Град Ниш

ДИГИТАЛНА

БИБЛИОТЕКА

ГРАДИНА

часопис за књижевност, уметност и културу

Нова серија

На основу уговора о пословној сарадњи између Нишког културног центра и Универзитетске библиотеке

„Никола Тесла“ у Нишу, објављује се као електронско издање,

према лиценци Редакције: Ауторство-Некомерцијално-Без прерада

3.0 Srbija (Creative Commons BY-NC-ND 3.0)

Прво електронско издање Јул 2012. године

^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu

nova serijabr. 6 /2004.

1900.

2

GRADINA^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu

Pokrenuta 1900. godine

Godina XL

Dosada{wi glavni urednici:

(1900 - 1901) - Milan Bani}, Jeremija @ivanovi}(1966 - 1968) - Dragoqub Jankovi}, Dobrivoje Jevti},

Nikola Meqanicki (1968 - 1972) - Dobrivoje Jevti}(1972 - 1973) - Veselin Ili} (1973 - 1974) - Zoran Mili}, Luka Pro{i} (1974 - 1978) - Qubisav Stanojevi} (1978 - 1989) - Sa{a Haxi Tan~i} (1989 - 2000) - Goran Stankovi}

Prvi broj Gradine pojavio se u Ni{u, januara 1900. godine (urednik profesor Milan Bani}, ~lanovi Uredni{tva profesori Jeremija @i-vanovi} - glavni saradnik, Todor Kobli{ka, Milan Kosti} i Sveto-zar Obradovi} - vlasnik). Kao petnaestodnevni ~asopis za zabavu, po-uku i kwi`evnu kritiku stara Gradina je izlazila do oktobra 1901. go-dine (posledwa sveska je dvobroj 35 - 36). U woj su sara|ivali i poznati pisci, me|u kojima su A. [anti}, B. Stankovi}, S. \or|evi}, S. Mata-vuq, L. Kosti}i drugi iz mnogih krajeva tada{we zemqe.

Sada{wa Gradina obnovqena je oktobra 1966. godine. Osniva~: Skup{tina grada Ni{a

Objavqivawe ove sveske omogu}ili su:

SKUP[TINA GRADA NI[AMINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

GDE SU TEKSTOVI

GDE SU TEKSTOVI

3

RE^ UREDNIKAZoran Pe{i}SigmaRilkeov otvoreni prolaz

ODANOST ZAVI^AJU

Nedeqko Bogdanovi}^itaocima 11Gordana Todorovi}Qubavni poziv nepostoje}em 13Zoran Vu~i}Svrqi{ki kwi`evni krug 15

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

Radoslav Radenkovi}Letopis popa Vidaka 35

Svetomir Jankovi}Trenutak savesti 58

Dragan Ran|elovi}Slatka para 62

Damir Joci}Smrt o ramenu 70

Blagica Zdravkovi}Podstanar Janko Kos 73

7

4

ISTRA@IVAWE KORENA

Nedeqko Bogdanovi}Mesto pod brestom Qubinko Radenkovi}Tri decenije od izlaska kwige "Urok ide uz poqe" 87

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

Srba Mitrovi}Vetrila 95

Zlata Koci}Hod 98

Zoran Vu~i}Ruka... 99

Radoslav Vu~kovi}Rodna ku}a 101

Milen Milivojevi}Dva [ekspira i Hamlet 103

Obren Risti}Soneti o tvorcu 105

Damir Joci}Romanti~ar 108

Ivan Vi{evskiS druge strane 110

Maja Milo{evi}Opsada 114Milena Bogdanovi}Ne{to izme|u 116Danijel Lazi}[aputawe 118

DECI I O DECI

Nedeqko Bogdanovi}Dete 121

Rusomir D. Arsi}Nigde nije ko u {koli 122

79

GDE SU TEKSTOVI

5

@iva Radowi}Zlatni zubi} Violeta Jovi}Nacrtana pesma 125

Luna Savi}Odrastawe 127

LINKOVI

Nedeqko Bogdanovi}Svrqig i Svrqi`ani 131

Razgovor: Sreten Petrovi}Od Svrqiga ka Svrqigu 137

Srba Igwatovi}Poezija Obrena Risti}a - bunt protiv okorelosti sveta 155

Aleksandar Kostadinovi}Zavoji stradalne sedmice 158

Ana Savi}Uzbudqivost obi~nih stvari 162

Du{an M AdskiSpokojna {etwa lavirintom 164

Radomir Videnovi}RavidKroz vejavicu plama i dramatike 166

Qubi{a Rajkovi}Kap mlade ki{e 167

Nedeqko Bogdanovi}Raskorak narodnog i slu`benog jezika 169

Hronika 170

BIBLIOGRAFIJA 172

124

6

Zoran Pe{i} Sigma

Ko sam ja? Odakle dolazim i kuda }u na kraju da odem? Pitawa su na koja, iznureni svakodnevnom gu`vom, spletkarewem i odbranom u{e}erene nade, ne tra`imo odgovor. Ili bar ne tako ~esto, koliko ova pitawa u na{im ̀ ivotima to zaslu`uju. Ovo jesu pitawa, pateti~na i bolna, romanti~na u svojoj surovosti, pitawa o zavi~ajnosti srca i du{e. Mnogo je uzroka za{to neko ostane da ̀ ivi tamo gde ̀ ivi, za{to u ̀ ivotu skupqa ba{ te do`ivqaje, za{to mu ne{to pri~iwava patwu, a drugo radost. Reklo bi se, stvar je slu~ajna, izbor je nametnut istorij-skim okolnostima, genetikom, stihijom mikrosocijalnih i psiholo-{kih vrtloga... Ponekad se popnemo na vrh planine i gledamo dole u to zavi~ajno gnezdo. Planina smiruje. Bog je gore bli`i. Za{to ne ̀ ivim u Be~u, Parizu, Melburnu, Londonu, Rimu ili Riu de @aneiru? Za{to mi je tako va`na moja rodna Bela Crkva, Si}evo, Leskovac, Vrawe, Pirot, Vra`ogrnce, Svrqig...? Odgovor nije jednostavan. Ne ispuwava nas kao pogled na stenovite vrleti u kojima su svita na{a zavi~ajna gnezda. Tra`imo prolaz. U kwi`evnosti je prolaz vidqiviji.

U {estoj svesci Gradine za 2004. godinu donosimo sliku odanosti zavi~aju dostojnu divqewa. Profesor doktor Nedeqko Bogdanovi} je priredio sliku kwi`evnosti, reklo bi se malog predela Srbije, ali celovitog, samostalnog i autenti~nog, koja nas osvaja toplinom, nos-talgijom i tugom napu{tenih predela, ali i `estinom odbrane koju su spremili vitezovi pisane re~i. ^uvajmo svoj zavi~aj. Evropa }e nas prepoznati po qubavi prema zavi~aju. Blagi snovi koji proti~u s reka-ma, utvr|uju se u stewu, samuju u pe}inama, rastu s brestovima, na vetri-lu, pod snegom i pod suncem, nepresu{no su pesni~ko blago. I jezik koji u sebi krije sve neispri~ane pri~e i neispevane pesme. Ova Gradina vam pru`a ~udesan i mitski svet Svrqiga i wegovih najboqih ~uvara.

RE^ UREDNIKA

7

RILKEOV OTVORENI PROLAZ

Fotografije predela, stewa i pe}ina svrqi{kog kraja, kojim su ilustrovane stranice ove sveske Gradine, uhva}ene su okom majstora fotografije Zlatimira Mani}a Malkusa.

Na kraju pitawe i daqe uznemiruje:

Kako da du{u sputam, da se tvoje ne takne? Kako, mimo tebe, wom da grlim druge stvari i daqine? Ah, rado bih je sklonio na koje zaboravqeno mesto usred tmnine, u neki izgubqeni kut, u kom ne}e je tvoje wihati dubine...

8

1

odanost zavi~aju

ODANOST ZAVI^AJU

Ova sveska Gradine donosi priloge iz stvarala{tva i kulture svrqi{kog kraja, jednog kulturolo{ki vrlo zanimqivog dela isto~ne Srbije. Starina~ko stanovni{tvo, koje potvrde svoga bitisawa na ovom terenu ima ve} skoro hiqadu godina, tokom vekova izgradilo je slo`ene sisteme verovawa, obi~aja i obreda, osoben jezi~ki sistem, bogatu mikrotoponimiju (sa preko 3000, naziva za imenovawe realija u prostoru), raznovrsne vidove usmenog stvarala{tva (sa stotinama narodnih pesama, pri~a, bajalica, legendi i predawa).

Takva narodna kultura bila je podsticajna i za formirawe kwi`evnih stvaralaca koji, vi{e ili mawe, otvoreno ili podsvesno, u svoje stvarala{tvo ispoqavaju i zavi~ajne vrednosti, ne samo u podsti-caju, no i u rezultatu. S wima, rame uz rame, izrastali su i nau~ni rad-nici, u oblasti filozofije, etnologije, sociologije, lingvistike, na-rodne kwi`evnosti... Makar delom svoga nau~nog programa (a kod nekih taj deo je vrlo zna~ajan) zahvatali su i stvarnost svoga zavi~aja, kao deo srpskog (i slovenskog) kulturnog prostora uop{te. I jedni i drugi (umetnici i nau~ni radnici) zna~ajno participiraju u savre-menoj srpskoj kwi`evnosti i nauci, obezbe|uju}i tamo mesta ne samo za sebe, ve} i za svoj zavi~aj, koji preko pojedina~nih dela ulazi u kultu-rnu i nau~nu ba{tinu srpskog naroda.

Vremenom su stvorene i neke institucije nau~nog i umetni~kog rada, sa zanimqivim oblicima delovawa: smotre, simpozijumi, publi-kacije (kwi`evne i nau~ne), koje iako nisu ograni~ene na svrqi{ki kraj, wegovu istoriju i kulturu, nikad ne ispu{taju da po|u upravo od Svrqiga i Svrqi`ana.

Ovaj broj Gradine, kao sre}na zamisao wene Redakcije, donosi je-dan deo aktuelnog kwi`evnog stvarala{tva Svrqi`ana, informacije o dosada{wim rezultatima, kao i jedan sloj informacija kulturo-

11

^ITAOCIMA

Nedeqko Bogdanovi}

12

lo{ke prirode, radi upotpuwavawa slike o jednom kulturno i stvara-la~ki dinami~nom podru~ju na krajwoj periferiji Srbije.

Broj se pojavquje u godini kada se bele`e dva veka od po~etka borbe za oslobo|ewe Srbije od Turaka i nastajawe Srbije kao moderne dr`ave. Ove godine ispunio se i jedan vek preimenovawa nekada{weg naseqa Derven u Svrqig, u ime koje je nosio drevni grad (stariji od jednog milenijuma) u okolini dana{wega grada i sredi{ta op{tine Svrqig, sme{tene ina~e u dolini Svrqi{kog Timoka, geografski po-znatoj kao Svrqi{ka kotlina.

Svrqig je podru~je na{e zemqe koje ima monografiju o svojim obredima, obi~ajima religiji i magiji, zatim o stanovni{tvu, jeziku, i svoju vi{etomnu Kulturnu istoriju (koja se nastavqa...), kwi`evni i nau~ni ~asopis.

Nadamo se da }e ovi redovi zainteresovati ~itaoce da se upute stranicama koje slede.

U Bu~umu, na Preobra`ewe 2004.

13

Do|i, da poku{amo.Ja znam da }u opet stajati negde, daleko izvan nas,naslowena na zid u najudaqenijem kutu sobe na ~etvrtom spratu.

Gleda}u velikim o~ima,sa jako ucrtanim ponorima na svom licu,sa dosta ironije,mo`da,i sa ne{to malo sa`aqewa: {ta rade ovi qudi?Svejedno.Ja sam najzad razumela da ono{to je u jorgovanu nije nimalo va`no.Za sawawe nisu posteqe potrebne.Pitawe je sasvim druk~ije postavqeno:da li }emo zatreperiti zajednokao one dve `ice na Rilkeovoj violini, iz kojih gudalo mami isti zvuk.Ali ni on nije znaona kakvom smo ludom instrumentu strune mii ko je majstor, koji nas dr`i u ruci.Svejedno.Nije mi potreban ~ovek da bih mogla sebe da la`em.Isuvi{e volim samo}u, a da bih mogla ostati sama.Isuvi{e mi smeta galama, a da bih mogla ostati sama.Lutala sam dovoqno.Luta}u jo{ dovoqno na svom putu izme|u dva drveta,

Gordana Todorovi} (1933 - 1979)

QUBAVNI POZIVNEPOSTOJE]EM

ODANOST ZAVI^AJU

14

na svom putu od kolevke do mrtva~kog sanduka,od jednog le`i{ta do drugog.Pa za{to onda ne bi do{ao ipak ti,iako znam da ne postoji{?Bio bi mi kao voda.Ni{ta ne volim kao vodu,hladan mlaz kroz grkqan,nikad mi nije dosadila,nikad je dovoqno nije bilo.Onaj bokal vode {to za svakim obedom popijem sasvim sama,neka mi bude dokazda bi mi bio dovoqan jedan ~ovek,samo da te na|em.Ko zna pre koliko vremena sunemilosrdni bogovi zavidqivo rasekli mene na dve polovinei sad tra`im onu drugu.Nadam se da si to ti,iako znam da ne postoji{.Svejedno.Ja nemam svoje trenutke kome da dami zato te zovem.Dani se lako ispuwavaju satima i minutima,u mesecu je broj dana ta~no odre|eni svaka godina ima dvanaest izbrojanih meseci.Godine, meseci, nedeqe, dani, sati,horizontalne i vertikalne linije na ta~noj tabeli,ispuweni kvadrati sa crvenim, crnim i plavim sadr`ajem.Do|i.Da poku{amo.Mo`da se s tobom ne}u ose}ati kao iver u tu|em oku,kao tu`na, nespokojna avet me|u mirnim mrtvacima.Staja}u.Gleda}u na `alost i opet i izdaleka.Ko zna,mo`da smo jedno drugom te~nost, koja ispuwava vr~ do vrha.

Da li da te blagoslovim,da li da te prokliwem, {to ne postoji{?

15

Na po~etku uvoda u kwigu bibliografija pisaca ro|enih u svrqi{kom kraju vaqa objasniti za{to su ti stvaraoci svrstani u

1Svrqi{ki kwi`evni krug . Da bi se izbegli mogu}i nesporazumi u nekim budu}im tuma~ewima dela ovih pisaca, treba odmah re}i da Svrqi{ki kwi`evni krug nije neki umetni~ki pravac, niti kwi`evna {kola. Ove pisce ujediwuje mesto ro|ewa, odnosno zajedni~ki zavi~aj. Svi su oni samosvojne stvarala~ke li~nosti formirane u razli~itim kulturnim sredinama, sa razli~itim poetskim na~elima i kwi`evnim opredeqewima. Wih ne povezuju ni neke generacijske odrednice, niti zajedni~ki ulazak u literaturu. Zajedni~ko im je samo pripadni{tvo srpskoj kwi`evnosti i u izvesnoj meri stvarala~ka odanost zavi~aju, odnosno potraga za korenima u mitskom i arhetipskom.

SVRQI[KI KWI@EVNI KRUG

Zoran Vu~i}

ODANOST ZAVI^AJU

16

Rana duhovnost ovoga kraja (Svrqi{ko jevan|eqe, sa~uvano u od-2lomcima iz 1279) docnijim istorijskim nevremenom sasvim je utuqena.

Sa~uvani odlomci jevan|eqa (11 listova sa podacima o mestu i vremenu nastajawa) izuzetan su trag pismenosti i duhovnog `ivota ovoga kraja isto~ne Srbije, a o tome kako je taj ̀ ivot u svoj svojoj {irini izgledao, na`alost, drugih svedo~anstava nema.

Posle oformqewa balkanskih nacionalnih dr`ava, svrqi{ki kraj nalazio se na rubu carstava, u delovima gde su pismenost i kwiga sporo doticali. Duhovni `ivot i umetni~ko izra`avawe trajali su i obnavqali se u usmenom stvarala{tvu, graditeqstvu i doma}oj radi-nosti. Deo toga jo{ ̀ ivi u predawu, u zapisima i u retkim ostacima ma-

3terijalne kulture . Sa~uvano je, i uglavnom publikovano, obiqe lir-skih narodnih pesama, basmi, izreka, poslovica, zagonetki, legendi i pri~a. Sve je to stvarano i negovano na osobenom narodnom jeziku.

Organizovano {kolstvo, pismenost i priliv kwiga omogu}ili su po~etak unutra{we pripreme za budu}e individualno umetni~ko izra-`avawe. Zatomqena duhovna energija po~ela je da se oblikuje i pri-prema za gra|ewe slo`enijih umetni~kih dela. U ovom slu~aju bio je potreban du`i vremenski period duhovnog dozrevawa da bi kona~no do{lo i do pojave prvih pisaca.

Izme|u Prvog i Drugog svetskog rata nema pouzdanih tragova o kwi`evnom stvarala{tvu u svrqi{kom kraju, niti je bilo mogu}e (zbog nedostataka bilo kakvih podataka) vaqanije istra`ivati ovaj period. Tek u drugoj polovini dvadesetog veka javqa se Gordana Todoro-vi}, i ona se mo`e smatrati prvim piscem ro|enim u svrqi{kom kraju.

Najstariji (po godini ro|ewa) pisac iz svrqi{kog kraja je Rade Milisavqevi} (Varo{, 1920) javqao se u periodici i zajedni~kim kwigama i zbornicima, a wegova prva pesni~ka kwiga upravo je pred objavqivawem. Pesni~ke kwige nisu, na`alost, objavila ni dvojica vrlo darovitih pesnika, koji su se ranih sedamdesetih godina javqali u listovima i ~asopisima: Qubinko Radenkovi} (Plu`ina, 1951) i Mi-len Mihajlovi} (Manojlica, 1950). Prvu kwigu jo{ uvek nema ni Ivana Antanasijevi} (Svrqig, 1973), iako je objavila ~itav niz pesama u kwi`evnim ~asopisima i zbornicima. Maja Milo{evi}, najmla|a svrqi{ka pesnikiwa (1987) upravo o~ekuje izlazak iz {tampe svoje prve zbirke pesama, koja je - kao rukopis - dobila nagradu Limskih ve~eri poezije.

Pisci ro|eni u svrqi{kom kraju objavili su, po na{em saznawu, 124 kwige proze, poezije, eseja i aforizama, dobrim delom kod poznatih

4i uglednih izdava~a. Ovde imamo u vidu samo kwige koje pripadaju kwi-`evnosti i oblasti u vezi s wom.

U ovom uvodu ne}e biti opse`nije tuma~ene kwige svrqi{kih pisaca, ali }e se opak pone{to re}i o glavnim (i va`nim) karakteri-

17

ODANOST ZAVI^AJU

stikama wihovih kwi`evnih postupaka, o poetskim na~elima i estet-skim vrednostima dela. Dakle, bi}e ozna~eno samo ono {to je bitno za tuma~ewe wihovog kwi`evnog dela.

U tome }emo se dr`ati reda pisaca po vremenu ro|ewa, ali ne i po vremenu stupawa na kwi`evnu scenu.

Srba Mitrovi}, posle saradwe u nizu uglednih listova i ~aso-pisa, javio se prvom pesni~kom kwigom Metastrofe, 1972. godine, kada je imao ~etrdeset i jednu godinu. Relativno kasni ulazak u lite-raturu bio je dokaz kwi`evne zrelosti i odsustva nestrpqewa koje obi~no odlikuje prema sve nedovoqno kriti~ne stvaraoce. Ve} tom prvom kwigom Mitrovi} je na sebe skrenuo pa`wu tuma~a kwi`ev-nosti. Prva kwiga Srbe Mitrovi}a zaista je bila izrazito zrelo pesni~ko ostvarewe. Ta poetska celina, mogla bi se ozna~iti kao po-ema, izgra|ena je izbru{enim, zgusnutim i pone{to neprozirnim jezi-kom. Mitrovi} je u ovoj kwizi izraziti tuma~ urbane sredine, pesnik gradskog haosa i vidilac tamne strane velegradskog ̀ ivota.

U slede}im kwigama Mitrovi} }e se, na sebi svojstven na~in, baviti temom grada, ali }e ga sve vi{e zaokupqati nezavidna sudbina gradskog ~oveka, wegova usamqenost, iskorewenost i izopa~enost. On }e u svim savojim kwigama na mnogo na~ina varirati tu temu, sve slo-`enije ponirati u `ivot i svedo~iti o svom vremenu na li~an i upe-~atqiv na~in. Srba Mitrovi} je osobena pojava u srpskom pesni{tvu, prihva}en i kwi`evno tuma~en najpre od mla|ih po{tovalaca, a potom vaqano shva}en i oven~an zna~ajnim kwi`evnim priznawima.

Mitrovi} je, sticajem razli~itih okolnosti, ostao pesnik ~ove-kove svakodnevice u nespokojnom vremenu i neizvesnoj budu}nosti. Svojim neobi~nim narativnim postupkom on obznawuje uglavnom tragi~no qudsko iskustvo i svedo~i o nepostojanosti qudskog bi}a pred stihijom istorije i prolaznosti. Mitrovi} je nesumwivo duhovni tuma~ qudskog nespokojstva i poraza.

Na prvi pogled Mitrovi}ev jezi~ki izraz je jednostavan i ~it-qiv, ali iza te prividne jednostavnosti stoji sti{ana reflektivnost, mudrost, `ivotno i kwi`evno iskustvo. Dakle, re~ je o slo`enoj po-etskoj tvorevini koja iziskuje precizan analiti~ki pristup. U sti-hovima Srbe Mitrovi}a postoji izuzetna uravnote`enost i smirenost, nema u wima nepotrebnih nejasno}a, niti suvi{ne raspri~anosti i emotivnog rasipni{tva. Sve je ovde ta~no samereno i uravnote`eno, svaka re~e odi{e skladom i postojano{}u. Ovaj pesnik sa retkim mi-rom i razlo`no{}u govori o takvim onespokojavaju}im i pora`ava-ju}im ~iwenicama qudskoga ̀ ivota, kakve su nemo}, starost, smrt, ali isto tako on slavi ̀ ivot i lepotu zemaqskog trajawa. Nije Mitrovi}u promaklo ni{ta od slo`enosti `ivota i `ivotnih pojava. Govore}i o slo`enim i uzvi{enom i uzvi{enom, on nije zanemarivao ni ispra-

ODANOST ZAVI^AJU

18

znost, banalnost i sivilo svakodnevqa. Kao i svakom istinskom pesni-ku i wemu je duhovno pribe`i{te bivalo jedino ishodi{te. Vaqa na kraju jo{ ista}i da je Srba Mitrovi} podario srpskoj kwi`evnosti, pored svojih kwiga koje imaju istaknuto mesto, mnogobrojne prevode sa engleskog jezika.

Gordana Todorovi} je prerano zatvorila svoj lirski krug, pre{la su|enu `ivotnu deonicu i za{la u neki, mo`da boqi i mawe surov svet. Sa ~etiri za ̀ ivota objavqene kwige i dva posmrtna izbora pesama zaokru`eno je weno kwi`evno delo, a izvestan broj pesama iz wene zaostav{tine ~eka na prvo objavqivawe.

Budu}a pesnikiwa pro`ivela je najranije detiwstvo u selu Drajincu, gde je u ratnom mete`u izgubila oca, a potom sa majkom odlazi u Para}in, da bi se na kraju skrasile u Ni{u. Tu u gradu na Ni{avi mlada gimnazijalka napisala je prve mladala~ke pesme, koje su zra~ile za~u|uju}om sve`inom i liri~no{}u. Ne{to od tih ranih pesama ubrzo }e {tampati u kwi`evnoj periodici, a 1954. godine, u mladoj i poletnoj izdava~koj ku}i ''Novo pokolewe'' objavi}e i prvu kwigu pesama Gimna-zijski trenutak. Za tu kwigu ve} slede}e godine dobi}e znamenitu Brankovu nagradu i na {irom otvorena vrata u}i u srpsku kwi`evnost. Zbog novih sadr`aja, vedrine i sve`ine, poezija Gordane Todorovi} od-mah je od kwi`evne kritike prihva}ena i rado tuma~ena.

Ve} na samom po~etku wenu poeziju karakteri{e panteisti~ko ose}awe sveta. Obuzeta ekstati~nom rado{}u ona razbokorenim jezi-kom, punim neobi~nih metafora i neologizama, na uzvi{en na~in peva o obi~nim stvarima i pojavama, pevao `ivotu, o vi|enom i snevanom. @ele}i da bude nova i neponovqiva, Todorovi}eva svoj pesni~ki jezik oboga}uje mnogobrojnim kovanicama koje u wenim pesmama deluju neo-bi~no sve`e. Ovla{ oslowena na tradicionalan na~in pesni~kog iz-ra`avawa ona iz svog prebogatog unutarweg bi}a iznosi novo ose}awe sveta i svojom neobi~nom imaginacijom i stihijom vedrine daruje srpsko pesni{tvo. Gordana Todorovi} je sva u zavi~ajnom obiqu, u boji nebesa, biqa i drve}a, sva u rustikalnom preobiqu zemaqskih plodova i lepote. I kad peva o gradu, taj wen grad nije apsolutno stani{te `ivota i doima se kao nekakva ve{ta~ka tvorevina, jer iz wega ne zra~i toplina i spokojstvo. U wenom izma{tanom virtuelnom svetu vladaju sklad, qubav i dobrota. Wen svemir ozra~en je toplinom, a iz svih stvari zra~i jedna univerzalna i idealna qubav.

Docnije }e se u wenom pevawu javiti tragovi uznemirewa, strep-we, zebwe, i ona }e se sve vi{e zatvarati u svoj idealizovani lirski krug. Bole{}u i siroma{tvom izop{tena iz beogradskog kwi`evnog i kulturnog `ivota, ona }e se sasvim zazidati u svoj idealni svet i stva-rala~ki si}i u tamnu senku nesvesno te`e}i onostranom. Ipak, i u tom tamnom krugu ona }e povremeno imati svetle duhovne proplamsaje.

19

ODANOST ZAVI^AJU

Ali, mnoge veze sa realno{}u bi}e zauvek pokidane. To je naro~ito vidqivo u wenim pesmama sa socijalnim i naro~ito rodoqubivim sadr`ajem.

Gordana Todorovi}, uprkos nesre}nim ~iwenicama wenog `ivo-ta, ostvarila je delo od trajne vrednosti, koje i danas u ovom rastoqe-nom vremenu, greje lirskom toplinom jedne neobi~ne duhovnosti.

Radoslav Radenkovi} javio se prvom pesmom 1953. godine u listu ''Za domovinu'', do{ao je iz kruga samoukih seoskih stvaralaca i u{ao u pesni~ku antologiju Dragi{e Vito{evi}a i Dobrice Eri}a ''Orfej me|u {qivama'' (Kragujevac, 1963), da bi docnije po~eo da objavquje u uglednim ~asopisima. U to vreme Radenkovi} je pripadao velikom ta-lasu seoskih kwi`evnih stvaralaca, koji je izazvao neslu}eno intere-sovawe i pa`wu onda{we kulturne javnosti. Odlaskom iz sela i stica-wem novih znawa, on je uz pesme ubrzo po~eo da objavquje pripovetke, a kasnije i kwi`evnu kritiku. U to vreme po~iwe da prikupqa i istra-

5`uje i narodno stvarala{tvo, da ga potom sistematizuje i objavquje .Radoslav Radenkovi} objavio je zbirku pesama Vatraqe (1978),

kwigu lirskih napisa Druga vrata (1982) i nedavno u ~asopisu ''Bdewe'' opse`niji ciklus pesama. Prava je {teta {to znatan broj pripovedaka objavqenih u listovima i ~asopisima nije sakupio u kwigu, jer tu prozu odlikuje istan~ano ose}awe za naraciju, jezi~ka ~istota i bogatstvo.

Radenkovi}eva poezija je samobitna i veoma li~na. Wu karakte-ri{e molitvena sti{anost i ̀ ivotna radost. Ta wegova radost ̀ ivqe-wa nije ovda{wa, bu~na, gorda i sirova, ve} ona starinska - blaga, iskustvena i mudra. Nesumwivo je da on svoja poetska na~ela gradi na postoje}im obrascima i kodeksima narodnog iskustva. Sli~ne poetske karakteristike va`e i za wegove lirske zapise, ali u wima ~e{}e preovla|uje gradska tematika i usamqenost ~ovekova u prostoru i vre-menu. Jasna je wegova zagledanost u qudske sudbine, stvari i pojave. Wega interesuju i zaokupqaju ve~ne teme dobra i zla, smrti i qubavi, ali i one, na prvi pogled sitne i bezna~ajne, a tako va`ne i presudne za qudsko postojawe i trajawe.

Milan Stojadinovi} Bas bio je raspet izme|u dve neizmerne qu-bavi - kwi`evnosti i publicistike. Darovao je bezrezervno svoje stva-rala~ko bi}e i jednoj i drugoj. @iveo, pisao i pevao kako je `iveo. A `iveo je onako kako je pevao: `urno, grozni~avo, razbaru{eno, sa ne-kom osobitom setom nad pro{lim i nepovratnim ̀ ivotnim radostima.

Stojadinovi} je u kwi`evnost u{ao sa izvesnim zaka{wewem, i zaredom, u kratkom vremenu, objavio ~etiri zbirke pesama koje su pobudile pa`wu kulturne javnosti sredine u kojoj je `iveo. Milan Stojadinovi} je od prve do posledwe kwige, od prvog do posledweg sti-ha, pevao svoju li~nu pesmu. Wegova lirika je duboko intimna i pro-`ivqena, iznedrena iz samog sredi{ta bi}a i stvarana jezikom koji

20

greje ̀ ivotnom toplinom. U wegovim stihovima vidqive su kwi`evne qubavi, ali uzori se ne vide, jer on opeva sebe, svoju su{tinu i sudbinu. U tome je wegova poetska samobitnost.

Stojadinovi} je na osoben na~in voleo isto~nu Srbiju i svoj svrqi{ki zavi~aj, o ~emu svedo~i veliki broj wegovih pesama. Wegove pesme karakteri{e vedrina, a tek tu i tamo, a naro~ito u posledwim stihovima, javqa se ona slutwa kona~nog ishodi{ta. ^ak i tu nema pesimisti~kog ose}awa, sem ne{to `ala zbog prolaznosti lepote i dobrote. Stojadinovi} je pevao iz duboke unutarwe potrebe; wegova vera u mo} pesme bila je bezgrani~na, na onaj starinski, uverqivi na~in.

Nedeqko Bogdanovi} je rano u~inio prve kwi`evne poku{aje. I on je do{ao iz kruga samoukih seoskih stvaralaca i kao izraziti liri~ar rano prihva}en i rado objavqivan u kwi`evnoj periodici. I on je, kao i Radenkovi}, uvr{ten u antologiju Dragi{e Vito{evi}a i Dobrice Eri}a ''Orfej me|u {qivama'' (Kragujevac, 1963). Rane pesme Nedeqka Bogdanovi}a, rasute uglavnom po listovima i ~asopisima, odlikuje tihost i neobi~na blagost, mladala~ka uznesenost i ponese-nost qubavqu, ali i tuga za obezqu|enim zavi~ajem i zapitanost nad smislom qudskog postojawa. I wegove pri~e, koje su nastajale ne{to docnije, ostale su, na`alost, izvan korica kwige, ali svojom kwi`ev-nom vredno{}u i danas bude pa`wu poznavalaca i tuma~a kwi`evnosti. Rade}i razli~ite poslove i paralelno se {koluju}i Bogdanovi} nije zapostavqao kwi`evno stvarawe: pisao je i daqe pesme i pri~e, istra-`ivao ba{tinu i izu~avao jezik. Energi~na radinost, izuzetna odanost i odgovornost obele`ili su sve {to je Bogdanovi} sa rado{}u radio.

Nedeqko Bogdanovi} je, pored vi{e kwiga iz jezi~ke problema-6tike , objavio zbirku zapisa Vrla strana (1978) i kwigu stihova Dnev-

ni red (1978). Te dve kwige se u formalnom i motivskom smislu prili-~no razlikuju, ali ih povezuju zajedni~ke stilske odlike, bogat i pro-~i{}en jezik, ose}aj za pravu meru i nesvakida{wa ose}ajnost. U zapi-sima Nedeqka Bogdanovi}a centralno mesto zauzima ~ovek koji razmi-{qa o pojavama i stvarima koje ga okru`uju. Taj ~ovek je ustvari supti-lni posmatra~ i tuma~ prirode, ali i bi}e koje tu prirodu oblikuje, kroti i prilago|ava sebi, svojim duhovnim potrebama i onoj bo`an-skoj su{tini. Sve je tu satkano i sazdano od utisaka, iskustva i saznawa. U kwizi stihova Dnevni red Bogdanovi} je svoj jezik podvrgao svojevr-snoj disciplini, dao mu precizan zadatak da saop{tava i tuma~i su{-tinsko, o~istio ga od svega suvi{nog {to bi moglo da zamagli ono {to pesnik ̀ eli da saop{ti. Sve pesme u ovoj kwizi odlikuje uzuzetna sve-denost i izbru{enost i one zahtevaju od ~itaoca izvestan napor i usredsre|enost na ono {to pesnik saop{tava, i u tome je vrlina ovog postupka.

21

ODANOST ZAVI^AJU

Svetomir Jankovi} je bio ~ovek {irokog interesovawa i znawa, istaknuti germanist i predava~ na nema~kim univerzitetima, pisao je

7na srpskom i nema~kom jeziku i prevodio filozofsku literaturu i kwi`evna dela. Napisao je znatan broj studija i prikaza na srpskom i nema~kom jeziku.

Jankovi} se prvim pripovetkama javio u vremenu kada su se u srpskoj kwi`evnosti de{avale dalekose`ne promene, kako u poeziji, tako i u prozi. Te promene bile su neka vrsta raskida sa kanonskim socijalisti~kim realizmom. Jankovi}a u to vreme nije privla~io ni jedan od tradicionalnih oblika pisawa, zato se okrenuo eksperimentu i tragawu za novim obrascem proznog istra`ivawa. Jankovi} je u svoje pri~e, koje su izazvale neobi~nu pa`wu, uveo junake urbanog i modernog senzibiliteta, qude umorne od stvarnosti i nesvikle na uobi~ajenu komunikaciju u kojoj je preovla|ivalo banalno i nasilno. Svi drugi oblici `ivota ostali su izvan wegovog pripoveda~kog vidokruga, jer on prozu nije shvatio kao povest i hroniku vremena. Zato je ovaj pripoveda~ bio usamqena pojava u srpskoj kwi`evnosti s kraja pedesetih i po~etka {ezdesetih godina pro{log veka. To novatorsko i prevratni~ko uvelo je Jankovi}a u svet pripoveda~ke umetnosti. U gra|ewu svojih pri~a oslawao se ovaj pisac na elemente preuzete iz usmene proze, naro~ito na bajkovito i fantasti~no. Ve} na po~etku ~inio je ono {to }e u srpskoj kwi`evnosti postati uobi~ajeno tek osamdesetih godina. Junaci wegovih pri~a sa ose}awem izgubqenosti u svetu, sa specifi~nim unutra{wim `ivotom, bili su u to doba ne{to posve novo u kwi`evnosti.

Pri~e Svetomira Jankovi}a sa alegorijsko-fantasmagori~nim sadr`ajem, bez obizira na to {to su tek posle wegove smrti sabrane izme|u korica kwige, ostale su kao trajan dar srpskoj kwi`evnosti.

@ivadinka Savi} Luna javila se pesmama za decu kada su se stekli uslovi da wena uro|ena pesni~ka darovitost do|e do izra`aja. Weni stihovi u zbirci Pesme za moju decu (Svrqig, 2000) zra~e izu-zetnom toplinom jer su ro|eni iz qubavi za bliskima i voqenima. To su jednostavne, ~itke i pitke pesme, bliske de~joj ma{ti i de~ijem poi-mawu i razumevawu sveta. Otuda i takva spontanost i prirodnost u pevawu ove pesnikiwe. Ona sa istinskim zanosom pristupa tom svetu detiwstva i igre, i zato iz wenih stihova izvire nepomu}ena radost i `ivotni optimizam.

U lirici Milena Milivojevi}a od samog po~etka, prve zbirke pesama Raspu}e (1989), do Carskih pesama (2003), vidqiva su dva poetska toka. Jedan sasvim jezi~ki sveden, sa`et i suspregnut, gra|en u izvesnoj meri na pesni~kom iskustvu Mom~ila Nastasijevi}a i Vaska Pope, a drugi retori~an, jezi~ki razigran i blago estradno razbaru{en. Oba toka formirala su se paralelno iz unutarwe potrebe pesnika da na dva

22

formalno razli~ita na~ina svedo~i o sebi i svetu. Iako su po formi razli~ita, ova dva poetska iskaza jedinstvena su u sasvim li~nom, moglo bi se re}i intimisti~kom vi|ewu pojava o kojima govori ovaj pesnik.

Milen Milivojevi} je u visokoj meri pesnik vedrine i nade, ~ak i onda kada govori o nespokojnim stvarima: napu{tenom zavi~aju, pro-laznosti i nestajawu. Poezija Milena Milivojevi}a sva je u jezi~koj igri i nagove{tajima, bogato razu|ena i vi{eslojna.

Pored vi{e pesni~kih, Milivojevi} je objavio i ~etiri kwige aforizama, koje odlikuje vrlo jasna poruka i satiri~na britkost. U tom `anru, u sa`etoj kwi`evnoj formi, bave}i se aktuelnim pojavama iz takozvanog dru{tvenog `ivota, on svedo~i o svom vremenu, britko `igo{u}i tu stvarnost. I ta vrsta Milivojevi}evog kwi`evnog izra-`avawa podignuta je na zavidnu estetsku visinu.

Zlatan Lazarevi} objavio je pre dvadesetak godina zapa`enu zbirku pesama Vreme mostova (Pri{tina, 1982), jo{ dok je `iveo i radio na Kosovu. Od pojave ove kwige do danas nema informacija o stva-rala{tvu ovog pesnika i wegovim kasnijim preokupacijama. Zna se samo da `ivi u Vrbasu i da radi na studiji o pesni{tvu Gordane Todo-rovi}.

Pesme Zlatana Lazarevi}a srezane su iz jednog komada, o~i{}ene od svih sentimentalnih nanosa i uobi~ajenih pesni~kih ukrasa. Lazarevi} je po svojoj unutarwoj meri i potrebi oblikovao kwi`evni svet i razvio vrlo li~na poetska na~ela kojih se dosledno dr`ao u svom pesni{tvu. Wegove pesme u ovoj kwizi deluju zrelo i otmeno.

Pesnik @ivorad Vidojkovi}, sredinom sedamdesetih godina pro{log veka, javio se poezijom u kwi`evnoj periodici i bio postao odmah zapa`en. I on je, na`alost, objavio samo jednu kwigu pesama Stvarnost iz hemijske olovke (Ni{, 1982), a potom stvarala~ki za}u-tao. Tek nedavno je u ~asopisu Bdewe objavio pregr{t zapisa o dana-{wim zbivawima i pojavama.

Vidojkovi} je u svojim neobi~nim i melodi~nim pesmama ostao raspet izme|u zapustelog seoskog zavi~aja i naglo naraslog grada. To je, moglo bi se pouzdano kazati, neka vrsta urbanog pesni{tva nastalog u teskobi, u`urbanosti i haosu gradskog ̀ ivota, sa se}awem na zavi~ajne predele, mir i {irinu. Vidojkovi}ev zavi~aj, vi|en iz gradske per-spektive, jeste ~ista ̀ udwa za spokojstvom i slobodom.

@ivorad Vidojkovi} peva o svom gradskom okru`ewu, uzbu|uje ga u`urbanost i {arenilo, ali sa zebwom i strepwom posmatra haoti-~nost u kojoj `ivi gradski ~ovek. U tehnokratizovanom i robotizo-vanom svetu pesnik kao `rec re~i vi{e nema upori{te i jedino mu je pribe`i{te se}awe na zavi~aj kao sredi{te ̀ ivota.

23

ODANOST ZAVI^AJU

Radosav Vu~kovi} javio se vrlo rano plaketom mladala~kih stihova Tri srcokaza (Prokupqe, 1970), koji su na lep na~in nagovesti-li budu}eg pesnika, a potom, sa pauzom du`om od deset godina, objavio zaredom jo{ {est kwiga pesama. U tom periodu Vu~kovi} je u listo-vima, ~asopisima i zajedni~kim kwigama objavio mno{tvo stihova i dobio vi{e nagrada na kwi`evnim konkursima. Preveo je s makedon-skog jezika ceo niz pesama savremenih makedonskih pesnika, jednu dra-mu i nekoliko pri~a. Stihovi u prvoj zbirci bili su i ostali zanos jed-ne mladosti i nagove{taj lirskog dara.

Ve} u drugoj kwizi pesama Vu~kovi} kao izvorni liri~ar okre-nut je i posve}en zavi~aju. Ali zavi~aj u wegovoj poeziji nije samo puka odrednica za mesto ro|ewa, ve} univerzalni centar sveta i kultno me-sto `ivota u kojem se odvija drama i udes ~ovekov. Qudski `ivot u sveop{tem rasulu, nestanak jednog sveta koji je bio drag i blizak pesniku, postaje ovde svojevrsna metafora za op{te pokleknu}e i propadawe. Sa nestankom toga sveta nestao je i pesnikov kosmos ~iju je su{tinu i tajnu poznavao. Iako sticajem `ivotnih i sudbinskih okol-nosti odvojen od zemqe, on je uprkos svemu za wu antejski vezan. U for-malnom smislu pesme u ovoj kwizi su izbru{ene, jezi~ki pro~i{}ene, li{ene suvi{ne metafori~nosti i patosa.

Ve} u narednoj kwizi do}i }e do punog izra`aja Vu~kovi}eva sklonost ka svedo~ewu o sebi i svom vremenu. On tu opeva stawe na{eg duha, moralno posrnu}e, destruktivnost, zlo. Ima u wegovim stihovima ne~eg proro~kog i zlokobnog {to izvire iz stvarnosti kojom je pesnik okru`en. On ovde govori iz egzistencijalne teskobe i op{te sputano-sti. Wegov eti~ki stav je jasan: pesnik treba da slu`i dobru i u vreme-nima koja nisu sklona pravdi i istini, koja nisu naklowena duhovnom i uzvi{enom.

Najsna`niji i najizrazitiji Vu~kovi}ev rukopis, sa svim svoj-stvima koja odre|uju zrelog pesnika, jeste kwiga Tavni nauk, ostvarena u strogoj formi soneta u kojima se iskazao i wegov zanat i majstorstvo. I u ovim pesmama Vu~kovi} je izrazito eti~ki opredeqen, wegovo interesovawe je {iroko, od preispitivawa nacionalnih tema i mito-va, do rata kao qudske tragedije. Pesnik ne pristaje na vladavinu zla, wega i ovde opseda tragedija pojedincai naroda u sumanutim istorij-skim okolnostima koje su izmakle kontroli razuma.

Na kraju vaqa re}i da je Vu~kovi} izrazito lirski pesnik koji se nerado upu{ta u neizvesne eksperimente. On se naj~e{}e dr`i prove-renih poetskih modela, i tu ostvaruje svoje subjektivno vi|ewe sveta.

Rusomir D. Arsi} izrazito je plodan pesnik, koji se rano javio u kwi`evnoj periodici i godinama sara|ivao ponajvi{e u listovima i ~asopisima za decu. Od 1982. godine do 2004. objavio je petnaestak zbirki pesama za decu i odrasle, a neke su do`ivele i vi{e izdawa. Za svoje kwi`evno stvarala{tvo dobio je nekoliko nagrada.

24

Rusomir Arsi} je pesnik dva sveta: sveta odraslih gde se igraju neke nema{tovite, ponekad veoma surove igre, i sveta detiwstva gde preovla|uju ne`nost, qubav i ma{ta. Ovaj pesnik stvarala~ki boravi u oba sveta, ali be`e}i od prvog pravo pribe`i{te nalazi u drugom.

Arsi} se kao pesnik najdoslednije ostvaruje u maloj formi, lirskom medaqonu koji je ta~no primeren wegovoj potrebi za lirskim sa`imawem, u `eqi da sa malo re~i {to vi{e ka`e. U ovim medaqo-nima Arsi} je nesumwivo slikar nevesele qudske stvarnosti, bezdu-hovqa i ispraznosti, bezna|a i bespu}a kojima je izlo`en savremeni ~ovek. Grad je za ovog pesnika pravo mu~ili{te, zato on, kao i svi obezvi~ajeni qudi, ~ezne za toplinom i spokojstvom. To ga je, razume se, sudbinski odredilo da svoj kwi`evni dar ispoqi u pesni{tvu za decu. Tu je Rusomir Arsi}, oslobo|en svih formalnih stega, prepustiv{i se upotpunosti igri i radosti, najvi{e postigao. Wegove pesme za decu su poletne, spontane, razdragane, jasne, pristupa~ne i bliske de~ijem shvatawu sveta. Arsi} nije hladni posmatra~ i analiti~ar detiwstva, ve} onaj koji ravnopravno u~estvuje u igri i svedo~i iz samog sredi{ta tog sveta koji je deo wegovog duhovnog bi}a. I kad se trudi da podu~i i usmeri, Arsi} to ~ini nenametqivo i ma{tovito. Ima u wegovim pe-smama duhovitih obrta i igre re~ima i pojmovima. Lepore~ivost i nenametqiva blagost i ne`nost odlikuju wegovo pesni{tvo za naj-mla|e.

25

ODANOST ZAVI^AJU

Qubinko Veloji} pripada tipu pesnika koji dugo bruse svoje pesme i retko objavquju, ta~nije re~eno, javqaju se samo onda kada se za to steknu vaqani uslovi i razlozi. I Veloji} je objavio samo jednu kwigu pesama Iza ~ela (Ni{, 2000) koja je svojom zrelo{}u izazvala pa`wu poznavalaca savremenog pesni{tva.

Qubinko Veloji} kao pesnik nesumwivo pripada onoj vrsti stvaralaca koji su pesmu stavqali u misti~an prostor i podizali na jedanvi{e, skoro bo`anski nivo. Po takvom shvatawu pesme ovaj pes-nik je staromodan, ali po oblikovawu stiha, versifikatorskoj ve{ti-ni, refleksivnosti i hermeti~nosti izraza, on je veoma osoben i samo-svojan liri~ar. Wegov poetski postupak je neobi~an i po tome {to on stih gradi kao neku vrstu aforizma, ili po uzoru na narodnu izreku.

Veloji} stvara svoju poeziju mimo svih savremenih poetskih tokova, neoptere}en ovovremenim zbivawima i egzistencijalnom zeb-wom, apsolutno posve}en svom duhovnom svetu i uzvi{enom pesni~kom pozvawu.

Qubi{a Mihajlovi} ostvario se kao vispren aforisti~ar, o{trog pera i britkog duha, a kao romanopisac nastoji da bude nepotkupqivi hroni~ar svoga vremena. Ovaj plodni stvaralac napisao je zama{an broj aforizama o na{oj tragikomi~noj stvarnosti, ~esto variraju}i iste teme ali vi|ene iz drugog ugla i druge pozicije. I u aforizmima i u romanima on se bavi ovda{wim dru{tvenim prilika-ma i neprilikama: moralnim posrnu}em, ratom, porazom i svakojakim politi~kim aferama. Wegovi romani su prava slika na{ih naravi i prilika, a wegovi likovi pravi su junaci na{eg vremena. To je jedna veoma aktuelna stvarnosna proza sa prepoznatqivim akterima, ispisa-na obi~nim so~nim jezikom kakvim danas govore `iteqi srbijanske palanke.

A u aforizmima, koji zahtevaju sa`etu i jasnu poruku, Mihajlo-vi} se slu`i probranim re~ima, re~ima koje imaju britku o{tricu i snagu da svedo~e o na{oj podsme{qivoj stvarnosti.

Zlata Koci} je svestrani stvaralac: pesnik, dramski pisac, esejista i vrsni prevodilac sa ruskog jezika. Koci}eva je objavila sedam kwiga poezije, tri dramska dela, petnaestak kwiga prevoda sa ruskog i ~itav niz ogleda koji su kao predgovori i pogovori {tampani u prevedenim kwigama, kao i obimnu studiju o poeziji Miodraga Pavlo-vi}a. Dobila je vi{e zna~ajnih nagrada za poeziju i prevo|ewe.

Poezija Zlate Koci} nastajala je i razvijala se mimo svih aktuelnih tokova koji su se u posledwih dvadesetak godina minulog veka de{avali u srpskom pesni{tvu. Sve wene kwige, od prve (Klopka za senku), do posledwe (Lazareve lestve), organizovane su u cikluse koji grade celinu i ocewene kao pesni~ki projekat visokog reda. Pesni{tvo Zlate Koci} karakteri{e ~istota i skladnost stiha, jedna

26

fina mera u kori{}ewu re~i, ali i osobena ose}ajnost koja ovom pesni{tvu daje novu dimenziju. U wen vi{eslojni i bogati jezik stekli su se elementi arhetipskog, mitskog i narodnog stvarala{tva. Obuzeta ''rodnom melodijom jezika'', vrtlo`jem glasova i sazvu~ja, tim ve~nim `ivim brujem u ina~e eteri~nom bi}u jezika, Zlata Koci} na neki na~in ba{tini i pesni~ko nasle|e ruskih pesnika: Cvetajeve, Mandeq-{tajma, Hlebwikova, Ahmatove, ali i na{ih Nastasijevi}a i Pavlo-vi}a. Ova nesvakida{wa pesnikiwa usvojila je mnoga kwi`evna isku-stva, od narodne kwi`evnosti (lirska pesma, uspavanka, basma), do savremenih nastojawa da se jezikom obuhvati sva slo`enost i dubina duhovnog ̀ ivota.

Za ovu pesnikiwu pevawe je jedini istinski na~in `ivqewa u magi~noj snazi re~i koja obnavqa potisnuto ili zaboravqeno qudsko iskustvo koje traje u mitovima, obi~ajima i narodnim verovawima, ali i u savremenim pojavama i oblicima `ivota. Va`na osobina pevawa Zlate Koci}, koju vaqa ista}i, jeste izvanredna melodi~nost i rit-mi~nost oplemewena i specifi~nim tonovima zavi~ajnog govora. Vaqa ista}i da je Koci}eva jedan ciklus pesama ispevala svojim mater-wim jezikom koji jo{ traje u wenom zavi~aju. Povremeno zna~ewski zatamwena ova poezija iziskuje izvestan ~itala~ki napor, ali pru`a i izvanredno zadovoqstvo u odgonetawu poetskog teksta. Sve wene kwi-ge, kao svojevrsne poetske celine, odlikuje fino jezi~ko tkawe i uzvi-{ena duhovnost i posve}enost. Ta posve}enost, a naro~ito duhovnost, ustvari, jeste su{tina wenog stvarala~kog bi}a. O tome najboqe sve-do~e wene kwige Vazdu{na freska i Lazareve lestve.

Poezija Zlate Koci}, uzvi{ena u svojoj spiritualnosti, te`i da objedini ono zemaqsko i ono nebesko, da u wima prona|e razloge za po-stojawe i trajawe. Malo je pesnika koji sa takvom snagom tuma~e danas onu ve~nu zagonetnost `ivota. Mesto Zlate Koci} u srpskom pesni-{tvu ve} je vidno, a weno pesni~ko delo bli`i se trajnoj vrednosti.

27

ODANOST ZAVI^AJU

@iva Radowi} je, sticajem nesre}nih okolnosti, prerano oti-{ao iz zemaqskog `ivota kome se do samog kraja sa posebnim zanosom predavao. Iza wega ostala je samo jedna zbirka pesama Dlgo, podlgo, najdlgo (Svrqig, 2000) ostvarena narodnim jezikom timo~ko-lu`ni-~kog tipa.

Radowi} je dugo tra`io svoj li~ni pesni~ki izraz i na{ao ga u dijalekatskom pevawu, u detiwstvu jezika kojim je najboqe izrazio i se}awe na svoje detiwstvo. Sve ono o ~emu je pevao ovaj pesnik jesu slike minulog vremena rane mladosti, sve ono {to je u tim godinama vi|eno, upam}eno i docnije doslu}eno. Sve je ovde, u ovim pesmama, ̀ al za onim {to je bilo i zauvek nestalo. Sve je u stihovima ovog pesnika opevana istorija jednog vremena koje se ne}e ponoviti.

U prostorima gde se odvijala drama i udes pesnikov sve nestaje, i{~ezava i sam jezik kojim su ove pesme ispevane. Ipak, traja}e u ovim stihovima i @iva Radowi}.

Dragan D. Ran|elovi} napisao je i objavio dva romana po mnogo ~emu neobi~na i zanimqiva. Ovi romani ostvareni su jedrim i so~nim jezikom wegovog svrqi{kog zavi~aja. U oba romana pisac prati neobi-~ne `ivotne storije svojih junaka koje odlikuje izuzetna `ivotnost, humor i neponovqiva vedrina. Ran|elovi} je odli~an znalac svog ma-terweg jezika, koji svojom neobi~nom melodiozno{}u, arhai~nom dubi-nom i starinom boji wegovu prozu i ~ini je sve`om, privla~nom i samo-svojnom. Wegovi kwi`evni junaci su `ivi, stvarni, neobi~ni qudi iz na{eg okru`ewa koje svakodnevno sre}emo i vi|amo.

Proza Dragana Ran|elovi}a daleko je od svega onoga {to zovemo dana{wa dru{tvena stvarnost, jer ona istinski postoji samo u svojoj autenti~noj samobitnosti i jeziku kojim je ostvarena. Ran|elovi} je pisac bez vidqivih uzora, koji stoji mimo svih tokova u dana{woj srpskoj prozi.

Miodrag Kosti} objavio je dve zbirke stihova koji na neki na~in odra`avaju wegov stav prema stvarnosti i odnos prema `ivotu. Ove pitke, nenametqive, jednostavne i pevqive lirske tvorevine ni~im ne optere}uju ~itaoca. Kosti} govori na lirski delotvoran na~in o po-javama iz na{e svakodnevice sa izvesnom dozom humora i ironije. Druga kwiga Miodraga Kosti}a u izvesnom smislu jeste nastavak prethodne zbirke pesama, ali i nadrastawe i dobar iskorak, u tematskom i po-etskom smislu, u vi{i duhovni prostor. Pesnik se, na sebi svojstven na~in, i ovde bavi surovim svakodnevqem i tu stvarnost projektuje kroz svoje duhovno bi}e na ~itaoca. Kosti} na svoj na~in svedo~i o op{toj pometwi na ovom pusto{nom balkanskom prostoru.

Obren Risti} ranim pesmama, objavqivanim u listovima i ~asopisima (od 1981. godine do pojave prve kwige Sre|ivawe utisaka, 1986), bio je u poetskom dosluhu sa svojim kwi`evnim nara{tajem. U

28

tim stihovima ovaj pesnik, kao i ve}ina wegovih vr{waka, ima iro-ni~an odnos prema stvarnosti koja pokazuje svoje neprijatno lice. To je bila svojevrsna odbrana od unutarweg straha koji se javqao i zebwe koja je opsedala wegovo stvarala~ko bi}e, da bi se tek docnije sasvim obznanila u wegovim poznijim pesmama, a naro~ito u pesmama iz druge kwige U Serbiji, na istoku.

Risti} spada u one pesnike koji svoj kwi`evni vrt obdelavaju ti-ho, predano i marqivo, ne mare}i mnogo za javnim pokazivawem i name-tqivim ukazivawem na svoje kwi`evno postojawe. To je verovatno glavni razlog {to se ovaj pesnik javqao kwigama samo kad je bio sasvim siguran da su one zrele i celovite tvorevine, spremne za samostalno postojawe i trajawe.

Nesumwivo je da Risti} bavqewe re~ima i stihovima shvata kao ozbiqan posao i bo`ansko poslawe. On je izgra|en pesnik, koji je svoja poetska na~ela izgradio na iskustvima evropskog i srpskog pesni{tva s kraja dvadesetog veka. Risti} je pesnik probranih re~i, pro~i{}enih stihova, tematski okrenut i posve}en svom vremenu, koje je, na`alost, obilovalo qudskom tragedijom svake vrste, moralnim padom, porazom i ko{marom. To je vidqivo u svim wegovim pesmama, to bavqewe ovim i ovde, iako se pesnik klonio ''prejake re~i'' i svake mogu}e patetike i povi{ene emotivne temperature.

Najve}i broj Risti}evih pesama odlikuje dijalo{ki obrazac. Taj dijalog sa tvorcem, sa prirodom, sa velikim prethodnicima i savre-menicima ~ini samosvojnim, uverqivim i prepoznatqivim Risti}evo pevawe. [iroka je skala raspolo`ewa u wegovim pesmama; od uznemi-renosti, zebwe, straha, neverice do molitvene smirenosti i izvesnog ironi~nog zaseka u mitologiju svakodnevqa stvaranu za potrebe ideo-logije i svojevrsnog vladawa qudskim sudbinama. Risti} je za potrebe svog pesni~kog postupka razvio ~itav niz znakova, neku vrstu isto~ni-ka-simbola, naj~e{}e geografski prepoznatqivih toponima, koji su umetnuti ovde radi svo|ewa ''gra|e'' u sa`et pesni~ki iskaz. Pesnik je na taj na~in univerzalizovao svoje zavi~ajne simbole i dao im {ire zna~ewe da slu`e kao svojevrsni orijentiri u prostoru i vremenu. Poezija Obrena Risti}a govori o ozbiqnom daru i naporu da se osvetli sada{wost i nasluti budu}nost.

Danilo Aran|elovi} pesnik blage du{e i ne`nog srca potpuno je posve}en svetu detiwstva, radosti i igre. Wegova poezija namewena najmla|ima odi{e nepomu}enom sve`inom i vedrinom. On naro~ito `ivi u tom ne`nom svetu snova i spontano peva o detiwstvu. Wemu je taj svet primamqiv, jasan i veoma blizak, on u wega unosi sebe i svoje de-tiwstvo, koje jo{ blista u svesti nepomu}enim sjajem. Otuda u wegovim stihovima radost `ivqewa, blagi humor i svojevrsno gonetawe `ivo-ta. Aran|elovi} je sebi postavio visoke zahteve da svojom pesmom podu~i, razgali i obraduje mladog ~itaoca.

29

ODANOST ZAVI^AJU

Violeta Jovi} peva o detiwstvu ~istim i zvonkim jezikom na jedan ekstati~an, gotovo uzvi{en na~in. Ova pesnikiwa je sticajem okolnosti ro|ena u gradu, ali je detiwstvo provela u malom i pitomom svrqi{kom selu i tom svetu ostala stvarala~ki odana do dana{weg dana. Otuda u wenim pesmama za najmla|e toliko uzvi{ene radosti, svetlosti i boja.

Violeta Jovi} sa posebnim zanosom peva o nepravedno kwi`evno zapostavqenom i skrajnutom svetu prirode. To preobiqe boja i zvuko-va, ̀ ivotne radosti i lepote nije skoro vi|eno u srpskoj kwi`evnosti za decu. Taj svet je pesnikiwa ponela iz detiwstva, sa~uvala u svesti i obogatila izuzetnom ose}ajno{}u i ose}awem za detaqe, prelive i sazvu~ja. Jedna fina melodi~nost i neizmerna ne`nost odlikuje ove pesme.

Blagica Zdravkovi}, posle niza pri~a objavqenih u listovima i ~asopisima, {tampala je kwigu [ake pune drewina. Po~etkom devedesetih godina javila se pesmama u nekoliko zajedni~kih zbirki, zbornika i almanaha, da bi ubrzo zatim pre{la na prozno izra`avawe.

U pripovedawu Blagice Zdravkovi} vidqiva su dva toka, onaj okrenut zavi~aju i detiwstvu i onaj drugi, gradski, urbani ̀ ivot vi|en o~ima `ene. Taj wen pripoveda~ki zaokret tek se nazire u nekoliko najnovijih pri~a objavqenih u periodici. Pri~e Blagice Zdravkovi} iz ove kwige tematski su sme{tene u zavi~ajni prostor i kroz qudske likove i sudbine zra~e istinskom `ivotno{}u i univerzalno{}u. Ta-~nije re~eno, one svojom `ivotnom uverqivo{}u dose`u tu univer-zalnu ravan na kojoj se ostvaruje uglavnom tragi~no qudsko iskustvo u prostoru i vremenu. Zdravkovi}eva je ve}inu svojih pri~a tematski smestila u detiwstvo: ona (narator) svet posmatra iz de~jeg ugla i o wemu svedo~i (pri~a) neobi~no i upe~atqivo. Ona uverqivo govori o najtamnijim stranama qudskog `ivota, ali zna i ume da u svoje pri~e unese i ̀ ivotnu radost, lepr{avost i ne`nost. Ima u wenim pri~ama i `ala za minulim i nedosawanim, ima oporih rezova u `ivo tkivo `i-vota. Gotovo sve wene pri~e sme{tene su u prepoznatqiv prostor doma, porodice, sela.

Blagica Zdravkovi} u ovim pri~ama daje analiti~ki pregled tog, moglo bi se kazati, seoskog univerzuma u prelomnom trenutku kad selo i wegovi `iteqi naglo silaze sa pozornice istorije. Likovi u ovim pri~ama su blago psiholo{ki iznijansirani i ponegde dati ogoqeno naturalisti~ki, negde obasjani fantasti~nim oreolom, a neki tek lirski ozna~eni.

Milijana Vidanovi} u svojoj prvoj zbirci pesama ispoqava svojevrsnu tematsku {irinu pevawa i izuzetnu ose}ajnost i liri~nost. Otuda i wena potpuna posve}enost `ivotu i svim wegovim oblicima i manifestacijama. Zato ona od pesme zahteva da bude odraz `ivotne

30

stvarnosti. U tome, naravno, u dobroj meri i uspeva. Iz wenih pesama izbija elementarna ̀ ivotnost; od slavqewa topline i lepote zavi~aja, do finih erotskih proplamsaja. Ne traga ova pesnikiwa za imagi-narnim ~itaocem, ona pi{e za one obi~ne qude iz svoga okru`ewa.

Prozra~ni i pitski stihovi Milijane Vidanovi} zra~e emo-tivnom toplinom i iskreno{}u.

Oliver Miliji} je objavio jednu kwigu pesama neobi~nog naslova Zablud(n)e, koja je pokazala ranu zrelost ovog pesnika. Miliji} je neobi~nog do`ivqaja sveta, on u stihove projektuje svoj unutarwi ne-mir i nespokojstvo. Wegov odnos prema stvarnosti je ironi~an, skep-ti~an i crnohumoran, on u svemu vidi apsurdnost svih o~ekivawa, svih ciqeva i svih `rtava. Miliji} je posebno zaokupqen jezi~kom igrom koja daje posebnu dra` wegovim stihovima. Jezi~ka igra u funkciji je oneobi~avawa vi|enog i do`ivqenog, sawanog i slu}enog. Wegova literarna ostvarewa pokazuju samosvojnost i postojanost.

Damir Joci}, pesnik, pripoveda~ i romanopisac javio se rano ne-obi~nom mladala~kom poezijom u kwi`evnoj periodici, a ubrzo potom i prozom. Objavio je romane Vetrovi u pri~ama (Beograd, 1997) i Tes-koba (2004.) i kwigu pripovedaka Lavirint ti{ine (Beograd, 2001). Joci} je ostao odan i prozi i poeziji, o ~emu svedo~e najnovije wegove pesme {tampane u listovima i ~asopisima.

Damir Joci}, kao i ve}ina wegovih kwi`evnih vr{waka, pri-begao je u svojoj prozi fragmentarnosti, kola`irawu i kombinaciji razli~itih kwi`evnih postupaka, {to mu je omogu}ilo ponirawe u jezi~ko obiqe i punu slobodu kwi`evnog izra`avawa. Ta sloboda ponajvi{e se ogleda u nesputanom kori{}ewu standardnog jezika, neobi~nih arhaizama i dijalekatskih re~i koje su se sa~uvale u govoru wegovog zavi~aja. Za~udnost i fantasti~nost u Joci}evom pripove-dawu u funkciji su oneobi~avawa proznog iskaza koji time dobija `e-qenu vi{edimenzionalnost, osobenu boju i dubinu. Wegova re~enica je jasna, ~ista i naj~e{}e lirski intonirana.

U drugoj pripoveda~koj kwizi Damira Joci}a do{lo je do naro~itog izra`aja sve ono {to je odlikovalo wegovu prozu u prvoj kwizi i, na izvestan na~in, nastavilo se u najnovijoj. I drugu kwigu karakteri{e svojevrsna imaginacija, neobi~na fantastika i bajkovi-tost moderne provinijencije.U toj kwizi naro~ito je do{la do izra-`aja Joci}eva briga za jezik, besprekorno gra|ena re~enica i stilska ~istota. Damir Joci} je osobeno{}u svoje proze skrenuo na sebe ozbiqnu pa`wu znalaca kwi`evnosti i odredio koordinate kojima }e se kretati u svojim budu}im delima.

Ivan (Joci}) Vi{evski ve} prvom zbirkom stihova Mirewa (Novi Sad, 2001) na ubedqiv na~in reprezentovao je svoj izuzetan dar i lirski senzibilitet. Wegovu kwigu objavila je znamenita Matica

31

ODANOST ZAVI^AJU

srpska u svojoj podsticajnoj i za mlade stvaraoce veoma zna~ajnoj ediciji Prva kwiga, {to je jo{ jedan dokaz da se radi o pesniku koji je ve} na samom po~etku obznanio svoje lirske mogu}nosti i izrazitu pesni~ku individualnost.

Kao i ve}ina mladih qudi wegovog nara{taja i Ivan Vi{evski, zga|en svim onim {to se naro~ito u posledwoj deceniji dvadesetog veka de{avalo na ovim prostorima, okrenuo se svojevrsnom intimizmu, sebi, svom unutarwem svetu i malim stvarima koje qudski `ivot ~ine podno{qivim i smislenim. Wegovo izrazito lirsko i nenametqivo vi|ewe obi~nih `ivotnih pojava glavna su odlika wegove poezije. To bekstvo od opake stvarnosti u ~istu duhovnost i unutra{wost bi}a i okretawe prirodi i wenim ve~nim zakonima ~ine su{tinu pevawa ovog mladog pesnika.

1. Pod ovim naslovom ve} je javnosti dostupna kwiga prva. To je delo dr Miroquba Stojanovi}a, profesora Filozofskog fakulteta u Ni{u, objavqeno u Leskovcu 1993. godine. Tu je prof. Stojanovi} pisao o jedanaestoro svrqi{kih pesnika.

2. Pored vi{e izdawa u nau~nim publikacijama, pojavile su se i posebne publikacije: Svrqi{ki odlomci jevan|eqa (prir. Nikola Rodi}), Prosveta, Ni{ 1995, i drugo, xepno izdawe, Etno-kulturolo{ka radionica Svrqig 1999.

2. Najistaknutiji sakupqa~i i istra`iva~i narodnog stvarala{tva u svrqi{kom kraju bili su: dr Radoslav Radenkovi}, dr Nedeqko Bogdanovi}, dr Qubinko Radenkovi}, dr Qubi{a Rajkovi} Ko`eqac, ali su zapise usmenog pesni{tva prikupqali i drugi (V. Raki} itd).

4. To su: Prosveta, Nolit, Narodna kwiga, Rad, ''Vuk Kraxi}'', ''Dragani}'', Apostrof - Beograd, Gradina i Prosveta - Ni{, Matica srpska, Prometej - Novi Sad, Jedinstvo - Pri{tina i drugi.

5. R. Radenkovi} prikupio je i objavio veliki broj narodnih pri~a, legendi i lirskih pesama. Objavio je kwige: Kazivawa o ne~astivim silama (Ni{, 1991) i Legende i predawa (Svrqig, 2000). Doktorirao je sa temom Tipologija narodnih pripovedaka jugoisto~ne Srbije.

6. Stvarala{tvo N. Bogdanovi}a je vrlo plodno i raznovrsno. Pored poetskih, objavio je i slede}e kwige: Govori Bu~uma i Belog Potoka, 1979; Govor Akesina~kog Pomoravqa, 1987; O govoru i imenima, 1990; Izoglose jugoisto~ne Srbije, 1992; Uputstvo za izradu seminarskih i diplomskih radova, 1991; Jezik i govor, 1992; Svadbene pesme svrqi{kog kraja, 1995; I ja tebi, 1998, 2000, 2003; Budalina igra~ka, 1999, 2003; Praktikum iz dijalektologije (sa J. Markovi}) 2000; Bela loza, 2000; Inventar morfolo{ke problematike, 2000; @upski vinogradarski re~nik (sa D, Veqkovi}), 2001; Etno-kulturolo{ke teme, 2002; Rasputice jezika oko nas (sa D. Veqkovi} i I. Cvetkovi}), 2004: priredio je, opremio i objavio: Deca u ratu, 1975; Zora govora, 1980; U svetlu carskih gradova, 1994; Opscena leksika,1998.

7. Herman Broh: Pesni{tvo i saznawe, Ni{ 1979.

32

2

u zlatnoj dolini: proza

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

35

No} je bila uveliko. Gruba seqa~ka kola sporo su odmicala mada je put bio strm, a teret nikakav. Preko kratkih lesa od leskovog pru}a oki}enih muvoserinama, |ubretom i kominama le`ao je sve{tenik Arsenije Vidak ni dovoqno `iv, ni sasvim mrtav. Wegovo duga~ko, suvo i spqo{teno telo nije moglo da se smesti svom du`inom pa su mu noge mlatarale dodiruju}i ispup~ewa uzdignuta po sredini puta. Samo na momente je bio pri svesti i tada je znao da se ne{to s wim doga|a; ~inilo mu se da su ga izdale noge, a kad podigne glavu, pred o~ima mu se stvaraju mra~ni krugovi. Sve ostalo bilo je kao i pre. Pomislio je da pita ko su ti qudi i kuda ga voze po mrkloj no}i, ali je tek tada osetio da su mu usta uko~ena, usne odebqale i krute, a grlo puno nabreklog jezika. Opet se smirio jednostavno kao da je potonuo u glib. U stvari, on je povremeno gubio svest, ali je iza toga pomi{qao da ga to san vara i nosi u neke nepoznate, mutne daqine. Pokazao je rukom da mu saviju noge, ili da ih nekako pri~vrste kako ne bi mlatarale po putu. Istog trenutka je osetio da mu vla`na mrklina ponovo zasewuje o~i. Na wegovo mumlawe seqaci su, kao i obi~no, ostali ravnodu{ni. Trenutak kasnije ga je popustilo i on je mogao da gleda gore u brda sa kojih su ga vozili. Tamo je ostajao visoki vrh sa kamenom busijom, usamqeni~ko gnezdo u koje se nikad ne}e vratiti; nepovratno izgubqene godine po bespu}ima koje su, bilo kako, nekuda morale da se smeste i satru, zagrevale su ga zbrkanim ose}awem da je ne{to radio i uradio, ali se ipak pla{io da }e ceo trud ostati bezvidan, jer tek kada bude zavr{io zapo~etu kwigu, koja je u nepre~i{}enim poglavqima ostala na polici iznad drvenog kreveta, mo`e se verovati da }e ostaviti beleg, da }e ona biti zamena za wegov izgubqeni `ivot. Te, i wima sli~ne misli, dolazile su s prekidima, na momente britke i jasne pa se opet raspliwavale kroz toplu sumaglicu tako da ih nikakvim naporom nije mogao vratiti. Kudravi kowi}i sa o{trim grbwa~ama i izrazito

Radoslav Radenkovi}

LETOPIS POPA VIDAKA

36

velikim trbusima, pomalo zabrijani oko predwih nogu i po vrhu grbwa~e, krupnoglavi i upalooki, jedva su, stezaju}i zadwe `ile, umorno bacali tanke noge spu{taju}i rasu{ena kola niza strminu. Kraj wih su, zaneta svojim brigama, tromo kora~ala dva sredove~na seqaka. Po prirodi tromi i tupoglavi (na gotovo ru~ak ne bi stigli na vreme) obojica nesposobni za vojnu slu`bu, niti su pouzdano znali kuda idu, ni {ta }e biti na kraju wihovog puta. Crkvewak @ika Lazi} dao im je par~e papira i poslao ih u grad da sve{tenika isporu~e wegovoj po}erki Veselinki Mari}, koja je kao arhitekta radila u preduze}u ''Neimar''. Ulica je bila obele`ena imenom i brojem, i jo{ im re~eno: ''Kod stare xamije, levo uz tursku kaldrmu, ku}a na uglu obojena `uto''. Za taj posao, prema dogovoru s crkvewakom, bi}e im data pristojna nagrada kad stignu u grad i kad popa bude preuzela pomenuta ̀ ena. To je bilo sve {to su znali. [to se sve{tenika ti~e bilo im je poznato da je zdravo bolestan povremeno se gubi, a kad je pri svesti, izgovara neke po svemu nerazumne re~i, {to bi rekli ''bunca''. Me|utim, wih to nije naro~ito optere}ivalo; dovoqno mu je, mislili su, osamdeset godina, mnogo i za one koji su lepo `iveli a kamoli za wega koji je, prema wihovoj oceni, bio proklet i suvi{an. Pla{ili su se da im se ne desi ne{to nepredvi|eno i ru`no; zlo bi bilo ako im izleti zadwi to~ak, ve} mesecima se okre}e kao pijan, a jo{ gore ako bi sve{tenik umro na putu, jer bi tada morali da ga vrate do crkve i jo{ gore: da ga tamo sahrane! Sama sahrana oduzela bi im ceo novembarski dan.

Tek kada su si{li ni`e, Dmitar Jevti} kao da se priseti malo-pre|e{wih sve{tenikovih pokreta; zaustavio je kowe, pre{ao na drugu stranu kola i ne{to se do{aptavao sa Je{om Tankosi}em. Onda su obojica neko vreme tumarala po mraku, odsekli dve vrqike pa ih, onako {umovite, nasumce i tromo, s jedne i sa druge strane, postavili pored izdu`enog popovog tela. Za wih su mu privezali noge pavi}u i likom tako da je taj zadwi deo li~io na veliku ra~vu koja se su`avala u rop-qavu glavu ispod koje su, da bi popu bilo ugodnije, podmentuli ~upavi snopi} nedozrele kukuruzovine. Dok su ga pomerali, sve{tenik je po-novo otvorio o~i, ali ni{ta nije mogao da vidi jer no} je odavno bila obezli~ila ceo kraj.

Daleko iza wih ostala je crkva. Bila je na jednoj uzvisini opko-qena visokim planinama sa golim, kr{evitim obroncima. Samo weno poreklo je dosta mutno. Misli se da je gra|evina nastala jo{ u osmom veku i da je bila mnogo ve}a nego {to je sada; da su je gradila dva brata, Grka. Pisanih spomenika nema, a o bra}i postoji kazivawe koje u obli-ku predawa `ivi u narodu. Pri~a se da su na tom mestu sreli bogatog Tatarina, ubili ga i uzeli mu veliko blago. Od toga su sagradili crkvu, a ostatak preneli u Gr~ku. Samim svojim izgledom crkvica je zaista upu}ivala na veliku starinu. Bila je od kamena, sa kamenim krovom preko koga se, u finoj presvlaci, pru`ala neravna i mekana posteqica

37

{umske mahovine. Kamen je bio lepo otesan i jo{ ve{tije povezan i ugra|en. Na samom ~elu, gore gde se sastavqaju rogovi krova, stajao je veliki drveni krst. Da bi se odr`ao, wegovi graditeqi su ga prethodno lepo ugla~ali, a zatim ga kvasili barskom vodom i goreli ''`ivom vatrom''. [ta su jo{ radili s wim, nikome nije poznato, tek on je ostao isti kakav je bio pre mnogo vekova; ~ak i metal kojim je bio opkovan i premazan, o~uvao se kao netaknut. Godine su prolazile, smewivala se leta i jeseni, qudi odlazili u ratove i u grobqa, dolazili novi i nestajali, a crkva je bila tu kamenita i tvrda. Nekom ~udesnom sre}om vremenska zla i neda}e zaobilazile su to mesto pa je tako sve do posledweg rata i crkva ostala sa~uvana. Pripoveda se, ali je nedostupno proveri, da je u tursko vreme neki Murdarbeg, nameravaju}i da sagradi ku}u, poku{ao da je poru{i, prekopa i odnese kamen. Uputio je dva sejmena da obi|u teren i izvide stvar. Qudi su oti{li, ali se nisu vratili. U selu Bela Stena, koje je ne{to ni`e, gde je ''zemqa pod nogu'' i gde se lak{e radi i boqe ra|a, pri~a se i sada kako se u trenutku wihova dolaska iz neba pojavila neka ~udna pau~ina, uvila ih i odnela u nebeske visine. Istog dana vest je oti{la do Murdarbega. Naqutile su ga takve narodne izmi{qotine pa je smesta odredio odred askera i jani~ara s naredbom da poharaju crkvu makar se kamen nikad ne upotrebio za bilo kakvo gra|ewe, jer nije hteo dozvoliti takvu maskaru. Vojska je u dobrom neredu stigla na {iroku poqanu pro-{aranu retkim `buwem i tu zastala na odmor. Seqaci su se svijali od nezadovoqstva; nije im toliko bilo do same crkve, hvatao ih je gnev {to }e, mimo wihove voqe, satreti ne{to {to je odvajkada tu. Tada se desilo ne{to ~emu je malo ko mogao verovati. Dok su askeri odmarali, a poglavice odmeravale sa koje strane da otpo~nu rad, nad taj deo zemqe nadneli se mra~ni oblaci iz kojih se, vele, ~uo glas: ''Udri, Marko...!'' Istoga ~asa po~eo je silovit vetar sav na ''crvene kri{ke''. Zatim je navalila ki{a koja je kao slap vezivala niske visine sa kamenitim dubinama. Da bi se spasili, Turci su prvo poku{ali da razbiju te{ke hrastove kapije oko crkve, pa kako im u panici nije po{lo za rukom po{li su uskom putawom koja se spu{tala kamenitom suteskom. Kad su bili negde oko sredine, taj teskobni prostor se ispunio vodom i ledom. Tako su se, uz jauk i zapomagawe, pretvorili u nemiran suk. Sutradan su ih, mrtve i zarojene, na{li na Murdarbegovom imawu {to se kao oaza pru`alo tamo gde se zavr{avala dolina ra~vaju}i se u dva pravca koji su se opet, desetak kilometara odatle, ponovo spajali u blago i {umovito korito po kojemu su bile begove {tale i staje za sitnu stoku.

Tako se zavr{io ovaj pohod, beg je bio otre`wen i vi{e mu nije padalo na um da ponovi svoju zamisao. Istina, nije mu bilo ugodno da pri~a o tome, ali ne i qudima koji su ispreli mnogo pri~a o zidawu i ~uvawu ove crkve, o poku{ajima wenog razgra|ivawa i mnogog drugog {to je s wom u vezi. Neke od wih bile su poznate i popu Vidaku. I, mada

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

38

im nije pridavao naro~itu va`nost, mogao je danima da ih kazuje, uvek boqe i potpunije. Znao je da su se one i pre wega sa zanosom pri~ale i slu{ale, da je dovoqna samo jedna pa da se lak{e shvati i potpunije objasni i wihov smisao i wihova besmislica. Sem crkve, pri~e su se vezivale i za `ivot qudi jer su wihovi odnosi bili toliko ispreple-tani da se odvojeno i nisu mogli posmatrati niti su se do kraja, jedno bez drugog, mogle sagledati i objasniti.

Mnogo godina kasnije (vaqda u novije vreme) o toj crkvi je pre-uzeo brigu neki Todor Vasi}, mali i `goqav ~ove~uqak ~ije je imawe bilo u neposrednoj blizini. Marqivim radom i poniznim stavom prema Turcima, on je uspeo da postane jedan od najbogatijih qudi toga kraja. Neko vreme je bio na vlasti pa je to iskoristio kao povoqnu okolnost da jo{ boqe popravi i uredi crkvu. Trguju}i stokom po zapadnim kra-jevima, jednoga dana je doveo nekolika nepoznata ~oveka koji su ve} sutradan po~eli da rade i ''ukra{avaju'' wenu unutra{wost. Nikome od seqaka nije bilo jasno za{to }e i po ~emu }e biti lep{e i boqe kad se wihova crkva ''i{ara'', ali je svako od wih ma{tao i govorio kako je to neobi~no va`no za wihov daqi `ivot. Neki su sa strahopo{tovawem kazivali da su to ''svetovni'' qudi i da }e svojim radom i ume{no{}u izazvati boga, privu}i ga i uhvatiti wegov lik sa otvorenim o~ima ko-jima }e uvek pratiti svaki wihov napor i muku.

Majstori su ostali sve do jeseni. Posao je bio zavr{en prema pogodbi i oni su, nekako pred zimu, oti{li iz toga mesta. Skoro dese-tak dana iza toga Todor je sa jo{ nekim qudima sre|ivao za majstorima i ~istio crkveno dvori{te. Onda je pozvao svoje seqake da do|u i da se poklone bogu. Za tu priliku je preko svog sina Mihaila, {to je u neda-lekom gradu napla}ivao drumarinu, uspeo da na svom najboqem kowu donese novog sve{tenika koji je ponovo osvetio crkvu i pri~estio na-rod. Taj dan je bio veliki za celo naseqe i {iru okolinu. Qudi su do-{li, a uskoro je po~eo i obred. Sve{tenik je stajao na mestu {to je bilo odre|eno za oltar i izgovarao neke re~i koje su malo kome bile poznate i jasne. Me|utim, to je istovremeno pove}avalo wihovu vrednost jer se mnogima ~inilo da dolaze iz ustiju samog gospoda boga i da su zato tako nedovoqno razumne i razumqive za prost i kukavan narod. Spomiwao je krst i polumesec i neku ogromnu krvavu vodu koju su nastanile a`daje i vatreni kowi; govorio o paklu i paklenim mukama, o raju i rajskim sla-stima, o pravim i krvavim ~ovekovim putevima. To {to se raja ti~e i zlatnih ko~ija koje idu preko neba malo je ko mogao verovati, dok su im pakao i paklene muke bile bli`e; mnogima se ~inilo da sve{tenik opi-suje sam wihov ̀ ivot od ro|ewa do smrti. Od toga dana qudi su druk~ije gledali na to mesto, a kad je seoska stoka po~ela da skrnavi prostor oko crkve, oni su drvenim taqigama privukli kamen i ogradili celo dvo-ri{te. Na ulazu su postavili drvenu kapiju, a iznad we veliki krst sli-~an onome koji je ve} bio na crkvenom krovu.

39

Vremenom je Todorovo steci{te po~elo da se raspada; sinovi su ga napustili, a godine mu nisu dozvoqavale da se bavi javnim poslo-vima. Ali, i kad je popustilo imawe, ostao je glas i ugled i lepo mi-{qewe o wemu, kao i mnogo pri~a, a te pri~e ne samo da su zanimqivije od same stvarnosti, nego i du`e traju i mnogo vi{e vrede nego {to je vredeo on dok je bio ̀ iv. Posle toga, ne~ujno i neprimetno, nestao je sa lica zemqe na kojoj je zauzimao tako malo mesta. Qudi su i to pri-metili kao i sve drugo {to se silom prilika mewa i nestaje. Posle wegove smrti, brigu oko odr`avawa crkve preuzeo je wegov sin Mihai-lo. On je svake nedeqe, kriju}i se od turske vlasti, na kowu donosio sve{tenika Stanomira, nare~enog u kalu|erstvu Georgije Mali. Pot-pomognut od Mihaila, ovaj sve{tenik je uspeo da crkvu u~ini mana-stirom; obnovio je, pro{irio, obezbedio stalnu misu i pripojio jo{ neka sela nedaleko od Bele Stene. Ubrzo je manastir postao vrelo duhovnog `ivota jer su se u wemu pisale i prepisivale kwige, {irilo se videlo i qubav me|u Srbima, sricala prva slova i zalazilo u tajne pisane re~i. Manastir je za sve i svakog bio vazda otvoren. Dolazilo je mnogo mladih ̀ ena, nerotkiwa koje su molile da im gospod blagoslovi utrobu plodom. Polunage, le`ale su oko oltara i bile najbli`e da izazovu sve{tenika na greh jer se wihove molitve obavqaju samo no}u uz slabu svetlost sve}a, a naj~e{}e i bez we.

Dolaskom stalnog sve{tenika, koji je rukom upisao: ''Pri`do ovde qeta gospodweg 1753.'' seqaci su ponovo navukli dobre koli~ine kamena i dogradili ceo niz zgrada sa konacima i prostorijama za sme{taj manastirske stoke. Istina, te zgrade imale su izgled ne~eg na brzinu sklepanog, postavqenog za prvu nu`du i potrebu pa su na sebi nosile i sve oznake neukog rada skamewene da pokazuju graditeqe, wihovo vreme i smisao za graditeqstvo. Ni to nije potrajalo dugo. Nemirno vreme i u~estala hajdu~ija zauvek su obestrvili sve{tenika i neveliko manastirsko blago. Bogomoqa je godinama ostala zatvorena, ali je za qude bila isto {to i nekada; povremeno su je obilazili, a mno-gi ~ovek je gledao na wu kao na ne{to {to u sebi skriva i tajnu i opome-nu strah i nadu. Niko nije znao {ta se u woj doga|a u toku zimskih no}i i letwih dana, ali su svi pomi{qali da se ne{to de{ava tamo iza ka-menih zidova, jer {ta bi toliki sveci radili sami i nepomi~ni! Onda je odnekud iz Bosne do{ao sve{tenik Arsenije Vidak. Niko nije znao kako i otkuda: najverovatnije da je stigao no}u tako da su tek nekoliko dana kasnije, uo~i nedeqe, wegov dolazak oglasila manastirska zvona. Wihov glas se neobi~no osipao kroz divqinu, {u{tav i promukao kao prehla|en. Qudi oko Bele Stene su pomislili da se opet prekinuo tanak konac mira, ali je klisar @ika Lazi} po`urio da ih razuveri u tome. Rekao je da se ne radi o ratu, ve} o novom sve{teniku koji je po-odavno tu, ali je po mnogo~emu ~udan i neobi~an. Otkad je do{ao, ni{ta

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

40

drugo ne radi do {to ratuje s hartijama, a od svega {to je doselio samo su kwige: debele i stare, neke okovane gvo`|em, neke op{ivene ko`om, te{ke kao tu~evi. Qudi su se tada pitali, pred wim i nasamo, {to }e mu tolike kwige kad se lepo zna da su dotada{wi popovi imali smo jednu, pa ni wu nikada nisu otvarali svuda i do kraja...

^inilo mu se da se i sada, dok ga vuku seqa~ka kola prema gradu gde treba da mu se uka`e lekarska pomo}, se}a kad ga je wegov klisar @ika, zbuwen tolikim kwigama, pitao: ''O~e Vida~e, {ta sve ima zarobqeno u tim kwigama?!'' Ni{ta nije upamtio tako dobro kao re~i ''zarobqeno u kwigama''. Tada ga je pogledao britko, kao otre`wen iznenadnim udarcem, i umesto odgovora rekao:

- Dobar si ti ~ovek, Lazi}u, mnogo si dobar!Kad su se kola zaustavila na krivini pored hrasta, sve{tenik je

ponovo otvorio o~i. Gledaju}i u drvo, izazvao je daleko vreme, dan kada je prvi put zakora~io u ovaj predeo. Isto tako je bila tiha no} i vozili su ga kowskim kolima; razlika je bila samo u tome {to se kretao uz br-do, a sada silazi. Tada je sa te daqine mogao da vidi: crkva se belasala tiha i utonula u polumra~nu {umu. Mislio je da }e u woj, natenane i neometen od drugih, zavr{iti svoju kwigu zapo~etu odmah posle svr{e-ne bogoslovije. Ali, iskrsle su nepredvi|ene nevoqe; mu~no se navikao na ovaj kraj u kome se te{ko `ivelo, a lako umiralo, gde je sve bilo zasi}eno ti{inom i zamorom. Prvih dana imao je neobi~an ose}aj usmqenosti. Bio je odasvud okru`en {umom a ona kao da je imala hiqa-du o~iju, tajnih jekova i bezbroj nepoznatih stopa. ^inilo mu se da su i qudi takvi pa se ubrzo pokajao {to je zabasao u ovu divqinu. Ose}aj bezbednijeg `ivota do{ao je mnogo kasnije, tek kad je boqe upoznao {umske }udi i prirodu wenih stanovnika... Kako je vreme odmicalo, on je qudima izgledao isuvi{e mudar i jako dalek, a oni wemu drski, sirovi i jaki ba{ koliko je i sam bio bio blag i nejak. Ponekad su mu bili odve} suvi{ni a ponekad nedovoqni za prazninu {to je otvarala u wemu. Bilo kako bilo on ih je prihvatao: paklene i dobre, bludne i pokajni~ke, gladne i site, i kojima je mogao pomo}i, i one kojima spasa nije bilo! Jer, u wegovom vi|ewu svako je imao svoje mesto i svoju ulogu koju je vr{io kako mu je nepisanim zakonima i porivima du{e bilo propisano. Naj~e{}e, kada je bio u prilici, qude je posmatrao onako kako se posmatra uspavani tok reke, o~ima bez misli...Ustvari, on nikada i nije video ono {to su drugi mislili da vidi; svaka stvar se izokretala pokazuju}i neko drugo lice. Ka`u da je zaista mnogo skitao. Naj~e{}e ga je potokova brazda izvodila na malo jezero, bistro i ledeno, u koje su se sticali planinski izvori pokriveni li{}em i tra-vom. A tu, nedaleko od wega, ispod nakostre{enog kamewa, proticala je planinska reka. Voda je bila po mnogo ~emu neobi~na; vaqda zato {to je udarala, {to se ubijala i razbijala, ona se pokazivala belopenasta i

41

tek je normalno plavetnilo dobijala malo daqe, u dubokim virovima. Oko we su bagremovi runili cve}e, a napred se pru`ala praznina sve do modrih vrhova na obzorju. Nebo nad ovim brdima je svetlo i visoko; prostor do gore to je oznaka jednog drugog sveta do kojeg nema puta. I, kad bi pogledao na vidik koji se pru`ao, tek tada je ose}ao kako je uza-ludan svaki qudski napor. Naj~e{}e je slu{ao hujawe {to je ve~nost i kolevka, razmi{qao kako }e biti kad wega ne bude, kad nikog ne bude od onih koje poznaje, ceni i po{tuje kad do|u drugi {to jo{ ne postoje ni telom ni imenom, a zakqu~ak je bio isti: ni{ta se ne}e u toj meri izmeniti da ga, i nakon hiqadu godina, ne bi mogao prepoznati. Pred wim je, ogoqen vetrovima, provirivao posledwi vis izbrazdan prugama od stena i ̀ bunova. Magla, more magle ostajalo je dole i ni{ta osim we, osim vetrova i sprijom oguqenih dolina ~iji su bre`uqci plovili i quqali se.

- Magla bi, i osta!Odatle je nastavqao po brdima. Znao je sva zabita mesta, svu

pusto{u okolini. Nalazio je izvore mineralnih voda i o wima govorio kao o veliko blagu koje propada. Privla~ile su ga hajdu~ke pe}ine i vu~je jazbine kao i svako drugo mesta{ce na kojemu je nekad `iveo ~ovek. Obilazio je i razvaline starih gradova i kula od Korvin-grada, preko Esverlika do Lepenskog vira; svuda je stizao, a nigde ga nisu poznavali niti je ko znao kada je {to gra|eno, ko su bili graditeqi i kakva im je bila namera. Jedino saznawe o ru{evinama mogao je dobiti od narodnih predawa jer se uz svaku vezivalo po nekoliko. Mada su sva bila nedore~ena i mutna, jedno mu je ipak bilo jasno: te gra|evina su gradili qudi qudima, a vreme im je davalo smisao i vra}alo ih u besmislicu. Malo je ko mogao znati otkuda dolazi i {ta pretra`uje, ima li svoje mesto boravka, dom i jo{ koga u domu, jer sve {to se znalo o wemu bilo je u mantiji. Ustvari, to i nije bila mantija, ve} vojni~ki {iwel {to ga je majci wegove usiwenice ostavio neki begunac za vreme prvoga rata. On mu je skinuo epolete i oznake sa rukava, prokuvao ga sa kupinovim plodom tako da je dobio neodre|enu boju pokvarenog mesa. Od tada je pro{lo mnogo vremena, boja mu je izbledela, postala gotovo sumorna i trula, ali sve je bilo tu: u wemu i u retkoj i neurednoj bradi, i tek zajedno te dve re~i davale su neko neodre|eno obele`je ~oveka koji je uvek odnekud izbijao, pred mrak ili pred zoru, a niko nije znao kad do|e i kad nestaje. Jednostavno posadi se usred kamewara, ili ~u~ne na kakvom vrhu i ostane kao crna neman. Sam na~in wegovog stajawa kazivao je neku totalnu ravnodu{nost prema svim stvarima na svetu. Tako su ga duvali vetrovi i rupqale ki{e, a ~obani su bili navikli na wega kao na pove}u zver koja se pojavquje sa svakim prole}em. Na glavi mu je bila duboka, crna kapa navu~ena do obrva te mu se skoro nisu videle o~i niti se po pogledu dalo odrediti {ta smera i misli. Tako je,

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

42

kod onih {to su u retkim prilikama mogli da mu se pribli`e, mnogo toga ostajalo neodre|eno i neshvatqivo. Neki su pomi{qali da tra`i zakopano blago pa su posle wega odlazili i satima se okretali po ru{evinama. Ne mogav{i da primete nikakve tragove, vra}ali su se tihi i pora`eni, a sama zagonetka o neobi~nom popu bivala je sve zamr{enija. Govorilo se da je belostenski sve{tenik, pa opet da nije. Neki su ~ak, za opkladu, tr~ali do manastira i proveravali preko klisara gde se nalazi i {ta radi, a ovaj im je mirno odgovarao da je svr{io misu i odmara kosti u svom konaku. Opet se govorkalo da on donosi sre}u i beri}et, ali da je kao svaki bezdomnik, bli`i nesre}i. A istina je bila samo jedna: kameni ostaci otkrivali su dalek i nepoznat svet, pred wima je on smirivao svoje strasti, postajao sebi daqi i stvarniji u svom ni{tavilu. Istina, bilo je dana kada se uop{te nije pojavqivao iza zidova manastira, tada je svaki napor da bude vi|en bio uzaludan, a de{avalo se da je tek u dobar mrak, ili u samo svanu}e stizao u manastir da bi se iza toga ponovo vratio u brda. U periodu punog meseca, dok je crna mrqa ispijala no}i upletala se u visoke vrhove stewa, on je pe{a~io kozjim stazama ili nepomi~no sedeo na razvalinama zadu`bina nepoznatih graditeqa o~ekuju}i da se iza wih pojave ''du{e'' neispla}enih neimara. ^inilo mu se da ~uje wihove jauke, ropac i kletve i jo{ neko {aputawe sli~no molitvi; iza toga je dolazio pla~ i jecaj novoro|enog deteta kome su presecali pup~anu vrpcu tupim srpom, pa opet rzawe stoletnih stabala, dah razbacanog kamewa {to je nekada imalo smisao i namenu ''jer su u wega uterane qudske muke i sile planinskih oluja''! Tako je sve vi{e tonuo u poma-mne zvukove besawa. Pridavao je tim nevidqivim znamewima belih vilinskih velova i crnih odora ve{tica umi{qen zna~aj. Za mrklih no}i nepogoda ~inilo mu se da ~uje bat kowa pijanih legija koje su do-lazike od neznano kuda, uvek upu}ene wemu i kamenu pored kojeg stoji. Onda su ostajali tu, ̀ ivi i prisutni, zatezali vratove kowa i stresali pra{inu s wihovih le|a. Prva misao mu je bila da ne strepi tako u mu-~noj nedoumici, da se digne, ode od kamena i uveri se da li su zaista ̀ i-vi misao je bila tu, ali bez mo}i nad wim. Mirovao je, dodirivao davno isklesan kamen i ~inilo mu se da i on di{e nekim drugim, jednomernim odisajima.

Vra}ao se u zoru neispavan i bled. Sedeo je na ogoqenim, je~menim tr{qikama vi{e crkve sa belim papirom na kolenu. Sve je sasvim lepo ose}ao, skoro da su `ive slike iskrsavale pred wim, ali kada bi po-ku{ao da ih uhvati, da ih nekako skoli i zarobi u pisanu re~, od wih je ostajao samo bledi odsjaj, ne{to {to tek sli~i vi|enoj slici, a ne i slika. Tada je nastajalo pravo mu~ewe, otimawe i odbijawe u isti mah. Bivalo je da odjednom nagrne sve {to je te no}i gledano i vi|eno, da odmah zatra`i mesta u jednu jedinu re~, a bivalo je da ostane bez ijedne

43

misli, {tur i prazan. Tada je jedino u kretawu mogao da na|e spas; povla~io se me|u kamene zidove, u ti{inu svog samotni{tva gde su mirovali grubo sklepani kreveti i veliki stol prekriven razbacanim hartijama, {etao je od jednog zida do drugog sve dok se ne bi sru{io satrven i gorak. Ali, ni tada nemir nije prestajao. Je li mogu}e da duhovno i misaono u tome svetu ima karakter slu~ajnosti; je li mogu}e da je zaludno tra`iti smisao u de{avawima: je li mogu}e da sve {to se de{ava ima samo prividnu va`nost; je li mogu}e...Ne, to nije mogu}e! Sigurno je da bi ve} tu mogao da razvije suprotnu misao, ~ak mu se ~inilo da ju je imao u glavi, ali je ona ̀ ivela dotle dok je razmi{qao o woj, samo tren kasnije nestajala je kao da je nikada i nije bilo: jer, to nisu bile re~i, tvrde i stvarne, to su samo dodiri, sumaglica misli, snovi|ewa koja se prevla~e kao prelomqena slika ivicom razuma gotova da se raspr{e ~im ih dodirne opora stvarnost. Zato se pitao: ima li svrhe da ~ovek razmi{qa o takvim stvarima, o bilo ~emu drugom kad se svako razmi{qawe, mada ~esto mudro i jedinstveno, gubi i od wega ne ostaje gotovo ni{ta? To su nezapisane re~i! Kako ih videti, kako odmeriti i staviti u vrste, kako im odrediti smisao i obelo-daniti wihovu lepotu?! Nikako! I, izgleda da nikakav napor razuma ne mo`e da pomogne... To su bili trenuci kada se i jedno i drugo (misao i on) polome od umora i tako utonu u nemiran san. Tada su se nemir i san pokazivali kao jedno. Ali, tek {to bi malo dremnuo, on je u svemu tome prepoznavao samo besmisao i ni{ta vi{e. Pa ipak, nastavqao je da pi{e mada je wegovo pisawe vi{e li~ilo na posebno razra|en sistem samomu~ewa negoli na sami ~in stvarawa. [etao je oko stola, gurkao ga rukama posle svake zapisane re~i ose}aju}i neodoqivu potrebu da mokri oko sebe, po sobi! Ponekad je ~itao naglas ono {to je zapisao, prvo tiho pa onda sve ja~e do drawa. Bilo je dana kada je satima ratovao sa jednom jedinom re~enicom ne uspevaju}i da je do kraja osvoji i u~ini po svome. Okretao je onoliko puta koliko je za to postojalo mogu-}nosti; mewao polo`aj sintagmi da bi na posletku po~iwao da raz-me{ta i same glasove unutar pojedinih re~i. Zatim je ispisivao sve mogu}e kombinacije i ostavqao ih na du`e ili kra}e vreme. Iza toga, po obi~aju, {etao je po crkvenom dvori{tu poku{avaju}i da se opusti i da ne misli na prethodni rad. To je naj~e{}e ~inio pred mrak, ili u sami sumrak. Oni, koji su ponekad imali prilike da ga vide kako na svojoj sutonskoj {etwi visoko di`e glavu i gleda iznad proplanka, put raspaqenog neba u dnu {ume, nisu ni mogli naslutiti kakvi su se sve vidici pred wim otvarali. Istina, samo zami{qeni, pretpostavqeni, ali za wega lep{i od svih malih sre}a koje `ivot pru`a brzopletim i kratkovidim qudima. Bilo je, dakle, i takvih trenutaka, nisu se javqa-li ~esto, ali ih je bilo. Onda se ponovo vra}ao u svoju sobu. Crkvewak @ika Lazi} na{ao je pogodno drvo i uspravio ga umesto ~iviluka.

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

44

Sve{tenik je preko wega bacao svoju mantiju pa je tako stajala kao visok ~ovek bez glave koji je u{ao i zastao pokraj zida. Po{to su ga ostavqale re~enice u ''e{alonskom redu'' ~ekale na stolu, odabirao je jednu, najboqu po svome merewu i znawu. Takav na~in rada nau~io je od dobrih majstora. Gledao je dok su zidali most na Belici; posebno je pratio rad starog Milentija, predvodnika grupe. Kamen je bio lepo otesan kad mu je do{ao u ruke, ali ga je on, po{to mu je odredio mesto, okrenuo jo{ nekoliko puta, zagledao ga, nalegao ~as na jednu, ~as na drugu stranu dok nije prilegao pravo i tvrdo. Tek onda je uzimao drugi. Bilo je da neki prione odmah, kao ''saliven'', a mnogi su tra`ili da se iznova doteruju ~eki}em i dletom. Mada je mislio: tako treba pisati, jer {ta je re~enica do jedan kamen koji se ugra|uje za vek i vekove! Istina, oprobani na~in rada iscrpqivao ga je do neslu}enih granica i, {to je bilo najgore sa ura|enim nikada nije bio zadovoqan. Dok je ~itao, ~inilo mu se da se mnogo toga moglo kazati i lep{e, i slikovi-tije, uz mawe re~i. Zato je takve stranice ispravqao, po ko zna koliko puta ih prepisivao i odlagao na posebnu gomilu, ali i svako ponovno vra}awe, tra`ilo je nove prerade jer je otvaralo druge mogu}nosti od kojih je najgora bila ona {to je kazivala da se opet moglo druk~ije i boqe! No, bez obzira na to, kako je vreme odmicalo, rukopis je narastao mada u wemu nije bilo nikakvog reda niti ga je bilo ko mogao uspo-staviti. Svakog dana je ispisivao papiri}e, kraji~ke od novina ili kesa, obele`avao ih oznakama za koje ni sam ponekad nije znao {ta treba da zna~e. Zapi{e: 28/6=f, {to bi imalo da zna~i umetnuti u 28. stranu, {esti red uz oznaku ''f''. Po{to je tekst vrlo ~esto ispravqao, dopuwavao i kratio stranice su se mewale i to je stvaralo neobja{wi-vu zabunu i zbrku. Satima je tragao za ozna~enim mestom i retko kad ga nalazio. Ali, rad je tekao daqe... Wegovi parohijani, a posebno oni iz Bele Stene, bili su odu{evqeni ne zato {to je pisao i obilazio ru{e-vine zarad toga pisawa, ve} {to im je od svoga dolaska dozvolio mana-stirsko imawe da po wemu `awu i kose ispredali su oko wegove glave oreol dobrote. On je na to malo obra}ao pa`we jer je znao da }e takve pri~e prestati onoga dana kad nestane mogu}nosti da se {to uzme i za{qam~i od manastirske imovine. Qudi su s wim razgovarali bogo-boja`qivo, qubazno i snishodqivo mada im je, u su{tini, bio dalek i tu|, izgubqen, kao da u isto vreme ne{to drugo, mnogo va`nije, gleda i slu{a i misli. ^inilo im se: sve bi im mogao pokloniti - svoju pa`wu nikako. Da je govorio o tome {ta radi, sigurno bi mnogima slu`io za {alu i podsmeh; sre}a {to niko pouzdano nije znao ~ime se bavi pa je i time wegov rad, obavijen tajanstvom, dobijao na te`ini i va`nosti. ^ak i onda kad bi neko za~epiv{i ga po~eo da navaquje da mu objasni smisao svoga stranstvovawa, on bi, samo kad mu se prohte, odgovarao da priroda odre|uje cenu svemu {to se nekome desilo slu~ajno. Tako se

45

neslavno zavr{avao svaki razgovor. Odlazili su na svoje strane podjednako nezadovoqni onim {to su mogli da ~uju i ka`u. Jer, te{ko je bilo uskladiti prost, racionalni svet sa svetom ~oveka za koga su sve stvari bile iste mrtve i nepokretne i koji ih je cenio prema li~nosti i prema namerama onoga {to ih je gradio, ili nekom poklawao...

Crkvewak @ika Lazi} tako|e je bio unesre}enik zasebne vrste, ali ipak ~vr{}e vezan za manastir i manastirsko imawe; vodio je ra~una ko ga kosi i `awe, kakvi su prihodi bili tokom godine i ko od me{tana koliko stoji u obavezi. Beri}et je pribirao u ambare i pribavqao {to je potrebno za normalan rad. Sem toga, pokazivao je mnogo o~inske qubavi za jedinog sina koji je bio prevalio ~etrdesetu, a nije stekao ni ime, ni dom, ni porodicu, kao i za devoj~icu, daqu ro|aku po babi Rosiji, koja je imala dara za tehniku i koju je bio uzeo pod svoje i dao je na {kole. Ali, i sin i ta devojka, mada su `iveli u obli`woj palanci, retko kad su ga pose}ivali; godi{we samo jednom, i to zakratko kao da su ''do{li ne{to da ukradu''. Triput se `enio; ta wegova tre}a `ena, mala i pupava, jednaka spreda i otpozadi, imala je dobro srce i blagu du{u, u o~ima toplinu za svakoga ali, ni sa wom nije bio sre}an. Bolovala je od padavice i retko kad je mogla sama da se udaqi od ku}e. ^esto je gledao kako se, u trenucima napada, gr~i i savija, ste`e pesnice i koluta o~ima, uvek na granici izme|u ̀ ivota i smrti, dok je ne popusti. Onda bi dugo sedela bleda i za{qa~ena pri-biraju}i snagu za nove nevoqe. Crkvewak je naj~e{}e bio kraj we, gledao je i na mu~an na~in pre`ivqavao sve wene nevoqe. Nije znao za{to postoji zlo, niti je svojom sve{}u mogao da shvati kad mu je ~as dolaska. Naslu}ivao je da mnoge stvari nemaju smisla ni razloga, a ipak su tu mrve i satiru slabe i oja|ene. U sve{tenikov posao se nije me{ao: ni{ta ga nije pitao za{to je osvem ostalog sveta, kuda ide i kakve ra-~une po svuno} svodi, sam izme|u hladnih zidova! U pisawe nije zavi-rivao, a i da jeste - malo bi fajde imao od toga, jer je bio nepismen! Tako se prepu{tao vremenu i slu~aju. Crkvu je otvarao, palio sve}e i tamjan tek toliko da neko ne ka`e kako toga dana nije bilo slu`be. Ako bi ne-ko po~eo da se raspituje za popa Vidaka, on je odgovarao nabusito i kratko:

- [to }e ti pop, {to? Nesi ti do{al da se pokloni{ pred popa, nego pred boga, a bog je tam, ene ga gde visi i krs u ruke dr`i tam da ide{...

Uve~e je sve{teniku prenosio ''dnevne vesti'', da li ga je neko tra`io, ko treba da bude kr{ten, ko ven~an, a ko da se otprati na ve~ni po~inak. Mimo toga, malo su razgovarali. Jer, iz dana u dan ponavqali su davno nau~ene i ko zna koliko puta upotrebqene re~i, hladno, sa sve mawe smisla i razmi{qawa kao qudi koji rade neke pokrete od pam-tiveka. Znali su jedan drugog, ali su `iveli u uverewu, do najsitnijih

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

46

detaqa i mo`da ba{ zato nisu mogli jedan drugog ni pravo da ocene ni istinski da vole. ̂ ak su obojica, onako potajno, pri`eqkivali prome-nu polo`aja na kojima su se nalazili. Sve{tenik je mislio: ''[to nisam crkvewak pa da po~istim crkvu jednom nedeqno i da nemam drugih obaveza i zavrzlama ni sa ̀ ivima ni sa mrtvima!'' Klisaru su dolazile druge misli i namere: ''[to nisam pop, pa da radim kako umem i kako ho}u...'' Naravno, do takve zamene nije do{lo, niti je moglo da do|e i zato su ostali ono {to jesu...

Te jeseni mnoge stvari su po{le naopako. Bli`ili se poslani~ki izbor za Ustavotvornu skup{tinu pa se i u ovom mestu de{avale svako-jake nezgode. Svakog jutra oko Op{tine pojavqivale bi se nove parole pisane crvenom zemqom koju su kopali vi{e sela i od we pravili ''farbu''. Svuda si mogao videti kako treba da `ivi Milan Stojadino-vi}, pa onda Ma~ek, Dragi{a Cvetkovi} i mnoge druge podrepowe, znane i neznane! Za desetak dana sve se izmenilo; doju~era{wi qudi, tihi i mutavi, postali su neobi~no klupko sa kojeg se svakog ~asa odmo-tavale ̀ ice nemira i inata. Op{tinska vlast je postala mnogo silnija iako su joj mnoge stranke pru`ale sirov i nesmotren otpor. Ali, u wenim rukama su bili qudi, a onda i sve ostalo. Nastupila je neobi~na kampawa, jedino i svuda se o tome govorilo. Dobrosav Jevti}, jerezov-ski poslanik, kupio je seqacima pletene opanke i podelio im samo leve, desne su dobijali oni koji su ga glasali. Opozicionar Dragoslav Dripkin pri~ao je na sva usta kako je to nepo{tena radwa dok ga `andarmi nisu odveli u Palanku. Otuda se vratio namodren i miran. Berberin Stevan Tankosi}, kandidat kraqeve stranke, svuda gde bi smrknuo i osvanuo, govorio je narodu kako }e preorati ceo trap vi{e sela i tamo zasaditi planta`ni vo}wak, vazda otvoren za sve i svakog. Malo ko mu je mogao verovati; qudi su znali da je wihovo mesto suvi{e visoko i da na wemu nikad nije rodila jabuka; p{enica ne uspeva, ponese kukuruz, a retko kad sazri pa mu isto do|e kao da nije ni ra|ao. Od wegove govorancije nije bilo fajde, na izborima je izgubio, ali je zato ''zaradio'' novi nadimak Stevan Ba{tovan! Isti slu~aj je bio i sa Markom. Wemu su od nespavawa i lutawa o~i bile upale u glavu, a nos mu se i{iqio kao kqun u rode. Vazdan je nekuda skitao sa ko`nom torbom koju ~estito nije znao ni da dr`i. Na izborima je dobio Dobrosav Jevti} - ''gde vlas tuj i glas'' - govorili su. Istina, posle wegovog izbo-ra, malo ko je smeo da iza|e na sabor sa pletenim opancima, jer su mu odmah dobacivali: ''Ej, kako slu`e opanci od ''jevtine'' ko`e?'' Nika-kvo opravdawe nije pomoglo. Da bi izbegli sumwu, ostavili su opanke i oni za koje se pouzdano znalo da nisu bili na wegovoj strani.

Arsenije Vidak je celu stvar oko izbora posmatrao dosta mirno trude}i se da bude {to daqe od glavnih doga|aja, jer, po wegovoj oceni, oni nisu bili od zna~aja, posebno ne za wegovo `ivotno delo O

47

neispla}eni neimarima kome se u to vreme bio sasvim posvetio. ̂ ak mu se ~inilo da mnoge stvari ne mo`e da razazna, niti da se odbrani od onoga {to mu je prilazilo maskirano i la`no. Najopasniji mu se ~inili gadni i nedoku~ivi nagoni koji ̀ ive u qudima i nad kojima oni u ovakvim situacijama nemaju vlasti jer ih i sami ne poznaju dobro, a kamoli da vladaju wima. Zato je ose}ao potrebu da se potpuno oslobodi svih veza i obzira, da nikom ni{ta ne duguje ni kao dobro, ni kao zlo. Me|utim, i pored toga nije mogao da pro|e bez posledica. Sve{tenici iz okolnih sela, kao i svi drugi bli`i kraqevom re`imu, zvali su ga ''crveni pop''; opozicionari i wihove pristalice, nagovarali su qude da se klone ''mantija{a'', jer iz mantija{ke ''sorte'' malo je ko bio na strani progresa. Tako se on, mimo svoje voqe i namere, na{ao u dosta neugodnoj situaciji. Kada se Jevrem Radi} obesio (bio je jerezovac, a wegov sin u opoziciji), Arsenije je odbio da ga opeva i po|e u wegovu pratwu. Rekao je kratko: ''Samoubice ne opevam!'' Tada su protiv wega podignute dve optu`be, ne toliko zbog samog slu~aja, koliko zbog toga {to se izvesnima nije svi|alo wegovo ''dr`awe'' u izbornoj kampawi i na sam dan izbora. (^ak ni sam nije hteo da glasa!). Prva optu`ba ga je teretila {to nije hteo da opeva ~oveka koji je bio blizak kraqevom re`imu; u drugoj, upu}enoj vladici, stajalo je: ''Nije opevao Jevrema Radi}a zato {to se obesio, a nije hteo da popusti pred sinom koji je svim silama poku{avao da ga prevede u opoziciju!'' Ova druga, mada je tajno stigla do vladike, zadala mu je mnogo nevoqa. Li~no ga je vladika pozvao da ispita i izvidi slu~aj. Arsenije Vidak se uzaludno pozivao na crkvene zakone poku{avaju}i da uka`e vladici kakva je situacija u wegovoj parohiji; koliko su ba{ ti izbori uneli nemir, jer se qudi po-delili bez reda i smisla; da povazdan vode nevezane razgovore pra}ene psovkom i smehom; da se takve seqa~ke rasprave pretvarale u sva|u a da se ona zavr{avala krvavim glavama... Po vazdan su uzvikivali parole od kojih su imali samo {tete jer su zapostavili poslove oko ku}e i ima-wa. ''@ivot se mrvi i osipa'' - rekao je. To izgleda neverovatno, ali je tako. A ~im se zarati postoji primirje ili poraz, do primirja ne dola-zi, a poraz se te{ko prihvata pa ma koliko da je opravdan. Jo{ je rekao da su qudi na izbore iza{li s motkama, da su iste no}i polomili prozo-re na predsednikovoj ku}i; da su odbornici pokosili kupus, a nekima pokasapili ovce u torovima; da je iste no}i grupa obe{ewaka i seoskih zarvwaka ga|ala crkveni krst i polomila kuke koje su pridr`avale fe-wer na ulazu. Pri~ao je jo{ koje{ta, opisivao sliku slu~aja i sam se ~u-dio kako je ceo doga|aj, kad se kazuje drugome, tako neznatan i ni{tavan!

- Nemogu}e je spojiti lepotu s istinom, a bilo kakva ve{tina nema snage protiv nu`nosti! Do|e dan kad mrtvi po~iwu ubijati ̀ ive... Ali, dragi moj Arsenije, do}i }e vreme kad }e i silni popustiti, treba samo da se najedu i omlitave, a wima za to nije potrebno mnogo. Nije

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

48

va`no pobediti, va`no je da pobeda ne izgubi smisao i zna~aj, a to retko kad biva. Tako je zapo~eo vladika Nedeqko, tako - ili nekako sli~no. Arsenije je pomislio da }e se, ipak, sve dobro svr{iti. Me|utim, on je potegao druga pisma i dokaze sa mnogo te`im optu`bama. U wima je stajalo da crkvu ostavqa samu i po vazdan skita po okolnim brdima; kad je tu odbija da sveti vodicu, da pri~esti i ispoveda gre{nike; da je neugledan pa svojim obla~ewem vi{e zastra{uje nego {to privla~i qude (naro~ito decu); da mu niko ne veruje na re~; da je toliko postao nastran pa vi{e ne prime}uje ni tu|u sre}u, niti bilo ~iju nesre}u...

Arsenije je }utao. ^inilo mu se da se povija pred neznatnim teretom i ni{ta vi{e, jer qudi kao {to je on, kad do|u u ovakav polo`aj, sve vide i shvataju, ali prave re~i odbrane ne uspevaju da na|u. Dodu{e, nikada nije o tome ni mislio, i ako jeste, ne tako, u takvim okolnostima pod tu|im nebom. Sada, kad je silom prilika posa|en ispred vladike i nekako ukqe{ten samom atmosferom, on je video koliko iza svake re~i ima qudskih muka i napora, i sitnih, sirovih ra~una najvi{e gadosti, koje sputavane razumom izbijaju na videlo i pokazuju lice i namere onih koji stoje iza wih. Imao je snage da odbije takvo tvr|ewe i doda da su povodi samoubistva Jevrema Radi}a tra`eni naj~e{}e tamo gde oni nisu, jer se o pravim uzrocima nije smelo govoriti mada su oni bili jasni, kao {to i sada jesu!

- Znam, rekao je vladika neka bude i tako, ali molim vas, vi niste ''tamo neko'' ko mo`e da radi kad ho}e o {ta ho}e, i kako ho}e...! Vi ste...

Arsenije je jo{ uvek bio prividno miran. Gledao je negde iza vladike, iza velikog drvenog krsta na kome je bio raspet ~ovek! U~inilo mu se da su ekseri odve} veliki za wegove slaba{ne ruke i suva stopala. ''Dobro je {to ih nisu nabili do kraja, ina~e bi mu od toga ispucale kosti i ne bi mogao da se odr`i na krstu!'' Opet je pogledao vladiku. Mislio je da ka`e ne{to {to bi razbilo taj glupi nesporazum i dokazalo da nema svrhe govoriti o tome, a kamoli polagati ra~une, tu, u taj ~as i na takav na~in. Jer, ko bi to mogao biti taj ''tamo neko'' {to mo`e da radi kad ho}e i kako ho}e! Ko bi, zaista, to mogao biti od ovog {to stoji na krstu, pa sve do dana dana{weg?! Taj, ''tamo neko'' nije postojao, niti }e ga biti u vremenu koje sunce odmerava!

- A crkva?- A slu`ba bo`ja u woj?!- A izve{taji iz parohije?!- A ispovesti kqakavih i gre{nih?!Celo mu~no savla|ivawe popustilo je odjednom, razvezalo se kao

vre}a peska, Arsenije je jeknuo:- Koga da ispovedam?! Ej, koga?! Koga?! Sa koje strane da po~nem, a

gde da zavr{im?! - drhtao je i ponavqao re~i sa izrazom ru`nog gneva i odvratnosti.

49

Vladika, koji ina~e nije lako gubio prisustvo duha, i uro|eno hladnokrvno pouzdawe, bio je ovoga puta stvarno zbuwen, ni`i i sla-biji no obi~no, ali je do kraja ostao miran skoro vo{tano ̀ ut. Posma-trao je wegove beskrve usne kako se pomeraju i gube u op{tem bledilu pokazuju}i mu krstom da se smiri i proguta gnev.

Arsenije je ustao. Smesta je oti{ao sam, bez pozdrava i bez dopu{tewa!

Vukao se ulicama i gledao pokisle zgradurine, sive i ~emerne. Nekada se u takvim prilikama pitao kako ti qudi ̀ ive tako ste{weni i okovani betonom i gvo`|em; `ivinarnik, klozet, kuhiwa - sve pod istim krovom! Sada je mislio drugo... Znao je da neke stvari ne mo`e objasniti, ali je bar hteo da ih u~ini podno{qivim. Najvi{e su ga mu~ile misli na sparnu vladikinu sobu, na scene i re~i koje su mu dolazile naopake i sme{ne. Sam vladika mu je li~io na nasrtqivog komarca: te{ko ga se odbraniti, a jo{ te`e dozvoliti da ujeda. Jeste, i tu je bio ~ovek uz ~oveka, jedan drugome kao kamen na srcu, niko ispod tog kamena, niko iznad wega. A kad je polazio u brda da popuni mesto, koje niko od prethodnih nije prihvatio, taj isti vladika mu ka`e ''nikome ne prilazi suvi{e blizu, nikome pravo spreda! Upamti: vredimo mnogo vi{e dok nas gledaju izdaleka. Zato se ne primi~i!''

Tako je razmi{qao, a te misli su, ustvari, bile samo duga unu-tra{wa obja{wewa pre svega sa samim sobom, sa svetom oko sebe, ona-kvim kakvim ga je video i kako ga je zami{qao da je vi|en u wemu. Istina, ni jedno ni drugo nije odgovaralo pravoj strani stvari, jer nije ~ovek {to misli o sebi, niti ono {to drugi misle o wemu; on je ne{to tre}e, mnogo slo`enije. Znao je da }e mu to saznawe do}i kasnije kad ~itava stvar legne i dobije pravu meru svoje va`nosti ako je uop{te ima, ali se i daqe, kada je ve} za{ao u brda, ose}ao kao prognan i kao goniteq i mnogo bi dao da nije bio tamo gde jeste; da je ostao na Beloj Steni i da ne misli ni o ~emu {to nije vladika i samoubica Jevrem Radi}.

Pred mrak je stigao u konak. Tu je zatekao crkvewaka kao predano sre|uje po dvori{tu. Seli su na paw ispod lipe i ovaj mu je ispri~ao celu stvar, jer je ose}ao da ga nevoqa sve vi{e davi i da s wom ne mo`e do~ekati no}. Primetio je da klisar celoj stvari ne pridaje nikakvu va`nost, ali je to protuma~io dvojako: kao wegovu tupoglavost, jer nije sposoban da shvati i proceni ali i kao stvar koja zaista ne zaslu`uje da se ~ovek oko we grize i ujeda. Na rastanku mu je rekao da treba da }uti i da ne buni i onako zbuwene qude. Me|utim, i klisarevo }utawe nije pomoglo; mnogi su o tome na~uli, a onda kako to bi~no biva, doterali i iskitili pri~u koja ipak nije po~ela da `ivi punom snagom jer su je zamenile druge nevoqe. Malo ko se na taj slu~aj osvrtao jer se dogodio u danima previ{e krvavih stvari. No, i pored toga, sve{tenik se sve

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

50

re|e vi|ao. Prostor izme|u crkve i okolnih zgrada prelazio je zgureno, skoro u kasu, a ~im bi u{ao u prvu prostoriju, za wim bi se zatvarao ceo spoqa{wi svet. Tamo su ga ~ekale hartije, grube i neokraj~ane, zama{}ene debelim slovima; wima je mogao da se vra}a kad ho}e i koliko puta ho}e, ali se sporo re{avao da otpo~ne ono {to je dan od wega o~ekivao. Sa qudima se nije dru`io vi{e nego {to je morao, pa i tada je bio malo izmaknut, sumwi~av i udaqen. Mnogo je vremena moralo da pro|e da bi shvatio i priznao sebi da svet ubija meke i po{tene, a slu`i i klawa se tvrdim i bezobzirnim; da su skromni qudi retki i da prema wima skoro svi imaju neko malo tu`no, malo podsme{qivo po{tovawe; da ~ak i onaj, ko bi `eleo da ostane po strani od op{teg mete`a ne mo`e to lako ostvariti ni pod uslovom da ne tra`i nikakvo priznawe.

Qudi su ve} bili svikli na wegovu neobi~nu pojavu koja je pose-bno padala u o~i kad je vreme tmurno i kad predeli oko Bele Stene prestanu da ̀ ive onako kako su ̀ iveli u prole}e ili tokom leta. Sada su i toga morali da se odvikavaju, jer je za wega nastalo novo samovawe u lavirintima crkvenih konaka. Jedino ga je, onako povremeno, pose}i-vala wegova usiwenica, vesela i vitka `ena koja je radila kao arhitekta u nekom preduze}u. Dolazila je u brda kao stvorewe sa drugog, boqeg i pismenijeg sveta. Ranije, a posebno posle slu~aja s vladikom o ~emu su iscrpno razgovarali, ona ga je opomiwala, ponekad i molila, da ostavi taj surovi svet i pre|e kod we gde bi na miru mogao da dovr{i davno zapo~et Letopis o neispla}enim neimarima. Brzo se uverila da je taj napor uzaludan, jer i kad do|e u grad, on po vazdan nekuda skita bez ciqa i razloga. Zato ga je samo ~e{}e obilazila pomagala bez trunke mr`we i prekora. Bila je i sama neudata pa kako su godine odmicale, sve vi{e je uvi|ala apsurd i opravdavala na~in wegovog `ivqewa. Lepa, tiha, i nasmejana, ona mu je uvek donosila po ne{to naj~e{}e hartiju i preobuku. Preko we je dobijao i ''dnevne novine'' koje je kupovala, listala i stavqala na gomilu, a onda ih zarad ponovnog ~itawa, prenosila u brda. Mada su neke bile dosta stare, Arsenije ih je ~itao pa`qivije od dnevnih. U wima je tada najve}i deo prostora posve}ivan kriznim i politi~kim odnosima u Evropi i svetu. Svuda se govorilo o neobuzdanoj nema~koj sili koja je po~ela da kida i mrvi sve narode.

Uskoro je do{ao rat i delimi~na mobilizacija. Qudi su odlazili pra}eni pesmom i muzikom; naseqe je mirisalo na pe~eno meso i rakiju, a iza svega izbijala je po mnogo ~emu mu~na i tu`na sve~anost kao da nekog ̀ ene i sahrawuju u isti mah. To je potrajalo kratko, a onda su isti qudi, prqavi i izga`eni, po~eli da se vra}aju: neki su bili uniformi-sani, neki sa oru`jem od mnogih nije bilo traga. Vi{e se nije govorilo o nema~koj sili koja ''kida i mrvi'', ve} o kraqu i izdaji zemqe!

51

Jednoga dana, kraj manastira, na putu koji je vodio prema granici, zaustavila se {arolika kolona vojske. Silom su otvorili manastirske kapije i u dvori{te uterali kowe i topove. Te{ka motorizacija je ostala po sredini puta zakr~iv{i ga za druga vozila i potrebe. Vazdan su vojnici preturali po konacima i po manastiru. Uve~e su nalo`ili vatre pa je okolina li~ila na neure|eno, ~ergarsko naseqe. Arsenije Vidak je bio tu, te{ko mu je bilo da se s wima dogovara; nisu znali wegov jezik, a jo{ mawe im je bilo do na{ih potreba i obi~aja. Ostali su nepuna dva dana, a za to vreme uradili su {to ovaj kraj nije mogao da do`ivi otkad qudi postoje u wemu. Najpre su, uz pomo} tuma~a, saslu-{ali sve{tenika; bio im je neobi~an i nisu verovali da je svetovno lice. Kakvo je bilo wegovo dr`awe, {ta im je rekao dok su ga ispi-tivali, niko ne zna niti }e kad saznati, ali se zna da su ga iza toga slikali ko zna koliko puta i kao da je svako `eleo da ga sa~uva sebi za uspomenu. Prvom je bilo najte`e, jer kad god je vojnik krenuo okom da ga prona|e i ''uhvati'' celog, on je instinktivno dizao ruke da se zakloni i odbrani: odmah je zatim, kao ~ovek koji se miri s neminovnom posledi-com delovawa, sklawao ruke i ispravqao se tanak i krut: ''Neka rade {ta ho}e kad im je u svojoj obesti i do toga stalo!'' Vojnik je za sve vreme, negde u visini ~ela, mahao slobodnom rukom i nerazgovetno izgovarao samo re~i: ''Serbo popo, Serbo popo!'' Trudio se da pritom izgleda dostojanstveno i mirno, ali mu je u tome smetalo {to je morao ~esto da {mrk}e na nos i trep}e ~as levim, ~as desnim okom ste`u}i istovremeno krajeve usana dole i gore.U istom trenutku, neo~ekivano i ~udno, taj slu~aj se pretvorio u jedan novi odnos u kome su obojica prona{li neki mir, neku svoju tako razli~itu i tako istovremenu saglasnost, jer su sa `aqewem po~eli da gledaju jedan na drugog; Arsenije je ~ak osetio potrebu da to ''slikawe'' {to du`e traje kako bi boqe zapazio bednu narav onog ko pobe|uje, ali je ovaj, nakon nekoliko snimaka, pustio aparat u futrolu i pokazao mu rukom da ide. On je, me|utim, i daqe ostao tu, ledeno miran, posmatraju}i vojnikove, po mnogo ~emu, izve{ta~ene korake. Onda je seo na zemqu dopustiv{i da {iwel nehato padne pored wega. Tu su mogli da ga slikaju do mile voqe jer se sve{tenik nije vi{e branio.

Narednog dana, pred ve~e, doneli su sa obli`weg imawa gomile slame i wome zapu{ili sve otvore crkve i wenih konaka, a onda zapalili! Kamena crkva nije mogla da izgori, izgoreo je drveni oltar i dobro se ''okadile'' ikone i freske. U dva navrata sve{tenik je poku-{ao da sko~i u vatru, a onda su ga vezali uz lipu nasred dvori{ta! Vukli su ga neko vreme sa sobom i tek narednog dana ga najurili gologlavog i bosog. Kad se vratio, dan je ve} bio uveliko, a crkveno dvori{te puno sveta. Qudi su vi{e }utali nego {to su imali {ta da ka`u ili pitaju. Napravili su mu mesto i on je dugo stajao na sredini kamenog poda. Iz

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

52

gara i `ivog dima pomaqale su se ruke svetaca, glave i o~i - lica crno kalajisana, kao da su utvare izbijale iz tame - ni jedna stvar se nije mogla ~estito sagledati i proceniti. Sve{tenikovo uporno }utawe razagnalao je qude, nestajali su jedan za drugim, bri`ni uz uske puteqke. Arsenije Vidak je tako|e, iste no}i, zakqu~ao konake i kapi-je i - nestao. Niko nije znao na koju stranu je oti{ao i da li }e se ponovo vratiti. Qudi su zapitkivali crkvewaka Lazi}a, a on je slegao ramena i, kao da nije bio ~itav, ponavqao istu re~enicu: ''Bog da sa~uva! Bog da sa~uva od tu|e bede i strane vojske... Bog da sa~uva...''

Dugo se o sve{teniku ni{ta nije znalo. Mnogi su pri~ali da je mrtav pokazuju}i razli~ita mesta gde su mu le{ raznele zveri i ptice. Dani su, zajedno sa doga|ajima koje su nosili, prolazili kao nejasno svitawe i daleka magla, Tako je minulo leto i zima, do{lo drugo prole}e. Tada je ceo kraj zadesila bole{tina; lipsavale su ovce i druga stoka. Po nekoj ~udnoj navici qudi je nisu zakopavali, ve} je izvla~ili u zidine starih kula i tamo je zlovoqno pokrivali gra|om i kamewem. Posle su je psi komadali pa se tako danima razvla~ile kosti i ko`e. Neki su marvu bacali u vodu i ona je povazdan plovila naduvena i modra, zaustavqala se u vrbacima i sprudovima, le`ala po grawu gwila i raspadnuta. Plivale su ko`e i iskidani komadi vune... Nikome se o tome nije govorilo, a malo je ko mogao da }uti. Uvukao se nemir i brzi razlaz, pla{ili su se da bole{tina ne pre|e na qude, jer ''kad zlo pojede jedno dobro, prelazi na drugo'', a drugog nije bilo. Vadili su ''`ivu vatru'', proterivali marvu kroz ''prokop'', ali i to nije pomoglo. @ene su danono}no opsedale crkvu i molile se pored zidova unutra se nije moglo. Predve~e su se skupqali seoski osobewaci, koji vole da mudruju o svemu i sva~emu i koji sve znaju, sem onoga {to im je najpo-trebnije. Govorili su kao u zagonetkama tek da se jedva moglo naslu-}ivati ono {to su imali u nameri da ka`u, jer po nekoj nepisanoj navi-ci u vremenu kad hara kuga (~uma) ni{ta se nije smelo izgovarati glas-no i pravim re~ima, ~ak ni weno ime, ili nesre}a koju je nanela. Za sve su krivili rat; avioni su svakog dana izbacivali neke sjajkave hartiji-ce, sitne kao konci, pa se verovalo da je sa wima dolazila i neda}a {to ih je satirala. Na te ameri~ke avione naro~ito je bio kivan Darko Stevi} ni jedna letilica nije mogla da pro|e a da je on ne propusti psovkom. Nadevao im je svakojaka imena od kojih mnoga nisu imala nikakve veze sa avijacijom. Neki su, i pored svega, i ovde imali mesta za {alu; govorili su da wemu nije naro~ito stalo da {titi bogata{ku stoku, ve} da se upravo xapa i psuje samo zato {to }e morati da postane po{ten, bar sada, kada je stoka izlipsala pa nema {ta da krade!

Preko leta se dogodilo ne{to jo{ stra{nije. Iz nevelikog eskadrona, koji je tih dana odlazio na Isto~ni front, jedan avion je, hote}i da se oslobodi suvi{nog tereta, otka~io bombu na ovu vrlet.

53

Pala je do same crkve, izdubila jamu a gra|evinu razbila na dve polovine. Da bi je koliko za{titili od ma~aka i pasa, qudi su, desetak dana kasnije, sa spoqne strane nabacali grawe i glogovo trwe. Sam popravak crkve odlo`ili su za boqe dane. Nakon toga, crkvewak @ika Lazi} kupovao je neke sitnice u gradu pa je slu~ajno, na periferiji, sreo sve{tenika gde u onom istom {iwelu raspore|uje oblake i retka jata ptica. Razgovarali su o mnogo ~emu: o poplavi i pomoru stoke, ali je sve bilo pod senkom onoga {to se ponovo dogodilo s crkvom.

Sutradan je sve{tenik prikupio neke sitnice i ponovo po{ao u brda. Priprta sela pod Belom Stenom, ve~ito pod zubatim suncem i hladnim ki{ama, sa ov~arnicima od neotesanog kamena, uvek pod stra`om planinskih pasa postavqena vi{e da odolevaju ̀ ivot negoli da mu slu`e, bila se, od kako je oti{ao, dosta izmenila. Nije bilo naseobine bez izgorelih zgrada; putevi su ostali preorani, pored wih stabla polomqena; tragovi rata izgledali su mnogo vidnije nego {to ih je zami{qao. Crkva je tako|e bila stra{nija od o~ekivawa: kroz nabacano grawe izbijala je trava, izuzev isto~ne strane gde se nalazio mali, u kamen uklesan prozor. Oko wega je zemqa bila utabana, pokrivena uvelim cve}em, papiri}ima po`utelih listova, quskama oraha i drugim otpacima koji su ostavqali utisak qudske prisutnosti. Kraj toga prozora sastajale su se belostenske `ene, pred mrak ili u samo svanu}e, da potra`e spas za svoje nevoqe.

Ostatak leta Arsenije Vidak je proveo u sme{nom i nerazumnom, a ipak stvarnom mu~ewu, jer su za wega sve do tada postojala dva sveta potpuno razli~ita i odvojena jedan od drugog; prvi je bio ova zemqa sa qudima, wihovim stvarnim `ivotom i gadostima koje ga prate, a drugi su ~inili beskrajni predeli bezglasne borbe stalnog snivawa sa snagom unutra{weg smisla koji slab i smrtan gre{nik nije mogao ni da nasluti. Sada se morao vratiti stvarnom svetu, onom prvom, i da ispravqa to {to je ~ovek u~inio u trenucima svoje nepa`we i oholo-sti. Po ceo dan se vrzmao po dvori{tu, vukao grawe i {ipra`je, ~istio korov i kamewe. Predve~e mu se pridru`ivao i crkvewak; prebaci-vali su krupnije komade preko ograde i zatrpavali pukotine. Malo im je ko od parohijana prilazio u pomo}, bili su posednuti suvi{nim brigama; mnoge vojske su se re|ale i dolazile bez reda, a sve je vaqalo nahraniti, obu}i, napojiti i naoru`ati. Sve{tenik se nije mnogo zanimao za ratne doga|aje, ali su ga izuzetno zabriwavale seoske pro-palice i raspiku}e, koje su se, poput nekada{wih hajduka, okitile oru`jem i na taj na~in, u ime slobode naroda, po~ele da ̀ ive mimo sva-kog reda i zakona. Oslobo|eni kao zveri koje su dugo ~amile u jazbi-nama, ovi qudi su po~eli i me|usobno da se ujedaju, ali isto tako nisu {tedeli ni druge oko sebe.

Uskoro je iz Na~elstva nare|eno da se crkva ne popravqa do

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

54

daqeg. I tek {to je Arsenije nameravao da se smiri a sve ostalo prihvati kao nu`nost i kao li~no prokletstvo, na mr{avim kowi}ima do{la su dva neobi~na ~oveka. Prema onome kako su bili odeveni, retko je ko mogao da odredi wihove profesije; na nogama su imali lepo izglancane cipele, pantalone {ire nego obi~no, s kraja uvu~ene u gle`weve; ko{uqe su im bile od ̀ u}kastog platna sa xepovima odozgo. Nosili su ko`ne ka~kete sa zakriqcima koji su landarali na vetru, sli~ni kozjim u{ima. Merili su oko crkve, zapisivali, premeravali napukline, pravili skice i crte`e, a ni o ~emu nisu razgovarali {to je u vezi sa crkvom. Sve{tenik im je pokazao tipik u kome je bila kratka istorija manastira, ali wih ni to nije zanimalo. Za ru~ak im je klisar doneo kozje mleko i kuvana jaja. Predve~e su oti{li. Nekoliko dana seqaci su raspravqali o tom doga|aju, izvodili svakojake zakqu~ke od kojih je jedan bio najprisutniji: crkva }e biti sasvim poru{ena! Me|utim, niko nije bli`e mogao saznati ko su ti qudi i za{to su dolazili, a qudi su iz dana u dan na crkvu po~eli gledati kao na ''prokleto mesto'' koje i druge mo`e unesre}iti. Malo je ko navra}ao, jedino {to su preko dana silazili de~aci i tu se po manastirskom imawu igrali rata. Igra~ke su im bile od ostataka oru`ja i drugih otpadaka iza vojske. U to vreme ba{ u manastirskom dvori{tu, desila se jo{ nekolika nemila slu~aja: Tozinom unuku mina je pokidala noge, Dobrosavqev sin ostao je bez desne ruke; Der~ina snaha unela bombu u podrum i sakrila je ispod jasala krava oborila dasku i bomba je usmrtila. Me|utim, najgore je bilo {to se Stev~ina unuka utopila u ~abar pun smuqanog gr`|a. To niko nije mogao prihvatiti kao igru slu~aja jer se ne{to sli~no nikada nije desilo. Ceo kraj je osetio nesre}u kao svoju, a i sam Arsenije Vidak bio je pogo|en wome. Tada je prvi put, u pratwi, plakao zajedno sa ostalima.

Posle toga qudi su i deci zabranili da silaze kod crkve pa je sve{tenik ostao potpuno sam sa svojim prokletstvom. Nagonski se povla~io iz te mu~ne igre koju nije tra`io i kojoj nije mogao biti gospodar. Ali, u dugim no}ima kojima je bio okovan, s wim i u wemu de{avalo se ne{to gore od toga. Probudi se odjednom, a pred wim cela i `iva devoj~ica, pliva i davi se, a on nikako da joj pri|e; iskrsne Tozin unuk, ide rukama a iz iskidanih nogavica vire mu krvavi patrqci nogu; Dobrosavqev sin baca otkinutu ruku iznad glave i hvata je zubima, krvav oko o~iju i po prsima... De{avale se i druge strahote o kojima nije smeo da misli. Poku{avao je da se spase spavawem, ali mu je san te{ko dolazio, a kad do|e, prelamale se slike jo{ gore i mu~nije. Onda je ustajao, vadio bo~icu rakije za~epqenu klipom kukuruza i nakon {to bi se napio, mogao je bar za kratko da se smiri.

Tako ga je zatekla ki{ovita jesen. Ne{to zlobno uvuklo se u we-gove konake i zajedno s vla`nim vetrom i maglom prileglo na ku}e,

55

zamutilo vidik prema crkvi. Nevreme ga kona~no privezalo za sobu. Pojavqivao se samo izjutra i tada se videlo da on spava obu~en i obu-ven; da mu je glava utr{qena, a krv pobegla s lica. Vlaga i ki{a, jer je konak proki{wavao, ispile su iz wega jo{ ono malo snage i zdravqa. Bio je mr{av, vet i providan sa nezdravom bojom ko`e i strahom u o~i-ma. Oni koji su ga vi|ali, govorili su da dotrajava i da }e mu uskoro pojesti ''presan hlebac''. @ena crkvewaka @ike Lazi}a prihvatila se da mu, kao i mnogo godina ranije, gotovi hranu, ali je on redovno odbijao i jeo vrlo malo.

- Vi opet, gospodine, neste jeli?! - pitala je boja`qivo i kratko sakupqaju}i nena~ete sudove.

U glavi je sti{ao ''ludi vetar'', prestao da skita po ru{evinama, ali ne i da pi{e. [to je te`e padao snagom i vidom, sve vi{e je varao sebe sujetnim ma{tawem. Zato i nije pozivao lekare niti one koje svet takvima smatra. Jo{ ga je dr`ala voqa pa je satima preturao po svom rukopisu uspevaju}i da udene tek po koju re~ naj~e{}e tamo gde joj nije mesto pa su i one po~ele da ̀ ive same i nepotrebne.

Jedne ve~eri crkvewak je do{ao kasno i na{ao ga gde uko~en i bled le`i pored razbacanih hartija. Umio ga vodom, podmetnuo mu pod glavu ruksak i otr~ao u selo. Tamo je, pored kazanice, na{ao Dmitra Jevti}a i Je{u Tankosi}a, obojicu u pripitom stawu; prekazao im stvar i zamolio da ga svojim kowi}ima prevezu u grad, do po}erke, radi nege i le~ewa. Ni boqih qudi, ni boqa kowa i kola, nije mogao da na|e, jer su bili rasterani ili satrveni u ratu...

... Od dugog truckawa po kamewaru sve{teniku se opet povratila svest, ali ne i govor. I, dok se visoko zvezdano nebo provla~ilo kroz uske prostore ste{wene {umom a mese~ev srp zasecao retke oblake, on je - opru`en po sredini lesa i vezan u obliku slova V - ponovo poku{ao da preispita sadr`inu svog nedovr{enog Letopisa! Sada su ga mnogo ozbiqnije brinule neke neispisane celine razasuste po hartijama i u svesti. Kako su to~kovi skakali s kamena na kamen, zajedno s kome{a-wem neba i grana, pred wim se, kao na dlanu, ukazala cela kwiga. Prvi put ju je imao pred sobom kao naslikanu; mogao je da lista, da ~ita od prve do posledwe re~i... U tim trenucima nije postojalo ne{to {to bi moglo da poquqa wegovo uverewe na uspeh, na onaj krajwi, toliko dugo ~ekan; samo da se vrati u svoja brda, da mu neman oslobodi ruke i skine mrak s o~iju, makar mu se jezik nikada i ne odvezao.

- Bi}e, bi}e - opet se u wemu javila nepopravqiva misao protiv koje se nikada nije borio, i ona je, samo za ~asak, sve zamenila novom na-dom, novim beskona~nim odlagawem. Nastavio je da se prepu{ta nevi-noj igri; o~i su mu polako nestajale ispod napola spu{tenih kapaka, misao istinita i jasna lagano se potapala gube}i svoju konkretnost; ulazio je u nove predele, zamagqene i tople, sam, kao da je plovio preko smu}enih oblaka...

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

56

U {umi se ose}ala sve`ina, znak da je no} odmakla. To se prime}ivalo i po Dmitrovim koracima, najvi{e po o~ima jer je Arsenije Vidak nekoliko puta mahao rukama, visoko iznad glave kao da hvata svoj pora`eni lik, a on ga nije prime}ivao mada je bio sasvim blizu. Tek kad je glasno po~eo da krkqa, pozvao je Je{u Tankosi}a da zaustavi kowe. Upalio je hrastovu gumku i osvetlio sve{tenikovo lice. On je ba{ tada prebacio ruke vi{e glave, zatim ih vratio i smirio se. Usirena krv, preko podbratka, vra}ala se gore, prelivaju}i se preko usana.

- Umro j e! - rekao je mirno, samo br`e no obi~no.Za trenutak su za}utali za smi{qaj, a onda je rekao Dmitar:- Da ga vratimo na Belu Stenu, {to }emo u grad?!Nedoumica je trajala kra}e nego {to se o~ekivalo; pqosnata

kola, uz suvo {kripawe to~kova, zaokrenula su se uskim prostorom povijaju}i mlado {ibqe uokolo.

U neko gluvo, sku~eno i smu{eno doba, stigli su u crkveno dvori-{te. Sve je bilo otvoreno i prazno. Vetar je {u{oqio po opalaom li{}u, ali ga nije pomerao. Brda su se nakostre{ila, preko wih visoko i plitko nebo kao napu{tena bara. Iz crkve je mirisalo na tamjan, uga{ene sve}e, vlagu i dim, negde u uglu dogorevao je ̀ i`ak... Na sredi-ni dvori{ta stajali su neispregnuti kowi. Dmitar je uzeo prepo-lovqenu sve}u i oti{ao u sve{tenikov konak. Prvo {to mu je palo u o~i bila je lepo ispisana hartija i stavqena preko nehato razlistane gomile. Pomislio je da je sve{tenik ostavio testament svoje imovine i odmah po~eo da ~ita, s mukom re~ po re~ da sri~e:

''U nedoba, u ogwevima domorodnim, i mnogo godina, mnogo tuge u pam}ewu''

(moto)Posledwu re~ je pro~itao jo{ jednom, pa jo{ jednom: ''mo to''!

Skliznuo je rastopqen vosak i pao na hartiju. Re~ je ponovio pomisliv-{i da je ispravi na na~in {to }e joj okrenuti slogove: ''to mo'' jer bi mu tada li~ila na ime Tomo (Ra{i}) ali otkud on, bezbo`nik i kilavko, kad nikada nije imao veze ni s popom niti sa crkvom?! Odmahnuo je glavom i nastavio:

''Nisam pisawu vi~an, a i mu~an je to posao, ali po{to sam najve}i deo `ivota proveo u razgledawu starih ru{evina {to nekad svojim smislom slu`ahu besmislu, ho}u, i moram, nekome, iz nekog budu}eg i mudrijeg doba, ostaviti svedo~anstvo o tom kamenu i o neispla}enim neimarima koji zlim slu~ajem do|o{e i rasto~i{e svoje kosti zajedno sa pra{inom {to pr{ta{e ispod neoklepanih dleta!''

(ostaje tako)- Neka ostane - rekao je Dmitar odvratno kao da je pqunuo u grm.Je{a Tankosi} je u{ao u manastir; nosio je sve}u i tra`io ne{to

57

po svojoj meri za vrednost. Prvo {to je primetio bila su tri zemqana, negle|osana ~an~i}a pore|ana ispred nagorele ikone. Pored jednog je pisalo: ''Prilog za manastir'', uz drugi: ''Prilog za pokoj du{a umr-lih'', a pored tre}eg: ''Prilog za sve{tenika!''. U prvom ~an~i}u bilo je nekoliko nov~i}a, drugi je bio prevr{en, a tre}i potpuno ~ist! Od onog dana kada ga je klisar postavio, zaradio je samo malo pra{ine, i ni{ta vi{e...

Sreli su se na dvori{tu. U jednom su bili izjedna~eni i jedan i drugi ostali su praznih ruku kao {to ih je imao i sam Arsenije Dijak! Dmitar je gledao u zemqu, Je{a u iskidani put izgubqen kroz manastir-sku {umu... Jedan kowi} je polako povla~io kola u stranu, skidao travu i presavijao je preko gvo`|a od uzengija; drugi je poku{avao da legne, snebivao se kao da mu je pod nogama mali i nesiguran prostor; tek {to bi da se spusti, ovaj drugi ga povu~e i omete u toj nameri. Na kolima je mirovao sve{tenik, siv i oro{en, licem okrenut ka nebesima. Dve du-ga~ke motke {tr~ale su u stranu, a pored wih levo i desno, izdvajale se velike vojni~ke cokule sa nekoliko vrsta penxeta jedno preko drugog. Je{a Tankosi} je pomislio da odre{i kowe i pusti ih na pa{u oko manastira, daleko je do zore, ali je odustao od toga i sam ne znaju}i za{-ta. Onda su obojica, izmoreni i nemi, seli na kameni manastirski prag.

- Ko grob da mu iskopa?! rekao je Dmitar kao da pita sebe i nekog dalekog i nepoznatog {to sedi pored wega...

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

58

Ba{ na tom mestu reka je bila jako uzana. Svakako je ba{ zbog toga bila neverovatno duboka. I nije ~udo {to se klada ba{ tu zaka~ila u korewe vrba. Ona je bila velika i ve} polutrula. Usto je bila dovoqno duga da se prepre~i u jednom takvom tesnacu. Daqe nije mogla i tu se samo lako quqala. U svemu tome bilo je neke lan~ane povezanosti. Bilo ih je dvoje: mladi} i devojka. Sedeli su na sredini klade i gledali kako voda donosi suve vlati trave i vrbovo li{}e. Sunce je peklo. Voda je be{umno oticala ispod klade, ~udno prozirna i hladna. Ono su sedeli zagrqeni i }utali. Mladi} je bio samo u ga}icama... Devojka je bila potpuno obu~ena. Jedino je bila bosa. Noge je jo{ davno bila spustila do ~lanaka u vodu i ravnomerno ih wihala. To je proizvodilo jedini, monotoni {um.

Sedeli su tako dugo. Ko zna koliko su sedeli. A kad su ve} izdu`ene senke wihovih tela po~ele da se gibaju pred wima u vodi, mladi} se tr`e. Ne{to privu~e wegovu pa`wu. Vide jednog velikog vilinog kowica, koga je voda neopa`eno ponela i zaustavila kraj klade. Bio je jo{ ̀ iv i kobeqao se po vodi. Mladi} podi`e onu slobodnu ruku. Samo za nekoliko santimetara je odma~e od kolena. Tada se predomisli. Zaustavi je i spusti. Tako po}uta samo za kratko vreme, a zatim opet po~e ono malopre|a{we. Prvo ukruti ka`iprst, a ostale prste savi, pa tek onda podi`e ruku i upravi je ka insektu. Ostavi je da stoji dugo u tom uko~enom stawu, a ni{ta ne re~e. ^ekao je da devojka to sama primeti. Ona je gledala negde neodre|eno. U {ibqe ili u vodu. Nije ni{ta videla, a on joj opet ni{ta ne re~e. Samo se polako sa`e i izvadi insekta. Spusti ga da se osu{i. Ali tek {to be{e podigao ruku od wega, ponovo se predomisli. Samo toliko: predomisli se i vi{e ni{ta nije mislio. Odjednom olabavi sve mi{i}e na ruci i ona te{ko pade. Kad je podi`e, vide nepomi~nu, bezobli~nu masu na kojoj su se samo krila isticala. Tek tada pomisli da to nije nimalo lepo. Shvati da je

Svetomir Jankovi} (1940-1991)

TRENUTAK SAVESTI

59

izvr{io jedan mali zlo~in, ali se ne uzbudi. Poznavao je `ensku }ud i zato ne re~e ni{ta devojci o tome. Samo po`uri: udarom nokta odbaci ostatke insekta ni`e klade i voda ih ponese. Tek ono {to tada vide, zaista ga ra`alosti. Zraci niskog sunca su prodirali kroz pau~inasta krila i prelamali se. Samo na santimetar od insekta stvarali su neku raznobojnu, lestvi~astu {aru. To je bila neka vrsta duge. Neka ~udna lestvi~asta duga. Wene boje su bile meke i skladne. Samo su se crvena i plava isticale. To je bilo toliko lepo da on za`ali za wim. I dugo je sedeo tako sa zaboravqenim pogledom niz reku, tra`e}i onu lepu, lestvi~astu dugu.

- Nije trebalo, najzad re~e glasno i tr`e se.I devojka se tr`e.- [ta ka`e{?, zapita ga.On se zbuni. Pogleda je. Kad vide da ona ne gleda u wega, o}uta. Ne

re~e ni{ta, samo polako spusti ruku sa wenog ramena i ustade. Tada se ona opet tr`e.

- [ta ti ono re~e? ponovo ga zapita.On sada odgovori brzo. Kao da je to i o~ekivao i kao da se ̀ urio da

zaboravi na to.- Ni{ta. Idem u vodu.Onda zevnu i iste`e se. Tek tada shvati da ti{ina ni izdaleka

nije onako besprekorna kao {to mu se malopre u~inilo. Osim `ubora vode kraj devoj~inih nogu, postojalo je jo{ ne{to. Neka ptica, neka mala, nevidqiva ptica pevala je tu u {ibqu. Za~udi se kako je odmah nije ~uo. A kad shvati da je to najzad svejedno, iste`e se jo{ jednom i hitro ~u~nu...

Ona skoro ni{ta nije mislila. Jednostavno je gledala senke vrbovog {ibqa u vodi i slu{ala pticu, a to ~oveka ne obavezuje da misli ba{ni{ta. Samo su joj povremeno prolazile kroz glavu neke sitnice i besmislice, a ona ih je brzo zaboravqala. Ba{ tada je osetila kako sunce svirepo pe~e i pomislila kako bilo dobro ili da skine haqinu, ili da sedne negde u hladu. Mrzelo ju je da bilo {ta u~ini, a sunce je peklo. U svakom deli}u tela prosto je ose}ala po jedan usijani atom sunca. Takav stra{an ose}aj retko ko bi podneo. Ona je ipak mirovala. Tada joj iznenadno mladi}evo telo zakloni vidik. Ona je letela visoko, pravo u vis. I kad dosti`e maksimalnu visinu, zastade. Zastade ba{ tamo gde je ona neprestano gledala, kao da je tu prikqe{tena izme|u dva paralelna vidna zraka sa wenih o~iju. U~ini joj se da telo isuvi{e dugo stoji. To je za~udi i odu{evi. Ona kliknu i sko~i. Stoga ne vide kad ruke odjednom jurnu{e dole i kad se telo strmoglavi.

Posle onog ~u~wa mladi} odmah sko~i. U skoku vide nebo izbraz-dano zelenim grawem, bliske, vrlo bliske planine kroz kro{we vrba i

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

60

najzad zelenu, mirnu vodu. Te boje ga ni na {to ne podseti{e. Ba{ tada je dostigao onu vrhunsku ta~ku i ~u klik devojke i pev male ptice u {ibqu. A onda se strmoglavi i uroni u kristalnu ti{inu vode. Ona mu se odmah toliko dopade, da on za`eli da ogluvi i da uvek, uvek slu{a onu tihu, pijanu muziku podsvesti, preplavqen takvom ti{inom. Zaroni dubqe.. Htede da ide do dna, ali tada oseti jak pritisak na bubne-opne. ''Trebalo je da zapu{im u{i pomisli ali svejedno. Ne}u da idem do dna''. Ipak zaroni dubqe.

Devojka opet pogleda na sat. Kazaqka je po~iwala novi krug: {ezdeset i dve sekunde posle skoka. Iza}i }e - pomisli.

- Sad }e...sad...sad... I nastavi da ponavqa u sebi.A on nije izlazio. Nije ni mislio da iza|e. Samo se okrenu na

gore. Tada vide bolnocrveno sunce i ~udesnoplavo nebo. S ogromnim zaka{wewem, seti se one brze, kaleidoskopske promene boja pri skoku. Zadrhta. To ga podseti na onaj divni letvi~asti spektar. Da bi zaboravio to, pojuri ka povr{ini. Kazaqka je nabrojila sedamdeset i tri sekunde. Tada se sve odigra brzo. Jedna riba pojuri pored wega i ispusti mali mehuri} vazduha. Mehuri} jurnu kroz zelenu vodu i izbi na povr{inu. Tamo se pokaza za trenutak kao kru`i} uqa na nebu. On ga tako vide. I dok mu je ve} sevalo u glavi, pomisli kako bi bilo lepo kad bi sada na povr{ini le`ao onaj isti vilin kowic.

''Mo`da bi to zaista bilo lepo''. Onda se tr`e i naquti se na samog sebe {to ne mo`e da se oslobodi toga. ''Kakva glupost... kakva besmislica... zar ja nemam ni~eg pametnijeg?'' Tada zapo~e ono o{tro udarawe srca u bubne-opne, kad ~ovek nema vazduha i kad je na izmaku snage. Zamahnu i polete u nebo. Jo{ jedna riba pro|e pored wega. Krv je raznosila ugqendioksid i pekla. Zbog toga mu se u~ini da riba ostavqa za sobom crni trag. Kad se i ~itava reka pretvorila u bezobli~nu mrqu pred wegovim o~ima, shvati da to postaje opasno. Zamahnu jo{ jednom i o~i mu ispuni dan. Kazaqka je zavr{avala prvu ~etvrtinu kruga: sedamsedet i ~etiri sekunde!

Devojka je za sve vreme ponavqala u sebi: ''Sad }e da iza|e... sad...sad...'' i kad iza|e, ona viknu glasno ''sad!'' i zasmeja se. Eho wenog glasa izgubi se na ~udan na~in. Mladi} sko~i na kladu i u onom silnom odu{evqewu viknu:

- ̂ uj, video sam, video sam sada si}u{ni drhtaj ribe na nebu, video sam onaj maju{ni ribqi da{ak kako se pretapa u najobi~niji vazduh na{ nebeski, video sam, ~uje{ li...

Devojka ga ne shvati. Nasmeja se, ali ne toliko glasno. Nije znala da li je to ba{ toliko sme{no. On se i ne nasme{i. Najednom o}uta. Sede pored we i dugo ne re~e ni{ta. Utonu u razmi{qawe i tada ponovo vide kako se krila insekta wi{u i landaraju, dok ih voda nosi sve daqe, daqe...

61

- E ba{ nije trebalo, re~e najzad.- [ta to? [ta nije trebalo?On po}uta malo, a onda joj re~e. Ona samo mirno sle`e ramenima:- Pa {ta? [ta je to?- Pa ni{ta, odgovori on, ali je bio jako lep. Imao je tanke, plave

no`ice i laka, pau~inasta krila. Ama ne zna{ {to je lep bio, re~e i odmahnu rukom.

- Eh, pa ti si bitanga! A {to si ga onda ubio?- Pa tako, ne znam ni ja. Nisam ba{ ni{ta ni mislio. Eto tako,

do{lo mi i kvit. A sad mi je ̀ ao. Sad mi ga je jako ̀ ao.Za}uta. Pogleda u vodu i zamisli se. A ona ~udesna, lestvi~asta,

sedmobojna {ara opet mu zaigra pred o~ima. On vide kako je voda nosi, nosi...

(Iz kwige: Mali kraq tuge, Prosveta, Ni{ 1996, str. 215-220).

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

62

Jed'n d'n majstor Isajlo ne be{e u radwu kad zazvoni onoj soko}alo. Digo slu{alicu, javi se kako me je nau~il Isa, da ne rezilimo radwu. Onaj otud pituje imali ga gazda. Velim: nema ga, al samo {to ne stigal. Je l bi mi, veli, mogli da uvedemo struju u ku}u? Dabome da bi mogli, ''koqemo mi i po ku}ama'', samo nek ostaji broj da ga gazda posle okne i stvar ima da bude re{ena. Dojde Isajlo, ja mu sunu onoj {to sam zapisal. Odma ga oknu i po~e{e da vreve. Ja ne ~ujem koje vrevi onaj otud, al Isa samo ne{to zapisuje i klima sas glavu. Dobro, veli mu na kraj, jutre doodim sas stru~no lice da razgleda i da uzne mere. Koji li ~e taj stru~wak da bude, mislim se...

- Kum}ele, veli mi dojde ovca za {i{awe. Kod ovoga ima tvrda rabota, al ima da padne i para plus }ar. Jutre idemo da mu uznemo merku.

- A kude mu je ku}a, majstore raspitujem se da znam kude da idem, da dojdem u radwu, je l da idem pravo pred ku}u...

- U radwu, kum~e, pa odovde idemo zajedno. Ku}a mu je odma u prvo selo {to se dr`i za varo{. Kolko mogu da procenim po glas, rekal bi da je ne}i starac, a ja s takvi lako izlazim na kraj, al da si ne zamaramo mozak, ~e vidimo jutre kad otidemo.

Istin teka i be{e. Starac i baba ve~ zamirisali na ~amovinu, al avlija puna sas ma{ine, i dve ku}e. Jedna postara, ama dobra, a druga taze prajena, golema ko kasarina. Odokle li im pare za sve ovoj, mislim se. Mora da imaju nekuga po strane dr`ave, nesu mogli sve ovoj da steknu od petlixawi, papri}e i krastavice. Bilo kako bilo, ovde ima da bude debela mr{a.

- Da sednete da se odmorite, pa posle da gledate, je l prvo da zavr-{ite pa posle da sedimo - pituje ni starac?

- Kakvo ima da sede, uplete se baba - ovde trebe mer}e da uzimaju, ako im je za sedewe, toj su mogli i dom da si rabote.

Dragan Ran|elovi}

SLATKA PARA

63

Nanu li jo zlikova~ku, ovaj ni po~e terori{e jo{ ni u ku}u nesmo ulezli, nesmo ni videli kakvo treba da rabotimo, niti smo se pogodili za rabotu. Kakvo li ~e da bude kad se pogodimo? Na vr mi jezik be{e da se brecnem, kad li me prete~e starac:

- Babo, da si {umeli. Glas da ti ne ~ujem. Mlogo si se ti raspu{ti-la, ali ako te ja uznem pod moje, ne~e bude dobro po teb. Izvolte, majsto-ri - pokaza ni s ruku kude da idemo.

Pojdomo od podrum. Isajlo odma izvadil i plajvez, starac si ima{e u ruku onaj metar od dva-tri metra i po~emo da merimo.

- Ovaj stru~wak - pokazuje na mene - ne mo` da meri, to je za weg is-pod ~as, ne mu toj struka, on samo da pi{e, a mi, ~i~o, ima da premerimo, sve da bude uqudno i po propis.

- Kako ti veli{, majstore, ama da bude gut - slo`i se starac.- Gut, nego kako veli Isajlo Nesmo mi sabrani od kolac i od

kono-pac, nego smo, bre, majstori od ugled, a ti, vidim, i nema~}i vrevi{, mo-ra da si bil po [vapsku?

-Na jok, more. Ovija seqaci jes da me okaju ''[vaba'' ama toj je zbog sina. On raboti po {vapsku, pa nau~il win jezik, pa kad dojde ovde na odmor, on podu~uje i mene, jel me interesuju tej wine ~eke-~ivije. Ama, da vidi{, majstore, ide mi i po ruku, dosta sam ponau~il. Baba ponekad, kad imamo vreme, uzne te me prepituje. More, vezem kako u kolo - po~e se vali.

- Dobar si, dobar, ama odma sam ja videl da si ti pismen ~ovek razvla~i Isajlo onaj metar - pisuj, kolega, dva i po puta ~etri, tri i po metra puta tri, zapisa li?

- Zapisa, zapisa, nema da brine{, samo ti pri~aj, ja ovde uvodim, klimam sas glavu - i, veli{, ~i~o, sin u nema~ku, a?

- U nema~ku, u Nema~ku, mlogo je godine tam, - veli mi.Aaa, pa pomaga li te, dana{wa deca slabo po{tuju roditeqi,

prati li ti po neku paricu ispitujem ga izokolo.- Ovaj moj ne od takvu decu, ne mo` da promine mesec a da ne prati,

i toj kad pra}a, ne ̀ ali, a i ja ovde ovoj {to prajim za wega prajim - natr-~a ~i~a ba{ kude treba. Boqe da se unapred raspitam da li ima pare el nema, da ni se ne desi da ga posle jurimo.

Go~ka vreme izgubimo dok uzemo mer}e. Golema opalija, ima da iz|inemo od rabotu, jo{ onaj ten'c od babetinu ako nastaji onak kako ni do~eka, izgoreli smo ekser. Jo{ ako po~ne da ni zapoveda po nema~}i, nema ni spas.

- Majstori, s'g da idemo da sednemo uz astal da se dogovorimo za cenu i da svedemo ra~un za materjal - povede ni ~i~a u drugu ku}u.

Posedamo uz astal, baba ni ne{to ml~a~}i poglexuje, sve mi se ~ini da jo i~ nesmo po voqu.

- Odokle da po~nemo - pituje ni starac?

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

64

- Od po~etak, velim mu ja, a mislim i ra~unam da ni pituje kakvo ~e da mezimo i pijemo.

- Ba{ teka, kako veli kolega - uplete se Isajlo daj da saberemo ovoj {to smo zapisali, pa posle lako ~emo.

- Ma ja sam mislel, majstor Iso, da ni gazda pituje... - proba da mu objasnim.

- Posle, posle, kolega, znam ja dobro koje si ti mislel, ama mora da se ide po red, idemo prvo od du`inu - rasporedi artije pred weg.

- Toj mi se svi|a kad majstori brzo i odgovorno rabote, a ne kako {to sam imal jednoga, du{u mi je izel dok nekada zavr{i rabotu. Zatoj baba i gun|a ~im se pomene majstor saznamo na kraj {to ni baba onak gleda.

- Ne}i iz na{u bran{u - pituje ga Isajlo.- Ma jok, more, od ovija ajduci {to praje prikolice za freze,

gojzena vrata, penxeri, teka toj... bravari kako li se okaju, |avol ji podoknul - raskuka se ~i~a. Mora da ga je taj dobro oplevil, sve mu dobro bilo.

- Ene de - pu{ti plajvaz Isailo iz ru}e - pa koleko ti pare ote lo-pov? Qudi ba{ danas nemaju ni karakter ni milos, toj se sve vrqilo na pqa~ku.

- Ni dinar mi ne naplatil - odmaknu ~i~a s ruku.- Pa {to kuka{ onda, Bog te ne ubil - zinu u weg - mora da je priko-

li~ka bila lo{a.- Ma ne bila lo{a, odli~na je, i dan's me slu`i, nemam na wu

nikakvu zamerku.- E, ovoj je, majstor Isajlo, onoj {to ti ja vrevim. Na mu{teriju

nikad ~ovek ne mo` da ugodi: em dobra, em xabe pa mu i ne vaqa - po~e se srdim po malko, Ono ima, ima, ama ovoj je zadwe vreme do{lo.

- Ma koje, more, xabe, kude ima ne{to xabe - ripnu starac od stoli-cu bure od od dvesta }ila s vino su mi popili dok su ju naprajili. Za tej pare da sam ga prodal, mogal sam dve da kupim pa Bog da me vidi.

- Auuu, bure od dvesta }ila - izbuqi o~i Isajlo - {to je mlogo, mlogo je. Pa {to im dade, nesre}ni~e?!

- [to im dado? Budalu i vrzano ku~e izede. Teka sam se pogodil. Sva}i d'n dok ju praje da donosim po balon~e od pet }ila vino, a glavni majstor, u-glavu ga ubilo, da dava }isalu vodu. Ne mogu da gre{im du{u, i ja sam pil, ama ovak slabotelesan kolko sam mogal da popijem, a oni ja}i mu`i, krupni, dok ja dve ~a{}e, oni opupaju balon. Ne mo` ~ovek da ji napoji krivo mu {to se ispu{til, ta ne mogal da pije kolko majstori.

- E pa, gazdo, mi nesmo od tuj sortu. S ovoga kolegu popijemo, dodu-{e, ponekad, ama samo kad imamo dobar razlog, je l ako mu je tak'v d'n, je l teka kolega, na`miknu mi?

- Teka, teka, struja je opasna, tuj ~ovek samo jedanput pogre{i. Kad

65

ne rabotimo okol wu, a ~ovek ni ponudi, greota je da ga odbijemo. Pivne-mo po malko kolko da plaknemo gu{u - ne dam se ni ja ba{ teka.

- Ama odma sam ja videl da ste vi ozbiqni majstori i fini qudi, da neste ne}i gologuzani prevaranti. Ja kad nekoga ocenim, tuj gre{ka nema (ocenil si ni, ta si raskapal, mislim se, kad bi ni svi teka ocenili, kude li bi ni kraj bil?).

- Dobro, po{to smo utvrdili koji je kakav, da se mi opraqamo na rabotu - uze Isajlo onej artije - ja }u da ra~unam, a ti, po{to veli{ da si dobro pismen, gledaj i kontroli{i da negde ne pogre{im - veli na ~i~u.

Maj}o mila, kad je po~el da mu ra~una, do{lo mi da puknem od -sme.- Tri i po puta tri, aha toj mu dojde ovak. Tri puta tri je devet, i

ovam tri puta pet je petnajes, plus ovija devet, toj ti je ravno dvajes i ~etri, je l teka, ~i~o, dobro gledaj, nemoj posle da dojdemo do zamerku, da ispadne da smo ti negde zara~unali povi{e. Kolega i ti isto kontroli{i - pogleda kam men - {es oka uvek boqe vide nego ~etri, jel teka, ~i~o?

- Teka, teka veli onaj slepac - ne se jo{ rodil taj koji mene mo` da prevari u ra~un.

S tej ̀ i~}e {to mu je Isajlo izra~unal mogal bi da uvede struju u jo{ jednu ku}u i da mu malko ostane, al kad je ~ovek pismen, koje da mu raboti{!

- E pa, gazdo, toj ti je toj - veli mu Isa kad zavr{i s ra~un jo{ samo da se dogovorimo, materjal da si kupuje{ sam, je l da ga mi kupimo?

- Ne znam, bogami, kako ti veli{ da ~e da bude boqe - umisle se ~i~a?

- Nam je lak{e da si ga kupi{ ti, ama stra me kako ima lo{ narod, da ti ne utrape ne{to {to ne vaqa. Ne znam, nes'm pametan kako je najboqe da uradimo. Na kraj ti dava{ pare i re{i kako da bude - znaje Isajlo kako budalu da navle~e na t'nak led.

- Najboqe, majstore, da ti sve toj preuzne{ na sebe, da se ja ne mlatim. Ti znaje{ kude kakvo ima, kude je poboqe a pojeptino, a ja u teb imam poverewe (kada ga ste~e, bo`e me prosti, pomisle si) - a ja za toj ima da ti se posebno odu`im.

- Dobro, zna~i, i toj smo re{ili - uzdanu Isa - ja sam, gazdo, uvek na uslugu kad su mu{terije u pitawe, kod mene je onoj {to mu{terija rekne zakon. Jo{ samo da ti s'g dadne{ kaparu i ne{to pare za materjal i da se opraqamo na rabotu. Mlogo posla ima, mora da se ̀ uri.

- Babo - dreknu onaj zamlata - odma da si {nel ovam!- Kakvo oka{, bes te zakaral, je l ne vidi{ kolko poslu imam

ubavo se odzva.- Ja vidim: kad si majstori otidu, ne~ije dupe ima da izede |ibani-

cu, a s'g nemoj da lomoti{, nego da donese{ od onej doj~ mar}e, na majstori mora da se dade kapara i uz kaparu - opasan, more, ~i~a.

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

66

Donese baba pare, pogolema rpa. Izbroji{e wi dvojica i Isajlo ji priapsi u xep. - Tuj su, veki, najsigurne.

- I toj povr{imo - obrisa ~i~a znoj od ~elo, a s'g da ja ne{to pi-tam. Da li bi majstori da izgefeli otrinken po jedan {naps?

- Pa, kad se mora - sle`e Isajlo s ramena - ajd i taj adet da prete-ramo.

- Babo, komenzi ovam, leb ti jebem! - po~e da urla i za ~udo bo`je, baba odma dojde. - Odma da si forverc u podrum i da donese{ od onaj po-boqi {naps.

- Pa li ~e pije{, mrt'v se napil, ostare a pamet ne dobi; ~im se uva-ti{ za {i{e, odma te prevare - zvoca babetina i pretura po vetrinu.

- Laj samo ti, laj, ama ~obrwak ene ga tam jo{ stoji uz duvar, izgle-da da si ga brzo zaborila, a ne bi trebalo. Odma da si otr~ala kude ti reko i da vodi{ ra~un kakvo vrevi{ i kako se pona{a{ sprama mene kad nekoga imamo u ku}u.

Starac zakonit, }up~e mu wigovo, mislim se. More teka i treba s ovakvoga zlikovca. Kako pomenu ~obrwak, istr~a baba na vrata kako nevesta. Ne bi ~'s, ete ju nazad. Ra}ija u {i{e ̀ uta kako dukat. Popreko ni gleda, al ni{ta ne vrevi. Sipa ni u ~a{e, ne{to promrmqa i otide na vrata.

Srbnu ja malko iz ~a{u, kako me u~il pokojni deda, i odma vrnu ~a{u na astal. Kakvo je ovoj ~udo nanu mu wigovu!? I slano i quto i }isalo i li~i na ra}iju. Da ne i ovoj do{lo iz [vapsku. Taman da pitam starca kakvo je baba ovoj donela, kad li Isaija natrti ~a{ku ta do pola. Bo`e mili, da je mog'l da se vidi! Obrazi mu se napeli kako kod `abu, o~i da vi ne pri~am kakve, iskokolil, ~oveka stra da uvane, a u gu{u mu samo ne{to ~ini: skoglc, skoglc, i ripa mu jabu~ica. A budala usta ne otvara. Dojde mi za zor, upla{i se ~e crkne ~ovek, pa kad sam ga aknul s pesnicu u grbinu, ono kako iz ~e{micu sva onaj teku}ina se rasipa po astal. Samo u~ini ''Uffff!'' i sede na stolicu, do t'g stoje{e, be{e se digal od onuj muku.

Mi sas starca gledamo u wega, on po}uta neko vreme, vaqda dok povrnu du{u, pa kad je ripnul:

- Ripaj, kum~e - zaboraji da me oka: kolego - da be`imo, ovija ~e ni potruju, majku im milostivnu, ovoj ni sipali sosgas.

Smandrqa se nekako preko starca, poobara stolice i taman da se dovane do vrata, kad li ga starac {~epa za nogu:

- Stoj, stoj! - dere se onaj drtqa u sav glas - da mi ne{to razjasnimo pa ti li moj {naps od dvajes ~etri gradi, a mo`da i povi{e, da naziva{ sosgas!

- Ma jebal te {naps, budalo jedna, kakav {naps kakvi bakra~i! otima se Isajlo - ovoj mora da je ne}i {vaps}i otrov za prskawe kompi-ri. Ako mi ne veruje{, ti probaj sam. O qudi, kakvo me ovoj snajde da

67

glavu izgubim ovak mlad i zelen. I jo{ da ti stru~waka u ku}u dovodim. Jo{ je samo falilo i wega da otruje{ pa da odgovaram kako za ~oveka, da re~em kako da sam ubil presednika.

- Ni jedan od vas da ne mrdne dok ja ne probam - isuka ~i~a britvu biskorku iz zapovas; kako ju isuka, momentalno sedomo na stolice - pa da vidimo ~ija nana crnu vunu prede.

Dovanu ~a{ku, pivnu, more dobro pote`e, pa kad ujednogledi, ni tam ni ovam. Po~e se udara s pesnicu u-grudi, ne mo` da proglne onoj ~udo. Kad ga nekada surduknu niz gu{u, samo po~e da zevka kako male~ko vrap~e.

- Babo, sve ti jebem po spisak, kakvo ni ovoj u~ini. Babo, ~uje{ li da te okam, nanu ti jebem gluvu i patravu, dovla~i se ovam da te ja ne dovla~im - urla kako da je pomanital.

Ulete baba na vrata, kako muwa nebeska, zadijala se... samo puva. Stanu mirno kako pred narednika.

Prijdi ovam da te ja dovanem mamka ju s prs, jo{ korak, jo{ malko poblizo. Da te ne{to priupitam, nanu ti zlikova~ku.

Zajeba se baba ta se prima~e do wega. Kad ju je omaknul s pesnicu za-vrat, mi se samo pogledamo sas Isajla, odma ju prostr pod astal. Ama da be{e re~ rekla, di`e se i stanu mirno.

- Kakvo je ovoj u {i{e?- Ra}ija - izmica se nazad babetina.- Ra}ija. Za ovoj ti veli{ da je ra}ija - pokazuje s prs na {i{e.- Ra}ija - re~e baba i jo{ korak nazad.- Ti veli{, i ne izmicaj se nazad, pri|i, pri|i pokazuje jo s prs, a

odokle si ju to~ila?- Iz bure iz koje si mi rekal - po~e se primica kam weg.- Aaaa, iz toj bure, popi ovoj, al odjedamput, - nasipa jo punu ~a{u.- Ama, Ristosijo, ja ne pijem - pa se po~e izmica.- More znam da ja da pije{ kad te ne vidim, al s'g ima da pije{ kad

te gledam, nanu ti naninu lopovsku, da te ne zavrato{em pa, pa da vidi{ od koje se drvo lo`ice praje, - pa po~e da mazni pesnicu.

Skoglnu baba onoj iz ~a{u pa se tupnu po me{inu.- Dobra ra}ija, ni{ta jo ne fali.- Dobar bog {to te dr`i na ovuj zemqicu, al kako si po~ela, te{ko

da ~e prezimi{ jo{ jednu zimu, nego vrev kakvo si rabotila i u kakvo si to~ila.

- U teglu.- U kakvu teglu, otegla se, dabogda? - pituje ju Ristosija - i ne izmi-

caj se kad ti velim.- Pa u onuj {to uvek to~im. Zna{ da mi se tresu ru}e, pa mi teka po

lako. Bilo mi ostalo skoro pola tegla od pro{li put pa ju s'g samo do-puni. Dabogda tebe da ne vidim, ako la`em, po~e se klne baba.

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

68

- Ao muko i tugo. Pa ja sam tuj teglu vrqil a be{e me ̀ al da rasi-pem onuj ~orbu od fafarone {to ji ju~er izedomo, pa spu{ti teglu u podrum i turi ju na bure. Majstori - obrnu se kam nas - ja sam mislel da je ovaj moja baba grose {vajn, al izgleda da sam ja ovaj put pogre{il. Al nema veze, bilo {to bilo, s'g baba ima da vi se izvine i teramo daqe.

Da ni se izvine baba podi`e vexu Isajlo - a ti, kakvo ~emo s teb? A kakvo ~emo za ovoga stru~waka, koji je mogal, grdan, da izgubi glavu zbog va{e gluposti, a ja sam ga dovel kod vas? Wemu ima da plati{ za pretrpqeni stra i {to si probal da ga otruje{ i toj debelo da plati{ i jo{ da ga moli{ te ako pristane da odradimo ovuj rabotu kod tebe - lo-pov li je Isajlo, on svaku priliku iskoristi da namakne neku paru.

- Kuga, bre, da molim i na kuga da pla~am, na ovoga ovde, pa pa takvi majstori ima i pod put i nad put, o, Bo`e gospode, spasi me od ovakvi uskopisti se onaj star~ina.

- Slu{aj ti, bilmeze jedan seqa~}i, posle ovej uvrede, sa suvo zlato da me pla~a{, moja ruka u ovuj ku}u nema da pipne ni{ta, je l ti jasno, bre magar~e samo {to ga ne uvati za gu{u.

- Teka je, kum~e, kako veli{ udari s pesnicu u astal Isajlo - kod ovoga boga nema. A ti, onej pare {to si dal za kaparu i malko za materjal, toj ti je za ovoj dana{we majawe i rabotu, a i za poku{aj ubistva, oba{ka {to ovoj danas {to se desilo mo`e da ni trajno umawi sposobnos za rabotu. Mislim se samo da li da ~im se vrnemo u varo{ otidem kod advokata da mi napi{e jednu tu`bu da ti jo{ malko potkovem pa'nci.

- Majstore, men mi okol srce ne{to ne dobro, po~e se pipam po le-vu stranu, - a i zanosi me, kako da mi je ripnul pritisak, mora dim kod doktura.

- Ete, je l vidi{ - uzr se Isajlo u weg - ~oveka srce udara i toj sve zbog teb. A, ne, ne, mora da uznemo i uverewe od doktura i ima da te bre teramo do bo`ju ku}u.

Aman qudi, kakav doktur, kakvi advokati, kakva uverewa, pa nesmo vaqda dotle do{li! Kakve tu`be, kakva bo`ja ku}a, mo` da se mi ovde kako qudi dogovorimo, da vi ja dadem jo{ dvesta mar}e i da vi ne vidim u dvor. Boqe teka nego da se vla~imo po sudovi - ubezderi se ~i~a ~im Isajlo pomenu dokturi, advokati i tu`be.

- Je l po ~oveka - pituje Isajlo, a ja odma po~e da uzdisam.- Jok, za obojicu - veli Ristosija.- Kum~e, dizaj se - ripnu Isa od stolicu.- Sto pedeset po ~oveka - po~e da se pogaxa kako na pijac.- Ristosijo, je l si ti lud, boqe ti wi da tu`i{ - javi se baba iz

}o{.- ]ut, da ti glas ne ~ujem, sve je ovo bez tebe, al toj ~u ti ja posle

odbijem od kude treba - izdra se na wu - ajd nek bude po dvesta, izvadi pare i da se izvinete i na men i na babu.

69

- Koje da rabotimo, da se izvinemo na vas {to ni zamalko istika-ste, e, s'g je po dvesta pedeset - ume da trguje Isajlo.

- Mlogo, brate ro|eni. A da bude po dvesta i da se baba i ja izvinemo prevrta starac sas o~i.

- [to se mene ti~e, mo`e - veli Isajlo i uze mu pare iz ru}e - koje ti veli{, kum~e?

- Mo`e!

(Odlomak iz neobjavqenog romana ''Majstorije'')

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

70

Se}awe na smrt bilo je tako pouzdano. Da je hteo, mogao bi ga izgaziti kao pod, ili odalamiti kao {to je uobi~ajavao da ~ini sa zavesom kad god nabasa na wu. Sve se u wemu ve} sru{ilo, bledelo kao i boje, ali je, uprkos zaboravu, iskustvo smrti postojalo, materijalizo-vano gotovo do o{tre predmetnosti. Ne treba da za~udi {to je sa smr}u mogao da postupa kao sa kakvom torbom, koja, nevidqiva, postoji i goli-ca ga ispod mi{ice, ili mu lupa o butinu ili se, opet, poskakuju}i, od-bija o wegova le|a. Ponekad bi je ironi~no uva`avao odaju}i joj pri-znawe jer ga nije bezo~no prevarila. @iveli su zajedno, u stalnom oprezu, u ~udnoj, neraskidivoj simbiozi.

Hodam sa wom, mazim svoju torbu, sprdam se, posebno kada svakom porom osetim da suton nadolazi. Tada mi je najbli`a. Preda me izroni zeleno biqe obmotano oko primorskog stewa naslaganog uz prista-ni{te, zauzme velika prostranstva, prekrije crvenkasto-`uti i beli kamen, sli~an mermeru, uvu~e se u teskobu tela, ote`a, pa pomi{qam da ispuwava prostore ku}e. Po~iwem da tonem kroz tlo, kroz zemqu, i dospevam na dno dalekog mora. Dodirujem rukama alge, koje su mi se nekada, qigavo-`ute, nalik truloj sa`vakanoj masi, gadile, terale me na povra}awe. (U ruksaku, na le|ima, smrt se sme{ila. Pomilova je rukom i ona po~e zadovoqno da brek}e, pa utihnu.)

Otac, majka i brat su le{karili na pla`i i sigurno se pitali za-{to tako ~esto odlazi na isti dok. Kao hipnotisan, posmatrao je ta~ke na vodi. Ribarske barke, a uvek je bilo nekoliko wih, poskakivale su na talasima. Vodom nagrizena, patinirana wihova dna, upijala su rasko{ mora i srubqenih nebesa. Mrak nije dolazio prirodom stvari uzro-kovan, ve} migoqe}i iz quski ispod pramaca i kormila. Podsticao je raspetost izme|u ̀ eqe da sko~i i straha od mora.

Posledwi su polazili sa pla`e.

Damir Joci}

SMRT O RAMENU

NOVA PROZA

71

Smrt se ponovo nasme{ila, sada samozadovoqno, i on je uti{a laktom. Umirila se, strpqivo odbrojavaju}i trenutke do novog deli}a se}awa.

Ve~erav{i, majka i otac bi izlazili i dugo {etali, osloweni je-dno o drugo. ]utali su. Majka je mo`da mislila na boje i muziku, a otac na suvenire iz bogate etnolo{ke i arheolo{ke zbirke, ili, opet, na svoje radove iz istih oblasti. Hodali su tako, provla~e}i se kroz sladuwava zborewa qudi sa kojima se mimoilaze. Tamo negde, gde staza zavr{ava ulaskom u glavnu luku, jedno od wih bi progovaralo: Ho}emo li natrag? I opet, bez re~i, vra}ali bi se.

Otac je pre po~inka sedeo na terasi i prebirao po kwigama i rukopisima, a majka kuvala, slu{ala muziku, iscrtavala skice. Crtala je qude koje je sretala davno, u detiwstvu. Ako je nacrtani lik bio neka-da usnimqen aparatom, vadila je albume (nekoliko je vukla sa sobom i na putovawa), i istra`ivala sli~nosti i razlike sa crte`om.

Razne`ena ve~erwa ti{ina je trajala, mada je otac umeo da je na-ru{i napomiwu}i majci da provetri sobe pre spavawa, proveri vreme na ~asovniku, ili sazna da li joj je dao novac za jutarwu nabavku, i tome sli~no. Koliko da poka`e sopstveno prisustvo.

Govorqivost mu je, ina~e, bila mrska. Pripadao je zatvorenim qudima, {tedqivim na re~ima, koji, progovoriv{i, zvu~e preterano grubo ili nesigurno. De~aka je ta osobina nagonila na ma{tarewa. Ka-da bi dolazili gosti, otac je bio primoran da ~e{}e govori. Zato je posebno tada, ne trep}u}i, o~ekivao ne{to ~udesno, o~evo umawewe na primer. Uzalud. Jednom se odva`io da roditeqima pomene svoja zapa-`awa - nai{ao je samo na osmeh. Posle je danima bio qut na wih.

Smrt je provukla svoje ko{~ate prste kroz poderotinu i bocnula ga po ple}ki. Svest je zamrla poput o~iju. U wemu je, oslowenom o {tap, pulsirala mle~nobela ta~kica, sli~na prelepoj muzi~koj frazi. Kada se prenuo a nesta{luk smrti i{~ileo, spustio je torbu i vrhom {tapa probadao svog saputnika. Smrt je krkqala od sre}e. Onda je posustao, poku{avao da se priseti potrte beli~aste ta~ke, ali mu to nije pola-zilo za rukom.

Se}awe se vra}alo: No} pred polazak sa posledweg porodi~nog letovawa. Blaga i {umna. Na pla`i su ostali kra}e nego obi~no, zbog one uzrujanosti koja prati sve dolaske i odlaske. Alge i barke su svoja tamnila, propustiv{i ih kroz pravougonike ribarskih mre`a, razvu-kle na morsko plavetnilo i deo nebesa.

Dok su roditeqi polazili u {etwu, on je, sav oznojen, jurio i {u-wao se primorskim uli~icama i stepeni{tima u potrazi za starijim bratom, iskakao iz mra~nih prolaza sablazniv{i neke me{tane i turiste. Tr~ao je dok nije shvatio da ne mo`e da odredi gde se nalazi. Une{to zabrinut, muvao se kroz lavirinte useklih ku}nih redova, sve dok nije naleteo na mali gradski trg.

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

72

Svetlost se odbijala o nov~i}e sa dna fontane grade}i plavi~a-ste trake udenute u vazduh. Stolovi minijaturnih kafana bili su is-puweni do posledweg mesta. Qudi su se zabavqali igraju}i {ah, bili-jar, domine. Wegovom ~u|ewu ne be{e kraja kada brat minu u dru{tvu nepoznatih de~aka i devoj~ica. Ne, takvom dru`ewu se do tada nije odavao. Usporili su. Wihovom grajom bio je zapqusnut ~itav trg. Po-~etno zaprepa{}ewe pome{alo se sa znati`eqom. Pritajio se u mraku jednog ulaza. Iako de~ak, naslutio je da se ne{to promenilo, da brat nije vi{e samo wegov. Prepoznao je izdaju kojoj se ne mo`e zameriti jer nije gnusna. Dugo nije mogao da prekine nado{la, neuskla|ena raz-mi{qawa, a kada je u tome uspeo, re~enica: ^udna, ~udna slu~ajnost, saletala ga je na putu do stana, i kasnije, dok su se sti{avali utisci sa letovawa.

Danas se beznade`no {alio sa svojim saputnikom, pitaju}i ga da li je sebe prokleo tom re~enicom, jer se ve} naredne godine put ka moru pretvorio u presudnu slu~ajnost.

Saputnik je ushi}eno tap{ao ramena u mraku. Rugao mu se, pa opet nije mogao da se obuzda. Spustio je teret, {utirao ga naizmenice no-gama, oslowen o {tap. Iznuren besomu~nim udarawem, opu{tene dowe usne kao da balavi, napustio je sobu. Pri~a o letovawu se zavr{avala. (Smrt je ostala na podu. ̂ u~ala je, sklopqenih o~iju.)

Prisetio se jo{ o~evog gledawa u mokri kolovoz, pribli`avawa primorskom gradi}u, zami{qene majke, prosijavawa muwa...

Smrt, pritajena, na~uqi u{i i prome{koqi se. Zatim promeni polo`aj. Podbo~ena o ruke, potrbu{ke, opru`ila se i grickala raspa-rani konac ruksaga. Prijalo joj je {to se vlakno otima usnama dra`e}i i doti~u}i nozdrvu. Suzdr`avala se od kijawa da ne remeti sladost trenutka.

73

Otkad znam za sebe, ja sam podstanar, ve~iti podstanar u ne~ijem tu|em ̀ ivotu.

Shvatio sam to pro{log meseca kada sam kupio ma{inu za kucawe i po~eo da pi{em o sebi, pre svega jer sam jedini koji je tako dobro upu}en u moj ̀ ivot, kao {to sam i jedini koji bi o wemu pisao, a zatim, i jer sam nedru{tven, nemam prijateqe i nemam kome da se poveravam, a papir ume da se dru`i sa svakim.

Ali, da vam se prvo predstavim Janko Kos. Smatram da imena i prezimena ni{ta ne govore o qudima, i da su jedino re~iti wihovi nadimci, zato vam uzgred ka`em da sam Janko i dodajem nadimak Kos. Nekada je isti bio moje prezime, ali je deci o~igledno zvu~ao podobno, pa su me u po~etku sve ~e{}e zvala Kos, a onda i sa sve ve}im podsmehom: ''Kos, Kos, Kos!'' De~aci su skakali preda mnom i kao krakate ptice: ''Kos, Kos, Kos'', cerile su se i devoj~ice, pre nego bi mi isplazile jezik. Tako sam postao ptica kojoj su se rugali.

Tek u sredwoj {koli mome prezimenu, ne znaju}i da mi je isto i nadimak, neku naro~itu pa`wu pridavala je profesorka jezika. ''Kos!?'', izgovarala je piskutavo i tako va`no kao da je to tema neke poznate arije, pa je onda ~kiqila u mene svojim isko{enim o~ima, zbog kojih je me|u u~enicima imenovana kao Japanka, i iznad moje, znao sam prazne, ve`banke, neprestano treptala duga~kim trepavicama, i zato sam je ja uvek zvao Sojka. ''Opet ni{ta nisi napisao'', rekla bi Sojka. ''Da'', odgovarao sam ja. ''Samo naslov, Kos?!'' opet zna~ajno ona. ''Samo naslov,'' sada zna~ajno ja. I tako u nedogled, a ja sam voleo intonaciju kojom je izgovarala moje ime i ose}ao se va`nim kao Kos, ~ak i onda kad sam polagao ispit bio sam Kos, Kos koji je ~inio nervoznom, zbog koga je gubila `ivce, s kojim nije znala {ta radi, koji je mogao biti tako dobar, a u stvari je takva bitanga, koji je wena no}na mora i koji nikad

Blagica Zdravkovi}

PODSTANAR JANKO KOS

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

74

nije napisao ni re~i na zadatu temu, a eto, ona }e me pustiti, pustiti da pola`em razred, samo da joj se skinem s o~iju, da zavr{im ovu {kolu i da me ne nosi na savesti, pa nek se ja, Kos, nepismen i neobrazovan, nosim do |avola. I ja sam se zaista odneo iz wenog ̀ ivota, iz te {kole, iz tog mesta, u potrazi za svojim |avolom.

Svoje ro|ewe, svoje roditeqe i najranije detiwstvo, ne bih pomiwao, makar ne na ovom mestu, jer nekako vi{e volim da krenem od sada{wosti i mog putovawa jutarwim me|ugradskim autobusom, koji me, skoro, petnaest godina dovozi do firme {to je bila na zalasku kari-jere jo{ kad sam se u wu zaposlio, a eto, proletelo je toliko vremena, ja i daqe dre`dim u woj, prvo kao pripravnik, zatim kao mla|i, a sada i kao stariji referent, gde bez nekog naro~itog posla ispijam ~itavog prepodneva kafe, zatim kuvam ~aj, leti bijem muve dok ~itam svu mogu}u {tampu i psujem, dodu{e vi{e u sebi nego javno, ve} petog direktora, i istog {efa, jer izleda da su ovi drugi konstanta. Zahvaquju}i pomenu-tom {efu ne vra}am se onim istim jutarwim autobusom, koji u tri dojezdi iz obli`wih sela i zaputi se natrag, jo{ pra{waviji, i sa jo{ gadnijim, ubita~nim isparewima, nego putujem {efovim autom, ali ne kadetom, koji ~uva za grad, ve} ostacima nekada{weg renoa, dajem mu obavezni deo za gorivo, sedim pored wega trpe}i wegova masna podrigi-vawa, ili se, ako se ubaci kakva zgodna koleginica, povla~im nazad i prepu{tam dremawu, slu{aju}i kroz polusan so~ne komplimente koje na wu baca moj {ef Bo`a, zvani Stoka. Ova vo`wa imatu prednost {to traje dvadeset minuta kra}e od one autobusom i {to u centar grada izlazim u pola ~etiri umesto u ~etiri.

Onih istih dvadeset minuta, koje sam vo`wom u{tedeo, sada utro-{im nakupovinu ru~ka a zatim se odvla~im u svoj stan, tj. u stan matore Katice Paji}, koju vi|am jednom mese~no u Domu staraca. Dakle, ̀ ivim kao podstanar, {to je u stvari moje jedino pravo zanimawe, bra~no sta-we, pa ~ak i ̀ ivotni status. Koristim ve} nekoliko godina unazad Ka-ti~in dvosoban stan, bez one zakqu~ane sobice u kojoj su babine stvari, zna~i ne tako prostranu, u arhai~noj pro{losti okre~enu sobu, wenu dnevnu, a moju vi{enamensku, sivu kuhiwu sa {poretom koga je pregazi-lo svako vreme, i na kome jo{ samo jedna ringla daje znake ̀ ivota, mada je meni i to dovoqno, i kupatilo sa o{te}enim zelenim plo~icama, gde su nekada davno, jer se na ovakvom mestu jednostavno mora probuditi pro{lost, do{li vodoinstalateri, razbili keramiku, tra`e}i kvar u zidu, na{li kvar, promenili sutradan cev, pojeli za dva dana ~etiri ki-lograma babinih qutih kobasica, uzeli joj polovinu penzije i oti{li ostaviv{i je da u razlupanoj keramici tro{i tri puta vi{e svog pra{-ka protiv buba{vaba. Da, i to mi je ispri~ala onda kad sam se useqavao i kada sam je prvi i jedini put video u stanu, a ona mi ostavila na~eto pakovawe ubijaju}eg sredstva, oporog mirisa, protiv svih vrsta buba.

75

Sitna, i da zbog gojaznosti nije bila skoro okrugla, rekao bih de~ijeg rasta, stajala je nasred sobe u kaputu sivomi{je boje, i odmah me podsetila na krticu. ̂ ak sam je kasnije nekoliko puta sawao, kao krti-ca je iza{la iz rupa na razrovanim zelenim plo~icama, iz onih istih {upqina u koje svake no}i be`e buba{vabe ~im upalim svetlo, jer ni-kada nisam upotrebio ni gram pra{ka koji mi je ostavila.

Elem, da se vratim na{em prvom susretu. Katica je tada imala nekoliko godina mawe, ali je isto bila fosilski matora, stajala je na sredini dnevne sobe sa dva ogromna kofera, kakvi se vaqda nikad nisu izra|ivali i za koje je mogla dobiti prili~nu sumu u ma kojoj antikvar-nici, a pod kojim sam se ja nekoliko puta oznojio dok sam ih, tog istog popodneva, prvo odvukao do lifta, pa zatim ugurao u taksi. Brisala je na sitnom maqavom licu svoje jo{ sitnije, jedva vidqive, o~i neured-nom platnenom gu`vom, koju je verovatno smatrala maramicom, zatim je istom krpom trqala nos, pa onda opet o~i, i ostala u tom stoje}em polo-`aju i dok je razgovarala sa mnom, kada mi je napomenula par va`nih stvari u vezi sa stanom i kada smo na~inili po mene zadovoqavaju}i i veoma nezadovoqavaju}i ugovor.

Baba Katica izdala mi je stan koji je imao cenu jednog kreveta na kakvom drugom mestu u blizini, dodu{e mo`da bez buba{vaba, ali mi je zato odmah ostavila ~etvrtinu plate zbog ~ega sam u sebi ve} slavio i pobedni~ki kliktao: ''^ove~e, na kowu si!'' Potom mi je ukazala na ta-~ke u ugovoru po kojima nisam smeo uni{tavati formu istog stambenog prostora, i strogo naglasila da se ne smeju ru{iti pregradni zidovi, {to ni u ludilu ne bih u~inio. ''Pa zna{li bre ti, matora, koji je to posao!?'', razmi{qao sam prate}i wene ve{ta~ke vilice u nepresta-nom pokretu kako se muwevitom brzinom sklapaju i otvaraju, a ona zgu-`vana maramica leti od baburastog nosa do sitnih crvenkastih o~iju.

Pomenula je i svoju ro|aku, izvesnu Aleksandru, {to me je, pri-znajem, probudilo, a o woj }e kasnije jo{ biti re~i, i za koju sam, ~im mi je rekla da ima dvadeset sedam godina, da je neudata i da se u prestonici bavi novinarstvom, odmah pomislio kakva li je riba. Sa uzdahom sam odreagovao na babine re~i da sa doti~nom nemam ni{ta zajedni~ko, niti joj dugujem polagawe ra~una, jer iako joj je moja gazdarica, kako sam uspeo da shvatim ve}, u testamentu, namenila stan, ro|aki isti pripada tek posle babine smrti, tu je sada baba uzdahnula duboko, do kada }e joj ta novinarka pla}ati dom, dok }u ja novac za kiriju nositi iskqu~ivo woj, jedinoj sada{woj vlasnici (i ona je bacila zna~ajan akcenat na re~i sada{woj), babi Katici, dodao sam u sebi, koju sam odmah, na moju sre}u, ili nesre}u, ali zasigurno na nesre}u tog neudatog stvorewa, procenio kao dugove~nu.

Tada su se babine vilice zaustavile i u sobi bi zasigurno zavla-dala ti{ina da nije bilo onog neprestanog {mrcawa i duvawa u mara-

U ZLATNOJ DOLINI: PROZA

76

micu. Iskoristio sam }utwu da izvadim nov~anik i iz tuca slo`enih nov~anica odvojio deo u iznosu od dve kirije, koji sam joj pru`io, zadovoqan {to u narednih {ezdeset dana ne}u morati posetiti stra~ki dom. Baba je pru`ila onu istu ruku u kojoj se prethodno nalazila maramica, jer je mokri predmet ve} bila spustila na sto, i sada se posvetila prebrojavawu, re|aju}i nov~anice jednu na drugu kraj mara-mice na stolu, neprestano pquckaju}i u prste te iste desne ruke, kojom je brisala i o~i i nos, i koju je o~igledno previ{e koristila. Po{to se uverila u ta~nost pru`ene sume, raskop~ala je ogromna crna dugmeta na mi{jem kaputu, {to je sve vreme po sobi {irio jak miris naftalina, zatim ne{to slabija dugmeta na tamnom prsluku, i posle nekoliko slojeva, u tom sra~unatom striptizu, doprla do nekog odevnog predmeta iz koga je izvukla neveliki izlizani nov~anik sa rajsfer{lusom i ugurla moje dve kirije. Onda je vratila prethodno zatvoren nov~anik, po~ela zakop~avati sve xempere i prsluke, {to ih je bila otvorila, pa najposle i naftalinski kaput, uzela maramicu, okrenula se oko sebe, ponovo trqala o~i, nekoliko puta glasno izduvala nos i sa jednim: ''Ho}ete li, molim vas,'' pokazuju}i na one grdosije od kofera, zatra-`ila pomo}, nakon ~ega sam ja prosto pohrlio sa wima u hodnik, samo da skratim proceduru, spustio se liftom sa svojom gazdaricom Krticom, koja je sada jo{ glasnije {mrcala i, kao {to sam vam ve} rekao, uspe-{no se preznojio dok sam wen prtqag dovukao do ulice i zatim ga sa tak-sistom ugurao u prtqa`nik.

Glomazan crni mercedes prosto je progutao krti~avo stvorewe, jer jedva da je iznad sedi{ta virio vrh bele pun|e, koji sam, po{to je taksista krenuo, pozdravio kratkim vojni~kim salutirawem i potom olak{ano pohrlio ka stanu u kome je jo{ uvek mirisalo na naftalin i babine kapute i xempere, kao {to miri{e i danas, a ja sam jo{ prve no}i, pred spavawe, tra`io kakav svilkast trag wene ro|ake, sa kojim bih se uspavao, kao {to sam se ̀ eleo uspavati i mnogih drugih no}i, ali toga nije bilo.

^ak i pro{le nedeqe, kad je novinarka napokon do{la, pa sam je upoznao i kao zaista postoje}u, u prostoru gde sam je tako dugo i{~eki-vao, a ona {irila svoj osve`avaju}i parfem i radoznalo letela o~ima po predmetima, ~im je oti{la, soba nije nimalo mirisala na wu, kao, {to verujem, ne miri{e ni na mene, ve} jednako na ode}u s naftalinom i babu Krticu.

(Odlomak iz neobjavqenog romana ''Putnik'')

3

istra`ivawe korena

ISTRA@IVAWE KORENA

79

Pre mnogo godina ali svakako posle pojave antologije srpskih pesnika sa sela Orfej me|u {qivama (Kragujevac 1963), predstavqa-ju}i me Mati Lon~aru (kasnije znamenitom sastavqa~u Krle`ijane), u Institutu za kwi`evnost, u \u{inoj, u Beogradu, Dragi{a Vito{evi} okarakterisao me je kao ''seqaka pesnika koji po~iwe da se tome zvawu otima'', misle}i svakako na moj zakasneli nastavak {kolovawa nasil-no prekinutog o~evom pogibijom. Pritom je nadugo, poneseno, obja-{wavao {ta to povezuje tada dobar krug kwi`evnih stvaralaca u Srbi-ji, isti~u}i da to nije samo wihovo seqa~ko poreklo, ve} osoben odnos prema prirodi i ̀ ivotu, oli~en u poetskim slikama seoskog podnebqa koje svako od wih gaji i kroz pesmu saop{tava. Tom krugu, iz Svrqiga, ve} smo pripadali ja i Radoslav Radenkovi}, a tom krugu (kao neka zvezda koja tra`i svoje sazve`|e) ve} je ubrzano hitao Zoran Vu~i}, ko-ji }e uskoro postati i najbli`i saradnik Vito{evi}u i Dobrici Eri}u na ure|ivawu Raskovnika, pa potom postati i wegov urednik (i dan-danas taj osobeni ~asopis za selo ure|uje jedan Svrqi`anin, dr Qu-binko Radenkovi}).

Ostao mi je pomalo gorak ukus da se Lon~ar nije dao ubediti, jer je ispotiha suprotstavio Tadijanovi}a, koji je tako|e dobar u ''slikama sa sela'', a ipak ga niko ne ubraja u pokret seqaka pesnika.

Istina, ja se ne bih mogao pohvaliti svojim rustikalnim motivi-ma, iako je u Orfeju moja Pastirica, a skoro da bi se moglo re}i da je u to vreme i kod Radoslava prime}en neki otklon od rodne tematike, tako da glavni lik filma [ti}enik u jednoj sekvenci, koja ga prika-zuje kao mladog urednika napredne kwi`evne revije, (ne bez ironije) odgovara: ''Evo ~itam nadrealisti~ku poeziju dva seqaka pesnika iz Svrqiga''. U to vreme to smo bili mi. A otkud tamo, to scenarista zna, maw da se Vito{evi} nije jo{ nekom po`alio kako ''taj nadrealizam'' i

Nedeqko Bogdanovi}

MESTO POD BRESTOM

Ili: ogled o zavi~ajnosti svrqi{kih pesnika

80

~istu seqa~ku liriku mo`e da pomuti. Shvatio je da smo mi morali nekud, da ostavqamo selo, ali ga to nije radovalo.

Vi{e i ne znam kako, ali jednog leta Milen Milivojevi}, Slobo-dan @. Raki} i ja uputismo se u Drajinac, rodno mesto Gordane Todoro-vi}, da vidimo wenu rodnu ku}u, mati~nu kwigu i sretnemo se sa nekim wenim ro|acima i kom{ijama wenog oca.

Ku}ica je bila malena, malena, kao iz bajke, a u woj - seno!? Ka`u da je novi vlasnik tu dr`ao stoku, a kad se, potom, po~elo govorkati o ''Gordaninom prole}u'' (manifestaciji koja danas traje u liku Dani Gordane Todorovi}), vlasnik se pobojao da }e mu mo`da neko tu ku}icu uzeti ''za muzej'', a na to smo zaista i pomi{qali, i jednostavno je sru{io. [teta, a mogao se proslaviti kao darodavac. Drugi jedan seqak setio se Gordaninog ro|ewa. Pri~a: ''Majka joj nikako da se porodi, pa ju je svekar natovario na volovska kola i vozao uz selo-niz selo, kako bi se od onog truckawa i drndawa, s kamena na kamen i xombu lak{e `istresla` ''. Tako se rodila pesnikiwa kasnije Gimnazijskog trenutka i Qubavnog poziva nepostoje}em! Ni kasniji `ivot nije joj bio mnogo lak{i od ro|ewa.

Toga dana pred okupqenim seqanima Drajinca svako je od nas govorio o Gordaninom pesnikovawu. Moje izlagawe bilo je naslovqeno kao Zavi~ajnost u poeziji Gordane Todorovi}.

Nikad kasnije nisam imao takav uspeh u susretu s publikom. Bile su to uglavnom mlade `ene, pokoja devojka, i jedva neki mu{karac. Toliko su se, zajedno sa mnom, zanele kazivawem da su po~ele ponavqati delove sintagmi za koje, uveren sam, te{ko da su pre toga ~ule. Ja govo-rim fragmente Gordaninih pesama, pa ka`em zoroprsta, one dodaju ''zora'', ja snobojna, otud ''rosa''... kao da su to malopre ~ule od same Gordane, koju, ina~e, nikad nisu li~no upoznale.

E, tu sam ja, tu i nikad vi{e tako, osetio zavi~ajnu vezu pesnika sa rodnim tlom i jezikom. O tome je, kad god sam o zavi~ajnosti kasnije razmi{qao, makar to i ne kazao, bila re~. O duhu i sluhu, o slici i sli-ku, o boji i muzici koja se upije u detiwstvu, a potom kasnije doveka ne`no ili oporo boji svaki napor, duhovni ili prakti~ni, i ne mo`e{ mu pobe}i makar i kroz onaj nadrealizam koji ume da pomuti sliku ''{to u de~je uvire o~i''.

Razume se, sva~ija je ̀ eqa da odraste, i du`nost da nadraste zavi-~aj, zato i ne govorimo o zavi~ajnim pesnicima, ve} o zavi~ajnosti u poeziji, kao mogu}em ishodi{tu i po~elu, kao o niti (zlatnoj ili ~e-mernoj) koja se jednom udevena u svest i srce pronizuje kasnije kroz jezi-~ko tkawe, ostavqaju}i na tom tkawu vez po kome se literarna `ica prepoznaje.

To nije obavezno svojstvo poetskog stvarawa, moglo bi se re}i da je to ~iwenica dobra za identifikovawe po~etka, lokalna boja obi~no

81

nije trajna, sama sobom ne zna~i neku vrednost, ali dokle god je re~ o stvarawu u jeziku, jezi~ki se valeri moraju uva`avati.

Jedna mla|a Svrqi`anka, koja je ve} natpevala Gordanu Todoro-vi}, Zlata Koci}, sama ka`e: ''Ve} u {kolskim danima same zidine drevnog grada, ostaci Svrqi{kog jevan|eqa (1279), kao i bezmalo sva-kodnevni arheolo{ki nalazi, prirodno su podsticali interesovawe za pro{lost rodnog kraja. Ali jo{ sna`nije delovao je sam jezik, metafo-ri~an, blag i umilan a ponekad neumoqivo surov, kad treba da imenuje, naglasi, upozori na drugu stranu stvarnosti (isticawe na{e N. B.). Ako bi trebalo u dve re~i sa`eti ukupan do`ivqaj i dominantno ose}a-we detiwstva, bile bi to re~i harmonija i puno}a, uprkos ~estim ''preponama'', koje bi se, opet svode}i, mogle smestiti na teren preko-mernih obaveza - u dobroj, kako su drugi govorili blago~estivoj ku}i, patrijarhalnoj zajednici, u kojoj se osnovni red predobro znao, a ako bi

1dolazilo do bitnijih pomerawa, bila su bolna.'' I, na istom mestu: ''...Dakle, jezik. Pesme, pri~e, obi~aji .../.../ Narodna pesma kod nas je najneposredniji kvasac i zamajac te`we da se pronese daqe barem do

2preda~kog duha, bi}a. Majka Borinka, nekad Lazarica, ozareno opisuje svaki detaq ode}e i rituala, govori lazari~ke pesme, zapevaju}i. Otac Dragoslav }utke, ali ne mawe re~ito, obavqa ''muzigrudu'', jedan od sa~uvanih obreda kojim se slavi dug Obnove''.

To je taj pesni~ki zavi~aj koji i kad se obi~nim o~ima ne vidi, on progovori, boje}i pesnikov iskaz. Jedan kwi`evni poslenik priznao je da se u kwi`evnoj kritici i istoriji mogu istra`ivati i fenomeni tipa ''zavi~ajni motivi, zavi~ajna inspiracija, zavi~ajni krajolik, zavi~ajno podnebqe, zavi~ajni jezi~ki izraz''. Doda li mu se tome mito-logija, koju spomiwe Zlata, dubina se pove}ava, slika uslo`wava, a tvorevina (jezi~ka, a koju drugu imovinu pesnici i imaju?!) ja~e uteme-quje. Ne zaboravimo da de~ji do`ivqaj okoline (pejsa`a) nikada i nikako nije apstraktan ni impersonalan, to }e on postati kasnije, s razmi{qawem, sa formirawem simbolike, na putu ka pesmi. I zar se prva estetska ose}awa, kao i mnoga druga, na `alost, za~iwu upravu u detiwstvu, s do`ivqajem.

^ak se i u opusu ''najgradskijeg'' pesnika ~ije ime vezujemo za Svrqig, Srbe Mitrovi}a, na{la pesma s naslovom koji ozna~ava, (izgo-

3vara i tuma~i) najvi{u uzvisinu iznad wegovog rodnog sela Lalinca. 4

Vetrila (kako se ta pesma zove) , nisu samo nadaleko poznat, i vidan, 5toponim, ona su pojam dignut do simbola . Iz hlada ''pod prastarim

brestom'', ''dok kukuruzi ma{u repovima, a leto pucketa i stru`e svo-jim alatkama'', pesmom i Vetrilima prolaze se}awa, promi~u slike vetrova (ili: vetrovi u slikama) do`ivqenog i (pre)kazanog. Poznaje se u wima ono {to je bilo i prepoznaje ono {to }e biti. Kroz tu ta~ku, gde pesni~ka imaginacije spaja prirodu i ~oveka, jedino vreme ide na

ISTRA@IVAWE KORENA

82

sve strane, pa i vertikalno: na Vetrilima dubina minulog ~uva boje za visinu budu}eg. ̂ uva ih u istoriji (o kojoj se malo zna) i pri~i (o kojoj se sve mawe zna). Kad se u tom (pro)toku na|e mesta i za kuma, i za psa (vidi pesmu), bez kojih vaqda ni jedno seosko detiwstvo nije pro{lo, ko bi tome porekao toplinu zavi~ajnog?! Samo ako se prona|e ona ta~ka, ono mesto pod brestom, odakle pogled obuhvata neome|en prostor ustupqen vetrovima i davnim srodnicima.

No, jezik, ako je iskren, mo`e biti i izdajnik. Ume on da skrije, ali ume i da o{ine. Ja~e od sabqe.

''Zveri se druk~ije protiv smrti bore / pojedu svoju mladun~ad u tami; / a qudi shvate koliko su sami / tek onda kada progovore'', progo-vara Zoran Vu~i}. A i ta osama je zavi~aj, jednako kao i ograda koja zavi~aj ome|ava.

Dosad je pravqeno vi{e izbora, panorama, antologija, pa i isto-6

rija svrqi{kog pesni{tva , i nikad se nije ispustilo da se ka`e (a to su govorili razni autori) da u pojmu ''svrqi{kog'' ne treba tra`iti

poseban poetski kredo, stav, stil..., ve} da to samo zna~i da su ovi stva-raoci, prosto, Svrqi`ani po ro|ewu. Kao da smo se bojali da potra-`imo mogu}i uticaj zavi~aja, kao da je to bilo nepodesno i neuputno, kao da previ{e lokalizuje stvarala{tvo koje je, po prirodi stvari, univerzalno, op{tequdsko.

A {ta je sam zavi~aj?Ko zna koliko se tekstova o tome mo`e pro~itati: od trivijalnih

fraza do celomudrenih ''otkri}a''. Koliko se se}am svoje lektire, najekstremnija su gledawa da je zavi~aj sve, i da se ~ovek uzalud otima od kolevke koja ga je odwihala, i motike koja }e ga i sahraniti, te }e ve~no snevati i pevati ono {to je sa maj~inih grudi posisao i u detiwstvu osetio i zapamtio, do tome nasuprot, potpune negacije u smislu, i tonu: kakav zavi~aj, kakve trice; na to je sme{tno i pomisliti u eri kosmi-~kih letova, kompjuterske komunikacije i uniseks oblake.

Rasprava o tome nadilazi na{ zadatak. Ne{to zato {to svoju ulo-gu skromnog referenta o nekim li~nim saznawima, i uverewima, zami-{qam mnogo jednostavnijim, a ne{to i zato {to su me kona~na re{ewa uvek mawe zanimala od puteva da se do re{ewa do|e. Igra mi je uvek zahtevnija, izazovnija i ~inila me sre}nijim nego informacija da je ne{to, makar i uspe{no, odigrano; da je ne{to ukwi`eno, da je rezul-tat (Zapisan svr{i}e se svet ka`e naslovom svoje kwige Sa{a Haxi

7Tan~i}) , a ja ne bih da svetu palim sve}u.

Obi~no se zavi~ajnost prepoznaje u nekim slojevima literarne umetnine. Tu se ona gnezdi, odatle ispoqava, odatle propeva. Mogu to biti pesni~ki motivi i pesni~ke slike. One dolaze iz jezika ili iz predawa (pod kojim podrazumevamo celokupno duhovno iskustvo koje se jezikom prenosi na potomke). U tome iskustvu su i verovawa, i prazno-

83

verice, i mit; etika i estetika narodnog `ivqewa, wegova usmena na-uka i implicitna poetika.

Ugra|ivawe zavi~aja, ili onog {to se mo`e i uslovno nazvati zavi~ajem, a predstavqa prepoznatqive strukturne elemente duha i podnebqa, mogu pratiti i posebni postupci konstituisawa jezi~ke umetnine (dakle, ne samo pesme, ve} i drugih vidova kreacije koje za podlogu imaju jezik).

Postupak koji primewuje Radoslav Radenkovi}u zbirci Druga 8

vrata , koja se, ina~e, defini{e kao ''kwiga lirskih zapisa'', sastoji se u stvarala~kom odabiru elemenata stvarnosti, wihova redukcija na relevantan nivo, osloba|awe suvi{aka i artificijelnog, pretvarawe stvarnog u tekst s umetni~kom funkcijom (Jednodnevni / vodeni / cve-tovi / jedan krug...// Vilin kowic / dan / i / no} celokupno vreme, str. 7). ^italac je svedok, koga pesnik podse}a, a dogradwa u wegovoj svesti (i du{i) je onaj proizvod radi koga kwiga postoji. Otkrivala~ki zadatak je zajedni~ki. Tu se stvarnost pretvara u umetnost i svoj `ivot produ-`ava u konzumentu teksta.

9Iskustvo do`ivqaja, po principu nastajawa legende (postoji stvarnost koja se protokom vremena polako pretvara u pri~u, stresa-ju}i sa sebe sve prolazno i suvi{no, detaqi se podvrgavaju zakonima

10literarne poetike) pretvara se u umetni~ki tekst , pa ~iwenice stva-rnosti postaju ~iwenice umetnosti i umesto informacije o tome da je ne{to bilo, stvarala~kom transpozicijom postaju fikcija opleme-wena li~nim i zavi~ajnim.

Zavi~ajna toponimija u poeziji Obrena Risti}a predstavqa neke duhovne potpore u kretawu ka vi{em i op{tijem. Oslawaju}i se na wih, a uglavnom se radi o visovima, on ujedno ta ''znana'' i ''zvana'' mesta primi~e legendama i simbolima, ~ime su ''lokalni toponimi zadobili istu vrednost i punozna~nost kao i oni biblijski'' (S. Igwatovi}). Kretawe rodnim predelima izjedna~ava se sa vizijom otvaraju}i pita-wa: Da li bi pesma uop{te mogla bez wih, ili: da li bi pesme uop{te bilo bez wih? Nismo uvereni da se kwi`evna slika mo`e izlu~iti iz apsolutne ideje, niti pak da ta slika mo`e uop{te biti slika bez elementa koje ~ula prepoznaju, a jezik zagoneta, i - odgoneta.

Upotreba dijalekatskog jezika, u slu~aju svrqi{kog kraja toliko udaqenog od standardne novo{tokav{tine da ponekad predstavqa i te{ko}u govornicima sa {ireg podru~ja, mogla bi se shvatiti duhov-

11nom vezom sa zavi~ajem. Ne radi se tu o goloj upotrebi re~i i izraza da se izrazi ono {to bi se moglo izraziti i kwi`evnim jezikom, a potom prevesti na materwi idiom. To bi onda bilo tehni~ko pitawe, i fal{-produkt. Uvereni smo da se radi o slikama i metaforama koje se u kre-ativnom postupku pesnika jedino tako mogu izgovoriti, a sve ostalo je prevod. Mo`e se to tuma~iti da na taj na~in u pesmu moderne sadr`ine

ISTRA@IVAWE KORENA

84

ulazi slika zapam}ena u jezi~kom ruhu u detiwstvu, kada je svaki ~ovek, pa i pesnik jo{ uvek nepatvoreni govornik materwe re~i, kad jo{ nije podvrgnut {kolskom treningu i korekciji u pravcu kwi`evne norme. To {to su pesme, ne samo svrqi{ke, kao i druga dela sa {irih prostora (Be}kovi}eva ]erawa, Stankovi}ev Mitka, Mihailovi}eva Petrija, Zlatkovi}eva Duma) ispevane dijalekatskim jezikom ponajvi{e zasno-vane na tragi~nim motivima, na tuzi, ili na mudrosti poslovi~ke naravi, govori o snazi utiska koji je na osetqivoj du{i ostao kao neprebol, ili kao vrhovna istina. Naj~e{}i motivi ovakvih pesama su raspadawe sela, propadawe rodne ku}e, ku}i{ta na kojima raste kopriva i zova; pa i oko jaweta koje u trenutku kad mu se plavet oka spaja sa nebeskim plavetnilom u ruci doma}ina vidi no`!

Selo i wegova savremena sudbina inspiracija je velikog dela Vu~i}evog stvarala{tva. Ka`emo inspiracija, jer je golem put od pobude do pesme, i taj put je savladan na naboqi na~in, tako da posle pesme ne zra~i zavi~aj (on je, rekosmo, samo podsticaj), ve} je do`ivqaj preseqen na univerzalni plan; dolazi se do neke istine o prolaznosti

12`ivota i krhkosti sveta. Kad se pored pesme o zavi~ajnom \igosu i zmiji ispod praga (koja vi{e nema koga da ~uva, jer je ku}a opustela), na|u pesme sa evropskih promaja i iz dosade (vidi bibliografiju Z. Vu~i}a), onda to mo`e govoriti o rasponu pesnikovog stvarala{tva, i {irini transpozicije, ali, avaj, i o raspetosti wegovoj izme|u centri-petalne sile (ona koja dolazi sa rodnog ogwi{ta, iz minulog) i centri-fugalne (koja nosi {to daqe, u nepoznato, ~esto u tu|e, nekad zavod-qivo a nekad sablasno), kojima se ne mo`e uvek odupreti ne`na re~ pesnikova, koja onda oja~ava udru`uju}i se s nekom surovijom suparni-com iz gradskog vokabulara.

Ne{to druga~ije slike sela, zavi~aja, rodnog doma i predaka su u poeziji Radosava Vu~kovi}a. One su pretvorene u medaqone koji kao vredni nov~i} na dlanu stoje kao opomena, neretko kao osuda {to je vreme dobilo neke druge boje. Ruka koja ih dr`i kao da se neprestano ste`e, a tako se ste`e i jezi~ki izraz koji nosi li~na, draga a minula zna~ewa. ^italac u pesmama iz sazve`|a ''ku}a'' prepoznaje usud, koji nije samo wegov, ali od toga te{ko da mu mo`e biti lak{e. Pa i stvari, i objekti u dvoru, ~ovek su, od ~oveka stvoreni i imaju wegovu sudbinu.

Skoro da smo sigurni da zavi~ajnost o kojoj je re~ u poeziji svrqi-{kih pesnika nije lament, nije ''`al za mlado{}u'', nije brisawe patine sa relikvija radi poja~awa wihovog sjaja. Ube|eni smo da se radi o kreativnoj transformaciji, o umetni~koj transpoziciji speci-fi~nih do`ivqaja i jezi~kih poruka ~iji se smisao oformio istina u konkretnom lokalnom okru`ewu, ali je jednako sveop{ti kao i do`iv-qaj kosmi~kih odnosa, prirodnih zakonitosti, socijalnih previrawa ili istorijskih doga|awa. U svih je pesnika kod kojih se mo`e prepo-

85

znati zavi~aj, u drugim stvarala~kim fazama, u drugim pesmama, ili drugim zbirkama prisutno i obiqe tema i motiva, pa i poetskih sred-stava, koja odmi~u od zavi~aja i izmi~u wegovoj privla~nosti, wima, kad je re~ o pravim pesnicima, ni{ta ne smeta zavi~aj da svoju poeziju stvaraju na svome punome iskustvu i iskustvu jezika i naroda kome pripadaju. Svako prema svojoj snazi i prirodnom daru.

Zavi~ajnost mla|ih stvaralaca, razumqivo, mawe je izra`ena. Ona ipak probije snagom svoje autenti~nost (te{ko je na}i pesnika koji nije bar neku pesmu ispevao ''na dijalektu'', svakako u nadahnu}u kojemu je maj~inski jezik bio najadekvatniji). Svakako to dolazi od inspiracije koja im sti`e iz sveta (TV slika, literatura, tj. lektira, komunikacija sa vremenom ~ije karakteristike i same vi{e nisu lokalne, te`wa ''biti svetski'' i univerzalan...), ali uzrok mo`e biti i samo slabqewe onoga {to obuhvata zavi~aj (erozija patrijarhalnog sistema, umirawe obi~aja, ''modernizovawe'' obredne prakse, rastaka-we morala, tehnicizirawe rada i sl.).

?13U na{em slu~aju zavi~aj je selo , wegova slika i prilika, wegova

priroda i kultura; wegovi qudi i wihove }udi; wihove mudrosti i ludosti, a ponajvi{e vrline i sudbine.

Nekada davno zapisao sam:

''Samo se u selu vidi ve~ita smena oblika i ve~nost ̀ ivota.Ovde su se poqa raspoqila i uzbrdila brda.Najmla|a trava i za no} izbili lastari.Pupi pupoqak na grani i u cvet se rasprskava.Ne miruje voda, nema mirnog lista.Ose}a se treperewe vazduha i titrawe zraka sun~evih. Ne miruju bubice oko nogu ni ptice na vidiku,I drvo je ̀ ivo i zemqa, a kamen di{e toplinom dana.Podnevqa su ̀ arkija, a no}i reskije.Ovde se u~estvuje u poro|ajnoj muci sveta.

14Tu biti dete!''

Kada sam ovaj zapis ~itao na jednoj kwi`evnoj ve~eri, jedan sta-riji pesnik, moj u~iteq, tra`io je da pojasnim posledwi stih, koji je on ~uo kao Tu ubiti dete!? Avaj, nije to bio samo wegov previd i presluh, mo`da je zaista bilo tako, ili mu se u~inilo da moje govorewe upravo tako zvu~i. Mo`da zavi~aj treba da ubije dete da bi se rodio ~ovek.

To je, sada znam, selo koje `ivi bez moga prisustva, selo pre sela. I nezavisno od seqana.

ISTRA@IVAWE KORENA

86

A ne mo`e se ni dete biti zauvek, odrasta se. Pesnici tako|e, uprkos naivnoj tvrdwi da su ''ve~ita deca''.

Ostane samo po neka pesma, iskrena, istinita, bo`anska i sve-qudska, koju neopravdano zovemo zavi~ajnom. A moglo bi: svezavi~aj-nom!

Vu~i}eve stihove:Nismo pobegli, za nama ide ostavqena {uma,stavqamo na kraj napisa. A mogli smo i na po~etak.

1. Zlata Koci}: Lazareve lestve, Gutenbergova galaksija, Beograd 2003, u odeqku: ''Iz bibliografije Zlate Koci}'', str. 89-90.

2. Na{e li~no svedo~anstvo ovoga stava je zbirka svatovskih pesma svrqi{kog kraja, Bela loza (Prosveta, Ni{, 2000), sa preko 220 pesama, koje sam u najve}em broju ~uo od svoje nepismene majke, a ve}inu pesama znala je svaka druga devojka, koje su u na{em kraju, a u okviru svadbenog rituala, zvali pevicama.

3. Koliko mi se samo puta u~inilo da su visovi, otvorena i zra~na mesta, rezrvisani za pesme i pesemovawe, a klanci, staze i bogaze, dubine i tamnine, za pri~e, sa svim {to tamo i onamo, gore i dole, boravi i otuda ma{tu stvaraoca zagoneta, za~ikava, i proverava.

4. Iz zbirke Uzmicawa (1999) pre{tampano u: Izabrane (Dragslar, Beograd 2003), str. 216-219).

5. Vidi i: Pozvi`da pod Vetrilima, N. Bogdanovi}a (Bdewe, 2, Svrqig 2003, str. 153-156).

6. Vidi u ovom broju Gradine tekst Z. Vu~i}a ''Svrqi{ki kwi`evni krug II'', i Bibliografiju stvaralaca Svrqi`ana.

7. Izdawe Gradine, Ni{. 8. R. Radenkovi}: Druga vrata, Gradina 1981. 9. A nije slu~ajno {to je upravo R. Radenkovi} najplodniji sakupqa~ legendi ovog dela

Srbije (vidi i wegovu kwigu Legende i predawa, u seriji ''Kulturna istorija Svrqiga'', kw. 5, Svrqig 2000).

10. Podsetimo da i zna~ewe re~i ''tekst'' poti~e od latinskih re~i textere ''tkati, plesti'', i textis ''tkawe, pletivo; prikazivawe, sadr`aj'' (Vujaklija), v. i tekstil, tekstura i sl.

11. A zavi~aj je u slu~aju svrqi{kih pesnika selo, i nije slu~ajno {to je upravo vekada{wi vode}i pesnik u plejadi srpskih seqaka pesnika Zoran Vu~i} sastavqa~ antologije dijalekatske poezije (Materwi jezik, Leskovac 1998).

12. To je najvi{a uzvisina u jednom delu svrqi{kog kraja, neposredno iznad Vu~i}eve ku}e), i ~ini nam se, sva je prilika, dolazi od iste osnove od koje i re~ gig-ant (=veliki)

13. A zar i sva svrqi{ka pesni~ka sabra}a ne poti~e sa sela?! iz nekih sela po dvoje ih je, nekad i u srodstvu (pogledati mesto ro|ewa, iz prilo`ene Bibliografije!).

14. N. Bogdanovi}: Vrla strana, Gradina 1978, str. 18.

87

Kwiga Urok ide uz poqe. Narodna bajawa, objavqena je u ni{koj “Gradini”, 1973. godine. Sadr`i stotinak basmi iz isto~ne Srbije, koje sam najve}im delom zapisao u selima u okolini Svrqiga i Pirota tokom 1971-1972. godine, a mawi broj sam dobio posredno. ̂ ini mi se, da ima razloga, da se nakon vremenske distance ve}e od tri decenije, osvrnem na ovu, sada ve} zaboravqenu kwigu.

Kada se ova kwiga pojavila predstavqala je prvu zasebnu publika-ciju kod ju`nih Slovena koja sadr`i samo zapise narodnih basmi, i jednu od vrlo retkih takve vrste u slovenskom svetu. Prava je {teta, {to to mesto nije pripalo zbirci Vlastimira Stanimirovi}a, koji je krajem 19. i po~etkom 20. veka sa~inio mnogo sadr`ajniju i tri puta obimniju zbirku narodnih basmi iz okoline Kwa`evca, koja do danas nije izdata u celini i koja se u rukopisu ~uva u Arhivu SANU u Beo-gradu (Stanimirovi}). O ovom, prerano preminulom zapisiva~u folk-lora malo znamo. ^ak se ne zna, kako se 58 basmi, koje se nalaze u ruko-pisu wegovog zemqaka Stojana Jawi}a, na{lo i u wegovoj zbirci (Radenkovi} 1996: 231-232). Najve}i deo basmi iz Stanimirovi}eve zbi-rke, postale su sastavni deo obimnog zbornika sa srpsko-hrvatskog jezi~kog podru~ja, koji je objavqen pod naslovom Narodne basme i baja-wa (Radenkovi} 1982).

U vreme izlaska kwige Urok ide uz poqe jedino su kod isto~nih Slovena postojale objavqene zbirke basmi, ali su one bile jo{ iz vremena pre Oktobarske revolucije (Majkov 1869; Efimenko 1874; Romanov 1891). U Sovjetskom Savezu, iz ideolo{kih razloga, nije bilo po`eqno objavqivati basme. Tek nakon pada socijalisti~kog sistema u Rusiji je objavqeno niz vrednih zbirki. Najobimnija izdawa jesu dva zbornika basmi jedan je sa~iwen od gra|e koju su saradnici MGU ~etrdeset godina zapisivali na terenu (Russkie zagovorû 1998), a drugi

Qubinko Radenkovi}

ISTRA@IVAWE KORENA

TRI DECENIJEOD IZLASKA KWIGE"UROK IDE UZ POQE"

88

je rezultat dvadesetogodi{wih istra`ivawa Poqesja, pod rukovod-stvom Nikite Tolstoja (Polesskie zagovorû 2003).

U Sloveniji je polovinom {ezdesetih godina pro{log veka objavqena vredna kwiga o slovena~koj narodnoj medicini, koja sadr`i i vi{e desetina narodnih basmi (Möderndorfer 1964), ali tamo jo{ uvek ne postoji stru~no pripremqena zbirka basmi. U Bugarskoj, bez obzira {to su basme zapisivane vi{e desetina godina, tek pro{le godine je objavqena zasebna zbirka (Todorova-Pirgova 2003). [to se zapadnih Slovena ti~e, nedavno je objavqena kwiga ~e{kih basmi (Velümezova 2004), dok Poqaci i Slovaci jo{ uvek nemaju objavqenu potpuniju zbi-rku svojih bajawa.

U Rusiji, po~ev od 19. veka pa do danas, basme su predmet ozbiqnih nau~nih istra`ivawa, o ~emu svedo~i niz objavqenih studija o ovoj temi (Kru{evskié 1876; Poznanskié 1917; Astahova 1928; Toporov 1969; Tolstoé 1986; Zagovor 1993; Þdin 1997, itd. Tamo je objavqen i indeks si`ea slovenskih basmi, gde su uzeti u obzir i srpski primeri (Klÿus 1997).

Kwigu Urok ide uz poqe, pripremao sam kao devetnaestogodi{wi student prve godine Univerziteta u Ni{u. Tada nisam znao zna~aj te teme niti da postoji bilo {ta napisano o bajawima. Prvobitno, potra-ga za basmama proistekla je iz `eqe da za seminarski rad iz dijalek-tologije prona|em i opi{em neki zatvoreni, arhai~niji govor. Iz te moje neupu}enosti u literaturu i na~in terenskog rada, pomenuta zbir-ka ima mnoge slabosti koje ina~e ~esto prate amaterska izdawa fol-klora. Uz to, neki doga|aji vezani za wen nastanak, pokazuju zanimqivu

89

sliku i na{ih naravi. Naime, u `eqi da ova zbirka bude obimnija, neoprezno sam prihvatio i neke tu|e zapise. Prvo sam zamolio svog oca, Radoslava Radenkovi}a, koji je u to vreme bio nastavnik u osnovnoj {koli u Galibabincu, da mi u tom selu zapi{e neka bajawa, {to je on i u~inio. U tim zapisima, primetio sam da je vrlo raznovrstan repertoar bajawa kaziva~ice Jevremke Milivojevi} iz susednog sela Davidovca. Kada sam s ocem oti{ao da proverim weno poznavawe bajawa, nastala je pometwa u wenoj ku}i. Uku}ani su nam saop{tili da je ona bolesna i da nas ne mo`e primiti. Na na{e navaqivawe, pustili su nas u ku}u. Zatekli smo je obu~enu u krevetu, ali se na woj nije ba{ videlo da je bolesna. Pokazalo se da osim nekih fragmenata ona ne pamti nijednu celovitu basmu. To mi je bilo vrlo ~udno, ali sam prihvatio zapise wenog unuka kao stvarne, misle}i da se ona postidela i da nam iz tih razloga nije htela li~no saop{iti basme. Tek kasnije sam ustanovio, da je wen unuk, ina~e u~enik moga oca, wemu doneo basme koje je, uz neznat-ne izmene, prepisao iz antologije Vaska Pope Od zlata jabuka. Taj pro-pust sam ispravio prilikom pripreme kwige Narodne basme i bajawa, kada nisam uzeo u obzir ovu kaziva~icu, a sve primere navedene u pome-nutoj Popinoj kwizi, naveo sam prema pravim izvorima.

Drugi slu~aj moje lakovernosti mogao je u potpunosti upro-pastiti ve} pripremqenu kwigu basmi. Moj poznanik, ina~e foto-amater iz Ni{a, koga sam vodio sa sobom na nekim terenskim istra-`ivawima, doneo mi je nekoliko primera basmi, koje su imale vi{e desetina stihova, za koje mi je saop{tio da ih je zapisao od svoje babe u selu Peri{ kod Svrqiga. Ja sam wegove primere uvrstio u zbirku i u napomeni u kwizi iskazao mu zahvalnost za ukazanu pomo}. Po{to se odu`ilo {tampawe moje kwige, do urednika “Gradine”, Veselina Ili-}a, do{la je vest da sam kao svoje zapise, uvrstio basme iz kwige Jovana Tucakova, Psihosugestivni elementi u narodnoj medicini Svrqi{kog Timoka (Tucakov 1965). Po{to za tu kwigu nisam znao i nije je bilo u ni{koj biblioteci, otputovao sam u Beograd i na{ao je u Univerzitet-skoj biblioteci. Na moje veliko iznena|ewe sve basme, za koje mi je re~eno da su zapisane od babe iz Peri{a, bile su doslovno prepisane iz pomenute kwige. U posledwi ~as, pre {tampe, uspeo sam da ih izdvojim iz svoje zbirke.

Me|utim, nisam uspeo da prepoznam da je primer basme koji mi je ustupila moja koleginica sa studija, ranije ve} objavqen. Naime, ona mi je ustupila basmu od ujeda zmije, koju je navela u svom seminarskom radu iz Narodne kwi`evnosti i za koju je rekla da joj je kazala wena baba. Tek kasnije, po izlasku moje kwige, kazala mi je da je basmu prepi-sala iz neke kwi`ice. Kada sam po~eo detaqno da istra`ujem basme i bajawa, prona{ao sam da je taj primer prepisan iz kwi`ice Mirka Barjaktarevi}a Religija i pranoverje (Beograd 1958). I ovaj primer sam kasnije pre{tampao prema pravom izvoru.

ISTRA@IVAWE KORENA

90

Tada ste~eno iskustvo, kao i kasnije ~itawe studentskih semi-narskih radova iz Narodne kwi`evnosti, u~vrstilo me je u uverewu, da pre neposrednih provera kod kaziva~a ili snimqenog materijala ne treba objavqivati tu|e zapise. Sve zbirke folklora nastale posred-nim putem, ne mogu se smatrati pouzdanim.

Primere koje navodim, poti~u iz dva svrqi{ka sela Plu`ine i Labukova, i oni predstavqaju tek “prozor~i}” koji ukazuje da se u bajali~kim tekstovima na ~udesan na~in prepli}e poetsko i magijsko.

Od ruse

Sestra Rusa sina za`enila,Ruslan brata ne pozvala.A on je quto prokliwao:- Sestro, Ruso, u vr' da us'ne{,a u koren ogwom da sagori{!(Plu`ina)

Od kikula

Po{la Janika,povela devet Jani~eti,ponela devet kup~eti.Ne po{la Janika,ne ponela devet Jani~eti,ne ponela devet kup~eti. U stu, u stu, ustupi!(Labukovo)

Od vlasca

E' vi, vlasi, sredomasi,vi ste vlasi sredomasi,ja sam majka lo`i~wa.Dajte glavu za glavu,dajte o~i za o~i,dajte usta za usta,dajte zubi za zubi,dajte srce za srce,dajte kolena za kolena,dajte noge za noge,dajte prsti za prsti,dajte nokti za nokti.

(Plu`ina)

91

Od usova

Tri devojke usov pasle,jedna nema,jedna gluva,jedna slepa.Zalete se sur or'l,pa ugrabi usov.Dok nema da provrevi,dok gluva da pro~uje,dok slepa da okne,or'l ugrabi usov,pa ga s kqunicu iskquca,s krila razbi,s nokti ras}u{ka.U stu, ustupi,pa se rasturi,kako pra' po putu,kako sol u vodu,kako magla po padine,kako '~ele po cvet!(Plu`ina)

ISTRA@IVAWE KORENA

92

LITERATURA

Astahova 1928 - A. M. Astahova, Zagovornoe iskusstvo na reke Pinege, Krestüÿnskoe iskusstvo SSSR II, Leningrad 1928.Velümezova 2004 - E. V. Velümezova, ^e{skie zagovorû. Issledovaniÿ i tekstû, Moskva 2004.Efimenko 1874 - P. Efimenko, Sbornik malorossiéskih zaklinanié, Moskva 1874.Zagovor 1993 - Issledovaniÿ v oblasti balto-slavnskoé duhovnoé kulüturû. Zagovor, Moskva 1993.Zamovû 1992 - Zamovû. (Belaruskaÿ narodnaÿ tvor~ascü), red. G. A. Barta{ývi~, Minsk 1992.Klÿus 1997 - V. L. Klÿus, Ukazatelü sþ`etov i sþ`etnûh situacié zagovornûh tekstov vosto~nûh i þ`nûh slavÿn, Moskva 1997.Kru{evskié 1876 N. Kru{evskié, Zagovor kak vid russkoé narodnoé poýzii, Var{ava 1876.Maékov 1869 - L. N. Maékov, Velikorusskie zaklinaniÿ, SPb. 1869.Möderndorfer 1964 - V. Möderndorfer, Ljudska medicina pri Slovencih, SAZU, Inštitut za slovensko narodopisje, Ljubljana 1964.Poznanskié 1917 - N. Poznanskié, Zagovorû. Opût izsledovaniÿ proisho`deniÿ i razvitiÿ zagovornûh formul, Petrograd 1917.Polesskie zagovorû 2003 - Polesskie zagovorû (v zapisÿh 1970-1990-h gg.), Sost., podgotovka tekstov i komment. T. A. Agapkinoé, E. E. Levkievskoé, A. L. Toporkova, Moskva 2003.Radenkovi} 1982 - Q. Radenkovi}, Narodne basme i bajawa, Ni{-Kragujevac-Pri{tina 1982.Radenkovi} 1996 - Q. - Radenkovi}, Narodna bajawa kod ju`nih Slovena, Beograd 1996.Romanov 1891 - E. R. Romanov, Belorusskié sbornik, vûp.V, Vitebsk 1891. Russkie zagovorû 1998 Russkie zagovorû i zaklinaniÿ. Materialû folüklornûh ýkspedicié 1953-1993 gg., Pod redakcieé V. P. Anikina, Moskva 1998.Stanimirovi} - V. Stanimirovi}, Basme, Arhiv SANU, Etnografska zbirka, br. 325/13.Todorova-Pirgova 2003 - I. Todorova-Pirgova, Baÿniÿ i magii, Sofiÿ 2003.Tolstoé 1986 - N. I. Tolstoé, Iz nablþdenié nad polesskimi zagovorami, Slavÿnskié i balkanskié folüklor, Moskva 1986.Toporov 1969 - V. N. Toporov, K rekonstrukcii indoevropeskogo rituala i ritualüno-poýti~eskih formul (na materiale zagovorov), Trudû po znakovûm sistemam IV, Tartu 1969. Tucakov 1965 - J. Tucakov, Psihosugestivni elementi u narodnoj medicini Svrqi{kog Timoka, SANU, Posebna izdawa, kw. CCCLXXX, Beograd 1965.Þdin 1997 - A. V. Þdin, Onomastikon russkih zagovorov, Moskva 1997.

4

na ~istini vetrila: poezija

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

95

Srba Mitrovi}

VETRILA

Ukupno vreme, sve ono {to jeste,([to je bilo,[to }e biti),Na ovoj prostranoj visoravni stojiOduvek. I zauvek }e biti:Izlo`eno igri vetrova,Promenama {to ih ve~no kroji,Skriveno u slepo}i zabiti.O ~inovima uzaludnim i mnogim, o voqiKoja se di`e i lomiNeprekidno, dopiru odziviOnih {to sebe dr`e boqim.

Nedavno sam tuPod brestom prastarim u ladoviniNa okrajku wive s i`|ikalim repovima kukuruza,Sa `enom u`inao.Leto je pucketalo i strugaloSvojim alatkamaTrude}i se zalud da napusti ovo mesto,Da ga ostavi ve~nosti,Ptice su {u{te}i preletaleS daqih stabala da se u kro{wi bresta skriju,A mi i ne prekrstiv{i seGledali kako ruke nam goleRazgoli}uju se do kostiju, pa kako se,Oble i gladne,Obla~e opet ru`i~astom prolazno{}u,

96

A lica na{a, iske`ene maske vremena,Jedno se u drugom ogledajuKao greh u opro{taju, opro{taj u smrti.

Ovde je, dok sve ostaje isto,Stalna mena vetrova,Ovde je ran`irna stanica Eolova,Zbrka mnogih jezika,Pisak izgubqenih porukaI duboka ti{ina izgubqene samo}e:Sve je dok `ivi ve} mrtvoZastalo u ve~nom prominu}u.Kada sam jednom, kao u~enik,Vra}aju}i se pe{ice doma iz Svrqiga,Pro{ao Lalinac,Pa cigansku kova~nicu na potokuNa ulazu u Slivje, te ubrzoSkrenuv{i prema Kopajko{ariIza{ao na Vetrila,^ekao me tu Bubi, moj pas,@u}a razmahanog repa,Strah i trepet za koko{iU prostranom dvori{tu seoske {kole.Pomilovao sam ga iznena|en[to se na{ao tu,A on je cvileo i kevtao upla{enKo zna ~ime, pa radostan[to je spas nawu{ioPoku{avao je svijenim repom da ma{e.O~i nam behu pomu}ene i bolnePune vetrova i pra{ineDok muka i spas jedno drugo loveNa ~istini Vetrila.

Nekad je ka`u dvorac tuna bioNekakvog velika{a u drevnom nekom carstvu,Ali ga vreme sklonilo pod BrekiwuU Carevu pe}inu pod selom;Mnoge vojske potom si|o{e tamoI mnogi ~elnik nasme{en poverova,Nemaju}i kud,U smisao `rtve.

97

Zaborav okrzne re~i, a ono izgubqenoProcveta naglo iz `buwa kraj puta, Bo`ja se livada ospe istinamaUmilnim, stra{nim, kao bajka.

[ta mo`e{ re}i u zahvaluNeome|enom prostoruKoji slobodu nestvarnu uzimaDa vetrovima da na voquI nepoznatim qudimaKoji ovuda minu?

Osvr}e{ se i gleda{Davne srodnikeI svetlo zelenoDugih kukuruznih listova.

Za kuma mogKa`u: odnelo ga.

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

98

Danu uspravnomgde ispre~i se vodoravna no} -onde je sredi{te mojega krsta.Onde mi na ple}a nauk ispolinskisitnom prikivaju sekundarom.S nevoqnih ramena crni i beli divoprobava}e se u ve{tinama te{kim.Kao {to je odizawe i obarawebla`ene kugle s vidika.

Kao odizawe prozirne starice s balkona,razmicawe grudne joj krletke - radostustreqena da izleti.Odizawe odbleska s namre{kanog licapoput odizawa skrame s mleka.

Ne bi se mleko iznova zaskramiloda ne pamti beli titraj u nedrima.Niti bi se moj krst, da ne hodam tom skramom -usprotivio zakonu te`e.Doista, padoh i ustajem, i kao da lak{e jepod bremenom sve te`im, i kao da vidim:sve beqom kredom zadaje{ trojne oznakeza moj mle~ni hod, moj krsni, moj kru`niuz ~a|avu, tro{nu pu`evsku.

Zlata Koci}

HOD

99

RUKA

Ruka {to je iznad planinebele oblake razgrtala,kao da je oduvek znalada }e si}i sa te visine.

Sad opipava bilo zemqei oslu{kuje disawe trave,nadgleda scr~ke, p~ele, mravei priprema se za bezvremqe.

Odista, dugo je samovalanad bregovima osun~anim,dok nije, najzad, u suton ranitoplinu zemqe prepoznala.

KU]A

Jo{ pri~a svoju mitsku pri~uo ku}noj zmiji i du{i predakakoprivama {to naglo ni~ukraj oronulih basamaka

Svedo~i o vatri {to je cvalapod verigama na ogwi{tutoplinom ~eqad okupqalatajnom `ivota u `ari{tu

Zoran Vu~i}

RUKA

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

100

Na dovratku pauci `urno pletusvoje mre`e od ne`nih nitiu kojima }e `rtve piti.

Nad krovom ku}e ptice u letuali ne sle}u na lozu belu{to ~uva ku}u opustelu.

JAGWE

Jagwe Gospodwe, nevino i belo,meni se javqa u snovima kasnim.Me|u cvetovima raznobojnim, jasnim,u prelepom skoku zablista to telo.

A kad se probudim, u prozorska staklajesewa ki{a kucka jednoli~no.Da li je mene vi{wa ruka takla,

, il davno detiwstvo pohodilo li~no?

Znam da, posle svega, toga sveta nemau ovim sumornim balkanskim goramagde se odvijala neizmerna drama,gde staro zlo ~eka da glava zadrema.

101

RODNA KU]AII

Pod ~andijom, poludelakukavica jaje snela.

Pono} stegla ~etri zida,bol se {iri iz nevida.

Dok }uk ~u~e na kominumajka jezik ~upa sinu.

Pre}utalo kletvu bogumrtvo pile u pologu.

Dim preklao jedno oko,muk caruje naduboko.

Zadremala mu{ka snaga:ime ima, nema praga.

VU^KO

U doba bega i zbega,kao oca mu na kolaca brata na konopac,predak mi Vu~ko,

Radoslav Vu~kovi}

RODNA KU]A

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

102

za mnogo nerodai malo roda,iz kamena i nebahleba kopa{e,a uvek ima{eleka protiv leleka.

BUNAR

Nije wemu da u dvoru stoji,da napoji selo o`ednelo,site svate, umorne argate,da podmiri slave i preslave.On je o~ev prsten od kamena,maj~in razboj gde je nebo tkala(nebo tkala, po zvezdu skidalapa je meni pod jastuk stavqala).Nije wemu, dano, da u dvoru stoji!

103

[EKSPIR

1.Niko nema sre}e u svom veku,u `ivot je udarila ~uma.Nesre}a je u samom ~oveku,nesporazum krvi i razuma.

Mnogo vike, a ni oko ~ega pravila su da ih prkos kr{i.Tvorac daje pomalo od svega:sve je dobro {to se dobro svr{i.

Plodovi se kasnije uzberu.Na kantaru mleta~kog trgovca, tek otkrivam, mera je za meru.

Teskobno je kraqevawe Lira,bru{ena se ugasila slovca,utihnula odavno mi lira.

2.Kleopatra ima Antonija,goropad je jo{ neukro}ena.Svakog neko do klonu}a vija,nad uzglavqem nadvila se sena.

DVA [EKSPIRA I HAMLET

Milen Milivojevi}

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

104

Nevesela i `ena vindzorska.\ulijeta Romea svog ~eka,miluje je no} bogojavqenska.Ledi Magbet tu`i bez leleka.

Trpe}e me Ri~ardi, Henriji,Otelo }e oteti me mo}i -oni znaju da sam druga~iji.

Ja iskrenost, vi - kako vam voqa.Nije `ivot tek san letwe no}i,istina je varijanta boqa.

HAMLET

Biti il rub, svetlost ili tama -ta pitawa od davnina zra~e.Nije truo udes na daskamakoje `ivot ~ak i smrti zna~e.

Misao me dodirom pomela,u bespu}u ostajem nesre}an.Kaquga me na zdenac donela,bez [ekspira ne bih bio ve~an.

I danas je isto {to i ju~e:mom slu~aju bestidno se dive,iz vazduha sabesednik tu~e.

Kob me meqe. Ostajem nesamlet.Opkoqeni, mene kri{om `ive.Nije ime, sudbina je Hamlet.

105

IIII kao da vreme izme|u dva cveta leptiraNe be{e dovoqno ni suncu u kliciNi ki{nom danu doslednom po naviciJer premalo je qubavi za trud pastira

I tvorca koji ume}e da u toj sliciPrepozna sebe Daruje nam kao veseqeBogoliko A premnoge su na{e `eqeZa let jedan il pokret u ~esnici

Majstora nadohvat su{tine i lepoteDelo nad delima ko ~udo nad ~udimaDa jedna poga~a odr`i tolike `ivote

I objavi: Gospod je veliki u delima!Ispisuje se od najdowe do najvi{e vrlineZavetne kwige zbore... A premalo mastila

IVZavetne kwige zbore... A premalo mastilaZa pokret smerni na ku}nom praguDa pri~a ispi{e }utke ko zver na traguObznani `itije slova tihovawa, {to gustila

Se nepredvidivo ko novi dan, ~istaI odve} skromna za budu}e izazove

Obren Risti}

SONETI O TVORCU

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

106

I premalo svetla da u imenu zablistaKad korice sklapa lagano kao mehove

@itije godine samo iskra zaiskriU pepelu {to buni se protiv smrtiRetki su samotnici ~udaci, {krti

Na peru, ~eki} i dleto - majstorska lektiraU borbi protiv nu`de ni re~ nije dovoqnaDa opi{e prizor {to strasnog pisateqa bira

VDa opi{e prizor {to strasnog pisateqa biraSamo ruka zadrhti smerna svetlonoscaAl re~ ne izgubi mo} da osvetli zvozdokoscaI da odmah pritom ko barut eksplodira

O kako se no}as rojile ko p~eleKao dar sa ~asne trpeze oko glave kru`eOtvorila se drevna kwiga: poletele streleSa Stare planine majstorima da se pridru`e

Pohodi{e nas livci mnogi neimariDa svoje ume}e tvora~ko u zvono izlijuI zvoni{e zvona sa Babinog zuba, Hisara i Rtwa

Ali livewe zvuka samo se odabranima podari!Malo je umetnika takvih ne be{e ni pravednikaNi boje za tajni znamen presvetloga lika.

VINi boje za tajni znamen presvetloga likaNe darova{e ve~ni plamen toj formiNiti po voqi Bo`joj il bo`anskoj normiNe predstavi{e dostojno sliku mu~enika

Da mr~i belinu ni kap mastila ne osu{iSamo hu~i hu~i ko na pergamentu izbledelaTa podzemna reka stvorena za velika delaAl pokret dleta godova sklad samo naru{i

107

I hitnu se glas klepala kao melem i darU prvom zraku sun~evom da objavi tvorcaI kroz urvine i klance zama~e u goru Zar

Ima dara svetlijeg od darodavca!I kwige ~asnije od psaltira Mo`da samoTakvoga majstora razbornog {to izdade ga lira

(Iz sonetnog venca)

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

108

ROMANITI^AR

Otkud se ovde na|ohkad nema jezerau koje se mo`e{ utopiti

vaqda me mla|ewe oblakavi{e povr{i privu~ei odzvon dvojnicadok kosa~ postarijikoqe visoke trave s drugu stranuil medovni cvrkuti planinska iluzija da Dragale`i raskriqenih butinasve`e glatke ko`e

u koju reka uti~e po{av{i iz jezerske om~e

@IVORAD II

Na kosini crkvaTu sam se nesre}no o`enio

Obodom jezerske om~eselo Tu sam proveo `ivot

MLADA PESMA

Damir Joci}

ROMANITI^AR

109

Izma{tao decu ispodsurove brkate `enesa kobiqim sapimarobusneispod koje se znoji{gledaju}i uLa|ara i Kosa~a

Pod wom sam dozvaoratove i bole{tine

I to je `ivot

PEJZA@

Kosa~evi {iroki zubi klepe}uqu{te}i oblake^uvar ponovo silazina mesto ubistva(Wegovim poni`ewima ne be{e kraja)Skitnica zarezuje piruetePlanina se previja

@ivorad obija iwe sa brkovaNisam taj jada sevratite ubicu na mesto ubistva

Romanti~ar napu{ta vrelo leglorazbija vratai sa dovratka pquje naprostranstva bolaDraga se pohotnovra}a u fetus

Be`ivotni namigujei {aqe modri poqubac nebesima

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

Ivan Vi{evski

S DRUGE STRANE

S DRUGE STRANE

^ovek je oti{ao,u no} u `ito,odneo pesmu.No} su, ipak, videle `enei pronele glas o wemu.

Oti{ao je ka Vi{evskoj reci.

Tamo je sigurno popio gutqaj vodei pojeo list kraj izvora,popeo se uz brdoi srastao sa drvetom.

A s one stranenije se uspeo mladi},ni zastaoda pod kro{wom uz zapislegne i pomiluje zemqu.

C V E T

I{li smo da vidimocvet u oblaku.

Oko nogu su se motalispletovi zmija u vodi.

110

Jedna devojkaraspustila je kosupo kojoj su qudiiza{li na obalu,i nestalaproletev{i kroz cvet.

Vra}ali smo seunatra{ke,svakim korakomzemqa se ni{tila.

] U P

Starica kuva kafuu {oqiiz koje pije,u wu joj upadaju bore,svakim gutqajem ih sebi~no grabi.

Trojica razmewuju~a{u rakije,kotrqaju se snegom,ismevaju}i Rome{to se zimi ne kupaju u reci.

Na kraju naseqa je grobqe,za wim livadai drvopod kojim je ostavqenrazbijen }up.

S OVE STRANE

Qudi hodaju po vodi,

me|u zidovimamno{tvo smehasliva se u dugmad.

111

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

112

Prozori su sre}na porodica,prozori su kocka,prozori su zamra~eni,prozori bi do neba,

prozori su krugpo kom tr~e psiposr}u}i od ujeda,

ni{ta ne hramqe,spojene su kro{we sa tlom i ki{nicu bacajuna drugu stranu.

* * *Beremo, beremoka padinibez izvora.Odatle naziremogde je moglo bitire~no korito.

Beli krilati kurjacile`e na oblacima,ma~evi nad wima se uznoseu krst,rasecaju}i nebo

da padnena na{eispucale dlanove,i slije se u zemqu.

113

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

OPSADA

Iz svog zamka od mermerana opsadu gledamkroz zazidane prozore.Lukavo neprijateqesa kowa obaram.Rawenom sam pismono{ikapije otvorila,a sad mi se vra}ai preko zidina.

NAJZAD

Iz ovog poku{aja sam uspela.Nebo mi se pokorilo.Bela ta~ka mi se nudila.Ja i daqe nezadovoqna.Gledam preko ramena.

POEZIJA

Dok hoda ona te stvara.ni`e perle nacrveno-plavu strunu.

Maja Milo{evi}

OPSADA

114

IZDANCI*

Kroji te deo po deo.Odseca od sebedeli}e snova, lepi na miri{qave misli.Ti i ne sluti{da se besmrtna ra|a{.

115

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

[oqa

Spirala - najni`i sprat, u centru miri{qavog zelenog plamena

ta~ka. Zakqu~ak. [oqa - porcelanska. Dr{ka sa posrebrenim - detaqi-

ma. Na dnu - talog.

[ta se krije u pomr~ini, u otisku tvog ru`a na rubu putawe, na

tacni umirisanoj tvojim mekim dodirima?

Ku}a

Poput sna`nog talasa uzdi`u se zrna tamnija od tvojih zlih

pogleda. Dobitak. Uvla~i{ nokat u crnilo bezna|a pritisak.

Oblizuje{ prst. Nov~ani... U svoj toj opojnosti starog dragocenog

papira {to prqav{tinom privla~i takve kao ti... noge obmotane

ru`i~astom mre`om, izba~ene male grudi, pokreti bez baze. Sme{kam

se, kortqam zenice. Uh, planine, zemqa Brazila. Teret. Zbr~kalo ti se

telo. Ru`na si kad si nezadovoqna.

Tvoja strana

Bele mrqe. Razlivene kapi. Zgusnut {e}er pri vrhu. Razgovor,

gavrani. Lo{e vesti. Nepotrebne brige. Mu{ka ~izma duboka - qubav.

Srce - ~e`wa. Profil - zaqubqenost. Potkopavawe, rep.

Milena Bogdanovi}

NE[TO IZME\U

116

Wegova strana

More je izbacilo penu - `udwa. Prasak te~nosti nekoliko pla-

nova. Prvi plan povr{ina. Drugi plan - mlaz je preseca. Tre}i plan ti

u centru, veverica raspitivawe, izlazi iz {oqe.

Stub

Povezanost u mislima. Kose linije - sazve`|e ptica - vesti.

Zajedni~ka strana

Praznina je progutala budu}nost.

Nalet vode sprao je izre~enu budu}nost.

117

NA ^ISTINI VETRILA: POEZIJA

[apu}e vetar cvetu,drvo ptici u letu.[apu}e ki{a oblaku,olovka malenom |aku.

[apu}e leptir p~eli,jelenu poto~i} smeli.Slavuj {apu}e lugu,drug svome drugu.

Mesec i zvezde {apu}u mraku,{arena duga sun~evom zraku.Obali svojoj {apu}e reka,detelini zelenoj maleni zeka.

[apu}e seka bati,mama {apu}e tati,vetar {apu}e grani.Zato sam re{io i jada ne{to {apnem Ani!

Danijel Lazi}

[APUTAWE

118

IZDANCI* U Svrqigu je za najmla|e stvaraoce bila organizovana ''[kola pisawa i kwi`evnosti'' (ruk. profesor i kwi`evnik Damir Joci}), posle koje je izdat Almanah, sa najuspe{nijim radovima polaznika. Bili su to poletarci (13-15 godina), od kojih su neki nastavili da neguju svoje stvarala{tvo, do`ivqavaju}i da ih jo{ mla|i po~nu pristizati. Ovde donosimo samo uzak izbor iz stvarala{tva Maje Milo{evi} (ro|. 1987), Milene Bogdanovi} (1988) i Danijela Lazi}a (....).

5

deci i o deci

DECI I O DECI

121

Nedeqko Bogdanovi}

DETE

^igra varke~airom snakroz zamku promi~e

Buja mlado biqekroz suncookenebotoke

Otvara se cvetda sunceu semenku preto~i

Qudine mutite reku{to u de~je uvire o~i

122

Rusomir D. Arsi}

NIGDE NIJE KO U [KOLI

NIGDE NIJE KO U [KOLI

Nigde nije ko u {koli,

{kola ra|a sjaj, lepotu;

{kola u~i da se voli

sve {to vredi u `ivotu.

[kola puca svetim znawem,

drugarstvo se u woj sti~e,

budu}nost se od lepote

u klupama {kolskim sri~e.

U {koli se buja, raste,

radi, peva, igra, slavi,

iz {kole se |a~e kre}e

put svetlosti i qubavi.

Nigde nije ko u {koli,

{kola ra|a sjaj, lepotu;

{kola u~i da se voli

sve {to vredi u `ivotu!

123

U OKTOBRU

U oktobru sunce drema,

sa severa vetar hita,

zimnica se jo{ priprema,

pri kraju je setva `ita.

U oktobru brda sive,

li{}e pada s tre{we, {qive...

~ak po`ute i koprive,

klonu bocke, zaspe gqive...

U oktobru po~nu ki{e,

u {ume se muk useli,

na sneg silno zamiri{e,

~ak ponekad i zabeli.

HO]U DEDA DA ME ^UVA

Ho}u deda da me ~uva,

sa mnom samo da se bavi,

a sve drugo, pa i poso,

deda hitno da ostavi.

Kakve wive i vo}waci,

i kosidbe i orawe...

ja sam dedi iznad svega,

wegovo sam ja imawe.

Kad godina pro|e dosta,

deceniju kad naglavim,

ja }u dedi da dozvolim

nek posao svoj nastavi.

DECI I O DECI

124

@iva Radowi} (1953 - 2000)

ZLATNI ZUBI]

Jo{ u {kolu nisam po{lakad osetih u ustimasvi zubi}i lepo stojesamo mi se jedan klima

Po~eo je da me gwavizubi} {to se quqa, klati,ni jabuku u ustimawim ne mogu sa`vakati.

Mama, tata, baka, dekakao da se time slade,smeju se i stvarno ho}eda mi zubi} taj izvade.

Pri~aju mi sve i sva{ta,stvarno mi je dosta svega,ka`u da }e da izraste,zlatni zubi} mesto wega.

Ne}u, mama, zlatan zubi},jer dok {etamo po gradu,ne}u smeti da se smejem,da mi zubi} ne ukradu.

(Iz zaostav{tine)

125

NACRTANA PESMA

Uzmite papir i flomasterei nacrtajte ma~ku i mi{a.Ma~ka nek bude u belom krznu,mi{ u odelu od sivog pli{a.

Sad nacrtajte komadi} hleba,par~ence mesa i kri{ku sira,ma nacrtajte svega po malo,da svako od wih mo`e da bira.

To je ba{ lepo. Sad nacrtajtena drugom kraju va{eg papira,u samom uglu, evo, ba{ ovde,orkestar koji veselo svira.

Sad zamislite kako se na{imi{i} i ma~ka veselo sme{ei okre}u se jedno drugomi mi{ sa ma~kom po~ne da ple{e.

Verujete li da je mogu}e,kad se muzika na kraju sti{a,da svako ode na svoju stranui ma~ka da ne ulovi mi{a?!

Violeta Jovi}

NACRTANA PESMA

DECI I O DECI

126

OKTOBARSKE BOJE

Oktobar ni`e dukateod `utog li{}a tanane brezei nize baca u skutelivade. Srmom nedra joj veze.

Nitima boje lavandepro{iva `buwe okolo puta.Sa jedne grane opademirisna duwa zla}ano`uta.

Crvena ru`a uvenui latice joj vetar izbroji,raznese boju crvenu,guste hrastove kro{we oboji.

Oktobar ni`e pejza`epastelnih boja sa zlatnim prahom,u vodi slike vitra`eprstima Sunca, vetrovim dahom.

Na grudi stare jabukezaka~i vetar zlatno ordeweuz treperave prizvukesivkastosme|e pesme jesewe.

127

ODRASTAWE

Kad ima{ godine trivole te skoro svi.Kad ima{ godina pet.voli te ceo svet.

Kad ima{ godina {est,onda ti kupuju kwige,kad do|e godina sedma,stignu i |a~ke brige:

kako da nau~i{ slova,brojeve i puno toga,da nove drugove bira{,da peva{ i da svira{...mo`da je zato najlep{eda mawe godina ima{.

Luna Savi}

ODRASTAWE

DECI I O DECI

128

SRDITA JANA

Na livadi punoj cve}asleteo je p~ela roj,koliko ih samo ima,ne zna im se broj.

Nisam htela da ih diram,znam ja {ta je red,i da svaka od wih nosina krilima med.

Al samo sam malo htelada zujawe ja im ~ujem,i da jednu, samo jednumakar malo pomilujem.

A ona me bocnu,ko da ima {ilo,od we meda ne}u, xaba joj ga bilo.

6

linkovi

LINKOVI

131

Nedeqko Bogdanovi}

Svrqig je danas op{tina u isto~noj Srbiji, sa 38 seoskih i jednim gradskim naseqem. Pokriva Svrqi{ku kotlinu, izlaze}i u slu~aju nekih sela (na severoistoku i severozapadu) i izvan we. U pro{losti je bio nahija, koja je vi{e puta mewala svoje administrativno podanstvo. To je kraj koji je posle 1833. godine pripadao oslobo|enom delu Srbije, sa granicom (prema, onda jo{ uvek neoslobo|enom Ni{u) na Gramadi.

Dana{wi gradi} Svrqig je (od po~etka 20. veka) urbana kontinu-anta nekada{weg zaseoka Derven. Samo ime Svrqig odnosilo se na drevni grad, ~ije su se razvaline doskora mogle videti na visokom ste-wu iznad Timoka, izme|u sela Ni{evca i Varo{i. Ta Varo{ na mestu je nekada{wega podgra|a grada Svrqiga.

Svrqi{ki kraj (ranije ''svrli{ko'') spada u siroma{ne i starin-ske predele. Stanovni{tvo je starinsko, }utuklijsko, sa malo doseqe-nika. Skoro sva dana{wa sela, i neka izumrla, nalaze se u turskim popisima iz sredine XV veka (1454/55).

Istorija ka`e da je grad Svrqig, kada i Ko`eq, i grad Ravni, razorio, a potom obnovio, Veliki ̀ upan srpski Stefan Nemawa.

O istorijskoj pro{losti izme|u Nemawinog pohoda i turskog osvajawa svedo~i dosta ostataka (temeqa) nekada{wih crkava i manastira, a o `ivom kulturnom radu postoje svedo~anstva u Svetom Aran|elu (manastiru kod sela Pirkovca i Pop{ice), kao i Svrqi{ki odlomci jevan|eqa pisani ''u gradu Svrqigu'', i, {to im daje naro~iti zna~aj, datirani pod godinom 1279.

Svrqi`ani su bili u~esnici Prvog i Drugog srpskog ustanka, kao i Timo~ke bune. U ustancima su imali svoje vojvode i bimba{e (ne-kima su: Krsti Popovi}u i Radojku Tri~kovi}u Sajtaru, Svrqi`ani ove, jubilarne godine oslobo|ewa Srbije i nastanka moderne srpske dr`ave, podigli spomeni~ka znamewa ~esmu i spomenik), a u Buni svoje `rtve.

SVRQIG I SVRQI@ANI

132

U~esnici su i svih drugih ratova, sa velikim qudskim `rtvama u Prvom svetskom ratu, i ne mnogo mawe brojnim u Drugom, kada su imali i svoj (Svrqi{ki) partizanski odred.

Decenije posle Drugog svetskog rata donele su velike preokrete, koje su od Svrqiga jedno vreme na~inili uspe{an gradi} sa razno-vrsnom (istina, maweg obima) industrijom, ali i pogubnim zatirawem sela, koje je vekovima bivalo jedina privredna, prirodna i kulturna sredina Svrqi`ana. Kao i drugde, zapretila je opasnost da se tekovine vi{evekovne duhovnosti izgube u previrawima modernog doba, koje je (bar {to se Svrqiga i wemu sli~nih mesta ti~e) vi{e odnelo nego {to je donelo.

Sticaj okolnosti da je svrqi{ki kraj dao vi{e poslenika u kul-turi i nauci, omogu}io je da se bogata istorijska pro{lost posledwih decenija prou~i (i bar u zapisima sa~uva), naro~ito u pogledu obi~aja, usmene kwi`evnosti i jezika. O nekim rezultatima toga istra`iva~-kog rada, ukratko }e ovde biti re~i, tek toliko da se razume da i kwi-`evno stvarala{tvo Svrqi`ana, na koje ova sveska Gradine skre}e pa`wu, nije slu~ajno.

Etno-kulturolo{ka radionica

Ovaj specijalizovani vid nau~noistra`iva~kog rada dobio je svoj oficijelni oblik juna 1994. godine, kada je Radionica registro-vana. Ona predstavqa dobrovoqno udru`ewe nau~nih i drugih istra-`iva~kih radnika i nastala je tokom rada na prvim tomovima Kul-turne istorije (v. ni`e), da bi potom i sama produkovala nove tomove istorije i drugih izdawa.

Uz blagonaklonu podr{ku zvani~nih institucija, i materijalnu podr{ku ponajvi{e op{tine Svrqig, wene privrede i me{tana, Radionica okupqa istra`iva~e kulturne istorije iz Svrqiga, ali i drugih sredina, pa i inostranstva, organizuju}i razli~ite oblike istra`iva~kog rada. Prema Statutu, ''Ciqevi Radionice su podsti-cawe, organizovawe i vrednovawe istra`ivawa obi~aja i narodnog `ivota; mitologije i religije, lingvistike, arheologije, etnomuziko-logije, kwi`evnog `ivota, istorije, kao i sakupqawe odgovaraju}e gra|e, literature i dokumenata, na prostoru isto~ne Srbije'' (~lan 3).

Ta institucija ve} deset godina neprekidno radi, pod ruko-vodstvom poznatog Svrqi`anina, prof. dr Sretena Petrovi}a.

Kulturna istorija Svrqiga

Po~ev od 1992. godine dosad je objavqeno {est kwiga Kulturne istorije Svrqiga. Prvu kwigu ~ini obimna studija Sretena

133

Petrovi}a Mitologija, magija, obi~aji, a u drugoj kolektiv autora pi-{e o temama svrstanim u oblasti: jezik, kultura, civilizacija.

Tre}u kwigu ~ini zbirka Svadbene pesme svrqi{kog kraja Ne-deqka Bogdanovi}a (1995), ~etvrtu kwiga Alekse Vasiqevi}a O verovawima i obi~ajima iz Svrqiga (1996), a petu Legende i predawa Radoslava Radenkovi}a (2000).

Po~ev od 2002. godine pokrenuta je i serija kra}ih radova Pri-lozi kulturnoj istoriji Svrqiga. Dosad su objavqene dve kwige: Nedeqka Bogdanovi}a Etno-kulturolo{ke teme, i Sla|ane Stepano-vi} Nikoli} Slu`bena i narodna mikrotoponimija Svrqiga. U {tampi je Sto~arska leksika Lozana Dragana Joci}a.

Tematika svih radova je regionalna, ti~e se kulturne istorije svrqi{kog kraja, ali je obra|ena metodolo{ki i nau~no onako kako najvi{e odgovara odgovaraju}im temama. U mnogim pravcima, izdawa koja nose zajedni~ki naziv Kulturna istorija Svrqiga, uzorna su i inspirativna za istra`iva~e drugih regija.

Me|unarodni simpozijum o tradicionalnoj kulturi

Na inicijativu Etno-kulturolo{ke radionice, i po wenom programu, a uz saradwu sa Etnografskim institutom SANU, Univerzi-tetom u Ni{u, uz anga`ovawe privrednika i kulturnih radnika Svr-qiga, od 1995. godine odr`avaju se me|unarodni simpozijumi posve-}eni prou~avawu tradicijske kulture isto~ne Srbije i susednih obla-sti. U radu, pored stru~waka iz Srbije u~estvuju i istra`iva~i iz Ru-sije, Makedonije, Bugarske, Rumunije.

Tematika ovih skupova izgleda ovako: 1995: Tradicionalna kul-tura u `ivotnom ciklusu obi~aja; 1996: Tradicionalna kultura u godi{wem ciklusu obi~aja; 1997: Priroda u obi~ajima i verovawima; 1998: Slave, zavetine i druge srodne proslave; 1999: Narodno stvara-la{tvo u obi~ajima i verovawima; 2000: Etno-kulturolo{ko istra-`ivawe isto~ne Srbije i susednih oblasti; 2002: Mitski i demonski svet, kultna mesta i objekti u duhovnoj i materijalnoj kulturi; 2004: Metodolo{ki problemi prou~avawa tradicionalne i savre-mene kulture.

Simpozijumi su odr`avani u Svrqigu, Kwa`evcu (Babin zub) i Sokobawi, uz saradwu i pomo} tamo{wih kulturnih radnika i institu-cija. Sve skupove prate i posebne manifestacije narodne kulture, koje se uvek odr`avaju u selima Svrqi{ke op{tine (Burdimo, Beloiwe, Ni{evac, Prekonoga, Crnoqevica, Pop{ica i manastir Sv. Arhan-|el).

Svaki naredni simpozijum imao je odre|enu temu, tako da su se istra`ivawa vr{ila tokom godine, ~esto na samom terenu, a radovi saop{tavali na tradicionalnim, godi{wim skupovima.

LINKOVI

134

Etno-kulturolo{ki zbornik

Sve simpozijume prate i posebne sveske Etno-kulturolo{kog zbornika. Dosad je objavqeno devet svezaka. U wima se publikuju referati sa skupova, a posle 2000. godine i diskusija (u posebnim sveskama), ali i hronika skupova i same Radionice, kao i odluke wenih organa i radnih tela. Peta i deseta sveska donose bibliografije pret-hodnih svezaka.

Dodajmo da su urednici Zbornika dr Sreten Petrovi}i dr Nedeq-ko Bogdanovi}.

Svrqi{ki odlomci jevan|eqa

Svrqi{ki odlomci jevan|eqa najstariji su sa~uvani pisani spo-menik srpske crkvene i duhovne kulture na ovim prostorima. Pisani su 1279. godine, u starom gradu Svrqigu. To je jedanaest listova perga-

1menta, ~iju pisanu sadr`inu ~ine odlomci jevan|eqa. Listove je Mi-lan \. Mili}evi}, 1866, godine, kada je obilazio ove krajeve Srbije, dobio od sreskog na~elnika Naumovi}a. Za wihovo nala`ewe i ~uvawe, kao i za bogatu biblioteku Crkve u Izvoru (iz devetnaestog veka), koja je uprkos vi{edecenijskom nemaru jo{ uvek postoje}a, zaslu`an je bio sve{tenik Filip Nedeqkovi}.

Posledwi redovi Odlomaka glase:''U ime Oca i Sina i Duha Svetoga, ja sluga bo`ji Kostandin ^a-

tac, a zvani Vojsil Gramatik, napisah ove kwige sve{teniku Georgiju, a zvanom popu Radoslavu, u gradu Svrqigu, za vladawa cara Ivaila, a u vreme epsikopa ni{kog Nikodima, godine 6786 (= 1279), indikta sedmo-ga, kada Grci opsedahu grad Trnovo. Molim vas oci i bra}o, do koga do|u ove kwige, ~itajte ispravqaju}i ih, a mene gre{noga ne prekorevajte ve} blagosiqajte, da i vama Bog oprosti i Presveta Wegova Mati amin, amin, amin''. Odlomci su pisani srpskom redakcijom starocrkveno-slovenskog jezika.

Stoji velika zasluga Etno-kulturolo{ke radionice Svrqig {to je odlu~ila da ovaj spomenik stare }irilske pismenosti jo{ jednom pu-blikuje, u reprezentativnom izdawu. Prire|ivawe je povereno mr Ni-koli Rodi}u, prema ~ijem smo ~itawu i naveli gorwi odlomak, i on je taj zadatak, neposredno pre svoje smrti, odgovorno i znala~ki ostva-rio.

Svrqi{ko izdawe Odlomaka (1994) sadr`i predgovor izdava~a, uvodnu studiju prire|iva~a, Svrqi{ke odlomke jevan|eqa (snimke u pravoj veli~ini i ra{~itani tekst), a zatim tekstove Milana \. Mili-}evi}a: S puta, osmo pismo; kao i Dodatak osmom pismu, istog autora;

135

Janka [afarika ''Svrqi{ki odlomci jevan|eqa'', J. Iqinskog ''Sver-li{skie otrivki'' (na ruskom jeziku), i recenziju Mitra Pe{ikana.

Odlomci su imali i popularno, pa i dekorativno izdawe, i u{li u mnoge biblioteke institucija, kulturnih poslenika i zaqubqenika u starine.

Potpuno izdawe ovog spomenika s kraja 13. veka (sa faksimilom, ra{~itanim tekstom i studijama) u~inilo ga je dostupnim nauci, istra-`iva~ima, ali i obi~nim ~itaocima (naro~ito studentima slavisti-~kih filolo{kih disciplina), a Svrqigu i wegovim kulturnim posle-nicima obezbedilo ne malu zaslugu i hvalu za pa`wu koju posve}uju svome kulturnom nasle|u.

Dani Gordane Todorovi}

Tako se danas zove pesni~ka manifestacija koja je nekad bila ''Gordanino prole}e'', {to se u Svrqigu organizuje u ~ast pesnikiwe Gordane Todorovi}, ro|ene u svrqi{kom selu Drajincu.

Pored susreta pesnika, ~iji prete`ni deo ~ine mladi stvaraoci (nekad ih je bivalo i iz vrlo udaqenih mesta Jugoslavije), i konkursa na kome se najuspe{niji radovi nagra|uju, Dani imaju i propratne mani-festacije koje ovo mesto povezuju sa u~esnicima, ostvaruju}i ponekad i trajnije veze.

Me|u dobitnicima nagrade za ciklus pesama nalaze se i li~nosti koje su se kasnije potvrdile u kwi`evnom ̀ ivotu, pa postale i nosioci zna~ajnijih nagrada (@ivorad Nedeqkovi}, Mileta A}imovi} Ivkov, Svetlana Arsi} i drugi).

Pored nagrade za ciklus pesama, Skup{tina op{tine Svrqig dodequje i posebnu nagradu ''Gordana Todorovi}'' za kwi`evno delo pesnikiwa. Ovu nagradu dobile su istaknute srpske pesnikiwe Zorica Arsi}- Mandari}, Zlata Koci} i Darinka Jevri}.

U zadatke ove manifestacije spada i o~uvawe trajne uspomene na rano preminulu srpsku pesnikiwu Gordanu Todorovi} i briga o wenoj zaostav{tini (dodajmo da u Svrqigu i jedna ulica nosi weno ime).

Bdewe

Ovaj ~asopis ''za kwi`evnost, umetnost i ba{tinu'' izlazi od 2002. godine (glavni urednik Zoran Vu~i}, pomo}nik gl. urednika Rado-slav Vu~kovi}).

Pored kwi`evnih radova (poezija, proza, doma}a i u prevodu), eseja i kra}ih rasprava autora iz svih krajeva srpskog jezi~kog podru-~ja, Bdewe naro~itu pa`wu posve}uje mladim stvaraocima Svrqiga (~ak i po~etnicima, o kojima brine ~lan redakcije Damir Joci}), i ba-{tini. U tom se delu ~asopisa objavquju radovi o obi~ajima, verovawi-

LINKOVI

136

ma i predawima, ali i o materijalnoj kulturi svrqi{kog kraja (o naro-dnoj leksici slavskih obi~aja I. Ran|elovi}; o narodnoj leksici pre-rade vune S. S. Nikoli}, o graditeqskoj ba{tini N. Jovi}, o toponimi-ji D. Joci}), i to ne samo aktuelnoj ve} i minuloj (''Bakarna sekira iz sela Lalinca'' S. Milivojevi}, koji je pisao i o sredwovekovnoj pro-{losti Svrqiga kroz numizmatiku).

***

Na kulturnoj mapi Svrqiga, koja se crta vi{e u vremenu nego u prostoru, pored zna~ajnih manifestacija i wihovih rezultata, stoji i udeo Svrqi`ana u poslovima od {ireg zna~aja. Danas je zna~aj radova Sretena Petrovi}a (Svrqig) i Qubinka Radenkovi}a (Plu`ina) u etnolo{koj nauci, u mitologiji i kulturologiji vrlo velik i prema{a granice srpske nauke; Nedeqko Bogdanovi} (Bu~um) u{ao je u nauku upravo radom o govoru Svrqi`ana, a Radoslav Radenkovi} (Plu`ina) disertacijom o narodnim pripovetkama jugoisto~ne Srbije. Me|u mla-dim etnolozima je dr Ivica Todorovi} (Gulijan). Svrqig ima vi{e ~lanova Udru`ewa kwi`evnika Srbije, i dobar kwi`evni podmladak (Damir Joci}, Blagica Zdravkovi}, Ivan Vi{evski i dr.). Svrqi`ana ima me|u urednicima zna~ajnih publikacija i institucija: Zlata Ko-ci} (@eqevo), Q. Radenkovi}, Z. Vu~i} (da izostavimo nau~ne publi-kacije). Moglo bi se govoriti ne samo o svrqi{kom duhovnom, istorij-skom i prirodnom podnebqu kao osnovi za nau~na istra`ivawa, koja ve} vi{e od 130 godina privla~e istra`iva~e iz {ire sredine, nego i o participaciji Svrqi`ana u nau~nom i kulturnom `ivotu Srbije uop-{te. Ta rasprava ni u jednom slu~aju ne bi bila na {tetu Svrqiga, ~ije je mesto, u privrednom ̀ ivotu na{e zajednice, na ̀ alost daleko skrom-nije.

U nau~nom istra`ivawu svrqi{kog kraja u~estvovali su i istra-`iva~i {ire sredine (Petar Golubovi}: Svrqi{ka kotlina, 1997, Jovan B. Petrovi}: Priroda Svrqi{ke kotline, 2001), pa i iz nekih zemaqa slovenskog sveta (Rusija, Makedonija, Bugarska). Od sta-rijih da navedemo Simu Trojanovi}a (Lapot i prokletije u Srba), a od stranih Milenu Benovsku, koja je u kwizi Politi~eski prehod i sveki-dnevna kultura (Sofiÿ, 2001) dala komparativnu analizu prilika u zapadnoj Bugarskoj i svrqi{kom kraju.

Saradnici kwi`evnog ~asopisa Bdewe, tako|e su zna~ajna imena srpske kwi`evnosti.

1. Jevan|eqe = kwiga s legendarnim pri~ama o `ivotu i u~ewu Isusa Hrista. ^etiri kwige, nazvane po jevan|elistima Mateju, Marku, Luci i Jovanu sastavni su deo Biblije. Svrqi{ki odlomci nisu jedinstveni, i predstavqaju fragmente izbornog ~etvorojevan|eqa.

137

Jedan od najzna~ajnijih qudi koje je Svrqig dao nauci, ali i nauka Svrqigu svakako je dr Sreten Petrovi}, redovni profesor Fi-lolo{kog fakulteta u Beogradu. Ro|en je u Svrqigu (1940), obrazovao se u Svrqigu, Ni{u i Beogradu, doktorirao u Sarajevu s tezom ''[elin-govo mesto u estetici nema~kog klasi~nog idealizma''.

Objavio je vi{e kwiga, a neke od wih su: Estetika i ideologija, Beograd 1972; Negativna estetika, Ni{ 1972; Uvod u anti~ku reto-riku, Ni{ 1972; Estetika i sociologija, Beograd 1975; Retorika, Beo-grad 1975; Marksisti~ka estetika, Beograd 1979; Savremena socio-logija umetnosti, Beograd 1979; Metafizika i psihologija slike, Beograd 1986; Umetnost i simboli~ke forme, Sarajevo 1989 nagrada ''Veselin Masle{a''; Boja i savremeno srpsko slikarstvo, Beograd 1989 - nagrada jug. izdava~a; Kultura i umetnost, Ni{ 1991; Mito-logija, magija i obi~aji, Svrqig 1992; Mitologija raskr{}a, Ni{ 1993; Estetika, Beograd 1994; Mitologija - kultura civilizacija, Beograd 1995; Mitologija Srba, Ni{ 1997 - nagrada ''Laza Kosti}''; Ki~ kao sudbina, Novi Sad 1997; Srpska mitologija (u pet kwiga), Ni{ 2000, i dr. Rukovodi istra`iva~kim projektom Kulturna istorija Svrqiga.

Veliki deo Petrovi}evog opusa i nau~nog interesovawa, kao i vi{egodi{wi anga`man u istra`iva~kom i kulturnom radu na podru~ju Svrqiga, povod su ovome razgovoru, koji je obavqen septembra meseca 2004. neposredno posle me|unarodnog simpozijuma poseve}enog Metodolo{kim pitawima prou~avawa tradicionalne i savremene kulture (Svrqig - Sokobawa).

N. Bogdanovi}: ^ini se da je zna~ajan deo Va{eg `ivotnog i stru~nog anga`mana posve}en Svrqigu: Kulturna istorija, Etno-kulturolo{ka radionica, simpozijum o tradicionalnoj kulturi, Etno-kulturolo{ki zbornik. Ima li tu i neke li~ne potrebe, ili se tu radi o istra`iva~kom zadatku? Ili boqe, {ta sve ove zadatke inicira? Odakle dolazi izazov?

OD SVRQIGA KA SVRQIGU

Razgovor: Sreten Petrovi}

LINKOVI

138

S. Petrovi}: Te{ko je razlu~iti te dve stvari. Li~no ose}am da oba ova impulsa deluju saglasno. O mojoj vezanosti za Svrqig izli{no je da potanko govorim. Mojim prijateqima iz Svrqiga sa kojima godinama odr`avam vrlo prisne odnose, dobro je poznato da je moje ose}awe Svrqiga od najranijeg detiwstva ne{to {to su{tinski opre-dequje moj svet ̀ ivota. Svi moji planovi, osim profesionalnog rada i obaveza koje imam u Beogradu i na fakultetu, bitno su uslovqeni oba-vezama koje mi, da se tako izrazim, »Svrqig name}e«, po~ev od odmora i nau~nog rada, organizovawa nau~nog istra`ivawa na terenu u okviru Radionice, do slobodnog vremena i dru`ewa. U emisiji Redakcije kulturno-obrazovnog programa Televizije Beograd, koja je 1998. godina snimila polu~asovnu emisiju pod nazivom Na zavi~ajnim vrelima, a koja je posve}ena mom dosada{wem nau~nom radu, dakle, i istra`iva~-kim aktivnostima u Svrqigu gde je emisija, ina~e, snimqena, prise}am se kako u zavr{noj sekvenci u Svrqigu, iz dvori{ta ku}e iz koga se pogled {iri prema Svrqi{kim planinama, rekoh, po prilici, da sve to {to me uznosi do najprostranijih obrisa okoline i u tome plani-nskih masiva koje svakodnevno percipiram, ujedno, ta intimna sraslost sa Svrqigom, ose}awe prisnog kontakta koje me vezuju za Svrqi`ane, predstavqaju ne samo nasu{nu potrebu moje prirode, ve} me najdubqe opredequju i ~ine osnovu onoga {to jesam.

Ali, da se ne bih sasvim predao ose}awima, re}i}u Vam jo{ ne{to. Naime, o razlogu koji me je obavezuju}e nagnao da porazmislim o zadatku koji mi upravo taj prostor name}e. Negde 1985. godine, a toj ste inicijativi i Vi, dragi Nedeqko, dali bezrezervnu podr{ku, palo mi je na um, da bih se kao ~ovek koji se, da ne budem previ{e skroman, stva-rala~ki donekle potvrdio u domenu nauke kojom se bavim - u filozo-fiji i estetici, u retorici i kulturologiji, i time ujedno stekao lago-dnu poziciju onoga koji nema preke potrebe da strepi za svoj profesio-nalni uspon, mogao i morao okrenuti tom zavi~ajnom vrelu, Svrqigu, i porazmisliti kako da se sredini iz koje sam ponikao, produktivno odu-`im i vratim joj »qubav« za «qubav«!

Svakako, u okvirima poziva i moje najbli`e struke, u~inilo mi se izglednim da poku{am organizovati istra`ivawe kulture Svrqiga. U stvari, nas dvojica dobro znamo da se svrqi{ka oblast odlikuje veoma starim stanovni{tvom na{ega naroda, da poseduje drevnu kulturu, da arheolo{ki dopire do samih po~etaka civilizacije na ovom tlu, ko-na~no, da raspola`e kulturnim objektima retke vrednosti. Najzad, da je Svrqig poznati grad u sredwem veku, a svi su izgledi da je, posle Ni{a, bio jedna od va`nih stanica na glavnom rimskom putu, svejedno {to o tome periodu nemamo za sada dubqih saznawa, u prvom redu zbog nedostatka istra`iva~kih zahvata arheolo{ke i istorijske vrste. Najzad, i to je poznato, u Svrqigu su napisani ~uveni Svrqi{ki odlom-ci jevan|eqa. Ono {to je, me|utim, bilo presudno za moju odluku da sa posebnim zanimawem stanem iza inicijative organizovanog istra-

`ivawa, a zatim i pisawa Kulturne istorije Svrqiga bilo je, svakako, za ovaj poduhvat saznawe najva`nije ~iwenice bez koje bi takva inici-jativa bila nezamisliva.

Naime, shvatio sam da su Svrqi`ani koji se bave humanisti~kim istra`ivawima ve} ostvarili zavidne profesionalne rezultate u pojedinim oblastima istorije duhovne kulture. Ovde mislim, pre sve-ga, na one koji prou~avaju jezik, pri ~emu imam u vidu Tvoj doprinos, kao i rano preminulog kolege Vilotija Vukadinovi}a, ali i na uo~qive tragove u istra`ivawu narodne kwi`evnosti i tradicionalnih magij-

139

LINKOVI

skih formi le~ewa (bajawem) dvojice kolega iz svrqi{ke Plu`ine: Radoslava Radenkovi}a i wegovog sina Qubinka. Tu su i rezultati is-tra`ivawa pojedinih delova svrqi{ke oblasti iz istorijskog ugla, koje je pedesetih godina pro{loga veka publikovao novinar i hroni~ar Vitomir \or|evi} iz sela Varo{i, dok se ekonomskim istra`ivawem Svrqiga bavio Sevdelin Andrejevi} iz Davidovca. Sve su to bili opipqivi podsticaji i znak kadrovske zrelosti pojedinaca iz na{e sredine, koji su obavezuju}i za onoga koji razmi{qa o pokretawu {i-roko zami{qenog projekta o kulturnoj istoriji Svrqiga. Isto tako, tu su i prinosi ostvareni u samoj kwi`evnosti i poeziji Svrqiga koji su po dosegu nadrasli okvire zavi~ajne poezije i proze. Ovde je najpre re~ o dobro poznatim pesnicima iz Svrqiga, Gordani Todorovi} i Srbi Mitrovi}u, a od mla|ih: Zoranu Vu~i}u i Radoslavu Vu~kovi}u i, svakako, o rano preminulom proznom piscu i teoreti~aru kwi`evno-sti Svetomiru Jankovi}u, ina~e, mom {kolskom drugu. Sve ove li~no-sti i wihovi rezultati rada doprineli su optimizaciji moje ideje o pokretawu istra`ivawa kulturne istorije Svrqiga.

Eto, bila je to objektivna potpora koja je mojoj subjektivnoj ideji pru`ala alibi za poku{aj objediwavawa ovih stvarala~kih energija oko projekta Kulturne istorije Svrqiga. Tome je i{la na ruku jo{ i ~iwenica da je u kulturolo{kom smislu Svrqig ve} odavna postao ozbiqan predmet brojnih nau~nih istra`ivawa pojedinaca koji mu, do-du{e, svojim ro|ewem ne pripadaju, ali su pokazali nau~nu motivisa-nost da istra`uju Svrqig. Ovde se u prvom redu isti~u etnomuzikolog Dragoslav Devi} i arheolog Petar Petrovi}, zatim, Zvonimir (Mi-{ko) Kalu|erovi} i Vesna Dimitrijevi}, demograf i geograf Petar Golubovi}, istori~ar umetnosti Borislav Andrejevi} i etnolog Qi-qana Tojaga. U onda{wem politi~kom okru`ewu uspeo sam da dobijem saglasnost, dakle, i mogu}nu materijalnu potporu za ovu inicijativu. Da podsetim kako si, upravo Ti, Nedeqko, u tome aktivno i bezrezervno u~estvovao. Okupili smo tim, sa~inili projekat i po~eli. Posle sedam godina istra`iva~kog rada, 1991. godine bila je gotovoa prva verzija rukopisa, koja je nakon primedaba recenzentata, dora|ena i ve} 1992. godine publikovana dvotomna Kulturna istorija Svrqiga, sa obimom od preko 70 {tamparskih tabaka kwige velikog formata.

N. Bogdanovi}: Ima se utisak da je u Va{im istra`ivawima mi-tologije svrqi{ka situacija samo deo op{teg miqea. Kakav je u stvari status svrqi{ke obi~ajne i obredne prakse u svetlu srpske, i {ire slovenske religije i mitologije?

S. Petrovi}: [to se mitologije ti~e, meni je jo{ na po~etku bav-qewa filozofijom, posebno posle prou~avawa [elingove mitologije postalo sasvim jasno da je mitologija u osnovi vlasni{tvo jednoga naroda, kao i to da se na ranijim stupwevima socijalne egzistencije duh jednoga naroda najpotpunije pokazuje kroz mitologiju. Pa ipak, zavisno od mesta jedne lokalne sredine unutar etni~ke celine i okru`ewa,

140

istra`iva~ se suo~ava sa boqom ili ne{to oskudnijom o~uvano{}u pojedinih delova te jedinstvene mitologije, ili pak sa ve} znatno preosmi{qenim wenim derivatima. Sre}om, po samu mitologiju, u svrqi{koj oblasti, kao i u isto~noj Srbiji u celini, ~ini se kao da su boqe o~uvani izvorni slojevi mitolo{ke celine no na tzv. zapadnim prostorima na kojima Srbi `ive: u zapadnoj Srbiji, Crnoj Gori, Her-cegovini, Lici, Bosni, odnosno Bosanskoj Krajini. Svakako, to govori da su civilizacijski procesi boqe napredovali na nekada{wem pro-storu Ilirika nego u isto~noj Srbiji, dakle, u kojim se, zapadnim sredinama, ve} uveliko prevazi{ao mitolo{ki sloj duhovnosti u odnosu na noviji, racionalisti~ko-prosvetiteqski, civilizacijski. Ipak, za nas istra`iva~e drevne srpske mitologije ~iji je ciq rekon-strukcija celine mitske svesti, kako rekoh, ~ini se daleko inspi-rativnijim istra`ivati wene preostatke u isto~noj Srbiji, nego na onim »zapadnim« prostorima gde su se pomenuti preostaci drevnih sadr`aja ve} znatno potrli, ili bar do`iveli radikalno preosmi-{qavawe, a to zna~i da su i u samoj obi~ajnosti gotovo sasvim izgubili svoju funkcionalnost. Samo u tom smislu, ukoliko se o uop{te o tome mo`e smisleno govoriti, smatram istra`ivawe i rekonstrukciju mitologije na osnovu obi~ajnosti i obredne prakse u svrqi{koj obla-sti dragocenim, ujedno, va`nim i za sagledavawe celine mitolo{kog »sistema«.

N. Bogdanovi}: Zanimqivo bi bilo ~uti ne{to o saznawima do kojih ste u, ina~e {irokim, istra`ivawima do{li?

S. Petrovi}: Pre no {to poku{am da odgovorim na Va{e pitawe, moram ne{to da Vam ka`em. Ja sam se, kao {to znate, najpre bavio op{tom filozofijom, i u tome posebno nema~kom klasi~nom. Uostalom, moja je doktorska disertacija bila posve}ena [elingovoj filozofiji, dakle, oboma wenim rukavcima, filozofiji umetnosti i filozofiji mitologije i otkrovewa, unutar kojih se pozicionirala umetnost. Kod [elinga su mitologija i umetnost, {to je filozofima i teoreti~arima umetnosti dobro poznato, neodvojivi. Poznavaoci ove tradicije znaju da je put kojim je [eling tematski krstario filozo-fijom krenuo najpre od wegovog zanimawa za fenomen umetnosti i najstarije mitologije. Naime, ovaj nema~ki filozof romantizma bio je prvi koji je, znatno pre Hegela, poku{ao nau~no, to }e re}i metodo-lo{ki i teorijski konsekventno utemeqiti Filozofiju umetnosti, ~iji je kurs o tome po prvi put dr`ao {kolske 1802-1803, u kome jasno predo~ava kako je mitologija "gra|a i osnov umetnosti" - weno pola-zi{te i wen utok. U kasnijim radovima, po~ev od wegovih predavawa u Berlinu 1841, on se radikalno okre}e temama Filozofije mitologije i Filozofije otkrovewa - a to su, ujedno, bili i naslovi wegovih post-humno objavqenih kwiga.

Svakako, ne pada mi na pamet da ovde izvodim bilo kakvo, ponajma-we ne kvalitativno, vrednosno poistove}ivawe mojih radova i [el-

141

LINKOVI

ingovog dela. Prosto govorim o vi{est anoj motivskoj podudarnosti. [eling je, naime, bio umetni~ki nadarena priroda, {to mu je, ve} rano otvorilo vrata Akademije za likovnu umetnost, ~iji je sekretar po-stao. Ja sam, tako|e, pro{ao petogodi{wi sredwi studij likovne umetnosti na odseku skulpture pre no {to sam krenuo ka tzv. »~istoj filozofiji«, na kojoj sam diplomirao, a potom i magistrirao, a zatim, kako Vam rekoh, i doktorirao upravo na [elingu. Druga podudarnost je ta, {to sam se u kasnijim godinama, sticajem ve} nazna~enih li~nih razloga, prihvatio rukovo|ewa obimnog projekta Kulturne istorije Svrqiga, i u tome po prvi put terenski, empirijski - u domenu obi~aja i verovawa, istra`ivao drevne srpske i slovenske pre`itke mitologije i magije koji se u toj i danas jo{ `ivoj praksi nahode kod na{ega seoskog stanovni{tva Svrqiga. Uostalom, jedino se u tome prirodnom ambijentu i svetu ̀ ivota ~oveka okru`enog prirodom duh i mo`e sedi-mentirati u svojim kompleksnim mitolo{kim i ritualnim formama.

Evo, pribli`avam se podastirawu neophodne osnove za odgovor na Va{e pitawe. Dakle, osnovni je problem slede}i. Jednoga takvog is-tra`iva~kog posla, u biti empirijskog ispitivawa srpske mitologije »na delu«, odnosno na veoma ograni~enom prostoru, prihvatio se, vidite, »apstraktni« istra`iva~, filozof, koji po prirodi metoda vazda transcendira empirijski »fakticitet«! Po{to je sada pok. Veselin Ili}, kome sam najpre poverio zadatak na projektu da istra`i odnose kulture, umetnosti i mitologije, iz li~nih resantimana spram onda{weg politi~kog okru`ewa Svrqiga, odbio da sara|uje bilo je prirodno da se neko od nas poduhvati toga »empirijskog« posla. Uprkos skromnim sposobnostima za jedan takav empirijski istra`iva~ki rad, odlu~io sam da budem ja taj koji }e poku{ati da istra`i jedan aspekt obi~ajnosti, ta~nije, mitolo{ki segment verovawa, kao i na~in na koji se ta verovawa transponuju kroz ritual i magijsku praksu.

Najpre sam morao pro}i kroz neophodnu etnolo{ku literaturu, i{~itavaju}i najve}i deo onoga {to je na ovu temu napisano, ukqu~uju-}i i materijal koji se odnosi na prostor isto~ne Srbije. To mi je onda otvorilo mogu}nosti da u »empirijskom faktu«, nazovimo to »etno-gem«, sagledam i ne{to vi{e i dubqe od onoga ~ime se rukovodi metodo-lo{ki {kolovani empirijski istra`iva~ etnolo{ke i etnografske struke, koji mahom ostaje kod tzv. empirijskih generalizacija sa deli-mi~nim isho|ewem prema ravni tuma~ewa ~iwenica.

Moram priznati, u dosada{wem mom raznolikom istra`ivawu, ovo neposredno suo~ewe sa materijalom na{e »zapretene svesti« i u tome naslu}ivawe »mitskih arhetipova« u kulturi naroda ovoga tla, ne}u preterati kada to ka`em, imalo je za mene karakter »teorijskog udesa«. Bilo je to nenadano ose}awe koje, dakle, dolazi sasvim neo~eki-vano, ali sa dugoro~nim teorijskim konsekvencijama. Stvar je u tome {to se nisam vi{e mogao osloboditi toga »prvoga empirijskog udara«, te »opsesije« materijalom {to dolazi iz »prirodnog tla« wegove egzi-

r

142

stencije, iz narodne obi~ajnosti, verovawa, kazivawa. Ovo moje novo iskustvo suo~ewe sa »neposrednim«, kako mi sada izgleda, poslu kojim sam se do tada teorijski i nau~no bavio, odredilo je nove prioritete, i ~ak zadobilo status svojevrsne dominante. Video sam, zapravo, koliko se u dubqim slojevima te narodne svesti i obi~ajnosti nalazi bogati fundus drevne srpske i slovenske mitolo{ke svesti. Isto tako, sagle-davao sam i to koliko je upravo ova osnova bila dragocena za uo~avawe nekih zajedni~kih indo-evropskih osnova evropskih kultura u celini. Strosovski re~eno, naprosto sam video svoju svoju novu {ansu u tome da u »empirijskom« mno{tvu uvedem neki vi{i sloj tuma~ewa.

Kako rekoh, prisetio sam se metoda Strosa koje je eksplicirao u `ivom razgovoru sa Didijeom Erbonom. Tada je kao metodsku metaforu u istra`ivawu mitologije spomenuo sistem »{irewe ru`e«. Naime, da bismo shvatili ono sredi{we u jednom mitu potrebno je, ka`e on, uzeti kao osnovne sve wegove varijante koje zra~e oko wega, ~ine}i ru`u koja se postepeno {iri i zapli}e. Idu}i tim putem ali ne empirijski bes-krajno, ve} »usredsre|eno«, do}i }emo do toga da se savijena konstruk-cija vrati na polaznu ta~ku. Rezultat je ovaj: poqe, koje je u po~etku zapleteno i nejasno, pokazuje mre`u snage i pojavquje se kao mo}no organizovano. Tim povodom on je ukazao kako su etnolozi veoma mnogo uradili godinama se posve}uju}i prou~avawu jednog jedinog naroda, i da nije wih mi ne bismo ni{ta u~inili, ne bismo bili ni{ta. No, dodao je, problem se postavqa od trenutka kad za`elimo da izgradimo teo-riju. Ta je izrada puna opasnosti ako po~iva na jedinstvenom, tj. krajwe singularnom, lokalnom, iskqu~ivom iskustvu, po{to ono obja{wava samo jedan mogu}an slu~aj me|u stotinama...

Me|utim, smisao uporednog, odnosno komparativnog metoda nije u tome, da se najpre upore|uje a potom uop{tava. Sasvim suprotno, stvar je u tome da jedino uop{tavawe zasniva upore|ewe i ~ini ga mogu}im. U~inilo mi se da se na osnovi re~enog mogao izgraditi jedan naro~iti hereuti~ki princip, koji sam nastojao da iskoristim u prou~avawu empirijskog materijala koji je u kazivawima osoba iz 38 naseqa svrqi{kog kraja obilovao varijacijama. Dakle, istra`uju}i fenomen »obi~ajnosti« u trideset osam svrqi{kih naseqa moja na-mera nije bila da bukvalno upore|ujem podatke o jednom obi~aju dobi-jenom u jednom selu sa wegovim komplementom u drugom, tre}em itd. selu. Bilo je potrebno da se od po~etka u sam tok istra`ivawa ukqu~i u rad intuicija sa zadatkom momentanog shvatawa obrisa Celine, op-{tih odnosa zajedni~kih za ve}inu sela, dakle, ono {to ih sve u bitnom identifikuje, a tek potom, kada se uhvati ono su{tinsko u mno{tvu prividno istoga, treba da se primeni diferencirana analiza, kompa-ratisti~ki metod, sagledavawe mogu}nih sociolo{kih i kulturolo-{kih razlika koje uposebqavaju ono »zajedni~ko«.

N. Bogdanovi}: Ima li u materijalnoj i duhovnoj kulturi svrqi-{kog kraja dovoqno elemenata za rekonstrukciju mitskog sistema na{ih predaka?

143

LINKOVI

S. Petrovi}: Kao {to sam nagovestio, re~ je o prebogatom antro-polo{kom nalazi{tu koje nije locirano samo u svrqi{kom kraju, ve} se nalazi na prostoru ~itave isto~ne Srbije. U wemu su implicirani relevantni sadr`aji ne samo za rekonstrukciju mitskog i duhovnog si-stema na{ih predaka, nego i za uspostavqawe osnova zajedni~kih slo-venskih i ostalih indoevropskih naroda. Po{to je ve} bio napisan prvi tom Kulturne istorije Svrqiga, ~iji sam autor, u kojoj sam se po prvi put izvorno suo~io sa problemom na{e mitologije ~ija je laten-cija probijala kroz obi~ajnu praksu i verovawa naroda svrqi{kog kra-ja, ja se, prirodno, nisam mogao time zadovoqiti, niti zaustaviti na do-stignutom, a da samu stvar teorijski, za sebe li~no, »ne isteram« do kraja.

Naime, javila se potreba da se ide daqe, da se dosegne do preosta-lih jo{ slojeva religijskog korpusa, koji su se snagom »neposredne prinude« nakon »suo~ewa sa izvorima« sna`no nametnuli. Me|u tim slojevima, boqe re~eno, temama koje su se nakon prou~avawa fenomena iz antropolo{kog ciklusa (ro|ewe, svadbe, smrt, prokliwawa zlo-~inaca i lapota) izdvojile kao prioritetne, fenomen »raskr{}a« se odjednom, da upotrebim Jungov termin pokazao kao fakt »prisilne« ili »prinudne« slike. Tako sam ve} 1993. godine objavio Mitologiju raskr{}a. Mene su, rekoh, »raskr{}a« gotovo danono}no zaokupqala. Od svetskih mitologija poznavaju}i ne{to boqe germansku mitologiju preko Grima, delom, [elinga, bra}e [legel i Krojcera, potom, Vutkea i Zamtera, i prirodno prou~avaju}i rano mitologiju drevnih Grka, posredstvom Homera, Herodota i anti~ke gr~ke kwi`evnosti, ja sam se svestrano pozabavio dobijenim materijalom sa na{ega tla, koji sam u najzna~ajnijim segmentima prikupio u kazivawima Svrqi`ana. Sre-}na je okolnost da sam za potpunije sagledavawe ovog fenomena imao i nekoliko izvanrednih sagovornica, Veru Ili} iz @eqeva (1917), Ubavku Miliji} iz Ribara (1931), Nadu Jovi} iz Gulijana (1911), koje su mi, kroz razgovor na moja pitawa raskrivale ovaj fenomen iz jednog naro~itog ugla, imaju}i u vidu i wegov prakti~ni, magijski aspekt, ta~nije, koje su sve te radwe koje se izvode na »raskr{}u« shodno na{em mitolo{kom iskustvu i obi~ajnosti. Tako sam uspeo da iz wihovoga kazivawa naslutim, i unekoliko »dosegnem« do takvih intencija go-vora o kojima, ~ak i da sam to mogao wima da saop{tim, uveren sam, one uop{te ne bi bile u stawu da to razumeju. Svakako, nisam ni ja mogao znati dokle }e me odvesti rad na kwizi. Naime, jedino sam razumeo kao neizbe`an daqi korak u tom pravcu, a sve daqe vodilo je ka promeni, prekonfiguraciji po~etnog plana kwige, zahtevaju}i, naime, da se analiza fenomena »raskr{}a« usmeri u jednom naro~itom smeru koji uop{te nije bio naslu}ivan.

Jednom re~i, koriste}i onaj strosovski, u biti filozofsko-antropolo{ki metod, dopustio sam da »me materijal«, i u tome pojedini nivoi saznawa, imanentno vode za vreme dok je intuicija vazda bila u

144

pokretu. Naime, ja sam primarno imao ne{to skromniju abiciju da napravim kwigu o »raskr{}ima« tako {to bih analizom jednog seg-menta tradicionalne kulture u svrqi{koj obi~ajnosti i verovawima poku{ao da razumem »raskr{}a« kao fenomen prevashodno od zna~aja za srpsku tradicijsku kulturu. Ispostavilo se, me|utim, da iskustvo koje bele`i »svrqi{ko narodno pam}ewe« prema{a lokalni i usko etni~ki prostor srpskog nacionalnog iskustva i ulazi u okvire {ireg, indoevropskog. Taj uvid, svakako, pristi`e iz mog prethodnog teorij-skog uvida, koji kroz ono »intuitivno« navire i penetrira se, ~esto i nenadano, {to uostalom i pripada strukturi intuicije.

I tako do|oh do po~etnog uvida kako se neke nejasne ta~ke, praznine koje se nadaju iz pojedinih segmenata gr~kih mitova, u ovom slu~aju mita o Edipu, dakle, nejasno}e oko sudbine, udesa Edipovom, mogu delom razjasniti uz pomo} na{ega obi~ajnoga iskustva, koje je do dana{wega dana prisutno. Poku{ao sam, naime, objasniti, za{to je Edip dobio ime tre}eg dana po ro|ewu i to upravo na raskr{}u? Kod Srba u isto~noj Srbiji »dete se vrqa na raskr{}e«! Razume se, kod nas je re~ o obi~aju da se to ~ini onda kada se u nekoj porodici deca ne dr`e, te ih iznose na raskr{}e u ciqu promene imena u proceduri simboli-~ko-magijskog postupka »zadobijawa novoga `ivota« posredstvom novoga bo`anskog »medijatora«, nenadanog kuma koji se pojavquje na raskr{}u, i tako nastoji o~uvati i produ`iti ̀ ivot deteta...

Jednom re~i, snagom teorijske prinude ukazala mi se jedna zna~ajna istorijska ~iwenica povezana, ujedno, sa mitologijom. Naime, kada je gr~ki mit, kako re~e [eling, jednom do{ao do ruku pismenih pojedinaca, dogodilo se to da su pesnici i filozofi te izvorne mitove - bilo iz pesni~kog ili filozofskog razloga, po voqi preoblikovali, a to zna~i, ujedno, i preina~ili ih u tolikoj meri da su mitovi po~eli gubiti svoju prvobitnu, »istinosnu« osnovu, svoj autenti~ni semanti-~ki horizont. Ne zaboravimo, Grci su bili pismen narod, {to Srbi, svakako dugo to nisu bili, ostaju}i sve do X veka nove ere izvan civili-zacijskih tokova, tako da se wihovo izvorno iskustvo vazda prenosilo usmenim putem i kompleksnom obrednom i obi~ajnom praksom.

Jednom re~i, Grci su, kao i drugi rani narodi, o svojoj ranoj obre-dnoj praksi imali filozofski i literarno zabele`ene mitove, koji su vremenom, zbog civilizacijskih prilika, postali »mrtav« talog, sas-vim »nedelatni«, gube}i svoj rasvetqavaju}i horizont. Tako su mnoge ~iwenice zabele`ene u gr~koj literaturi, u delima tragi~ara, ostale aporeti~ne i neprohodne. ^iwenica je da su se u onim sredinama u Sr-biji, u krajevima sa oskudnim civilizacijskim napretkom, boqe o~uva-le osnove drevne indo-evropske kulturne matrice. I tako u kazivawi-ma qudi iz okoline Svrqiga, sagledah, takore}i, osnovu za jedno novo tuma~ewe smisla Edipove sudbine. Svakako, i ne samo to!

N. Bogdanovi}: Kod mnogih stvaralaca neporeciv je podsticaj (motiv, inicijativa) potekao od utisaka ponesenih iz detiwstva. Dru-

145

LINKOVI

ga~ije re~eno, ose}a se izvesna zavi~ajnost, u naj{irem i najboqem zna~ewu te re~i. Kako je to u Va{em slu~aju?

S. Petrovi}: Svakako slika varo{ice, kako sam je od najranijeg detiwstva u se}awu poneo, livadski prostor od ku}e do »`eqevske« vodenice i »svrqi{kog jaza«, a zatim put od ku}e do onda{we »crepa-ne«, ili prema brdu koje smo i tada a i sada ga deca jo{ tako zovu -»Mir~ino«, gde sam se sa vr{wacima skijao, jesu »objekati« kojih danas vi{e nema. Ipak, moja ih imaginacija kada odluta u Svrqig, i u snovima dohvati, reprodukuje upravo u tom iskonskom obli~ju. Kao da se moje se}awe, moja podsvest opiru da prihvate ovaj urbani, »novokompono-vani« Svrqig, koji je, civilizacijski umijeniji, urbaniji, no, koji je za ono u meni iskonsko »izgubio du{u«. Moje begstvo u {umu, u »Qubo-vac«, gde u toku godine me|u stoletnim hrastovima provodem posled-wih godina i po vi{e meseci, odgovor je na ove prisilne slike detiw-stva. Kao da je ta »{uma« postala svojevrsno uto~i{te mojoj nesmirenoj »podsvesti« koja u takvom iskonskom ambijentu Svrqiga, koji `ivi u formi transponovanog do`ivqaja, mo`e jedino »da radi« i {iri se, pronalazi izvore inspiracije.

Otuda minuciozno istra`ivawe obi~aja i verovawa u 38 sela Svrqiga, tako {to sam u svakom od wih po~esto boravio od 1989. do 1991. godine, katkada i po tri do ~etiri puta, slutim, da bi mogao imati karakter svojevrsnog eskapizma - begstva od urbanog Svrqiga, u kome, dodu{e, i daqe imam dobre stare prijateqe, grade}i i nova prijateq-stva. No, ti moji kontakti sa »iskonskim« odvijaju se jo{ i tako, {to sa prijateqima veoma ~esto ishodimo van gradskog okru`ja; bilo da je to Tresibaba, gde smo se ranije ~e{}e »skijali« za zimskih dana, no, koju i danas jo{ ~esto obilazimo, svakako, sa jednom drugom motivacijom ko-joj le`i u osnovi ista namera: dru`ewe, naro~ita vrsta u`ivawa i zov netaknute »prirode«! Ili se zaputimo ka manastiru Sv. Arhan|el, ka-tkada, na Babin Zub. ̂ ak i sam ritual pe~ewa rakije po~etkom oktobra, bilo u nekoj seoskoj {upi u samom Svrqigu, na prostoru koji nikako ne nalikuje savremenom i urbanom, koji nas ~esto podseti na ambijent u kome smo se kao deca igrali, vozili »sli~uge«... Sa mojim kom{ijama iz naseqa »Qubovac«, koji su doseqeni iz dalekog svrqi{kog sela Peri-{a, no za sre}u jo{ su mnogo toga dobro sa~uvali od starina u pam}ewu, ve} desetak godina - ustalili smo to svakog Badweg jutra iz na{ih {e-st, sedam ku}a redovno, a organizovano, idemo u »badwak«, pri ~emu se gotovo do sitnica upra`wavaju norme drevne narodne obi~ajnosti. To me, u prvom redu vra}a jednoj od mojih najintenzivnijih slika ranoga detiwstva, kada sam sa prostora, kako rekoh, »Mir~ino« sekao badwak i donosio ga majci i mojoj tetki - koje su, ina~e, bile veoma religiozno nastrojene Piro}anke. Prema ku}i moje tetke, vaqda zbog mog naro-~itog imena, bio sam ujedno i redovni »pola`enik« ujutru, na Bo`i}. Naru~ivali su me da pre svih rano do|em, tako da sam za taj »trud« redo-vno dobijao prikladne darove. To me uvek, pa i danas kada se prisetim,

146

sa posebnim prijatnim ose}awem ushi}uje. I ina~e, smatram, da ne postoji godi{we doba koje vi{e volim od zime, niti ambijent koji bi mogao da mi zameni planinu, {umu i Timok. Naprosto to me odre|uje!

N. Bogdanovi}: Va{e sredwo{kolsko obrazovawe »doga|alo se« u umetni~koj {koli u Ni{u. Koliko je to bilo va`no za Va{e kasnije bavqewe estetikom, pa i za, reklo bi se, eksperimentalni rad Meta-fizika i psihologija slike?

S. Petrovi}: Kada sam u pripremi proslave o tridesetogodi-{wici [kole primewenih umetnosti u Ni{u bio zamoqen da napi{em neki kra}i prilog za monografiju, ja sam u tekstu koji je potom objav-qen podsetio na jedan op{ti filozofski problem. Naime, da nije slu~ajno {to se u istoriji filozofije, od Kanta, [elinga i Hegela sa-svim eksplicitno, u svetom trojstvu Apsoluta nalaze umetnost, reli-gija i filozofija, kao tri razli~ite forme modifikacije jednog te istog Bi}a. Da se slobodnije izrazim: to su samo tri posebna isijavawa, manifestacije koje na{ subjekt - obigravaju}i oko onoga Bitnog ispo-ru~uje. Jednom re~i, to su samo poku{aji da se u|e u sredi{te ovoga naj-ve}eg metafizi~kog izazova.

Pragmai~ki govore}i, osim Metafizike i psihologije slike, ov-de bih ukqu~io i obimnu studije iz domena eksperimentalne estetike: Boju i savremeno srpsko slikarstvo (1989). U toku rada na ovim studi-jama kao glavno upori{te bilo je moje prethodno likovno iskustvo. Vi-dite, [kola primewenih umetnosti sredinom pedesetih godina pro{-loga veka bila je ponajmawe usmerena na problem wene »primewivo-sti«. Ona je pre svega pru`ala izvanrednu likovnu edukaciju. Profe-sori su, uglavnom, bili slikari i vajari sa zavr{enom Likovnom akademijom. Ja sam se, ne bez ovog ranog iskustva, kroz osnovni studij op{te filozofije orijentisao u pravcu estetike, ka ontologiji umetnosti.

Moje rano umetni~ko iskustvo dr`im za izuzetno va`no. Naime, u jednoj naro~itoj stvari ovo iskustvo bilo je ~ak presudno, naime, da jo{ veoma rano uvidim da je estetski fenomen autenti~an, i da umetni~ko delo bivstvuje u sebi zatvorenom bi}u kome ni{ta ne nedostaje, ~ine}i formu sui generis. Ja sam ve} tada razumeo da se do samoga Bi}a umetno-sti nikada i nikako ne mo`e pristupiti iz ugla teorijske svesti. Prise}am se da sam veoma rano i javno promovisao stav protiv gnose-ologizma u estetici, posebno u tekstovima koje sam publikovao na prvim godina studija filozofije, {to me je odmah dovelo u skukob sa mojim, tada jo{ uvek vi{im predava~em iz estetike, koji je javno branio interes saznawa u umetnosti, svode}i estetski fenomen na dimenziju istine, sa zna~ajnim mestom koje u takvom »pogledu« nosi poruka, odnosno gde dominira ono famozno »{ta je pisac hteo da ka`e«! Teorijski uzev, problem je bio u tome {to je odnosni nastavnik svoje esteti~ke poglede gradio na iskustvu literature koja mu je slu`ila kao polazi{te, dok sam ja svoj filozofsko umetni~ki credo

147

LINKOVI

izgra|ivao na neposrednom iskustvu likovnoga fenomena. Poznato je, ina~e, da su u istoriji estetike teoreti~ari dogmatske orijentacije branili interes »logosa« u umetnosti, po prirodi stvari uzvisuju}i kwi`evnost nad muzi~kom i likovnom formom. Suprotno tome, likov-ni i muzi~ki fenomen, u slu~ajevima kada ovi postaju paradigmatska ishodi{ta esteti~aru, jesu brana protiv gnoseologizma i dogmatizma. To se iskustvo, na primer, nahodi kod nekolicine meni dragih kolega esteti~ara. Kao uzornoga pomiwem najpre profesora Ivana Fohta, koji je rukovodio odbranom na mojoj disertaciji, a zatim, kolegu Dra-gutina Gostu{kog i esteti~ara iz Zagreba Danka Grli}a, koji su svoj teorijski stav gradili sa osloncem na primarnom ose}awu za muzi~ku, odnosno likovnu formu. Uostalom, ove dve umetnosti, sagledane iz ug-la moderne fenomenolo{ke estetike i ontologije umetnosti, uzimaju se za tzv. »~iste« u odnosu na literaturu, kao umetnost koja je »izme|u«.

Kako sada stvar sagledavam ja sam od najranijeg detiwstva sve ono {to sam radio, ukqu~uju}i tu i moje rano opredeqewe za skulpturu, za volumen - kao izra`ajno sredstvo Apsoluta, sve to ~inio nekako intui-tivno, no{en neobja{wivom radoznalo{}u, tako da je sasvim sigurno, i moje kasnije opredeqewe za studij tzv. »~iste« filozofije guralo u istom pravcu u bezdan i zavi~ajnost metafizi~kog. Jedini je problem bio taj {to me pomenuti »nemir«, koji je vazda stajao u pozadini svakog mog poku{aja da "doma{im do metafizi~kog dna", dr`i jo{ i danas. Manifestni likovi tih poku{aja centriranih oko onoga: da se osvoji neosvojivo, boqe kazano, ta razli~ita ispoqewa Istog, nagove{tena su u mojim brojnim kasnijim teorijskim opipavawima, u izboru samo prividno »razli~itih« formi »metafizi~kog govora«, koji su svi od reda svojevrsne »{ifre«, koje se za empirijsko oko samo spoqa privi-|aju kao simboli~ki razli~ite (estetika, retorika, mitologija, kultu-ra), no ~iji je smisao, slutim, u osnovi Jedan i isti: potreba da se okon-~a pristup »Krajwem«, da se ~itavo duhovno putovawe »svede« i time osmisli.

Mo`da bih, razmi{qaju}i glasno, sada i ovde, sa Vama, mogao da iska`em jo{ jednu ideju. Naime, kao da u svemu tome, u toj misaonoj avanturi jo{ nisam sasvim na ciqu. Vaqda, sve dok istrajavamo u radu na bilo kom prividno novom »projektu« kako se to danas u~eno ka`e, kao da svi ti poduhvati i ta golema strast koja to prati, predstavqaju pouzdani znak da je i daqe u jezgru intimnog bi}a tragaoca ostala veli-ka nepoznanica, onaj blohovski »nemirni bezdan« iz kojega sve proi-shodi. Nisam uvek u stawu da dobro vidim sve te razloge, tu potrebu koja me gura za Krajwem. Jedino je izvesno: ~ega sam se god li~no poduhvatio, bilo koje ideje, nastojao sam da je ostvarim, pri ~emu je od najmawe va`nosti bila procena vrednosti takvih postignu}a.

N. Bogdanovi}: Sude}i po ~iwenicama da su Va{e istra`iva~ke inicijative prihva}ene ne samo od stru~nih qudi, od institucija i na-u~nih radnika izvan Svrqiga, ve} i od samih Svrqi`ana, od predstav-

148

nika vlasti do takozvanih obi~nih qudi, koji su Vam nekad i glavni pomo}nici u organizaciji skupova, izgleda da ta veza sa Svrqigom nikad nije bila prekidana, i da je ta veza sa me{tanima, sa `iteqima rodnog kraja vi{e nego prijateqstva.

S. Petrovi}: Kao dobar poznavalac prilika u Svrqigu, ujedno, i kao vrlo uva`avani nau~nik i na{ sugra|anin, Vi Nedeqko veoma dobro znate da se ti kontakti ne mogu naprasno stvoriti, potrebno ih je dugo izgra|ivati. Povoqna je okolnost {to ja nisam nikada prekidao odnose sa Svrqigom. Dodu{e, i daqe je u igri jedan broj mojih ranih prijateqa iz detiwstva, ~ak i sa fakulteta. Oni, mahom, `ive u Ni{u dok neki od wih, na `alost, nisu me|u `ivima. Me|utim, neka rana poznanstva zadobila su status ~vrstog prijateqstva, a stekao sam i brojne nove prijateqe od kojih su neki znatno mla|i od mene. Ima i onih starijih, koji mi kao nosioci »arome« starog Svrqiga prijaju i rado se dru`imo. Mojoj sujeti, svakako, vi{e gode oni »mla|i«. No, {ala na stranu, ja nikada nisam zaboravqao Svrqig. Uspostavqaju}i nova poznanstva, vremenom sam ih produbqivao, razvjaju}i sa svima tzv. »zdravo drugarstvo«. U Svrqigu se ose}am »Svrqi`aninom«, i sagla-sno tome se i pona{am, kako bi se reklo, »obi~no« i »na{ki«.

Shvatio sam golemu zabludu nekih na{ih intelektualaca koji su potekli iz Svrqiga, ali se nisu uspeli dovoqno da prilagode, da se interiorizuju, »uklope« u svrqi{ku sredinu. Jednom re~i, nefleksi-bilni su. Kada ponekad udostoje Svrqig te do|u u varo{icu, u svoj stari zavi~aj, ose}a se kako im ne prija to {to im me{tani, Svrqi`ani, a posebno oni »na vlasti«, ne poklawaju naro~itu pa`wu, {to »ne pri-me}uju« sve te silne wihove titule i po~asti koje su stekli `ivotom u velikim gradovima. Ja sam se dr`ao druga~ije. Sva ta, ve} pomiwana vezanost za varo{icu, ako ho}ete, qubav prema Svrqigu, znak je nekakvog ose}awa da moj uspeh, ako ga je i koliko bilo, ima da zahvali ~iwenici {to sam se tu, u Svrqigu formirao, {to su svi moji vidokru-govi nastali upravo ovde i nigde drugde. Da ne budem shva}en pogre{no. Od Svrqiga nisam dobio ni{ta poput neke stipendije, placa za vikendicu, niti bilo kakve druge privilegije, osim ako ne uzmete ~iwenicu da su me imenovali za prvog po~asnog gra|anina na{e male varo{ice.

Mene je, naime, nekako uvek nosilo ose}awe da zbog takve i tolike moje prisnosti, zbog te neizmerne vezanosti za Svrqig, mora biti da sam upravo ja taj koji ne{to trajno duguje Svrqigu. Da nisam imao tu kondiciju no{enu ose}awem, intuiraju}i kako ne{to iz toga »svr-qi{kog« miqea kroz mene prosijava i nosi me - nisam siguran da bih uspeo! Govorim Vam to sasvim iskreno. Podosta godina imam da bih se bilo kome udvarao, a ve} idu}e godine idem u penziju. Nikome, pojedi-na~no u Svrqigu ni{ta ne dugujem, ali Svrqigu, svakako, dugujem Sve!

Pitate zbog ~ega su qudi u Svrqigu pokrenuti istom ciqu, prate me u svim poslovima koje, ina~e, zajedno organizujemo na prou~avawu

149

LINKOVI

kulture? Vaqda je razlog taj {to qudi, oni na vlasti kao i ogroman broj privrednika, i oni koji rade u dr`avnim preduze}ima i ustanovama, ali i u privatnim firmama, u tom mom radu vide jedan jednostavni ciq: `equ da afirmi{emo Svrqig.

N. Bogdanovi}: Svrqi{ko podnebqe (kao prirodna, istorijska i kulturna okolnost) predmet je istra`iva~kog rada jo{ nekih Svrqi-`ana, koji su i do doktorata stigli idu}i upravo tragom interesovawa ponetih iz zavi~aja. Kako se takvi rezultati uklapaju u op{tu »kul-turnu istoriju« koja Vas zaokupqa posledwih decenija?

S. Petrovi}: Sre}na je okolnost da je na{ zajedni~ki rad na izu~avawu fenomena kulture u svrqi{kom kraju pokrenuo pojedine li~nosti iz samoga Svrqiga da se dugoro~no opredele za prou~avawe pojedinih aspekata prostrane mre`e kulturnih fenomena. Osim nave-denih istra`ia~a me|u kojima je i univerzitetskih profesora i nau~-nih saradnika instituta, vidim kako se i mla|i sve vi{e opredequju za dugoro~no bavqewe Svrqigom. Sada imamo, na primer, ne samo {ko-lovanog etnologa, ve} i doktora etnologije koji je na temi iz Svrqiga zavr{io svoju radwu. Re~ je o saradniku Etnografskog instituta, ro-dom iz Gulijana. Pre otprilike godine dana jedna na{a mlada Svrqi-`anka izabrana je za asistenta istorije starog veka na odseku za Isto-riju Filozofskog fakulteta u Ni{u, koja je svoje studije istorije okon~ala odbranom diplomskog rada na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom koja se bavi jednim segment iz `ivota Svrqiga izme|u dva svetska rata. Najzad, uspe{no je, sa zavidnim uspehom, tako-|e mlada Svrqi`anka, polo`ila prijemni ispit na grupi za ahreolo-giju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nadam se da }e po okon~a-wu osnovnih univerzitetskih studija svoj prakti~ni nau~no-istra`i-va~ki rad usmeriti ka istra`ivawu svrqi{ke oblasti.

Da pomenem i to, da postoji ne mali broj mladih pesnika i proznih pisaca koji su se ve} potvrdili zbirkama pesama, romanima, pripo-vetkama, mnogi od wih su i nagra|eni, a tu su i mladi istra`iva~i svrqi{kih govora i narodne kwi`evnosti ovoga kraja, ~iji su radovi ve}objavqeni ~ak i u publikacijama Radionice, i koji su usmeren prema Svrqigu zahvaquju}i pre svega Va{oj agilnosti na Odseku za srpski jezik i kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u Ni{u. Jednom re~i, o~ekujem da }e upravo ovaj istra`iva~ki podmladak nastaviti istra-`ivawa pojedinih domena kulture na{ega kraja.

N. Bogdanovi}: ̂ ime to Svrqig, kao zavi~aj »progovara« u rezul-tatu svojih podanika, kojih, kako znamo, ima i u umetnosti (pesnici, pripoveda~i, likovni umetnici) i u istra`iva~kim, naui~nim dela-tnostima (narodna kwi`evnost, jezik, etnologija, demografija...)?

S. Petrovi}: Poezija je najvidqiviji domen kulture u kome »za-vi~ajnost« posredstvom jezika kao »ku}e Bi}a«, kako re~e Hajdeger, dolazi do re~i. Pogledajte naslove zbirki pesama i pri~a na{ih auto-ra, {to je Vama sasvim dobro poznato, ne samo kao nau~niku, teoreti-

150

~aru jezika, ve} i kao ~oveku koji se brojnim radovima i sam predstavio javnosti, dakle, i kao pisac i pesnik. U samome zvuku pesama, u jeziku, tematici, zapa`amo direktne odsjaje duhovnosti ovoga tla. [to se prinosa na likovnom planu ti~e, tek se o~ekuje da stvarala{tvo narodnih umetnika dobije svoju ocenu. Ono {to, na primer, vidim u skulpturama samouka iz Ni{evca, ohrabruje. O~ekuje svoju kriti~ku valorizaciju ono {to se zbiva u radu Ni{eva~ke kolonije. Re~ je o slikarima iz {ire okoline zemqe koji svojim ostvarenim delom po-tvr|uju istinu, da svrqi{ki kraj pru`a neiscrpnu inspiraciju za rad likovne imaginacije.

Da ne govorim o radovima iz Va{e oblasti, i o samim Va{im delima u kojima se tematizuje fenomen samoga jezika, preciznije, govor svrqi{kog kraja, ne samo u zbirkama narodnih pesama ve} i u pojedinim temama o upotrebi jezika u svakodnevnom `ivotu. Ovde mislim na ve} objavqene Va{e zbirke pesama iz ovoga kraja, na Svadbene pesme, na kwigu I ja tebi kao i na monografije Govoru Bu~uma i Belog Potoka kao i na Govore o imenima i brojnim drugim radovima. Najzad, pono-vi}u, imam u vidu i to da ste Vi li~no, zajedno sa kolegom Radoslavom Radenkovi}em, za vreme nastavni~kog rada na Filozofskom fakultetu u okviru predmeta istorije jezika i narodne kwi`evnosti usmeravali studente iz Svrqiga da svoje seminarske i diplomske radove posve}uju pojavama jezika i narodnog stvarala{tva iz ovoga kraja. Ve} sam rekao da je jedan deo toga materijala ve} publikovan.

N. Bogdanovi}: Postoje li oblasti koje, po Va{em saznawu, tra-`e, i nude, daqa istra`ivawa, a ako ih ima, u kom bi pravcu daqi rad trebalo da bude usmeren?

S. Petrovi}: Mislim da su empirijska istra`ivawa tradicio-nalne kulture u svoj wihovoj kompleksnosti, po~ev od verovawa koja su sa~uvana u pripovednoj formi me{tana, danas, u XXI veku, gotovo bes-predmetna. Pone{to jo{ i postoji u ritualu, u obi~ajima, ali sasvim segmentirano. Pa ipak, smatram da je sa etnolo{kog aspekta pre-ostalo da se jo{ istra`e fenomeni »nove obi~ajnosti« koji predstav-qaju preosmi{qene tradicionalne obrasce, wihovo opstajawe u sas-vim izmewenom urbanom `ivotu qudi u gradu - Svrqigu. Ne zabora-vimo: enormna migracija stanovni{tva sa sela u Svrqig odigrala se sedamdesetih godina pro{loga veka, tako da su me{tani dolaskom u Svrqig, donesenu narodnu kulturu sa sela, u uslovima novih gradskih uslova egzistencije, morali preosmisliti i prilagoditi novom vre-menu i ambijentu. Po~ev od obi~aja vezanih za svadbu, ispra}aja u vojsku, proslave Badweg dana i Bo`i}a, pogrebnih rituala, slavskog obreda. Sve je to dobilo novi izgled, koji bi vaqalo da se teorijski istra`i.

Pa ipak, smatram da je posao u domenu arheologije ostao nedodi-rnut. Ve} danas se ukazuju neki nagove{taji o velikoj starini Svrqig-grada. Naime, da je ovde re~ o gradskoj utvrdi i va`noj ta~ki na crti

151

LINKOVI

transbalkanskih komunikacija. To, onda, povla~i za sobom i pitawe tragawa za arheolo{kihm artefaktima na ovom prostoru. Isto tako u istoriji je ostala sasvim neistra`ena najstarija rimska i slovenska epoha, a zatim, period pod Turcima. Ova epoha u pojedinim domenima, o tome Vi imate boqi uvid, u jeziku, na primer, ve} unekoliko istra`en, ali je mnogo toga ostalo da se i li~no »prekopa« u arhivima, na{im ali i u turskim, bugarskim i gr~kim (vizantijskim).

Za ovaj domen istra`ivawa, me|utim, smatram da je potrebno da se steknu neki va`ni preduslovi. Prvi se mo`e odrediti kao kadrovski. Naime, bilo bi najboqe kada bi istra`iva~, osim {to je profe-sionalno osposobqen za rad na terenu, ujedno ponikao iz ovoga kraja, {to }e re}i, da »ose}a Svrqig«. Na ovaj problem gledam tako {to bi nau~nik ovoga tipa morao pokazati jedan naro~iti istra`iva~ki senzibilitet za arheolo{ki fenomen. Samo se onaj istra`iva~ u arheologiji, na primer, mo`e smelo odva`iti na takav korak - da zahvati duhovnu bit naroda i intuira ono {to je zapreteno u samome tlu, koji je kadar da u zapretenim tminama duhovne istorije prona|e, najzad, i vlastiti a »izgubqeni znak«, odre|enije, ~ija je du{a ve} i sama imanentno tim istra`ivawem postala predmet wegovog sopstvenog zanimawa. Motiv i inspiracija, ali i nada da }e se uspeti, nude se tek onome kome se istra`ivawe postaje vlastitim izazovom, kao kretawe ka sopstvenoj »pra-zavi~ajnosti«!

I u pogledu najstarije istorije, stvar je tek na po~etku. U pojedinim domenima, me|utim, predstoji rad na sintezi. Mislim na podru~je jezika i etnologije, tradicionalne narodne kwi`evnosti i, {to je posebno va`no, na prou~avawe novijeg perioda, po~ev od prvog svetskog rata do danas. U ovom smislu, kako smo zajedno to zamislili, trebalo bi da krene rad na desetotomnoj, metodolo{ki ~vr{}e postavqenoj Kulturnoj istoriji Svrqiga. Trenutno i sam imam u vidu mali projekat o savremenom Svrqigu izme|u dva rata, ta~nije do 1939. godine, pri ~emu me pre svega zanima po~etak urbanog razvoja Svrqiga po~ev od trenutka kada je u saobra}aj pu{tena ̀ elezni~ka pruga, koja je pokrenula lanac doseqenika iz susednih gradova, Pirota, Bele Palan-ke, Kwa`evca, Sokobawe, qudi koji su zapo~eli svoj novi, trgova~ko-zanatski `ivot u Svrqigu. Mo`da u ovome trenutnom zanimawu vidim i jedan sasvim li~ni motiv, o ~emu ne bih ovom prilikom. Jedino }u, imaju}i u vidu jedan objektivni razlog, kazati, da se ose}am du`nikom prema samom Svrqigu u kome sam ro|en, {to su u mojoj kwizi iz kulturne istorije Svrqige: Mitologija, magija i obi~aji, prikazani i mitologija i obi~aji i magija u 38 seoskih naseqa, dok je sredi{te samoga Svrqiga sasvim izostalo. Tu prazninu, delimice, sada ̀ elim da popunim.

N. Bogdanovi}: Kakva je budu}nost institucija kojima Vi danas rukovodite (istorija, radionica, simpozijum, zbornik), koje ste ina~e i osnovali i osmislili?

152

S. Petrovi}: Ne{to je ve} re~eno. Najpre o Radionici i Zborni-ku. Kako ste i sami upoznati, ove godine smo sa Osmim me|unarodnim skupom dovr{ili rad na istra`ivawu kulture isto~ne Srbnije u formi koju smo zajedno odredili, naime, paralelno istra`uju}i kul-turu na terenu sa poku{ajem teorijskog uop{tavawa rezultata pro-isteklog iz istra`iva~kog rada. Ne verujem da u budu}nosti ne}emo organizovati neki oblik okupqawa nau~nika, doma}ih i stranih, oko nekih projekata, svakako, mawega obima, pod uslovom da za takve susrete mo`emo biti kadri da ih u samom Svrqigu dr`imo, obezbe|uju-}i u~esnicima pristojne uslove za rad. Nezavisno od toga, Etno-kulturolo{ki zbornik }e nastaviti sa izla`ewem. Razlika je samo u tome {to }e poziv na saradwu biti upu}en svim zainteresovanim nau-~nicima, istra`iva~ima na terenu, saradnicima muzeja, institucija u isto~noj Srbiji i {ire, sa molbom da Redakciji dostave svoje priloge o pojedinim temama iz nau~nog ugla kojim se bave. Naredne sveske Zbornika ne}e biti tematski profilisane, ve} }e se u Zborniku na}i tekstovi razli~itog tematskog opredeqewa, pri ~emu }e jedini uslov biti globalno pokrivawe terena isto~ne Srbije i susednih oblasti, i svakako, nau~na relevantnost priloga.

[to se Kulturne istorije ti~e, uveren sam da nailazi vreme kada }emo iz razli~itih izvora mo}i da obezbedimo sredstva za po~e-tak publikovawa sistematske desetotomne Kulturne istorije Svrqi-ga. Narasle kadrovske snage iz razli~itog domena kulturologije, pre svega iz samoga Svrqiga, ali i nau~ni radnici iz Ni{a i Beograda, daju mi za pravo da sa velikom verovatno}om ustvrdim kako }e rad na Kulturnoj istoriji imati dobre izglede. Saradnicima koji su radili na prvobitnom projektu Kulturne istorije, o ~emu smo Vi i ja ve} razgovarali, ponudi}emo uskoro jedan takav projekt na razmatrawe, da bismo posle toga pokrenuli rad na wegovoj realizaciji. @elim da Vas uverim da problem tzv. finansijske konstrukcije nikada nisam sma-trao presudnim pitawem za sve vreme moga bavqewa ovim organiza-cijskim aktivnostima. Ja verujem da }emo to i uraditi.

N. Bogdanovi}: Profesore Petrovi}u, hvala Vam na tim uvere-wima, i svemu dosad izlo`enom.

S. Petrovi}: Hvala Vam na ovom razgovoru.

Razgovor vodio: Nedeqko Bogdanovi}

153

LINKOVI

154

155

Obja{wavaju}i prirodu i razloge brojnih nepogoda {to su pri kraju XX veka zadesile srpski rod istori~ar Milorad Ekme~i} je uzgred primetio kako nas, Srba, ima nekoliko fela. Me|utim, ni fran-cuska ili, recimo, italijanska nacija da ostanemo samo pri tim pri-merima bez obzira na sre}niju istorijsku sudbinu ni danas ne mogu bi-ti, osim spoqa, posmatrane kao monoliti.

Regionalne kulturne razlike, lokalni govori, ~ak mentalitet-ske, psiholo{ki zna~ajne varijacije nezaobilazne su i u velikim, i u malim narodima. ^iwenica je, ipak, da je famozna ''u~iteqica `ivo-ta'', istorija, prema mnogima bila neuporedivo dare`qiva nego prema Srbima. U novi vek i milenijum u{li smo razdeqeni politikama i granicama, vazda posva|ani, izbegli s ogwi{ta i doslovce po belom svetu rasejani. Uprkos svemu unutarwih podela nam jo{ uvek nije dosta!

U tom, ovde ovla{ skiciranom kontekstu pojavquje se kwiga pesama Obrena Risti}a Na Istoku, u Serbiji. Wen naslov je pesni~ka parafraza davne rasprave Svetozara Markovi}a a formulisan je kako neka vrsta ekspresivne ''premetaqke''. Kako u pesni~kom jeziku, onda kada je utemeqen, promi{qen, razli~it od neodgovorne logoreje malo {ta mo`e biti slu~ajno i jednozna~no i kako jezik Obrena Risti}a delatno dose`e te vi{e ''propozicije'' sklon sam da u naslovu ove kwige naslutim i ne{to vi{e od ekspresivne jezi~ke igre.

Odnosno, sredi{te pesni~ke avanture Obrena Risti}a naoko je precizno odre|eno i gotovo geografsko ''topografski'' pouzdano ime-novano po~ev od spomenutog naslova i uvodne pesme. Srbiju, koja je po predawu i apokrifu ve} Sveti Sava video kao posrednicu izme|u Istoka i Zapada zemqu ''osu|enu'' da bude Zapad vi|ena iz isto~ne perspektive i Istok sagledana sa zapadnih prostora tu ku}u nasred druma kojim hrle carske vojske, putnici i trgovci, na{ pesnik je pri-vidno izri~ito smestio na Istok.

PRIKAZI

POEZIJA OBRENA RISTI]ABUNT PROTIV OKORELOSTI SVETA

(Obren Risti}: Na istoku, u Serbiji; Apostrof, Beograd 2002)

Srba Igwatovi}

LINKOVI

156

U isti mah, uz pretpostavku da je Srbija zaista samo Istok, pesnik se implicitno zapitao {to se na Istoku Istoka zbiva, i nagovestio da }e wegova kwiga kazivati i o tome. Tako su naslov, ba{ kao i kwiga u celini, poprimili element objave.

Obren Risti} se, svejedno,takvim vidokrugom i pristupom nije zadovoqio ograni~io. Inicijalno dvozna~ni smisaoni zahvat poslu`io mu je kao ''uvod'' i osnova za specifi~nu unutra{wu vizuru. U wegovo vi|ewe savremenosti svevremenosti ugra|eno je stanovi{te {to po~iva na zavi~ajnom vidokrugu kao osobenom segmentu istoka Srbije, ali to ne zna~i da wega ne zanimaju svekolika, upravo planetarna zbivawa, a pogotovu kombinovawe ''presecawe'' i nadopuwavawe dijahronijskih s ovovremenim iskustvima i saznawima. Pouzdanim i punozna~nim rukopisom Risti} obuhvata i poetski imaginativno dogra|uje i preoblikuje zavi~ajno, nacionalno i univerzalno u ravni motiva i ravni neposrednog iskaza.

Zahvaquju}i toj mo}i i prozirawu stvari sveta u wegovom pevawu su, recimo, lokalni toponimi zadobili istu vrednost i punozna~nost kao i oni biblijski; vremena su se plodno izme{ala i uskovitlala a istorije preplele. Biblijski carevi vaskrsavaju u poeziji Obrena Risti}a ruku pod ruku sa srpskim kne`evima, `upanima, carevima; sveti ratnici bdiju nad Srbijom ba{ kao i seni wenih mu~enika iz brojnih oslobodila~kih ratova i s paklenih strati{ta.

U Risti}evoj poeziji ima i sugestivnog humora, opore ironije, grotesknih obrta ali i dragocenog, sna`nog ose}awa za sakralno. Ima, naravno, u skladu s onim {to je prethodno re~eno, i tragi~kih akcenata.

Pesnik vidi i odbacuje Zlo, ̀ udi i i{te spasewe ne samo za sebe i svoj rod nego za sve nas `ivu}e. Shodno tome on svoje pevawe ne vaspostavqa monolo{ki, ve}dijalo{ki, ve}ma neguju}i zapitanost nad prirodom stvari i pojava ne nude}i izri~iteodgovore. Po toj osobini on je, ~ini mi se, na tragu izvorne i iskonske mudrosti na{ega ~oveka ne samo Isto~ne Srbije ve} Srbije uop{te.

Ali Risti}ev dijalo{ki koncept u osnovi je izraz nemirewa s proizvoqnim i prolaznim autoritetima kojima pesnik, diskretno no posve jasno, pretpostavqa krug apsolutnih vrednosti. To je jo{ jedan razlog za utisak kako je lucidna, vitalisti~ka,u isti mah veruju}a bit spomenutog na{eg ~oveka, a pogotovu Srbijanca sa istoka, na pouzdan i vaqan na~in sadr`ana i iskazana u poeziji Obrena Risti}a.

Dijalo{ki koncept, opet, na neposredno formativnom planu omogu}ava autoru da u svoje pesme utka i element lirske naracije. Zahvaquju}i tome ova poezija jeste i ostaje komunikativna, mada je jasno da je lirska naracija, tj. poetsko kazivawe ne{to posve razli~ito, stilski distingvirano od govora i ne samo estetski nepretencioznog nego i neartificijelnog, i utoliko ''neure|enog'' kazivawa.

157

U poeti~ko-emati~koj ravni Risti}ev dijalo{ki koncept podrazumeva niz asocijativnih priziva koji nisu tek ispisi iz lek-tire ve} svojevrsni stvarala~ki reperi, uzorite ta~ke, bilo da je re~ o starom Ovidiju, Pu{kinu, Dostojevskom, Tolstoju, Jesewinu, na{em Branku Miqkovi}u ili rumunskim pesnicima poput \ea Bogze ili bliskog savremenika Mir~e Dineskua... Duhovna vertikala sadr`ana u Risti}evoj poeziji, opet, obuhvata kako biblijskog cara i psalmopevca Davida, tako i Solomona i Avrama, Svetog Savu, Svetoga Georgija, Svetog Petra Kori{kog,... sve do Oca Nikolaja Leli}kog.

Obren Risti} je privr`enik ekspresivnog slobodnog stiha u ko-jem se povremeno, kovitlaju burni ritmovi kao izraz du{evne napeto-sti i velikog napora-napona usmerenog na jezi~ku odu{ku, a ujedno poetsku artikulaciju. Wegov stih se u tom smislu bitno razlikuje od u stihove razlomqene proze li{ene jezi~ke melodije, ritma i unutar-wih sazvu~ja odnosno svega onoga {to pojedini, ne ba{retki dana{wi ''proizvo|a~i pesama'' podrazumevaju pod slobodnim stihom, di~e}i se dosegnutom ''slobodama'' koje pesmu drasti~no udaqavaju od wenihoso-benih i su{tatsvenih izvori{ta. Najboqe, najuspelije Risti}eve pe-sme, tome nasuprot, koliko su bogate neo~ekivanim, novodosegnutim smislom i zna~ewem, toliko su pro`ete jezi~kim treperewem, ukr{ta-jima ritma i zvuka.

Ako bi u ne~emu ovoga pesnika vaqalo ohrabrivati, onda je re~ o pesmama u kojima je, ''tehni~kim'' jezikom analize re~no, vaqano posta-vio motiv, uspelo uobli~io pesmu ali je donekle i okon~ao naglo, mada mu je smisaona materija nudila jo{ poneki ''vi{ak'' zna~ewa i pevawa. Takve pesme izvesnonisu mawe vredne. One u Risti}evoj kwizi deluju poput svojevrsne me|uigre, s tim {to je wihova ote`alost, kako rekli ruski formalisti, mogla da bude i ve}a.

Upu}uju}i na re~i Dostojevskog, na{ pesnik podse}a da U patwi postoji ideja. Otpor i nemirewe sa svakovrsnim Zlom u kwizi Na Istoku, u Serbiji mo`da su i ne{to od ideje: nasu{na pesni~ka po-treba (poznata ̀ udwa za ''o~ima izvan svakog zla'').

Zlo se prevladava i pobe|uje, izme|u ostalog, vaqanim, uspelim stihom. Poetska etika je sublimna, nenametqiva, nimalo doslovna.

Poezija Obrena Risti}a ima i jedan dodatni, poeban kvalitet. Iako nije li{ena duskog nemira i stvarala~kog nespokoja, wene poru-ke savremenicima i potomcima mahom odi{u nimalo paradoksalnom vedrinom svojevrsnom onima kojima su i srce i duh ~isti. Zbog toga ove odlike racionalni umovi su skloni da pesnike nazovu ne libe}i se fraze velikom decom, ne shvataju}i da je pesni~ka pobuna protiv ''od-rastawa'' i privr`enost ~arima igrivog jezi~kog stvarawa u stvari bunt protiv okorelosti, bezdu{nosti sveta.

Obren Risti}, me|utim, dobro zna, i to pokazuje i u pesmama svoje kwige Na istoku, u Serbiji, da je poezija ozbiqna igra, i da je slu`ewe woj svojevrsni zavet.

LINKOVI

158

Resakralizacija sveta sakralizacijom jezika su{tinska je pobu-da stvarawa Zlate Koci}. Ne slu`iti se re~ju, nego joj slu`iti. Biti, dakle, s druge, nekonvencionalne strane re~i. Ne daleko od stvari, ve} bli`e wihovoj su{tini: jer stvar ostavqa mogu}nost da se pogled skrene ka wenoj tvarnosti, ili da se kroz wu, kao kroz simbol, potra`i wen Izvor. A re~ je za pesnika, kao i za veruju}eg, po~etak sveta.

Ovakva, logocentri~na izgradwa poeti~kog sistema na molitvenom dosluhu re~i i vere, na osnovama hri{}anske kosmogonije i ontologije, posvedo~ena je i novom poetskom kwigom pesnikiwe Lazareve lestve. Ve} naslov lirskog speva upu}uje ~itaoca na biblij-ski prototekst: na svetog Lazara iz Vitanije i na starozavetnu sliku Jakovqevih lestvica vrline, ~ime je tematski raspon pevawa odre|en kao duhovno usavr{avawe u vidu stupwevitog podviga, a opisan je isto-dobno i korpus ste~ene tradicije koji uglavnom ~ine vizantijska i slovenska duhovna ba{tina. Najzad, povezivawe povesti o vaskrslom Bo`jem pravedniku i arhetipske predstave prozra~nih stuba Jakova i Jovana upu}uje na su{tinu pravoslavnog vi|ewa, po kome poznawe Is-tine nije tek gnoseolo{ki problem, ve} je to podru~je i egzistenci-jalno, eti~ko i ontolo{ko. Po ovom u~ewu, saznawe jeste ose}awe besmrtnog `ivota i pobeda nad smrtno{}u, odnosno saovaplo}ewe ~o-veka sa Bogom. Dakle, metod saznawa prevashodno je metod `ivota, put spoznaje tajne jeste zapravo put ~ovekove samospoznaje i obo`ewa, usled ~ega ovaj lirski spev i po~iwe re~ima svetog Isaka Sirina kao epigrafom koji sa`ima jedan zaboravqeni kulturni model: Si|i u svo-je srce i na}i }e{ u wemu lestvicu za pewawe u carstvo Bo`ije.

Pesnikiwa u Lazarevim lestvama obnavqa i jednu uglavnom zapostavqenu (ali ne kada je u pitawu i lirski spev mitolo{ko-religiozne tematike) stvarala~ku proceduru kompoziciju brojeva.

ZAVOJI STRADALNE SEDMICE

(Zlata Koci}, Lazareve lestve, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2003)

Aleksandar Kostadinovi}

159

Trodelno ustrojstvo kwige, organizacija u tri pevawa („Lazaret”, „Glas, u`e” i „Lazur”) u vezi je sa do`ivqajem neparnih brojeva kao „dinami~nih” i naro~ito sa simboli~kom vredno{}u broja tri koji predstavqa „idealni model svakog procesa koji pretpostavqa tri etape”. U pitawu je proces koji vodi od Lazareta ka Lazuru, pokret uzdizawa od materijalno-tlenog ka duhovnom, putawa vaskrsnu}a i sjediwewa sa Bogom. Sluti se tu i trostepenost uzrastawa koja, po svetom Jovanu Lestvi~niku, ide od borbe sa strastima do sozercawa, preko psalmodije kao sredi{we faze. Upravo „pevnost” (stroga sila-bi~ka organizacija stiha, prisustvo rime i refrena) odvaja centralno pevawe Lazarevih lestvi od po~etnog i zavr{nog (koja su ispevana u slobodnom stihu). I kao {to je Lestvi~nik trostepenost Bogopoznawa dao u vidu 30 lestvica imaju}i u vidu simboliku ovog broja, tako i poetskom strukturom Lazarevih lestvi dominira jo{ jedan broj~ani princip. Sedmica, slo`ena iz trojke i ~etvorke, predstavqa „broj makrokozma”, usled ~ega su joj se obra}ali srpski pesnici kosmogo-nijskih spevova, bilo u „apokrifnom” i travestiranom obliku (Vasko Popa, Sporedno nebo), bilo u „kanonskom” (Milosav Te{i}, Sedmica). Iako ne ostvaruje apsolutnu broj~anu pravilnost kao V. Popa (sedam ciklusa u zbirci, sedam pesama u svakom ciklusu), Koci}eva pribegava vrlo slo`enim poetsko-aritmeti~kim operacijama: svaki poetski tekst u kwizi je i poliptih, a ve}ina wih jesu upravo sedmo~lane pesme. Treba ista}i da jedino zavr{no pevawe „Lazur” poseduje sedmo~lanu kompoziciju, gde se lazurna boja i sedam nebeskih sferi nalaze u o~iglednoj korespondenciji. Me|utim, sedmica je rezultat i sabirawa {estice i jedinice, broja tekstova u prvom i drugom pevawu, stoga se ~itav trodelni proces „numerolo{ki” mo`e protuma~iti kao preo-bra`ewe {esto~lanog Lazareta ({est je broj greha iz Otkrivewa i broj odvojenosti tvorevine od tvora~kog principa) u sedmo~lani, harmoni~ni Lazur pomo}u ujediwuju}ega Glasa vaskrsne misli.

Osim aritmeti~kih, poetika Zlate Koci} poznaje i geometrijsko kodirawe. Ovo svojstvo manifestovalo se u prethodnoj poetskoj kwizi Polog (1999), gde je pesni~ka imaginacija bila upo{qena metamorfo-zama ta~ke, krsta, kru`nice i sfere. Novi, individualni lik koji pesnikiwa daje arhetipskoj predstavi lestvice dolazi upravo iz po-menute kwige, jer tamo je Koci}eva slikom spirale nastojala da uprizori qudsku te`wu za pro{irewem kruga ostvarene spoznaje, kao i potenciju kruga da sopstvenim narastawem osvaja telo prostora, zapreminu. Spirala kao novi vid lestvice ima ovde funkciju meta-tropa, one tekstovne jedinice u kojoj se me|usobno susti~u i motivi{u plan sadr`aja i plan izraza. U pesmi „Zavojnica. Sirinu skala” pratimo upravo spiralni put duhovnog uzrastawa: naime, ova deveto-~lana pesma (devet je broj granice, oznaka kraja i po~etka, numeri~ki

LINKOVI

160

signal preobra`aj i prelaska na novi nivo) ostvarena je kao niz uza-stopnih metamorfoza lirske instance teksta, po{to se u funkciji lirskog subjekta jedan za drugim pojavquju: Bo`jak, Pisar, Lazaret, Martamarija, Stra{ilo, Svitac, Poziv, Lestvica i Slavuj. Ova sukce-sija ugra|ena je gotovo na isti na~in u celinu speva: u narednim pesma-ma ove poetske figure, koje treba videti kao zasebne li~nosti, ali i kao razli~ite razvojne etape jedinke u procesu Bogospoznaje, zadobi-jaju sto`erno mesto poziciju lirskog subjekta, poetskog junaka ili dominantnog motiva. Iako ovo neobi~no podse}a na veri`nu sinta-gmatiku poetskih tekstova u Pologu, u pesmi „Zavojnica. Sirinu ska-la” ostvareno je specifi~no povezivawe poestkih junaka, gde svaki ispisuje sopstveni razvojni luk koji se tek u jednoj ta~ki (jezi~kom obrtu, metafori, motivu) sa oboda kru`nice (tekstovne margine) dodi-ruje sa lukovima prethodnika i sledbenika. Ovakvo kretawe rezultuje stvarawem ravanske krive nastale promenom kru`nog luka stvarawem sinusoide. Ukoliko se pomenutoj sinusoidi doda i tre}a, nagla{ena aksiolo{ka dimenzija dubina samospoznaje ili visina Bogospoznawa, jer lirska instanca periodi~no osciluje izme|u isku{ewa i otkro-vewa, tvarnog i stvarnog, kre}u}i se izme|u bola i ushita, od Bo`jako-vog uspewa ka Pisaru do survavawa u Stra{ilo dobija se krivuqa u prostoru spirala. Zavojnica i loznica.

Zavojnica: jer pri duhovnom usavr{avawu „ukoliko Bog vi{e daje blagodati vere ~oveku, utoliko mu vi{e otkriva urvine i ponore zla u svetu i qudima”, podvrgavaju}i ga sve te`im isku{ewima. Loznica: jer usvajawe Istine „ima organski karakter sli~no je kalemqewu loze na ~okotu i ̀ ivqewu loze ~okotom i od ~okota”.

Zavojnica: jer spev predstavqa poziv na pokajawe, obli~ewe gre-ha, prepovijawe rana Lazarevim zavojima. Loznica: jer spev je i podse-}awe Lazarevom kolenu na sabornost wegovog imena.

Zavojnica: jer pevawe se kre}e na vremenskom planu naizmeni~no razli~itim ravnima od kojih je samo neke mogu}e preciznije odrediti (godina raspe}a i vaskrsewa Isusovog, doba propasti sredwovekovne srpske dr`ave, savremeno doba oli~eno prevashodno u agresiji na Srbiju 1999), na simboli~kom planu spiralno ukr{ta tekstovne jedi-nice prehri{}anskih magijskih obreda i biblijskih verskih tekstova sa jedinicama savremene entropi~ne kulture; na leksi~kom planu osciluje od dijalektizama, sa~uvanih u ritualnim formulama i pesma-ma, preko slavenizama iz sakralnih, molitvenih tekstova, do idioma i frazeologizama aktuelnog trenutka.

Loznica: jer prostornim uobli~ewem u spiralu razli~iti vre-menski planovi postaju vanvremenski, a akteri, pripadnici razli~i-tih epoha istorijskog vremena pronalaze mesto u nadvremenskoj gene-alogiji spirale, ve} prema svojoj simboli~koj ulozi u opevanom

161

„doga|aju” obo`ewa i vaskrsewa (tako se u liku Lazara susti~u novoza-vetni pravednik i sredwovekovni srpski vladar). Na sli~an na~in prema me|usobnim afinitetima i mestu u logici „doga|a” udru`uju se vegetativna simbolika narodnih obi~aja, biblijska slikovnost i pred-metni svet savremene civilizacije. Ipak, najuspe{nije tragawe za zajedni~kim poreklom entiteta ostvaruje se u jeziku posredstvom dva dominantna stilska postupka paronomazijom i etimolo{kom figurom; uz pomo}kojih se zvu~awe i mnogobrojna zna~ewa jezi~kih jedinica me|usobno pronalaze po srodstvu bez obzira na me|usobnu prostornu, vremensku ili funkcionalnu udaqenost (leski~ki niz: Lazar, Laza-ret, Lazur, lazaron, lazarica, laziti). U pitawu je poeti~ki neobi-~no konsekventna procedura: ako resakralizaciju sveta treba ostvari-ti sakralizacijom jezika, to je zato {to u spoju zvu~awa i zna~ewa nema ni~ega slu~ajnog i konvencionalnog. Ako je re~ koren sveta, ne vodi li put spoznaje u koren re~i?

Izvesna hermeti~nost poetskog jezika i zavidna erudicija auto-ra, data tek kroz aluziju i nagove{taj, ali prevashodno ra{~ove~eni prostor i obezsredi{teno vreme sada{we, koje sumwa u verodostojnost svih velikih pri~a, mogu uzrokovati da {irokoj publici ova poetska tvorevina zali~i na svojevrstan anahronizam, upravo zbog jake zasnovanosti na Logosnoj re~i. Re~i drevnoj i dvernoj. No:

Lazarevo uho da be{e kotaricakoja otrovne gqive skupqa zar do~ulo bi poziv?...

LINKOVI

162

1Ivan Vi{evski svoju prvu zbirku pesama Mirewa objavio je u izdawu Matice srpske 2001. godine. Pre toga ogla{avao se u kwi`ev-nim ~asopisima, ili u zajedni~kim zbirkama.

Zbirka sadr`i 41 pesmu, a pesme su raspore|ene u tri ciklusa: Izme|u vidika, Raskr{}a i Praznine. S obzirom na to da me|u pesmama koje pripadaju razli~im ciklusima ne postoji bitna razlika, mo`e se do}i do zakqu~ka da je grupisawe po ciklusima do{lo na osnovu vreme-na nastanka. Prema tome, Izme|u vidika, Raskr{}a i Praznine jesu nazivi onih perioda kada se pi{~eva inspiracija preto~ila u poeziju.

Pesme su ispevane slobodnim stihom. Jezik, koji pesnik koristi, svakodnevan je, svima razumqiv. Izraz je jednostavan, neoptere}en stilskim figurama. Vi{evski peva o konkretnim stvarima i pojavama. Me|utim, on te konkretne stvari i pojave jednostavnim i konkretnim izrazom dovodi u takve odnose gde one otkrivaju ne{to {to obi~nom posmatra~u nije dostupno. Iz tog obi~nog i konkretnog ra|a se smisao ~ovekovog nastajawa i nestajawa. Te naizgled obi~ne stvari razlog su ~ovekovih najve}ih nemira.

U delu Vi{evskog nema improvizacije. Osnovne vrednosti wego-vih ideja jesu wihova vremenska i prostorna neograni~enost. Vi{ev-ski nije jedini koji je progovorio o smislu ~ovekovog postojawa i neizbe`nog nestajawa. U jednom trenutku shvati}e da je ''`ivot nemi-novan / koliko i / smrt, uvek iznenadna''. U trenucima preispitivawa osnovnih ~ovekovih ideala, on }e dovesti u pitawe svoju veru i crkvu }e videti kao ''~etiri zida, {tit od me}ave''. Ovakva konstatacija mo`e iznenaditi, ali ako se realno sagledaju ~iwenice, to je dilema

2 -pred kojom se govotovo svaki ''nesredi{wak'' na{ao bar jed nom u `i-

votu. Vi{evski ne nastoji da spozna ̀ ivot u celini, ve}preuzima ulogu

UZBUDQIVOST OBI^NIH STVARI

(Ivan Vi{evski: Mirewa, Matica srpska, Novi Sad 2001)

Ana Savi}

163

nemirnog traga~a koji }e, ukoliko ne mo`e vi{e i daqe, smisao ̀ ivota prona}i u tragawu. Kroz svoje pesme on govori o svakida{wim po-javama. Iz jednoli~ne, obezli~ene mase koja putuje autobusom pesnik uo~ava samo jedan pogled. Taj pogled pun je uobi~ajenosti iz koje se ra|a i obi~na pesma, ali je wena lepota i vrednost upravo u toj uobi~aj-enosti.

Ako se ima u vidu da se zbirka pojavila 2001. godine, dve godine nakon NATO bombardovawa, jasne su pesnikove refleksije o ratu i seobama. To je ispovest ~oveka koji ose}a sve strahote nadolaze}eg zlog vremena. On ~eka da livade wegovog sela postanu ''raskrvavqena ogle-dala straha''. ̂ eka bez misli i nadawa jer ''mrtvilo ovlada okolinom / ogromna ne`ivost svega''.

U izvesnim situacijama pesnik je sklon da negira postojawe svega. Ceo svet vidi kao ''usku liniju beskraja''. ̂ ovekov ̀ ivot je apsur-dan jer je wegova jedina svrha da nestane, da hrli ka smrti. On sumwa ~ak i u svoje postojawe, on je samo ''vizuelna varijacija, vrh povr{ine tla''. Me|utim, taj nihilizam nije osnovna ideja koja se razvija nakon upo-znavawa sa wegovom poezijom. Svaki stih u sebi nosi jednu novu ideju i svako novo ~itawe otkriva neke druge vidike.

Kada se ova zbirka pojavila, Vi{evski je imao 24. godine. Iako se radi o mladom ~oveku, wegova misao je zrela, wegov stav prema `ivotu jasno izdiferenciran. Bez obzira na to {to se ovom zbirkom Vi{evski predstavio kao nadaren pesnik, nadamo se da }e na nekom drugom ras-kr{}u, zagledan u neke nove praznine, prona}i svoju novu inspiraciju koju }e preto~iti u poeziju jo{ boqu od ove.

1. Ivan Vi{evski (Ivan Joci}, Svrqig 1977).2. ''Pripadam grupi qudi / koji ne pripadaju / sredini, sredi{wacima'';

Zidovi me}ave, str. 50.

LINKOVI

164

Lavirintom ti{ine {etamo u dru{tvu likova koji nam nude jedno od mogu}ih ~itawa i prepoznavawa, koji nam dozvoqavaju da otkrivano tajanstvena zna~ewa, u onoj meri u kojoj prihvatamo imaginarno simboli~ko realno. I{~itavaju}i stranice, sti~emo utisak da je pred nama (ma koliko vremenski radwa bila izme{tena) intimno ispovedawe, evokacija doga|aja i do`ivqaja, qudi, predela i rodnog kraja. Sve je to obasjano zorolikim rumenilom uspomena, i sve je pomereno u neko pre}utno doba, skrajnuto od razjarene dana{wice. O`ivqavawem svojih i tu|ih uspomena, autor nastavqa davno prekinutu nit, vode}i ~itaoca kroz lavirint omamquju}e ti{ine, kroz vreme kada se imalo vremena za bol, patwu, ali i za radost `ivqewa. Kada je o Lavirintu ti{ine re~, nemogu}e je izbe}i specifi~nost naslova: Pri~a o zlatnoj ruci i jabuci, Pri~a o tome kako je kamen pro{ao tik pored ~oveka, Pri~a o vili koja je postala usedelica, Pri~a o ~oveku i ptici, Parabola o ~izmama i hodniku, Pri~a o Najezdi. Pri~e su okrenute celokupnom iskustvu autora i ~itaoca, pune su uverqivosti bilo da je re~ o imaginarnom ili do`ivqenom. Likovi su odraz unutra{weg spokoja, ̀ ivota, vere u sebe. @ivot prihvataju kao igru, cene svoju mo}ali i tu|u nemo}, i obrnuto. U tekstu ima dosta poetskih slika koje su okrenute prirodi bez koje je nemogu}e poznavati qudska htewa. Joci}evi likovi su sme{teni u vreme koje nije poznavalo paniku tela i duha. Takav prilaz prostoru, vremenu i likovima omogu}ava piscu da ostvari smiren, poeti~an tekst, koji nas umiruje, zabavqa i vi{ezna~no edukuje. Qubav i strepwa, java i san, sve je u prirodnom sledu, doga|aji se ni`u kao neizbe`nost, svako ima svoje mesto pod suncem, sve je blisko i prihvatqivo u svojoj nepobitnoj postojanosti. Qubav i strast, pokornost i prkos, sve ima svoju ~ednost, iskrenost, svako na svoj na~in

IZ OBJAVQENIH PRIKAZA

SPOKOJNA [ETWALAVIRINTOM

(O kwizi Lavirint ti{ine Damira Joci}a)

Du{an M. Adski

165

prihvata nevidqivu ruku sudbine. Dana{wem ~itaocu, optere}enom svim mogu}im {izoidnostima, ova kwiga deluje poput oaze, nema postmoderne pomerenosti sveta, konstruisane nejasno}e. Zagonetnost li~nosti nije u nametnutoj misteriji, ona se jedino ispoqava u prihvatawu i neprihvatawu okru`ewa, komunikacije, saradwe, ~u|ewa i ne~u|ewa. Svojim pomirqivim stavom prema ~ovekovom opredeqewu, autor i te kako umiruju}i deluje na psihu ~itaoca. Prate}i kazaqke svog vremena, pisac pri~a o svevremenskom bitisawu, o svevremenskim dilemama i tajnama, o krugu koji ne priznaje ~asovnike, koji prolaznost sagledava u kontekstu ve~ne igre i nemirqivosti nadolaze}eg sa zate~enim. Lavirint ti{ine se zavr{ava Pri~om o Najezdi, jednom briqantnom novelom, novelom koja nas podse}a na [}epanovi}eva Usta puna zemqe, mada se oba ostvarewa ne bave istom tematikom.

Posle kwige Vetrovi u pri~ama, koja je od strane kritike do~ekana sa veoma laskavim ocenama, pred nama je i najnovije Joci}evo ostvarewe koje zaslu`uje jo{ve}u pa`wu i glasnije vrednovawe.

LINKOVI

166

Kao nekom vrstom za{titne amajlije, nedoku~ivost i psihoso-ciolo{ka ustreptalost egzistencijalne zbiqe (s jedne strane) i delom apstraktno priklawawe Bogu kao {titu od stra{ne metafizi~ke i jo{ stra{nije fizi~ke zbiqe (s druge strane) Zlata Koci} je Lazarevim lestvama uznela svoj poetski izraz i iskaz do najvi{eg reda i mikro i makrokozma post-miqkovi}evog vremena i trena.

/.../Fenomenolo{kom opservacijom sa~iwenu (uprkos kosmi~kom

trenu od pet godina) vol{ebnu tajnu stihotvorne me{avine i poetskog jediwewa suprotnosti i zavodqive hermeti~nosti u pristupu i sabornosti zna jedino Zlata Koci}! Zna formulu koja nas op~iwava i dr`i na visokoj umetni~koj temperaturi i ~uva nas od stra{ila ovovremena koja haraju svetom i razdiru nam: ~ula i um, zanos i nadu, srce i usppewe Bogu (apsolutu). Izo{trenim intelektom poku{ajte da proniknete u formulu: velika zagrada, tri plus, mala, osam kroz jedan, mala, plus, mala, pet puta sedam, mala, minus, mala, pet puta sedam, mala, minus, mala, sedam puta tri, mala i velika jednako ipsilon na sedmom stepenu! Formula je vi{im sledom i nose}im poetskim vrednosatima upisana u prazno (belo) poqe (Mendeqejevog) sistema i tako }e svojom nadvremenom lepotom i tajanstvom obasjavati intelektualna obra-}awa poklonika Lazarevim lestvama!?

KROZ VEJAVICU PLAMA I DRAMATIKE

(O kwizi Lazareve lestve Zlate Koci})

Radomir Videnovi} RAVID

167

Sve je ovde ozareno i uzneseno, |er|efno i zvezdovezno, neboliko jer je ovo P o e z i j a.

Tu zrikavci ''sri~u ti{inu'', tu korak ote`a pod ble{tavilom.''Mlaz meden-vode'', koji ''p~ele oble}u / ispod nebeskog sa~a'',

melemno pada na du{u ̀ ednu lepote.U poeziji ovoj, ne`noj i drhturavoj, zajapurenoj, dahtavoj i

treperavoj, iskri~avoj, u svakom svom stihu, ''trepte snopovi zvezda / na nebes-poqu''. Kako i ne bi kad se u woj mesec, taj san o suncu, u `eteoca prome}e.

Kao {to na no}nom nebu, zaki}enom dukatom meseca, ''naranxasti krug / ubla`ava crnilo / sa plavog trona'', tako i Milivojevi}eva poezija, poput nesu{tastvene mese~ine, greje lepotom i rasteruje mrak u du{i. Kao takva, ta poezija je i ila~no biqe i prozor u svet, krilo koje srce iz kaveza grudi di`e u zvezde.

Ba{ta je, eno, preplavqena ''ogwem nebeskim'' u kojem se kupaju ''cvetovi ru`e''. Pod poplavom toga ogwa smrtomrsca, sve presahle ~esme u srcima o`ivqavaju. I vrapci koji se qube, i to gnezdo u ptici, i novi cvrkut lasta u starom gnezdu, i mesec kao no}ni srp, i kquni}i {to iz gnezda virkaju, i ta tuga u oku pred jabukom bez plodova, sve to, i mnogo toga drugog, svedo~i da `ivot piruje, luduje i quduje. Tor`estvuje.

Uzvodna bela reka ra~i}a, deca koja se u vodi `aburkaju, `uti miris raspukle diwe, dahtawe kestena pod nebeskim sa~em, nakovaw koji travu unapre|uje (unaza|uje?) u seno. i tako daqe, sve su to pesni~ke slike koje Milivojevi}evu haiku poeziju u ovoj zbirci ~ine istinski `ivotnom i, kao umetnost re~i, bliskom srcu. Damaru wegovom.

U bistroj reci videti svoj lik duboko ispod wenog dna, zna~i biti pesnik, jasnovidac, spoznati tajne ̀ ivota, pa makar to ko`u je`ilo.

IZ RECENZIJA

KAP MLADE KI[E

(Milen Milivojevi}: Hod)

Qubi{a Rajkovi}

LINKOVI

168

Proniknuti u san belutka na dnu reke, zna~i i zamisliti se nad sudbinom reke `ivota uop{te, u potrazi za smislom postojawa i opstajawa. Ve~noj potrazi.

Nedoseg je sudbina i ove poezije, i stoga ona nije ni kqu~ razumevawa ni sezamska brava neodgonetqivosti. Pred tajnama prirode, onim najdubqim, pred tajnama `ivota i smrti, i najve}i pesnici ostaju nemi, jer tu qudsko ''zapire poznawe''.

Igra duha upravo je ono {to najvi{e pleni u ovoj poeziji.

169

U jeziku sa velikom dijalekatskom diferencijacijom problem raskoraka slu`bene i neslu`bene upotrebe mikrotoponima, odnosno problem standardizacije dijalekatskih likova (ojkonima i mikrotpo-nima) nije mogao ostati nezapa`en. Ali, u na{oj nauci, posebno na srpskoj strani, posebno u situaciji koju nudi podru~je prizrensko-timo~kih govora, tome pitawu jedva da je poklowena neka pa`wa.

Napor Sa|ane Stepanovi}-Nikoli}kao da polazi od sr`i pro-blema. Na podru~ju jedne op{tine, odnosno jednog katastra, {to je bilo weno polazi{te odre|eno {kolskim zadatkom, ogleda se najpre slo-`enost prilika i te`ina re{ewa, zatim praksa jedne slu`be koja je izme|u dve vatre, bez generalnog stava, i koja bez pomo}i struke i nauke bira puteve da ostane u okriqu kwi`evne norme i standardne grama-tike, a da pri tom ne izneveri stvarne prilike u govoru sredine.

Rade}i iscrpno na popisu mikrotoponima koji fonetskom i mor-folo{kom strukturom nose nestandardne osobine, ona je pokazala da je wihovo u~e{}e u ukupnom fondu mikrotoponima ove relativno male, ali onomasti~ki (zbog konfiguracije terena i duge nastawenosti ̀ iv-qem jednog jezika) bogate regije, relativno veliko, da nije zanemarqi-vo, da na jednoj strani ignorisawe stvarne situacije vodi nerealnoj prezentaciji realnog stawa u govoru, a na drugoj strani stvara pedago-{ke te{ko}e kad god se, verodostojnosti radi, lokalni (razli~it od standardnog) oblik upotrebi van lokalne situacije (u pisawu, u slu`-benoj upotrebi, u nau~nim, stru~nim ili publicisti~kim tekstovima).

U tom smislu vredan pa`we je i wen dakqu~ak da se dijalekatski likovi toponima ''bez te{ko}a mogu prihvatiti /.../ uvek kada ne sadr`e glas koji ne postoji u kwi`evnom jeziku'', {to bi slu`benu i narodnu toponimiju pribli`ilo.

RASKORAK NARODNOG I SLU@BENOG JEZIKA

(Sla|ana Stepanovi}-Nikoli}: Slu`bena i narodna toponimija Svrqiga,

Svrqig 2002)

Nedeqko Bogdanovi}

LINKOVI

170

FebruarN. Bogdanovi}: ''Sretewski ustav prerano ugu{en glas'', predavawe povodom dvestogodi{wice Prvog srpskog ustanka.

Promocija kwige ''Iz opanak u cipilu'' Dragana Ran|elovi}a.

MartKwi`evno ve~e stvaralaca iz Kraqeva i izlo`ba slika ''Simfonija kosmosa'' Aleksandra Stoji}a, ~lana Lune.

AprilDonatorsko ve~e za obnovu manastirskog kompleksa ''Sveti Arhan|el'', sa izlo`bom gra|evinskog projekta Novice Jovi}a.

MajPostavqawe spomen obele`ja Radojku Tri~kovi}u Sajtaru, u~esniku Prvog i Drugog srpskog ustanka (rad. akad. vajara Dragana Drobwaka).

Podizawe spomen-~esme u ~ast Krste Popovi}a u~esnika Prvog srpskog ustanka, Kara|or|evog bimba{e i vojvode.

Sve~ana akademija povodom Dana op{tine Svrqig i uru~ewe priznawa zaslu`nim Svrqi`anima, me|u kojima

HRONIKAkulturnih doga|aja u Svrqigu 2004.

i troma kwi`evnim stvaraocima: Nedeqku Bogdanovi}u, Zlati Koci} i Obrenu Risti}u.

JunIzlazak iz {tampe ''Etno-kulturolo{kog zbornika'' IX.

JulIzlazak iz {tampe ~asopisa ''Bdewe'', br. 5/6.

AvgustMe|unarodni simpozijum ''Metodolo{ki problemi prou~avawa tradicionalne i savremene kulture'', Sokobawa-Svrqig (s. Crnoqevica).

Povodom simpozijuma objavqen je reprint radova N. Bogdanovi}a i V. Vukadinovi}a o onomastici Golaka (kraja koji povezuje sokobawsku i svrqi{ku op{tinu, ili razdvaja Sokobawsku i Svrqi{ku kotlinu).

SeptembarPovodom Dana evropske ba{tine, u akciji ''Voda izvor `ivota'', postavqeno je spomen-znamewa na ~esmi na Gramadi (gde je ~etovao i stra`ario, pa tu od rana i umro, Radojko Tri~kovi} Sajtar), i odr`ano predavawe Drak~eta Stojiqkovi}a ''O gramadi kao granici izme|u Srbije i Turske''..

Istim povodom u prirodnom kompleksu manastira Sveti arhan|el (izme|u Pirkovca i Pop{ice) odr`an je skup dece i omladine, s kulturnim programom posve}enim vodi.

OktobarPesni~ki susreti ''Dani Gordane Todorovi}''.Izlo`ba fotografija ''Nasle|e kroz moj objektiv'', selekcije na nacionalnom nivou, u kojoj su Svrqi`ani dobili tri nagrade.

171

LINKOVI

U skladu sa osnovnom orijentacijom ~asopisa Gradina, ~ija je osnovna tematika kwi`evnost, ovde se donosi samo popis kwiga Svrqi`ana, koje pripadaju kwi`evnosti, {to zna~i da su iskqu~eni naslovi iz nauke.

Rade Milisavqevi} ro|en je 1920. godine u Varo{i kod Svrqiga. Bavi se umetni~kom fotografijom, publicistikom i pi{e poeziju. Fotografije je izlagao na mnogobrojnim izlo`bama u zemqi i inostranstvu i dobio ~itav niz nagrada i drugih priznawa.

@ivi u Beogradu

Prazna nebesa, (pesme), Beograd, 2004.*

Srba Mitrovi} ro|en je 1931. godine u Lalincu kod Svrqiga. Zavr{io je filolo{ki fakultet u Beogradu. Prevodi sa engleskog jezika. Za svoje kwi`evno delo dobio je nagrade: Branko Miqkovi}, Milan Raki}, Zmajevu i dr.

@ivi u Beogradu.

Metastrofe, (pesme), Beograd, 1972.Opkora~ewa, pesme (Novi Sad), 1975.Podne na Terazijama, (pesme), Beograd, 1983.Opis i truwe, (pesme), Beograd 1984.[uma koja lebdi, (pesme), Novi Sad, 1991,Biblioteka, (pesme), Beograd, 1992.@aoba, (pesme), Beograd, 1993,Lostina, (pesme), Ni{, 1995.Snimci za panoramu, (pesme), Novi Sad, 1996.Uzmicawe, (pesme), Beograd 1999.

BIBLIOGRAFIJA

172

No} i san, (pesme), Beograd 2002.Razgovet il vrtlog, (pesme), Kraqevo, 2003.Izabrane, (izabrane pesme), Beograd 2003.*

Gordana Todorovi} ro|ena je 1933. godine u Drajincu kod Svrqiga. [kolovala se u Para}inu i Ni{u. Godine 1955. dobila je Brankovu nagradu za prvu zbirku pesama.

Umrla je u Beogradu 1979. godine.

Gimnaziski trenutak, (pesme), Beograd, 1954.Sunce, (pesme), Beograd, 1959.Srce zavi~aja, (pesme), Beograd, 1965.Ponosno klasje, (pesme), Beograd, 1973.Izabrane pesme, (pesme), Beograd, 1984.Gimnaziski trenutak, (pesme), drugo izd. Ni{, 1989.Pesme, (pesme), Ni{, 2004.Gimnaziski trenutak, (pesme), tre}e izdawe, Ruma, 2004.*

Radoslav Radenkovi} ro|en je 1933. godine u Plu`ini kod Svrqiga. Doktor filolo{kih nauka (srpska narodna kwi`evnost). Predavao je na Filozofskom fakultetu u Pri{tini i Filozofskom fakultetu u Ni{u. Bavio se prikupqawem i istra`ivawem narodne kwi`evnosti, folklora i mitologije. Pi{e poeziju, prozu, eseje i kwi`evnu kritiku.

@ivi u Ni{u.

Vatraqe (pesme), Ni{, 1978.Druga vrata (lirski zapisi), Ni{, 1981.*

Milan Stojadinovi} ro|en je 1937. godine u Izvoru kod Svrqiga. [kolovao se u Kwa`evcu i Beogradu. Radio je kao novinar u Ni{u i Boru.

Umro je u Boru 2001. godine.

Borske elegije, (pesme), Bor, 1995.Predvorje ideala, (pesme), Bor, 1995.No} zrikavaca, (pesme), Bor, 1997.Rastavi~je, (pesme), Bor, 2000.*

Nedeqko Bogdanovi} ro|en je 1938. godine u Bu~umu kod Svrqiga. Doktor filolo{kih nauka (dijalektologija). Profesor na Filozofskom fakultetu u Pri{tini i Filozofskom fakultetu u Ni{u. Prou~ava narodne govore i usmeno pesni{tvo.

173

LINKOVI

@ivi u Ni{u.

Vrla strana, (poetski zapisi), Ni{, 1978.Dnevni red, (pesme), Ni{, 1979.Prir.Zora govora, (tematski broj ''Gradine'' - Ka poetici usmenog

pesni{tva), Ni{, 1980.*

Svetomir Jankovi} ro|en je 1940. godine u Okruglici kod Svrqiga. Zavr{io je Filolo{ki fakultet u Beogradu, grupa za germanistiku, gde je i magistrirao. Predavao je na univerzitetima u [tutgartu i Frankfurtu. Pisao je pri~e i pripovetke, oglede i studije na srpskom i nema~kom jeziku. Prevodio je s nema~kog jezika.

Umro je u Nema~koj 1991. godine.

Mali kraq tuge, (sabrane pripovetke), Ni{, 1996.*

@ivadinka Savi} Luna ro|ena je 1940. godine u Bu~umu kod Svrqiga. Pi{e poeziju za decu.

@ivi u Svrqigu.

Pesme za moju decu, (pesme), Svrqig 2000.*

Zlatimir Mani} Malkus (Lozan, kod Svrqiga, 1942), majstor fotografije, novinar, snimateq. Omiqene teme: "Kretawe i oblici", "^ovek i prostor", "Zaustavqeno vreme", "Lirika drveta", "Cvetovi", "Portreti". Posebno obra|ene teme: "Dolinom Neretve", "Logor u Jasenovcu", "Zaplawe", "Svrqig i okolina". Studije "Stene" i "Pe}ine".

Imao vi{e izlo`bi, projekcija, nagrada za dijapozitivne, kolor-dijapozitivne, fotografije (Svrqig, Zaplawe, Mostar, Po~iteq, Pardubice - ^SSR).

Zanima se etnomedicinom, mitskom i lekovitom funkcijom biqa, o ~emu je publikovao trokwi`je Tajna le~ewa biqem. @ivi u Ni{u.

*

Milen Milivojevi} ro|en je 1943. godine u Drajincu kod Svrqiga. Nastavnik je srpskog jezika, a radio je i u novinarstvu. Pi{e poeziju i aforizme.

@ivi u Boru.

Raspu}e, (pesme), Sarajevo, 1989.Ta~ka, (pesme), Bor, 1989.

174

La`u vegetarijanci, (pesme), Bor 1991.An pasan, (aforizmi), Bor 1992.Kako sam postao uvrnut, (aforizmi), Zaje~ar, 1992.Ne}u vi{e da se igram, (pesme), Zaje~ar, 1996.S uma, (aforizmi), Bor, 1998.Drugi kolosek, (pesme),Zaje~ar, 1999.Ptica pticu ptici, (pesme), Bor, 2000.Gologlavi Rajko i Crvenkapa, (aforizmi), Bor, 2002.Nije ovo Danska, (aforizmi), Bor, 2001.Carske pesme, (pesme), Bor, 2003.God, (haiku pesme), Bor/ Zaje~ar, 2003.*

Zlatan Lazarevi} ro|en je 1945. godine u Lozanu kod Svrqiga. Zavr{io je Filozofski fakultet u Pri{tini i radi kao profesor srpskog jezika. Pi{e poeziju.

@ivi u Vrbasu.

Vreme mostova, (pesme), Pri{tina, 1982.*

@ivorad Vidojkovi} ro|en je 1947. godiner u Lozanu kod Svrqiga. Pi{e poeziju i eseje.

@ivi u Ni{u.

Stvarnost iz hemijske olovke, (pesme), Ni{, 1982.*

Zoran Vu~i} ro|en je 1947. godine u Okoli{tu kod Svrqiga. @iveo je u Bu~umu i bavio se zemqoradwom. Radio je u Beogradu kao novinar i urednik ~asopisa ''Raskovnik''. Prevodi sa bugarskog jezika. ^lan je redak-cije ''Etno-kulturolo{kog zbornika'' i glavni urednik ~asopisa ''Bdewe''.

@ivi u Svrqigu.

Prolazi svet, (pesme), Ni{, 1976.To pro{lo, (pesme), Ni{, 1980.Bilo i pro{lo, (pesme i zapisi), Beograd, 1982.Evropske promaje, (pesme), Beograd, 1984.Kwiga ~etvorice, (pesme, sa M. Nenadi}em, S. Stojadinovi}em i M. C.

Mihailovi}em), Vrawe, 1985.Misal i zemqa, (pesme), Vrawe, 1986.Cun~ev drug - sun~ev osmeh, (pesme za decu, sa R. Arsi}em), Srajevo,

1987.Dosada, (poema), Vrawe, 1987.Zave{tawa, (zapisi), Beograd, 1990.U lice veku, (pesme), Ni{, 1991.

175

LINKOVI

Túmen prozorec, (pesme i fragmenti, na bugarskom jeziku), Sofija, 1996.

Cun~ev drug - sun~ev osmeh, (drugo izdawe), Beograd, 1998.Slutwe i spoznawe, (pesme), Ni{, 1998.Dosada, (drugo izdawe), Beograd / Vrawe, 1991.Cun~ev drug - sun~ev osmeh, (tre}e izdawe), Beograd, 1999.Znaci iz tamnine, (pesme), Beograd, 1999.Rukopis koji postoji, (pesme), Beograd, 2000.Vreme za igru, (pesme za decu), Novi Sad, 2000.Otkrivawe tajne, (pesme za desu, sa R. Arsi}em), Beograd, 2001.Radovawe i igrawe, (pesme za decu, sa R. Arsi}em, R. Vu~kovi}em i V.

Jovi}), Ni{, 2002.Dosada, (tre}e izdawe), Ni{, 2004.Vrvina za nebo, (pesme), Beograd / Kwa`evac, 2004.

Prir.Bera~i zvezda, (zbornik svrqi{kih pesnika), Ni{, 1989.Materwi jezik, (tematski broj ~asopisa ''Osvit'' - Antologija

savremene dijalekatske poezije), Leskovac, 1998.Snevawa i bdewa, (izbor pesnika Svrqi`ana), Svrqig / Kwa`evac,

1999.*

Radoslav Vu~kovi} ro|en je 1949. godine u Ni{evcu kod Svrqiga. Zavr{io je filolo{ki fakultet. Radi kao profesor srpskog jezika i kwi`evnosti. Dobio je nagradu Mladi Dis za rukopis zbirke pesama. Prevodi sa makedonskog jezika.

@ivi u Svrqigu.

Tri srcokaza, (pesme), Prokupqe, 1970.Sa pe{terskih isto~nika, (pesme sa H. Katalom, Z. Muratovi}em, N.

Vu~eqem, Z. Kahrimanovi}em), Pqevqa, 1987.Koreni i korovi, (pesme), ^a~ak, 1988.Bunila, (pesme), Beograd, 1990.Tavni nauk, (pesme), Ni{, 1994.Po raspe}u, (pesme), Mladenovac, 2000.Radovawe i igrawe, (pesme za decu, sa Z. Vu~i}em, R. D. Arsi}em i V.

Jovi}), Ni{, 2002.*

Qubinko Veloji} ro|en je 1949. godine u Izvoru kod Svrqiga. Studirao je ma{instvo. Pi{e poeziju.

@ivi u Svrqigu.

Iza ~ela, (pesme), Ni{, 2000.*

176

Rusomir D. Arsi} ro|en je 1949. godine u Izvoru kod Svrqiga. Zavr{io je gra|evinski fakultet. Pi{e poeziju i kratke pri~e za decu i odrasle. Dobio je nagradu Drainac za rukopis zbirke pesama. Urednik je de~jeg lista ''\ak''.

@ivi u Ni{u.

Trenutak pred svetom, (pesme), Prokupqe, 1982.Sun~ev osmeh - sun~ev drug, (pesme za decu, sa Z. Vu~i}em), Sarajevo,

1987.Bavqewe senkom, (pesme), Beograd 1988.Br~kawe u travi, (pesme za decu), Irig, 1991.Prole}anke /Letovanke /Jesewanke /Zimovanke, (pesme za decu), Ni{,

1992.Moji gosti, (pesme za decu), Kwa`evac,1994.Mi se igramo samo, (pesme za decu), Ni{, 1994.I kona~no spremna torba,(pesme za decu), Svrqig, 1994.Qubav se i crta, (pesme za decu), Novi Sad - Ni{, 1996.Ho}u teta da me {eta, (pesme za decu), Ni{, 1997.De~ji horoskop, (pesme za decu), Ni{, 1997.Sun~ev osmeh - sun~ev drug, (drugo izdawe, sa Z.Vu~i}em), Beograd, 1998.Sun~ev osmeh - sun~ev drug, (tre}e izdawe, sa Z. Vu~i}em), Beograd,

1999.De~ji horoskop, (drugo izdawe), Ni{, 2000.Ho}u teta da me {eta, (drugo izdawe), Ni{, 2001.Otkrivawe tajne, (pesme za decu, sa Z. Vu~i}em), Beograd, 2001.Radovawe i igrawe (pesme za decu, sa Z. Vu~i}em, R. Vu~kovi}em i V.

Jovi}), Ni{, 2002.Sveska u stihovima, (pesme za decu), Ni{, 2002.Dobra ~ini i ne brini, (pesme za decu), Ni{, 2003.Zabrinuta sveska, (pesme), Ni{, 2004.*

Qubi{a Mihajlovi} ro|en je 1949. godine u @eqevu kod Svrqiga. Zavr{io je pravni fakultet. Pi{e aforizme i romane. Sada se bavi advokaturom.

@ivi u Svrqigu.

Pa ka`e,(aforizmi), Svrqig, 1990.U ime istine, (aforizmi), Svrqig, 1997.U ime naroda, (aforizmi), Svrqig, 1998.La` i odmazda, (roman), Svrqig, 1999.Bomba{, (roman), Svrqig, 2001.Drugi krug, (roman), Svrqig, 2001.Veli~anstvena malenkost, (aforizmi), Svrqig, 2004.

Prir. Antologija svetskog aforizma, Svrqig, 1998.*

177

LINKOVI

Zlata Koci} ro|ena je 1950. godine u @eqevu kod Svrqiga. Zavr{ila je filolo{ki fakultet u Beogradu. Prevodi sa ruskog jezika. Dobila je nekoliko zna~ajnih nagrada za kwi`evnost i prevodila{tvo.Dobila je nagrade Rade Drainac, Gordana Todorovi} i Zmajevu. Urednik je u izdava~koj ku}i ''Nolit'' u Beogradu.

@ivi u Beogradu.

Klopka za senku, (pesme), Beograd, 1982.Oro oko grotla, (pesme), Beograd, 1990.Rebro, (pesme), Beograd, 1993.Gnezdo i kupola, (pesme), Beograd, 1995.Vazdu{ne freske, (pesme), Beograd, 1999.Polog, (pesme), Beograd, 1999.Lazareve lestve, (pesme), Beograd, 2003.Rtawska svetila, (ogledi o poeziji Miodraga Pavlovi}a), Ni{, 1996.

Dramska poetska dela:Prokletije, (koautorstvo), Radio-Beograd, 1992.Rub, ''Isto~nik'', 19/20, Beograd, 1996.Dobro jutro, vodo, Tre}i program Radio-Beograda, 1997.Dobro jutro, vodo, ''Kwi`evnost'', br. 8/9, Beograd, 1999.*

Qubinko Radenkovi} (Plu`ina, kod Svrqiga 1951). Studirao je srpski jezik i etnologiju. Doktor je etnolo{kih nauka. Bavi se nau~nim radom u oblasti folklora, slovenske mitologije i etnolingvistike. Va`niji radovi: Urok ide uz poqe (1973), Narodne basme i bajawe (1982), Simbolika sveta u narodnoj magiji Ju`nih Slovena (1997), Narodna bajawa kod Ju`nih Slovena (1996). Preko stotinu radova objavio je u stru~nim publikacijama u zemqi, Rusiji, Poqskoj, Bugarskoj i Nema~koj.

Urednik je ~asopisa Raskovnik i Balkanika. Radio je na Univerzitetu u Moskvi, i predavao narodnu kwi`evnost na Univerzitetu u Ni{u.

Sada je direktor Balkanolo{kog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.

*

@iva Radowi} ro|en je 1953. u Crnoqevici kod Svrqiga. Pisao je pesme za decu i odrasle i sakupqao narodne umotvorine.

Umro je u Svrqigu 2000. godine.

Dlgo, podlgo, najdlgo, (pesme), Svrqig, 2000.*

Dragan R. Ran|elovi} ro|en je 1956. godine u Okruglici kod Svrqiga. Pi{e prozu.

@ivi u Ni{u.

178

Veresija nema i {lus, (roman), Ni{, 2001.Iz opanak u cipilu, (roman), Svrqig 2003.*

Miodrag Kosti} ro|en je 1957. godine u [qivoviku kod Svrqiga. Pi{e poeziju.

@ivi u Svrqigu.

Nema frke, (pesme), Svrqig, 1999.Veliki sklad, (pesme), Svrqig, 2002.*

Obren Risti} ro|en je 1960. godine u Tijovcu kod Svrqiga. Zavr{io je ekonomski fakultet. Pi{e poeziju.

@ivi u Kwa`evcu.

Sre|ivawe utisaka, (pesme), Kwa`evac, 1996.Na istoku,u Serbiji, (pesme), Beograd, 2002.*

Violeta Jovi} ro|ena je1966. godine u Ni{u. Detiwstvo je provelau selu Me~ji Do kod Svrqiga. Zavr{ila je pravni fakultet. Pi{e poeziju.

@ivi u Ni{u.

Pismo sa meseca, (pesme za decu), Ni{, 2000.Sun~ev vez, (pesme za decu), Ni{, 2002.Radovawe i igrawe, (pesme za decu, sa Z.Vu~i}em, R. D. Arsi}em i R.

Vu~kovi}em), Ni{, 2002.Svira~i u travi, (pesme za decu), Ni{, 2004.Kad zatvorim o~i, (pesme za decu), Ni{, 2004.*

Blagica Zdravkovi}ro|ena je 1969. godine u Svrqigu. Zavr{ila je filozofski fakultet i

radila kao profesor srpskog jezika i kwi`evnosti. Pi{e poeziju i prozu.@ivi na Kipru.

[ake pune drewina, (pri~e), Ni{, 2003.*

Milijana Vidanovi} ro|ena je 1969. godine u Svrqigu. Pi{e poeziju. Radi kao nastavnik jezika i kwi`evnosti.

@ivi u Zaje~aru.

A srce mi opet slobodno i sre}no, (pesme), Zaje~ar, 1969.*

179

LINKOVI

180

Damir Joci} ro|en je 1973. godine u Svrqigu. Zavr{io je filozofski fakultet. Pi{e poeziju i prozu.

@ivi u Gu{evcu i Ni{u.

Vetrovi u pri~ama, (roman), Beograd, 1997.Lavirint ti{ine, (pripovetke), Beograd, 2001.Teskoba, (roman), Beograd, 2004.*

Oliver Miliji} ro|en je 1973. godine u Svrqigu. Zavr{io je filozofski fakultet, grupa za sociologiju. Pi{e poeziju.

@ivi u Ni{u.

Zablud/n/e, (pesme), Para}in, 1994.*

Ivan (Joci}) Vi{evski ro|en je 1977. godine u Svrqigu. Student je Filozofskog fakulteta u Ni{u, grupa za srpski jezik i kwi`evnost. Pi{e poeziju.

@ivi u Gu{evcu i Ni{u.

Mirewa, (pesme), Novi Sad, 2001

GRADINA^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu

Osniva~: Skup{tina grada Ni{a

Izdava~Ni{ki kulturni centar

Ni{, Svetozara Markovi}a, 14 atel. 018/512-184, 512-185, 527-349

Za izdava~aBranislav Stojkovi}, vd direktora NKC-a

Glavni i odgovorni urednikZoran Pe{i} Sigma

Uredni{tvoIrina Antanasijevi}, Stana Dini} Sko~aji} (zamenik gl. i odg. urednika),

Zoran Pe{i} Sigma

Lektor NKC-aVerica Novakov

Bez wih Gradina ne bi ovako izgledalaZlatimir Mani} Malkus (fotografije), Jo`e Sladi} (dizajn ~asopisa),

Bata Petrovi} (grafi~ko-likovna obrada i prelom), Dragana Kostov (unos teksta i korektura)

Rukopise slati na adresu Uredni{tvaNi{ki kulturni centar

- za Gradinu -18000 Ni{, Bulevar Zorana \in|i}a 37

Telefon: 018/536-200, www.nkc.org.yu, E-mail: gradinankc@verat.net

Rukopisi se ne vra}aju. Molimo saradnike da tekstovi koje {aqu u elektronskom vidu budu u }irili~nom fontu i u YuSCII kodu.

Uz tekst poslati kratku biobibliografiju, fotografiju i kontakt adresu. Uredni{tvo prima svakog radnog dana od 10 do 12 ~asova.

Izlazi {est brojeva godi{weCena jednog primerka 300 dinara, za pravna lica 500 dinara

[tampa Punta, Ni{Tira` 500

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

82

GRADINA: ~asopis za kwi`evnost,umetnost i kulturu / glavni i odgovorniurednik Zoran Pe{i} Sigma. - God. 1, br. 1(oktobar 1966) -.- Ni{ (SvetozaraMarkovi}a 14a) : Ni{ki kulturni centar,1966. (Ni{ : Punta) . 24cmCOBISS.SR-ID 4021250

Универзитет у Нишу University of Niš Универзитетска библиотека University Library

Овај текст је део Дигиталног репозиторијума, јавно је доступан, и може се слободно користити за личне потребе, у образовне и научне сврхе. Ако користите текст, наведите извор. Комерцијална употреба текста није дозвољена.

This text is a part of the Digital repository of public domain. Permission is granted for personal, educational and scientific purposes. If you do use the document, indicate the source. No permission is granted for commercial use.

2012 УБН © UBN 2012