostimaHipnotika fazaApstinencija-disforija,bezvoljnost muka, opstipacija,strah,preznojavanjeAkutno trovanje kao za morfin

Hvatanje zmaja

Heroinska fantazija

Znaci koji upuuju na korienje heroinaMali oiljci na rukamaUske zeniceGubitak apetita, slatki napici.bombone,okoladaOi suzne i zapaljenjeKaalj,kijanje.za vreme apstinencije munina i povraanjeSa vremena na vreme povlai se iz drutva da bi sebi dao novu dozuIscrpljenog izgleda u nekoj vrsti letargijeTokom intoksikacije poveana potreba za nikotinomKod narkomana se mogu nai pricevi, igle,vata,alkohol i drugo

Ruke narkomana

Hronina upotreba heroinaPostepeno oteenje linostiIntelegencija dugo ouvanaSmanjene radne sposobnostiStalna potraga za drogomNarkoman je nesiguran,nepouzdan,laljiv,impulsivan,agresivan,asocijalan,Menja se osnovna struktura linostiSlabe mu pamenje i panjaPostepeno nastaju sve vea telesna oteenjaGubi na teini,stomane tegobe,smanjena diureza,gubitak potencije,amenorea,febrilnost,poremeaj disanja, sranog ritma i pritiskaPromene na zubima,oima.kaheksijaApstinencijalni sindrom

Leenje heroinske zavisnostiDetoksikacija Zbrinjavanje apstinencijalne krizeOdravanje apstinencijePromena naina ivotaHospitalizacija tokom apst.krize,nadoknada tenosti.elektrolita i vitamina.Anksioznost-benzodiazepiniNesanica-hipnoticiBolovi-analgeticiAntidot-naloxonMetadonska terapijaPromena ponaanja idividualna i grupna terapijaPorodina terapija,farmakoterapija,psihoterapija,specifian program u terapijskim zajednicama,specijalnim bolnicama.

Terapijski pristupIndividualan kompleksanNepostoji siguran metod u leenju zavisnikaPrvi korak- prekid unosa drogeDrugi korak- ublaavanje apstinencijalnog sindromaTrei korak- odravanje apstinencijeetvrti korak- promena naina ivota i psihosocijalna rehabilitacijaRecidiv i kod uspeno leenih preko 70%

Kokainski tip zavisnostiJaka psihika zavisnostSlaba fizika zavisnostOdsustvo tolerancijeU poetku droga bogatihSlian amfetaminu ali jaiProizvodnja u Kolumbiji velike razmereUmrkavanjem ili puenjemKao hidrohlorid u prometu iz koga se dobija kokain bazaEfekat puenja ravan efektu intravenske injekcije

Kokainski tip zavisnosti

Umrkavanje kokaina

Efekti kokainaStimulie CNSPodie tenziju ubrzava srani radPodie temperaturuEuforija,logoreja,seksualna stimulacija,poveava mentalnu sposobnost,drutvenost,borbenost,otklanja umor.Dejstvo brzo prestaje,pa se doza ponavlja

Akutno trovanje kokainomSmrtna doza 1200mg per osSmrtna doza 20mg parenteralnoMunina,povraanje,ubrzano disanje,hipertenzija,halucinacijeiroke zenice,konvulzije,poremeaji sranog ritma,fibrilacija komora,kardiopulmonalni arest

Terapija trovanja kokainomMonitoring vitalnih funkcija(disanje,EKG.TA,acidobazni status).Konvulzije-diazepamPoremeaji ritma-propranololomKorekcija acidobaznog statusa

Kanabis tip zavisnostiIndijska konopljaOsueni delovi ove biljke-marihuana ili travaHai-smola dobijena estrakcijom iz biljkeTetrahidrokanabinol(THC)-aktivni princip od 1-6% u konopljiNajee puenjemDejsvo slino amfetaminu,LSD,alkoholu,sedativu,atropinu ak i morfinu.

Marihuana

Puenje marihuane

Hai

Efekti marihuaneEuforijaNekontrolisan smehGubitak oseaja za vreme Znaci depersonilizacijeOpta relaksacijaSan Antiemetiko delovanjeSnienje intraokularnog pritiska

Terapija Specifina terapija ne postojiPsihoterapija Kasnije uzimaju tee droge(OPIJUM,KOKAIN,AMFETAMIN)ee imaju bronhitis,anginu pektoris,ortostatsku hipotenziju,Oteano upravljanje motornim vozilom

Amfetamin

Ekstazi

Khat

Meskalin

Organski rastvarai

Definicija cardiak aresta

Iznenadni neoekivani prestanak normalnog sranog rada

AKUTNI ZASTOJ SRCADijagnoza

Kliniki znaci Gubitak svesti Prestanak disanja Gubitak pulsa nad vel. arterijama Odsustvo sranih tonova, promenjena boja koe, midrijaza

Elektrokardiografski znaci

Asistolija VF/VT bez pulsa PEA (bezpulsna elektrina aktivnost)

Akutni srani zastojEkektrokardiografska dijagnoza

Asistolija

Elektrom.disoc.

Fibrilacija

AKUTNI ZASTOJ SRCATerapija KPCR

Odmah Bez odlaganja Ne sme se prekidati

CILJ CPRPONOVNO USPOSTAVLJANJE SPONTANE CIRKULACIJE SA DOVOLJNOM KOLIINOM OKSIGENIRANE KRVI

OPTIMALNO VREME ZA POETAK CPR DO 4 MINUTA

KPCR

OSNOVNO ODRAVANJE IVOTA (BLS) OSNOVNE MERE KPR (PRVA POMO)

PRODUENO ODRAVANJE IVOTA (ACLS) PROIRENE ILI SLOENE MERE KPR

DUGOTRAJNO ODRAVANJE IVOTA POSTREANIMACIONE MERE

OSNOVNI I NAJVANIJI CILJ KPCR

ouvanje funkcije mozga !

LANAC PREIVLJAVANJA (American Heart Association)

koncept preivljavanje nakon zastoja srca zavisi od niza mera i postupaka KPCRneostvarivanje ili odlaganje bilo koje mere (karike u lancu), verovatnou preivljavanja ine minimalnomKARIKE U LANCU: Rano prepoznavanje i rano pozivanje HMP Rani BLS Rana defibrilacija Rana ACLS

(BLS)

Osnovne mere odravanja ivota BLS ABC pristup Primarni ABCD pristup zbog upotrebe AED (Automatski spoljanji defibrilator) ili monitor/defibrilatora kada je dostupan BLS sada obuhvata prve 3 karike lanca preivljavanja !

Oslobaanje disajnog puta

Izvoenje Heimlich-ovog manevra u osobe pri svesti i u osobe bez svesti

700-1000 ml

Dva reanimatora izvode kardiopulmonalnu reanimaciju 30:2 odnos

Prekordijalni udarac ?Prekordijalni udarac kod VF/VT bez pulsa prihvatljiv moe pomoi Samo jedanput, dok se ne pripremi defibrilator !

PRODUENO ODRAVANJE IVOTAACLS SEKUNDARNI ABCD PRISTUP A AirwayPostaviti ET B BreathingPotvrditi poloaj ET B BreathingFiksirati ET B BreathingVentilacija, oksigenacija C CirculationIV put C CirculationPrepoznavanje ritma C CirculationLekovi D Differ. DiagnosisTraenje i tretiranje uzroka monitor

LEKOVI KISEONIK 100% ADRENALIN ATROPIN VAZOPRESIN AMIODARONMAGNEZIJUM LIDOKAIN PROKAINAMID BIKARBONATI INTRAVENSKE TENOSTI

PUTEVI DAVANJA LEKOVAINTRAVENSKI ENDOTRAHEALNI INTRAOSALNI INTRAKARDIJALNI

DEFIBRILACIJA Postupak kojim se proputa elektrina struja kroz srce (transmiokardna struja), to izaziva trenutnu depolarizaciju svih miofibrila i uini ih jednovremeno refrakternim Isporuena koliina energije izraava se u dulima (J) (200-360 J) VF/VT bez pulsa Spoljanja defibrilacija

DEFIBRILACIJA Standardni (konvencionalni) manuelni defibrilatori Automatski spoljanji defibrilatori (AED) Moderni defibrilatori (ukljuujui i AED)Monofazini Bifazini

DEFIBRILACIJA Rana defibrilacija (lanac preivljavanja) deo BLS postupaka posle akutnog zastoja srca ( VF) poveava preivljavanje Automatska spoljanja defibrilacija (AED)!

DEFIBRILACIJAIzbor energijeMonofazini okovi: Prvi monofazini ok 200 J Drugi monofazini ok 200-300 J Trei monofazini ok 360 J Sledei monofazini okovi 360 J Ako i posle prva 3 oka, VF/VT perzistira: Nastaviti KPR Slediti smernice za ACLS: IV linija, ETI, adrenalin - ok - lek

KOMPLIKACIJE KPRDISTENZIJA ELUCA POVREDE GRUDNOG KOA I UNUTRANJIH ORGANA OPASNOST OD PRENOENJA INFEKCIJE (HBV, HIV)

PREKID MERA KPR Napomena: KPR se nastavlja preko 1 h kod zastoja srca zbog: Hipotermije Skorog utapanja Intoksikacije lekovima 15-30-60 minSvaki sluaj posebno procenjivati !

DUGOTRAJNO ODRAVANJE IVOTAPOSTREANIMACIONE MERE i POSTUPCI Postupci i mere za odravanje ivota, koji se preduzimaju nakon uspostavljanja sranog rada, jer se KPR ne zavrava uspostavljanjem srane radnje Safar, 1982.

POSTREANIMACIONI POSTUPCI PREHOSPITALNI (Postupci u periodu izmeu uspostavljanja spontane cirkulacije i transporta do jedinice intenzivne terapije): Monitoring Potpora vitalnih funkcija Diferencijalna dijagnoza Tretman specijalnih problemaHOSPITALNI (jedinice intenzivne terapije) Monitoring Intenzivno leenje (jednog ili vie org. sistema) Diferencijalna dijagnoza

ABCD pristup

POSTREANIMACIONA BOLESTBOLEST OIVLJENOG TELA Negovsky, 1995.

Poremeaji mikrocirkulacije Poremeaji metabolizma Poremeaji elektrolita Akumulacija toksina

POSTREANIMACIONA BOLEST