Gusle Nekad i Sad

8/13/2019 Gusle Nekad i Sad

1/45

Fakultet muzike umetnosti u BeograduKatedra za muzikologiju i etnomuzikologiju

GUSLE NEKAD I SADGusle kao muziki i drutveni fenomen

Student: Jovana Papan (Boi)entor: dr! "imitrije #olemovi$ pro%esor

Beograd$ okto&ar '! god!

*


2/45

S+",-+J

./0"1111111111111111111111111111111111!2

0P345 6+P0565#usle 7 istorijat$ rasprostranjenje i osnovne odlike111111111111111118rnogorska epika i razvojni put gusala tokom *9! i '! veka1111111!!11111!!!9

.;K+ 5PSK;< P5S++ . #.S=5;storijat prouavanja111111111111111111111111!!!111!!!*'0so&ine melodije i ritma111111111111111111111111!!11!*>0stale muzike spe?i%inosti 11111!!11111111111111111!11!*9elopoetska struktura 111111111111111111111111!!111'Spe?i%inosti rimovanog deseter?a11111111111111111111!!11!'>Pesme u osmer?u111111111111111111111111111!11!!'@.loga instrumenta 11111111111111111111111111111'A#usle nekad i sad111111111111111111111111111!!112

#.S=5 ; ",.34/0"rutvena %unk?ija epske pesme1111111111111111111111!1!2CPolitika uloga gusala1111111111111111111111111!!!112#usle kao sim&ol 111111111111111111111111111!!1!!!2A

+/,365 6+P056511111111111111111111111111!C

=;45,+4.,+111111111111111111111111111!111C*

+P;S; P5S++ 111111111111111111111111111!!1!C>

'


3/45

UVOD

#usle su plod arDaine muzike kulture koji opstaje u modernom do&u!"ananji ivot gusala je veoma dinamian$ a guslari su prerasli u prave savremenes?enske umetnike koji se uspeno nose sa zaDtevima masmedijalne kulture! Sve ovo je

dovoljno da podstakne etnomuzikologa da se posveti njiDovom prouavanju !Predmet ovog rada su gusle nekad i sad 7 oso&ine guslarske tradi?ije u

prolosti i njiDov status u dananjem vremenu$ pre svega razlozi za njiDov opstanak uvremenu kada je veina tradi?ionalniD muzikiD anrova u svojim prvo&itnimo&li?ima i %unk?ijama uveliko iezla! . o&radi pro&lema$ poi emo od spe?i%ianogmuzikog jezika kojim se guslarska tradi?ija slui i koji proistie iz osnovne %unk?ijeepske pesme$ a to jeprianje prie.6a koji nain jedinstvo muzike i poetskog tekstaostvaruje %unk?iju epaE 6a ovo emo pokuati da odgovorimo kroz prouavanjekorela?ije muzike i teksta kako na semantikom tako i na strukturalnom nivou$ tj!istraujui u kojoj meri i na koji nain je tekst pesme dramatizovan muzikimsredstvima! Pored sagledavanja guslarske tradi?ije kao muzikog %enomena$ panja je

u radu o&raena i na njenu drutvenu ulogu G mesto u drutvu kroz istoriju$ politikuulogu$ sim&oliku gusala i njiDovo mesto u savremenoj kulturi! Kroz rad se provlai i

pitanje kontinuiteta s o&zirom na sve pojedinane elemente guslarske tradi?ije$ npr!melodijske i muziko G %ormalne karakteristike$ izvoHaki repertoar$ muziki$istorijski$ kulturni kontekst!! !

,ad sadri veliki &roj napomena o rasprostranjenosti$ istorijatu i razvojuguslarske tradi?ije$ a pose&no je opisana i epika 8rne #ore i njen uti?aj na dananjesrpske gusle! ada &i$ u okviru istog generikog konteksta$ tre&alo podro&nijeopisati i paralelne pojave u guslarskoj tradi?iji izvan srpskiD teritorija$ z&ognedostupnosti aktuelniD in%orma?ija u nekom veem o&imu$ to e &iti ostavljeno zadrugo istraivanje!

. segmentu rada posveenom muzikim karakteristikama$ koriene sutranskrip?ije guslarskiD pesama za potre&e rada snimljeniD u &eogradskomguslarskom drutvu /uk Karadi! Kako &i se dolo do to jasnije slike dananjegstanja$ namera je &ila da o&raHeni muziki materijal &ude to reprezentativniji$ dao&uDvata izvoHae razliitiD genera?ija koji pevaju stare$ nerimovane pesme$ kakokau starijim stilom i novije$ rimovane pesme novim stilom$ kao i pesme uosmer?u!*eHutim$ kasnijim sveo&uDvatnijim uvidom u repertoar dananjiD guslara isavremene o&like pevanja uz gusle koji se pojavljuju na audio izdanjima i kon?ertnimnastupima guslara$ uvideli smo da snimljeni materijal predstavlja samo jedan delidananje guslarske prakse$ njen klasiniji segment! Koristei se i rezultatima drugiD

*,adi se o A epskiD pesama od > razliitiD izvoHaa$ snimljeniD u dva navrata u Beogradu (%e&ruar*99A$ de?em&ar '*)$na redovnim sastan?ima u "rutvu guslara /uk Karadi (primeri *! i '!snimljeni su *99A! god! za potre&e ranijeg istraivanja)! #uslari se nisu pose&no pripremali zasnimanje$ ve su otpevali ono to su$ i kako su trenutno mogli$ pa za rezultat imamo est ?eliD pesama idva odlomaka (pr! i A)! ,epertoar se sastoji od etiri klasina primera iz /ukove z&irke (pr! * 7 C)$dok su ostale pesme autorizovane i opisuju dogaHaje iz ?rnogorsko G turskiD ratova (pr! i A)$)$ drugog svetskog rata (pr! @)!G pr! *: Stari /ujadinG pr! ': Stari /ujadinG pr! 2: Kraljevi arko i Beg KostadinG pr! C: Smrt majke JugoviaG pr! : Ietovanje vojvode ;lije 7 autor -ivojin ukanovi

G pr! >: Fazlagia kula G autor Boidar /uuroviG pr! @: /iteka sDvatanja 7 autor ,! Beirovi 7 4re&jekiG pr! A: Smrt popa ila Jovovia 7 autor /! uranovi

2


4/45

savremeniD etnomuzikolokiD istraivanja$ trudiemo se da radom deliminoo&uDvatimo i ostale danas aktuelne o&like pevanja uz gusle!

Kada su u pitanju dati muziki primeri guslarskiD pesama$ njiDova detaljnamuzika analiza je izostavljena z&og prirode samog rada$ koji ima optiji pristup temi!Pojedini elementi muzike analize (npr! melodijske i strukturalne karakteristike)

korieni su u stepenu u kome se za to ukazivala potre&a!#uslarska tradi?ija ima dug istorijat prouavanja koji je opisan u pose&nom

poglavlju ovog rada$ jer daje uvid u osnovna nauna pitanja i pro&leme koje su guslenametale u prolosti! Pose&no su opisane pojave rime i osmer?a u guslarskoj tradi?iji$kao novije tenden?ije koje (ne) menjaju li?e tradi?ije!

. zavrnom delu$ izdvajanjem i sumiranjem vaniD karakteristika pevanja uzgusle$ i sagledavanjem aktuelniD pro?esa u guslarskoj tradi?iji$ pokuaemo dao&jasnimo %enomen savremenog guslara 7 priznatog s?enskog umetnika$

pro%esional?a$ koji guslama o&ez&eHuje mnogo vie od pukog opstanka!

C


5/45

O!"E NAO#ENE

Gusle $ istori%at& ras'rostran%en%e i osnovne odlike

#usle su instrument koji se pominje na naim prostorima jo u * veku!'

Pretpostavlja se da su prenete na tlo 5vrope iz +zije! 2 Bile su prisutne na dvoruSte%ana Prvovenanog (*2! v!) i pominju se tokom ?elog srednjeg veka! C #usle su

jednostavan kordo%oni instrument sa jednom strunom (mnogo reHe sa dve$ parazlikujemo jednostrune i dvostrune gusle)$ i osnovna im je namena da &udu pratnjaglasu pri pevanju epskiD pesama! ,adi se o gudakom instrumentu G zvuk se proizvodi

prevlaenjem gudala preko strune!#lavno podruje rasprostranjenja u velikoj meri se poklapa sa teritorijama

dinarske kulturne zone$ i o&uDvata 8rnu #oru$


6/45

uili teDnikama pevanja klanjali?a!*0sim klanjali?a koje se pevaju u /ojvodini$ urepertoaru pro%esionalniD guslara su i prave epske junake pesme$ naroito u zonama

patrijarDalne kulture!** . akedoniji je takoHe postojala tradi?ija pro%esionalnogslepog guslara a naroito su &ili poznati prilepski guslari!*' Kod muslimana uBosanskoj Krajini postojao je spe?i%ini tip pro%esionalniD guslara koje su izdravali

&ogati &egovi me?ene! Pesme koje su oni negovali izdvajaju se kao pose&na vrstakraji(kih pesama!*2 Kategorija pro%esionalnog slepog guslara je ve pre drugogsvetskog rata u svim krajevima &ila u nestajanju!

Sve ostale vidove guslarske prakse (&ez novane nagrade)$ moemo podvestipod kategoriju tzv! (uslara amatera* 4o je u nekim krajevima skoro svaki mukistanovnik (kao to je ve reeno za 8rnu #oru$ Bosnu i

Postoje takoHe i druge klasi%ika?ije guslara$ jedna od njiD je izvedena premadrutvenim grupama kojima pripadaju$ a na osnovu repertoara$ tj! tematskog okvira

pesama koje stvaraju$ interpretiraju! 6enad =ju&inkovi ukazuje na vanost izdvajanjatiD pose&niD kategorija$ npr! guslara uskoka i Dajduka$ koji neguju sledstvenu epiku$uskoke i Dajduke pesme$ u tesnoj vezi sa svojim nainom ivota!*@

Kao vreme pro?vata guslarske tradi?ije o&ino se uzimaperiod kraja *A! ipoetka *9! veka!*A0vom periodu pripadaju pesme koje je sakupio /uk Karadi$izmeHu ostalog i ?iklus ustanike epike koji je upravo tada &io u nastanku! 0ve pesmeteoretiari narodne knjievnosti o&ino smatraju Onajviim dometom naeg epskogusmenog izraza!*9 Po reima %ilologa Jovana "eretia$ one se danas jo nazivaju iklasinom redakcijomnae narodne epike$ z&og visokog umetnikog kvaliteta koji imse priznaje!' aDvaljujui ovim pesmama srpska junaka epika esto se smatra

*#rupa autora$Renik knjievnih termina) nav! delo '$ '2!**

Spe?i%ian poetski jezik slepakiD pesama odlikuje izraavanje u deminutivima i %raze koje pripadajusemantikom polju Orazmene darova 7 arija Kleut$ O"arak ili ogled o slepakim pesmama$%olkloru #ojvodini, sv! 9$ .druenje %olklorista /ojvodine$ 6ovi Sad$ *99!$ 9 7 @!*',! edeni?a$ 0&li?i kazivanja!!! nav! delo @$ *C!*2#rupa autora$Renik knjievnih termina)nav! delo '$ '2!*C"imitrije 0! #olemovi$ 5psko pevanje$ *usle +list $aveza guslara $rbije$ Savez guslara Sr&ije$

&r! '!$ april '!$ Beograd$ '!$ *!*4odor "idev$ Savremeni pro%esionalizam u interpreta?iji i oivljavanje %olklornog muzikognasleHa$%olklor - uzika - /elo (z&ornik sa simpozijuma)$ F.$ Beograd$ *99$ C'A!*>Kao to npr! savremeni guslari u praksu uvode nove o&like pevanja uz gusle 7 grupno izvoHenje$

pevanje lirskiD pesama i sl!$ o emu e kasnije &iti rei!*@6enad =ju&inkovi$ OPro&lemi sistematiza?ije i klasi%ika?ije usmenog narodnog stvaralatva$%olklor u #ojvodini$ sv! 9!$ .druenje %olklorista /ojvodine$ 6ovi Sad$ *99!$ '!*A

#rupa autora$Renik knjievnih termina)pod terminom narodne epske pesme$ nav! delo '!$ C@*!*9!sto.'Jovan "ereti$ $rpska narodna epika, Bi&lioteka Pose&na izdanja Filip /inji$ Beograd$ '!$C2!

>


7/45

glavnom vrednou nae usmene knjievnosti i jednom od najznaajnijiD pojava uepskoj poeziji evropskiD naroda posle )$ do prave institu?ionaliza?ije dolazi od>GiD godina$ kada se %ormiraju guslarska drutva! Prvo drutvo sa radom ukontinuitetu osnovano je *9>*! godine u Sarajevu$ i svojim delovanjem podstaklo jestvaranje drugiD drutava irom Jugoslavije!'@"anas se gotovo sva guslarska aktivnostodvija u okvirima drutava$ koja o&jedinjuju savezi guslara sa svojim statutom$

programskim zada?ima$ ?iljevima!! !"ananji guslar sjedinjuje u se&i oso&ine i amaterskog i pro%esionalnog

guslara! 0n je zalju&ljenik koji peva radi svog uivanja a u isto vreme on je i estradniumetnik koji nastupa pred irokim auditorijumom$ a javni nastupi postaju ak

'*Jovan "ereti$Kratka istorija srpske knjievnosti$ B;#$ Beograd$ *99!$ >!''

"! #olemovi$ 6ova gradska muzika$uzika kroz misao +zbornik radova, F.$ Beograd$ ''!$'!'26edeljko Popara$ Svima kako radie 7 gusle po zasluzi presudie (re glavnog i odgovornogurednika)$ *usle +list saveza guslara $rbijegodina ;/$ &r! *$ (''! 2! '*!)$ C!'C=azar M! ,adovanovi$0pska poezija i gusle, Knjievna radna zajedni?a enit$ Beograd$ '!$*'!'+! =ord primeuje da tridesetiD godina '! veka$ slepi pevai (izuzev pojedina?a) u ?eloj Jugoslavijivie nisu vani nosio?i tradi?ije! (+l&ert B! =ord$1eva pria$ knj! *G'$ ;dea$ Beograd (&i&lioteka vek)$ *99!$ '@$ C@)!'>Svake godine$ pred ;; sv! rat$ zadu&ina ;lije ! Kolar?a organizovala je takmienje gulara$ atridesetiD godina sam kralj je &io predsednik irija! (,adoslav Brati$ ;lija /ukovi kao Stari /ujadin$*usle +list saveza guslara $rbije$ godina ;/$ &r! *$ (''! 2! '*!)$ 9G**)!'@Posle drugog sv! ,ata u "anilovgradu je postojalo guslarsko drutvo 6jego$ ali ono nije radilo

stalno! Sarajevsko drutvo Filip /inji organizovalo je *9@* prvi i po &rojnosti do sada najvei%estival guslara! Prvo drutvo guslara u Sr&iji je /uk Karadi$ osnovano *9@C! god! (=azar M!,adovanovi$0pska poezija.. nav! delo 'C$ @9$ A'$ *@A)!

@


8/45

njegovo osnovno usmerenje! SDodno tome$ danas paralelno egzistiraju dve izvoHakeprakse:a) sastan?i u guslarskim udruenjima i slini skupovi intimnog karaktera G ovo je

praksa naj&lia tradi?ionalnom amaterizmu!&) s?ensko izvoHenje G predstavlja vid akademske prakse$ sa %ormalnim o&elejima

kao to su pozorni?a$ programnost$ kostim (narodna nonja)!! ! . programe guslarskiDveeri i revija$ koje imaju utvrHeni s?enario i reiju$ danas se u&a?uju i nastupidramskiD umetnika$ pesnika!'A;zdavaka delatnost 7 snimanje kaseta i drugiD audioG

pu&lika?ija$ takoHe je vid pro%esionalne delatnosti dananjeg guslara!. vezi sa s?enskim izvoHenjem$ razvijaju se i nove$ institu?ionalizovane

prakse$ kao to su revije guslara (mani%esta?ije revijalnog karaktera iji je ?iljpopularisanje gusala) i takmienja guslara$ tzv! %estivali guslara!'94o su nove tradi?ijesa uspostavljenim protokolom$ propozi?ijama$ titulama (npr! titula 6arodni guslarSr&ije$ 8rne #ore i ,epu&like Srpske)$ to dovodi do razvoja spe?i%inog elitizma aguslara sve ee nazivaju umetnikom!2

'AJ! Iurovi$ 6! Popara$ 0drano guslarsko vee na Kolar?u *usle +list $aveza guslara $rbije$godina ;/$ &r! * (''! 2! '*!)$ >!'9Saveznom %estivalu guslara (savez se odnosi na Savez guslara Sr&ije i 8rne #ore i ,epu&likeSrpske)$ koji se odrava svake godine u okto&ru mese?u$ pretDode %estivalski takmiarski ?iklus kojitraje od *! %e&ruara iste godine! Po deset naj&oljiD sa repu&likiD %estivala uestvuje na saveznomtakmienju gde moe stei titulu 6arodnog guslara Sr&ije i 8rne #ore i ,epu&like Srpske(1ropozicije o odravanju 2estivala guslara &ugoslavije +kriterijumi za odravanje revija guslara&ugoslavije$ Savez guslara Jugoslavije (skuptina Saveza$ ;zvrni od&or)$ Beograd$ *999!$ 2 7 @)!2

eHu ?iljeve i zadatke Saveza guslara svrstani su podsti?anje razvoja i usavravanje guslarsko 7pevake kulture ($tatut$aveza guslara &ugoslavije +$mernice o radu i odnosima u $avezu guslara&ugoslavije$ Savez guslara Jugoslavije (skuptina Saveza$ ;zvrni od&or)$ Beograd$ *99C!$ C)!

A


9/45

+rno(orska e'ika i razvo%ni 'ut (usala tokom ,-* i ./* veka

;ako rasprostranjena na itavom podruju srpskiD zemalja$ drutva guslaradanas okupljaju stanovnitvo preteno poreklom iz ?rnogorsko GDer?egovake o&lasti(8rnogorska &rda i Stara . 8rnoj gori$ kriterijum za opstanak pesme jenjena pouzdanost$ jer se ono o emu pesma govori uzima za posvedoenu istinu! 2@

8rnogor?i: za svaku svoju ra&otu pomislite ta e gusle kazatiT 7 ovo su rei kneza"anila koje dovoljno ilustruju pretDodno reeno!2AKao to je navedeno$ glavne temesu vezane za optu i lokalnu istoriju$ a gotovo da nema liniD povesti$ pesama oenid&i$ lju&avi 7 ove teme su ?rnogorskoj epi?i *A! i *9! veka strane!

;storijska slika ?rnogorske epske pesme u *9! i '! veku moe se dovesti uvezu i sa uzro?ima njene dananje vitalnosti! 0vde je ona najpre poela da setrans%ormie$ prilagoHava novim okolnostima! 4e nove okolnosti su pre svega razvoj

pismenosti i uti?aj pisane knjievnosti! Pod ovim uti?ajima$ prve pesme na narodnustvaraju vladike Petar ; i Petar ;;$ uvodei u epsku pesmu izraz svojstvenindividualistikom pesnitvu!29 eHutim$ ove pesme dovoljno su &liske izvornoj

2*"! #olemovi$ 6ova gradska1$ nav! delo ''$ '!2'0vaj dominantni stil kome se danas tei i sami guslari nazivaju ?rnogorskim (usmeno svedonje S!Kontia)$22/ladimir "vornikovi$Karakterologija &ugoslovena$ Beograd G Prosveta$ 6i G Prosveta$ *99$

C*2 (%ototipsko izdanjeU prvo izdanje Beograd$ *929)$ C*'!2CJ! "ereti$ $rpska narodna) nav! delo '$ 'A!2/uk ini$ Staro i novo u guslarskoj umjetnosti 8rnogora?a i uslimana$/omae i ruske teme, 3$Bi&lioteka ;z&or$ ;zdavako preduzee 0&od +! "!$ 8etinje$ Podgori?a$ '*!$ **!2>J! "ereti$ $rpska narodna) nav! delo '$ 'A$ '9 7 '9*!2@#odine *9* na 8etinju je ak dolo do suHenja oko tanosti jedne epske pesme! (,adosavedeni?a$ 8rnogorski aed stotina Savo itrov artinovi$1rilozi prouavanju narodne poezije,god! /$ mart *92A!$ sv! *!$ ')! Kao glavni uzrok naglaene istorinosti i velike pouzdanosti ?rnogorskiDepskiD pesama$ uzima se prostorna skuenost stare 8rne #ore sa Domogenim psiDolokim idrutvenim timungom! . takvim uslovima$ gde su svi znali sveV$ &ilo je u pesmi nemogue

proturiti neistinu ili preterivanje! (6ovak Kili&arda$ Spe?i%inost ?rnogorske narodne epike$1oezija iistorija u narodnoj knjievnosti$ Slovo =Ju&ve$ Beograd$ 9')!2A/! Karakaevi$ #usle i guslari1 nav! delo >$ *9$ 'C!29

"ok se za usmenu epiku u teoriji knjievnosti vie vezuju npr! %antastini elementi i individualizamjunaka$ pisanoj$ literarnoj epi?i o&ino se pripisuju odlike kao to su realistinost %a&ule i naglaenamoralna pouka (#erald =u?as$ $ome 4haracteristics o2 5he iterar6 0pic,

9


10/45

narodnoj epi?i da iD narod priDvata kao svoje$ pa za njima pesme u narodnom stiluspevavaju i mnogi drugi!C0d sredine *9! v!$ putem tampaniD knjiga i &roura$ epske

pesme se prenose i ire i po 8rnoj #ori i izvan nje!C* Prava poplava tampaniDpesama$ oniD izvorniD$ ali i pisaniD epskiD Dronika u narodnom stilu pojavljuje sekako u o&liku z&irki$ tako i kao pojedinane pesme je%tini &roirani reprinti 7 kako

iD naziva +l&ert =ord!C' 6JiDova niska ?ena i rasprostranjenost utiu na to da onevremenom postaju sve dostupnije narodnom pevau pa je tako njiDov uti?aj na njegasve vei! Pod uti?ajem tampaniD pesama uvruje se ideja o %iksiranom tekstu$

pesme se ue napamet i gu&i se usmeni postupak ispevanja pesme koji su poznavalestarije genera?ije! ,epertoar guslara vremenom postaje sve raznolikiji 7 pored pesmaiz /ukove z&irke i drugiD z&irki iz *9! veka$ u '! veku to su maDom poetsketvorevine knjievnika i pesme samiD guslara$ najee ograniene na pukoDroniarsko prepriavnje dogaHaja 7 ono to antropolog ;! Iolovi naziva guslarskimnovinarstvomC2! /ana nova karakteristika oviD pesama je rima 7 pesma se ispevavau rimovanim dvostiDovima$ a ovaj Omodernizam se toliko ukorenjuje$ da se stariepski sadraji ak prepevavaju$ preo&lae u ruDo rime i savremenog jezika! CC .

poslednjim de?enijama '! veka$ pored deseter?a uvodi se i sve vie osmerakiDpesama$ uz gusle se pevaju tu&ali?e$ sviraju kola$Cpa ak i lirika uz gusle nailazi naodlian prijem kod pu&like!C>

Paralelno sa ovim promenama$ tokom '! veka dolazi do potpune domina?ijeguslara sa ?rnogorskoGDer?egovakog podruja! 0ni dolaze u nove sredine$ u Sr&iju$Bosnu$ (na kolovanje$ rad 7 vrlo esto vojnu slu&u$ ili kao kolonisti)$ i tudoivljavaju uspeD i priznanje kao guslari! 4ako su jo u prvoj polovini '! veka(period izmeHu dva svetska rata) naj&olji guslari u Sr&iji (npr! Petar Perunovi$Jevrem .umli i dr!) &ili oni koji su se doselili iz 8rne #ore!C@!

0d AGiD godina nadalje$ gusle doivljavaju pravu masovnu produk?iju$ izdajuse &rojne ploe$ kasete i video kasete$ koje se prodaju u tiraima od* ili ak pola miliona primeraka!CA 0vaj period o&eleavaju guslari Boko/ujai i Branko Perovi$ dok iD na kraju veka smenjuju guslari mlaHiD genera?ija$Savo Konti$ orHije Koprivi?a$ ilomir iljani! 4okom devedesetiD godina$ poduti?ajem aktuelniD poletikiD (ratniD) i kulturniD z&ivanja dolazi do nagleeman?ipa?ije guslarstva i na podruju ,epu&like SrpskeC9$ kao i do ujedinjenjaguslarskiD saveza na sve tri srpske teritorije u Savez guslara Sr&ije$ 8rne #ore i

Dttp:litmuse!ma?onstateWeduXglu?as ar?DivesC9!sDtml)U mi ove potonje atri&ute uoavamo kaotipine i za narodne ?rnogorske pesme! ogue je i da se izrazita realistinost siea koja odlikuje?rnogorsku epiku moe i kauzalno dovesti u vezu sa njenim literarnim pandanom$ pesmama nanarodnu!C

J! "ereti$ $rpska narodna)nav! delo '$ '92!C*#rupa autora$Renik knjievnih termina...pod terminom narodne epske pesme$ nav! delo '$ C@*!C'+! =ord$1eva pria$ knj! *$ nav! delo '$ '!C20vaj termin ;! Iolovi koristi kada govori o z&ir?i epskiD pesama koju je priredio aksim 3o&aji!0n ove pesme potom$jo otrije$ nazivaparaliterarnim divljim %olklorizmom (;van Iolovi$7ordelratnika, +2olklor, politika i rat, Bi&lioteka vek$ Beograd$ '!$ '2)!CC/uk ini$ Staro i novo!! nav! delo 2!C"! #olemovi opisuje kako poznati guslar ,ajko 4omoviu potrazi za novim vidovima izraavanja$

proiruje svoj tradi?ionalni guslarski repertoar tu&ali?ama$ kolima$ lirskim melodijama! ("imitrije 0!#olemovi$ Pesnik i guslar ,ajko 4omoviuzika i re&r! *$ Beograd$ *9@A!$ )!C>Ploa na kojoj poznati guslari izvode uz gusle ?rnogorske lirske pesme prodata je AGiD godina u*! primeraka (=azar M! ,adovanovi$0pska poezija)nav! delo 'C$ 9')!C@!sto, >2!CA

#oran 4arla$ Politika u %olklornom ruDu (#uslarstvo: od kulta do propagande)$ Reporter$Dttp:NNN!reporter!?o!Yurep**2*!DtmC9!sto.

*


11/45

,epu&like Srpske$ koji %unk?onie kao jedna ?elina sa korpusom od vie DiljadaaktivniD guslara sviD genera?ija!

**


12/45

#U0IKA ESKI1 ESA#A U0 GUSLE

Istori%at 'rouavan%a

uzikoj strani epske pesme posveivalo se malo panje u starijim

raspravama o epi?i! 4o istie i Fri? Boze u svojoj studiji o evropskoj narodnoj epi?i$o&janjavajui ovo podreHenom ulogom muzike u epu u odnosu na tekst! Slinomisli i /uk Karadi kada kae da se kod junakiD pesama vie gleda na pesmu negona pevanje$ na junatvo ponositi Sr&in i ne slua glas gusala$ ve ono to se pjeva! *

eHutim$ vremenom se pojavljuju nauni?i koji primeuju nedostatke jednostranogpristupa$ koji zanemaruje ?elokupnost izvoHenja$ a samim tim i pravu prirodu epa!&og toga i iskazuju potre&u za zajednikim pristupom$ ne &i li ukljuivanjemmuzikog dela epa$ &olje rasvetlili njegovu sutinu!'

Kada je u pitanju junoslovenski ep$ prva oz&iljnija muzika zapaanjapojavila su se na prelazu iz *9! u '! vek$ mada su prve velike z&irke (tekstovapesama) nastale$ i oz&iljan sakupljaki rad zapoeo jo u prvoj polovini *9! veka$ u

sklopu evropskiD romantiarskiD tenden?ija!2Jedan od prviD koji su se posvetili i muzikim karakteristikama naeg epa$

/ladimir Karakaevi$ jo na kraju *9! veka o&javljuje o&imnu studiju o guslama$ ukojoj izmeHu ostalog opisuje teDnike sviranja$ izraunava tonske odnose pa ak daje itranskrip?ije guslarskiD pesama!CKarakaevi se ovom studijom izdvaja od svojiDsavremenika$ koji se u svom pristupu ograniavaju samo na tekst pesama$ odvojen odnjiDovog muzikog konteksta!

. narednom periodu vrsta veza izmeHu teksta i muzike u epu sve viezaokuplja panju naunika$ a oni u svojim studijama dolaze do sliniD zakljuaka po

pitanju njiDovog odnosa! 4ako #erDard #ezeman primeuje da se Otekst$ pevanje iinstrumentalna pratnja meHuso&no uslovljavaju i utiu jedno na drugo! Stoga on

predlae da se razliite nauke sa svojim pristupima Ometodski ukrste kako &i seustanovila OduDovna veza sviD sastojniD elemenata!>; /alter /in$ koji se takoHe

Fritz Bose$ =aN and Freedom in tDe ;nterpretation o% 5uropean Folk 5pi?s$ &ournal o2 the!nternational %olk usic 4ouncil, /ol! *$ *9A!$ '9 G 2C!*/uk S! Karadi$ ' srpskoj..nav! delo 9$ A@$ *>A!'. svetu ve de?enijama vlada interesovanje za nau epiku i njeno prouavanje$ naroito kod %ilologa$zainteresovaniD za rekonstruisanje antikog eposa! 0ni kao glavnu prepreku za &olje razumevanje

junoslovenskog epa navode nedostatak oz&iljnijiD studija o njegovim muzikim karakteristikama(JoDn 8urtis Fran?lin$ $erbo - 4roatian 8eroic $ong, Dttp:NNN!kingmiZers!?omSer&o!Dtml)!2Prve narodne pesme u deseter?u o&javili su +! K! ioi (*@>) i +! ,eljkovi (*@>')! Jedna odnajstarijiD sauvaniD z&irki je 5rlangenski rukopis (poetak *A! v!)! /uk Karadi je de%initivno

o&eleio *9! v! svojim sakupljakim radom$ najpre o&javivi dve pose&ne z&irke (*A*C! i *A*!)$ azatim i antologije $rpskih narodnih pjesama !! 9 !#! /uk je svojim delom uti?ao na druge savremenikekoji su se u sakupljaki rad ukljuili o&javljujui nove z&irke G P! Petrovi 6jego$ S! ilutinovi!!!(Renik knjievnih termina1 nav! delo '$$ C@)! Prva sa&iraka panja koja je o&raena naojnarodnoj junakoj pesmi i prvo veliko ivotno delo na tom podruju$ nesravnjivo delo / u k a K a r ad i a$ &ilo je pre svega namenjeno s a d r Gi n i$ knjievnoj i poetinoj strani te epike! (/!"vornikovi$Karakterologija) nav! delo 22$ C*2!C/! Karakaevi$ #usle i guslari$etopis atice $rpske,knjiga *9 (*A9A!$ sveska trea)$ *9>(*AA9!$ sveska etvrta)$ *9A (*A99!$ sveska druga) i 'C (*9!$ sveska etvrta)$ 6ovi Sad$ *A9A$ *A99 i*9!Jedan od najpriznatijiD autora$ koji se &avi iskljuivo tekstovima pesama je 4oma areti$ autoretrike naiD narodniD pesama$ (4! areti$ etrika naiD narodniD pjesama$:a(a narodnaepika,J+.$ knj! C$ agre&$ *99)! areti!!! uzima preda se mrtav tekst$ &ez o&zira na d i n a m i k u

epskog predavanja! (/! "vornikovi$Karakterologija.. nav! delo 22$ C*)!>#! #ezeman$ Kompozi?iona sDema i DerojskoGepska stiliza?ija$Ka poetici narodnog pesni(tva(uredio Svetozar Koljevi)$ Bi&lioteka Knjievni pogledi$ Prosveta$ Beograd$ *9A'!$ 'A!

*'


13/45

&avi i teDnikim merenjima tonskiD visina u pevanju guslara$ zakljuuje da muziki ijeziki elementi OsaraHuju radi epskog uo&liavanja$ a da se meanjem muzikiD ijezikiD izraajniD sredstava stvara momenat napona koji ini &itan sastavni deoepske re?ita?ione umetnosti!@

#ustav Beking se takoHe &avi pitanjem melodijske Odramatiza?ije pevanog

teksta u okviru guslarskog izvoHenja$ nasluujui sDemu smenjivanja Onaglog usponai postepenog sputanja melodije Oprema Derojskom tonu i od Derojskog tona! A

naajno je pomenuti i razmatranja /! "vornikovia o psiDologijijugoslovenskog epa!9 0n se &avi mnogo&rojnim elementima epske tradi?ije GizvoHakom praksom$ ulogom sluao?a (pu&like)$ uti?ajem narodne psiDe$ odnosomepa i tu&ali?e! Kod njega je u prvom planu ep kao iva$ dinamika ?elina$ koja se nemoe svesti na pojedinane ravni (tekst$ melodija!!) G on je stvoren za sluanje$ Okaoto je i leptir stvoren da leti$ a ne da &ude na&oden na muzejsku iglu!>

Prve zvune zapise epskog pevanja sa Balkana$ nauni svet je do&io gotovoitav vek posle tampanja /ukove Pjesnari?e!>*eHutim$ upravo ovi prvi %onogra%skizapisi koje je atija urko napravio *9*'! i *9*2! godine u Bosni i '$ doveli su naBalkan pro%esora klasine knjievnosti na 2

+! =ord povremeno se dotie i muzike strane G on sDvata njenu vanost za ep:Primeujemo da su$ &ez muzike$ nai tekstovi nedovoljni da prue pravu sliku oepskoj pesmi!>C0n takoHe uoava postojanje muzikiD o&raza?a sa varijantama$ kojise prilagoHavaju tekstualnom sadraju!>

aHarski kompozitor Bela Bartok$ *9C'! godine dolazi u S+"$ jer mu seukazuje prilika da proui epske pesme iz Jugoslavije$ materijal$ koji mu$ usled

politikiD prilika$ nije &io dostupan u 5vropi! 0n izuzetno detaljno transkri&uje deo

@/alter /in$ FizikoGteDnika merenja jednog govorenog i pevanog epskog deseter?a$1rilozi

prouavanju narodne poezije, god! /$ sv! '$ Beograd$ *92A!$ *A> 7 *9!A#! Be?king$/er musikaliche 7au des montenegrinischen #olkepos;$ 5Ztrait des +r?Dives6eerlandaises de PDoneti\ue 5Zperimentale$ tome /;;;G;$ *922! (Preuzeto iz: /! "vornikovi$Karakterologija.. nav! delo 22$ C*A)!9/! "vornikovi$Karakterologija.. nav! delo 22$ C** 7 C2!>!sto$ C*!>*Pjesnari?a /! Karadia uzeta je ovde kao re%erentno delo koje ustanovljava praksu zapisivanjatekstova epskiD pesama kod nas! Kada su u pitanju zvuni zapisi$ tre&a uzeti u o&zir teDnolokaogranienja *9Gog veka 7 snimanje zvuka postalo je mogue tek na prelasku u 'Gti vek! 4ek je sa

pojavom %onogra%a prouavanje ?elovite %orme epa postalo dostupno irem krugu naunika!>'Pogledati: /! "vornikovi$Karakterologija.. nav! delo 22$ **2$ nota 2C2!>2! Peri u ovoj studiji razvija teoriju jezikiD O%ormula koje predstavljaju &azu na ijoj osnovi pevasastavlja pesmu tokom samog izvoHenja$ Ou Dodu (+l&ert B! =ord$1eva pria$ knj! *G'$ ;dea$

Beograd (&i&lioteka vek)$ *99!)!>C+! =ord$1eva pria.. knj! *$ nav! delo '$ A!>!sto!

*2


14/45

materijala iz z&irke Perija i =orda!>>aterijal$ koji mu se u poetku inio uasnomonoton$ poinje sve vie da ga impresionira$ pa na kraju zakljuuje da se o ovomnainu muzi?iranja moe napisati itava knjiga$ i da je neverovatno da dotada nije &iosvestan da poslednje utoite narodnog minstrelstva jo uvek ?veta u naemsusedstvu>@

Prvi koji je opirnije analizirao muzike karakteristike epskiD pesama izPerijeve kolek?ije je "ord A

;stovremeno$ i domai nauni?i sve vie se &ave prouavanjem muzikiDkarakteristika pevanja uz gusle! atija urko$ koga smo ve pomenuli kao autora

prviD zvuniD zapisa gusala$ o&javljuje o&imnu studiju o junoslovenskoj epi?i ukojoj daje dosta napomena o muzikim karakteristikama$ uoava vanost veze izmeHuteksta i muzike$ i preporuuje oz&iljnija muzika istraivanja!>9

6ajee se$ kada su u pitanju domai etnomuzikolozi$ napomene o pevanju

uz gusle mogu nai u sklopu optiD etnomuzikolokiD istraivanja$ u mnogimmonogra%ijama i studijama od >GiD godina do danas$ esto i sa deliminimtranskrip?ijama! eHu prvima koji su izneli oz&iljnija zapaanja izdvajaju se /!-gane?$ /! iloevi$ 8! ,iDtman$ J! Bezi$! @8vjetko ,iDtman se u svojoj studiji oepskom pevanju u Bosni i >Bartokova transkrip?ija pesme ,opstvo uli ;&raDima nalazi se u dodatku knj!* $rpskohrvatskihjunakih pesama(ilman Peri$ +l&ert B! =ord$ $rpskohrvatske junake pesme$ knj! *$ 6ovi Pazar Gengleski prevod$ Kem&rid G Beograd$ *9C)! 0 pro&lemu transkrip?ije epskiD pesama pogledati: BelaBartok$ @!sto$ ZZiv!>A

#eorge ' G >! (Preuzeto od: S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic 0pics 2rom the 7ihacRegion o2 7osnia, #arland Pu&lisDing$ 6eN ]ork$ *99$ '2)!>9atija urko$ 5ragom srpsko9hrvatske narodne epike +1utovanja u godinama =>?@9=>?3 =.Knjiga, "jela Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti$ knj! C*$ J+.$ agre&$ *9*!$ 2A*$ 299!@"r! /inko -gane?$ etrika i ritmika u versi%ika?iji narodnog deseter?a$:arodna umjetnost, knj! '$agre&$ *9>2!U /lado iloevi$7osanske narodne pjesme, knj! ;; (*9>) i ;;; (*9>*)$ Banja =uka!U "r!Jerko Bezi$ uziki %olklor Sinjske krajine$:arodna umjetnost, knj! 7 >$ agre&$ *9>@>AU8vjetko ,iDtman$ 4radi?ionalni o&li?i pjevanja epskiD pjesama u Bosni i


15/45

.ti?ajem genera?ijske razlike na guslarsku izvoHaku praksu$ &avi se studijairoslave JankoviG,adete @!0na poredi izvoHaki stil i muzika izraajna sredstvakod tri guslara koji pripadaju razliitim genera?ijama i kao osnovu postavlja pro&lemkontinuiteta u izvoHakoj praksi!

/eoma o&imna skoranja studija amerikog autora S! 5rdeljija (StepDen

5rdelY)$ opet se vraa pesmama iz Perijeve i =ordove z&irke! 0na sadri kompletnetranskrip?ije tri pesme iz BiDakog kraja u Bosni$ sa preko stiDova! .z notnezapise date su i detaljne analize metroGritma$ melodije i melopoetskiD o&lika$ a

pose&na panja posveena je strukturiranju i korela?iji muzike i tekstualnekomponente!@>

PoslednjiD godina$ kao rezultat studenskiD ogledniD radova na katedri zaetnomuzikologiju Fakulteta muzike umetnosti u Beogradu$ nastali su nauni prilozi

posveeni savremenim tenden?ijama u guslarskoj tradi?iji! 4a istraivanja imaju dostadodirniD taaka sa ovim radom$ a rezultati im se nadopunjuju i doprinose &oljem

poznavanju tradi?ije!@@0vaj pregled dosadanjiD muzikiD istraivanja guslarske prakse ilustruje

odnos nauke u prolosti prema ovoj tradi?iji i uvodi nas postepeno u osnovne teorijskepro&leme anra$ koji su se ve ukazivali u etnomuzikolokom diskursu!

@iroslava JankoviG,adeta$ 5ri narodna guslara(diplomski rad)$ Katedra za muzikologiju i muziki%olklor$ F.$ Beograd$ *9A2GAC!@>StepDen 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo >A$ 2'!@@Jovana Boi$1rincipi muzikog oblikovanja u guslarskoj tradiciji 9 na primeru tri izvoenja pesme;$tari #ujadin;,(seminarski rad)$ Katedra za muzikologiju i etnomuzikologiju$ F.$ Beograd$ *99A!Uiljana Peri$ *usle i guslari u 7eogradu, koncertna sezona 3@@=. - 3@@3., (seminarski rad)$ Katedra

za muzikologiju i etnomuzikologiju$ F.$ Beograd$ '*G''!U iljana Peri$1evanje uz gusle -muzika analiza objavljenih pesama koje izvodi guslar ilomir iljani, (diplomski rad)$ Katedra zamuzikologiju i etnomuzikologiju$ F.$ Beograd$ 'C!

*


16/45

#uzike oso2ine

4radi?ionalno izvoHenje guslarske pesme ima sledei tok: posleinstrumentalnog uvoda$ peva nie deseterake melostiDove (uz konstantnu pratnjuinstrumenta)$ povezujui iD kraim instrumentalnim delovima! Pesmu zavrava

intrumentalnim odsekom!elodija koju guslar izvodi u prolosti je mogla &iti veoma razliita u zavisnostiod geogra%skog podruja$ genera?ije kojoj izvoHa pripada ili oso&enog

pevaevog stila! 0na nekada ak gu&i oso&ine pevanja i prelazi u govor$ pa je verazmatrano i pitanje da li se i u kojoj meri epska pesma zaistapeva (u pravomsmislu te rei)$ ili je samo Ooseajno kazivanje! Jo ! urko na svojimistraivanjima u Bosni primeuje da se epsko pevanje Osastoji uglavnom izmonotone re?ita?ije koja deluje nemuzikalno ak i domaim muslimanima! @A

8vjetko ,iDtman takoHe raspravlja o tome: O;ako se u samom narodu ponekaduje da se junaka pjesma Okazuje G i s izvjesnim opravdanjem$ jer su osnovnielementi pjevanja: visina tona i tonalni odnosi nedovoljno odreHeni i kole&ljivi G

ipak nema sumnje da je re?itovanje oviD pjesama vie p j e v a n o negogovoreno!@9

Postoje i razliiti tipovi izvoHaa G neki &olje guslaju nego to pevaju$ nekisamo pevaju ili ak re?ituju! ;nteresantan je podatak da se u nekim krajevima terminOpjevati koristi i za pevani i za govoreni stiD$ tj! da ljudi terminoloki ne razlikuju

pevanje epske pesme od kazivanja$ i nemaju pose&an izraz za poslednje!APrvenstvena %unk?ija pesme je izlaganje prie! #uslar Opripoveda kroz

melodiju$ a pritom nastoji da tekst izvodi razgovetno i jasno$ to svakako utie nakarakter melodije!A* #uslari veinom tee da tekst izgovaraju to razgovetnije! .

prolosti su$ meHutim$ &eleeni i suprotni primeri 7 u Bosni su sredstva koja oteavajurazumevanje teksta (izostavljanje i menjanje vokala$ umetanje glasova) primani odsluala?a sa velikim zadovoljstvom jer unose osveenje u izvoHenje! A'

. dananjoj guslarskoj praksi u potpunosti vlada imperativ jasnog irazgovetnog pevanja! 4akmiarske propozi?ije Saveza guslara$ koje su preporukasvim guslarima danas$ naglaavaju da se ?eni jasnoa$ pravilno i potpuno razumljivoizgovaranje stiDova i do&ra dik?ija!A2

3itam i metar u interpreta?iji epske pesme tre&a takoHe posmatrati krozodnos muzike i teksta tj! stiDova! 5tnomuzikolog iljana Peri u svojoj studiji o

pevanju uz gusle govori o Osintagmatinom odnosu metroGritma melodijskog toka imetrike stiDa!AC . guslarskom izvoHenju preovlaHuju izoDrone ritmike strukturedvodelne mere! . osnovi je slogovnoGsila&ini tonski sistem G tzv! Okratki napev!

,itmika prati dramatiku govora$ to je Onesumnjivo arDaina izraajna teDnika!A

@A^! #ra%$ urko_s PDonogramme BosnisDer 5penlieder aus dem JaDre *9*'!7eitrage zurusikkultur der 7aklans !. AaltherAunsch zum BC. *eburstag. ,udol% Flotzinger ed! #raz:+kademis?De "ru?k und /erlagsanstalt $ *9@$ C* G @>! (Preuzeto od: S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic..nav! delo >A$ '')!@98! ,iDtman$ 4radi?ionalni o&li?i!!! nav! delo @$ 9A!Aatija urko$ 5ragom... nav! delo >9$ ''C!A*8ijenjeni su oni guslari kod kojiD je glas zvonak i razgovijetan$ a zvuk gusala ist i sinDronizovan saglasom (,admila Stojanovi$ #usle i guslari Ja&lani?e i puste rekeRad ""#!!9og kongresa2olklorista &ugoslavije, 2*C)!A'8! ,iDtman$ 4radi?ionalni o&li?i!!! nav! delo @$ 9A!A21ropozicije)nav! delo '9$ **U $tatut)nav! delo 2$ *C!AC

! Peri$1evanje uz gusle) nav! delo@@$ 3=.A! /ukievi 7 aki se$ prouavajui muzike karakteristike oplakivanja mrtviD u aplanju$ &avimuzikim materijalom unekoliko sliniD oso&ina$ pa se stoga neki od njeniD zakljuaka mogu primeniti

*>


17/45

Prema istraivanjima psiDologa$ jednostavni ritam koji odlikuje epske pesme pripadaosnovnim komunika?ijskim sredstvima muzike! ,itmiko ponavljanje i metar koji

proizilazi iz njegovog organizovanja$ po svojoj prirodi su vrlo e%ikasna oruHakomunika?ije 7 indukuju zadovoljstvo$ potpomau organizovanje misli$ posedujuDipnotika svojstva (kod sluao?a dovode do poveane ivosti emo?ija$ podlonosti

sugestiji$ ograniavaju mu i usredsreHuju panju)!A> &og toga se moe rei i da jejednostavna$ sila&ina metroGritmika organiza?ija imanentna epu 7 ona proistie iznjegove %unk?ije! "ruga veoma e%ikasna izraajna teDnika koja utie na sluao?a jekontrastiranje$ &alansiranje suprotnostima!A@ 6a metroGritmikom planu ona seodraava kroz suprotstavljanje sloenijiD metrikiD i ritmikiD struktura jednostavnim!elostiDove koji su po neemu izuzetni$ &ilo da se radi o poetnim$ zavrnim ilidrugim naglaenim stiDovima$ odlikuje slo&odnije kon?ipirana metrika 7 upotre&amelizama i Parlando ru&ato sistema!

4akoHe$ odreHene metroritmike karakteristike junoslovenske epike$ kao tosu kvantitativna kaden?a i izosila&ini metar$ smatraju se veoma arDainim$nasleHenim strukturalnim elementima$ koji pripadaju ProtoGindoGevropskoj tradi?iji$ i

nalaze se takoHe u starogrkim i indijskim epovima!AA"ruga &itna odlika guslarske muzike jeste da se melodija kree u okviru

veoma suenog pentakordalnog tonsko( niza&pri emu je instrumentalna deoni?atetrakordalnog karaktera$ z&og izostanka Dipo%inalisa! Primeri iz dananje guslarske

prakse veinom pokazuju iste tonalne oso&ine koje su za&eleene u prolosti!A9

.oljivo je$ meHutim$ da danas pojedini guslari sve vie naginju dijatoni?i!9 .intonativno sta&ilne tonove spadaju Dipo%inalis 2 i %inalis g$ a Diper%inalis$ ter?a ikvarta iznad tonike podleu intonativnom kole&anju i altera?ijama! &og toga jeam2itus$ a samim tim i tonski niz melodije kod izvoHaa razliit$ a kree oddvostruko umanjene kvinte2= - ceses39*$ preko umanjene kvinte2= - ces39'$ do istekvinte 2= - c3 92! . pojedinim sluajevima posle poetnog perioda nesta&ilneintona?ije$ moe doi i do naknadnog ustaljivanja tonskog niza!

;ntonativne nesta&ilnosti kod guslara velikim su delom stiDijskog karaktera!eHutim$ u odreHenoj meri$ ove sporadine mikroGintervalske veliine jesu ikarakterni deo guslarske melodike$ i zajedno sa netemperovanim tonskim skeletomine spe?i%ian epski intonativni jezik! "omina?ija tekstualne komponente priizgradnji melodije G reitativne odlike i elementi govorne em%aze$ verovatno idu u

prilog ovakvoj tonskoj neustaljenosti! ;zvoHai ipak ne izlaze iz okvira

i u analizi guslarskiD primera! 4akvo je npr! i zapaanje o arDainim oso&inama kratkog napeva u komese ritam prilagoHava dramati?i govora (irjana /ukievi G aki$ 0plakivanje mrtviD u aplanju$%olklor - uzika - /elo, (;/ simpozijum)$ F.$ Beograd$ *99@!$ *A)!A>

JoDn S! Parke$ilton 8. 0rickson . /. and the art o2 the oral tradition,Dttp:NNN!miltonDeri?kson!?omoral4rad!DtmlA@Kontrastiranje je komunika?ijska struktura veoma esta u usmenoj tradi?iji! Suprotnosti izazivajuevokativnost$ pamtljivost i odline su za poduavanje! .temeene su na prirodnom akustikom ritmukoji nalazi uporite u ?entralnom nervnom sistemu (!sto)!AAJoDn 8urtis Franklin$ $tructural $6mpathies in Dncient *reek and $outh9$lavic 8eroic $inging,Dttp:NNN!kingmiZers!?omFranklin P"F %iles ?opYStru?turalSYmpatDies!pd%$ 9G*!A9aklju?i u potvrdu ovoga ve se nalaze se ve u enomuzikolokoj literaturi ("! 0! #olemovi$:arodna muzika 1odrinja$ "rugari$ Sarajevo$ *9A@!$ @*U ! JankoviG,adeta$ 5ri narodna) nav! delo@$ *A)! ilo +! Slijepevi$ 6ekoliko naina guslarskog kazivanja epskiD pesama$Rad "# K$U%&(Jaj?e *9>A!)$ Sarajevo$ *9@*!$ *2*!90vo se moe uoiti u pr! i @! 4o primeuje i Joko Maleta$ kada pie o savremenom pevanju uzgusle u "almatinskom zaleHu (Joko Maleta$Kontinuitet)nav! delo )!9*

(u tonskom nizu f 4 ( 4 as 4 5eses 4 )eses&pr! * i >)U9'(t! n! f 4 ( 4 as 4 5eses 4 )es $ pr!'U f 4 ( 4 a 4 2 4 )es $ pr! C i @)U92(u tonskom nizu f 4 ( 4 a 4 2 4 )&pr! i A)!

*@


18/45

opterasprostranjeniD tradi?ionalniD tonskiD odnosa! Sline tonske oso&ine(netemperovanost$ tetraG i pentakordalni o&im melodije$ intonativna kole&ljivostodreHeniD stupnjeva) karakteriu kod JuniD Slovena izraavanje na svimtradi?ionalnim instrumentima$ kao i starije vokalno nasleHe!9C

. kretanju melodije preovlaHuje postupni pokret$ silaznog smera kretanja!

"omina?ija silaznog pokreta$ tzv! padajua melodika$ kako pokazuju istraivanja$opta je karakteristika srpskog narodnog pevanja!9

Pose&no o&razloenje zaDteva postupak poviavanja intona?ije u tokuizvoHenja$ koji se javlja u pr! &r! @! . odreHenom trenutku pesme$ guslar glisandom

podie intona?iju za ?eo stepen$ nakon ega ona ostaje takva do kraja pesme! 0n toini tako to okree iviju tj! zatee strunu levom rukom$ dok gudalom u desnoj

prevlai preko nje$ u trenutku koji pretDodi dramskoj kulmina?iji u pesmi!#uslar o&janjava svoj postupak eljom da naglasi sutinu pesme$ njen

najvaniji deo!9>0vaj manir$ tzv! Opretimavanje pri izvoHenju koriste i drugi guslari$i o&janjavaju ga na isti nain!9@4enden?ija poviavanja intona?ije spada u optu

pojavu u naoj muzi?i$ ali se o&ino radi o postepenom povienju$ koje se odvija

neprimetno tokom pesme! eHutim$ ovde je u pitanju vokalnoGinstrumentalni o&lik$ inaglo podizanje intona?ije je jedino mogue (z&og teDnikiD ogranienjainstrumenta)! 4akoHe$ smisao ovog postupka$ koji moemo nazvati i intonativnagrada?ija je da &ude primeen$ da izazove e%ekat kod pu&like! PsiDoloki e%ekat kojiovaj postupak proizvodi$ moe se opisati kao prenoenje sluao?a na Ovii semantikinivo! 9A

avretak$ kaden)a melostiDa$ najee je na %inalisu! Postoji ustaljen nainkaden?iranja 7 kaden?na %ormula$ pri kojoj se u %inalis ulazi preko Dipo%inalisa$ to jekarakteristino ispoljavanje Detero%onog muzikog miljenja! 99#uslari imaju razliitestilove kaden?iranja$ pa neki naginju ka kaden?iranju na istom tonu u svakommelostiDu (pr! &r! @)$ a drugi kom&inuju vie razliitiD kaden?niD zavretaka tokom

pevanja (pr! &r! )!Svi opisani postup?i pripadaju muzikom jeziku koji je rasprostranjen i u

ostalim tradi?ionalnim muzikim anrovima$ ali naini njiDove upotre&e ikom&inovanja stvaraju spe?i%ian guslarski muziki izraz! Poto je tekstualnakomponenta u prvom planu$ moemo pretpostaviti da i govorna intona?ija srpskog

jezika ima svoj uti?aj na oso&ine guslarske melodije! Prema istraivanjima lingvista$intona?ija iskazne reeni?e u naem jeziku je padajueg karaktera$ tj$ odgovarasilaznom pokretu melodije! Prouavajui primere srpske vokalne prakse sa slinimmelodijskim odlikama (padajua melodika) $ etnomuzikolog ! /! aki(konsultujui aktuelna lingvistika saznanja) uoava ovu paralelu u nainu govora i

9Cirjana /ukieviGaki$ ajedniki elementi u instrumentalnom$ vokalnoGinstrumentalnom ivokalnom izraavanju aplanja $impozijum ;okranjevi dani;, =>>E9=>>B, zbornik radova$ 6egotin$*99@!$ '!9,admila Petrovi$ $rpska narodna muzika +pesma kao izraz narodnog muzikog mi(ljenja, S+6.$Pose&na izdanja$ knj! "8;;;$ 0deljenje drutveniD nauka$ knj! 9A$ uzikoloki institut S+6.$Beograd$ *9A9!$ @'!9>.smeno kazivanje S! Kontia!9@! Peri$1evanje uz gusle) nav! delo@@$ 'C!9A"elimino o&janjenje (u nekim sluajevima) isto tako moe &iti i da se tokom dueg sviranja$ strunagusala oputa i intona?ija pevanja opada$ pa guslar moe osetiti potre&u da se Ovrati u pretDodniintonativni opseg$ u kome lake peva (! Peri$!sto$ 'C)!99Slinu pojavu je "! #olemovi uoio u Podrinju$ gde se ukrtanje glasova javlja kao posledi?a

namernog preskakanja jednog glasa od strane drugog ("! #olemovi$ 5psko pevanje od gusala dode&ele i?e$/ani #lade $. ilo(evia (z&ornik radova sa naunog skupa)$ Banja =uka$ ''!$ /edes$Beograd$ ''!$ *')!

*A


19/45

nainu pevanja na osnovu ega se govorni i zvuni iskaz mogu dovesti u uzronoGposledini odnos *Prema tezama ruskiD etnomuzikologa (na koje se na jednommestu poziva ! /! aki)$ karakteristike melodike govora usaHene su u muziku takoto je govornu intona?iju Omuzika vremenom asimilovala na nain zvuniD

prototipova! **

Ostale muzike s'e)ifinosti

elodijske oso&ine guslarskiD pesama (kao to je ve opisano) u odreHenoj susprezi sa tekstom koji guslar interpretira! ;sto je i sa tem'om i a(o(ikim'ostu')ima G izvoHa se i njima slui u ?ilju pot?rtavanja radnje pesme! "ramskinaglaena mesta$ uvodni i zavrni stiDovi$ sporijeg su tempa u odnosu na ostatak

pesme G kad guslar eli neto da naroito istakne$ on uspori svoju interpreta?iju!Suprotno tome$ stiDovi sa manje znaajnim sadrajem$ npr! na&rajanjem$ donoseu&rzanje tempa! S! 5rdelji primeuje da je opta karakteristika epskog pevanja G

permanentno u&rzavanje tempa u svakom sledeem odseku!*'0vo je najoiglednije u

primeru &r! @ G peva konstantno u&rzava tempo$ to poslednjim stiDovima pesme dajekarakter &rze deklama?ije$ sasvim sila&ine$ sa vrlo malo ornamenata i drugiD o&likaukraavanja!

a guslarsku praksu uo&iajene su i promene tempa na nivou melostiDa iligrupe melostiDova$ kao i manje agogike promene (unutar tempa) G o&ino je tousporenje ili u&rzanje manjiD notniD grupa unutar melostiDa! Peva koristi oveagogike slo&ode radi naglaavanja pojediniD rei ili slogova u stiDu G kao to se sluii melodijom!

#uslarska melodijska linija o&iluje upotre&om ukrasniD tonova! Ornamenti(preG i postdudar (jednostruki$ dvostruki!!)$ triler$ praltriler$ mordent) su stalnozastupljeni u pevanoj deoni?i$ a takoHe i u instrumentalnoj$ jer teDnika sviranja naguslama to dozvoljava! 4u su takoHe tonovi izmenjenog zvunog kvaliteta G vi&rato$

poniranje glasom$ glisando$ de%ormisani vokali$ ili naglaeni tonovi 7 ekspresivniak?enti! Peva trai nesvakidanje i neuo&iajene tonske kvalitete u svojim pevakimmogunostima$ jer eli da proizvede pose&nu atmos%eru$ koja odgovara temati?i

pesme! 0n udruuje muzika i vanmuzika sredstva 7 gest$ govornu intona?iju$ jainuglasa$ kontakt oima i druge elemente glume$ da &i svoje izvoHenje izdigao izvansvakodnevne s%ere i prene&regnuo pasivnost pu&like! *2 PoreHenja koja koristi /!"vornikovi kada doarava guslarski manir interpreta?ije jasno istiu taj elementglume 7 on pevanje guslara naziva: uz&uHenom nara?ijom$ melanDolinimtuenjem i eleginim je?anjem!*C . pitanju je spe?i%ian vid never&alne

komunika?ije$ pri kojoj se mo znaenja ?rpi iz dinamike odnosa izvoHaa i pu&like!

*! /! aki$ 'plakivanje mrtvih... nav! delo AU 0riginalna teza navedena je iz dela: ! Krsti$Reenika melodija u srpskohrvatskom jeziku, /ukov sa&or 7 4ri$ ,ad 7 Beograd$ *9A2!$ 9!**4eza 5! ,uevskaje koje navodi ! /!Gaki$ u Onakovne %unk?ije odreHenja anra pesamazimskog o&rednog polugoHa$uzika kroz misao (z&ornik radova)$ F. u Beogradu$ Beograd$ ''!$*2A!*'S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo >A$ 2'$ **!*2Kaziva$ odnosno peva$ izvodi pred gledao?imaGsluao?ima pravu malu monodramu koristei pritom raspoloive pozorine e%ekte: zvune$ s?enine (6enad =ju&inkovi$ 5lementi drame i pozorita

u usmenome stvaralatvu$%olklorni teatar u balkanskim i podunavskim zemljama, S+6.$Balkanoloki institut$ Pose&na izdanja$ knj! '*$ Beorad$ *9AC!$ A*! A>)!*C/! "vornikovi$Karakterologija.. nav! delo 22$ C*2$ C*>!

*9


20/45

#elo'oetska struktura

Pesma uz gusle %ragmentarne je strukture (&ez kompozi?ione koDerentnosti) iizgraHena je nizanjem pojedinaniD melostiDova uz visok stepen %ormulativnosti!

6jiDova upotre&a u sprezi je sa sadrinom teksta$ nainom pripovedanja$ ali proistie i

iz zase&nog guslarskog stila! 0va pojava davno je uoena$ pa z&og toga pojediniautori nazivaju melodijske o&ras?e glavnim sredstvom guslarske muzikeekspresije!* ;sto tako je uoena i velika motivska srodnost o&raza?a:Junoslovenske Derojske pesme pevaju se nekoli?inom tonova$ a njiDove melodije susline$ moda ak i proizale iz istog korena*>

elopoetsku strukturu karakterie izuzetna ekonomija izraza$ mali &rojmotiva na kojima melodija poiva$ i varijantnost kao osnovni prin?ip njiDove razrade!0vaj nain muzikog miljenja naziva se Omakam ili modalni prin?ip! odalnamuzika ima svoje poznatije predstavnike u umetnikim$ ritualizovanim ikodi%ikovanim tradi?ijama (npr! indijska$ arapska$ sirijska umetnika muzika$ ?rkveniosmoglasnik)$ ali je veoma zastupljena i u narodnoj muzi?i$ naravno &ez strogiD

teorijskiD kodeksa i regulativa!*@odalnu tradi?iju de%iniu$ izmeHu ostalog: lestvi?e$znaajni tonovi$ karakteristini intervali$ smer kretanja melodije$ am&itus$ a pose&nosu vani melodijski o&ras?i 7 %ormule! 0ne su zasnovane na raznim kom&ina?ijamastupnjeva i spe?ijalniD motiva$ i nerazluivi su deo modalnog identiteta! 6ezamenjivesu pri uenju i prenoenju tradi?ije koja se zasniva na improviza?ionom prin?ipu$ jertokom vremena postaju deo miljenja i oseanja muziara$ i podsvesno Ovode iOdiktiraju njegovo improvizovano izlaganje!*AFormule se porede sa arDetipovima$

pramelodijama$ a u ?rkvenim modalnim tradi?ijama$ teoloki o&janjavaju kaomelodije &oanskog porekla!*9 Kroz dugu$ viegenera?ijsku istoriju upotre&emelodijskiD %ormula$ one se sve vie izgraHuju u sim&olikom smislu$ svakim novimsluanjem evo?ira se emo?ionalni sadraj iz pretDodniD iskustava sluanja! Formule

postaju Omemorijski okida za pretDodno steeno iskustvo u datom anru!**

odalni prin?ip moe se jo nazvati i invarijantnim 7 svako pojavljivanje%ormule je u isto vreme i Ooriginal i njegova varijanta! Kako izvoHa ne &i Oodlutaood prvo&itniD o&raza?a$ ve ostao u okvirima improviza?ionog postupka$ on

primenjuje stalnu podsvesnu Okontrolu u odnosu na stil$ anr$ %ormu$ estetske norme$interpreta?iju!***

. epskoj guslarskoj tradi?iji$ modalnost se ispoljava kroz izgradnju melodijepomou o&raza?a duine jednog stiDa$ koje moemo nazvati i melodijskim%ormulama! 0ne se odlikuju spe?i%inim tonskim nizom$ smerom kretanja melodije$metroGritmikom organiza?ijom$ motivskim sekven?ama$ ak?entima$ kaden?iranjem$

dinamikom$ tempom!! !

*! JankoviG,adeta$ 5ri narodna) nav! delo @$ '*!*>S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo! >A$ 9!*@irka Pavlovi$ ;mproviza?ija kao osnovni stvaralaki prin?ip u modalnim tradi?ijama$%olklor injegova umetnika transpozicija$ F.$ Beograd$ *99*$ 'CAG'!*A;mproviza?ija se odvija na dva plana: u muzikim i izraajnim elementima$ tj! u okvirukomponovanja i interpreta?ije (!sto)!*9;vana Perkovi$ 6ovi prilog prouavanju srpskog osmoglasnika$%olklor, muzika, delo (;/meHunarodni simpozijum)$ F.$ Beograd$ *99@$ 2'@!**

JoDn iles FoleY$ O4De Per%orman?e o%


21/45

Smer kretanja melodije (u kom&ina?iji sa tonskim nizom)$ kao jedan odnajizrazitijiD pokazatelja pripadnosti %ormulnoj vrsti$ moe se postaviti u vezu sadomina?ijom muzike$ ili sa druge strane$ tekstualne komponente u datoj %ormuli!

0&ras?i izrazite melodinosti odlikuju se silaznim melodijskim pokretom!Kulmina?ioni ton se o&ino nalazi na poetnom slogu stiDa$ a kretanje melodije je

postupno nanie$ u okviru tetraG ili pentakordalnog tonskog niza!4akoHe$ krivulja kretanja melodije u melostiDu moe &iti i prelomljena$ pa se

tada radi o o&ras?u sa dva jednaka ili dva razliita vrDun?a (pri emu je prvakulmina?iona taka intonativno via)$ a drugi vrDuna? se uvodi skokom ili postupnim

pokretom!uzika ?ezura igra znaajnu ulogu G kako ona koja se logiki poklapa sa

metrikom teksta (posle etvrtog sloga)$ tako i spe?i%ina muzika ?ezura na osmom idevetom slogu! 0na se izraava kroz produavanje oviD slogova$ pri emu je za devetislog karakteristina stalna kaden?irajua %ormula!

naajniju ulogu govorne komponente uoavamo u o&ras?ima sa talasastimmelodijskim pokretom! elodija o&igrava oko tonalnog ?entra$ postupno$ i u okviru

manjeg (triG ili tetrakordalnog tonskog niza)$ a njeno kretanje esto diktira metrikapoetskog teksta$ jer se tei ka poklapanju ak?enata rei i melodijskog ak?enta$ pa semanir izvoHenja ovakviD o&raza?a moe nazvati reitativnim*

elodija koja se javlja kod jednog &roja meloG%ormula moe se nazvatideklamativnom$ litanijskom! 0vde je muziki ak?enat u potpunosti zavistan odgovornog! elodijska krivulja najpri&linija je ravnoj liniji$ mada je tonski nizuglavnom &ikordalan! 4eite je na jednom$ leeem tonu$ Diper%inalisu$ a intona?ioniak?enti se ostvaruju uvoHenjem tona koji je vii za malu sekundu i gotovo uvek se

podudaraju sa ini?ijalnim slogovima rei! 8eo melodijski tok melostiDa zakljuno sakaden?om na Diper%inalisu$ ostavlja utisak napetosti i nedovrenosti$ pa zaDtevarazreenje u daljem muzikom toku!

"o sada opisane oso&ine razliitiD vrsta meloG%ormula mogu se pojaviti i ukom&inovanim o&li?ima$ pa uoavamo i Di&ridne$ nedovoljno izdi%eren?irane o&ras?e!Stalno variranje tokom izvoHenja dovodi do toga da je esto teko odrediti kojoj vrstiodreHeni melostiD pripada! 4o je zapazio i "ord A$ '2!**2

4vrtko Iu&eli$ .vodne napomene$Rad "# K$U%& (Jaj?e$ *9>A!)$ Sarajevo$ *9@*!$ *@!**Cspe?ial opening lines i spe?ial introdu?torY lines ( S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo >A$'C$ 2A>)!

'*


22/45

0ne se neizostavno pojavljuju na samom poetku pevanja$ posle instrumentalnoguvoda$ ali i na samom kraju pesme$ na poslednjem pevanom stiDu! 4o uoava i 8!,iDtman$ i naziva iD pose&nim poe?ima i zavre?ima$ koji kontrastiraju svojimvelikim usporavanjem$ otegnutim eksklama?ijama i ornamentalnim motivima koji

jako podseaju na karakteristine detalje potresanja sa uzvi?ima dozivanja dugog

napjeva!**. veini sluajeva$ meHutim$ pojavljuju se i unutar pesme$ kao zavrni ilipoetni stiDovi tekstualniD ?elina$ pre ili posle instrumentalniD odseka! S! 5rdelji istienjiDov invokativni karakter$ prisustvo poetniD izvika$ (. literaturi se jo

pojavljuju i termini Oslo&odniji ili Okaden?irajui melostiDovi!**@ Presudno je damodel &ude naglaene$ silazne melodike$ sporijeg tempa i sa zadravanjem naosnovnom tonu$ Parlando ru&ato ritma$ sa izraenim melizmima (tzv! dugi napev)$ iestom upotre&om eksklama?ija! Funk?ije koje se uglavnom pridaju ovakvimmelostiDovima$ su tenja ka Osvojevrsnoj invoka?iji (prizivanju &oanstava i muza)$ili poziv na okupljanje sluala?aGgledala?a!**A0vde se moe pridodati i prosta potre&aza naglaavanjem$ isti?anjem vaniD psiDolokiD momenata u pesmi ili za

pot?rtavanjem kraja tj! poetka teksualnog odseka!Slinu pojavu$ koja se javlja u pesmama &aladnog sadraja iz jugoistone

sr&ije$ "! #olemovi naziva kaden)ira%u6i$ ili zavrni melostiD.+utor istie da jeuloga tog melostiDa da zaokrui novonastalu ?elinu$ ali da se on javlja proizvoljno$ pase postupak samim tim razlikuje u odnosu na guslarsku tradi?iju$ gde se logiki imuziki ak?enat (&ar kada su u pitanju uvodni i zavrni melostiDovi) esto

poklapaju!**9. sluaju guslarske pesme$ termin koji &i moda pre?iznije de%inisaoopisanu pojavu jeste termin: Ookvirni melodijski o&raza?!

Slinu pojavu$ takoHe vezanu za ep$ nalazimo u opisima srednjevekovne%ran?uske narativne %orme chanson de geste, u kojoj se poslednji stiD svakogtekstualnog odseka (ija duina takoHe zavisi od sadraja ili od izvoHaa) melodijskirazlikuje od ostaliD stiDova$ tj! kontrastira im!*'

Sasvim je suprotan prin?ip u kome melodijski pokret gotovo potpunoodsustvuje! 0vde dominira potpuna ekonomija muzikog izraza G statinost melodijeili melodijski pokret sveden na minimum!

0&a konstruktivna prin?ipa %unk?ioniu unutar iste tradi?ije$ i verovatnonastaju kao rezultati razliitiD uti?aja! Prvi$ melodijski prin?ip$ u se&i odraava naelatradi?ionalnog muzikog izraza (tonski niz$ motivi$ ornamentika)! Sa druge strane$ jemelodija kao razvijeniji o&lik re?itovanja$ govora$ proistekla iz samog pripovedakogkaraktera anra!

elodijske %ormule$ u osnovi sta&ilne invarijantne strukture$ mogu da senazovu semantikim prostorom pesme! Pitanje koje se postavlja je$ u kojoj meri%ormiranje muzikiD ?elina vieg reda$ sastavljeniD nizanjem melodijskiD o&raza?a$

poiva na ustaljenim pravilima$ tj! konstruktivnim prin?ipima$ a koliki je udeoimproviza?ije!*'*eHuso&na korela?ija melostiDova i njiDoviD melodijskiD o&raza?avaan je %aktor za razumevanje konstruktivniD prin?ipa u %ormiranju muzikiD ?elina

**8! ,iDtman$ 4radi?ionalni o&li?i!!! nav! delo @$ *'!**>S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo >A$ 'C!**@! JankoviG,adeta$ 5ri narodna) nav! delo @$ *!**A6enad =ju&inkovi$ 5lementi drame1 nav! delo *2$ A>!**9"! 0! #olemovi$ 6arodno pevanje izmeHu improviza?ije i postojanosti$%olklor i njegova

umetnika transpozicija(Beograd$ *99*)$ Beograd$ F.$ *99*$ 9A!*'JoDannes ^ol%$ "ie usikleDre des JoDannes de #ro?Deo$ $ammelbande der !nternationalenusikgesellscha2t, *A99$ ;!$ >9 (Preuzeto od: S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic..nav! delo >A$ *)!

''


23/45

guslarske pesme! "a nain nizanja melostiDova u pesmi ima spe?i%ini znaaj$primetio je takoHe "! A!*'2elodijski o&ras?i kao komunika?ioni sim&oli predmet su studije etnomuzikologa ! /! akikoja se &avi instrumentalnom (pastirskom) praksom aplanja! ;ako je u pitanju razliit muzikimaterijal u odnosu na ovaj rad$ metodoloke slinosti u pristupu (analizi) dozvoljavaju terminoloku

pozajmi?u (! /ukievi 7 aki$ uziki jezik!!! nav! delo *'*, CC)!*'C0pta$ univerzalna znaenja muzikiD motiva nisu nauno potvrHena ni u okviru jedne iste kulture$niti izmeHu razliitiD kulturniD tradi?ija (JoDn Bla?king$ O4De BiologY o% usi? aking$0thnomusicolog6F #ol. =., Dn !ntroduction$ (5dited &Y


24/45

sluajevima grani?e odseka nisu jasno omeHene jer ne postoje instrumentalni odse?i$ anekada se muzike ?eline ne poklapaju sa tekstualnim! Kod nekiD izvoHaa$ uoljivo

je da tenja ka odreHenoj pravilnosti pri izgradnji odseka postoji$ ali improviza?ijaovde igra znaajnu ulogu!

.nutar samog vokalnoGinstrumentalnog odseka$ smenjivanje razliitiD

melodijskiD o&raza?a nekada moe da deluje potpuno stiDijski$ ali se u nekimsluajevima moe uvideti pravilnost$ kao i uslovljenost tekstom pesme! 6ajuoljivije

je postojanje jo manjiD struktura$ unutar ili nezavisno od odseka! 0ne predstavljajusledei nivo muzikog o&likovanja pesme$ pododseke! 4o su ?eline sastavljene odnekoliko melostiDova$ koje pokazuju zakonitosti u svom nastanku! S! 5rdelji u epskojtradi?iji Bosne pronalazi sline strukture koje naziva Opodgrupe$ i pritom opisujenekoliko naina njiDovog %ormiranja!*'>6a naem muzikom materijalu primeujemosline podstrukture G najupadljivije su one koje nastaju p o n a v lj a nj e m istogmelodijskog o&ras?a! 0vo ponavljanje odaje utisak na&rajanja$ i mada je delomrezultat oso&enog stila pojediniD izvoHaa$ o&ino je vezano za tekstualne delove kojisadre due opise (podvueni stiDovi pevaju se istim o&ras?em):

pr! &r! '$ melostiD @ G *!

:a njima je udno odijeloFna onome starom #ujedinu,na njem binji( od suvoga zlata,u em pae na divan izlaze!

:a iliu #ujadinoviu,na njemu je ljep(e odijelo.

:a #uliu, bratu ilievu,na njemu je ekrkli elenka,

&a elenka od dvanajest pera!!

pr! &r! C$ melostiD 9 G *C!

Svekrv?e$ majko "amjanova$nit je gladan (enice bjelice,nit je edan vode sa Gveana,ve je njega "amjan nauio$do ponoi sitnu zob zobati,od ponoi na drum putovati ... itd.

;ako se stiDovi izlau stalnim ponavljanjem iste melodije$ upravo z&ogponavljanja njiDova unutranja dinamika se menja! Po reima irjane /! aki (kojese odnose na drugu tradi?ionalnu praksu G sviranje na pastirskim instrumentima$ alikoje se &avi slinim muzikim oso&inama) G !!prin?ip stalnog ponavljanja!! ininajjednostavniji vid muzikog izlaganja$ gde prisustvo i razrada istorodnog materijalau okvirima makroodseka doprinosi %ormiranju nedeljive ?eline na mikroplanu *'@

Ponavljanje melodijskiD %ormula naroito je zastupljeno u rimovanim pesmama$ o*'>4o su najee kupleti i ter?eti koji nastaju z&og veoma &rzog tempa izvoHenja$ a %ormiraju se ili

ponavljanjem iste melodijske %ormule$ ili protezanjem jedne melodijske %raze na vie stiDova! S! 5rdelYopisuje sklonost muslimanskiD pevaa da dva ili vie stiDova otpevaju neprekinuto$ kao jednu %razu$

pa se u ovom sluaju takti?a izmeHu stiDova izostavlja$ a ?ela %raza predstavlja jednu melopoetskujedini?u (S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo >A$ **$ 'C*)!*'@! /ukievi G aki$ uziki jezik!! nav! delo *'*, C!

'C


25/45

emu e pose&no &iti rei! Pored grupisanja na osnovu ponavljanja$ uoljivo je igrupisanje melostiDova po prin?ipu muzikog %raziranja G dva ili vie njiD reHaju se po

prin?ipu Ood jaeg ka sla&ijem tj! od intenzivnijeg do mirnijeg melodijskog toka!*'A;ako se primeuje da pevai esto meHuso&no udruuju pojedine melodijske

o&ras?e u pododseke na isti nain$ vanmuzika logika tog udruivanja u veini

sluajeva ne postoji$ tj! muzike %raze se ne poklapaju sa smislom teksta pesme! Iinise da je uloga %raziranja pomou melodijskiD o&raza?a jednako i estetska$ i da pripadastilskim elementima u izvoHakoj praksi!

0igledno$ na ovom nivou strukturiranja$ improviza?ija dominira! Sta&ilnielementi u izgradnji samo se nasluuju i razlikuju se od izvoHaa do izvoHaa!

;majui u vidu svu neustaljenost i podlonost improviza?iji opisaniD struktura$na kraju se opet moramo vratiti melostiDu$ (i melodijskom o&ras?u) kao g l a v n o jkompozi?ionoj jedini?i$ jer on jeste najsta&ilniji i o s n o v n i konstruktivni elementepske pesme G !!! u epskim pjesmama se radi o nekim manjim ?jelinama unutarrazraHeniD struktura$ i prvenstveno se izvode manje ?jeline$ a onda se na njima

izgraHuju strukture!!! to je tzv! prin?ip r`?ita!*'9;mproviza?ija je izvoHaki manir koji je stran mnogim vokalnim i vokalnoG

instrumentalnim o&li?ima$ ali je pored pevanja uz gusle sadran i u tu&ali?ama ipesmama epskoGlirskog sadraja! 0igledno je da improviza?ija nalazi primenu ukategorijama sa primarnom %unk?ijom tekstualne komponente! Pevanje uz gusle jestepevanje$ ali njegova sutina je pripovedanje prie$ a muziki izraz esto je &lizakgovornom$ koji se &azira na improviza?iji! ;ako to danas vie nije sluaj$ pre pojave

pismenosti i pesmari?a$ improviza?ija je kod guslara dominirala i na tekstualnomplanu$ guslar je epsku pesmu sastavljao Ou Dodu$ koristei odreHene ustaljene jezike%ormule$ pa je i melodijsko o&likovanje moralo da prati ovakav nain izgradnje!"anas je improviza?ija na nivou teksta svedena na minimum (promene pojediniD rei$oda&ir odlomaka koji se pevaju)$ dok se melodija i strukturiranje i dalje podvrgavajustalnom varija?ionom pro?esu! 4o na lep nain iskazuje S! 5rdelji kada analiziraguslarske pesme: melodijska linija se prilagoHava$ preo&likuje i menja kako &izadovoljila razliite potre&e narativnog pro?esa! Sta&ilniji element od nje je muzikaideja$ esto ne vie od melodijske konture$ koju melodijska linija iskazuje krozraznovrsne predstave!*2Pravilnosti u izgradnji o&lika ostvaruju se svaki put na druginain! /arija?ioni postupak je arDaino sredstvo o&likovanja melodije o emusvedoe i poda?i koji se odnose na sviranje tradi?ionalniD pastirskiD instrumenata ustoarskim krajevima Sr&ije! 0vo sviranje odlikuje se veoma slinim nainomizgradnje melodije u odnosu na gusle$ gde preovlaHuje varija?ioni postupak koji$ po

reima irjane /! aki$ odraava sutinsku potre&u za o&navljanjem i razvijanjempostojeeg materijala$ a njegova dinaminost kompenzuje tematsku monotonost idoprinosi snanoj ekspresiji*2*

S'e)ifinosti rimovano( deseter)a

,ima u epskoj pesmi$ kao i njom izazvane muzike spe?i%inosti zaDtevaju idodatna razmatranja i o&janjenja!*'APr! &r! 2!: stiD '@ 7 '9 i CA 7 2!*'94! Iu&eli$ .vodne nap! !! nav! delo **2, *>2! Pored 4! Iu&elia$ i S! 5rdelji to uoava$ paupozorava da termine stro%a i pasus (koje on koristi)$ moramo sDvatiti meta%orino$ jer je

melostiD i dalje glavna kompozi?iona jedini?a! (S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo >A$ '29)!*2S! 5rdelY$usic o2 $outhslavic.. nav! delo >A$ >2*!*2*! /ukievi G aki$ uziki jezik!!!$ nav! delo *'*$ C!

'


26/45

,imovane epske pesme pojavile su se krajem *9! veka$ a tokom '! vekapreuzimaju primat i postaju dominantni o&lik epike$ naroito na podruju 8rne #ore$Brda i stare "r! Savo /ukmanovi$ 0snovne karakteristike ?rnogorske narodne poezije ranije i sadanjeRad""# K$U%&(Berovo$ *9@A)$ Skopje$ *9A!$ 29!*2@"! 0! #olemovi$ Pesnik i guslar!! nav! delo C$ !*2A/uk ini$ Staro i novo!! nav! delo 2$ '! +nalizirajui 2C kasete iz 8rne #ore$ autor nalazi da jeod ukupno >' pesme samo *2 narodniD a sve ostale su autorizovane (!sto$ '9)!*29/uk ini$ Pokuaji stvaranja takozvane savremene epske pesme po uzoru na narodnu$Rad ""#K$U%&$ (Berovo$ *9@A!)$ Skopje$ *9A!$ 2*!*Ca pesmu$ odnosno stiDove iz /ukove i 6Jegoeve z&irke guslaru se poveava srednja o?ena!

(1ropozicije!! nav! delo *9$ )! Pri izvoHenju javniD prired&i$ organizatori tre&a po potre&i da o&ez&ededa treina pesama &ude iz /ukove i 6Jegoeve z&irke! Q!!!R tre&a spreiti pevanje pesama koje se &avednevnoGpolitikim dogaHajima!!! ($tatut!!! nav! delo $ 2)!

'>


27/45

odgovaraju neparnom i parnom delu distiDa$ a distiDe odvaja i OmeHuigra naguslama!*C*

6ai primeri ne pokazuju ovoliki vid uslovljenosti melodijskog o&likovanjarimom! Kao i kod nerimovaniD pesama$ i kod rimovaniD preovlaHuje logika podele uvee smisaone ?eline! na?i povezanosti poetskiD i muzikiD struktura koji su

najupadljiviji$ jesu npr! sluajevi kada izvoHa distiDe istie pomou ponavljanja istogmelodijskog o&ras?a!

0&a postupka G postupak %raziranja i postupak ponavljanja$ ve su uoena udananjoj guslarskoj izvoHakoj praksi!*C'

Pojava rime$ novija tekovina u sastavljanju epskiD pesama$ nije donela ipromenu adekvatnog znaaja na muzikom planu! PrilagoHavanje rimovanom distiDupeva vri u okviru ve postojeiD muzikiD izraajniD sredstava$ a u nekimsluajevima promena gotovo i da nema! Sa druge strane$ na nain opaanja strukture

pesme$ i &ez muzikiD modi%ika?ija$ uvoHenjem rime neminovno se menja!

esme u osmer)u

0smerake pesme$ po reima %ilologa J! "eretia$ nekada su svrstavane meHuenske pesme$ ili igrake pesme$ &udui da su izvoHene u kolu! *C2isli se da sunajee naginjale lirskoj ili aljivoj temati?i! . reniku knjievniD termina nalazimo

podatak da se osmer?u pripisuje i vea starost$ pa je klasini desetera? tumaen i kao%orma nastala iz jednostavnijeg osmerakog stiDa!*CC0smer?em pevanim uz gusle dosada su se ve &avili neki od etnomuzikologa! 6jiDovi rezultati pokazuju da jeosmeraka praksa uz gusle u svakom pogledu netipina G od tematike$ preko izgradnjeo&lika G npr! ponavljanjem distiDa$ to dovodi do %ormiranja stro%a! "! #olemoviopisuje spe?i%ini tip pesme$ tzv! guslarsku Dimnu$ koju na kraju svakog kon?ertaizvode svi guslari zajedno G na nain na koji se inae pevaju lirske pesme$ grupno GDetero%ono!*C. pojedinim sluajevima guslarska Dimna izvodi se i responzorijalno$naizmeninim pevanjem soliste i grupe guslara!*C>

Kao kolevka novije$ pisane osmerake pesme istie se 8rna #ora$ a kaopretea ove %orme kralj 6ikola PetroviG6Jego! 0ve pesme najee su isto epskogsadraja$ a ispevane su u katrenu (rimovane u drugom i etvrtom stiDu)! &og svogsadraja i spe?i%ine %orme$ danas iD nazivaju junake osmerake pesme! *C@Premakazivanjima guslara$ one su se sve do @GiD godina dvadesetog veka pevale &ezintrumentalne pratnje$ i tek tada poinju da se izvode kao i desetera? 7 uz gusle!elodija kojom se peva osmera?$ po njiDovim reima$ ODi&rid je izmeHu lirske iepske pesme!*CA noge melodije za osmera? uz gusle pozajmljene su iz vokalne

*C*"! 0! #olemovi$ Pesnik i guslar!! nav! delo C$ CCG C!*C'! Peri$ *usle i guslari.. nav! delo @@$ **!*C2J! "ereti$ $rpska narodna.. nav! delo '$ *9@!*CC!sto,*9@ G ''!URenik knjievnih!! pod terminom narodne epske pesme$ nav! delo '$ C@ 7 C@*!*C"imitrije 0! #olemovi$ $avremeni), nav! delo @2$ C!*C>Ponavljanje distiDa uoava "! #olemovi pri analizi pesama guslara ,! 4omovia jo *9A! godine$to je jedan od najstarijiD za&eleeniD primera ("! 0! #olemovi$ Pesnik i guslar!! nav! delo C$ C@)U,esponzorijalni nain pevanja karakteristian je za dananju kon?ertnu praksu$ i ustalio se o&iaj da seovakva pesma (sa tekstom koji se prilagoHava prili?i)$ izvodi na kraju svakog kon?erta (! Peri$*usle i guslari.. nav! delo @@$ *!*C@S!G B! 4omi$ 'bnova $rpskog.. nav! delo *2'$ ')! "! #olemovi opisuje drugi vid zavrne pesmekoja se moe uti na kon?ertima$ a to je pesma u osmer?u koju izvode svi guslari na nain na koji se

inae pevaju lirske pesme ("! 0! #olemovi$ $avremeni)$ nav! delo @2$ C)!*CAPrva osmeraka pesma uz gusle koja je snimljena i o&javljena je Smrt popa ila Jovovia$ i to @GiD godina ' v! (usmeno kazivanje S! Kontia$ J! Iurovia i ! 3ar?a)!

'@


28/45

tradi?ionalne prakse$ to potvrHuju i etnomuzikoloka istraivanja!*C96a osmera? se idanas ne odluuje svaki guslar$ a na kon?ertima se o&ino izvedu jedna ili dve pesme!#uslarima je osmera? prekratak i ne dozvoljava mnogo slo&ode u muzikom izrazu!*

Pesme u osmer?u mogu imati prokomponovanu$ stro%inu ili strukturuprelaznog tipa$ kako pokazuju istraivanja!** 0smeraka pesma iz naeg materijala

pripada stro%inom tipu$ stro%e su etvorodelne i spojene instrumentalnim odse?ima!*'6a osnovu zakljuaka ! Peri$ koja uoava da su stro%ine pesme u osmer?unamenjene prvenstveno grupnom izvoHenju$ moemo pretpostaviti da i ovaj primer

pripada istom tipu pesama!*2 Pojedinani melostiD ovde ne poseduje samostalnostkakvu ima u deseter?u 7 muzika misao o&likovana je u stro%e!

Peva izlae tekst ponavljajui isti o&lik stro%e ustanovljen na poetku pesme$dok u dva navrata u pesmi koristi varija?ije osnovnog melodijskog o&ras?a (npr!transponovanje melodije i proirenje tonskog niza)! 4o ini kada eli da pose&nonaglasi trenutna z&ivanja u tekstu 7 ove stro%e predoavaju dva najznaajnijamomenta u pesmi!*C

Ulo(a instrumenta

#usle i epska pesma u junoslovenskoj tradi?iji ostvaruju sim&iotiku vezu 7jedno &ez drugoga retko se mogu nai u praksi!*Po reima "! #olemovia$ kaokordo%oni instrument sa gudalom (tj! sa kontinuiranom proizvodnjom tona)$ gusle sutipian predstavnik instrumenata pratio?a epske pesme!*> 6a guslama se ton

proizvodi prevlaenjem gudala preko j e d n e strune (i?e)$ a reHe su koriene i d v os t r u n e gusle! Kao to mnogi autori navode$ vrste gusala razlikuju se po o&liku iveliini$ u zavisnosti od geogra%skog porekla$ i najee se odvajaju na ?rnogorske$Der?egovake$ srpske!!*@

3ta sami guslari kau o svom instrumentuE .loga gusala pre svega je upot?rtavanju pevanja$ pojaavanju njegove izraajnosti! /ano je da se zvuk gusala povisini i po &oji potpuno ujednai sa glasom!*A

;majui u vidu tenju za podudarnou vokalne i instrumentalne deoni?e$moe se rei da teDnike karakteristike i teDnika sviranja u mnogome uslovljavajuoso&ine napeva koji gusle prate (tonski niz$ Detero%onija$ ukrasni tonovi!!)! 4eDnikasviranja koju diktira instrument verovatno predstavlja jedan od glavniD %aktoraopstanka tradi?ionalnog guslarskog muzikog jezika! vuk gusala ili Ojeka$ kako jeguslari zovu$ daje prepoznatljivu oso&enost ?eloj epskoj pesmi$ gusle su se$ premareima 4! Iu&elia$ Onajusrdnije stopile s osnovnim smislom i %unk?ijom epskiD

*C9

! Peri$1evanje uz gusle.., nav! delo @@$ '!*/uk ini$ Staro i novo!! nav! delo 2$ '!**! Peri$!sto, '!*'Primer &r! A!*2elostro%ini primeri su gotovo uvek izvedeni grupno$ Detero%ono$ pri emu jedan od pevaa svirana guslama (! Peri$!sto$ ')!*C. pitanju su melostro%e &r! > i &r! *2$ primer &r! A!*Ponekad gusle mogu da prate i igru$ ili druge vrste pesama$ ali su to izolovani sluajevi! Sa drugestrane$ epsku pesmu u nekim krajevima moe da prati i tam&ura$ izuzetno argija$ violina!! ! 5pska

pesma se takoHe moe izvoditi i &ez instrumentalne pratnje (4! Iu&eli$ .vodne napomene!! nav!delo **2$ *92)!*>a pratnju glasa u praksi su se naj&olje pokazali kordo%oni instrumenti sa kontinuiranim tonom$ jer

je &oja zvuka naj&liskija glasu ("! #olemovi$ 5psko pevanje!! nav! delo 99$ )!*@

. guslarskom drutvu /uk Karadi$ svira se na guslama koje pripadaju ?rnogorskom tipu$ tj!krukastog su o&lika G izgleda da ovaj tip gusala danas dominira meHu guslarima!*AS! Konti$ usmeno!

'A


29/45

narodniD pesama!!!$ a njiDova prisutnost se osea ak i kod oniD izvoHaa koji seguslama ne slue!*9

uziki tok ispunjen je smenjivanjem solo guslarskiD deoni?a sa vokalnoGinstrumentalnim! +ko pogledamo odnos gusala i glasa u zajednikim deoni?ama$oigledno je nastojanje da one &udu gotovo podudarne! ;zuzetak je Detero%onija$ koja

nastaje svaki put kada se glas spusti na Dipo%inalis$ dok gusle ostaju na osnovnomtonu! 4o se dogaHa na nekim karakteristinim mestima$ na ?ezuri (etvrti slog)$osmom i devetom slogu a reHe na samom poetku i kraju stiDa! Pevanje uz pratnjugusala pokazuje odreHenu analogiju sa dvoglasnim pevanjem starije tradi?ije G odnosglasa i gusala moe se uporediti sa odnosom vodeeg i prateeg glasa u vokalnojtradi?iji!

"eoni?a gusala od glasa se razlikuje i ritmiki G kada peva glasom izdravadue ritmike vrednosti (o&ino na %inalisu)$ instrument izvodi vie kraiD!

;zvoHenje pri kom se deoni?e instrumenta i glasa podudaraju nije i jedini nainguslarskog izvoHenja koji postoji! Postoje poda?i da se u retkim sluajevima

praktikuje i Detero%onoG&ordunsko i &ordunsko izvoHenje$ pa je jedan Detero%onoG

&ordunski primer za&eleilai etnomuzikolog iljana Peri$ i to u okviru savremenekon?ertne prakse! *>

Solo deoni?e gusala sadre neke zajednike elemente kod sviD izvoHaa! .uvodnom delu nailazimo na stalne motive i nain njiDovog smenjivanja 7 radi se oustaljenom melodijskom o&ras?u sa karakteristinim usponima i padovima melodije!Posle svakog melostiDa guslar svira kratki instrumentalni odsek koji povezuje dvamelostiDa! 0vaj odsek najee je duine jedne merne ritmike jedini?e!4o je prilikada odmori glas i uzme vazduD za sledei stiD$ kako ! urko kae: Dvata daD$misli!*>*ada je melodijski vrlo jednostavan (o&ino je silazne$ padajue melodike)$ovaj odsek svaki guslar izvodi razliito$ ponajpre z&og variranja ritma koje seustaljuje kroz Diljade ponavljanja!

Kada guslar zavri jedan odsek u pesmi$ on esto pravi odmor pre poetkasledeeg stiDa! Panju sluala?a dok radnja pesme stoji$ odrava instrumentalni odsekmotivski srodan kratkom prelazu izmeHu melostiDova$ tj! njegov proireni$ razraHenio&lik! 6ajee je duine kao i pevani melostiD i kao da predstavlja njegovuinstrumentalnu paralelu!*>'. isto vreme$ on pevau donosi potre&ni predaD i podietenziju meHu sluao?ima$ koji iekuju nastavak pesme!*>2

avrni odsek pesme gradi se iz istog motivkog materijala$ variranjem iponavljanjem motiva koji proizilaze iz kratkog prelaza! 4o znai da ga odlikujesilazni smer kretanja melodije$ a ponekad i iri am&itus! elodija kaden?ira na

osnovnom tonu$ koji se vie puta ponavlja$ ak?entovan G radi naglaavanja krajapesme! 0vo je u isto vreme i zavretak poslednjeg odseka i zavretak pesme$ amotivski rad koji se primenjuje je u %unk?iji potvrHivanja pretDodnog$ zaokruivanja i

*94! Iu&eli$ .vodne napomene!! nav! delo **2$ *9C!*>. pitanju je guslar poreklom sa #lamoa$ iz Bosanske Krajine$ nekadanji lan Sarajevskog drutvaguslara$ koji danas ivi u Beogradu! ! Peri takoHe naznaava i postojanje &ordunske instrumentalne

prakse$ ali ne daje dodatne in%orma?ije u vezi sa tim (! Peri$ *usle i guslari)nav! delo @@ $ A)!*>*! urko$ 5ragom, nav! delo >9$ ''9!*>'! urko kae da ove stanke mogu da traju i po nekoliko minuta G verovatno da to podrazumeva

pose&ne okolnosti$ npr! jako duge pesme$ koje zaDtevaju due vreme za odmor pevaa$ i sl! (! urko$

5ragom $rpsko9hrvatske.. nav! delo >9$ 29C)!*>2nalaki se na kljunim mestima pravi dua pauza kako &i se napetost poveala! (6! =ju&inkovi$5lementi drame!! nav! delo *2, A>)!

'9


30/45

odseka i ?ele pesme! ;nstrumentalni zavretak moe imati i motivske srodnosti sainstrumentalnim uvodom$ npr! uspone melodije!

#usle daju epskoj pesmi spe?i%ini zvuni kolorit! 0ne stvaraju potre&nuatmos%eru$ kao i odreHeni anrovski okvir! Jeka gusala poziva sluao?a$ upozoravaga na poetak i kraj izvoHenja$ ali ga i usmerava i vodi kroz pesmu$ od jedne do druge

poetske slike! 5pska pria nema samo zadatak da in%ormie sluao?a$ ve i da gaOprenese u svoju realnost! ato je jedan od zakona epskog pripovedanja i to da prianikad ne zapoinje i ne zavrava naglo! 6Joj se potre&ni uvod i zavretak koji e

prevesti sluao?a u neku drugu$ epsku stvarnost! #usle su vaan %aktor u stvaranju toginterpretativnog okvira koji e pu&lika prepoznati$ i koji e oiveti samu priu!

Gusle nekad i sad

+ko kratko rezimiramo odlike epskog pevanja koje smo utvrdili muzikom analizom$moemo pokuati da odgovorimo na pitanje postavljeno na poetku G koji su to svemuziki postup?i koji predstavljaju spe?i%inost guslarske izvoHake prakseE Kao

najstalniji elementi istiu se:G sila&ini ak?entski metroGritmiki sistem$ uz povremenu upotre&u Parlando ru&ato

ritmaUG netemperovani tonski niz malog o&imaUG padajua melodika karakteristina za tradi?ionalnu vokalnu praksu ali i za

govornu intona?iju srpskog jezikaUG kom&inovanje kontrasniD prin?ipa 7 melodijskog i govornog$ to kao rezultat ima

tri tipa muzikog izlaganja 7 melodino$ reitativno i deklamativnoUG %ragmentarna melopoetska struktura &azirana na melodijskim o&ras?ima$ koja nije

sutinski naruena ni pojavom rime i distiDa (izuzetak su melostro%ini o&li?iosmer?a)U

G pose&ni$ Ookvirni melodijski o&ras?i kojima se pevaju vaniji stiDovi pesmeUG improviza?ija$ kao jedan od glavniD postupaka u arDitektoni?i guslarske pesmeUG Detero%oni momenti G tipino (za srpsku vokalnu praksu) ukrtanje glasova na

?ezuramaU0snovni elementi izgradnje muzikog toka$ kako pokazuju istraivanja$ imajuzajednike karakteristike u mnogim evropskim epskim tradi?ijama! Starogermanska istaro%ran?uska epika takoHe se odlikuju reitativnim melodijama sila&ine metrike$malim intervalskim vrednostima$ ogranienim am&itusom (do kvinte)$ i nizanjemmelostiDova od manjeg &roja melodijskiD modela koji podleu variranju!*>CJedinstvooso&ina koje odlikuju evropske epske tradi?ije postavlja se ak u kontekst

zajednikog Proto7indo7evropskog porekla oviD epskiD tradi?ija!*>

Funk?ija melodijskog jezika guslarske tradi?ije je u pot?rtavanju psiDolokesutine$ i slui oseajno G tonskom podvlaenju govora!*>> . tom smislu$ razlog

postojanosti odreHeniD elemenata tre&a traiti u vezi sa tom %unk?ijom! 6e tre&aza&oraviti i na instrument$ kao %aktor konzerva?ije$ koji svojim teDnikimkarakteristikama uslovljava nepromenljivost odreHeniD elemenata izvoHake prakse!

*>CKarl ,ei?Dl$ O8omparative 6otes on tDe Per%orman?e o% iddle 5nglisD Popular ,oman?e$Aestern %olklore, Ninter '2!$

Dttp:NNN!%indarti?les!?omparti?lesmiW\a2@2'isW'2*aiWn922*>9**>JoDn 8urtis Franklin$ $tructural) nav! delo AA!*>>/! "vornikovi$Karakterologija.. nav! delo 22$ C'!

2


31/45

aterijal koji je analiziran za potre&e ovog rada ne daje$ meHutim$ ?elokupnu

sliku dananje guslarske prakse i njeniD muzikiD oso&ina! . razgovoru sa guslarimasaznajemo kako oni gledaju na svoju tradi?iju i promene koje su u njoj nastupile! Kao

najznaajniji %enomen oni istiu stalnu produk?iju noviD pesama! 6ove pesme donelesu i nov muziki stil$ koji guslari nazivaju Omodernim!*>@0vim stilom se pevajurimovane pesme$ a nosio?i novog naina pevanja su pre svega pripadni?i mlaHegenera?ije guslara! Prema onome to se moe saznati iz novijiD istraivanja$*>Ati e%ektisu pre svega &rz tempo i to glasnije pevanje G "! #olemovi daje slikovit opissavremene guslarske interpreta?ije kada analizira kon?ert kome je prisustvovao:Pevanje je &ilo nekako pre%orsirano$ agresivno$ sa pose&nim naglaskom na svakomtonu$ sve praeno odsenim tonovima instrumenta$ postignutim kratkim potezimagudala! 0vakva interpreta?ija pose&no je bo&ogaenac ozvuenjem koje je nainsistiranje guslara &ilo pojaano do kraja$ to je dovodilo do izo&lienja zvuka! *>9;zsvedoenja o stilu guslanja u prolosti saznajemo da su stari guslari (u $ *@)!*@2.smeno kazivanje ,! Furtole!

2*


32/45

muzikom stilu mlaHiD genera?ija! ; najstariji dananji guslari pripadaju genera?ijamakoje su nastupile posle susreta gusala i gradske muzike!

nogo su znaajnije promene nastupile u pogledu o&lika guslarskiD pesama!Skoranja istraivanja etnomuzikologa ! Peri pokazala su da se u repertoaru jednogod najuti?ajnijiD savremeniD guslara osim klasinog prokomponovanog deseter?a

nalaze i stro%ine pesme u deseter?u (koje se izvode grupno)$ prokomponovane istro%ine pesme u osmer?u (kao i prelazni o&li?i)$ kao i vie tipova pesamaGmuzikiD kolaa$ u kojima se smenjuju delovi u deseter?u sa osmerakimsegmentima!*@C; "! #olemovi opisuje takve mozaine strukture$ u kojima se lirska

pesma (koju izvodi jedan ili vie pevaa) pojavljuje unutar epske pesme!*@ Pose&nunovinu koja se moe uti na javnim nastupima guslara ali i nai na audioGizdanjima$

predstavlja o&lik pesme u kojoj se smenjuju pevani i re?itovani delovi! *@>6a audioGkasetama guslara mogu se nai i pesme koje su studijski zvuno o&ogaene 7 u

pesme se u&a?uju razliiti zvuni e%ekti: ?rkvena zvona$ zvu?i ratniD razaranja$sekven?e odsvirane na drugim instrumentima pa ak i originalno tuenje ilelekanje sa saDrane!

0vde se tre&a dotai i pitanja ujednaavanja muzikog stila$ tj! stapanjalokalniD tradi?ija i liniD stilova u jedan univerzalni stil! . prolosti se na nainizraavanja na guslama neminovno odraavala raznovrsnost lokalniD muzikiDstilova$ ali i stepen razvijenosti guslarske prakse razliitiD krajeva! "a su razlike ustilovima pevanja razliitiD podruja postojale saznajemo npr! od ! urka$ koji kaeda se u Sr&iji (,udniki kraj) peva polagano$ u 8rnoj #ori monotono skandira a uBoki peva nenije!*@@

"ananji guslari su svesni nestanka razliitiD silova guslanja$ i navode da seloi stilovi polako gu&e$ jer mladi guslari ue od naj&oljiD$ oniD koje pu&lika najvie

podrava! 6ajvei uzor meHu dananjim guslarima je ?rnogorski guslar Boko/ujai$ koji do sada ima oko prodatiD ploa*@A$ a njegov stil nastoje dadostignu svi mladi guslari!*@9.speD koji je on postigao sigurno da je glavni %aktoruti?ajnosti njegovog stila izvoHenja! Slava i ono to ona donosi$ glavna su motiva?ijanoviD genera?ija guslara$ a opro&ani re?epti za slavu se kopiraju! .ti?aj na guslareneiz&eno danas imaju i takmienja guslara$ sa svojim propozi?ijama i estetskimnormama koje usmeravaju guslarsko izvoHenje!

+ko se moe rei da se da se gu&e loi stilovi guslanja$ moe se isto takokonstatovati i da se gu&i razliitost i raznovrsnost u interpreta?iji! . uslovimamasmedijalne kulture i glo&alnog sela$ pojava uni%ormnosti je moda neminovna$ali ne i konana! Kao jedan razvojni stupanj u okviru jedne muzike tradi?ije$ onamoe predstavljati i polaznu taku za stvaranje noviD stilova i prava?a u guslarskoj

praksi! 6e moemo predvideti &udunost guslarskog stila$ ali moemo pretpostaviti dasu mnogi stari naini guslarskog kazivanja nepovratno izgu&ljeni! akoni trita

*@C! Peri$1evanje uz gusle..nav! delo @@$ @!*@"! #olemovi$ $avremeni oblici..$ nav! delo @2$ >!*@>Pevanje u kom&ina?iji sa re?itovanjem za&eleeno je na kon?ertnim nastupima jo sedamdesetiDgodina '! veka (iroslava Jankovi$ /ee guslara na Kolarevom narodnom univerzitetu$:arodnostvarala(tvo$ sv! @'!G@2!$ Beograd$ *9@9!A!$ 9*) 0 istoj pojavi u savremenom guslarstvu pogledati: !Peri$1evanje uz gusle$ nav! delo @@$ C>!*@@! urko$ 5ragom.. nav! delo >9$ 2A2!*@A=azar M! ,adovanovi$0pska poezija.. nav! delo 'C$ A>!)U Pored B! /ujaia$ znatan je uti?aj iorHija Koprivi?e$ "raka alidana$ Save Kontia!!! (Savo Konti$ J! Iurovi$ ! 3ara? G usmeno)!*@9

.zor u guslanju mi je Boko /ujai$ njegovu ojkovaku &itku danima sam sluao$ nedeljamauve&avao da skinem onaj uveni triler!!! ("! #agrii$ anat oima krade *usle +list savezaguslara $rbije,godina ;/$ &r! * (''! 2! '*!)$ 'C!

2'


33/45

diktiraju ono ta se$ i kako se izvodi$ a danas se$ kao i u drugim muzikim anrovima$trai stalna promena G uvek neto novo$ iznenaHujue i aktuelno!

22


34/45

GUSLE I D3U!"VO

Drutvena funk)i%a e'ske 'esme

+l&ert =ord$ kada nas upoznaje sa ulogom gusala u ivotu &alkanskiD naroda$

istie da epske pesme danas ine$ ili su inile donedavno glavnu za&avu odrasliDmukiD itelja u selima i varoi?ama!*AKad se zavri sa poslovima$ mukar?i seokupljaju da sluaju gusle 7 po selima u nekoj od kua$ u varoima u ka%ani iligostioni?i!*A*; svaka druga pogodna prilika se koristi da se zasviraju gusle 7 prazni?i$sa&ori$ krtenja$ svad&e$ slave$ mo&e!*A'ajedniko svim ovim prilikama je da postoji

pu&lika$ &ez koje nema pravog guslarskog izvoHenja G pu&lika svuda na svoj nainuestvuje u pesmi i utie na pevaa*A2,! edeni?a jo slikovito dodaje i da seguslar i pu&lika uslovljavaju gotovo u istoj meri u kojoj se uslovljavaju do&roguslanje i pesma u ustima pevaevim!*AC

Pevanje epske pesme je Opripovedanje o dogaHajima i linostima vanim zaodreHenu sredinu$ drutvo! 5pske pesme &ile su narodna istorija koja je genera?ije

uila o vanim dogaHajima i juna?ima!*Aatija urko ovo lepo o&janjava kadakae da ljudi nisu imali druge povijesti nego gusle *A>

4re&a pomenuti i da se nauka u vie navrata osvrtala na druge %unk?ije epike$npr! prvo&itnu o&rednu (kalendarsku) %unk?iju pojediniD pesama$ ali je pritom inaglasila njiDovu konanu desakraliza?iju odnosno estetiza?iju!*A@

Pored upoznavanja sa prolou$ epske pesme su predstavljale izuzetnopogodan medijum za in%ormisanje o aktuelnim dogaHajima G u uslovima sla&eregionalne komunika?ije$ vesti su se prenosile sporo i teko dopirale do primao?a$ a

putujui guslari su te vesti prenosili o&javljujui iD u %ormi pesama! 5psko pesnitvone samo da je o&avetavalo$ ve je i tumailo smisao istorijskiD dogaHaja jezikomsvojiD %ormula!*AASamim tim$ osim in%ormatorske$ epske pesme su imale i etiku i

pedagoku %unk?iju$ one su pruale o&ras?e ponaanja$ stvarajui od junaka mitovekoji su tre&ali da predstavljaju uzor vrline u tekim vremenima$ naroito u vremeratova$ !!one su &udile$ okupljale i sokolile$ one su poraz oruja pretvarale u po&eduduDa$ posustale ratnike pretvarale u divGjunake! *A9

5pske pesme su istorijske prie$ a prianje istorijske prie uvek je so?ijalnoangaovano$ njene konota?ije uvek su usmerene da poue sluao?a! Poruka u

*A+! =ord$1eva pria, nav! delo '$ 29!*A*!sto, C!*A'! urko$ 5ragom.. , nav! delo

Documents

Gusle Nekad i Sad