Gradjevinar Br 17

17ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

НЕКРЕТНИНЕНајскупљи и најјефтинији квадрати

РЕСУРСИВоде - Има воденема стратегије

Интервју:

Март

Април 2009.

Цена 200 дин

Е СРПСКЕ

АпАпААА рил 2009.

ена 200 дин

АСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СР СРБИЈЕ И РЕ КЕ СУБЛИКЕПУП

Ц

Интеервју:Милан Миљевић- Ср би ја из гу би ла шан су - Албанија преузима транзит

СТАЛНИ ДОДАТАК

ЕНЕРГИЈААлек сан дар По по вић- Енер гет ски спо ра зум је до бар - за Ср би ју исто риј ски

Србија и рудно богатство

Стран ци у Ср би ју до ла зе на си гур но

Реч уредника

Издавач: “PLANTEC GROUP” d.о.о.

Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател.: 011/ 3056 516факс: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]

www.gradjevinar.info

Директор, главни и одговорни уредникИван Сретеновић

УредникСветлана Николић-Петровић

[email protected]

[email protected]

тел.: 064/ 1739 618

Директор маркетингаСања Јашовић

[email protected]

Ликовно-графички уредникЗоран Станковић-Хогар

ЛекторИвана Станковић

Асистент маркетинга:Маријана Адамов

Јасмина Јовановић

Јелица Лазаревић

Техничко уређење и компјутерски прелом:GRAFOPLANT

grafi [email protected]

Штампа,,Margo-art d.o.o.”

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 624ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд)

COBISS.SR-ID 130817292

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

Рефлекс

Та ман кад је по че ла да се сле же пра ши на око нафт но-га сног аран-жма на, још се ни је осу шио па раф о про да ји НИС-а, из био је

скан дал. На и ме пре ма завршнoм ра чу ну, ко ји је по свом до ла ску на чи ни-ла ру ска стра на, ова ком па ни ја је у про шлој го ди ни по сло ва ла са гу бит-ком од бли зу 4 ми ли јар де ди на ра. Пре ма на во ди ма из штам пе, ру ко вод-ство НИС-а је фри зи ра ло за вр шне ра чу не, што је ами но ва ло и срп ско Ми ни стар ство фи нан си ја. На те рет Вла ди Ср би је и бив шем ру ко вод ству НИС-а ста вља се и не за ко ни та про да ја уде ла ко је је НИС имао у вла сни-штву Ха ја та, и то по сле пот пи си ва ња Уго во ра о про да ји ове ком па ни-је Гаспромњефту, те ће це ло куп на ште та ру ској стра ни, за слу гом срп ске Вла де, ка ко се на во ди у штам пи, па сти на пле ћа си ро ма шних гра ђа на.

У Ми ни стар ству фи нан си ја чи ји су пр сти из гле да за те че ни у те гли од пек ме за, још ни су из не ли сво ју вер зи ју из ве шта ја. Епи лог при че још оста је да се ви ди. Ипак, Ру си ма бар за по че так ва ља ве ро ва ти тим пре што га фо ви и пре ва ре ове вр сте ни су сен за ци ја у на шој ко а ли ци о ној прак си. Као но кат и ме со не рас ки ди ве су са на шом по ли тич ком зби љом, оне су ар шин на ше де мо кра ти је, те ко ви на про шло сти, уро ђе ни ре флекс ак ту ел ног ре жи ма...

П.С. Об ја шња ва ју ћи фи ја ско број них Ми ло ше ви ће вих кон та ка та са ме ђу на род ним пред став ни ци ма, па и по ку ша је ло би ра ња не ких зе ма ља да се за у ста ви НА ТО бом бар до ва ње због Ко со ва и Ме то хи је, је дан од нај бли жих Сло би них са рад ни ка, ви со ки функ ци о нер тог вре ме на, је не-дав но у свом ин тер вјуу, чи ни се ла пи дар но и са свим ла кон ски уочио да је „Бе о град сво је при ја те ље ва рао“. Реч је о ма ње -ви ше по зна тим оп сер-ва ци ја ма ве за ним за де ве де се те го ди не, ко је су та да шњи ре жим ску по ста ја ле. Од та да је про шла чи та ва веч ност. Али, про шлост нас ни је опа-ме ти ла јер у Ср би ји је крат ко пам ће ње...

С. Ни ко лић Пе тро вић

4 ГРАЂЕВИНАР

С А Д Р Ж А Ј

Електронско издање овог броја часописа“Грађевинар” можете преузети на сајту

WWW.GRADJEVINAR.INFO

WWW.PLANTEC.CO.RS

ИСТРАЖУЈЕМО


-Странци у Србију долазе на сигурно

Ресурси

- Има воде нема стратегије

ИНТЕРВЈУ

Милан Миљевић

- Србија изгубила шансу

Драган Буђелац

- Грађевинарство прво на удару кризе

Александар Поповић

- Енергетски споразум је добар, за Србију историјски

ЗАНИМЉИВОСТИ

Упознај Србију

- "Ђавоља Варош"

Цене квадрата

- Монте Карло за најбогатије

Грађевинске новине

- Масдар, град без угљен диоксида и ђубрета

ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

38

10

50

18

24

ГРАЂЕВИНАР 5

60

64

56

Ђор ђе Ма му ла, адво кат и од бор ник ДСС у Скуп шти ни Гра да:

Ви ди мо да ова Вла да, чак ни из но ви на про шле го ди не ни је мо гла да са зна да је на де лу ве ли ка свет ска кри за та-ко да ми сад жи ви мо у јед ном од ло же ном бан кро ту Вла-де Мир ка Цвет ко ви ћа. Ако ова Вла да од ММФ-а не до би је три ми ли јар де до ла ра и не успе да ре програ ми ра ду го ве пре ма стра ним бан ка ма, оче ку јем со ци јал не не ми ре у Ср-би ји, кра јем ма ја, по чет ком ју на ове го ди не.

Ми лан Ко ва че вић, кон сул тант за стра на ула га ња: Кри за ће по тра ја ти ви ше не го што се на да мо, и то ће

сва ка ко тра ја ти не ко ли ко го ди на. Бо јим са да ће ишта мо-ћи да се ре а ли зу је, јер се и за не ко ли ко прет ход них го ди на кад нам је би ло знат но бо ље, ма ло ура ди ло. У чи та вом на-шем си сте му ми смо спо ри у укуп ним ре фор ма ма, има мо го ми лу ин сти ту ци ја ко је ни су до бро ор га ни зо ва не и по-ста вље не да би из не ли ве ће про јек те.

Бра ни слав Ле чић, глу мац и ли дер По кре та „Мо ја Ср-би ја“:

Оно што се ка же тре ба да се ис пу ни. Кад су го во ри ли о мо сто ви ма, оби ла зни ца ма и пу те ви ма, ваљ да су има ли на уму да ће им за то тре ба ти не ка сред ста ва. На ја вљи ва ли су не ке кре ди те и по моћ стра них ба на ка. Ра чу на ли су кон-крет но за сва ку де о ни цу ко ли ко је по треб но сред ста ва и го во ри ли да су сред ства одо бре на. Где је сад тај но вац?!

Ко ли ко до ју че, из ре сор ног ми ни стар ства стизалa су гро мо гла сна обе ћа ња о ве ли ком ин фра струк тур-

ном раз во ју Ср би је. „Ни ре стрик тив на сред ства на ме ње-на овом ми ни стар ству у 2009. го ди ни, ни свет ска еко ном-ска кри за, не ће успо ри ти раз вој друм ске и же ле знич ке мре же Ср би је“, го во рио је ми ни стар Мр ко њић у на по ну функ ци је. Од тих удар нич ких да на ни је про шло мно го, тек на ја ве о „ве ли ком гра ди ли шту“, па ле су као ку ла од ка ра та. Ма ло ко у Вла ди РС да нас, а још ма ње са го вор ни-ка у овој ру бри ци, ве ру ју да ће се у оства ре њу ка пи тал-них ин ве сти ци ја од ма ћи да ље од при че.

Ф О Р У М Р а д о в и н а с т е н д б а ј у


Гор да на Чо мић, по сла ник ДС: Бу џет ни до сад ни је био основ ни из вор сред ства за Ко ри-

дор 10, већ кре дит и по моћ стра них ба на ка. Ра ци о на ли за ци ја тро шко ва ад ми ни стра ци је и на ја вље ни ре ба ланс бу џе та не ће ути ца ти на ре а ли за ци ју пут не мре же.

Ми ро слав Мар ки ће вић, по сла ник НС: Ово од ММФ-а иде на ре про гра ми ра ње ду го ва и за оба ве-

зне ре зер ве зе мље, од но сно ста бил ност ди на ра. Зна чи ни шта од ин ве сти ци ја, ка кве пру ге, ка кви ко ри до-

ри?! Од че га ће да гра де? Има мно го глад них и не за по сле них, ве ро ват но ће та сред ства мо ра ти да иду на та со ци јал на да ва-ња, мо ра на род не ка ко да пре жи ви.

Не знам за свет, али у Ср би ји кри за ће тра ја ти све док је ова Вла да на вла сти. Ми из опо зи ци је ће мо се по тру ди ти да то што кра ће тра је!

Жи ва дин Јо ва но вић- бив ши ми ни стар ино стра них по-сло ва и пред сед ник Фо ру ма за свет рав но прав них :

Обе ћа ња- пу ста ра до ва ња! Ми слим да ће не ки од тих про-је ка та на ста ви ти да се ре а ли зи ју, али не сви, и не ди на ми ком ка ко се на ја вљи ва ло. Јав ни ра до ви, ко јих се не ко сад до се-тио су пре ва зи ђе ни. За јав не ра до ве тре ба ја ка дру штве на ор га ни за ци ја, по треб на је по ли тич ка ре ше ност, по тре бан је та ко ђе ка пи тал, као и опе ра ти ва. Код нас не по сто ји ја ка по-ли тич ка во ља го то во ни за шта. Иза ђе се са не ким про гра мом и про јек том и на пр вој пре пре ци од у ста не. Код нас се бр зо за бо ра вља шта се го во ри ло ју че.

Дра ган Мар ко вић Пал ма, пред сед ник ЈС и гра до на чел-

ник Ја го ди не: Си гур но је да сва обе ћа ња не мо гу би ти ре а ли зо ва на и мо-

ра мо да ра ди мо ре ба ланс бу џе та. Ма њи је при лив у бу џе ту од пла ни ра ног. Про блем је што од 7. ју ла про шле го ди не ни је про да то ни јед но пред у зе ће, ни јед на фа бри ка у Ср би ји. Прет-ход них го ди на про да ва ло се из ме се ца у ме сец,а са да су ушла са мо сред ства од НИС-а, а од то га Вој во ди ни 60, а Ср би ји 40 од сто. Сма ње на су сред ства ми ни стар стви ма али и ло кал ним са мо у пра ва ма. Град ња је у овом тре нут ку лук суз, пи та ње је ка ко ће мо пре жи ве ти. Ја сам пла ни рао да гра дим у Ја го ди ни не ке објек те и ски ста зу, па сам од у стао.

Бо жи дар Де лић, ге не рал у пен зи ји, по сла ник НСС: Вла да је ре кла да ће упр кос кри зи ре а ли зо ва ти про јек те

ве за не за Ко ри дор 10. Ако се на то ме бу де ка сни ло, Ср би ја ће мно го из гу би ти, јер Ру ми ни убр за но ра де на свом пут ном ко-ри до ру, што ће пре у зе ти при мат у по гле ду тран зи та пут ни ка и ро бе ка цен трал ној Евро пи. Ве ру јем да се сред ства на ме ње-на пут ној мре жи не ће сма њи ва ти, пи та ње је да ли ће их они ко ји њи ма рас по ло жу на мен ски тро ши ти.

Ф О Р У М





Да нас у свет ским раз ме ра ма Ср би ја ни је у са мом вр ху, али

по се ду је зна чај ни је си ро ви не, ка ко по кван ти те ту та ко и по ква ли те ту. Укљу чу ју ћи ма ле ко по ве и ка ме но ло-ме, ко ји го ди шње про из во де не ко ли-ко де се ти на хи ља да то на, до оних ко ји про ду ку ју ми ли о не то на ми не рал них си ро ви на го ди шње, у Ср би ји по сто ји ви ше од две сто ти не руд ни ка и не ко-ли ко де се ти на ми не рал них и енер гет-ских на ла зи шта. Док су на ла зи шта (осим 4 ко ја су про да та кон це си јом), усту пље на при ват ним ком па ни ја ма на од ре ђен рок по осно ву ис тра жних пра ва, нај ве ћи број руд ни ка, укљу чу-ју ћи и руд ни ке не ме та ла, у ко је спа-да ју и три нај по зна ти је це мен та ре су уме сто др жа ве, по след њих го ди на до би ли но вог вла сни ка.

Нај ве ћи руд ни ци у Ср би ји су Бор, Мај дан пек и Треп ча. Пр ви је руд ник ба кра и по сле три не у спе ле при ва ти-за ци је, др жа ва је од лу чи ла да пре у-зме ве ћин ско вла сни штво. Треп ча је, као нај ве ћи до ма ћи руд ник оло ва и цин ка, по сле по де ле на срп ски и ал-

бан ски део, с об зи ром да се на ла зи на Ко со ву и Ме то хи ји, још увек у ста ту-су дру штве ног пред у зе ћа.

У обла сти ме та ла, нај ве ћи број руд-ни ка у Ср би ји ба ви се екс пло а та ци јом оло ва и цин ка. Ту се ми сли на Ве ли-ки Мај дан код Љу бо ви је, Руд ник код Гор њег Ми ла нов ца, Ле це код Ме две-ђе, Бла го дат код Вра ња, и Ки же вак-Са став ци код Ра шке. Ве ли ки Мак дан при ва ти зо ван је од стра не јед не ру ске

ком па ни је ко ја је прет ход но ку пи ла и Сре бре ни цу . Руд ник је ку пио Ми ло-рад Ву ко бра то вић, наш чо век ко ји је го ди на ма ра дио у Аме ри ци, а Бла го-дат, ка ко нам је ре као ди рек тор овог руд ни ка Ми лан Гру јић, у про це су је при ва ти за ци је и оче ку је се да уско ро до би је но вог вла сни ка.

Руд ни ци Ле це, и Ки же вак - Са-став ци су од не дав но у вла сни штву по зна тог ло знич ког би зни сме на

Истражујемо

Стран ци у Ср би ју до ла зе на си гур ноОсим пле ме ни тих ме та ла - зла та и сре бра, оно што нај ви ше за ни ма стран це у Ср би ји су ску пи ме та ли и ми не ра ли ко ји се рет ко где у све ту на ла зе, по пут мо либ де на, бор не ки се ли не, или у на у ци не дав но откри ве ног ја да ри та, ко ји је про на ђен у Ср би ји, у око ли ни Ло зни це

ПрипремилаСветлана Николић-Петровић


Ми ро сла ва Бо ги ће ви ћа, (вла сник ком па ни је “Фар ма ком” из Ло зни це, не ко ли ко по љо при вред них до ба ра и мле ка ре “Ша бац”). Бо ги ће вић је ли-дер у при ва ти за ци ји руд ни ка ме та ла у Ср би ји, нај по зна ти ји срп ски би зни-смен у обла сти екс пло а та ци је ме та ла, ко ји по ред ова два, по се ду је још не-ко ли ко руд ни ка, чак и је дан у Ма ке-до ни ји, за пра во све руд ни ке ко ји су у бив шој СФРЈ, при па да ли пред у зе-ћу “За ја ча” из Ло зни це. “За ја ча” је у све ту би ла по зна та по екс пло а та ци-ји ан ти мо на па је за хва љу ју ћи ње ној про звод њи Ср би ја, све до рас па да СФРЈ, би ла ме ђу пр ви ма у Евро пи. То су руд ни ци: Ло ја не у Ма ке до ни ји, Ра ји ће ва го ра на Ко па о ни ку, До лић, Кик, Ру је вац и Бра си на код Ло зни це. У ње го вом лан цу су и руд ни ци не ма-та ла по пут Рав на је код Круп ња ко ји екс пло а ти ше флу о рит, као и руд ник гра но ди о ри та на Бо ра њи код Звор-ни ка.

У по тра зи за ба кром, оло вом и цин ком, по сто ји не ко ли ко ком па-

ни ја ко је су се до мо гле та ко зва них ис тра жних пра ва. Оно што Ср би ју раз ли ку је од оста лог де ла све та је чи ње ни ца да се ов де ис тра жна пра ва по пра ви лу до де љу ју над већ ис тра-же ним ло ка ли те ти ма где је до ка за но по сто ја ње од ре ђе них ме та ла, па је за до ма ће и стра не при ват не ко ма ни је, „ис тра жи ва ње“ ов де „са мо пре чи ца, да би се за ма ле па ре до мо гле же ље-них ло ка ци ја“, оце њу ју струч ња ци Ге-о ло шког ин сти ту та Ср би је.

Та ко је за ис тра жи ва ње оло ва, цин ка и ба кра у Ча ди њу код При је-по ља, ло ка ли те ту ко ји је ду го го ди на био ис тра жи ван у бив шој Ју го сла ви-ји, ис тра жи вач ко пра во сад до би ла ене гле ска ком па ни ја „Му рекс“. Иста

ком па ни ја већ ис тра жу је зла то и вол-фрам у руд ни ку Бла го јев ка мен код Ку че ва.

У по тра зи за зла том и сре бром у Ср би ју је по сле 2000.го ди не сти гла и аустра лиј ско- ка над ска фир ма „Дан-ди пле ме ни ти ме та ли“ ко ја пред ста-вља јед ну од нај ве ћих свет ских ком-па ни ја у овој обла сти. Њен за ступ ник у Ср би ји је Ни ко ла Са вић. До са да је ку пи ла три, од укуп но 4 кон це си је ко је је про да ла Вла да РС. Ис тра жи-ва ња зла та на Цр ном вр ху су већ за-вр ше на, у то ку су ис пи ти ва ња и на Ста рој пла ни ни и ка ко не зва нич но са зна је мо, по сто је од лич ни ре зул та-ти у ис тр жи ва њу јед ног но вог ти па зла та. Реч је о кар лин ском ти пу


Ко со во и Ме то хи ја ле жи на на ла зи шту лиг ни та, чи је се за ли хе про це-њу ју на 12 ми ли јар ди то на, а екс пло а та ци о ни пе ри од за на ред них 200 го-ди на. Лиг нит се ко ри сти за про из вод њу стру је у тер мо е лек тра ни “Оби-лић”, а глав на про из вод ња тог угља је у Бе ла ћев цу не да ле ко од Ко со ва По ља. Про из вод ња угља да нас на Ко со ву је сма ње ног ка па ци те та не го у вре ме бив ше Ју го сла ви је, па се по тро шња лиг ни та да нас про це њу је на око 10 ми ли о на то на го ди шње.


зла та, по зна тог до ма ћој ге о ло шкој на у ци, чи је се при су-ство ве зу је за по сто ја ње креч њач ких сте на и мер ме ра у вул кан ским обла сти ма.

Нај ве ћа бит ка над ис тра жним пра ви ма у Ср би ји, о ко-јој са да од лу чу је и Вр хов ни суд, во ди се за молиб де ном, ко ји је скуп и ре дак ме тал у све ту. До но си про фи те, и у Ср би ји га има на ло ка ли те ту Мач ка ти ца, код Сур ду ли-це. А ко пља за њим, се ло ме из ме ђу „Дан ди ја“ и швед-ске ком па ни је „Фер ро мет“ ко ја ис тра жу је ка лај, ан ти мон, вол фрам и ман ган у ис точ ној Ср би ји.

Про це њу је се да у Ср би ји тре нут но има де се так стра-них фир ми, без сум ње нај ве ћа ко ја је по сле 2000.го ди не кро чи ла ов де је ен гле ска ком па ни ја „Рио Тин то“, по зна та у све ту као ли дер у ис тра жи ва њу ми не рал них си ро ви на. У Ср би ји је нај ви ше за сту пље на у Ја рон дол ском ба се ну код Ра шке, где ис тра жу је бор не ми не ра ле, ко ји се на европ-ском кон ти нен ту, ако из у зме мо Тур ску, је ди но на ла зе у Ср би ји. За ни мљи во је да се за ову ком па ни ју ве зу је и от-кри ва ње ја да ри та у за пад ној Ср би ји, ко ји је по фор му ли нај слич ни ји крип то ни ту (ко ји из фил ма „Су пер мен“ по-ти че са дру ге пла не те). За то је при ча о ја да ри ту кад је от-кри вен у око ли ни Ло зни це, с об зи ром да у на у ци ни је био по знат, пла си ра на и на CNN-у. О ја да ри ту се за сад је ди но зна да мо же да се ко ри сти као ра кет но го ри во.

У Ге о ло шком ин сти ту ту Ср би је сма тра ју да је усту па-њем енер гет ских и ми не рал них на ла зи шта при ват ним ком па ни ја ма, на од ре ђен рок по осно ву ис тра жних пра-ва, др жа ва на гу бит ку. Усту па њем ис тра жних пра ва, у ци љу на вод ног ис тра жи ва ња, над већ до ка за ним ми не-рал ним и енр гет ским на ла зи шти ма, др жа ва је по ре чи ма тех нич ког ди рек то ра ове ку ће, Ду ша на По ду нав ца, „оста-ла крат ких ру ка ва за не ко ли ко ми ли о на евра“.

Он упо зо ра ва да је усту па ње до ма ћих ле жи шта по овом осно ву, „од раз од су ства на ци о нал не стра те ги је и не хај ног од но са др жа ве пре ма вла сти тим при род ним по тен ци ја ли-ма“. На гла ша ва та ко ђе да су са мо 4 од ви ше де се ти не до ка-за них ми не рал них и енер гет ских на ла зи шта, про да та кон-це си јом. Оста ла су да та под фир мом тзв. „ис тра жи вач ких

пра ва“, чи ме је др жа ва у стар ту оста ла крат ка за не ко ли ко ми ли о на евра, ка же за „Гра ђе ви нар“ По ду на вац.

Наш са го вор ник сма тра да као и сву да у све ту, ле жи-шта тре ба усту па ти кон це си јом. Али она се у Ср би ји да ју за не ку ба га тел ну це ну, та ко што „стра нац ре ги стру је ов де фир му, за по сли два чо ве ка и за не ку сме шну су му от ку пи сво је пра во над ле жи штем си ро ви на“.

-Све ис тра же не ло ка ци је, Вла да од но сно ре сор но

Ка над ска фир ма „Ca pi tal re ser vo ir corp“је пр ва при-ват на ком па ни ја ко ја је по сле 2000.го ди не ушла у Ср-би ју. Њен ди рек тор Алек сан дар Обре но вић, ка же да је ово пр ва при ват на ком па ни ја ко ја је по сле Дру гог свет ског ра та у Ср би ји до би ла пра во за ис тра жи ва ње зла та и пле ме ни тих ме та ла.

Да би смо до би ли ис тра жно пра во, ко је се из да је на го ди ну да на, под не ли су про је кат и пла ти ли так су од 40 000 ди на ра. Ре сор ном ми ни стар ству се ка сни је под но си Из ве штај о ре зул та ти ма ис тра жи ва ња ко је, уко ли ко ре зул та та има, про ду жу је ис тра жно пра во тој ком па ни ји. Ис тра жи ва ња тра ју не ко ли ко го ди на, а ком па ни ја ко ја их је ра ди ла има при о ри тет и у до би-ја њу екс пло а та ци о ног пра ва, по твр дио нам је Обре-но вић.

- Још увек смо у фа зи ис тра жи ва ња, ра ди мо пу ном па ром и има мо од лич не ре зул та те у ис тра жи ва њу зла та и ба кра на ло ка ли те ту Бре сто вац код Бо ра и Де-ли Јо ва на, ко је је пре Дру гог свет ског ра та, као и вре-ме на Рим ског цар ства, по зна то као на ла зи ште зла та.

Ком па ни ја ко ју за сту па, до са да је ку пи ла се дам ис-тра жних пра ва у Ср би ји. Осим по ме ну тих ло ка ли те та, ту су и: Ста ра пла ни на, Плав ко во код Ра шке, Ле це, Ко-смај ба бе и Бо би ја- на гра ни ци са Дри ном.

-Ср би ја је за ни мљи ва, има пер спек ти ве. На да мо се да ће на ше ис тра жи ва ње уско ро уро ди ти ре зул та том. Чим пр ва ком па ни ја об ја ви да ов де има ре зу ла та и за-поч не екс пло а та ци ју, у Ср би ју ће на гр ну ти и дру ге ве-ће ком па ни је све та.


ми ни стар ство би мо ра ло да усту па ис кљу чи во кон це си-јом, зна чи тен дер ском утак ми цом нај по вољ ни јег по ну ђа-ча. Али то у Ср би ји не ва жи, јер су ов де уна зад не ко ли ко го ди на стра не ком па ни је пре ко сво јих ин сај дер ских ка-на ла у Ми ни стар ству енер ге ти ке и ру дар ства , до ла зи ле до по да та ка о на ла зи шти ма, и по си сте му ис тра жних пра-ва, узи ма ле те ло ка ци је за хи ља ду евра. „Има мо до ка за на на ла зи шта цин ка и оло ва ре ци мо, на ко ја стра не ком па-ни је за не ку не ку ми зер ну су му до ла зе на си гур но“, ис ти-че По ду на вац.

Ка же да је Ге о ло шки ин сти тут осно ван пре пет де це ни-ја и да је ње го ва свр ха пе де сет го ди на би ла да при пре ми по дат ке шта све по сто ји на не кој ло ка ци ји. Из тог раз ло га би би ло ло гич но да др жа ва ко ри сти сво ју нај ме ро дав ни ју уста но ву у тој обла сти, да ин сти тут ко ји по се ду је по дат ке при пре ми ела бо ра те и иза ђе са про це ном вред но сти не-ког на ла зи шта ка ко би се на осно ву то га фор ми ра ла по-чет на це на на тен де ру.

При ва ти за ци ја руд ни ка и ле жи шта се по ње го вим ре-чи ма, од ви ја да ле ко од очи ју ин сти ту та и јав но сти, и др-жа ва се ни је по ста ра ла да про да ју при род них ре сур са пред у пре ди од го ва ра ју ћом за кон ском ре гу ла ти вом.

- Ушло се у при ва ти за ци ју и рас про да ју стра те шких на-ла зи шта, уз За кон о ге о ло шким ис тра жи ва њи ма из 1995. го ди не, за ко га је при ва тан ка пи тал не по зни ца. Из ме на ма и до пу на ма За ко на о ру дар ству про шле го ди не на пра вље-

не су ко зме тич ке про ме не , али ни по мак у прак си. Ср би-ји не до ста је стра те ги ја упра вља ња при род ним ре сур си ма, од угља и ми не ра ла, до во де, на во ди По ду на вац, из ра жа-ва ју ћи сум њу да се све то до га ђа из не зна ња над ле жних.

- Не по сто ји при мер зе мље у све ту ко ја да је на ис-тра жи ва ње оно о че му по сто је де таљ не ана ли зе, не го да отва ра кон це си ју од ко је би др жа ва за ра ди ла. Ов де се




по след њих го ди на си сте мат ски лан-си ра те за ка ко смо ми си ро ма шна зе-мља и да ми не ма мо шта да по ну ди мо на тен де ру, на во ди По ду на вац.

На по ми ње да је ин сти тут не кад за-по шља вао не ко ли ко сто ти на струч-ња ка- ин же ње ра. О тро шку др жа ве не ке ло ка ци је су се ис тра жи ва ле го-ди на ма, а да ин фор ма ци је о на шим ре сур си ма „са да иду си вим ка на ли-ма, гле да мо ка ко се на ци о нал но бо-гат ство од ли ва за рад не чи јих џе по-ва“.

Би ло да су то кре ча не или ве ли ки руд ни ци, у про це ну вред но сти оног што се про да је ни ка да ни су ула зи-ли ре сур си, као ни ле жи шта. Они су, твр ди По ду на ца, про да ти у па ке ту са

објек ти ма и руд ним по стро је њи ма. -Куп це за ни ма ју објек ти ко ји има ју

си ро вин ску ба зу. Не ма сми сла ку пи-ти це мен та ру Бе о чин ако по сто ји ми-шље ње да та мо не ма ре зер ви. Онај ко је ку по вао це мен та ру, пр во је пи тао ко ли ке су ре зер ве. Али, за те ре зер-ве у про це ни ка пи та ла ни је пла тио ни ди на ра. До но вем бра 2006.го ди не ни ко ни је пла тио др жа ви ни ди нар за то што екс пло а ти ше си ро ви не ове зе мље. Зна чи др жа ва је ушла у при-ва ти за ци ју руд ни ка и ре сур са 2000. а тек 2007.го ди не је до не ла Уред бу о пла ћа њу на кна де за ко ри шће ње си-ро ви на. Ипак, и та уред ба се сла бо при ме њу је, оце њу је По ду на вац.

Шверц уно сни ји од ру де Ко со во и Ме то хи ја ле жи на на ла-

зи шту лиг ни та, чи је се за ли хе про-це њу ју на 12 ми ли јар ди то на, а екс-пло а та ци о ни пе ри од за на ред них 200 го ди на. Лиг нит се ко ри сти за про из вод њу стру је у тер мо е лек тра ни “Оби лић”, а глав на про из вод ња тог угља је у Бе ла ћев цу не да ле ко од Ко со-ва По ља. Про из вод ња угља да нас на Ко со ву је сма ње ног ка па ци те та не го у вре ме бив ше Ју го сла ви је, па се по-тро шња лиг ни та да нас про це њу је на око 10 ми ли о на то на го ди шње.

Кад го во ри мо о ру да ма, на Ко со ву и Ме то хи ји нај ви ше има оло ва и цин-ка, па је Треп ча - Ста ри Трг нај ве ћи руд ник на Ко со ву и Ме то хи ји. 2008 је про сла вио 80-то го ди шњи цу ра да. Уз оло во и цинк до би ја ју се сре бро, би змут, кад ми јум, као и пи ро тин за сум пор ну ки се ли ну. Го ди шње про из-во ди 600 хи ља да то на ру де, и по се ду је руд не ре зер ве за на ред них 30 го ди на. По де љен је на срп ски и ал бан ски део, се ди ште срп ског де ла на ла зи се у Зве-ча ну и има два ак тив на руд ни ка, то су Цр нац и Бе ло бр до.

Осим руд ни ка “Ста ри Трг”, од руд-ни ка оло ва и цин ка Ал бан ци ма су при па ли Но во Бр до, “Ки шни ца” , “Ај-ва ли ја” и Бо до вац, ко ји су у бли зи ни ма на сти ра Гра ча ни це. Не кад су укуп-но про из во ди ли пре ко 800 000 то на го ди шње, да нас ра де 90 по сто ма њим ка па ци те том не го у вре ме бив ше Ју-го сла ви је.

“Но во бр до” је дру ги по ве ли чи ни у про из вод њи оло ва и цин ка, а по се ду-је и сре бро и зла то. По зна то је још из сред њо ве ков ног пе ри о да, кад је бро-ја ло 60 000 ста нов ни ка, не кол ико


пу та ви ше не го што је та да имао, ре-ци мо Лон дон. Од руд них на ла зи шта Но вог бр да, сре бра и зла та то ком сред њо ве ков ног пе ри о да у Ср би ји су по диг ну те мно ге цр кве и ма на сти ри. Ко ри сти га ал бан ска стра на.

Од ме та ла на Ко со ву и Ме то хи ји, по сто ји фе ро никл, ко ји се про из во ди у то пи о ни ци у Гло гов цу. Не кад је по-сто ја ла про из вод ња хро ма код Кли-не, и бок си та код Ђа ко ви це, али ти руд ни ци да нас не ра де.

Од ин ду стри је не ме та ла, ра де не-ко ли ко ка ме но ло ма, а нај ве ћи је Чи ка то во. То је у Ср би ји и бив шој Ју го сла ви ји је дан од нај ве ћих ка ме-но ло ма, ко ји про из во ди тех нич ко-гра ђе вин ски ка мен, да нас га ко ри сте Ал бан ци.

Осим це мен та ре “Шар” ко ји је ку-пио “Хол цим”, у Ср би ци по сто ји јед на ци гла на у функ ци ји.

-Уко ли ко по сто ји ин те ре со ва ње стра на ца за ис тра жним пра ви ма на Ко со ву и Ме то хи ји, они се већ го ди-на ма не обра ћа ју на шем Ми ни стар-

та ву за енер ге ти ку и ру дар ство, већ ко сов ској Вла ди. Осим се вер ног де ла Ко со ва, на ше ми ни стар ство по след-њих не ко ли ко го ди на не ма ни ка квих ин ге рен ци ја та мо, ка жу у Ге о ло шком ин сти ту ту Ср би је. Тех нич ки ди рек-тор Ду шан По ду на вац, на во ди да је на Ко со ву и Ме то хи ји ве о ма ма ло руд ни-ка у функ ци ји.

- По сло ви ис ко па ва ња ле жи шта су

ве о ма сла бо пла ће ни на Ко со ву и Ме-то хи ји. Оно ма ло руд ни ка и ка ме но ло-ма ко ји су у функ ци ји ра де сма ње ним ка па ци те том, јер не ма ју до вољ но ин-те ре со ва ња за раз во јем те при вре де, ни рад не сна ге ни струч ног ка дра. Из-гле да да су им уно сни ји по сло ви тр го-ви не и швер ца, ка же По ду на вац.





Овај пут ни пра вац, по ње го вим ре чи ма мо рао је да бу де „ап со лут ни при о ри тет Ср би је јер је то нај бли-

жи и нај ди рект ни ји пут ни пра вац за про лаз ро бе и ка пи-та ла из сред ње Евро пе пре ко Ср би је, ка Ја дран ском мо ру“.

„Шан су ко ју је Ср би ја про пу сти ла, из град њом тог тран-зи та, ис ко ри сти ће Ал ба ни ја“, ис ти че Ми ље вић.

- Да ли за то што се не зна, или што то ни ког не за ни-ма, тек у Ср би ји ни ко не по ми ње да су Ал бан ци кре ну ли у из град њу вр ло слич ног пут ног прав ца јер хо ће да сред њу Евро пу, пре ко сво јих лу ка, спо је са Ја дран ским мо рем. Ал-бан ци су уве ли ко кре ну ли у из ра ду тих про је ка та и из град-њом тог пут ног прав ца они ће ус пе ти да пре у зму тран зит Ср би ји. Рас ки дом уго во ра са кон це си о на ром, за не ма ри ва-њем пут ног прав ца Хор гош - По же га - Ја дран, Ср би ја је из-гу би ла огром ну раз вој ну шан су, ка же Ми ље вић.

-Кон це си о нар би мо рао да ин ве сти ра, гра ди ло би се, ан га жо ва на би би ла рад на сна га, тро шио би се гра ђе вин-ски ма те ри јал до ма ћих про из во ђа ча. И то би у овој кри-зи до не ло све жег ка пи та ла и обр та, не што би се ку по ва ло, про из во ди ло и ра ди ло. Ова ко тр жи ште нов ца и пла сма на кре ди та је пот пу но ста ло и на за па ду, и ја сно је да ова ко круп не ин ве сти ци је у на ред не две до три го ди не не ће сти-за ти у Ср би ју.

Он за ме ра са да шњој Вла ди и ре сор ном ми ни стар тсву, што се „у свим пла но ви ма и про јек ти ма ни је и не ће да ље од ма ћи од при че“.

-На ја вљи ва ла се ве ли ка ре кон струк ци ја же ле знич ке пут не мре же, по ме ра ње ста ре же ле знич ке ста ни це и ра-до ви на Про ко пу, за тим ра до ви на за о би ла зни ци око Бе-о гра да, по че так град ње мо ста Вин ча пре ко Ду на ва, за тим из град ња но вог и па ра лел на ре кон струк ци ја ста рог мо ста Бе шка. Вред ност ин ве сти ци ја ко је сам на бро јао је око 5 ми ли јар ди евра. А ра до ви ни су од ма кли од по чет ка, ста ри и но ви мост у Бе шки, о че му се да нас пу но при ча је тек у ис тра жној фа зи ра до ва.

Ми ље вић ис ти че да је за вре ме прет ход ног ман да та Вла-де, ура ђе но мно го ви ше!

-Ве за но за Ко ри дор 10, прет ход на Вла да је пре ко над-ле жног Ми ни стар ства за ин фра струк ту ру ком пле ти ра ла идеј не про јек тем да кле са ре ви зи јом, за пут не ко ри до ре: Ниш-Бу гар ска гра ни ца у ду жи ни од пре ко 100 ки ло ме та-ра, за ко ју је ода бра на нај ску пља али тех нич ки нај бо ља, та ко зва на брд ска ва ри јан та, ин ве сти ци о не вред но сти око 600 ми ли о на еура. Идеј ни про је кат и ре ви зи ја, да кле ком-плет но ура ђен је за пут ни пра вац Ниш -ма ке дон ска гра ни-ца, у ду жи ни од 90 ки ло ме та ра. Тех нич ка до ку мен та ци ја на ни воу идеј них и за по че тих глав них про је ка та ура ђе на је и за ре кон струк ци ју же ле знич ке мре же, на де о ни ци Ниш-бу гар ска гра ни ца.

За пут ни пра вац Хор гош-По же га, у пот пу но сти је за вр-шен идеј ни про је кат и ком пле ти ра на до ку мен та ци ја, укљу-чу ју ћи и ела бо ра те за екс про при ја ци је. Овај по сао ра ди ле су три нај ве ће срп ске фир ме: Ин сти тут за пу те ве, ЦИП и ин сти тут из Вој во ди не, ЦПВ.

Та ко ђе је за по че то са из ра дом про је ка та од По же ге пре-ма Цр ној Го ри, са крај њим ци љем- из ла зак на Лу ку Бар. Вред ност пред ви ђе них ра до ва од По же ге до Бо ља ра (гра-ни це са Цр ном Го ром) је 1,6 ми ли јар ди евра.

Ми ље вић на по ми ње да је за цео тај по сао утро ше но пу-но вре ме на и нов ца.

-То је обим на до ку мен та ци ја, ра ди ло се го ди на ма, на-жа лост све што је ура ђе но ста ја ће у фи о ци и че ка ти не ку агил ни ју Вла ду и бо ља вре ме на.


Интервју

Ср би ја из гу би ла шан суДр жав ни се кре тар Ми ни стар ства за ин фра струк ту ру у про шлом ман да ту Вла де РС, Ми лан Ми ље вић, оце њу је, да је рас кид Уго во ра о кон це си ји Хор-гош - По же га „нај ве ћа и ка та стро фал-

на гре шка Вла де“.

РазговаралаСветлана Николић-Петровић

По во дом на ја ве Вла де о јав ним ра до ви ма на ин фра-струк тур ним про јек ти ма, Ми ље вић ка же да је то још јед на илу зи ја вла сти и об ма на гра ђа на.

-Про шло је вре ме ак ци ја из пе де се тих го ди на и ан га-жо ва ња сто ти на хи ља да љу ди ко ји би ра ди ли на та ко круп ним про јек ти ма. То је још јед на об ма на гра ђа на.


Ми о драг Ку сту дић, не ка да шњи про сла вље ни фуд-бал ски гол ге тер (ФК Вој во ди на, НК Ри је ка, Her-

cu les CF, Real Mal lor ca) и ре пре зен та ти вац Ју го сла ви је а да нас би зни смен у Шпа ни ји, осни вач и вла сник при ват ног пред у зе ћа Sti ro Fert из Вр ба са, пред ста вља но ве ате сти ра не и па тен ти ра не Sti ro Fert кон струк ци је ко је чу ва ју енер ги ју. У са мом на зи ву фир ме ви ди се да је чу ва ње енер ги је основ на пер фор ман са но вих про из во да ко је ну ди Sti ro Fert.

Др Ми лан Ке ка но вић, као аутор но вих Sti ro Fert кон струк-ци ја ко је је осми слио на осно ву сво јих ду го го ди шњих ис тра-жи ва ња на Гра ђе вин ском фа кул те ту у Су бо ти ци, твр ди да је на тр жи шту те шко про на ћи аде кват не изо ла ци је ко је мо гу исто вре ме но за до во љи ти ни ске зим ске тем пе ра ту ре (do – 20 oC) и ви со ке лет ње тем пе ра ту ре (и ве ће od + 40 oC) ко је су ина че ка рак те ри стич не за ово под не бље. Са дру ге стра-не, сам по ло жај изо ла ци је ни је аде ква тан та ко да до ла зи до „скри ве них“ гу би та ка пре ко „хлад них мо сто ва“.

- Ка да би ели ми ни са ли „скри ве не“ гу бит ке и ка да би по-ста ви ли тер мо и зо ла ци ју на аде кват но ме сто, у Р. Ср би ји би мо гли по ди ћи енер гет ску ефи ка сност обје ка та у ви ду сма-ње ња по тро шње енер ги је у пе ри о ду греј не се зо не и до 50%, у од но су на са да шње про сеч не по тро шње енер ги је у kWh/m2 на го ди шњем ни воу. Про сеч но сма ње ње утро шка енер-ги је за гре ја ње (у од но су на енер ген те: гас и чвр сто го ри во) ди рект но би до ве ло и до сма ње ња еми си је штет них га со ва у Ср би ји до 39%. Дру ге ме ре при ме ње не пре ма пре по ру ка ма ЕУ, ве за не за енер гет ска по стро је ња и на чин ди стри бу ци је енер ги је до дат но би по ве ћа ле енер гет ску ефи ка сност обје-ка та у ви ду сма ње ња по тро шње енер ги је и то 10 до 25 %, ка-ко у ЕУ, та ко и у Ср би ји.

Што се ти че лет њег пе ри о да, и по тро шње енер ги је за рас хла ђи ва ње стам бе них обје ка та при ме ном Sti ro Fert изолације, по тро шња енер ги је сма њи ла би се 100%, јер искључује употребу клима уређаја.

Sti ro Fert ну ди но ви тип ме ђу спрат них по лу мон та жних и мон та жних кон струк ци ја са кон струк циј ски угра ђе ном тер-мо и зо ла ци јом од сти ро по ра са до ње стра не „пла фон“. Ово

је нај бит ни је ме сто ко је тре ба изо ло ва ти, јер се он-да то пли ва здух као лак ши по ди же до изо ла ци је

ко ја му зи ми оне мо гу ћа ва улаз у хла дан бе-тон ме ђу спрат не кон струк ци је и то пли

ва здух он да рав но мер но на ста вља стру ја ње по про сто ри ји пре ма зи-

до ви ма, што ина че и је сте циљ и прет по став ка при ли ком

гре ја ња про сто ри ја. У ко ли ко се изо ла ци ја

не из во ди на тај на-

чин, то пли ва здух ула зи у ме ђу спрат ну кон струк ци ју, кон-дук ци јом до ла зи на зи до ве и да ље се „скри ве но“ гу би. Пре-ма то ме ма сив ни зи до ви од опе ке и бе то на, за ми шље ни да по ред но си во сти бу ду и аку му ла то ри то пло те то са мо де ли-мич но за до во ља ва ју, а ве ћим де лом јед но став но од во де то-пло ту.

Упра во због то га, Sti ro Fert ну ди и дру го ре ше ње но вог ти-па зи до ва зи да них од ла ких ком по зит них изо ла ци о них бе-тон ских ’’Eko Ke ko’’ бло ко ва ко ји омо гу ћа ва ју аку му ла ци ју то пло те али не и вер ти кал ни тран спорт до „хлад них мо сто-ва“. Бло ко ви су та ко кон стру и са ни да има ју и ве ти кал не и хо ри зон тал не шу пљи не ко је се мо гу ар ми ра ти и бе то ни ра ти обич ним бе то ном. Та ко се до би је зид ко ји је исто вре ме но но сив, тер мо и зо ла ци он, звуч но и зо ла ци он, па ро ди фу зан („ди ше“), про тив по жа ран, аку му ла ци он. Зид за до во ља ва и све дру ге еко ло шке стан дар де, јер у свом са ста ву има и зна чај ну ко ли чи ну кре ча. ’’Eko Ke ko’’ бло ко ви за зи да ње су па ро ди фу зни што у лет њим ме се ци ма до при но си то ме да ви шак во де не па ре про ла зи на спољ ну стра ну та ко да уну-тра шњи про стор не ма ви шка вла ге и има оп ти мал ну тем пе-ра ту ру (24 до 26 oC), што ства ра усло ве угод ног бо рав ка у ста но ви ма без кли ма уре ђа ја ка да спољ на тем пе ра ту ра мо-же би ти и ве ћа од + 40 oC.

Зо ран Кља јић као ди рек тор про из вод ње ис ти че да Sti ro Fert има још не ко ли ко про из во да ко је ну ди тр жи-шту као што су мон та жни над врат ни ци, над про зор ни ци и дим њач ки еле мен ти, бло ко ви за пре град не зи до ве и ра ди-јал ни бло ко ви за си ло се и ви со ке ин ду стриј ске дим ња ке. Сви про из во ди Sti ro Fert ком па ни је су но ви на на тр жи шту и уво де у гра ђе ви нар ство но ву пер спек ти ву. Та ко Sti ro Fert тр жи шту ну ди из гра њу мон та жних ку ћа, ин ду стриј ских и спорт ских ха ла. Кров не кон струк ци је ра ђе не Sti ro Fert си-сте мом су ком по но ва не та ко да у но си вом си сте му ујед но има ју угра ђе ну изо ла ци ју та ко да се ком плет на кон струк-ци ја зав ша ва јед ним по те зом.


Представљамо Савремена решења

“STIROFERT” d.o.o.

Сивч Јовгена бб, 21460 Врбас, Србија

+381 (0)21 792 596 +381 (0)64 64 222 88

www.stirofert.com offi [email protected]

р р




Интервју

ГРАЂЕВИНАРСТВОпрво на удару кризеСи ту а ци ја је кри тич на, и то у тре нут ку ка да је гра ђе вин ска опе ра ти ва Ср би је по че ла да се опо ра вља и да се вра ћа на ме сто ко је је има ла у при вре ди осам де се тих го ди на

Бе о град - Свет ска еко ном ска кри за се у нај ве ћој ме ри од ра зи ла на гра ђе ви нар ство, а по зна то је да ова де-

лат ност пр ва ула зи у кри зу, али и пр ва из ла зи из те кри зе. То нас је зна чај но по го ди ло, као и све дру ге ин ве сти то ре и из во ђа че у зе мљи. Мно га гра ди ли шта су за тво ре на, а са мо се про јек ти у од ма клој фа зи из град ње на ста вља ју, та ко да је си ту а ци ја за и ста кри тич на.

До дат на не во ља је и та што се то до го ди ло у тре нут ку ка-да је гра ђе вин ска опе ра ти ва Ср би је по че ла да се опо ра вља од ви ше го ди шње кри зе и да се по ла ко вра ћа на ме сто ко је је има ла у при вре ди осам де се тих го ди на, у вре ме ка да је ве-ћи број гра ђе вин ских пред у зе ћа био у свет ском вр ху, ме ђу пр вих 200. Она су на осно ву по сло ва, ко је су има ли прет-ход них го ди на, ус пе ла да се ре ла тив но до бро тех нич ки и тех но ло шки опре ме, ка ко би би ле спо соб не да ра де ве ли ке објек те, а он да је до шла кри за ко ја ће, си гу ран сам, оста-ви ти сву да ве ли ког тра га - ка же у раз го во ру за Да нас Дра-ган Бу ђе вац, ре дов ни про фе сор Гра ђе вин ског фа кул те та у Бе о гра ду и ди рек тор Дел та Ин ве ста, ко ји по слу је у окви ру Дел та М гру пе.

Уче ство ва ли сте у ре а ли за ци ји ве ли ких про је ка та. Ка ко то са да из гле да на те ре ну, има ли на де за гра ђе ви на ре и мо-же ли да се ра чу на на не ке кре ди те?

- Ка да је о Дел та Ин ве сту реч, ми смо прет ход них го ди на има ли ре а ли за ци ју од пе де се так обје ка та го ди шње, раз ли-чи тог ти па и ве ли чи не. Не ка да су то би ли из у зет но ве ли ки и зах тев ни про јек ти, као што су бе о град ски и под го рич ки Дел та си ти, Тем по објек ти, на се ље Бел вил за по тре бе Уни-вер зи ја де... Тре нут но је Дел та Ин вест ан га жо ван на про јек-ту Бел вил, а то је по сао ко ји се при во ди кра ју и већ смо пет обје ка та пре да ли ко ри сни ку. Та ко ђе из во ди мо не ко ли ко обје ка та у дру гим гра до ви ма, ко ји су до 10.000 ква драт них ме та ра, у Чач ку, Кра ље ву, Ужи цу...

Кад је реч о кре ди ти ма чи ње ни ца је да је те шко до би ти бан кар ске по зај ми це под по вољ ним усло ви ма, јер су ка ма-те из у зет но ви со ке, а то не по го ду је би ло ка квом озбиљ-ном ула га њу, та ко да ми са да углав ном из во ди мо ра до ве на сред њим и ма лим објек ти ма ко је мо же мо да ре а ли зу је мо из соп стве них сред ста ва. То су објек ти ти па су пер мар ке та раз ли чи те ве ли чи не, док су ве ли ки про јек ти ко је смо пла-ни ра ли за ову го ди ну, као што су Дел та Пла нет на Ауто ко-

ман ди, Дел та Та у ер и хо тел Ин тер кон ти нен тал у Бло ку 20, про лон ги ра ни за шест ме се ци, са на дом да ће се си ту а ци ја по пра ви ти и да ће мо мо ћи да уђе мо у бар јед ну од тих ин-ве сти ци ја до кра ја го ди не.

Да ли ће др жа ва, од но сно Вла да, мо ра ти да ме ња ве ћи ну про пи са. Но ви за кон о гра ђе ви нар ству је у про це ду ри. Да ли је са да и због кри зе ва жно да се то што пре за вр ши?

- Из у зет но је ва жан тај део прав не ре гу ла ти ве. По ку ша-вао сам да по мог нем и кад је прет ход ни за кон пра вљен, да-вао сам два де се так при мед би, али на жа лост пу но то га ни је при хва ће но. Ге не рал но, сви ин ве сти то ри има ју про блем, јер је еви дент на спо рост ад ми ни стра ци је у свим сег мен ти-ма, на чин и про це ду ра до би ја ња одо бре ња за град њу је из у-зет но ком пли ко вана. На при мер, ве о ма ва жно би би ло уре-ди ти да ка да до би је те акт о ур ба ни стич ким усло ви ма, да у ње му бу ду и сви нео п ход ни по да ци о при кључ ци ма на ин-фра струк ту ру. То са да ни је та ко. Ви са да до би је те та кав акт, по сле мно го му ка и пе ри пе ти ја у Се кре та ри ја ту, а он да вам тек пред сто ји му ко трп ни део до би ја ња усло ва за при кључ-ке од свих ко му нал них слу жби. За ин ве сти то ре би би ло иде ал но да на јед ном ме сту пре да ју зах тев и та мо до би ју све нео п ход не по дат ке за про јек то ва ње. Мо ра ла би да по сто је и за кон ска огра ни че ња за ро ко ве под прет њом ка жња ва ња, ако се акт не из да у про пи са ном ро ку. Про бле ма има и са про јек том Бел вил, иако има мо по др шку гра да и др жав них ин сти ту ци ја. За то је ра зу мљи ва ре ак ци ја стра них ин ве сти-

РазговараоБра ни слав Бо жић


Др Дра ган Бу ђе вац, про фе сор Гра ђе вин ског фа кул те та у Бе о гра ду и ди рек тор Дел та Ин ве ста

то ра ко ји не мо гу да схва те ова кву си ту а ци ју. По зна јем до ста по тен ци јал них ула га ча ко ји су због све га то га од у ста ли од ин ве сти ра ња у Ср би ју.

Прог но зе за но ву се зо ну су су мор не. Има те ли бар на зна ка ка ко ће се она од ви ја ти?

- Те шко је то ре ћи, а ни мно го вер зи ра ни ји струч ња ци из обла сти фи нан-си ја не мо гу то да пред ви де. Дел та Ин вест за јед но са ен гле ском фир мом MA-CE ре а ли зу ју по сао упра вља ња про јек том за Фи јат ауто мо би ле Ср би ја у Кра-гу јев цу. Има мо и не ке дру ге оп ци је и на ја ву по сло ва од стра них ин ве сти то ра, пре све га због ре фе рен ци сте че них у прет ход ном пе ри о ду. За де сет го ди на ус пе ли смо да се на овом тр жи шту на мет не мо као по у здан парт нер. По шту-је мо за да те ро ко ве, ра ди мо ква ли тет но уз кон ку рент не це не, а за 10 го ди на из ве ли смо 550 обје ка та, што прак тич но зна чи да смо на сва ких шест да на за вр ша ва ли по обје кат. За не ке од тих обје ка та смо чак оба ра ли и свет ске ре-кор де. На при мер, обје кат Тем па у Бе о гра ду ус пе ли смо да за вр ши мо за са мо 94 да на. До сад, због оби ма по сло ва ко ји смо има ли за Дел та хол динг ни смо има ли ка па ци те та да иза ђе мо ван си сте ма, али са да, у си ту а ци ји ка да има мо по ну де ино стра них ин ве сти то ра, део по сла ће мо ре а ли зо ва ти екс тер но у зе-мљи и ино стран ству. Тај на успе ха је и у то ме што смо ис ку ства са гра ди ли шта За пад не Евро пе, Аме ри ке, Ду ба и ја, Ки не при ме ни ли ов де. На при мер, оно што је нај зна чај ни је у би зни су не крет ни на је су крат ки ро ко ви, да се ка пи тал што је мо гу ће пре опло ди, пу сти у про мет, што је че сто мно го ва жни је од це-не. То нас је при мо ра ло да ви ше не ра ди мо на стан дар дан на чин.

Ко ли ко ће љу ди у овој обла сти оста ти без по сла?- За сад се не ви ди тен ден ци ја от пу шта ња рад ни ка у гра ђе ви нар ству. Си-

ту а ци ја је тре нут но ре ла тив но до бра, јер углав ном ра де гра ђе вин ске фир ме сред ње ве ли чи не, ко је су би ле ве о ма опре зне у при ма њу љу ди, па ма ло ко ја фир ма има, као пре ра та, хи ља де за по сле них. У Ср би ји са мо не ко ли ко пред-у зе ћа има ви ше од 500 рад ни ка, ве ћи на упо шља ва из ме ђу 100 и 200 рад ни ка. Ве ли ке фир ме ће ве ро ват но би ти у про бле му, јер са да је те шко упо сли ти

- Део рад ни ка са по сло ва ви со ко град ње мо же да се ан га жу је и на гра ђе њу пу те ва, мо сто ва и ту не ла, али не и ве ћи на, јер су то ипак спе-ци фич не де лат но сти. Ту мно го за ви си и од ан га жо ва ња др жа ве. Да кле, ако др жа ва хит но обез бе ди но вац, то би мо гло да бу де за на шу бран шу из у зет но зна чај но.

то ли ко рад ни ка. Ме ђу тим, ви ше ме пла ши сле де ћа го ди на, с об зи ром на то да гра ђе ви на ри има ју на сле ђе не по сло ве или чвр сте уго во ре ко је мо ра ју да ре а ли зу ју. Ми смо, ре ци-мо, до ок то бра ан га жо ва ни на по сло ви ма из град ње на се ља Бел вил. Бо јим се, ме ђу тим, да ва жни ји но ви по сло ви не ће по че ти ове го ди не, па ће сле де ћа го ди на за гра ђе ви нар ство би ти из у зет но те шка.

То ва жи и у дру гим сек то ри ма, не са мо у гра ђе ви нар-ству. Мо гу ли ка пи тал на ула га ња у ин фра струк ту ру не што да про ме не?

- Мо гу, али по сто ји не што што успо ра ва тај про цес. То је дуг пе ри од при пре ме, ко ји под ра зу ме ва да се обје кат про јек ту је, за тим да до би је одо бре ње за из град њу, а ту је и при ја ва ра до ва, све то је про цес ко ји тра жи пет до се дам ме се ци. Ако са да не ма те сред ства за град њу, те шко ће би ло ко да фи нан си ра овај део, јер ни пла ћа ње про јек та ни је бе-зна чај но. Ге не рал но гле да но, из град ња Ко ри до ра 10, ко ји је у Ср би ји је дан од при о ри те та, мо же да бу де спас за срп ско гра ђе ви нар ство, уко ли ко на ши по ли ти ча ри ус пе ју да обез-бе де по вољ не кре ди те и фи нан си ра ње за ту на ме ну. Јер, ин фра струк тур ни ра до ви су не што што зах те ва из у зет но ве ли ка фи нан сиј ска сред ства. У ко јој ме ри они ус пе ју да то обез бе де, у тој ме ри ће се и кри за лак ше пре ва зи ћи.

Еко но ми сти ка жу да је то ула га ње ко је мо же да на док на-ди по сло ве у ви со ко град њи?

- Део рад ни ка са по сло ва ви со ко град ње мо же да се ан га-жу је и на гра ђе њу пу те ва, мо сто ва и ту не ла, али не и ве ћи-на, јер су то ипак спе ци фич не де лат но сти. Ту мно го за ви си и од ан га жо ва ња др жа ве. Да кле, ако др жа ва хит но обез-бе ди но вац, то би мо гло да бу де за на шу бран шу из у зет но зна чај но.

Не до ста так ква ли тет них рад ни каУ вре ме гра ђе вин ског бу ма ис по ста ви ло се да не ма до-

вољ но ква ли тет них рад ни ка. Да ли то зна чи да је гра ђе ви-нар ство су о че но са не до стат ком ка дров ског по тен ци ја ла?

- Кон стан тан је не до ста так ква ли тет них рад ни ка свих струк ту ра - бе то ни ра ца, ар ми ра ча, те са ра, зи да ра, ке ра ми-ча ра... Слич на је си ту а ци ја и са ин же њер ским ка дром. Код нас је ја ко те шко ре а ли зо ва ти и дру гу сме ну на по слу, а ка-мо ли тре ћу, што је пред у слов за ефи ка сан и брз рад, јер за и-ста не ма до вољ но ква ли фи ко ва них рад ни ка, без об зи ра на ни во за ра да. На при мер, на гра ди ли шту Уни вер зи тет ског

на се ља има ли смо ве ли ки број по ди зво ђа ча, ви ше од сто-ти ну. Био је та да про блем са ке ра ми ча ри ма и пар ке та ри ма, ту има те хи ља де ква дра та ке ра ми ке и пар ке та, а по гле дај те ко ли ко у Ср би ји има те ових мај сто ра. И он да је по че ла пи-ја ца - је дан из во ђач по ну ди мај сто ру из дру ге фир ме евро ви ше по ква дра ту, па овај пре ђе код ње га и та ко у не до глед. Не знам да ли су на кра ју из во ђа чи уоп ште по зи тив но по-сло ва ли са ова ко на ду ва ним це на ма, јер је то на кра ју оти-шло до ни воа ко ји је пот пу но не при хва тљив. Ми слим да ће мо мо ра ти од по чет ка да ра ди мо на про бле ма ти ци ка-дро ва, по го то во што пла те у гра ђе ви нар ству ни су ви ше ма-ле. До бри мај сто ри мо гу да за ра де и до 1.000 евра ме сеч но.

Но ви си стем град њеДо пре пар го ди на код нас у Ср би ји ра ди ло се по прин-

ци пу - по зи ци ја по по зи ци ја. Пр во се из во де те ме љи, па кон струк ци ја, он да ура ди мо кров и фа са ду, па он да ин ста-ла ци је и ен те ри јер... Са да ви ше та ко не мо же, због крат ких ро ко ва, па се раз ли чи ти ра до ви мо ра ју од ви ја ти исто вре-ме но. У Аме ри ци се та ко гра ди обла ко дер од 40 спра то ва за пет до шест ме се ци. Кре ће се од при зе мља и пр вих спра то-ва, од мах се ра ди фа са да у при зе мљу, па ула зе ин ста ла те ри и оста ли... Та ко, док се ра ди кон струк ци ја на пет на е стом спра ту, већ су при зе мље и пр ва два спра та ком плет но за вр-ше ни.То зах те ва ви со ку струч ност и ко ор ди на ци ју, да онај ко во ди по сао по зна је све фа зе. Не мо же се по зна ва ти са мо гру ба гра ђе ви на. Код нас је то ве ли ки про блем.


Интервју



Представљамо

На ше пред у зе ћеОд осни ва ња 1961. го ди не Три мо се уте ме љио као јед но

од во де ћих европ ских пред у зе ћа са по ну дом ком плет них ре ше ња на под руч ју че лич них кон струк ци ја. Из се ди шта у Сло ве ни ји ве ли ки се углед пред у зе ћа због ино ва тив но-сти, ква ли те та и од но са са стран ка ма про ши рио по це лој Евро пи и ши ре, но Три мо увек на но во оду ше вља ва чим се ис тра же но ва тр жи шта и ука жу но ве при ли ке.

На ша ре ше њаТри мо се мо же по хва ли ти ти ме што ис пу ња ва оче ки-

ва ња свих стра на ка, а због че га су у пред у зе ћу из вр ше ни по слов ни по ду хва ти ко ји ну де ком плет на ре ше ња, а не са-мо про из во де. Раз мо трит ће мо ва шу иде ју и уче ство ва ти у ње ном оства ре њу од ди зај на до про из вод ње, па све до мон та же и сер ви си ра ња. На ша тех нич ка слу жба за са ве-то ва ње је на рас по ло га њу у свим фа за ма про јек та бу ду ћи да же ли мо оси гу ра ти нај бо ље и нај при клад ни је ре ше ње на пра вље но са мо по ва шој ме ри.

На ши про из во диЗа до во ља ва ње раз ли чи тих по тре ба да на шње гра ђе вин-

ске ин ду стри је са мо је по се би иза зов, по што пре жи вља-ва ју са мо пред у зе ћа ко ја су ино ва тив на и бр зо се ме ња ју

и при ла го ђа ва ју. За не ко ли ко го ди на спек тар про из во да пред у зе ћа Три мо то ли ко се по ве ћао и раз вио у скла ду са по тре ба ма тр жи шта да са да пред ста вља је дан од нај мо-дер ни јих и нај оп се жни јих спек та ра гра ђе вин ских ре ше-ња.

Мон та жни че лич ни гра ђе вин ски објек тиЧе лик је основ ни гра ђе вин ски ма те ри јал и ње го ва при-

ме на је бес ко нач на. Мон та жна че лич на ре ше ња пред у зе-ћа Три мо са вр ше на су за по слов не, тр го вач ке и спорт ске објек те, скла ди шне и ин ду стриј ске на ме не. За што год да се за тра жи, Три мо има ре ше ње ко је је ино ва тив но, ка рак-те ри стич но и мо дер но.

Че лич не кон струк ци јеБес ко нач не гра ни це ар хи тек тон ске сло бо де омо гу ће-

не су и спро вед не у де ло. За при мар не но си ве окви ре и ста би ли за циј ске еле мен те Три мо ну ди за вр шне про фи-ле, сред ње окви ре, обло ге за за шти ту од ве тра / ста би-ли за ци ју, под не обло ге, кон зо ле за ши не кра на и кран ске ши не. За се кун дар не кон струк ци је - кров не и фа сад не пот кон струк ци је - Три мо ну ди то пло или хлад но ва ља не про фи ле.


Тримо инжењеринг

Фа са деЗа ва тро от пор не, с не дви дљи вим

при чвр шће њем, глат ке или про фи ли-са не фа са де Три мо има ре ше ње ко је до при но си ин ди ви ду ал но сти у кре и-ра њу и об ли ко ва њу. И вер ти кал ни и хо ри зон тал ни си сте ми рас по ло жи ви су с до дат ним еле мен ти ма по пут уга-о ни ка, ува ла и за вр шних про фи ла за упот пу ња ва ње кон струк ци је. До да те ли ши ро ки спек тар де ко ра тив них еле-ме на та кон струк ци ја уисти ну по ста је је дин стве на.

По гле дај те на зи ве:- Tri mo term STAN DARD,- Tri mo term IN VI SIO - па не ли с не-

ви дљи вим спо јем,- Qbiss - но ви мо ду лар ни па не ли.Кро во виГра ђе вин ски се објект сма тра за вр-

ше ним тек кад се по ста ви кров. С чи-ме год нас при ро да из не на ди, кров не кон струк ци је пред у зе ћа Три мо мо гу из др жа ти. На да ље, узме мо ли у об зир око ли ну, на ша изо ла циј ска ре ше ња чу ва ју нас на то плом и сма њу ју по тре-бе за гре ја њем.

Обра ти те па жњу на на зи ве:- Tri mo term - изо ло ва ни кро во ви,- Tri mo val - не и зо ло ва ни кро во ви.Кон теј не риКад је по треб на бр за из град ња ис-

ти чу се Три мо ре ше ња за кон теј не ре. Код вој них, па све до ма ло про дај них и кућ них про гра ма, флек си бил ност Три мо ре ше ња не под ра зу ме ва от кла-ња ње пре ко по треб них ства ри по пут за шти те од по жа ра, звуч не изо ла ци је или то плот не изо ла ци је.

Си сте ми за изо ла ци ју бу кеТри мо си сте ми за изо ла ци ју бу ке -

са вр ше но ре ше ње за сма ње ње спољ не бу ке. Ре ше ње из ра ђе но за сва ку око-ли ну, а рас по ло жи во је у свим раз ли-чи тим ве ли чи на ма и пот пу но је при-ла го дљи во, ду го трај но и ефи ка сно.

На ше услу геУглед се те шко сти че а ла ко гу би. Из

тог раз ло га су шти на пред у зе ћа Три мо је у ино ва тив но сти по мо ћу ко је се све зах тев ни је по тре бе стра на ка ре ша-ва ју кроз ис тра жи ва ње и раз вој. Не-го ва њем чвр стих ве за га ран ту је да су стран ка и Три мо укљу че ни у ди ја лог пре ко це лог про це са спе ци фи ка ци је од са мог кон цеп та до до вр ше ња. “Ни-је дан за да так за нас ни је не мо гућ” наш је мо то на пу ту ка га ран ци ји пот пу ног

и це ло куп ног за до вољ ства, а на ше тех-нич ке слу жбе и слу жбе по др шке и са-ве то ва ња во де ће су у сво јој ин ду стриј-ској гра ни.

На ша тр жи штаТри мо је за и ста гло бал на ор га ни за-

ци ја ко ја оп скр бљу је пре ко 45 зе ма ља гра ђе вин ским и мон та жним че лич ним ре ше њи ма. Ком па ни ја има ра сту ћу мре жу пред у зе ћа, пред став ни шта ва и аге на та ко ји пру жа ју про дај ну, тех-нич ку и мар ке тин шку пот по ру, бу ду-ћи да уви ђа по тре бу да ло кал но ре ши ло кал не гра ђе вин ске зах те ве.

На ши љу диУ ком па ни ји Три мо це ни мо сва ког

рад ни ка и не гу је мо кул ту ру не пре ста-ног раз во ја и на прет ка. Мо ти ви са ни рад ник по но си се сво јим ра дом, чи ме до при но си ино ва тив но сти, ква ли те ту и крај ње за до вољ ним стран ка ма. Пу-но ула же мо у до би ја ње упу ће не и ква-ли фи ко ва не рад не сна ге што на кра ју ре зул ти ра за до вољ ном стран ком.

На ше ин ве сти ци јеДа на шњи успех нам ну жно не га-

ран ту је су тра шњи успех - стал на ула-га ња у но ву тех но ло ги ју, тр жи шта, стран ке, про це се, ис тра жи ва ње и раз вој (Р&Д) и обу ку нам то сва ка ко га ран ту ју. Из овог раз ло га Три мо је уло жио до слов це ми ли о не евра у но ва про из вод на по стро је ња, ста те-оф-тхе-арт тех но ло ги ју и ка дров ска уса вр ша-ва ња и оспо со бља ва ња.

Наш свет, на ша око ли наТри мо је дру штве но од го вор но

пред у зе ће ода но не го ва њу до брих од-но са са ши ро ком јав но сти као и ши-ром око ли ном. Зна чај овог по слов ног еле мен та по ка зан је ње го вим укљу че-њем у кор по ра циј ску стра те ги ју под-у зе ћа. Три мо та ко ђе ве ру је да се овај дру штве но од го вор ни при ступ тре ба од ра зи ти у по слов ној ети ци, те сто га на сто ји уко ре ни ти од но се из гра ђе не на по ште њу, ис прав но сти и искре ној ко му ни ка ци ји, као и за јед нич ком ува-жа ва њу и раз у ме ва њу око ли не и со ци-јал ним им пли ка ци ја ма тр го ва ња.

Посетите нас на Београдском сајму

грађевинарства од 22.-26.04.09. ХАЛА 4



За омо тач згра де, за јед но са ар хи тек ту ром ко ју оте ло вља-ва, углав ном се сма тра да се раз ви ја, али са по ја вом “Qbiss by tri mo”, но вог би-мо ду лар ног фа сад ног си сте ма Три ма, мо же да се сма тра да се по ја вио истин ски про из вод сле де ће ге не-ра ци је.

“Qbiss by tri mo” пред ста вља тех но ло шки, као и ино ва тив-ни по мак уна пред; 5-у-1 кон цепт ко ји до но си си сте мат ски, од но сно “при ступ у па ке ту” омо та чу згра де, ује ди ња ва њем свих же ље них функ ци о нал них пред но сти ви со ко ква ли тет-них фа са да са нај бо љом есте ти ком. Као си стем, “Qbiss by tri mo” са сто ји се од мо ду лар ног фа сад ног еле мен та, зап ти-ва ју ћих и фик си ра ју ћих ком по нен ти, ме тал них еле ме на та за за шти ту од во де, уга о них де та ља и чак и про зо ра, уко ли ко су по треб ни, али, мо жда је то фа са да ко ја ће при ву ћи нај ви-ше ин те ре со ва ња. Раз ви је на као од го вор на ар хи тек тон ске и про јек тант ске зах те ве, фа са да је је дин стве на, бу ду ћи да по-се ду је је ди ни за и ста за о бље ни угао на тр жи шту. Тај естет ски ква ли тет је да ље уна пре ђен “Скри ве ним спо јем”, где лон-ги ту ди нал ни и тран свер зал ни спо је ви оп тич ки има ју исту ши ри ну, што пред ста вља мо де ран ми ни ма ли стич ки ди зајн са глат ком по вр ши ном.

Ме ђу тим, ова ино ва ци ја не за вр ша ва се са есте ти ком, “Qbiss by tri mo” је истин ски из гра ђен си стем ко ји је раз ви-јен као од го вор на мно ге од тих струк ту рал них зах те ва ко је су тра жи ли ар хи тек ти и про јек тан ти. Ак це нат је на ње го вој са мо-по др жа ва ју ћој при ро ди; она је у ста њу да са ма се бе но-си и не ма по тре бе за до дат ним пот струк ту ра ма са си сте мом ко ји зах те ва фик си ра ње са мо по иви ца ма. То до но си мно-ге пред но сти, јер, за раз ли ку од дру гих фа сад них си сте ма, “Qбисс бy три мо” не зах те ва би ло ка кву до дат ну по др шку, би ло да је то бе тон ски зид, ци гла, др во или се кун дар на пот-

струк ту ра, што зна чи уште ду тро шко ва, уште де вре ме на и ма ње при ла го ђа ва ња ра да. Уз тро шко ве ко ји су увек под зна ком пи та ња и при ти ске да се они сма ње кроз це ло об-ла га ње згра да, овај “вред но сни ин же ње ринг” је истин ска и мер љи ва ко рист у по гле ду тро шко ва.

На рав но да сва ки мо дер ни си стем за об ла га ње згра да мо-ра да бу де мно го ви ше не го про сто тро шков но и естет ски ефек тан, и “Qbiss by tri mo” ни је из у зе так. Уз ва тро от пор ност ко ја је стал но пи та ње, не са мо из здрав стве не и без бед но сне пер спек ти ве, већ јед на ко и из угла тро шко ва оси гу ра ња и од го вор но сти, ве о ма уми ру је свест да “Qbiss by Tri mo” има ин те гри са ну за шти ту од ва тре. Ње го ва ва тро от пор ност је у скла ду са нај ви шим стан дар дом и по твр ђе на је кроз свет ску сер ти фи ка ци ју, до би је ну ши ром свих зе ма ља у ко ји ма ће се про да ва ти.

Истин ска це на згра де не сво ди се са мо на ње ну кон струк-ци ју, већ на енер гет ску ефи ка сност ко ју она по се ду је као је-ди ни ца ко ја жи ви. “Qbiss by tri mo” не ма тер мал не мо сто ве, бу ду ћи да је изо ла ци ја већ ин те гри са на у вер ти кал ни спој. До дат но, не ма са ку пља ња вла ге то ком мон та же, по што је тер мал на изо ла ци ја за шти ће на че лич ним ли мо ви ма, а тер-мал на про во дљи вост ни је сма ње на.

Мон та жа ни је из бе гла ино ва ци ја ма са но вом оп ци јом “ци гла” мон та же ко ја се до да је на тра ди ци о нал ни је хо ри-зон тал не и вер ти кал не ори јен та ци је. “Ци гла” ори јен та ци ја про ши ру је мо гућ но сти про јек то ва ња још тај је дан ма ли део да ље и до да је још јед ну ди мен зи ју за оне ар хи тек те и ди зај-не ре ко ји тра же не што са мо још ма ло дру га чи је. На рав но, “Qбисс бy три мо” до сту пан је у ши ро ком оп се гу бо ја Co rus Co lor co at Pi sma®.

“Qbiss by tri mo” има га ран ци ју од де сет го ди на и вр хун ску ан ти ко ро зив ну за шти ту Co rus Co lor co at Pri sma® за пе ри од до 25 го ди на пре ко свог Con fi dex Gu a ran tee, ко ји оси гу ра ва мир но ћу и си гур ност да ће “Qbiss by tri mo” си стем на ста ви-ти да да је ре зул та те.

Тримо инжењеринг д.о.о., Булевар А. Чарнојевића 99б, 11070 Нови Београд, СрбијаТел.: 011 2129 724, Е-mail: offi [email protected], Web: www.trimo.rs




То пло цин ко ва ње че лич них кон струк ци ја и еле ме на та пред ста вља не мер љи ву фи нан сиј ску по год но ст без

по ре ђе ња – а мо же би ти кон ку рент но већ на ни воу по чет них тро шко ва.

Еко но мич ностЗа од ре ђи ва ње истин ске це не ан ти ко ро зив не за шти те че-

лич них про из во да тре ба узе ти у об зир два бит на еле мен та:• по чет ни тро шак за шти те,• це ну за шти те ко ја са др жи и тро шко ве одр жа ва ња. То су

тро шко ви по треб ни за обез бе ђи ва ње за шти те од ко ро зи је у це ло куп ном жи вот ном ци клу су про из во да.

По чет ни тро шко виПро цес то плим цин ко ва њем че сто из гле да ску пљи не го

што за и ста је сте. За то по сто је два раз ло га: пр во, ауто мат-ски се пред ви ђа да је та ко ви со ко ква ли тет на за шти та ску па; дру го, по чет ни тро шак цин ко ва ња у по ре ђе њу са бо је њем се по след њих го ди на из у зет но про ме нио. Тро шко ви бо је ња су рав но мер но и кон стант но ра сли, док су тро шко ви цин ко ва-ња оста ли не про ме ње ни.

Са вез гал ва ни зе ра је не дав но име но вао не за ви сне са вет-ни ке из пред у зе ћа Са ве то ва ње за за шти ту че ли ка Ltd (SPC) са на ме ром да ис тра же еко ном ску кон ку рент ност то плог цин-ко ва ња. SPC је у са рад њи са ин же ње ри ма из пред у зе ћа WS at kins, об ли ко ва ло ти пич ну 240-тон ску згра ду са че лич ном кон струк ци јом и за њу рас пи са ло кон курс. опре де ли ли су се за два на чи на ан ти ко ро зив не за шти те: (I) про цес то плим цин ко ва њем и (II) ви со ко ква ли тет но пе ска ре ње и си стем тро слој не за шти те бо је њем са де бљи ном су вог пре ма за од 250 μm. до би ли су по ну де осам гал ва ни зе ра из раз ли чи тих кра је-ва Ве ли ке Бри та ни је и из ра чу на ли су њи хов про сек. Си стем бо је ња је био за 35 % ску пљи од про це са то плим цин ко ва њем.

Сли ка при ка зу је да за пу но при ме ра ва жи, да је це на про це са то плим цин ко ва њем ни жа од на но ше ња ал тер на тив них за-шти та. раз лог за то је јед но ста ван: ал тер на тив не за шти-те, као што је бо ја, су са аспек та рад не сна ге у по ре ђе њу са цин ко ва њем пу но зах тев ни је, јер је то пло цин ко ва ње ви со ко ме ха ни зо ван, не по сред но кон тро ли сан тех но ло шки про цес.

Укуп ни тро шко виДе фи ни ци ја укуп них тро шко ва згра де мо же би ти сле де ћа:„Це на ку по ви не, из град ње и одр жа ва ња згра де кроз це ло-

ку пан пе ри од упо тре бе до укла ња ња.“ Од ре ђи ва ње укуп не – ко нач не це не мо же мо да озна чи-

мо као си стем ко ји ме ри ко ли чи ну фи нан сиј ских вред но сти згра де од по чет ка па до кра ја пе ри о да упо тре бе. То је при ступ ко ји урав но те жа ва тро шко ве ка пи та ла са тро шко ви ма при-хо да са на ме ром да пру жи оп ти мал но ре ше ње за вре ме це ло-куп ног пе ри о да по сто ја ња згра де.

Ова тех ни ка, ко ја са ма по се би ни је са свим но ва, по след-њих го ди на је при хва ће на као нај бо ља мо гу ћа прак са у обез-бе ђи ва њу кон струк ци ја. Ко нач на це на се мо же из ве сти у би-ло ко јој фа зи про це са обез бе ђи ва ња, а мо же се упо тре би ти на свим ни во и ма: по моћ но сред ство, функ ци ја, си стем и ком-по нен та. Ово укљу чу је све од по чет ног ди зај на до кра ја до ба упо тре бе.

Ко нач ну – укуп ну це ну згра де мо гу ће је при пи са ти на ра-чун тро шко ва из град ње, одр жа ва ња и ре но ви ра ња. Сход но то ме, у „жи во ту“ згра де мо же мо на ћи тро шков не ско ко ве око де се те го ди не и по сле сва ке пе те го ди не.

По чет ни из бор ма те ри ја ла и на чин њи хо ве за шти те да кле игра ва жну уло гу уну тар тро шко ва одр жа ва ња и ре но ви ра ња згра де кроз њен це ло куп ни екс пло а та ци о ни пе ри од, што зна-чи да има ве ли ки ути цај на про фил ко нач не це не про јек та

Сли ка тро шко ва. жи вот ни ци клус на ги ње то ме да сампо се би про из во ди кри ву да ви про фил са ско ко ви ма код де се-

те, пет на е сте, два де се те, два де сет пе те го ди не.Тро шко ви одр жа ва ња Це ло куп на це на за шти те че лич ног про из во да кроз ње гов

ци клус екс пло а та ци је за ви си од це не и по сто ја но сти по чет не за шти те у од ре ђе ној око ли ни, и од тро шко ва и уче ста ло сти свих да љих об ра да ка да трај ност про из во да над ма ши пред-ви ђе ни „жи вот ни век“ пр во бит не за шти те.

Ве ћи на пре вла ка до би је них то плим цин ко ва њем омо гу ћа-ва ју ду го трај ност ко ји ма не тре ба до дат но одр жа ва ње и до-дат но бо је ње. ПОСЕТИТЕ НАС НА SEEBBE - Хала 4


ТРО ШКО ВИ И ЕКО НО МИЧ НОСТ




Традиционално и модерно



Има воде нема стратегијеЧи ста пи ја ћа во да у све ту по ста је ка пи тал ни ре сурс. Ду го на ја вљи ван рат ве ли ких ком-па ни ја над при род ним из во ри шти ма, за по чео је пре не ко ли ко го ди на. Нај ве ћом ко ли-чи ном при род них из во ри шта у све ту са да рас по ла жу че ти ри нај ве ће ком па ни је; „Не-стле“, „Ко ка ко ла“, „Да но не“ и „Пеп си“, у чи јем је вла сни штву 80 од сто во да у све ту.

Ипак, јаг ма ве ли ких над ви тал ним ре сур сом не ће има ти по сле ди ца по до ма ће тр жи ште. Ср би ја има

до вољ но из вор ске во де, а с об зи ром да из воз ни је ис пла тив, они ко ји се би мо гу да при у ште фла ши ра ну во ду не мо ра ју да стра ху ју у бу дућ но сти.

Упр кос то ме што су ре зер ве чи сте пи ја ће во де у Ср би ји као и сву да у све ту, огра ни че не, до ма ћи струч ња ци од ба цу-ју опа сност пре су ши ва ња тих из во ра у бли ској бу дућ но сти. Ка жу да код нас по сто ји ви ше од три сто ти не до ка за них из во ри шта пи ја ће во де, од че га је ма ње од 20 од сто у екс-пло а та ци ји. Чи ње ни ца да су углав ном у по се ду при ват них ком па ни ја, тач ни је 27 фир ми за пу ње ње во де ко ли ко их са да има у ужој Ср би ји, не до во ди у опа сност њи хо ву пре ко мер-ну ек пло а та ци ју, сма тра ју струч ња ци.

По зна то је да про цес об на вља ња вод них ре зер ви тра је сто ти на ма го ди на, али ко ли чи на ње не екс пло а та ци је, мо-гућ ност пре ко мер ног ис цр пљи ва ња, дик ти ра на је ка жу, за-кон ском ре гу ла ти вом, ела бо ра ти ма о ре зер ва ма и тен хо ло-ги јом пре ра де во де. Али, и са мим тр жи штем.

-Ре зер ве ни су бес ко нач не, али су об но вљи ве па се ела бо-ра ти ма тач но утвр ђу је њи хо ва ко ли чи на и обим екс пло а-та ци је је про јек то ван ко ли чи ном до то ка во да. На ша ре ги ја рас по ла же ве ли ким ре сур си ма, ка ко под зем них та ко и по-вр шин ских во да, па смо у мо гућ но сти и да ду пли ра мо са-да шњу ко ли чи ну екс пло а та ци је, ка же др Све ти слав Стан-ко вић, дипл.инг.хи дро ге о ло ги је. Он об ја шња ва да са да шња ко ли чи на про звод ње за до во ља ва по тре бе на шег тр жи шта.

-При ва ти за ци ја из во ри шта од стра не ве ли ких ком па ни ја до при но си по о штра ва њу ре гу ла ти ве у овој обла сти. То не мо же да има ло ших по сле ди ца по по тро ша ча. Не ће стра нац да од во зи ка ни сте ре у Ја пан. Он пр вен стве но ра чу на на ово тр жи ште. Уко ли ко би се отво ри ла не ка спољ на тр жи шта, ми слим на жед на под руч ја Афри ке, Бли ског ис то ка, уз по-ве ћа ну екс пло а та ци ју по сто је ћих ка па ци те та, мо гли би да из гра ди мо но ве. Али, у сми слу тран спор та во да је ка ба ста ро ба, и пре ма ва же ћим па ра ме три ма, тран спорт ко ји пре-

ма шу је 500 ки ло ме та ра ни је ис пла тив за про из во ђа ча. У Удру же њу ми не рал них во да на во де да би се про звод-

ња у ве ћем оби му од ре ги стро ва не, не ми нов но од ра зи ла на ква ли тет те во де, што ни ком од про зво ђа ча не би би ло од ко ри сти. Ис ти чу да са да шња про из вод ња у пот пу но сти за-до во ља ва по тре бе на шег тр жи шта, а ко ли чи не во де ко је се из во зе су сим бо лич не. Об ја шња ва ју да се озбиљ ни јим из-во зом сма тра онај пре ко 200 ми ли о на ли та ра го ди шње и да та квих из во зни ка у Ср би ји не ма, јер је уку пан из воз до ма ће во де у про шлој го ди ни из но сио 26 ми ли о на ли та ра.

Ресурси

ПрипремилаСветлана Николић-Петровић

-С об зи ром да је на ша во да од лич ног ква ли те та, ова кав ми нор ни из воз ни је ли ми ти ран ње ним ква ли те том, већ тро шко ви ма тран спор та и ис пла ти во шћу пла сма на ро бе на дру га тр жи шта. У од но су на 650 ми ли о на ли та ра во де ко-ли ко су при ват не ком па ни је про шле го ди не про из ве ле, 26 ми ли о на ли та ра из во за је сим бо лич на ко ли чи на, ка же ди-рек тор по ме ну тог удру же ња Бран ка Ше ро вић.

Од 27 фа бри ка за пу ње ње во де у Ср би ји, на пр вом ме сту нај ве ћих про из во ђа ча и из во зни ка, тра ди ци о нал но је аран-ђе ло вач ки „Књаз“. По ко ли чи ни про звод ње сле де: „Ми на-ква“ из Но вог Са да, „Врњ ци“ из Вр њач ке ба ње, „Хе ба“ из Бу ја нов ца, „ Ро са“ из Вла си не, „Во да Во да“ из Ба ње Вруј ци, „Про лом во да“ из Кур шу мли је, „Ка ра ђор ђе“ во да из Сме-де рев ске па лан ке, „Би во да“ из Бу ја нов ца, „Ву јић во да“ из Ми о ни це...

Ку по ви ном фа бри ке за пу ње ње во де, вла сник до би ја пра-во екс по ла та ци је из во ра на тој ло ка ци ји. Нај ве ћу смет њу

при ват ним про зво ђа чи ма фла ши ра не во де, за сад пред ста-вља не до вољ но раз ра ђе на за кон ска ре гу ла ти ва у тој обла-сти.

-Не до ста ју под за кон ски ак ти За ко на о кон це си ја ма, од-но сно то што др жа ва ни и је уста но ви ла ви си ну на кна де за екс ло а та ци ју из во ри шта та ко да не по сто је уго во ри из ме ђу др жа ве и сва ког про из во ђа ча по на о соб, на ко ли ко го ди на мо же то да екс пло а ти ше и по ко јој це ни.

При зво ђач и са да пла ћа. Има ви ше став ки по ко ји ма пла-ћа др жа ви, из ме ђу оста лог и на кна ду по За ко ну о во да ма, Ди рек ци ји за во ду при Ми ни стар ству по љо по љо при вре де, во ди при вре де и шу мар ства. Он пла ћа, али не зна где се ње-го ве па ре тро ше јер се не тро ше на мен ски за за шти ту во до-то ко ва. Та сред ства се по врат но не ула жу у за шти ту сре ди не, па од свог из два ја ња про зво ђач не ма ни ка кве ко ри сти, јер др жа ва та ње го ва сред ства не ула же да за шти ти во ду као на-ци о нал но бо гат сво, ка же ди рек тор удру же ња, Бран ка Ше-ро вић.

Не ра чу на ју ћи Ко со во и Ме то хи ју где се на ла зи пет, од 27 фа бри ка за пу ње ње во де у Ср би ји, при че му јед на пу ни о ница мо же ко ри сти ти и не ко ли ко из во ра, ве ћи на је при ва ти зо ва-но. „Књаз Ми лош“ др жи ком па ни ја „Сал форд“, „ББ Ми на-ква“ при ват ник Бра ни слав Бо ги ће вић, „Во да Врњ ци“ ком па-ни ја „Екс та пет“ вла сни ка Звон ка Го бе љи ћа, „Вла син ска ро са“ др жи „Ко ка ко ла“, „Во да во да“ Вла де Ди вац, „Ка ра ђор ђе во да“ - ку пи ла је „Ко лин ска“ из Сло ве ни је..

Од ма њих про зво ђа ча фла ши ра не во де ва ља спо ме ну ти: ком па ни ју „Ро дић“ из Но вог Са да ко ја про из во ди „Аква бе-лу“, и „Дел ту“ са про из вод ним брен дом „Га ла“. За сад ни су при ва ти зо ва не „Хе ба“ и „Би во да“ ко ја је при па да ла „Јум ку“.


Има воде ...

Ска дар ли ја је има ла три бу на ра, са ви со ко ква ли тет-ним во да ма за фла ши ра ње. Пр ви од 60 ме та ра ду би не је 1934.го ди не на пра вио Ђор ђе Бај ло ни. Дру ги од 100 ме та ра са гра ђен је 1972.го ди не и тре ћи од 320 ме та-ра по диг нут 1996.го ди не. Ка да је Ска дар ли ја про да та, при ват ник ко ји је то ку пио је ауто мат ски за тво рио сва три бу на ра. Ти ме је оште ће но из во ри ште ко је је из-ван ред ног ква ли те та и ко је би у не ким спе ци јал ним и ван дред ним окол но сти ма мо гло да снаб де ва ста нов-ни штво. По нов но ста вља ње у функ ци ју, зах те ва пу но вре ме на и ула га ња на ре кон струк ци ји и са на ци ји, ка же проф. То мић.


Укљу чу ју ћи ле ко ви те, тер мал не, ми не рал не и при род не из вор ске во де, у Ср би ји има пре ко 400 ло ка ли те та. У свр ху фла ши ра ња во де и за по тре бе бањ ског ле че ња, у екс пло а-та ци ји је тек де се ти део, ка же дипл.инг.хи дро ге о ло ги је Ге-о ло шког ин сти ту та Ср би је, Ми ле на Зло ко ли ца Ман дић.

-У Ср би ји по сто је ква ли тет не под зем не во де, али ко је ни-су рав но мер но рас по ре ђе не. У Вој во ди ни има мо мно го во де али је не ква и ли тет на за пи ће, у дру гим кра је ви ма има мо ви-шак ква ли тет не во де али се на жа лост не до вољ но екс пло-а ти ше. Са мо јед на, од зва нич но ре ги стро ва них пу ни они ца у Ср би ји, има про из вод њу од 40 ли та ра у се кун ди, док све оста ле укуп но има ју 15 ли та ра у се кун ди.

Опа сност пре ко мер не ек спло а та ци је за сад не по сто ји, јер су ко ли чи не про звод ње дик ти ра не по тре ба ма тр жи шта, за кљу чу је Зло ко ли ца.

-Јед на при ват на ком па ни ја, има до зво лу да екс пло а ти-ше 40 ли та ра у се кун ди. Она је у ста њу да од те ко ли чи не на тр жи ште пла си ра са мо два ли та ра. Све на ше ре ги стро-ва не пу ни о це има ју не ко ли ко пу та ве ће до зво ље не ре зер ве

за екс пло а та ци ју, од оног што ре ал но ко ри сте. Код нас ни је рас про стра ње но кон зу ми ра ње фла ши ра не во де.

Ис кљу чу ју ћи не ке ван ред не окол но сти и кар ди нал ни ја за га ђе ња, опа сност да у бли ској бу дућ но сти оста ну без чи-сте во де, не пре ти ни ве ћи ни оних са пли ћим џе пом, ко ји за пи ће ко ри сте во ду цен трал них во до во да. Из у зи ма ју ћи не ке де ло ве Ср би је ко ји су озна че ни као де фи ци тар но под руч је ква ли тет ном во дом, си стем во до снаб де ва ња је на до бром ни воу и под кон тро лом. Да би се по бољ шао или ба рем за др-жао по сто је ћи ни во чи сте пи ја ће во де, др жа ва тре ба ви ше да ула же у си сте ме за пре чи шћа ва ње. Ка ко би се спре чи ло за га ђе ње во до то ко ва по вр шин ских аку му ла ци ја и под зем-них во да, нео п ход ни су оштри ји про пи си и санк ци је у пре-вен ци ји за га ђе ња.

-Ми ће мо во ду има ти за ви сно од на чи на за хва та, пре чи-шћа ва ња по вр шин ских во да и из град ње си сте ма тран спор-та. Да би се умре жи ло јед но под руч је по треб на су ве ли ка сред ства, и др жа ва ту ула же, али не до вољ но. Ми на овом пар че ту Бал ка на још увек има мо ис прав не, чи сте по вр шин-ске во до то ко ве, и тре ба мо да их са чу ва мо, ка же др Све ти-слав Стан ко вић.

Дипл. инг. хи дро ге о ло ги је, Ми ле на Зло ко ли ца Ман дић ка же да тре ба да по сто ји др жав на стра те ги ја очу ва ња во де.

-Ни је до вољ но пра ви ти ве штач ка је зе ра ако ће се у њих сли ва ти ка на ли за ци ја. Ако све от па да не во де обез бе де си-сте мом за пре чи шћа ва ње, Ср би ји ни у на ред них 300 го ди на не пре ти не ста ши ца чи сте во де. Људ ски фак тор је нај ве ћи не при ја тељ чи сте во де.

И др Ми ле та Пе ри шић, дипл инг. тех но ло ги је, сма тра да Ср би ји у пер спек ти ви не пре ти опа сност пре су ши ва ња во-до вод них це ви ква ли тет ном пи ја ћом во дом и сма тра да се на ред них го ди на оче ку је сма ње ње за га ђе но сти реч них то-ко ва, а са мим тим и под зем них во да.

- У то ку је про јек то ва ње и из град ња уре ђа ја за


При род не во де са из во ра, ста ре и по не ко ли ко хи-ља да го ди на, спа да ју у та ко зва не искон ске во де. И по за ко ну, са из во ра пра во тре ба да иду у фла шу. Ме ђу-тим, и оне се об ра ђу ју. До ла зи до фил три ра ња и оба-ра ња ни воа по је ди них еле ме на та. Ка да се не би об ра-ђи ва ла, та во да би по сле од ре ђе ног вре ме на про ме-ни ла бо ју, по зе ле не ла, по цр не ла, а он да не би мо гла да сто ји у ра фо ви ма.

Ресурси

пре чи шћа ва ње. Углав ном се ра ди на пре чи шћа ва њу от пад них во да у гор-њим сли во ви ма и ре ал но је оче ки ва ти по бољ ша ње ква ли те та во до снаб де ва-ња. За са да ква ли тет во де цен трал ног во до снаб де ва ња за до во ља ва стан дар-де, а тре ба има ти у ви ду да је наш стан-дард не што стро жи ји од европ ског, по-себ но у до ме ну ор ган ског за га ђе ња.

Ипак Ср би ја ка ска за не ким зе мља-ма за пад не Евро пе, где је цен трал ним во до снаб де ва њем об у хва ће но 100 по-сто град ске те ри то ри је. Пре ма Из ве-шта ји ма Свет ске здрав стве не ор га ни-за ци је из 2002. и 2004. го ди не, те зе мље има ју 100 по сто обез бе ђен ква ли тет во де за пи ће пре ма соп стве ном стан-дар ду, док код нас тај про це нат из но-си 85 од сто. У де фи ци тар на под руч ја ква ли тет ном во дом спа да ју Зре ња нин, Ки кин да, Оџа ци и још не ка ме ста по Вој во ди ни, де ло ви цен трал не Ср би-је: Див чи ба ре, Ко па о ник, као и на се ља око Гроц ке: Ум ча ри, Пу дар ци..

-По след њих го ди на би ло је до на-ци ја и по сто ја ли су на по ри ло кал них

вла сти на по прав ци тог си сте ма во до-снаб де ва ња, али не ма ре зул та та, јер се за пре чи шћа ва ње ан га жу ју по гре шне фир ме и по гре шна тех но ло ги ја. Већ де-сет го ди на се ту ула жу сред ства и мо-гу ће је по пра ви ти си ту а ци ју да се том ста нов ни штву обез бе ди ква ли тет на во да, али се по сло ви де ле не ис ку сним фир ма ма у тој обла сти, и ми мо те не де-ра, ка же Пе ри шић.

Ово пот кре пљу је при ме ром Ге нек-са, ко ји је 2004.го ди не уме сто до ма ће фир ме „Во до тех ни ка“, ко ја је тра жи ла на пла ту по за вр ше ном по слу и га ран-то ва ла ква ли тет, за 500 000 еура ан га-жо вао аустриј ску фир му, „Еуро трон“. Ре зул та та не ма, Ко па о ник је и са да без ква ли тет не во де за пи ће.

Нај кри тич ни ји је др Во ја То мић, про фе сор Ру дар ско- ге о ло шког фа кул-те та. Он ка же да Ср би ја има до вољ но во де, али да др жа ва не ма стра те ги ју ње ног очу ва ња.

-Вре ме об на вља ња ре зер ви во де, од тре нут ка кад пад не ки ша до мо мен та кад мо же мо да је екс пло а ти ше мо на не-

ким ло ка ци ја ма тра је не ко ли ко хи ља-да го ди на. А она се енорм но за га ђу је, и не на мен ски тро ши. Во да из че сме ко ја слу жи као пи ја ћа, ов де има функ ци ју и тех нич ке во де. Об ра ђу је се и фил три-ра као пи ја ћа, а тро ши за пра ње ули ца и за ли ва ње ба шта. Што се при род них из вор ских во да ти че, за кон је све про-пи сао, про јек ти ис цр пљи ва ња ре зер ви по сто је, али се не по шту ју. Ако за кон про пи ше да ко ри сти те 10 ли та ра у се-кун ди, не би сме ли да ко ри сти те ни ли тар ви ше, а ов де је ре ци мо „Ко лин-ска“ из Сло ве ни је ку пи ла „Па ла нач ки ки се љак“ и ре ги стро ва но је ко ли ку ко-ли чи ну во де мо же да фла ши ра. Ипак, они по ред „Ка ра ђор ђе“ во де, сад пра ве и кок ту. И Џин гис Кан је у хор ди имао пра ви ла, ов де их не ма. И то је на ро чи-то опа сно сад кад кре не про да ја цен-трал них во до ва да, ис ти че То мић.

- Ту ће се, на дам се, јед ном на пра-ви ти ред. Ста ће се на крај бес ко нач ним пре ва ра ма, ка же др хи дро ге о ло ги је Во-јо То мић.


Има воде...


„IZO LA CI JA Hol ding a.d.“ је спе ци ја ли зо ва но пред у зе ће за изо ла тер ске и за вр шне за нат ске ра до ве у гра ђе ви нар ству. Осно ва на је пре 50 го ди на, по се ду је ви ше де це ниј ско из во-ђач ко ис ку ство на објек ти ма у зе мљи и ино стран ству.

По слов не је ди ни це на ла зе се у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Ни шу и Чач ку.

Пред у зе ће рас по ла же са струч ним ти мо ви ма ко је пред-во де ин же ње ри гра ђе вин ске стру ке, ар хи тек те, тех но ло зи, еко но ми сти и ве ли ки број ВКВ и КВ рад ни ка спе ци ја ли зо-ва них за ову вр сту ра до ва што чи ни уку пан број од око 100 стал но за по сле них рад ни ка.Основ на де лат ност пред у зе ћа су хи дро и тер мо и зо ла ци о-

ни ра до ви у гра ђе ви нар ству, чи не их сле де ћи по сло ви:

- Би ту мен ске (цр не) хи дро и зо ла ци је но вих обје ка та и са на-ци ја по сто је ћих обје ка та са изо ла ци о ним тра ка ма - Кру те хи дро и зо ла ци је ( пе не тра ти ) про тив вла ге и во де

под при ти ском- Мем бран ске хи дро и зо ла ци је на ба зи PVC, ECB, FPO,

EPDM, TPO , PIB.- Тер мич ка изо ла ци ја кро во ва, по до ва, зи до ва и пла фо на- Ин ду стриј ски по до ви ( фер бе то ни, по до ви од епок сид них

и по ли у ре тан ских ма са ), ки се ло от пор ни по до ви и зи до ви, ан ти ста тик по до ви, ду пли по до ви...- Об ла га ње тех нич ким фо ли ја ма( та ло жна је зе ра, риб ња-

ци, ла гу на фар ме, аку му ла ци ја от пад них во да, де по ни ја...)-Ан ти ко ро зив на и про тив по жар на за шти та

Хи дро и зо ла ци је про тив под зем них во да или во да под при ти ском ре ша ва мо спе ци јал ним изо ла ци о ним сред стви-ма на ба зи пе не тра та, ви ше слој ним би ту мен ским изо ла-ци ја ма, ма стик сним изо ла ци ја ма или по ли мер це мент ним ису ши вим мал те ри ма. У си сте му са бр зо ве зу ју ћим спе ци-јал ним зап тив ним мал те ри ма по сти жу се за до во ља ва ју ћи ре зул та ти на ро чи то на де та љи ма про до ра, чи ме се оства-ру је ви сок сте пен во до не про пу сно сти

ЗЕЛЕНИ КРОВОВИЗе ле ни кро во ви су по се бан об-

лик об ра де те ра са, ко ри сти се све ви ше у град ским је згри ма у ци љу ху ма ни за ци је и обо га ће ња жи-

вот не сре ди не, сма ње ња за-га ђе но сти ва зду ха и

бу ке и по бољ ша ња ми кро кли мат ских усло ва. „Изо ла ци-ја“ из во ди ова кве кро во ве уз при ме ну

свет ских ис ку ста ва. По себ-на па жња се обра ћа на дре на жу сло је-

ва,угра ђу ју се хи дро и зо ла ци о не тра ке от пор не на ве ће при ти ске и ко рен ски си стем би ља ка,вр ши се по се бан из бор би ља ка и ху му сног сло ја. Мо гу ћа је из ра да ма њих фон та на и во до то ко ва.

ИН ДУ СТРИЈ СКИ ПО ДО ВИ„Изо ла ци ја“ има ду гу тра-

ди ци ју и ис ку ство у из ра ди свих вр ста естри ха, по себ но код из ра де ин ду стриј ских по до ва. Иду стриј ски естрих је име за све естри хе у ра-зним скла ди шти ма, ра ди-о ни ца ма, про из вод ним ха-ла ма, ла бо ра то ри ја ма, хлад-ња ча ма итд. Осно ва ин ду-стриј ских естри ха је обич но АБ пло ча де бљи не мин. цца. 10 cm, вред но сти те че ња S3, мин 25 N/mm2 (C20/25) чвр-сто ће на при ти сак и ни ским во до це мент ним фак то ром, по стан дар ду за до во ља ва ју ће (DIN EN 18202) рав но ће, из ве-де не на ком пакт ном те мељ ном по ду или ета жном но се ћем еле мен ту (га ра же). Ло ша стра на та квих по до ва је ре ла тив-но сла ба от пор ност на ха ба ње и с тим по ве за но пра ше ње и по ро зност естри ха. За то у фа зи су ше ња и за гла ђи ва ња естри ха по си па мо до дат ке (кварц ни пе сак, ко рунд, ме тал-не опиљ ке итд.), та ко да до би је мо про тив пра шну по вр ши-ну от пор ну на ха ба ње.

За ин ду стри ју где су по треб ни по себ ни зах те ви (пре ра-да хра не, здрав стве ни објек ти, јав не ку хи ње, ла бо ра то ри-је, хлад ња че...), уме сто по си па из во де се по себ ни за вр шни по до ви (епок си ди, по ли у ре та ни, акри ла ти). Та кви по до ви има ју ве ћу ки се ло от пор ност, от пор ност на ха ба ње и абра-зи ју, ве ћа чвр сто ћа на при ти сак и са ви ја ње, јед но став ни је одр жа ва ње, пот пу на про тив пра шност, и не у пој ност за во ду и оста ле теч но сти, мо гућ ност аде кват не са на ци је и на кра ју вр ло ва жна пред ност та квих по до ва – у скла ду су са HACCP нор ма ма. Са пра вил ним из во ђе њем мо гу да се при ме не у ин ду стри ји где има мо кон стант ну ви со ку или ни ску тем пе-ра ту ру, по ве ћа ну при сут ност ки се ли на и слич но.

Представљамо ИЗОЛАЦИЈА ХОЛДИНГ А.Д.

ХИДРОИЗОЛАЦИЈЕ

ИНДУС ТРИЈСКИ ПОДОВИ

Ми шка Јо ва но ви ћа бр. 9, 11107 Бе о град

тел.: +381 11 244 78 79, +381 11 244 07 58

факс. +381 11 244 15 93, моб.: +381 60 826 5075

[email protected] www.izolacija.rs

Зна чај ни је ре фе рен це пред у зе ћа:

Са ва Цен тар – Но ви Бе о град; ПЦ Ушће – Но ви Бе о град; Спенс – Но ви Сад; По слов на згра да Б92 – Но ви Бе о град; По-слов на згра да „Del ta Hol ding“ – Но ви Бе о град; На род на Бан ка Ср би је – Бе о град; НИС Ра фи не ри је – Но ви Сад и Пан че во; ХЕ Ђер дап – Кла до во; ТЕ Ни ко ла Те сла -Обре но вац; Же ле знич ка ста ни ца Про коп – Бе о град; Мост сло бо де – Но ви Сад; Оби ла-зни ца (Остру жни ца – Ор ло ва ча) – Бе о град



ГРАЂЕВИНАР 45ГРАЂЕВИНАР 45

Да нас је гра ђе вин ска ин ду стри ја ве о ма зах тев на услед че га про из во ђа чи не пре кид но мо ра ју да ра де на

уна пре ђе њу сво јих про из во да уну тар раз ли чи тих сек то ра у сме ру пру жа ња но вих мо гућ но сти куп ци ма. Уз функ ци-о нал ност, ва жну уло гу игра и естет ска вред ност објек та, а ње не ма без ви со ко ква ли тет них угра ђе них ком по не на та и ма те ри ја ла.

KINGSPAN је во де ћа свет ска ком па ни ја ко ја ну ди ком-плет на ре ше ња у обла сти град ње са кров ним, зид ним и фа сад ним си сте ми ма ко ји пру жа ју зна чај не пред но сти над кон вен ци о нал ним на чи ни ма град ње. Пре по зна тљи ва пре све га по сво јој по све ће но сти ино ва ци ја ма, ди зај ну, ква ли-те ту и тех нич кој струч но сти, због че га са пра вом за у зи ма пр во ме сто при из бо ру ар хи те ка та, из во ђа ча, ин ве сти то ра и вла сни ка.

Ком па ни ја са се ди штем у Ир ској да нас се мо же по хва-ли ти ра дом на ин тер на ци о нал ном ни воу, у Се вер ној Аме-ри ци, на Да ле ком ис то ку, али пре све га – у Евро пи.

KINGSPAN про из во ди су осми шље ни та ко да у пот-пу но сти за до во ље све по тре бе ку па ца, али и ви ше – они под ра зу ме ва ју сма ње ње тро шко ва, по бољ ша ње ква ли те та рад них усло ва при из град њи но вих или об на вља њу ста рих обје ка та, а пре све га бр зи ну град ње, од лич ну тер мо и зо ла-ци ју и ва тро от пор ност.

KINGSPAN се мо же по хва ли ти ши ро ком па ле том сво-јих про из во да. Пред ста вља је ди ног про из во ђа ча ко ји рас-по ла же тер мо и зо ла ци о ним зид ним и кров ним сен двич па-не ли ма са три вр сте ис пу не: од по ли у ре та на, ка ме не ву не и IPN – а. Сви на ве де ни фа сад ни и кров ни па не ли мо гу би ти са скри ве ним или ви дљи вим ка че њем, у за ви сно сти од же-ље куп ца, од но сно про јек тан та.

KINGSPAN је из у зет но по но сан на Isop he nic Fi re sa fe (IPN)па нел ко ји је са чи њен од не го ри вог ма те ри ја ла, због че га пред ста вља оп ти мал но ре ше ње при ли ком из град ње свих ти по ва обје ка та од ко јих се зах те ва ви сок сте пен про-тив по жар но сти. Ово ре во лу ци о нар но ре ше ње за хва љу ју-ћи сво јим тех нич ким осо би на ма до при но си ве ћој без бед-но сти и за шти ти, пре све га љу ди.

Би ло да је у пи та њу обје кат за ин ду стриј ске по го не,

про из вод њу хра не, скла ди ште ње на мир ни ца у хлад ња ча-ма, итд. KINGSPAN па не ли ће од го ва ра ти свим по тре ба ма. KINGSPAN изо ла ци о ни кров ни, зид ни и фа сад ни си сте ми за ам би јен те кон тро ли са не тем пе ра ту ре омо гу ћу ју ви со ке пер фор ман се кон тро ле тем пе ра ту ре и хи ги јен ског окру же-ња за пре хран бе ну ин ду стри ју, скла ди шта, ди стри бу ци ју, хлад ња че, фар ма це ут ску ин ду стри ју и оста ле при ме не где се зах те ва ју пре ци зни тем пе ра тур ни хи ги јен ски усло ви

Естет ски до жи вљај мо же се по сти ћи из бо ром различитих па не ла, ком би ну ју ћи тра ди ци о нал ни из глед са са вре ме ним си сте ми ма (ефе кат ци гле, др ве та, ка ме на) као и укла па ње же ље не про фи ла ци је и раз ли чи тих бо ја.

О де лат но сти KINGSPAN-а, раз ли чи тим тех нич ким де-та љи ма, при ја ви за до дат не бес плат не бро шу ре, као и кон-так ти ма, мо же те се ин фор ми са ти ди рект но на сај ту Ком-па ни је www.kingspan.co.rs.

Представљамо Kingspan

Булевар А. Чарнојевића 99а/1, 11070 Нови Београд,

тел.: +381 11 21 29 837 е-mail: [email protected]

www.kingspan.co.rs




Интервју

Енер гет ски спо ра зум је до бар - за Ср би ју исто риј скиУ Ср би ји је на по мо лу но ва афе ра, ве за на за кон трoверзно по сло ва ње НИС-а у прет ход ној го ди ни, као и не за ко ни то оту ђе ње 38 oдсто ак ци ја ко је је ова ком па-ни ја има ла у хо те лу „Ха јат“. Бив ши ми ни стар енер ге ти ке и ру дар ства Алек сан дар По по вић, на во ди да ће „не ко у др жа ви мо ра ти да од го ва ра, уко ли ко се до ка жу на-во ди ру ске стра не, ве за но за за вр шни ра чун у прет ход ној го ди ни“, у ко јој је НИС

пре ма њи хо вој оце ни по сло вао са гу бит ком од 3,8 ми ли јар ди ди на ра

Што се ти че не за ко ни тог оту ђе ња уде ла НИС-а, у Ха ја ту, По по вић на во ди да је „у ју ну про шле го-

ди не ту жи ла штву до ста вио ин фор ма ци је о про да ји уде ла ове ком па ни је у Ха ја ту“. Ак ци је ко је је НИС имао у хо те лу „Ха јат“, про да те су у ју ну про шле го ди не за 6,5 ми ли о на евра. Над ле жни тре ба да утвр де ко је ку мо вао овој про да-ји, ис ти че По по вић, и под се ћа на су коб ко ји је у то вре ме кул ми ни рао ме ђу чла но ви ма бив шег ру ко вод ства те ком-па ни је, ка да је сме њен та да шњи пред сед ник УО НИС-а, Ср ђан Бо шња ко вић из ДСС. Име но ва ни се ус про ти вио про да ји и по том је да то овла шће ње но вом пред сед ни ку, Ми ло шу Са ра ман ди ћу, да про да ак ци је.

Што се ти че са мог уго во ра о про да ји ове ком па ни је, као це ло куп ног га сног аран жа ма на са Ру ском Фе де ра ци-јом, По по вић оце њу је да је то нај бо љи уго вор по Ср би ју од 2000.го ди не до да нас.

“Не са мо због кри зе ко ја ће за де си ти Ср би ју и ин ве-сти ци ја ко је се по осно ву тог уго во ра оче ку ју, већ ће до-бри ефек ти тог спо ра зу ма има ти де це ниј ске раз ме ре”.

-Чи ње ни ца је да је енер гет ски спо ра зум са Ру ском Фе-де ра ци јом за Ср би ју до бар, ре као бих чак исто риј ски и да ће ње гов по зи ти ван ути цај на срп ску еко но ми ју да се осе ћа де це ни ја ма. За то је за слу жна вла да Во ји сла ва Ко-шту ни це, оце њу је По по вић.

Шта ће тех но ло шки НИС до би ти ин ве сти ци јом од пре-ко по ла ми ли јар де евра, ко ли ко пред ви ђа уго вор о ње го-вој про да ји?

- Ин ве сти ци јом ко ју ће Га спром њефт да спро ве де НИС до би ја мо гућ ност да ухва ти ко рак са дру гим ком па ни ја ма у ре ги о ну ко ји је из гу бљен за вре ме санк ци ја и бом бар до-ва ња, по ве ћа ка па ци те те и по бољ ша ква ли тет про из во да. НИС ће, на кра ју спо ме ну тог ин ве сти ци о ног ци клу са, би-ти ком па ни ја ко ја ће би ти спо соб на да из др жи ме ђу на-род ну кон ку рен ци ју у Ср би ји и зе мља ма ре ги о на.

. Ка кве су ва ше про це не о ште ти ко је су по стро је ња

НИС-а, прет пе ла то ком НА ТО агре си је?

РазговаралаСветлана Николић-Петровић


Ве ру јем да је не мо гу ће да ти ап-со лут но пре ци зну про це ну ште те ко ју је НИС пре тр пео то ком НА ТО агре си је на Ср би ју, по што се ра ди о ште ти ко ја је ви ше стру ка. Пр во, бом-бар до ва њем је на не та ди рект на ште-та објек ти ма ко ји су у вла сни штву НИС-а, на чи ње на је стра хо ви та ште-та жи вот ној сре ди ни (зе мљи ште, во-да, ва здух) ко ји су на ло ка ци ја ма на ко ји ма се на ла зи НИС. Из гу бље на је до бит због не ре гу лар ног по сло ва ња ка ко у вре ме бом бар до ва ња, та ко и у го ди на ма по сле. Та ко ђе, бом бар до ва-ње је до дат но тех но ло шки уна за ди ло НИС. Сва ка ко би еко но ми сти мо гли да да ју збир ну про це ну ште те, по да-ци за ко је ја знам го во ре о пре ко 500 ми ли о на евра ште те ко ју је пре тр пео са мо НИС.

Ка кве по сле ди це по из град њу Ју-жног то ка кроз Ср би ју, мо же има ти из град ња га со во да На бу ко? Да ли би Ру си у том слу ча ју мо гли да про ме не пла но ве тран зи та свог га са кроз Ср-би ју?

Ми слим да не ће би ти ни ка квих по сле ди ца, на рав но под усло вом да до из град ње га со во да На бу ко ика да до ђе. Та два га со во да ни су ме ђу соб но кон ку рент на, јер ће Ју жни ток но си-ти ру ски и цен трал но а зиј ски гас ко ји от ку пљу је Га спром, а На бу ко би тре-ба ло да бу де не за ви стан од Га спро-мо вог га са. Ју жни ток ће про ла зи ти пре ко на ше те ри то ри је, На бу ко нам ни ка да ни је ни по ну ђен. Ако На бу ко ика да бу де из гра ђен, Ср би ја би сва-ка ко на нај бли жој тач ки, не где у Ру-му ни ји, тре ба ло да се спо ји са овим га со во дом и да до би је мо гућ ност да се снаб де ва и га сом из овог га со во да.

За што се тек зи мус, при ли ком не-ста ши це га са, схва ти ло да су по стро-је ња у Ба нат ском дво ру, не до вољ на? И за што се ових го ди на, кроз про јек-те НИП или број них аран жма на са ММФ-ом ни је ра ди ло на про ши ре њу ка па ци те та?

Мо гу са мо да го во рим о вре ме ну ка да сам био ми ни стар за ду жен за по-сло ве енер ге ти ке, а то сам био, у вла ди пу ног ка па ци те та, не што ма ње од го-ди ну да на. У том пе ри о ду је ми ни стар-

ство ко је сам пред во дио, а то је би ло Ми ни стар ство ру дар ства и енер ге ти-ке, за јед но са Ми ни стар ством фи нан-си ја, Ср би ја га сом и НИС-ом ор га ни-зо ва ло опе ра ци ју пу ње ња под зем ног скла ди шта га са и пла ћа ња на пу ње ног га са. За јед ну се зо ну, јер скла ди ште је

мо гу ће пу ни ти са мо ка да је по тро шња га са у Ср би ји ма ња од мак си мал не, да кле, у ка сним про лећ ним, лет њим и ра ним је се њим ме се ци ма смо на пу ни-ли око 100 ми ли о на нор мал них куб-них ме та ра. Днев но мо же да се на пу-ни не што ма ње од ми ли он ку би ка, та-ко да сам, за ма ло вре ме на ко ли ко сам био на че лу ми ни стар ства, учи нио све што сам мо гао. Вре ме је да и сви дру-ги ка жу шта су, а шта ни су ура ди ли за Ба нат ски двор док су во ди ли Ср би ја-гас, НИС и ми ни стар ства енер ге ти ке и фи нан си ја. Скла ди ште да нас вре ди ба рем 40 ми ли о на евра ви ше не го пре не го што сам по стао ми ни стар, а ни-смо узи ма ли кре ди те.

Александар Поповићбив ши ми ни стар ру дар ства и енергетике

Ју жни ток ће про ла зи ти пре ко

на ше те ри то ри је, На бу ко нам ни-

ка да ни је ни по ну ђен. Ако На бу ко

ика да бу де из гра ђен, Ср би ја би

сва ка ко на нај бли жој тач ки, не где

у Ру му ни ји, тре ба ло да се спо ји са

овим га со во дом и да до би је мо-

гућ ност да се снаб де ва и га сом из

овог га со во да.


Ка же се да код нас по сто је по сред ни ци у тр го ви ни га-са. Мо же ли гас да се ку пу је ди рект но од про из во ђа ча и ка ко су то ре ши ле зе мље ЕУ?

Чи ње ни ца је да је по сред ник у ку по ви ни га са уве ден пре не го што сам по стао ми ни стар и то на ин си сти ра ње ру ске стра не, од но сно Га спро мек спор та. Та ко ђе је чи-ње ни ца да се уво ђе њем по сред ни ка це на га са за Ср би ју ни је про ме ни ла, тј. она је оста ла иден тич на, та ко да уво-ђе ње по сред ни ка ни је пла ти ла ни ти пла ћа Ср би ја, већ Га спро мек спорт, ма ка ко то не ло гич но зву ча ло. Та ко ђе је чи ње ни ца да прак тич но све зе мље, на ин си сти ра ње Га-спро мек спор та, ку пу ју гас од по сред ни ка-фир ми ћер ки Га спро ма. То је ствар њи хо ве по слов не по ли ти ке, оно што за нас тре ба да бу де бит но је да се це на уво ђе њем по сред-ни ка ни је из ме ни ла, тј. ми смо исту це ну пла ћа ли ка да смо ку по ва ли гас од Га спро мек спор та и ка да смо по че ли да га ку пу је мо од Ју го рос га са. Да ли је ту про ме ну би ло мо гу ће из бе ћи, не знам, у то вре ме ни сам био ми ни стар за ду жен за по сло ве енер ге ти ке. За ма ње од го ди ну , ко ли-ко сам био ми ни стар енер ге ти ке у вла ди пу ног ка па ци те-та, Га спро мек спорт ни је же лео да из ба ци Ју го рос гас као фор мал ног по сред ни ка.

За што је нафт но- га сни аран жман са Ру си јом пра ти ла

то ли ка ан ти кам па ња у Ср би ји?Да ли у спо ра зу му ко ји је

пот пи сан де цем бра 2008.го ди не ви ди те за слу гу прет ход-не Вла де?

- Због че га је во ђе на кам па ња ко ја је во ђе на и за што су тој кам па њи про тив спо ра зу ма из ре че не ве ли ке глу по-сти и ма те ри јал не не и сти не тре ба да пи та те оне ко ји су ту кам па њу во ди ли. Чи ње ни ца је да је енер гет ски спо ра зум са Ру ском Фе де ра ци јом за Ср би ју до бар, ре као бих чак исто риј ски и да ће ње гов по зи ти ван ути цај на срп ску еко-но ми ју да се осе ћа де це ни ја ма. И, за то је за слу жна вла да Во ји сла ва Ко шту ни це.

Ре ви зор ска ку ћа „КПМГ“ ко ју је ан га жо ва ла ру ска

стра на, у нај ско ри је вре ме ће раз ре ши ти кон тро-

вер зе ко је су се по след њих ме сец да на по ја ви ле у

јав но сти, а ве за но за по сло ва ње НИС-а у 2008. го ди-

ни. Пре ма при ка за ном ра чу ну бив шег ру ко вод ства

НИС-а, ова ком па ни ја је у прет ход ној го ди ни оства-

ри ла су фи цит од 2,3 ми ли јар де ди на ра. Ово уве ли ко

од у да ра од за вр шног ра чу на ко ју је по свом до ла ску

на чи ни ла ру ска стра на, по ко ме је НИС у 2008. оства-

рио гу би так од 3,8 ми ли јар ди ди на ра. Исти ну о то ме

ка ко се гу би так пре тво рио у до би так, тре ба ло би да

утвр ди срп ско Ми ни стар ство фи нан си ја, нај ка сни је

до по ло ви не апри ла. Исто вре ме но, ре ви зор ска ку-

ћа „КПМГ! от по че ла је че шља ње па пи ра, ка ко би се

утвр ди ли раз ло зи раз ли чи те ма те ма ти ке. Пре ма не-

ким спе ку ла ци ја ма НИС је от пи си вао ду го ве не ким

јав ним фир ма ма, што је и глав ни раз лог по ја вљи-

ва ња два раз ли чи та ра чу на, по зи тив ног и дру гог

- не га тив ног.

Та ко ђе, ру ска ком па ни ја Га спром њефт, са да шњи

ве ћин ски вла сник НИС-а, је по ула ску у ову ком па-

ни ју, спро ве ла оп се жну ис тра гу и о оту ђе њу свих

обје ка та, од ја ну а ра 2008. го ди не, од но сно од пот-

пи си ва ња нафт но-га сног аран жма на. Реч је о уде лу

ко је је НИС имао у вла сни штву Ха ја та, и не ким дру-

гим објек ти ма на екс лу зивн мим ло ка ци ја ма, а што је

оту ђе но, ка ко се на во ди по сле пот пи си ва ња уго во ра

о про да ји НИС-а, чи ме су у стар ту пре кр ше не ва жне

од ред бе тог уго во ра.

Александар Поповићбив ши ми ни стар ру дар ства и енергетике


По 35. пут се за по се ти о це отва-ра Са јам гра ђе ви нар ства у Бе-

о гра ду, овог пу та од 22 – 26.04. „Kna uf In su la tion“ ће и ове го ди не из ла га ти у ха ли 3.

По се ти те нас и уве ри те се и са ми да је код нас увек не што но во...

1. Сла ви мо ју бу леј!На пу ту из ме ђу Вла ди чи ног Ха на

и Сур ду ли це, на крај њем ју гу Ср би је, на ла зи се мо дер на фа бри ка за про из-вод њу изо ла ци о них ма те ри ја ла „Kna-uf In su la tion“. Да нас сва ки ме шта нин зна за нас, ко смо и где се на ла зи мо. А ка да и ка ко је све по че ло...?

Дав не 1974. отва ра се у Сур ду ли-ци „Фа бри ка ка ме них про из во да 25. мај“, ка сни је „Ву ни зол“ где по чи ње да се про из во ди не им прег ни са на ка ме на ву на за ин ду стриј ске по тре бе. Ка сни је се раз ви ја и дру га про из вод на ли ни ја за им прег ни са ну ву ну и про из во де за гра ђе ви нар ство.

Го ди не 2005. успе шну при чу упот-

пу њу је „Kna uf In su la tion“, ко ји ку пу је пред у зе ће и до но си мо дер ну тех но-ло ги ју, са вре ме ни на чин по сло ва ња, од но са пре ма жи вот ној сре ди ни и за-по сле ни ма.

На ша ло кал на при ча та ко тра је је-дан пун рад ни век, или 35 го ди на, и да ле ко од то га да се спре ма мо за пен-зи ју. За све ово вре ме, не ке ства ри се ни су про ме ни ле: кроз на шу фа бри ку сто ти не љу ди је оста ви ло свој дра го-це ни пе чат и траг, сто ти не по ро ди ца је жи ве ло од ву не, а ло кал на за јед ни ца је увек има ла до брог парт не ра у на ма.

2. За наш ро ђен дан, ВИ до би ја те по-клон!Увек су нај бо љи они ко ји у нај те жим вре ме ни ма ну де ква ли тет и оста ју вер ни сво јим прин ци пи ма. Од го во-ри ти мо дер ним зах те ви ма за чи стом тех но ло ги јом, одр жи вим и еко ло-шким про из во ди ма – по ста ла је на ша спе ци јал ност.До са да су на ши про из во ди од ка ме-не и ста кле не ми не рал не ву не за до-во ља ва ли све кри те ри ју ме ква ли те-та, одр жи во сти, би о ра згра дљи во сти. Објек ти у ко је су они угра ђе ни по сти-жу вр хун ске уште де енер ги је и та ко до при но се сма ње ној еми си ји штет них га со ва и очу ва њу жи вот не сре ди не.

Мо гу ли та кви про из во ди би ти још бо љи?!Уве ри те се на сај му да мо гу! За наш 35. ро ђен дан од лу чи ли смо се да вам пред ста ви мо ре во лу ци о нар ну но ву тех но ло ги ју у про из вод њи ка ме не и ста кле не ми не рал не ву не – 100% еко-ло шки при хва тљи ву, на пред ну и при-род ну.

Но ва ка ме на и ста кле на ми не рал на ву на из на ше ку хи ње из гле да ће дру-га чи је од би ло ко је изо ла ци је ко ју сте до са да ви де ли – за то што ње на при род на бра он бо ја пред ста вља ни-во еко ло шке при хва тљи во сти ко ји ни ко до са да ни је по сти гао!До ђи те на са јам по свој узо рак но ве ву не!


Knauf Insulation- време је за штедњу енергије




Занимљивости

Мон те Кар ло за нај бо га ти јеНај ску пљи и нај јеф ти ни ји ква дра ти у све ту

Пре ма ис тра жи ва њи ма “Glo bal pro perty gu i de”, нај ску пљи ква драт стам бе ног про сто ра је у Мон те Кар лу, сле де Мо сква и Лон дон, а нај јеф ти ни ји ста но ви про да ју се у Ка и ру.

Жи ве ти у Мон те Кар лу зна чи ужи ва ти у пла жа ма Азур не оба ле, гла му ро зном ноћ ном жи во ту и не

пла ћа ти по рез, али то све, на рав но, ите ка ко ко шта. Пре-ма ис тра жи ва њу ком па ни је “Glo bal pro perty gu i de” (GPG) Мон те Кар ло се на ла зи на вр ху ли сте гра до ва са нај ску-пљим стам бе ним про сто ром на све ту. Це на ква драт ног ме тра у том гра ду ко шта не ве ро ват них 47.578 до ла ра.

- Мон те Кар ло је град бо га тих, ма ли и кон цен три-сан, из ја вио је Mat thew Mon ta gu-Pol lock, уред ник Globalpropertyguide.com, додајући да је главни разлог за тако велике цене мањак простора и ослобођеност од различитих такси.

Пет величанственихИстраживањем GPG-а обухваћено је 110 градова света.

Запослени у компанији упоређивали су веома тражене станове у центру града, у солидном стању, површине око 120 квадрата, углавном у економским престоницама где је велика фреквенција туриста.

Према овом истраживању, Москва и Лондон су у 2008. години заменили места на листи најскупљих станова. Москва је тренутно на другој позицији са ценом квадрата од 20.853, а за њом следи Лондон са ценом од 20.760 долара за квадратни метар..

- Победи Москве над Лондоном у борби за друго место допринела је финансијска криза, која је “спуштала” цене некретнина у британској престоници током целе прошле године, док се о корекцији цена московских станова почело говорити тек у последњем кварталу 2008. - навели су експерти GPG-а. Петорку градова са најскупљим становима затварају Токио са 17.998 долара и Хонгконг са 16.130 долара за квадратни метар.

Њујорк бележи пад

Према мишљењу експерата, овако високе цене некретнина нису очекиване током глобалне светске кризе, али су знак постојећег богатства и досадашњег глобалног напредка. Велико изненађење представља пад финансијске престонице САД - Њујорка са некадашњег другог и прошлогодишњег петог на чак шесто место, услед експанзије азијског тржишта. Међутим, цена је и даље превисока, јер у овом граду квадратни метар

ПрипремилаНевена Танасковић


стана кошта у просеку 14.898 долара. - И у овим тешким економским временима, још увек

постоји огромно богатство које криза не дотиче, сматра Nikki Field, вице председник “Sotheby’s International” из Њујорка, додајући да је на спуштање цена некретнина у Њујорку уствари утицао “страх од озбиљније потрошње“, иако новца и потребе за некретнинама још увек има.

Азија и даље јефтинаС друге стране, према оценама стручњака, на неколико

места у свету станови су и даље релативно јефтини, као на пример, на Средњем Истоку, у Латинској Америци, Азији и Египту.

Азијски градови су међу најјефтинијима и у свима

њима популација јако брзо расте. То су Бенгалор у Индији, Џакарта у Индонезији и многи други. Сви ти градови претрпели су неке катастрофе у прошлости, а Индонезија је, на пример, последња земља која се опоравила после азијске финансијске кризе 1997. године.

Престоница Египта најјефтинија је у свету, бар кад је реч о становима. Квадратни метар стамбеног простора у Каиру, у центру града, кошта 574 долара. Међу јефтиним становима су и они у Аману у Јордану са просечном ценом од 1.150 долара по квадрату. У десет градова са јефтиним становима убрајају се још и Лима у Перуу са ценом од 1.154 по квадрату, као и Сантјаго у Чилеу, где квадратни метар кошта 1.221 долар.

Цене квадрата ...




Укуп но је у се дам ка те го ри ја кан ди до ван 261 за ни мљив обје кат из 222 др жа ве. Ме ђу њи ма су Ко ло ра до ка-

њон, Ги брал тар, Ни ја га ри ни во до па ди, Пли тви це, пу сти ње, гле че ри, пра шу ме, ре ке, је зе ра, во до па ди, ко рал ни гре бе ни...У ја ну а ру 2009. го ди не Ђа во ља Ва рош је ушла у нај у жи из-бор од 21 кан ди да та, а већ у фе бру а ру на кон пр вог кру-га гла са ња за из бор се дам свет ских чу да при ро де, Ђа во-ља Ва рош се на шла на пр вом ме сту у гру пи Д. Гла са ње се од ви ја у се дам ка те го ри ја, од А до Г и тра је до 7. ју ла ове го ди не ка да ће би ти иза бра но но вих се дам чу да при ро де.

О ЂА ВО ЉОЈ ВА РО ШИСпо ме ник при ро де „Ђа во ља Ва рош“ на ла зи се на ју гу

Ср би је, 27 км ју го и сточ но од Кур шу мли је, а 89 км ју го за-пад но од Ни ша. Од Бе о гра да је уда љен 288 км, ако се пу-ту је пре ко Кру шев ца, а 320 км пре ко Ни ша. Овај при род-ни спо ме ник чи не два, у све ту рет ка, при род на фе но ме на: зе мља не фи гу ре, као спе ци фич ни об ли ци ре ље фа ко ји у про сто ру де лу ју вр ло атрак тив но, и два из во ра ја ко ки се ле во де са ви со ком ми не ра ли за ци јом. Ова два у све ту рет ка при род на фе но ме на по сма тра на за јед но, „Ђа во љу Ва рош“ чи не пра вим свет ским чу дом при ро де. Атрак тив ност два не ви ђе на чу да при ро де до пу њу ју окол ни при род ни ам би-јент ко ји око зе мља них фи гу ра де лу је су ро во, ско ро ми-стич но, а у ши рем окру же њу жи во пи сно и пи то мо, као и оста ци на се ља, ста ре цр кве, гро бља и не ко ли ко за ни мљи-вих ру дар ских ја ма. Ло ка ли тет „Ђа во ља Ва рош“ је ста вљен под за шти ту др жа ве још 1959. го ди не, а 1995. го ди не је Уред бом Вла де Ре пу бли ке Ср би је про гла шен за при род-но до бро од из у зет ног зна ча ја и ста вљен у пр ву ка те го ри ју за шти те - СПО МЕ НИК ПРИ РО ДЕ. Укуп но је за шти ће но 67ha по вр ши не.

Зе мља не фи гу реЛо ка ли тет чуд ног на зи ва “Ђа во ља Ва рош” при па да се лу,

та ко ђе чуд ног име на Ђа ке, (по ти че од ал бан ске ре чи „гјак“-крв), из ме ђу 660 и 700 ме та ра над мор ске ви си не ко је се на-ла зи на под руч ју оп шти не Кур шу мли ја. Зе мља не фи гу ре или ка ко их ло кал но ста нов ни штво на зи ва “ку ле” су сме-ште не у две ја ру ге по де ље не уском во до дел ни цом чи ји се

из во ри шни де ло ви спа ја ју у је дин стве ну еро зив ну че лен ку, стра хо ви то ра зо ре ну еро зив ним про це си ма. Ја ру ге та ко ђе има ју чуд не на зи ве: јед на је “Ђа во ља Ја ру га” а дру га “Па-кле на Ја ру га”.Укуп но има 202 зе мља не фи гу ре, раз ли чи тих об ли ка и ди мен зи ја, ви си не од 2 до 15 м, ши ри не од 0,5 до 3 м, са ка ме ним ка па ма на вр ху. Оне на ста ју као ре зул тат спе ци фич ног еро зив ног про це са ко ји тра је ве ко ви ма. Фи-гу ре се обра зу ју, ра сту, ме ња ју, скра ћу ју, по сте пе но (вр ло спо ро) не ста ју и по но во ства ра ју. Под уда ром ки шних ка пи до ла зи до рас тва ра ња и од но ше ња рас тре си те под ло ге зе-мљи шта. Ме ђу тим, ма те ри јал ко ји се на ла зи ис под ка ме них бло ко ва би ва за шти ћен од „бом бар до ва ња“ ки шних ка пи и спи ра ња па оста је у те ре ну у ви ду за чет них зе мља них сту-бо ва - фи гу ра.По ве ћа ње ви си не сту бо ва пот по ма же убр за-на ли ниј ска, усме ре на еро зи ја во де ко ја оти че око њи хо вог под нож ја вр ше ћи спи ра ње ма тер ја ла. Ка ко је на гиб те ре на на ко ме се ства ра ју фи гу ре вр ло стрм вер ти кал на еро зи ја пре о вла ђу је над боч ном, што убр за ва од но ше ње ма тер ја ла и ства ра ње сту бо ва. Ова ко на ста ле зе мља не сту бо ве оста-ли кли мат ски фак то ри (ве тар, сун че ви зра ци, про ме на

Упознај Србију

Ђа во ља Ва рош на ли сти кан ди да та за се дам свет ских чу да при ро де!

За хва љу ју ћи број ним пред ло зи ма на-ших љу ди, ко ји су кан ди до ва ли ово чу до при ро де на Ра дан-пла ни ни, у де-цем бру 2008. го ди не об ја вљен је спи-сак зва нич них кан ди да та.


тем пе ра ту ре и др.) об ли ку ју у зе мља-не фи гу ре чуд ног об ли ка и из гле да, ко је ка да се ду же по сма тра ју де лу ју не ствар но, ка ко у по гле ду об ли ка и ве ли чи не та ко и не ве ро ват не ста тич-ке по сто ја но сти. Де лу је не ствар но, да јед на зе мља на фи гу ра у осно ви ши-ро ка три ме тра а ви со ка де сет и ви ше

ме та ра у вр ху се за вр ша ва де бљи ном од 20 – 30 цм и та ква оп ста је де це ни-ја ма и ве ко ви ма под те ре том ка ме ног бло ка те шког и до сто и ви ше ки ло гра-ма... Овај ге о мор фо ло шки фе но мен је је дин ствен у на шој зе мљи и вр ло ре-дак у све ту. У Евро пи има слич них по-ја ва у Ал пи ма (са обе стра не пре во ја

Бре нер у Аустри ји и Ита ли ји, код Бол-ца на, за тим у Ва ле ри је ну, у по кра ји ни Гор ња Са во ја, у Фран цу ској и др.). У Аме ри ци је по зна та „Ба шта бо го ва“. Ме ђу тим, у „Ђа во љој ва ро ши“ су „ку-ле“ број ни је, ве ћих ди мен зи ја и знат-но по сто ја ни је.

Ђа во ља во даДру га при род на рет кост у „Ђа во љој

Ва ро ши“ су два из во ра во де чуд них свој ста ва . „Ђа во ља во да“ ко ја се на-ла зи у не по сред ној бли зи ни зе мља них пи ра ми да у „Ђа во љој ја ру зи“ је хла дан и екс трем но ки се ли (ph 1.5) из вор са ви со ком ми не ра ли за ци јом ( 15 g/l во-де ). Са др жај не ких еле ме на та (алу ми-ни јум, гво жђе, ка ли јум, ба кар, никл, сум пор ) је екс трем но ви сок у од но су на обич не во де за пи ће, од но сно по-ве ћан је за 10 до 1.000 пу та. „Цр ве но вре ло“ је дру ги из вор ко ји се на ла зи низ вод но, око 400 м од пр вог на алу-ви јал ној те ра си, од нсо но на рав ном те ре ну. Он је ма ње ки сео (pH 3,5 ) и са ни жом оп штом ми не ри за ци јом (4.372 mg/l во де). Ње го ва во да се због рав ног те ре на раз ли ва у ве о ма тан ком сло ју и оти че у ко ри то обли жњег Жу тог по то-ка. Због ок си да ци је гво жђа ко га во да са др жи у ве ли ким ко ли чи на ма ства-ра се цр ве на те ра са ле пе за стог об ли ка ко ја у про сто ру де лу је ве о ма атрак-тив но. Чуд но из ва ја не а још чуд ни је по ре ђа не зе мља не фи гу ре, ди вљи на еро зив не че лен ке, во да чуд но га уку са и ми ри са, ми сти ка и та јан стве ност ко-ју ства ра ју звуч ни ефек ти док ду ва

„Ђавоља Варош”


„Ђавоља Варош”

ве тар ута ца ли су на ма шту ло кал ног ста нов ни штва да ло-ка ли те ту да на зив „Ђа во ља Ва рош“. а све ове чуд не при род-не по ја ве об ја шња ва ле ген да ма ко је је ве ко ви ма из ми шљао. О „Ђа во љој Ва ро ши“ по сто је мно ге ле ген де од ко јих из два-ја мо не ко ли ко.

ЛЕ ГЕН ДЕЧуд но из ва ја не а још чуд ни је по ре ђа не зе мља не фи гу ре,

ди вљи на еро зив не че лен ке, во да чуд но га уку са и ми ри са, ми сти ка и та јан стве ност ко ју ства ра ју звуч ни ефек ти док ду ва ве тар ута ца ли су на ма шту ло кал ног ста нов ни штва да ло ка ли те ту да на зив „Ђа во ља Ва рош“. а све ове чуд не при-род не по ја ве об ја шња ва ле ген да ма ко је је ве ко ви ма из ми-шљао. О „Ђа во љој Ва ро ши“ по сто је мно ге ле ген де од ко јих из два ја мо не ко ли ко.

Пр ва ле ген даНе ка да дав но ов де су жи ве ли скром ни, мир ни сво јој ве-

ри при вр же ни ста нов ни ци. То је сме та ло ђа во лу па им је он спре мио „ђа во љу во ду“ да за бо ра ве на род бин ске од но се. По што су пи ли ту во ду, ома мље ни ме шта ни ре ше да вен ча-ју бра та и се стру. Ђа во љи план је по ку ша ла да спре чи ви ла, ко ја пре ма ле ген ди и дан-да нас др жи под сво јом за шти том овај крај. Ви ла ни је ус пе ла да ура зу ми сва то ве, и они кре-ну ше са мла ден ци ма ка цр кви на вен ча ње. Она се он да по че мо ли ти Бо гу да на не ки на чин спре чи ро до скр на вље ње. Бог усли ши ње ну мол бу, спо ји не бо са зе мљом, ду ну јак, хла дан ве тар и ока ме ни сва то ве са мла ден ци ма.

Дру га ле ген да Зе мља не фи гу ре пред ста вља ју ока ме ње не ђа во ле ко је су

не ки љу ди ду го но си ли на сво јим ле ђи ма, до но се ћи им зло и не во ље, а њих су се ота ра си ли пре но ћив ши јед ну ноћ по-ред цр кви шта Св. Пет ке, ко је се на ла зи у не по сред ној бли-зи ни зе мља них фи гу ра.

По зи ва мо вас да се при дру жи те гла са њу и по др жи те из-бор Ђа во ље ва ро ши за јед но од но вих свет ских чу да при ро-де: www.dja vo lja va ros.com

Текст и обрадауредништво Грађевинара




Масдарград без угљен-ди ок си да и ђу бре таУ Ује ди ње ним Арап ским Еми ра ти ма, се дам на ест ки ло ме та ра од Абу Да би ја, по че ла је из град ња Мас да ра, гра да ко ји би тре ба ло да се осла ња са мо на со лар ну и дру ге об но-вљи ве из во ре енер ги је. Спе ци јал ним це ви ма ђу бре ће би ти тран спор то ва но до ме ста где ће се ре ци кли ра ти, а због штет них га со ва за бра ње на су стан дард на пре во зна сред-ства.

Мас дар – град без угљен-ди ок си да и ђу бре таУ Ује ди ње ним Арап ским Еми ра ти ма, се дам на ест ки-

ло ме та ра од Абу Да би ја, по че ла је из град ња Мас да ра, гра да ко ји би тре ба ло да се осла ња са мо на со лар ну и дру ге об но вљи ве из во ре енер ги је. Спе ци јал ним це ви ма ђу бре ће би ти тран спор то ва но до ме ста где ће се ре ци-кли ра ти, а због штет них га со ва за бра ње на су стан дард-на пре во зна сред ства. Град ће би ти по диг нут на спе ци-јал ним че лич ним сту бо ви ма ка ко би ис под ње га ишао јав ни пре воз – ауто ма ти зо ва ни елек трич ни ауто мо би ли. Ста нов ни ци но вог гра да ко јих би, пре ма пла но ви ма ин-ве сти то ра, тре ба ло да бу де око 50.000, ко ри сти ће ис кљу-чи во со лар ну енер ги ју, енер ги ју ве тра и во де. У вре лом Абу Да би ју од бра на од вру ћи не би ла је глав ни за да так за ар хи тек те, па ће објек те од то плог ва зду ха бра ни ти 30 цм де бе ле изо ла ци о не пло че у ко је ће би ти угра ђен та нак слој ба кар не фо ли је ко ја ре флек ту је све тло и од би ја то-пло ту од згра да. Фо ли ја ће би ти за шти ће на од пу стињ ске пра ши не пла сти ком слич ном те фло ну ко ја се са ма чи сти. У Мас дар, ко ји би тре ба ло да бу де го тов до 2016. го ди-не, Вла да Абу Да би ја ин ве сти ра ће 15 ми ли јар ди до ла-

ра. Иза про јек та ко ји је на пра ви ла по зна та бри тан ска ар хи тек тон ска фир ма „Fo ster & part ners“, сто ји фир ма „Mas dar Ini ti a ti ve“, ина че др жав на, ко ја се ба ви про јек-ти ма раз во ја еко ло шки при хва тљи вих из во ра енер ги је. Де та љан ур ба ни стич ки план за град је го тов, а ме ђу пр-вим згра да ма би ће по диг ну та згра да Мас дар ин сти ту та, еду ка тив но-ис тра жи вач ког цен тра. Осим Ин сти ту та и стам бе них згра да у гра ду ће се на ла зи ти и фа бри ке, би о-ско пи, ка фи ћи, шко ле, ва тро га сне ста ни це итд., све што ста нов ни ци ма бу де по треб но. Мас дар је за ми шљен као ван ца рин ска зо на, што тре ба да при ву че чи сте тех но-ло ги је из свих де ло ва све та. Про јек тан ти пред ви ђа ју да ће ус пе ти да при ву ку 1.500 ком па ни ја, по чев од ве ли ких ин тер на ци о нал них кор по ра ци ја до ма лих би зни са. Пр-ви на ја вље ни ста нов ник „Dže ne ral elek trik“ већ пла ни ра да из гра ди 4.000 ква дра та ин ду стриј ских обје ка та.

„Ni ti nol” за без бед ни је гра ђе ви неАме рич ки ис тра жи ва чи те сти ра ли су но ве вр сте

гра ђе вин ског ма те ри ја ла та ко што су у ла бо ра то риј-ском екс пе ри мен ту ко ји је тра јао де сет се кун ди, бе тон-ски мост ви си не 30 ме та ра из ло жи ли се ри ји ве штач ки иза зва них по тре са, а нај ја чи од њих био је ин тен зи те та осам сте пе ни Рих те ра. Иако је гор ња кон струк ци ја мо-ста де ли мич но оште ће на, основ на ин фра струк ту ра

ПрипремилаНевена Танасковић


оста ла је не так ну та, пре све га за хва љу ју ћи но вој ле гу ри никл-ти та ни ју ма „ni ti nol“ од ког је гра ђе ви на на пра вље на. Овај но ви гра ђе вин ски ма те ри јал је не ка вр ста ма те ри ја-ла са пам ће њем. Пре ма ре чи ма про фе со ра Sa i da Sa i di, во ђе ис тра жи вач ког ти ма са Уни вер зи те та Не ва да, „Ni ti nol“ тр-пи мно ге де фор ма ци је при ли ком зе мљо тре са али се он да вра ћа у пр во бит но ста ње.

Но ве вр сте гра ђе вин ског ма те ри ја ла по мо ћи ће у из-град њи без бед ни јих мо сто ва и спре ча ва њу њи хо вог ру ше-ња при ли ком ја ких зе мљо тре са. У екс пе ри мен ти ма ко ји су до сад спро ве де ни, они су се по ка за ли као мно го из др жљи-ви ји од кон вен ци о нал них гра ђе вин ских ма те ри ја ла.

Свет ска чу да у под вод ном му зе јуПо чет ком 2010. го ди не тре ба ло би да поч не из град ња

спек та ку лар ног под мор ског му зе ја у Алек сан дри ји, на под-

руч ју где су се на ла зи ли ве ле леп на па ла та кра љи це Кле о-па тре и мит ски алек сан дриј ски све ти о ник Фа рос, јед но од се дам свет ских чу да ста рог све та. Пре ма про јек ту фран цу-ског ар хи тек те Жа ка Ро же ра, под мор ски му зеј, чи ја би из-град ња тра ја ла две и по го ди не, про сти рао би се на 22.000 ква дра та, а го ди шње би мо гао да при ми око три ми ли о на по се ти ла ца.

Ина че, Кле о па три на па ла та, уни ште на ра зор ним зе мљо-тре си ма, не ста ла је у пе том ве ку, док се Алек сан дриј ски све ти о ник одр жао још де вет ве ко ва. Њи хо ви оста ци су за-вр ши ли на мор ском дну и до да нас су не до ступ ни ту ри-сти ма. Упра во за хва љу ју ћи си сте му под мор ских ту не ла и кон струк ци ја ма из ра ђе ним пре ма нај мо дер ни јим до стиг-ну ћи ма свет ске тех но ло ги је, зна ти жељ ни ци ће убу ду ће мо ћи да ужи ва ју у по гле ду на не про це њи ве остат ке древ не ци ви ли за ци је.

Га со вод пре ко Са ха реРу ски “Га зпром” и фран цу ски “To tal” за ин те ре со ва ни

су за про је кат тран спор та га са из Ни ге ри је у Евро пу пре-ко Са ха ре, вре дан ви ше ми ли јар ди до ла ра, са оп шти ли су пред став ни ци ком па ни ја. Ка пи тал ни тро шко ви про јек та про це њу ју се на 13 ми ли јар ди до ла ра (де сет за из град њу це во во да и три за ди стри бу тив не ста ни це). На те ри то ри-ји Ни ге ра, Ни ге ри је и Ал жи ра пла ни ра на је из град ња га-со во да ду гог 4.128 ки ло ме та ра, ка па ци те та 30 ми ли јар ди куб них ме та ра га са го ди шње.

Ка ко се прет по ста вља, про је кат би мо гао да се ре а ли зу је до 2015. го ди не, али ће би ти оствар љив тек ка да се свет ске це не наф те по ве ћа ју, пре не ле су аген ци је.

Не ба ви мо се са мо одр жа ва њем ста ка ла, већ и са-на ци јом фа са да и свим што је по треб но ура ди ти на ви си на ма и не при сту пач ним ме сти ма: ин ста ла ци јом ка бло ва, олу ка, ски да њем не ког те ре та... Уже низ ко је се спу шта мо, мо же да из др жи те рет од 2-3 то не, ка же Не над Ла зић.



BEKAMENT увек спреман

Вести

У но ву се зо ну „Be ka-ment“ је ушао пот пу-

но спре ман са ка па ци те том про из вод ње.

Свој асор ти ман је про ши-рио са још 7 но вих про из во-да ме ђу ко ји ма се на шао и про грам за хи дро и зо ла ци ју „Bk-Hi dro stop 1“ и „Bk-Hi-dro stop 2“ као и „BK-fl eks“ у пот пун сти су од го вор на по тре бе тр жи шта. Сво јим свој стви ма они се из два ја ју ква ли те том, као и јед но став-но шћу при ме не.

У овој го ди ни је ура-ђен и ком пле тан ре-ди-зајн брен да.Но ви ди зајн се од ли ку је ја сном пре-по зна тљи во шћу са ли-ни јом еле ган ци је и све-де но шћу из гле да.

Мо же те се и са ми уве-ри ти до ла ском на са јам гра ђе ви не.





СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ИЗ ОБЛАСТИ ГРАЂЕВИНАРСТВА СЛИВАЈУ СЕ НА ЈЕДНО МЕСТО

WWW.GRADJEVINAR.INFOУ нашем великом адресару има места и за вашу фирму

- Упишите се бесплатно и оставите понуду свим посетиоцима

У времену док ово читате сајтwww.gradjevinar.info примио је пет посета

MEРА БО

РБЕ ПРОТИВ КРИЗЕ


Струч на пре да ва ња о зна ча ју пра вил не про тив по жар не за шти те у гра ђе ви нар ству

Догађаји

Бе о град, април 2009 – Три мо Ин же ње ринг, је дан од во де ћих по ну ђа ча на под руч ју ва тро от пор них па-

не ла за кро во ве и фа са де и ком плет на ре ше ња за че лич-не мон та жне објек те, у са рад њи са Кна уф Ин су ла ти он и по др шку над ле жних ми ни стар ста ва – ор га ни зо ва ла је струч на пре да ва ња у Но вом Са ду, Ни шу и Кра гу јев цу на те му за шти те од по жа ра и си гур но сти и ва тро от пор но сти гра ђе вин ских ма те ри ја ла ко ји се да нас ко ри сте у Ср би ји. По след ње у се ри ји пре да ва ња је се ми нар у окви ру зва нич-ног про гра ма При вред не ко мо ре Ср би је, на те му “Зна чај про тив по жар не за шти те у гра ђе ви нар ству”.

Струч на пре да ва ња су при ли ка за струч не јав но сти (ин же ње ре, про јек тан те, про тив по жар не ин спек то ре) да од вр хун ских срп ских струч ња ка чу ју о зна ча ју пра вил не за шти те од по жа ра и без бед но сти – од но сно тзв. па сив не за шти те од по жа ра са мим из бо ром ма те ри ја ла и по што-ва њем пре по ру ка (SRPS TP 21) ко је, на жа лост, иако пред-ста вља ју збир ку нај бо љих свет ских ре ше ња у про тив по-жар ној за шти ти - још увек ни су оба ве зу ју ће. Пре да ва-њи ма тре ба да се ука же и на ва жност по сло ва ња пре ма по сто је ћим за ко ни ма и сер ти фи ка ти ма о уса гла ше но сти са стан дар ди ма из обла сти ва тро от пор но сти, у ко ји ма су вр ло пре ци зно де фи ни са ни ма те ри ја ли без бед ни за из-град њу обје ка та, као и да се ис так ну су штин ске пред но-сти па не ла ис пу ње них ми не рал ном ву ном.

Као ли дер за узор у обла сти мон та жне град ње, Три-мо на ста вља да до при но си стру ков ном раз во ју за јед ни-це у ко јој по слу је. Еми нент ни др жав ни пред став ни ци и до ма ћи струч ња ци, као што су Мир ја на Др пић, глав ни

ин же њер Ла бо ра то ри је за ис пи ти ва ње ма те ри ја ла ИМС ин сти ту та, проф. др Сло бо дан Кр ње тин са но во сад ског Фа кул те та тех нич ких на у ка, проф. др Дра ган Ка ра ба сил, са Ви со ке тех нич ке шко ле у Но вом Са ду, проф. др Де си-мир Јо ва но вић са Фа кул те та за за шти ту на ра ду Ниш, Ја смин ка Па вло вић, на чел ник Оде ље ња за гра ђе ње Ми-ни стар ства за шти те жи вот не сре ди не и про стор ног пла-ни ра ња, дипл. инг. Не над Ђор ђе вић, МБА, тех нич ки ди-рек тор Три мо Ин же ње рин га, дипл. инг.грађ. Ан ђе ли на Ку зма но вић, ме на џер тех нич ке по др шке ди рек тор „Kna-uf In su la tion“, и дру ги - упо зна ју јав ност са при пре мом и усва ја њем про пи са, стан дар ди ма и но вим тен ден ци ја ма у обла сти па сив не за шти те од по жа ра, нор ма ти ви ма за за-шти ту од по жа ра, као и из бо ром гра ђе вин ских ма те ри ја-ла, функ ци о нал ним ка рак те ри сти ка ма сен двич-па не ла ис пу ње них ка ме ном ву ном, као и о Сер ти фи ка ту о уса-гла ше но сти са европ ским стан дар дом EN 14509:2006 Три-мо Ин же ње рин га.

Пре да ва ња су по др жа ли: ПК Ср би је, Ми ни стар ство за шти те жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња, ПК Вој во ди не, Ин же њер ска ко мо ра Ср би је, Са вез гра ђе вин-ских ин же ње ра и тех ни ча ра Ср би је, Са вез ар хи те ка та Ср-би је, Дру штво ар хи те ка та Но ви Сад, Дру штво за ме ха ни-ку тла и фун ди ра ње Ср би је, Удру же ње ур ба ни ста Ср би је, Фа кул тет Тех нич ких на у ка НС, Ви ша тех нич ка шко ла НС, Фа кул тет без бед но сти Бг, Ин сти тут Ва тро гас НС, Ин-сти тут за тех но ло ги ју за шти те НС, АГ ма га зин, „Bu ild“, Гра ђе ви нар, Из град ња, Ен те ри јер, Еко но мист, Пред у зе ће и мно ги дру ги по зна ти струч ња ци и на уч ни рад ни ци.

Da li se kroz ovo vreme jake tržišne konkurencije može ići samo preporukom?

Da li je vašoj firmi potreban kompletan Sektor marketinga?

Da li ste planirali da u okviru vaše firme formirate Sektor marketinga i da u stalni radni odnos primite marketing menadžera, PR menadžera, asistenta marketinga, grafičkog dizajnera, promotera i realizatora? Pitanje je, da li vam se isplate troškovi i utrošeno vreme. Nakon odluke da formirate pomenuti sektor, predstoje vam nedelje razgovora sa kandidatima - potraga za “pravim ljudima”. Potom slede jednokratni troškovi za opremanje gore pomenutih radnih mesta, odnosno za računare i kancelarijski nameštaj, koji bi po našoj proceni iznosili oko 300 000 dinara. Naravno, plate dolaze svakog meseca i za nih je potrebno izdvojiti oko 275 000 dinara. Napokon, kad je tim okupljen, potrebno je vreme da se uklopi u jedan projekat, da se upozna sa samom firmom kao i da izvrši izbor firmi za potrebe realizacije marketing plana - medijske kuće, štamparije, produkcijske kuće itd. Uštedite svoje dragoceno vreme. Izbegnite velike troškove.

Kompletan posao prepustite profesionalnoj marketinškoj firmi. Posao Planteka je da klijentima pruži čitav niz usluga iz oblasti marketinga i grafičkog dizajna. Naš tim profesionalaca, omogućiće vašoj firmi fer tržišnu borbu u konkurenciji velikih firmi koje su sve prisutnije na srpskom tržištu.

Koliko košta?

Kompletnu uslugu marketinga i grafičkog dizajna, naši klijenti mogu dobiti za vrednost jedne mesečne bruto plate. Pored navedenih usluga, stiču se i popusti do 50% za oglašavanje u našim časopisima GRAĐEVINAR i OFFICE.

Preporuka je dobra, čuvena firma je još bolja!

USPEH NE MOŽE DA ČEKA

PRAVI MARKETING U SLUŽBI VAŠE FIRMEšest radnih mesta za jednu platu

info telefon: +381 11 3056 [email protected]

www.plantec.co.yu

Vesti: U pripremi je najbolji i najveći veb sajt o srpskom građevinarstvu, kao i velika baza građevinskih firmi. Vreme završetka 15.oktobar 2008.

www.gradjevinar.info i www.buildobserver.com

Info telefon: +381 11 3056 516offi [email protected]

www.plantec.co.rs

MEРА БО

РБЕ ПРОТИВ КРИЗЕ

све информације из грађевинарства, све грађевинске фирме на једном месту

Documents

Gradjevinar Br 17