Sadraj: 1.PRINCIPRADA,KONSTRUKCIJAINAMENAGRUPEMAINAZAUTOVARZEMLjANIHMASA 2.SISTEMZAUPRAVLjANjE 2.1.PRINCIPRADAUPRAVLjAA 2.2.PRINCIPRADAINSTALACIJE 2.3.INSTRUMENTIIKOMANDE 2.3.1.INSTRUMENTI 2.3.2.KOMANDE 3.POGONSKIMOTOR:PRINCIPRADA 3.1.PRINCIPRADAETVOROTAKTNOGDIZELMOTORA 3.2.GLAVNIDELOVISKLOPAMOTORA 3.3.NEPOKRETNIDELOVIISKLOPOVIMOTORA 3.3.1.Cilindarskaglava 3.3.2.Blokmotora(cilindarskiblok) 3.3.4.Poklopaccilindarskeglave 3.3.5.Glavnipokretnidelovimotora 3.3.6.Motornimehanizam 3.3.7.Klip 3.3.8.Osovinicaklipa 3.3.9.Klipnjaa 3.3.10.Kolenastovratiloradilica 3.3.11.Leajevikolenastogvratila 3.3.12.Zamajac 4.SISTEMZAHLAENjEPOGONSKOGMOTORA 4.1.UREAJZAHLAENjEMOTORA 4.2.VRSTEHLAENjATENOU 4.3.ELEMENTIUREAJAZAHLAENjE 5.PRINCIPTEHNIKEEKSPLOATACIJEIODRAVANjA 5.1.PODEAVANjEMINIMALNOGOBRTAJAMOTORA 5.2.IENjEULOKAPREISTAAZAVAZDUH 5.3.KONTROLAGRANINIKAKAIKE 5.4.PODEAVANjEGRANINIKAHODASTRELE 5.5.PRITEZANjENAVRTKITOKOVA 5.6.PODEAVANjERUNEKONICE 5.7.ODSTRANjIVANjEVAZDUHAIZHIDRAULINEKOIONEINSTALACIJE(Vriseuglavnom nakonzameneilirastavljanjanekogodelemenatasistema) 5.8.ZAMENATENOSTIUANTIFRIZERU 5.9.KONTROLANAPONAUELIJAMAAKUMULATORA 5.10.KONTROLAGUSTINEELEKTROLITAUELIJAMAAKUMULATORA 5.11.KONTROLARADADINAME 5.12.KONTROLARADAELEKTROPOKRETAA 5.13.PODEAVANjEGLAVNOGVENTILASIGURNOSTINARAZVODNIKUHIDRAULINE INSTALACIJE 3 7 7 8 9 9 12 16 18 19 20 20 20 22 23 23 23 26 27 28 29 31 32 32 33 35 40 40 40 41 41 41 42 42 42 43 43 43 44 44

1. PRINCIP RADA, KONSTRUKCIJA I NAMENA GRUPE MAINA ZA UTOVARZEMLjANIHMASAPorast graevinske izgradnje doveo je i do porasta obima transporta rastresite zemlje (peska, ljunka, rastresite zemlje sa deponije itd.) pa i do brzog razvoja utovarne mehanizacije. Mehaniki bageri sa malom brzinom kretanja i ogranienim kretanjem po javnim putevima i naseljenim mestima, nisu mogli da prate zahteve graevinske operative. Ovu prazninu popunjavaju mehanike lopate montirane na samohodnu traktorsku mainu utovarivai, slika 1. Osnovna namena utovarivaa je utovar rastresitog graevinskog materijala sa deponije u transportna sredstva i iskop zemljita prve kategorije iznad ravni oslanjanja sa utovarom u transportna sredstva. Maksimalna dubina kopanja iznosi .

Slika1, utovariva sa eonim istovarom Najee rade u kompleksnoj mehanizaciji: plovna graevinska mehanizacija, utovariva, transportno sredstvo; ili dozer, utovariva i transportno sredstvo. Visina istovara utovarivaa mora biti vea za (0,3-0,5) m od visine koa transportnog sredstva. Spadaju u grupu samohodnih maina sa ciklinim neprekidnim radom. Savremeni utovarivai snabdeveni su dizel motorima traktorskog tipa i hidromehanikim menjaima. Ugradnjom hdrodinamikog pretvaraa momenata znatno su se poveale tehniko-eksplotacione karakteristike utovarivaa i vek trajanja motora. Savremeni utovarivai rade sa vrlo velikim ubrzanjima i malim, skoro neznatnim, gubicima vremena kod promene smera kretanja utovarivaa. Meutim, tendencija daljeg razvoja utovarivaa ide ka ugradnji hidrostatikog prenosnog mehanizma i u pogon kretanja.

U odnosu na glavni nosa- asiju utovarivai mogu biti sa krutom i lomljenom asijom. Savremena lomljena asija sastoji se iz 2 ili 3 dela koja se meusobno zglobno vezuju. Lomljenje asije iznosi do . Ovo reenje povealo je znatno manevarsku sposobnost utovarivaa, stabilnost, preglednost, ekonominost rada i produilo vek trajanja mehanizma kretanja sa pneumatskim tokovima, jer upravljanje kretanjem utovarivaa sa krutom asijom i pneumatskim tokovima je pomou bonih konica spojnica tj. Blokade obrtanja pogonskih tokova na jednoj strani utovarivaa. U odnosu na mehanizam kretanja utovarivai mogu biti sa guseninim mehanizmom kretanja i sa pneumatskim tokovima. U cilju zatite pneumatika, kada utovarivai rade na zemljitu iznad IV kategorije koje oteuje pneumatike, isti se zatiuju metalnim mreama ili omotaem od guseninog ureaja sa malom irinom ploica. Radni ciklus utovarivaa sa ciklinim radom sastoji se iz operacija: punjenja kaike, izdizanja kaike, kretanja utovarivaa sa punom kaikom do transportnog sredstva, istovarautovara u transportno sredstvo i povratnog kretanja sa praznom kaikom do mesta punjenja kaike. Operacija punjenja kaike izvodi se dubokim zarivanjem kaike u deponiju rastresitog materijala i njenim obrtanjem ili stepenastim sistemom kod tekog rastresitog zemnjita, kada se kaika pod uticajem mehanizma kretanja utovarivaa zarije u deponiju, zatim se delimino obrne prema gore sa kretanjem utovarivaa pa se opet zarije itd.

Slika 2, Sistemi punjenja kaike utovarivaa: a- zarivanjem kaike u deponiju i njenim obrtanjem, b- stepenastim punjenjem kaike Kod prvog sistema punjenja kaike, utovariva se kree pravolinijski ka deponiji sa sputenom kaikom i nagibom dna kaike koji obezbeuje minimalne otpore zemljita zarivanju i koristei silu inercije mase utovarivaa i maksimalnu silu vue na granici proklizavanja tokova zariva kaiku u deponiju. Obrtanjem sa istovremenim podizanjem kaike, zahvata se materijal i kaika se najee napuni zemljom sa visokom koeficijentom punjenja. Ovaj sistem koristi se kod utovara rastresitog zemljita prve i druge kategorije sa deponije. Omoguava da se kaika napuni za najkrae vreme, pneumatici se manje troe, ali

je kaika sa nosaem i ceo utovariva izloen velikom dinamikom optereenju u trenutku udara u deponiju. Istovar kaike moe biti eoni, boni i preko glave. Kod eonog istovara kaika se prazni ispred utovarivaa obrtanjem oko poprene ose u odnosu na nosa kaike. Kod ovog sistema istovara upravljanje je vrlo lako, preglednost dobra, konstrukcija kaike i nosaa jednostavna i sigurna, vreme istovara malo a pranjenje kaike dobro, boni istovar smanjuje vreme kretanja utovarivaa, ali poveava vreme istovara, puni samo jednu stranu transportnog sredstva usled ega dolazi do nesimetrinog optereenja, poveava vreme pranjenja i zahteva ugradnju dodatnog ureaja za obrtanje kaike.

Slika 3, utovarivai: a- sa eonim istovarom, b- sa bonim istovarom.

Trenutno, ovi utovarivai vrlo malo se proizvode u svetu. Istovar preko glave danas se zadrao samo kod specijalnih rudarskih malogabaritnih utovarivaa, gde su nezamenjljivi u ogranienom prostoru kretanja kod rudnika sa mehanizovanom podzemnom eksplotacijom. U cilju smanjenja vremena kretanja utovarivaa sa punom i praznom kaikom danas se najvie koriste dve eme kretanja. Prva ema kretanja zahteva koordinaciju rada rukovaoca utovarivaa i transportnog sredstva. Koristi se kod utovarivaa sa krutom asijom. Druga ema kretanja zahteva angaovanje samo rukovaoca utovarivaa. Smanjuje znatno vreme kretanja i upotrebljava se kod savremenih utovarivaa sa zglobnom asijom.

2.SISTEMZAUPRAVLjANjESistem za uravljenje sastoji se od: razvodnika upravljaa, ventilske ploe, prioritetnog ventila, automatskog ukljunog ventila, upravljakih cilindara, zubaste pumpe, rezervne pumpe upravljaa i rezervorara (koji je zajedniki i za hidraulinu instalaciju radnog ureaja), i ima zadatak da omogui upravljanje utovarivaem. Prednji i zadnji deo asije mogu se meusobno zaokretati i oko centalnog vertikalnog . Ovakva konstrukcija omoguuje lako upravljanje i dobru pokretljivost zgloba za utovarivaa ime se postie stabilnost i veliki radni uinak.

2.1.PRINCIPRADAUPRAVLjAARazvodnik upravljaa, ventilska ploa, prioritetni ventil i osovona upravljaa su proizvod Danfos-a iz Danske. Na slici broj 4prikazane su dve eme, koje prikazuju karakteristine sliajeve koje nastaju pri upravljanju. Prva ema predstvalja funkciju sistema upravljanja kada je upravljaki toak u neutralnom poloaju. Druga ema predstavlja funkcije sistema upravljanja kada je upravljaki toak zaokrenut desno.

U prvom sluaju prioritetni ventil celokupnu koliinu ulja dobjenu od pumpe vraa u rezervoar hidrauline inctalacije, koja ne prolazi kroz razvodnik upravljaa. Prednost ovakvog sistema upravljanja je u smanjenju gubitaka koji se pretvarraju u toplotnu energiju i izazivaju poveano grejanje ulja sistema upravljanja. U drugom sluaju prioritetni ventil ima zadatak da ka razvodniku upravljaa usmeri samo potrebnu koliinu ulja za upravljanje a ostatak u rezervoar. Strelicama je naznaen tok ulja kroz razvodnik upravljaa. Funkcija razvodnika upravljaa je dvojaka. Dobijenu koliinu ulja prvo sprovodi kroz pojhaiva signala koji je konstruisan na slinom principu kao zupasta pumpa. Zaokretanjem toka upravljaa (volana) za odreen ugao u smeru zaokretanja automatski se vri podela ulja u upravljakim cilindrima.

2.2.PRINCIPRADAINSTALACIJE

Na slici broj 5 prikazana je ematski hidraulina instalacija upravljanja. Tandem pumpa(3) crpi ulje iz rezervoara (1) i preko cevovoda i automatskog ukljunog ventila (5) dovodi ulje do priopitetnog ventila (13). Ukoliko je zadata komanda za upravljanje, ulje iz prioritetnog ventila (13) dolazi do razvodnika upravljaa sa blok ventilom (6), a zatim prema opisanom principu ulje dolazi do upravljakih cilindara (11). U sluaju iznenadnog kvara tandem pumpa (3) ili iznenadnog prekida rada motora u toku vonje utovarivaa, automatski se aktivira rezervna pumpa (7) koja dobija pogon od tokova. Rezervna pumpa (7) daje ulje preko ventila sigurnosti (4) i automatskog ukljunog ventila (5) u prioritetni ventil (13). U ovom sluaju pali se kontrolna lampa pokazivaa protoka(9). (svetlo je zelene boje i nalazi se levo na instrument tabli). To je znak da treba obavezno skloniti utovariva na bezbedno mesto i izvriti potrebnu opravku.

2.3.INSTRUMENTIIKOMANDE 2.3.1.INSTRUMENTI

Postavljeni su na tabli sa instrumentima koja se nalazi u kabini ispred sedita vozaa. Manometar ulja motora pokazuje pritisak ulja u sistemu za podmazivanje motora. Minimalni pritisak ulja zagrejanog motora pri praznom hodu (oko 600 /min) ne sme biti manji od 07 bar. Pri radu motora pod optereenjem pritisak se kree u granicama 1,2 4,5 bar. Ako pritisak ulja pri praznom hodu motora padna ispod 0,7 bar, odmah zaustaviti motor, pronai uzrok i otkloniti kvar. Termometar za vosu pokazuje temperaturu sredstva za hlaenje motora. Normalno je da temperatura motora u toku rada bude u granicama 75 85S. U sluaju da temperatura u toku rada utovarivaa poraste do 95 S zaustaviti motor i otkloniti uzrok pregrejavanja. Ampermetar pokazuje struju punjenja ili pranjenja akumulatora. Prilikom rada elektropokretaa kazaljka ampermetra je u polju -, to oznaava pranjenje akumulatora. U toku rada motora kazaljka se nalazi u podruju znaka ,,+ i pokazuje punjenje akumulatora. Broja asova rada registruje broj asova rada motora. Termometar za ulje pretvaraa pokazuje temperaturu ulja u pretvarau obrtnog momenta. Kazaljka termometra treba da se nalazi u zelenom polju skale a najvie do 110S. Ako pri radu utovarivaa temperatura ulja pretvaraa poraste iznad 110S to je znak da voza nije odabrao odgovarajui stepen prenosa menjaa i treba prei na nii stepen. Ukoliko i to nije razlog, zaustavirti rad i otkloniti eventualni kvar kod menjaa odnosno pretvaraa.

Manometar za ulje menjaa pokazuje pritisak ulja u toku rada menjaa. Normalni pritisak ulja treba da bude od 10 do 12bar. Ako ovaj pritisak znatno opadne u bilo kojoj brzini, zaustaviti rad utovarivaa, pronai i otkloniti rad. Dupli manometar slui za kontrolu pritiska vazduha u instalaciji za koenje. Bela kazaljka pokazuje pritisak u rezervoaru vazduha, koji se kree u granicama 6,2 7,2 bar. Crvena kazaljka pokazuje pritisak vazduha u instalaciji odnosno u pneumatskom koionom cilindru za vreme koenja. Kada nije pritisnuta koiona pedala ova kazaljka stoji na nuli. Elektrini termometar pokazuje temperaturu ulja u hidraulinoj instalaciji. Normalno je da je u toku rada kazaljka termometra bude u zelenom polju. Ako kazaljka doe do crvenog polja, to je znak da je temperatura ulja u hidraulinoj instalaciji poveana usled preoptereenja ili nekog nedostatka. Elektrini pokaziva pokazuje nivo goriva u rezervoaru. Na minimalnoj koliini goriva pali se kontrolna lampa pokazivaa, to je znak upozorenja da treba naliti gorivo u rezervoar. Runi koni ventil predstavlja komandu rune konice. Regulaciona slavina sui za ukljuivanje, iskljuivanje i podeavanje intenziteta grejanja unutranjosti kabine rukovaoca. Indikator zaprljanosti preistaa zaprljanosti uloka preistaa vazduha. upozorava vozaa u sluaja nedozvoljene

Kontrolne lampe slue kao pokazivai odnosno kao signali upozorenja, zavisno od pojedinane namene lampe upozoravaju na neispravnost motora zbog kojih obavezno treba zaustaviti rad motora i otkloniti kvar. Prekidai slue za ukljuivanje pojedinih svetla na utovarivau, u kombinaciji sa univerzalnim preklopnikom, slika 6

Slika 6

Prekida (27) slui za ukljuivanje i iskljuivanje sistema za pranje vetrobranskog stakla kabine. Prekida (28) slui za istovremeno ukljuivanje upozoravajueg treptanja svih pokazivaa. Galavi prekida (30) slui za uspostavljanje razliitih strujnih kola elektroinstalacije pomou kontaktnog kljua. Ima etiri razliita poloaja. U poloaju 0 ukljueni su u kolo struje: prekida sirene, poziciono svetlo(kratko i dugo), sijalice na instrumentima, plafonska svetiljka, upozoravajue svetlo i regulator napona. Okretanjem kljua u smeru kazaljke na asovniku u pojedinim poloajima ukljuuju se kontakti. U poloaju 1 : elektrini termometar, zadnji farovi, kontrolne lampe, pokazivai pravaca, farovi kabine, rotaciona svetla, stop svetla, elektromanet komadne strele, greja i natika za rune svetiljke Startovanje motora vri se u poloaju 3. Klju se mora pritisnuti da bi preao iz poloaja 2 u poloaj 3. Iz poloaja 3 klju se automatski vraa u poloaj 1. Klju se moe izvui iz prekidaa samo iz poloaja 0.

2.3.2.KOMANDE

Komande utovarivaa nalaze se na dohvat ruku i nogu rukovaoca i rasporeene su tako da se njima moe raditi bez napora

Slika 7, Slika 8

Ruica za promenu brzine (1, slika 7) moe se postaviti u jedan od etiri razliita poloaja (slika 8). U najviem poloaju ukljuen je prvi stepen prenosa, a u najniem 4. stepen prenosa. Pomeranje ruice iz bilo kog poloaja moe se vriti pod optereenjem motora bez ikakvog predhodnog odvajanja transmisije od motora. Ruica za promenu smera kretanja (2, slika 7) moe se postaviti u jedan od tri postojea poloaja kao to je prikazano na slici broj 9.

Slika 9 Srednji poloaj je neutalni, akrajnji poloaj su napred odnosno nazad. Promena smera kretanja takoe se vri bez odvajanja transmisije od motora, hidrauulinim komadnovanjem preko rarazvodnika na menjau. Nije preporuljivo menjati smer kretanja utovarivaa kada su ukljueni vii stepeni prenosa, ve to initi u prvoj ili drugoj brzini. Na taj nain se izbegava vee opereenje i brzo troenje lamela u menjau, a transmisija se uva od preoptereenja usled udara. Prilikom promene smera kretanja utovarivaa potupak je sledei: Ruicu za promenu smera kretanja (2, slika7) najpre postaviti u neutalan poloaj, prikoiti i zautaviti utovariva pa tek tada ruicu za promenu smera prebaciti u sledei poloaj Hidroupravlja omoguuje lako i bezbedno rukovanje utovarivaem. Okretanjem toka upravljaa zaokree se prednji deo asije u odnosu na zadnji deo oko vertikalnog zgloba koji spaja. Ugao za okretanje moe biti do to je sasvim dovoljno za uspeno utovaranje materijala ili drumsku vonju utovarivaa. Komande slue za komandovanje hidraulinim radnim ureajem (strelom i kaikom).

Na slici 10 ematski je prikazana funkcija pojedinih poloaja ruica : SP-sputanje strele i plivajui poloaj D-dizanje strele O-otvaranje Z-zatvaranje I-istresanje. Ove komande su sa servo dejstvom. Mogu reagovati samo dok motor radi. I preko servo razvodnika aktiviraju pojednine poloaje glavog razvodnika odnosno predviene radne operacije. Poluga rune konice nalazi se na levoj strani instrument table i slui za obezbeenje utovarivaa kada je zaustavljen-parkiran. Upotreba ove konice prilikom kretanja utovarivaa nije dozvoljena. Kada je utovariva parkiran na neravnom terenu preporuuje se postavljanje posebnih podmetaa da se tokovi oslone. Na emi (slika 11) su prikazana dva poloaja ruice: u vonji (1) i u neutralnom poloaju (2). Koenje se postie postavljanjem ruice u neutralan poloaj. Ruica konice se aktivira povlaenjem ka rukovaocu

Slika 11 Koione pedale slue za koenje utovarivaa. Postoje dve pedale leva i desna. Desna koiona pedala slui za koenje pri drumskoj vonji. Pri aktiviranju ove pedale (pritiskom desne noge) crvena kazaljka duplog manometra pokazuje skok. Leva koiona pedala slui za koenje prilikom rada utovarivaa. Pritiskom na levu koionu pedalu automatski se iskljuuje menja i celokupna snaga motora koristi se za rad radnog ureaja.

Nona komanda gasa nalazi se na dohvat desne noge vozaa. Komanda za zaustavljanje rada motora nalazi se na levom delu table sa instrumentima. Povlaenjem ove komande zaustavlja se rad motora. Regulaciona slavina slui za ukljuivanje, iskljuivanje i podeavanje intenziteta grejanja kabine rukovaoca. Krajnji poloaj su otvoreno-zatvoreno. Univerzalni prekida (slika 12) nalazi se na toku upravljaa. Slui za ukljuivanje pojedinih svetla pokazivaa i pravca sirene: Poloaj 0 je neutralni (nulti) poloaj; U poloaju L ili D ukljuuje se levi odnosno desni pokaziva pravca; U poloaju 1 daju se svetlosni signali upozorenja (abledovanje) U poloaju 2 ukljueno je kratko svetlo; U poloaju 3 je ukljueno dugo svetlo Pritiskom na eonu stranu ruice prekidaa (u smeru strelice) aktivira se sirena.

Slika 12 Funkcionisanje ovog prekidaa povezano je sa poloajem pojedinih prekidaa na tabli sa instrumentima. Prekida slui za ukljuivanje pranja vetrobranskog stakla kabine. Tenost za pranje nalazi se u posudi koja je smetena iza sedita rukovaoca. Kapacitet posude je tri litre. Upozorenje: prekida ne sme biti ukljuen neprekidno due od tri minuta. U suprotnom, moe doi do pregorevanja elektromotora za pogon pumpe.

3.POGONSKIMOTOR:PRINCIPRADARadni ciklus motora sa unutranjim sagorevanjem odvija se u pet osnovnih faza, iji redosled je unapred utvren i ne moe se menjati. Po zavretku radnog ciklusa motor poinje iznova rad od prve faze, i to se tako stalno ponavlja. Osnovne faze radnog ciklusa su sledee: I FAZA RADNOG CIKLUSA punjenje cilindarskog prostora sveom smeom vazduha i goriva (oto-motor) ili samo punjenje istim vazduhom (dizel- motor) I I FAZA RADNOG CIKLUSA sabijanje radne materije, odnosno smanjenje zapremine smee i priprema te smee za sagorevanje I I I FAZA UPALjENjE RADNE MATERIJE omoguuje dalje nesmetano sagorevanje, odnosno pretvaranje hemijske energije goriva u toplotu; IV FAZA- IRENjE ILI EKSPANZIJA- predstavlja irenje sagorelih produkata, odnosno pretvaranje toplotne energije u mehaniki rad;

V FAZA RADNOG CIKLUSA- IZDUVAVANjE treba da obezbedi izlazak sagorelih produkata iz cilindarskog prostora. Kada se zavri svih pet faza radnog ciklusa, motor zapoinje novi radni ciklus, odnosno nastavlja pretvaranje hemijske energije goriva u mehaniki rad. Princip rada etvorotaktnih motora Sagorevanjem goriva u cilindru motora hemijska energija pretvara se u toplotnu, a ove u mehaniki rad. To je, u stvari, radni ciklus koji se obavlja u svakom cilindru motora, a ponavlja se periodino, i u tano odreenim intervalima. Jedan radni ciklus se obavi dva puna obrtaja kolenastog vratila (KV) ili za 720KV, a sastoji se od etiri radna takta: usisavanja, sabijanja ili kompresije, irenja ili eksapanzije i izduvavanja. Zbog ova etiri takta ili hoda koja napravi klip za dva obrtaja kolenastog vratila usvojen je naziv etvorotaktni motor.

Slika 13, -radni ciklus etvorotaktnog oto-motora: a usisavanje, b- kompresije, v-ekspanzija, g- izduvavanje.

3.1.PRINCIPRADAETVOROTAKTNOGDIZELMOTORAPrincip rada dizel-motora zasniva se na samopaljenju dizel-goriva. Jedan radni ciklus sastoji se kao kod oto-motora od etiri takta, a obavi se za dva obrtaja kolenastog vratila. Prvi takt je usisavanje. Klip se vraa od SMT prema UMT. Otvara se usisni ventil i usled pada pritiska u cilindru dolazi do usisavanja istog vazduha. Izduvni ventil se zatvara 540 KV iza SMT. Drugi takt je kopresija. Kretanjem klipa od UMT prema SMT vri se sabij anje usisnog vazduha. Usisni ventil se otvara na 30-50 KV iza UMT na dijagramu (taka a'). Zbog veeg stepena kompresije kod ovih motora (12-22) podiu se visoki pritisci i temperature sabijenog vazduha. Pritisci se kreu 30-50 bara (kg/cm2), a temperature 600-900 S. Ovakvo stanje vazduha je potrebno radi samzapaljivanja dizel-goriva. Na kraju drugog takta - sabijanja, u tako uaren vazduh ubrizgava se dizel-gorivo. Ubrizgavanje se vri na 15-30 S KV ispred SMT pod pritiskom od 65-250 bara (kg/cm2). Pritisak ubrizgavanja goriva je znatno vei od pritiska vazduha u cilindru. To je potrebno zbog finijeg rasprivanja i boljeg meanja goriva i vazduha. a) b) v) g) d)

Slika 13. Princip rada etvorotaktnog dizel motora: a- usisavanje, b- kompresija, vubrizgavanje, g- ekspanziaja, d- izduvavanje Od trenutka samozapaljenja goriva, pritisak naglo raste i postie svoju maksimalnu vrednost. Maksimalni pritisak na kraju sagorevanja je 50-100 bara (kg/cm2), a temperatura 2000-2100 S. Trei takt je ekspanzija. Za vreme takta irenja oba ventila su zatvorena a klip se kree od SMT prema UMT. Na 30-50 KV ispred UMT otvara se izduvni ventil taka OI. etvrti takt je izduvavanje. Za vreme takta izduvavanja izduvni klip se kree od UMT prema SMT i potiskuje produkte sagorevanja, pored otvorenog izduvnog ventila, u izduvni

sistem i atmosferu. Na 0-30 KV ispred UMT otvara se usisni ventil, taka OU. Dolaskom klipa u SMT zavrava se jedan i poinje novi radni ciklus. Ve iz principa rada etvorotaktnog oto i dizel-motora uoavaju se osnovne razlike izmeu njih. U konstruktivnom pogledu, oto-motori e imati manje dimenzije zbog uih maksimalnih pritisaka u radnom ciklusu. Poto se smea kod oto-motora priprema izvan cilindra, a kod dizel-motora u cilindru, ureaji za napajanje gorivom e biti razliiti. Efikasnost procesa kod dizel-motora je vea zbog stepena kompresije. Dizel-motori su glomazniji, skuplji i buniji u radu. Oni se napajaju tekim gorivom (plinsko ulje - nafta) i nemaju poseban ureaj za paljenje jer se gorivo pali samozapaljenjem. Oto-motori koriste laka goriva (benzin i benzol), a paljenje se vri elektrinom varnicom koju proizvodi poseban ureaj za paljenje.

3.2.GLAVNIDELOVISKLOPAMOTORADelovi i sklopovi motora mogu se podeliti na nepokretnei pokretne i na pomone ureaje i sisteme. Oni koji neposredno ili posredno formiraju radni prostor motora su cilandarski blok sa cilindrima, cilindarska glava, klip itd. Za vreme rada motora neki od ovih delova se kreu, dok drugi ostaju nepokretni, pa su po tome i razvrstani.

3.3.NEPOKRETNIDELOVIISKLOPOVIMOTORA3.3.1.Cilindarskaglava

Cilindarska glava (glava motora) zatvara radni prostor cilindra motora sa njegove gornje - eone strane. U cilindarskoj glavi se nalaze usisni i izduvni kanali kao i kod vodom hlaenih motora - odgovarajue komore kroz koje protie sredstvo za hlaenje. U njoj se nalaze i kanali za podmazivanje. Na njoj se postavljaju klackalice ventila sa oprugama, ventili, brizgaljka, greja i pratei elementi, zavisno od konstrukcije motora.

Slika 14. Cilindarska

3.3.2. Blok motora (cilindarski blok) Blok motora (cilindarski blok) predstavlja osnovu - kuite motora koji integrie sve elemente i ureaje motora u jednu celinu. U bloku motora nalaze se cilindri, odnosno cilindarske kouljice u kojima se kreu klipovi motora u toku njegovog rada. Izrauju se livenjem, najee od sirovog livenog gvoa, a ree od legura lakih metala (najee aluminijumove legure). Blok motora objedinjuje sve cilinindre jednog motora, najee u linijskom rasporedu i to sa 4-8 cilandara. U zavisnosti od konstrukcije motora, u praksi se nailazi na reenja cilindarskih blokova kod kojih se blok sastoji iz vie podblokova, pri emu svaki deo bloka (izraen iz jednog dela) sadri po dva, tri ili etiri cilindra. Kod motora sa veim brojem cilindara se radi obezbeenja kompaktnije konstrukcije, odnosno manje duine motora, cilindri postavljaju u tzv. V- rasporedu. Radi obezbeenja kompaktnije, krue i jeftinije konstrukcije motora, u praksi se esto odlivaju blok i karter motora iz jednog dela.

Slika 15. Blok - karter motora. 1-blok-karter, 2- zaptivka izmeu bloka i cilindarske glave, 3kouljica U cilindarskom bloku se nalaze komore kroz koje protie rashladna tenost, kao i odgovarajui kanali sistema za podmazivanje.

U zavisnosti od naina postavljanja kouljica u blok motora razlikuju se: a) suva cilindarska kouljica i

b) mokra (vlana) cilindarska kouljica. Karter motora - donja motorska kuica Karter motora je donji deo motora u kojem su smeteni leaj kolenastog vratila, a time i samo vratilo. Kod veine motora u karteru je smetena i bregasta osovina. U njemu se nalazi ulje za podmazivanje i odgovarajua pumpa koja potiskuje ulje u sistem za podmazivanje pokretnih delova motora. Karter se sastoji iz gornjeg - noseeg dela i donjeg dela, koji se naziva i poklopac ili korito. Gornji deo se kod veine motora izvodi izjedna sa blokom, i to ini sistem koji se naziva blok-karter. Ovakav sistem je jeftiniji za izradu a omoguuje kompaktniju i kruu konstrukciju motora i samog kartera. U njemu se nalaze leaji u kojima se oslanjaju glavni rukavci kolenastog vratila. Donji deo kartera - korito kartera izrauje se livenjem od lakih metala ili presovanjem elinog lima. Najee se izrauje sa spoljnim orebrenjem koji ukruuje konstrukciju i obezbeuje bolje hlaenje ulja u karteru. Za gornji deo kartera se privruje vijcima, sa zaptivkom izmeu naleuih povrina. Na gornjem delu kartera (na njegovoj prednjoj strani) nalazi se kuica za smetaj razvodnih zupanika, a na donjoj strani kuica za smetaj zamajca. Ove kuice se izrauju izjedna sa karterom ili zasebno, pa se zavrtnjima privruju za karter. Na karteru se nalaze: otvor za nalivanje ulja, ep za isputanje ulja, otvor za postavljanje ipke meraa nivoa ulja, a kod nekih reenja se nalazi i oduak za izlaenje pare i gasova.

16.

3.3.4. Poklopac cilindarske glave Poklopac cilindarske glave treba da zatiti od spoljnih uticaja sve delove koji se nalaze na cilindarskoj glavi. Izmeu poklopca i cilindarske glave nalazi se zaptiva, koji obezbeuje zaptivanje izmeu ovih povrina, kako ulje za podmazivanje ne bi izlazilo van ovog prostora. Za motore velike snage poklopac se izrauje od legure aluminijuma, elinog lima ili livenog gvoa.

Slika 17. Poklopac glave 1- poklopac, 2,3- podloka, 4navrtka, 5- cev, 6-zaptivka

3.3.5. Glavni pokretni delovi motora Glavni pokretni delovi motora SUS su elementi prenosa snage, poev od klipa pa do izlaznog vratila iz motora. To su delovi koji se apsolutno kreu tokom rada motora. U ovu grupu delova spadaju dva osnovna mehanizma motora: motorni ili klipni mehanizam i razvodni mehanizam. 3.3.6. Motorni mehanizam Motorni mehanizam je osnovni mehanizam motora koji preko kojeg se sila pritiska gasova, iastala sagorevanjem goriva u cilindru motora, prenosi na kolenasto vratilo. On pravolinijsko kretanje klipa pretvara u obrtno kretanje kolenastog vratila. U motorni mehanizam spada: - klip sa klipnim prstenovima i osovinicom, - klipnjaa sa malom i velikom pesnicom, i - kolenasto vratilo (radilica) sa zamajcem. Klip se u cilindru kree pravolinijski, oscilatorno, izmeu SMT i UMT i prelazi put ravan hodu klipa (h). Brzina klipa je u mrtvim taama, zbog promene smera kretanja, ravna nuli, a u toku hoda se menja od nule do maksimalne vrednosti. Dakle, brzina klipa je promenljiva pa se izraava kao srednja brzina. Kolenasto vratilo i zamajac imaju rotaciono kretanje. Jedan hod klipa obavi se za pola obrtaja kolenastog vratila (180 KV). Zamajac ima ulogu da tu brzinu donekle sinhronizuje ujednai. Klipnjaa povezuje klip sa radilicom i ima sloeno kretanje (pravolinijsko i rotaciono).

3.3.7. Klip Klip je deo koji aktivno uestvuje u procesu rada motora. Kod etvorotaktnih motora u I i IV taktu vri ulogu klipne pumpe (usisava i izduvava radnu materiju), a u II taktu vri ulogu kompresora (sabija smeu). Kod dvotaktnih motora klip ima jo i ulogu razvodnika radne materije, poto svojim telom otvara i zatvara kanale za razvoenje. U procesu rada motora klip ima sledee zadatke: - da svojim telom i klipnim prstenovima Zaptiva radni prostor. Da sprei prodiranje produkata sagorevanja u karter motora, i da sprei prodor uljnih para i ulja u prostor sagorevanja, - da prenosi sile pritisaka gasova i inercijalne sile preko osovinice (5) na klipnjau (8), - da bone sile prenosi na kouljicu cilindra (pri kosim poloajima klipnjae),

- da kod dizel-motora oblikom ela klipa pobolja ostvarivanje radne materije. Klip sainjavaju: elo klipa (1), lebovi za klipne prstenove (2), plat (3) i uice za osovinicu (4).

Slika 18. Klip oto-motora 1- elo klipa, 2- lebovi klipnih prstenova, 3plat klipa, 4- uice za osovinicu, 5- osovinica, 6- leb osiguraa osovinice, 7- osigura osovinice, 8- klipnjaa, h- debljina ela klipa elo klipa je ravno kod etvorotaktnih oto i nekih dizel-motora ispupuno ili sa usmerivaem, radi usmeravanja smee i boljeg ispiranja cilindara kod dvotaktnih motora i izdubljeno radi ostvarivanja homogenije smee goriva i vazduha kod dizel motora.

Slika 19. Klip 1- elo klipa, 2,3- plat klipa, 4- uice Klipni prstenovi imaju znaajnu ulogu u radu motora: - da zaptivaju radni prostor, ime spreavaju prodor radnih gasova u kuite motora, a ulja iz kuita u radni prostor, - odvede toplotu sa klipa na cilindar, i - obezbeuju odgovarajui uljni film za podmazivanje klipa i cilindra. S obzirom na konstrukciju i ulogu, klipni prstenovi mogu biti kompresioni i uljni ili strugai ulja. Kompresioni prstenovi vre zaptivanje radnog prostora. Ugrauje se u gornje ljebove plata klipa. Uz stenke cilindra su uvek pritisnuti posredstvom vlatitog unutranjeg napona i pritiskom gasova. Odgovarajui unutranji napon -elastinost kod klipnih prstenova postie se time to se izrezuju iz cevi, prenika veeg od prenika cilindra. Odsecanjem dela cevi i

skupljanjem na prenik cilindra dobije se potreban unutranji napon u prstenu. Materijal za izradu klipnih prstenova je obino visokokvalitetno liveno gvoe sa visokim sadrajem grafita, koji obezbeuje smanjenje trenja prstenova. Zato se on, radi zatite od korozije, tvrdo hromira. Oblici kompresionih i uljnih prstenova su veoma razliiti, a najee se sreu prstenovi sa poprenim presekom.

Slika 20. Oblici klipnih prstenova a- kompresioni prstenovi, b- uljni prstenovi

Uljni prstenovi imaju zadatak da struu ulje sa zidova cilindra, kako ono ne bi dolo u kompresioni prostor. Pri kretanju klipa od SMT prema UMT, prstenovi skidaju viak ulja, koje kroz otvore na prstenovima i klipu prolazi i sliva se u korito motora. Broj ugraenih klipnih prstenova zavisi od vrste motora. Kod oto-motora obino se ugrauju 3-4 kompresiona i 1-2 uljna prstena, a kod dizel-motora 4-6 kompresionih i 1-2 uljna. Na klipve dvotaknih oto-motora uljni prstenovi se ne ugrauju.

3.3.8. Osovinica klipa Osovinica klipa (Slika 21.) prenosi silu sa klipa na malu pesnicu klipnjae. Poto klipnjaa u toku rada motora ima sloeno kretanje, sastavljeno od pravolinijskog (mala pesnica) i krunog (velika pesnica), telo klipnjae se stalno zakree u odnosu na osu cilindra i klipa. Zbog toga se veza izmeu osovinice klipa, uica klipa (na koje se osovinica oslanja) i male pesnice klipnjae, moe ostvariti na jedan od sledeih naina: - vrstom vezom izmeu osovinice i uica (okaca) klipa, sa slobodnim zakretanjem male pesnice oko osovinice; - vrstom vezom izmeu osovinice i male pesnice klipnjae, sa slobodnim zakretanjem osovinice u uicama klipa i - sa slobodnim okretanjem osovinice u uicama klipa i u leitu male pesnice klipnjae (slobodno plivajua osovinica). Ukoliko se veza klipa i klipnjae ostvaruje preko slobodno plivajue osovinice, vri se obezbeenje protiv izlaska osovinice iz uica klipa, to bi izazvalo oteenje kouljice. To se konstrukciono izvodi: - utiskivanjem odgovarajueg epa od lakog metala; - sigurnosnim prstenom (Segerov prsten) (Slika 22.); - elinom icom i - Vijkom Poto je izloena velikim mehanikim i termikim optereenjima, osovinica se izrauje od elika za cementaciju, i to obino sa prstenastim poprenim presekom, radi smanjenja mase.

Slika21. Osovinica klipa

Slika 22. Osigurai osovinice klipa

3.3.9. Klipnjaa Klipnjaa ima zadatak da silu pritiska gasova sa ela klipa prenese na kolenasto vratilo - radilicu. Ona povezuje klip sa radilicom i posrednik je pri pretvaranju pravolinijskog kretanja klipa u kruno kretanje kolenastog vratila. Izloena je promenljivom i sloenom naprezanju. Zato se izrauje kovanjem od ugljeninog elika sa zadatkom elemenata za poboljanje: silicijuma, mangana i molibdena. Na ovaj nain se dobijaju minimalne dimenzije i dobra mehanika svojstva klipnjae.

Slika 23. Sasatavni elementi klipnjae 1- mala pesnica, 2- ahura male pesnice, 3- telo klipnjae, 4- velika pesnica klipnjae, 5- klizna poluolja, 6poklopac klipnjae, 7- vijak za stezanje, 8- osigura

.'1>> i w line

Slika 24. Izgled rastaljene klipnjae Klipnjaa (Slika 23) se sastoji od tri osnovna elementa: male pesnice (1), tela klipnjae (3) i velike pesnice (4). Ostali delovi klipnjae su: ahura male pesnice (2), klizne poluolje ili posteljice (5), poklopac velike pesnice (6) i vijci za spajanje (7). Mala pesnica je vezana pomou klipne osovinice sa klipom i redovno je izraena od jednog dela. U pesnicu se utiskuje aura (2) od olovne bronze u kojoj klizi osovinica klipa. Za podmazivanje osovinice i aure na maloj pesnici se bui rupa (Slika 27) kroz koju ulaze kapljice ulja. Kod optereenih motora podmazivanje se obavlja pod pritiskom ulja, koje dolazi iz velike pesnice, kroz telo klipnjae.

3.3.10. Kolenasto vratilo - radilica Kolenasto vratilo ili radilica ima zadatak da sile pritiska gasova u radmom taktu primi, da ih pretvori u obrtni moment i u vidu obrtnog momenta preda transmisiji vozila ili graevinske maine. Kolenasto vratilo se sastoji od oslonih rukavaca (1), rukavaca klipnjae (2), ramena (3), koja spajaju rukavce, kanala za proticanje ulja do leajeva (4), prednjg kraja (5) i zadnjeg kraja s prirubnicom (6) za koju se vezuje zamajac.

2

Slika 25. Kolenasto vratilo 1- osloni rukavci, 2- rukavci klipnjaa, 3- ramena, 4- kanal za proticanje ulja, 5- prednji kraj vratila, 6- zadnji kraj vratila s prirubnicom

3.3.11. Leajevi kolenastog vratila Leajevi kolenastog vratila mogu biti kotrljajui i klizni. Kotrljajui se upotrebljavaju kao leaji klipnjaa kod nekih dvotaktnih motora. Oni mogu biti sa kuglicama, valjcima i iglicama. Prednost im je to su jednostavni u pogledu podmazivanja i troe male koliine ulja. Nedostaci su im to su osetljivi na udarna optereenja i vibracije i visoke pritiske. Kod etvorotaktnih motora glavni i letei leajevi su redovno klizni. Glavni leaj radilice (Slika 26) obrazuju dve poluolje (1). Na jednoj poluolji izbuen je otvor (2) za ulaz ulja u kanal (3). Kanal je izveden na obe poluolje i kroz njega prolazi ulje koje podmazuje leaj i rukavac vratila.

Slika 26 Glavni leaj kolenastog vratila: 1- poluolje leaja, 2- otvor za ulaz ulja, 3- kanal za ulje

Slika 27. Vieslojni "vodei" leaj

Slika 28. Poluolja leteeg leaja: 1- elina posteljica, 2- leini metal, 3ispusti za fiksiranje leaja Leini metal je dvokomponentna ili viekomonentna legura. Za leita klipnjaa obino se upotrebljava dvokomponentna legura - olovna bronza. Kod manje optereenih motora kao leini metal najvie se koristi legura kalaja, antimona, bakra i olova, poznata pod nazivom "beli metal". Ova legura je dosta mekana i ima dobra klizna svojstva. Nedostatak ovih legura je relativno mala tvrdoa na povienim temperaturama. U sluaju nedostatka maziva, dolazi sigurno do topljenja ovih legura i zaribavanja leajeva. Kod vieslojnih leajeva, sloj belog metala se nanosi galvanskim putem, a debljina mu je 0,05-0,125 mm. Kod motora sa visokim specifinim optereenjima leajeva, kao to su dizel-motori, leini metal je tvra legura sa slabijim kliznim svojstvima. To je kalajno-olovna bronza za leajeve (CuSn 10 Pb 10). Ova legura se naliva u eline posteljice kao i beli metal, ali u debljem sloju. Kod nekih motora aksijalno pomeranje kolenastog vratila se spreava "vodeim leajem" (Slika 27). Ovaj vodei leaj sa obe strane ima venac koji spreava aksijalno pomeranje vratila. Kod motora koji nemaju "vodei leaj", aksijalno pomeranje radilice se osigurava odstojnim prstenovima.

3.3.12. Zamajac Kod etvorotaktnog motora, kako je poznato, samo jedan takt je radni -ekspanzija. Samo u tom taktu se dobija energija, a za ostala tri energiju treba akumilirati i u odreenom trenutku ponovo predati vratilu. Tu ulogi ima zamajac motora. On omoguava ravnomerno obrtanje kolenastog vratila, pokretanje motornog mehanizma iz mrtvih taaka, olakava putanje motora u rad i polazak vozila -maine s mesta. je kod njih zamajac manje teine.

Slika 35 - Zamajac: 1- telo, 2- zupasti venac, 3- prirubnica

4. SISTEM ZA HLAENJE POGONSKOG MOTORA

4.1. UREAJ ZA HLAENJE MOTORA Motori sa unutranjim sagorevanjem vrlo su neekonomine maine, gledano sa stanovita iskorienja uloene energije. Sjedne strane, teimo za to kalorinijim gorivima da bismo dobili to veu koliinu toplote, a sdruge strane intenzivno hladimo motor. Velika koliina toplote, dobijena sagorevanjem goriva u cilindrima motora, samo se delimino pretrvori u korstan rad (23-30%). Od preostalog dela toplote, vei deo (51-57%) izlazi sa sagorelim gasovima i zgreva delove motora. Poznato je daje taka topljenja lakih legura, od kojih se rade klipovi (kod nekih motora i glava) priblino 650S, a taka omekavanja 450S. Ako bi zagrejavanje klipova i glave bilo do ovoga stepena, oni bi se siguro deformisali. Visoke temperature tetno deluju i na ulje za podmazivanje: smanjuju viskoznost i ubrzavaju proces starenja ulja. Na visokim temperaturama kod sklopova klip-cilindar, leajevi-rukavci radilice itd. Moe se smanjiti zazor, zbog razliitog koeficijenta irenja materijala. Iz navedenih razloga jasno se vidi da se pregrejani delovi motora moraju hladiti. Hlaenje se moe izvesti direktno strujom vazduha ili indirektno preko nekog sredstva za hlaenje. Koje hlaenje e biti primenjeno zavisi od niza faktora: maksimalne temperature u motoru, snage motora koja se troi za hlaenje, zbijenosti instalacije za hlaenje, sloenosti, sigurnosti i cene kotanja instalacije, teinskih i dimenzionih pokazatelja i dr. Na motorima graevinskih maina koriste se dva osnovna, primenjena, naina hlaenja: - hlaenje tenou, i - hlaenje vazduhom. Hlaenje tenou ima i prednosti i nedostataka u odnosu na vazduno hlaenje. Prednosti hlaenja tenou su: - stabilno toplotno stanje motora pri promenljivim reimima rada, - efikasno hlaenje toplih mesta u motoru, - pouzdan rad motora pri visokim spoljnim temperaturama, - mogunost iskorienja toplote koju ima medij za hlaenje (grejanje unutranjosi automobila), - mogunost regulisanja temperature tenosti pomou termostata, - manji um motora u radu, jer ih tenost priguuje, i - manji utroak snaga za pogon ureaja za hlaenje: (2-9%) He kod vodom hlaenih, a (3,5-13%) He kod vazduno hlaenih motora.

Nedostaci hlaenja tenou su: sloenost ureaja za hlaenje i njegova sklonost estim neispravnostima, potrebna stalna kontrola ureaja tokom eksloatacije, ureaj komplikovaniji, skuplji i sloeniji za remont, vea teina motora zbog veeg broja delova ureaja i prisustva tenosti u UReaju, pojava kamenca i taloga u ureaju, due vreme zagrevanja motora posle startovanja, i motor se ne moe koristiti bez sredstva za hlaenje.

Hlaenje vazduhom ima prednosti: - manja konstruktivna teina i gabariti motora, - ureaj jednostaviji i jeftiniji, - manja osetljivost na promenu spoljne temperature (vea radna temperatura motora do 180S). He postoji opasnost od zamrzavanja tenosti u motoru, - jednostavno odravanje i manja cena remonta, i - bre zagrevanje motora do radne temperature a stim u vezi i manje habanje delova klipno-cilindarske grupe. Nedostaci hlaenja vazduhom: - oteano hlaenje toplih metsta, obavezan hladnjak za ulje, i - vea termika naprezanja delova zbog viih temperatura. Gotovo svi nedostaci hlaenja tenou vezani su ba za tenost. Tekoe koje nastaju pri hlaenju: zbog naslaga kamenca, opasnost od smrzavanja tenosti, problemi odravanja itd. Pogodnim reenjima svode se na razumnu granicu. Brojne prednosti hlaenja vodom opravdavaju veu primenu, naroito kod oto-motora. Hlaenje vazduhom ee se primenjije kod dizel nego kod oto-motora. Na motorima gotovo svih ininjerijskih maina, izuzev lako prenosnih, primenjeno je hlaenje tenou. Lakoprenosne graevinske maine hlade se vazduhom.

4.2. VRSTE HLAENJA TENOU Skup svih elemenatad ureaja koji regudiu pravilan tok hlaenja motora nazivamo ureaj za hlaenje/Zadatak ureaja za hlaenje^ Zadatak ureaja za hlaenje je da odrava radnu temperaturu^btbra, hlaenja mogu biti: - hlaenje putem isparavanja, - termosifonsko hlaenje, i - hlaenje pod pritiskom.

Hlaenje isparavanjem veoma se retko primenjuje. Primena mu je mogua samo kod motora manjih snaga. Voda koja ispari iz omotaa cilindra nadoknauje se nalivanjem svee vode. Na ovaj nain se hlade motori "ARAN", koji pogone mealice za beton i drobilice za kamen. Hlaenje pod pritiskom se danas skoro iskljuivo upotrebljava. Tenost za hlaenje, obino voda cirkulie kroz ureaj pod pritiskom pumpe. Pritisak u ureaju se kree (1-2,5) bara (kg/cm2). Prednost ovog naina hlaenja u odnosu na prethodna dva je vei efekat hlaenja, nema mogunosti zastoja tenosti, potrebna je manja koliina tenosti i manje dimenzije ureaja. Hlaenje pod pritiskom moe biti otvoreno i zatvoreno. Otvoreni ureaj za hlaenje (Slika 30) sastoji se od hladnjaka (1), ventilatora (2), pumpe za vodu (3), kanala u motoru (4), termostata (5), prelivne cevi (6), termometra. Pri radu motora pumpa (3) vue vodu iz hladnjaka (1) i alje kroz kanal (4) u rdtor. Voda krui oko cilindra i kratkom cirkulacijom kroz cev (7) dolazi u(^impu) a pumpa je ponovo upuuje u motor. Kratka cirkulacija traje dok motor ne stigne radnu temperaturu (termostat zatvoren). Kad se tenost zagreje na radnu temperaturu, termostat (5) se otvara i voda kroz cev (7) protie u hladnjak radi hlaenja. Ovo je duga cirkulacija vode. Na svim graevinskim mainama, iji se motor hladi vodom, primenjen je otvoreni nain hlaenja.

Slika 30 - Otvoreni nain hlaenja: 1 - hladnjak, - ventilator, 3 - pumpa za vodu, 4 - kanal u motoru, 5 - termostat, 6 - prelivna cev, 7 - cev za kratku cirkulaciju tenosti, 8 - cev za dugu cirkulaciju tenosti Zatvoreni nain hlaenja (Slika 31) se sve vie primenjuje zadnjih godina. Ima iste delove kao i otvoreni ureaj, ali je dodat jo dopunski rezervoar (7) i dvostrani ventil (6). Ureaj je zatvoren zbog toga da se u njemu povea pritisak, a time se pomera taka kljuanja i isparavanja tenosti navie. Pri poveanju pritiska za 0,1 bar (kg/cm2), temperatura kljuanja raste (pomera se) za 2,3S. Na ovaj nain smanjuje se mogunost da rashladna tenost u ureaju prokljua i da se motor pregreje. Rashladna tenost je antifriz i u letnjim i u zimskim uslovima eksploatacije. Dopunski rezervoar (7) slui za popunu ikompenzaciju

koliine tenosti u ureaju. Poklopac hladnjaka (12) hermetiki zatvara grlo i u njemu je smeten dvostrani ventil (6). Ventil se otvara i viak tenosti protie u rezervoar (7). Kada temperatura pada (motor prestao da radi ili su blai uslovi rada), zapremina tenosti se smanjuje, u hladnjaku (1) nastaje podpritisak, otvara se ventil (6) i tenost se vraa iz rezervoara (7) u hladnjak. Na tenost u rezervoaru (7) deluje i atmosferski pritisak preko cevice (8). Princip rada zatvorenog naina hlaenja, kad je motor hladan ili zagrejan, u svemu ostalom je potpuno isti (iskljuujui doziranje tenosti) kao kod otvorenog naina. Dobra strana ovog naina hlaenja je velika pouzdanost u radu i mogunost upotrebe iste tenosti u svim uslovima eksploatacije. Poto je ureaj hermetiki zatvore, tenost se ne troi, paje ne treba dosipati.

Slika 31- Zatvoreni nain hlaenja 4.3. ELEMENTI UREAJA ZA HLAENJE Ureaj za hlaenje pod pritiskom (Slika 32) sastoji se od hladnjaka pumpe, ventilatora, termostata, provodnih cevi i kanala i termometra za merenje temperature tenosti. Hladnjak ima zadatak da toplotu koju voda nanosi iz motora preda okolnom vazduhu. Sastoji se od gornje komore (8) (Slika 31) i donje komore (10) koje su meusobno spojene vertikalnim cevima (9). Zagrejana voda iz motora dolazi u komoru (8), struji kroz cevi (9) predajui toplotu struji vazduha kojeg stvara ventilator (3). Iz vertikalnih cevi voda dolazi u donju komoru (10), odakle je pumpa (6) vue i potiskuje u motor. Na gornjoj komori nalazi se ep za nalivanje vode u hladnjak. U epu je ugraen parovazduni ventil (1 i 2 Slika 26). Ovaj ventil spreava ispljuskivanje tenosti iz hladnjaka pri kretanju i radu vozila - maine, i pojavu natpritiska i potpritiska u hladnjaku.

Slika 32 - Elementi ureaja za hlaenje: 1 - parni ventil, 2 - vazduni ventil, 3 - ventilator, 4 -termostat, 5 - termoelement (termododava), 6 - pumpa, 7 prelivna cev, 8 - gornja komora hladnjaka, 9 - vertikalne cevi za cirkulaciju vode, 10 - donja komora hladnjaka, 11 - ventil za isputanje vode, 12 elastina cev za vezu hladnjaka i motora

Na donjoj komori hladnjaka (10, Slika 32) ugraena je slavina (11) koja slui za isputanje tenosti i taloga iz hladnjaka. Vertikalne cevi (9, Slika 26) su meusobno spojene horizontalnim, tankim bakarnim limovima, koji poveavaju kontaktnu povrinu hlaenja sa vazduhom, i tako poveavaju efekat hlaenja. Kroz vertikalne cevi cirkulie tenost, a izmeu horizontalnih limova struji vazduh, koji prima toplotu od tenosti i sniava joj temperaturu za 5 - 10S Meusobno povezane vertikalne cevi i horizontalni limovi nazivaju se sae hladnjaka; ono moe biti sa vertikalnim cevima (a, Slika 33) ili lamelasta (b, Slika 33). Hladnjak sa vertikalnim cevima je najvri pa se upotrebljava na motorima teretnih automobila i graevinskim mainama. Pri istim gabaritima, lamelasti hladnjaci imaju bolji efekat hlaenja ali nestabilniju konstrukciju od prethodnih, pa se primenjuju na ureajima putnikih automobila.

Slika 33 - Sae hladnjaka: a - sae hladnjaka sa vertikalnim cevima, b - sae lamelastog hladnjaka

Ventilator ima zadatak da obezbedi struju vazduha, potrebnu za hlaenje tenosti u hladnjaku u svim uslovima rada motora. Pri kretanju vozila, usled pritiska vazduha na eonu povrinu hladnjaka, posao ventilatora je znatno olakan. Meutim, kod graevinskih maina koje rade u mestu, uloga ventilatora je veoma znaajna, jer struju vazduha proizvodi iskljuivo ventilator. Ventilator je smeten na eonoj strani motora. Sastoji se od glavine i

krila. Glavina je smetena na osovinu na kojoj je i pumpa za vodu. Broj krila se kree, zavisno od motora, od 4 do 6. pogon dobija od remenice kolenastog vratila, posredstvom ventilator kaia i remenice ventilatora. Kod savremenijih reenja ureaja za hlaenje, pri veim brzinama vozila obezbeeno je efikasno hlaenje i bez uea ventilatora. Ventilator se kod ovakvih motora ukljuuje automatski , kad motor postigne radnu temperaturu kada prirodna struja vazduha postane dovoljna za odravanje radne temperature motora.

Slika 34 - Pumpa za vodu: 1 - ulazna cev za vodu, 2 - obrtno kolo, 3 - kuite pumpe, 4 izlazna cev za vodu, 5 - vratilo, 6 - zaptivka, 7- navrtka za pritezanje i regulisanj zaptivke Automatsko ukljuivanje i iskljuivanje ventilatora vri elektromagnetska spojnica, koju aktivira bimetalni prekida, smeten u hladnjaku. Iskljuivanjem ventilatora smanjuju se gubici efektima snage i umanjuje um motora. Pumpa ureaja za hlaenje (Slika 35) je centrifugalna. Zadatak joj je da obezbedi u ureaju cirkulaciju tenosti pod pritiskom. Pogon dobija od kolenastog vratila preko ventilator kaia. U kuitu pumpe, na osovini smeteno je pumpino kolo s lopaticama (krilima). Tenost iz hladnjaka, u smeru strelica (Slika 35), dolazi u pumpu, ali blie njenom sreditu. Usled obrtanja pumpnog kola, lopatice (krila) zahvataju tenost i usled delovanja centrifugalne sile odbacuju u pravcu veeg radijusa. Iz izlaznog kanala u pumpi, tenost pod pritiskom odlazi u motor. Brzina tenosti na ulazu u pumpu je 2,5-3 m/sec, a na izlazu oko 5 m/sec, Radni prostor pumpe zaptiva se aksijalnim kliznim zaptivaem. Termostat (Slika 36) slui za bre postizanje i odravanje radne temperature motora. Smeten je u cev izmeu motora i hladnjaka. Na motorima graevinskih maina najvie se upotrebljava termostat u obliku meha (Slika 36). Sastoji se od tela (4), odvodne cevi (5), ventila (8) i meha (9). Unutranjost meha je do odreene visine napunjena lakoisparljivom tenou. U poetku rada motora, temperatura rashladne tenosti je ispod 70S, meh je skupljen i odvodna cev (5) zatvorena ventilom 6, (a, Slika 35). Prema tome tenost ne moe u hladnjak, ve u smeru strelice, kroz otvor (10), protie u pumpu i ponovo u motor. Ovo je kratka cirkulacija tenosti, jer je termostat zatvoren.

Slika 35 - Termostat a) ventil termostata zatvoren (hladan motor, b) ventil termostata otvoren (zagrejan motor, 1- telo pumpe za vodu, 2- nosa termostata, 3- prstenasti zaptiva, 4- telo pumpe za vodu, 5- odvodna cev termostata, 6- ventil termostata, 7- zaptiva, 8- vreteno ventila, 9- meh termostata, 10- otvor Kad se tenost u ureaju zagreje preko 70S, trnost u mehu poinje isparavati. Isparavanjem lako isparljive tenosti, u mehu raste pritisak, usled ega se iri harmoniasti meh (9) i posredstvom vretena (8) podie ventil (6) i otvara termostat. Tenost sada iz motora, u smeru strelica, prolazi kroz odvodnu cev (5) u hladnjak motora (b, Slika 35). Samo manja koliina tenosti koja ne uspe da proe kroz termostat prolazi kroz otvor (10) u pumpu. Ovo je duga cirkulacija tenosti. Termostat sa parafinskim punjenjem (Slika 36) je savremenije reenje. Sastoji se od dobro zaptivene kutije napunjene parafinom. U kutiju je uvuen klip napunjen gumom. Za kutiju je vezan i tanjirasti ventil, koji pri hladnom motoru zatvara termostat (Slika 36). Kad ee rashladna tenost zagrejena 80S parafin se topi, metalna kutija klizi niz klip i termostat se otvara. Prednost ovog termostata je u tome to nije osetljiv na natpritiske koji vladaju u ureaju za hlaenje., dok je termostat sa mehom osetljiv. Za grubo regulisanje temperature tenosti opotrebljavaju se aluzine. To su zastori koji se stavljaju na prednju stranu hladnjaka radi breg postizanja radne temperature tenosti. Kada motor postigne radnu temperaturu, skidaju se sa hladnjaka.

Slika 36 - Termostat sa parafinskim punjenjem Termometar slui za kontrolu temperature u ureaju za hlaenje. Termododava se montira u cev, izmeu motora i gornje komore hladnjaka, u glavu ili blok motora. Telo termododavaa moe biti u direktnom dodiru sa tenou ili moe meriti temperaturu samo mesta u kojem je uvren. Instrument za oitavanje temperature u stepenima Celzijusa (S) igraen je na instrument tabli ispred vozaa.

5.PRINCIPTEHNIKEEKSPLOATACIJEIODRAVANJA

Kada se na indikatoru zaprljanosti preistaa vazduha pojavi crvena boja, izvaditi uloak preistaa radi ienja ili pranja.

5.1.PODEAVANJEMINIMALNOGOBRTAJAMOTORA

1. Podeavanje minimalnog broja motora sme vriti samo lice struno za ovu operaciju. 2. Dovoljeni minimalni broj obrtaja motora je 650 /min

5.2.IENJEULOKAPREISTAAZAVAZDUH

1. 2. pranje uloka deterdentom i vodom vriti u sluaju zaprljanosti uloka od ulja ili ai na slian nain. Rastoriti 100 200 grama deterdenta DONALDSON D-1400 (Ili bis-4) 8 10 litara vode zagrejane na oko 50S Oprati uloak u rastvoru deterdenta Posle pranja deterdentom uloak isprati istom vodom. Mlaz vode treba da bude usmeren iskljuivo od unutranje ka spoljanjoj strani od uloka ka preistaa. Pritisak mlaza ne sme da bude vei od 2 bara. Nakon pranja uloak preistaa vazduha obavezno osuiti na toplom vazduhu ili ga ostaviti da se sui na mirnom vazduhu. ienje uloka komprimovanim vazduhom vriti u sluaju zaprljanosti prainom, bez naslaga ai, ili ulja; izduvavanje praine vriti komprinovanim vazduhom usmerenim iskljuivo od unutranje ka spoljnjoj strani uloka preistaa; pritisak komprinovanog vazduha ne sme biti vei od 6 bar; sa ienjem prestati kada iz uloka vie ne izlazi praina; uloak se ne sme istiti udaranjem.

3. -

Kontrola uloka vri se pomou upanjene sijalice ija se svetlost prostire od unutranje ka spoljanjoj povrini uloka preistaa

-

4. -

Ukoliko je svetlost na celokupnoj povrini preistaa ravnomerno rasporeena, uloak je ispravan i moe se ugraditi. Ako je na nekom mestu svetlost izrazitija, to znai da je papir oteen, pa takav uloak baciti i ugraditi novi Proveriti zaptivka na uloku i ukoliko su oteene, odbaciti ih i ugraditi nove. Posle tri obavljena ienja ili pranja uloka preistaa, isti baciti i ugraditi novi.

Posle ienja(odnosno pranja) i kontrole (ili zamene) ugraditi preista; Obavezno pritisnuti dugme indikatora kako bi sa istog bila pomerena crvena boja

5.3.KONTROLAGRANINIKAKAIKE

1. Podii strelu u najvii poloaj i istresti kaiku sve do udara u graninik; 2. Proveriti dimenziju min 100 mm 3. Po potrebi na nalegajuu povrinu na graniniku naneti sloj vara tvrdom elektrodom. Zatim var poravnati tocilom i podesiti da kaika lei na oba graninika po celoj naleuoj povrini

5.4.PODEAVANJEGRANINIKAHODASTRELE

1. olabaviti valjak za podeavanje brega; 2. okrenuti graninik brega za izvestan ugao i to : U smeru kazaljke na asovniku, ako se eli smanjiti visina istresanja, i U smeru surotnom od smera kazaljke na asovniku, ako se eli poveati visina istresanja;

3. pritegnuti valjak; 4. ukljuiti komandu za dizanje strele(motor pri tom treba da radi) i proveriti da li se strela automatski iskljuuje na eljenoj visini.

5.5.PRITEZANJENAVRTKITOKOVA

Posle prvih 20 asova rad obavezno pritegnuti navrtke tokova momentom od 500

50 Nm.

Kontrolu vriti jednom nedeljno i po potrebi dotezati navrtke propisanim momentom kako ne bi dolo do labavljenja veze toak glavina i oteenja toka.

5.6.PODEAVANJERUNEKONICE

1. Izvaditi rascepku a zatim krunastu navrtku pritegnuti za pola kruga 2. Odviti konta navrtku za dva do tri kruga i pomoou vijka podesiti konicu da zazor izmeu koionih feroda bude od 0,20 0,25mm 3. Pritegnuti kontranavrtku. 4. Postaviti rascepku

5.7.ODSTRANJIVANJEVAZDUHAIZHIDRAULINEKOIONEINSTALACIJE (Vriseuglavnomnakonzameneilirastavljanjanekogodelemenata sistema)1. Napuniti uljem glavni koioni cilinder(operacija broj 20) 2. Odviti ep za isputanje vazduha i doliti ulje sve dok se vazduh potpuno ne odstrani iz glavnog koionog cilindra. Zatim zaviti ep. 3. Jedan kraj odgovarajueg gumenog creva navui na elo vijka za isputanje vazduha iz koionog cilindra u toku, a drugi njegov kraj staviti u ist sud do pola napunjen uljem za konice UK-2, tako da bude potopljeno ulje. 4. Odviti vijak za odstranjivanje vazduha iz koione hidrauline instalacije komandovati drugom licu da pritisne nonu predalu konice. Zatim vijak pritegnuti i otrpustiti pedalu konice. Ovaj postupak naizmenino ponavljati sve dok se u posudi sa uljem pojavljuju mehurii vazduha iz creva. Na kraju pritegnuti vijak, pustiti pedalu konica i skloniti gumeno crevo u posudu sa uljem. 5. Vazduh odstranjivati na svakoj eljusti na dva mesta. Ukupno na 12 mesta na sva etiri toka. Napomena: postupak odstranjivanja vazduha iz hidraulinog dela koione instalacije obuhvata isputanje vazduha iz koionih cilindara sva etiri toka. Najpre treba ispustiti vazduh iz prednjih a zatim iz zadnjih koionih cilindara. Za ovu operaciju su potrebna dva radnika. U toku rada dolivati ulje u glavni koioni cilindar i ne dozvoliti da se isprazni.

5.8.ZAMENATENOSTIUANTIFRIZERU1. Odviti ep sa donje strane posude i ispustiti tenost. Potom zaviti ep. 2. Odviti zaepni vijak sa meraem i doliti u posudu 200 etil- alkohola(oko 160 gr). Pri nalivanju koristiti levak i drati ga malo podignutog od otvora za nalivanje, da bi vazduh iz posude mogao nesmetano izlaziti u atmosferu. Nivo tenosti mora biti u oznaenim granicama na merau.

Napomena: u zimskim uslovima rada ( na temperature okoline ispod +5 S) svakodnevno kontrolisati nivo tenosti u antifrizeru, zamenu vriti jedanput nedeljno.

5.9.KONTROLANAPONAUELIJAMAAKUMULATORA1. Postavljati redom injke voltmetra na delove svake elije akumulatora i oitavati na skali veliine napona. Ukoliko je ovaj napon manji od 1,8 V, skinuti akumulatore i dopuniti ih elektrinom strujom u radionici. Napomena : Najbolje je ovako kontrolisati napon posle rada nekog od potroaa (odnosno pranjenja akumulatora), jer se napon posle dueg mirovanja akumulatora naglo popravlja (u normalnim uslovima rada).

5.10.KONTROLAGUSTINEELEKTROLITAUELIJAMAAKUMULATORA1. Odviti plastini ep na eliji 2. Postaviti vrh bometra u elektrolit, stisnuti rukom gumenu sisaljku, a zatim je pustiti na vadei bometar. Pritom se usisa izvesna koliina elektrolita u cev bometra. Postupak usisavanja i istiskavanja tenosti ponoviti tri do etiri puta bez vaenja bometra, zatim usisati potrebnu koliinu elektrolita, da plovak unutar staklene cevi bometra moe slobodno plivati. Izvui bometar. 3. Na skali oitati gustinu odnosno specifinu teinu elektrolita. 4. Vratiti elektrolit u elije i postupak ponoviti kod svih elija oba akumulatora. 5. Gustina elektrolita treba da bude 29,7 teini od 1,26 1,285 gr/ elektrinom strujom. Napomena: Ovakav nain merenja vriti nakon mirovanja akumulatora od najmanje jedan as, da bi se elektrolit stabilizovao. Znatno je praktiniji nain kontrole akumulatora merenjem napora pomou volt metra sa iljcima. 32 Ve (stepeni Bomea), to odgovara specifinoj

. Ako su oitani podaci manji, skinuti i dopuniti akumulatore

5.11.KONTROLARADADINAME

1. Skinuti generator i prekontrolisati na probnom stolu, u radionici koja je opremljena za ovu operaciiju

5.12.KONTROLARADAELEKTROPOKRETAA

1. skinuti elektropokreta i prekontrolisati na probnom stolu, u radionici koja je opremljena za ovu operaciiju

5.13.PODEAVANJEGLAVNOGVENTILASIGURNOSTINARAZVODNIKU HIDRAULINEINSTALACIJE

1. Podeavanje vriti iskljuivo uz potrebu odgovarajue merne opreme. Podeavanje sme vriti samo struno lice. 2. Pritisak otvaranja glavnog ventila sigurnosti mora biti regulisana 140 2 bar. I pored navedenih konstrucionih i eksplotacionih karakteristika, dug radni vek i ekonominost korienja utovarivaa prvenstveno zavise od strunosti i obuenosti rukovaoca.