9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

Godina IV • Broj 179 • 14. avgust 2020. • Cena: 40 dinara

Grad završio fontanu - Grad završio fontanu - iz budžeta 123 miliona iz budžeta 123 miliona

„El Dorado” u Ludoškoj

„Dužijanca” skromnija,

ali poruka je tradicionalna

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

ÉVE A POLGÁROK EGÉSZSÉGÉNEK SZOLGÁLATÁBAN15Nikole Kujundžića br. 6

str 2

str 16 str 9

Dugini vodoskoci nova svetla GradaDugini vodoskoci nova svetla Grada

Život Palićana uz bušotine za naftu

2 14. 08. 2020. 179

Grad

Početkom februara, Zelena fontana zau-vek je otišla u istoriju, a nju je nasledila mo-derna parterna fonta-

na. Radovi na izgradnji nove fonta-ne trajali su pola godine, a za ovaj projekat iz budžeta grada izdvoje-no je 123 miliona dinara.

Na površini od 3.500 m2 smešte-no je ukupno 77 prskalica, razmešte-nih u 5 koncetričnih krugova koje naizmenično rade, a uveče su osvet-ljene različitim bojama.

Brojni sugrađani koji su se zate-kli na svečanom puštanju fontane u rad, nisu krili svoje oduševljenje no-vitetom na gradskom trgu, a zajed-nička ocena je da je grad dobio novo prepoznatljivo mesto za okupljanje i uživanje građana

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je zadovoljstvo za-vršenim projektom, koji je ugledao svetlost dana u veoma kratkom roku. Laban je podsetio, da je više od dece-nije, na tom prostoru stajala Zelena fontana, koja je bila nefunkcionalna

„što je bilo nedopustivo za Suboticu”.

-Ideja o uređenju centra grada postoji od 2016. godine, kada sam postao gradonačelnik i kada smo se dogovorili da krenemo u ovaj pro-jekat, kako bi Subotiča-ni dobili lice grada ka-kvo i zaslužuju. Mislim da samo otvaranje fon-tane mnogo znači za sve nas, za naše sugra-đane i da, napokon, Su-botica ima izgled, kakav je dostojan jednog ve-likog grada, petog gra-da po veličini u Srbi-ji - rekao je Bogdan La-ban, dodavši da će Su-botica nastaviti svoj ra-zvojni put i u narednom periodu.

-Pokrenuli smo broj-ne značajne projekte, mnoge smo završili, a ono što nas čeka u nared-nom periodu jeste i završetak iz-gradnje Akva parka, sa spa i wellne-ss sadržajima na obali jezera Palić - istakao je gradonačelnik Laban.

Predrag Radivojević, direktor Javnog preduzeća za upravljanje pu-tevima, urbanističko planiranje i sta-novanje, ocenio je da je nova fonta-na mesto, gde će se Subotičani oku-pljati i uživati u novom izgledu cen-tra grada.

-Posle deset godina propadanja i slike rugla u centru grada, konačno imamo uređen trg. Nova parterna fontana je moderno rešenje, sa pet koncetričnih krugova, koji sadrže 61 prskalicu, dok na obodu kruga se na-lazi 16 prskalica sa glatkim mlazom. Oko fontane nalazi se šest velikih

žardinjera sa zelenilom, tri bazena sa mirnom vodom, parterno osvet-ljenje i osvetljenje bazena. Uz to prostor smo upotpunili sa kandela-berima i klupama i sada imamo ople-menjenu celinu u centru grada, koja će privući sugrađane da se tu oku-pljaju i druže - istakao je Radivojević.

Svečano otvorena Parterna fontana, dugini vodoskoci nova svetla Grada

Grad završio fontanu - iz budžeta 123 miliona Izgradnja nove fontane u centru Grada, trajala je šest meseci, investirano je 123 miliona dinara iz gradske kase, instalirano 77 prskalica, koje noću u duginim bojama osvetljavaju trg, kao u centrima velegrada. Na-pokon, Subotica ima izgled dostojan velikog grada, petog po veličini u Srbiji, istakao je gradonačelnik Laban

- Napokon, Subotica ima izgled dostojan velikog grada, petog po veličini u Srbiji - lice grada kakvo Subotičani zaslužuju - rekao je gradonačelnik Bogdan Laban

Autor: Bojan Nikolić

Danica Katanić-Meni se sviđa

nova fontana. Ze-lena fontana je go-dinama bila ru-glo u centru grada, od kada nije bila u funkciji. Nova fonta-na je lepa, sviđa mi se zelenilo oko nje, imamo i klupe, gde da sednemo. Celo-kupan utisak je pozitivan.

Ivica Mamužić-Meni je super i

sve što se radi u za-dnje vreme je dobro za naš grad. Česti-tam gradonačelni-ku Labanu na odr-žanim rečima, ura-dio je mnogo za Su-boticu od obilazni-ce, ulica, kanala do fontane, i ovo govo-rim iskreno. Konačno imamo lep centar

Gabrijela Grubor-Nova fonta-

na je bolja nego prethodna.

Navikla sam na Zelenu fontanu, ostala mi je u se-ćanju, ali nova je lepa i predstavlja pravo osveženje u centru grada, koji se uređuje i dobija moderan izgled.

Nevenka Šarčević-Sviđa mi se

nova fontana, a uveče je još lepša, zbog boja koje se menjaju.

Svaki dan dola-zila sam da vidim kako napreduju ra-dovi i u kratkom roku je završena. Radujem se da nam je centar grada lepši i uređeniji.

Predrag Radivojević i Gradonačelnik Bogdan Laban

314. 08. 2020.179

www.pusin.rs

Pon. 08-15hUto. 10-19hSre. 08-14hČet. 08-14hPet. 08-14h

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.080 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. Ecc.Tel: 553-914

(direktor@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

(urednik@subotickenovine.rs)Tel: 552-042

Tehnički urednikRobert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola

Stantić, Milutin Mitrić, Bojan Nikolić

Karikaturista:Milenko Kosanović

DIZAJN

Bulevar Mihajla Pupina 15

Marketing:Tel: 553-914

e-mail: marketing@subo-tickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Aktuelno

Do nedelje suzbija-nje komaraca

Pčelari da udalje košnice

Suzbijanje komara-ca na teritoriji Gra-da Subotice i vršenje adulticidnog tretma-na iz vazduha i sa ze-mlje, preduzeće „Oris” d.o.o. iz Sombora će sprovesti u periodu od 10. do 16. avgusta

-Tretman odraslih komaraca će se izvršiti od 18 do 23 časa, prvog dana u okviru navedenog termina sa povoljnim meterološkim uslo-vima, u odsustvu padavina, vetra i bez ekstremno visokih tempera-tura vazduha. Tretman će se izvr-šiti na teritoriji MZ: Centar 1, Cen-tar 2, Centar 3, Prozivka, Bajnat, Dudova Šuma, Palić (Turistički deo), Aleksandrovo, Ker, Mali Ra-danovac i Željezničko naselje.

Tretman sa zemlje će se vrši-ti ULV tehnikom, preparatom na bazi aktivne materije deltametrin. Preparati su toksični za pčele, pa se mole pčelari da svoje košnice zatvore ili uklone na udaljenost od najmanje 5 km od mesta vrše-nja tretmana, najavio je šef služ-be za komunalne poslove Goran Išpanović.

U istom periodu, tokom trajanja epidemije, pored 360 obolelih od korone, za-beleženo je i 15 smrtnih is-hoda, koji se mogu dovesti u vezu sa ovim oboljenjem.

Na teritoriji Severnobač-kog okruga, podaci govo-re da je do sada obolelo 445 osobe, a zabeleženo je i uku-pno 17 smrtnih ishoda, saop-šteno je 10. avgusta iz Grad-skog štaba za vanreden situ-acije Subotice.

-U poslednja 24 sata u Kovid respiratornoj ambu-lanti Opšte bolnice Subo-tica obavljeno je ukupno 18 pregleda, od čega 6 kon-trolnih. Tri pacijenta su za-držana na bolničkom leče-nju a isto toliko je otpušte-no. Među zdravstvenim rad-nicima nema novoregistro-vanih sa Kovid infekcijom. Na bolničkom lečenju u Ko-vid delu bolnice, 10 avgu-sta je bilo ukupno 70 pacije-nata. Sedam pacijenata je u

Kovid jedinici intenzivnog lečenja, od toga su dva na mehaničkoj ventilaciji. Na žalost, tokom proteklog vi-kenda od posledica Kovid bolesti, umrla je jedna pa-cijentkinja, saopšteno je iz Gradskog štaba.

U protekloj nedelji do tada je registrovan blagi pad, u broju pregleda pacijena-ta u Kovid bolničkoj respira-tornoj ambulanti, kao i ma-nji broj prijema pacijenata u Kovid bolnicu u odnosu na poslednju nedelju jula.

-Epidemiološka situacija oboljenja KOVID-19 na teri-toriji grada Subotica, prema

ocenama nadležnih, ima i dalje negativni trend, porast broja obolelih je zaustavljen.

Ono što je značajno jeste činjenica, da je tokom pro-teklih nekoliko dana, na te-ritoriji grada ali i okruga, u celini, na dnevnom nivou registrovan manji broj KO-VID-19 obolelih nego što je to bilo u prethodnom perio-du, i ovo je prvi ohrabrujući podatak, nakon dužeg perio-da nadzora nad ovim obolje-njem, navedeno je u izvešta-ju Gradskog štaba.

Radi sprečavanja šire-nja zarazne bolesti CO-VID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, ove godi-ne neće biti održan tradi-cionalni kulturno zabav-ni program, povodom proslave Dana grada

Poštujući odluku Kri-znog štaba Vlade Srbije i naredbu Gradskog štaba za vanredne situacije, o zabrani okupljanja na jav-nim mestima u zatvore-nom i otvorenom prosto-ru, istovremeno, više od

deset ljudi, radi sprečava-nja širenja zarazne bole-sti COVID-19 izazvane vi-rusom SARS-CoV-2, ove godine neće biti organizo-vana centralna proslava Dana grada Subotice 1. septembra, kao ni prateće manifestacije planirane da se održe tim povodom.

-Iako je danas situacija sa epidemijom korona vi-rusa stabilnija, nego što je bila krajem jula, subotička lokalna samouprava sma-tra, da je zbog nesigurne epidemiološke situacije,

kako u Republici Srbiji tako i na teritoriji grada Suboti-ce, vreme da budemo još odgovorniji i da je spreča-vanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, primena mera koje su predviđene važećim propisima, saop-štili su iz Gradske uprave.

Gradski štab za vanredne situacije - Tokom epide-mije u SBO 445 osoba obolelo od kovid 19

U Subotici, tokom epidemije 360 obolelih od korone

Prema Izveštaju koji je Zavod za javno zdravlje uputio Gradskom štabu za vanredne situacije, od početka epidemije KOVID-19, do današnjeg dana, u Zavodu je na korona virus registrovano 360 pozitivnih osoba, sa prebivalištem na teritoriji Subotice

U ZZJZ je na ko-rona virus od po-četka epidemi-je, do 10. avgu-sta registrovano 360 pozitivnih osoba na kovid 19, a u SBO 445 osoba

Zaštita stanov-ništva i očuvanje zdravlja svih gra-đana u ovom tre-nutku najvažnije

553-042

Autor: N.H.K.

Autor: N.H.K.

U borbi protiv

korone

Otkazana

proslava

Dana Grada

Autor: B. N.

Dejstvo preparata tra-je 3 dana. Mape sa loka-cijama na kojima se vrši tretman dostupne su na www.oris.rs, ili telefon 025/515 50 55.

4 14. 08. 2020. 179

Aktuelno

Primetan je pad broja pacijenata koji se jav-ljaju zbog respirator-nih infekcija u bolnicu ili bivaju upućeni, kao

i onih kod kojih registrujemo co-vid19 infekciju, kaže dr Gordana Krtinić, pomoćnik direktora Op-šte bolnice.

-U poslednje dve nedelje, epide-miološki bolnički parametri covid19 ukazuju da od 3.avgusta, kada smo imali čak 94 pacijenta na bolničkom lečenju, sada ima trećina pacijena-ta manje, jer nam se trenutno, za-ključno sa 12. avgustom, na bolnič-kom lečenju nalazi 64. osobe u covid delu bolnice, od toga petoro u jedinici intenziv-ne nege, a troje su na mehaničkoj ventilaciji - kaže dr Gordana Krtinić, ali upozorava i da nije još vreme za opuštanje te je potreban oprez.

Dr Krtinić kaže, da Opšta bolnica Subotica ima dovoljno boca sa kiseonikom, tako da nema bojazni za pacijente.

-Kada smo sredinom jula imali 118 pacijenata, i tada smo imali dovoljno boca sa ki-seonikom, pa čak i više nego što je bilo potrebno .Jedna smo od opštih bolnica u Voj-vodini, ne uključujući Kliničko bolničke centre, koja ima apsolutno najveći broj res-piratora, koji su stavljeni na raspolaganje covid delu naše ustanove. Kada

smo imali pik epidemije, priključeno je bilo 9 pacijenata, dakle i tada smo ima-li više nego dovoljno respiratora, nije bila iskorišćena ni polovina kapaciteta. Dakle, imamo dovoljno opreme, lekova i kiseonika. Da li je i kada i kolika kiseonička potpo-ra potrena pacijentima, kao i terapija lekovima, određuje lekar, prema važećim Pro-tokolima i na osnovu kliničkih parametara koji važe u celom svetu. Nije svakom co-vid pacijentu potrebna ista terapija, jer je klinička slika pacijenta individualna, zato se rade pregledi poput ct pluća, laboratorijske analize, kompjuterski pregled pluća i ostali pregledi, da bi se odredilo kolika kiseonička potpora mu je potrebna - pojaš-njava dr Krtinić.

Subotička Opšta bolnica pojačala je od ove nedelje ambulantno-poliklinički deo, dakle, ne covid deo, jer je povećan broj sugrađana za preglede u tzv.zelenoj zoni bolnice.

- Počeli smo kako se smanjuje potreba za radom lekara u covid crvenoj zoni, da po Protokolu vraćamo lekare u zelenu zonu, ali ta procedura ne traje jedan dan. Le-kar koji je radio u covid delu, mora pre vraćanja u zelenu zonu da bude opet testiran PCR testom, koji naravno mora biti negativan dva puta. Kako budemo vraćali resur-se u zelenu zonu bolnice, tako ćemo povećavati i broj usluga u istoj zoni, za ne covid pacijente, ističe dr Krtinić.

U Opštoj bolnici Subotica se smanjuje broj pacijenata koji se javljaju zbog respirator-nih infekcija i onih koji ostaju na lečenju zbog covid19 infekcije - za trećinu!

dr Gordana Krtinić, pomoćnik direktora Opšte bolnice

U bolnici manje U bolnici manje pacijenata na pacijenata na lečenju od koronelečenju od korone

Subotič-ka Op-šta bol-nica po-jačala je od ove nede-lje am-bulan-tno-poli-klinički deo

Kosanović

PU Naša radost u Subotici, u rangu sa evropskim ustanovama tog tipa

Dobili sredstva za Erasmus projekat

Predškolska ustanova „Naša radost” iz Subotice ima status Etwinning ustanove i predstavlja uzor i model modernog pedagoškog pristupa, ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, što potvrđuje i novi Erasmus projekat „Wanders of outdoor learning”, odnosno „Učenje van vrtića”.Vrednost projekta 160.000 evra

Koordinator celokupnog projekta je Soveni-ja, a finansira ga Evropska komisija. Pored predškolske ustanove „Naša radost”, partne-ri na projektu su iz Portugala, Italije, Turske i Rumunije.

Erasmus projekat počinje sa re-alizacijom u oktobru 2020. i trajaće do kraja 2022. godine, a omogućiće razmenu dobre prakse na etwinning platformi i mobilnosti realizatora u navedenim zemljama.

-Ukupna vrednost projekta je oko 160.000 evra. Kao obrazovna usta-nova, koja je jedan od lidera u pisa-nju i realizaciji međunarodnih proje-kata, svoja iskustva stručni tim „Naše radosti” podelio je i kolegama iz Špa-nije i Estonije, koji su kod nas bili na radnoj praksi tokom 2019.godine, a tokom ove i 2021.godine očekuje se da na radnu praksu kod nas dođu kolege iz Francuske, Belgije i Bugarske, kaže Veljko Vojnić, tehnički direktor PU „Naša radost”.

Inače, u toku je i realizacija Erasmus projekat, koji je dobio sredstva K 229 (strateška partnerstva ) u kojem je Predškolska

ustanova „Naša radost” koordinator.-Naziv projekta je „Connection of Fa-

iry Tales and STEAM”, a partneri su iz Grčke, Bugarske i Slovenije. To-kom projekta vaspitači će sa partne-rima razmenjivati primere dobre prak-se, vezane za STEAM pristup, koji se uklapa u nove Osnove programa, po kojima ćemo raditi od septembra. Pro-jekat će trajati do kraja 2021. godine. Prvi susret partnera je planiran za ok-tobar 2020. godine u Subotici, a su-sreti u Grčkoj, Bugarskoj i Sloveniji sledeće godine. Aktivnosti projekta se realizuju u vrtićima „Zvončica”, „Šumi-ca” i „Zeka”.

PU „Naša radost” ima dugo isku-stvo u Etwinning međunarodnim projektima, a 2017. Erasmus projekat je vas-pitačima omogu-ćio praksu u Nor-veškoj, Danskoj i Nemačkoj

Autor: N.H.K.

Autor: A. Šiška

dr Gordana Krtinić

Veljko Vojnić

514. 08. 2020.179

Polovina radnika blokirala „Leonar-dov” račun i dobila zaostale zarade

Vlasnik obećava novi početak

Polovina od oko 60 bivših radnika fabrike obuće „Leonardo”, koji su dobili otkaze pre dva meseca, angažovala je advokate, uz pomoć izvršitelja blokirala račun firme i do-bila zarade za april, maj i deo juna

Preostalih, oko 30 radnika, na osnovu usme-nog dogovora vlasnika sa Sindikatom, dobili su pola aprilske plate. Kako su radnici ispričali, vlasnik Antonio Brotini ostavio ih je bez posla, ali ih o tome nije obavestio, već su za otkaze

saznali kada je jedna od koleginica zatražila pomoć leka-ra, ali su je odbili, jer joj zdravstvena knjižica nije overena.

- Deo radnika se obratio nekolicini advokata i oni su krenuli u naplatu potraživanja za april, maj i deo junske plate i oni su u međuvremenu i dobili zarade. Drugima koji nisu hteli da po-krenu priču o platnim listićima vlasnik je predložio sporazum, taj sporazum je usmeni, nije potpisivan, i na osnovu njega je data dinamika isplate zarada - saopštili su iz sindikata.

Za radnike i sindikat je izuzetno važno što je postignut takav dogo-vor i što postoji mogućnost da se radnici uskoro vrate na stari posao.

- Veći deo radnika ne želi da ide na sud, već im je jedino važno da počnu da rade ponovo. Sve ukazuje na to, tako je i rečeno, da će se poslodavac vratiti i nastaviti da posluje u Su-botici. Vreme će to pokazati. Radnici koji nisu tužili, sačakaće da vide šta će biti sa predlogom vlasnika, a sve sa namerom da nastave tamo gde su stali pre nekoliko meseci.

Otpremnine radnici mogu da naplate u redovnom sudskom postupku ili da dignu ruke od njih. Radnici su ponovo potvrdili,

da su znali za loše poslovanje ma-tične kompanije u Italiji i da postoji mogućnost da ostanu bez posla, ali niko nije očekivao da će to biti ura-đeno bez najave.

- Sve je urađeno mimo zakona, skinuti smo sa RFZO i PIO, tehno-loški smo višak od 6. juna. Niko nije potpisao rešenje, nismo dobili otpre-mnine, apsolutno ništa - rekli su pre dva meseca radnici.

Sve do januara 2020. godine za-rade su bile uredno isplaćivane, ali im je januarska plata stigla u tri dela.

- Najavili su kašnjenje februarske zarade i očekivali smo da se situa-cija stabilizuje od marta. Međutim, epidemija je sve poremetila i deo radnika, zajedno sa direktoricom, prešao je u drugu firmu - ispričali su radnici.

Aktuelno

Sve je urađeno mimo zakona, skinuti smo sa RFZO i PIO, teh-nološki smo vi-šak od 6. juna. Niko nije potpi-sao rešenje, ni-smo dobili ot-premnine, ap-solutno ništa - kažu radnici

registrova-nih pčela-

ra u Suboti-ci, godišnje proizvedu

do 200 tona meda

150

Autor: V. K. B.

Subotički pčelari ne pamte ova-ko lošu godinu za proizvodnju meda. U odnosu na prosek, rod meda biće prepolovljen.

Bagremovog meda neće biti, suncokreto-vog jedva nešto malo i pčelari će ove godi-ne u košnicama jedino imati livadski i cvetni med i onaj od uljane repice. Ništa bolja situ-acija nije ni u čitavoj Srbiji, gde se procenju-je da će u odnosu na prosek, ove godine biti za 80 odsto manje meda. Od 6.000 tona, ko-liko Srbija godišnje proizvodi meda, pčelari će biti zadovoljni, ako „izvrcaju” 2.000 tona. To će doprineti rastu uvoza meda sumnjivog kvaliteta i povećanoj ceni domaćeg meda.

-Razlog za izuzetno slab rod meda su loše vremenske prilike, koje su nas zadesi-le u toku cvetanja bagrema- kaže Jožef Agar-di, subotički pčelar. Čim je bagrem procve-tao, nastupili su hladni dani i mrazevi i ba-grem nije omedio. I suncokretova paša je ta-kođe podbacila, a pčelari će po košnici naj-više imati tek 5 do 8 kilograma meda, što je malo. Zbog korišćenja sve jačih pesticida u zaštiti suncokreta, pčele nerado odlaze na ispašu suncokreta, kako bi izbegle totalni pomor. Ove godine nije cvetao ni divlji du-van, karakteristični korov na našem područ-ju, pa će subotički pčelari jedino imati livad-skog i cvetnog meda, meda od uljane repice i nešto lipovog.

Oko 150 registrovanih pčelara u Subotici, godišnje u proseku proizvedu do 200 tona meda, što je moglo da zadovolji ovdašnje po-trebe. Sada kada je proizvodnja upola sma-njena, biće nestašice meda i pojave raznih falsifikata u teglama na subotičkim tezgama.

-Već je krenuo uvoz cvetnog meda iz Mo-ldavije i to po ceni od 2,2 evra po kilogramu, sa svim troškovima transporta - kaže Agar-di. Uvoz jevtinog meda, sumnjivog kvaliteta

vodi u krah domaću proizvodnju, i u nekim zemljama u okruženju, koje su preplavljene uvozom jevtinog meda iz Kine. Kakav je to med i od koje „šećerne vodice” kad se pro-daje za 200 dinara kilogram. Špekuliše se da se jevtin med dobija kad se vrca nezreo med, a onda ga industrijski dorađuju. Za potroša-če je zato važno da znaju kakav med kupuju.

Izuzetno loša godina za subotičke pčelare

Falsifikovan uvozni med „prepolovio” domaće košniceZbog mrazeva u vreme cvetanja, pčelari ove godine ostali bez bagremovog meda. Proizvodnja domaćeg meda po košnici biće prepolovljena i pčelari očekuju velike količine uvoznog meda lošeg kvaliteta, iz Moldavije i Kine, a već se na našem tržištu prodaju, po 230 dinara za kilogram, trostruko jeftinije od domaćeg

Autor: M. M.

Jožef Agardi, subotički pčelar

U Srbiji će, prema proceni, ove godine biti za 80 odsto manje meda. Od 6.000 tona godišnje proizvodnje, pčelari će biti zadovoljni, ako „izvr-caju” 2.000 tona

6 14. 08. 2020. 179

Za nepoverovati je šta sve ljudi bacaju u kon-tejnere i pored njih, poslovni prostori naj-češće nemaju posu-

de za smeće, a morali bi, pa u nji-hovom nedostatku koriste one na javnim površinama, i za to pona-šanje - nije poznato da su Komu-nalna milicija ili inspekcija još ne-koga kaznili!

Ono što se ni u jednoj od zema-lja o kojima govorimo kao uređe-nima ne bi tolerisalo, na primer da neko iznese staru WC šolju ili ras-pali kauč i ostavi na javnoj površini, ovde je uobičajeni, „normalni” po-stupak, kada želimo da se otarasi-mo bespotrebnih stvari, a onda kre-će kanonada kritika od strane „sa-vesnih građana” na Čistoću i ze-lenilo kako „ne rade svoj posao” i ne održavaju higijenu grada onako kako bi trebalo!

- Svaki stanovnik grada u prose-ku dnevno proizvede kilogram ko-munalnog otpada - na selu se deo spaljuje a organski deo koristi za ishranu stoke, đubrenje i slično. U gradu, na primer Petra Lekovi-ća, Šumska-Braće Jugović, Proziv-ka, najviše delovi oko pijaca, imamo kontejnere namenjene zgradama, gde je uvek haos, jer ih koriste pija-čari, poslovni prostori i svi koji pro-đu. Vikendom na 5-6 lokacija doda-jemo i kontejner od 5 kubnih me-tara, da smanjimo pritisak, a onda

se građani žale da je još veći nered - ti otvoreni kontejneri se pretrpa-ju, lakše im je da u njih ubace, dok manji ostaji poluprazni - kaže Ni-kola Jovičić, rukovodilac sektora za planiranje i razvoj u JKP Čistoća i zelenilo.

U suštini, problemi nastaju jer 80-90 odsto zgrada u kolektivnom stanovanju drži svoje posude za smeće na javnim površinama, a mo-rali bi u zgradi da imaju, kao uslov već po projektu, posebnu prostori-ju za njih, međutim, one se koriste kao vešernice, biciklane ili čak iz-daju da bi se pribavio neki novac za održavanje. S druge strane, poslov-ni prostori isto bi morali da imaju svoje kontejnere i mesto za njih, ali se na prste može nabrojati koliko je takvih, pa otpad, najviše ambalažni, dospeva u najbliže komšijske kon-tejnere - ili se jednostavno na kra-ju radnog vremena iznosi na ulicu!

-To nam je dodatni posao, prinu-đeni smo svakodnevno da angažu-jemo vozila i ljude i pokupimo 2-3 kamiona smeća, tri ili četiri tone, da ne dozvolimo da u gradu nasta-ne haos, a to nam nije u programu rada niti nam se plaća! Čistoća sva-ke godine dostavlja Sekretarijatu za komunalne delatnosti Program upravljanja komunalnim otpadom i po njemu smo dužni da u blokov-skim naseljima dva puta sedmično da praznimo posude -kaže Jovičić.

Zbog svega toga, preduzeće je od proletos pokrenulo inicijativu da snima situaciju na terenu, da bi se videlo gde i ko gomila smeće, i

ta foto-dokumentacija od tada se redovno dostavlja inspekcijskim službama.

-Ne može u naše vozilo smećar, da se ubaci WC šolja ili fotelja, to bi ga uništilo, sakupljanje ovakvog ot-pada, kao i ambalažnog od prodav-nica, rade ljudi Čistoće u popodnev-nim i večernjim smenama i efekat uvida inspekcije, u taj naš dodat-ni posao je da nam se dodatno pla-ća, da trošimo budžetska sredstva. Njih bi, da je savesnog ponašanja od strane onih koji stvaraju smeće i koji nas kritikuju, mogli da utroši-mo u druge svrhe, na primer za sa-niranje divljih deponija- objašnjava Nikola Jovičić.

Rešenje je, kažu nadležni u „Či-stoći”, u poštovanju propisa i

pridržavanju javnog reda. Građani imaju dva puta godišnje akciju od-nošenja čvrstog i kabastog otpada, a sve do 500 kilograma težine mogu u sopstvenoj režiji svakodnevno da odnesu na Gradsku deponiju i odlo-že besplatno. Radnje su, po zakonu, dužne da ambalažni otpad isporu-čuju operaterima i izveštaj o tome dostavljaju Agenciji za zaštitu ži-votne sredine, ali to ne rade. Kada počne da funkcioniše Regionalni si-stem za upravljanje otpadom, sve bi trebalo da bude drugačije, ali od njega, Čistoća za sada ima na lageru 14.000 takozvanih plavih kanti za ambalažni otpad za domaćinstva, a trebalo bi ih još tri puta toliko, kao i dodatni broj vozila i radnika, što sve, za sada, postoji tek - u planu.

Komunalije

Postoji Program rada i Či-stoća ne može da svih od 1008 kva-dratnih kilometa-ra Subo-tice odr-žava sa manje od 300 radni-ka, kaže Nikola Jovičić

Autor: Miodrag Radojčin

Kad savesni građani nesavesno prljaju grad

Održavanje čistoće - Sizifov posao ili nemoguća misija!Grad je prljav, nema dovoljno kontejnera, „Čistoća” ih ne prazni dovoljno često, trebalo bi više puta, samo su neke od primedbi koje se često mogu čuti od građana. Upućuju ih upravo oni koji stvaraju najveći nered, svedoče fotografije

Ulica Jo Lajoša: „ugurao“ je kauč i razvalio kontejner – slika i prilika sa-

vesti građana Subotice

Centar grada – ulica Vuka Karad-žića, snimljeno 17. jula 2020.

Teslina ulica 14. jula – za ovo bi „savesni“ građani u nekim zemlja-

ma platili debelu kaznu!

Petrinjska ulica ovoga leta, slika koja sve govori

Nikola Jovičić, rukovodilac sektora za planiranje i razvoj u JKP Čistoća i zelenilo

714. 08. 2020.179

Tradicionalna mesečna akci-ja prikupljanja namirnica za siro-mašne porodice, koju organizuje „Fejsbuk” grupa „Obrok za porodicu Subotica”zahvaljujući humanim admi-nistratorkama i građanima obezbedili su pakete za 30 porodica

Tijana Mijović, Josipa Rončević i Dana Radomirović, po ko zna koji put usre-ćile su veliki broj ljudi i njihovu decu. Njih tri su se pobrinule da sugrađani odvoje iz svog domaćinstva ili kupe

za sugrađane hranu i druge kućne potrepštine i za sve koji žive van Subotice obezbedile su do-stavu donacije, dok će najstarijima lično nosi-ti na vrata.

- Akcija je čak bolje uspela od prethodne. Zado-voljne smo. Paketi su zaista ono što porodicama

treba, a bilo je i vaučera za kupovinu - kaže Tija-na Mijović.

Grupa „Obrok za porodicu” prerasla je u veoma ozbiljnu akciju, koju čak ni korona nije mogla da za-ustavi. Istina, od kada je proglašena epidemija, ma-nje je donacija, ali zahvaljujući Tijani, Dani i Josipi, građani i dalje svakodnevno pomažu, a na društve-noj mreži okupljeno je više od 5.600 članova.

Svako uručenje i primopredaju namirnica prate mere zaštite, obavezne su maske i distanca.

I daje administratorke spajaju porodice kojima je pomoć potrebna sa onima koji mogu da pomognu. Pomoć stiže u vidu obroka, lekova, prave se i torte za mališane kojima roditelji ne mogu da obezbede desert za rođendan, poklanjaju se nameštaj, ode-ća i obuća, ali se i rešavaju neplaćeni računi direk-tnom uplatom donatora.

Po ugledu na grupu iz Novog Sada, osnovani su u decembru prošle godine. Na kratko su prekinule rad kada je korona stigla u Srbiju, međutim, već posle nekoliko dana shvatile su, da su upravo sada najpo-trebnije, da nahrane one koji nemaju dovoljno hrane.

Nakon objave da u Pačiru postoji pink jezero, iz svih kra-jeva zemlje veliki broj turista dola-

zi u Bačku, strpljivo stoje u redu ispred banje i čekaju svoj red na ulazak. Međutim, gužve su nemi-novne i zbog smanjenja broja po-setilaca zbog korone, jer je do-maćinima iznad svega stalo da svi koji dođu zadovoljni napuste banju i ponovo dođu na lekoviti odmor.

Pačirsko jezero ružičastu boju vode ima zbog sunca, a da je voda lekovita potvrđuje i Sabolč Sabolč-ki, predsednik MZ Pačir.

-Ideja o izgradnji banje rodila se pre 12 godina, kada je izbušen bu-nar na dubini od 1.400 metara, a in-vesticiju su uspeli da realizuju za-hvaljujući sredstima Fonda za ka-pitalna ulaganja Vojvodine. Nakon pet godina počela je izgradnja ter-malne banje, tačnije veštačkog je-zera koje je postalo turistički hit. Znali smo da je ispod Pačira izvor termalne vode, ali ne i da je voda slana i toliko topla. To je bilo izne-nađenje. Na izvorištu je tempera-tura vode 72 stepena, ali na putu do jezera se hladi na 30 do 33 ste-pena, sadrži 26,6 gr soli, ima joda, broma i drugo zbog čega ima po-sebna lekovita svojstva. Otvoreni

deo banje sa jezerom, koje je dubo-ko 1,60 metara, je 2.000 kvadrata - kaže Sabolčki.

Pre dve godine je izgrađen za-tvoreni deo, kako bi banja mogla da radi tokom cele godine.

- U zatvorena dva bazena, voda je od 32 do 34 stepena. Duboki su po 90 centimetara, na površini oko 200 kvadrata, dok je kompleks na oko 700. Voda ima blagotvorna dej-stva za oštećenja na koži, kožne i reumatske bolesti, za astmu i dru-ge bolesti pluća. Više ljudi nam je potvrdilo da sada mogu da voze bi-cikl posle kupanja, a jedva su ho-dali. To možda zvuči kao bajka, ali nije - tvrdi Sabolč Sabolčki.

Banja ima i svoju kuhinju u kojoj se prave langoši, a domaćini prepo-ručuju turistima i seosku čardu.

- Što se tiče boje vode, to je naj-verovatnije zbog sunca, jer u za-tvorenom delu uopšte nije takva. Na otvorenom, boja vode od ljubi-časte do crvene. Zbog korone smo uveli sve preporuke Kriznog šta-ba iz Bačke Topole. Dezinfikujemo sve, ograničili smo broj posetilaca, jer najvažnije nam je da se niko ne zarazi. Gosti nam dolaze skoro iz cele Srbije i često iz Mađarske. U planu je još jedan zatvoreni objekat i proširenje kompleksa. Selo se ra-zvija polako putem seoskog turiz-ma. Daleko smo od velikog uspeha, ali nadamo se da će više ljudi u Pa-čiru otvoriti apartmane za goste - kaže Sabolčki.

TurizamLekovito jezero čudesne boje na severu BačkeLekovito jezero čudesne boje na severu Bačke

U selu sa oko 2.300 stanovni-ka aktu-elan je i program IPA sarad-nje sa Ma-đarskom, uz pomoć Udruže-nja poljo-privred-nika, me-štani pro-daju svo-je proizvo-de i šire turizam

Slano i lekovito jezero u Pačiru, nestvarnih boja, ovih dana je jedno od najposećenijih letnjih turistič-kih destinacija u Srbiji

Autor: V.K.B.

Penzionerima su nabavile sredstva za dezinfekciju, decu su obradovale za praznike igračkama, ali i dalje najviše rade, da niko ne bude gladan

Pačirsko jezero, novi turistički hitPačirsko jezero, novi turistički hit

Njih ni korona ne može da zaustavi

Subotičanke obezbedile namirnice za 30 porodica

Josipa Rončević, Tijana Mijović i Dana Radomirović

Autor: V.K.B.

8 14. 08. 2020. 179

Ljudi

Danijela Andrašić, pri-znata subotička defek-tološkinja i dobitnica gradskog priznanja Pro urbe, ističe da za poziv

defektologa morate posedovati ogro-mnu količinu ljubavi, strpljenja, em-patije, da budete spremni da učite či-tav život, da svakodnevno posmatra-te one sa kojima radite, da ih oslušku-jete sa samo jednim ciljem, da sve što radite bazirete na njihovim individu-alnim sposobnostima, u pokušaju da razvijate i osposobljavate preostale kapacitete.

Sa Danijelom smo razgovarali o nje-nom pozivu i dilemi mnogih, kada je potrebno potražiti pomoć defektologa odnosno.

-Defektologija ne spada u zanima-nja, kod kojih čim vam istekne radno vreme, možete da zatvorite vrata za so-bom. Specifičnost tog zanimanja je, da sa njim živite 24 časa dnevno, ne samo vi, već i vaša porodica. U ovom poslu nema sebičnosti, nestrpljenja, neop-hodna je iskrenost, upornost, dosled-nost i neograničena ljubav. Sa sigurno-šću mogu da kažem da, koliko uložite i date od sebe, vratiće vam se deset puta više - priča nam ova uvek vedra i nasme-jana žena, koja u pravom smislu reči živi svoj posao.

Naša sagovornica kaže, da je za po-moć defektologa potrebno obrati-ti se u što ranijem uzrastu (do 3 go-dine), čim roditelj primeti neke

smetnje u razvoju deteta, psihomotorne prirode, kašnjenje u govorno-jezičkom i socio-emocionalnom razvoju.

-Stručnu pomoć logopeda potrebno je potražiti kada dete ne razume jedno-stavne govorne naloge, ne maše u znak pozdrava i ne pokazuje tri dela svog tela, do 18.meseca, ne ostvaruje zajedničku pažnju bar od nekoliko sekundi, ne pro-govori do druge godine i u rečniku još uvek ima svega nekoliko reči, ako oko 30. meseca ne izgovara prostu rečeni-cu, ako je govor oko treće godine pot-puno nerazumljiv, ako se radi o uspore-nom razvoju govorno-jezičkih struktura - objašnjava Danijela.

Ističe, da je veoma važno detetu ogra-ničiti upotrebu „pametnih” telefona, dok sadržaj sa televizije mora da bude prezentovan na matrenjem jeziku, jer dete do treće godine nema izgrađenu bazu matrenjeg jezika i zato se sve češće dešava da nam deca progovaraju na en-gleskom jeziku.

-Gledanje crtanih filmova loše uti-če na dečiju pažnju i oni postaju pa-sivni posmatrači, a komunikacija je

jednosmerna (TV- dete). Do treće go-dine - rani socijalni razvoj, predstavlja osnov za kasniji razvoj socijalnog pona-šanja, a naravno da su njegove prve re-akcije upućene odraslom. Osmeh ko-jim dete reaguje na drugo biće, a najče-šće majku, pojavljuje se u 3. mesecu ži-vota, a do 3 meseca ne razlikuje emoci-je na licu osoba iz okoline, recimo ljuti-to od veselog lica, dok kod petog se ra-splače na ljutiti izraz lica. Tada pokazu-je znake prepoznavanja lica majke, tra-ži je pogledom i smeje se kad je vidi. U 8. mesecu se povećava sposobnost dete-ta da razlikuje izraze lica drugih ljudi, ja-sni su znaci afektivne vezanosti za maj-ku, pojavljuje se „separacioni strah” od-vajanja od majke. U 9.i 10.mesecu, dete maše rukom u znak pozdrava, reaguje na zabranu „ne” i to su prvi znaci soci-jalne kontrole. U 18.mesecu se javljaju prvi znaci prkosa i inata, a u drugoj go-dini se javlja reakcija ljubomorom, kada procenjuje da je njegov položaj ugrožen dolaskom drugog deteta na svet, ili ako majka posvećuje pažnju drugom detetu. Dete u svom razvoju opaža odrasle, pa tek vršnjake.

Dragana objašnjava da pri kraju dru-ge godine, dete premešta svoje intereso-vanje sa igračke na drugo dete, a igračku često koristi kao sredstvo za saradnju sa drugim detetom.

-Čak i kad je u grupi dete može da se igra izolovano, svako samo za sebe. Sa 18.meseci može da se javi tvrdoglavost, koja jača sve do 4 .godine. Dete to pokazu-je otporom da uradi što odrasli traže, če-sto izgovara „ne, neću i ne mogu”. Sa 20

meseci silazi niz stepenice, sa 30 meseci pokušava da stoji na jednoj nozi i oblači papuču. Sa 3 godine pravi kulu od kocaka, penje se uz stepenice naizmeničnim ho-dom dok sa 4 godine dete stoji na jednoj nozi i motorički je stabilno.

Roditeljima, kaže Danijela, nije lako da prihvate da im dete ima problem, pa u početku ga negiraju, često umanjuju ili uvećavaju teškoće svog deteta.

-Zbog toga obilaze lekare, instituci-je, uporedjuju dobijena mišljenja i dija-gnoze a samim tim ih postojeća situacija još više zbunjuje. Zbog takvog ponašanja gubi dragoceno vreme. Tek sa fazom pri-hvatanja teškoće i problema svog deteta roditelji postaju pravi saradnici tima, sa ciljem da pomognu svom detetu. Prve go-dine života su kritične za fizički, emoci-onalni i intelektualni razvoj deteta, tada se mozak razvija brže nego ikada u živo-tu pa su i rane intervencije najefikasnije.

Defektologija traži ljubav i empatijuDefektologija je multidisciplinarna nauka i njome ne može i ne bi trebalo da se bavi svako, jer je to jedno od zanimanja za koje važi specifično pravilo, da mo-rate prevashodno biti human čovek - kaže Danijela Andrašić, defektološkinja

Treba na vreme da se otkriju smet-nje, jer se time pre-veniraju složeni-je smetnje u kasni-jem uzrastu

Autor: Nataša Gregorčić

Danijela Andrašić, dobitnica Pro Urbe, defektološkinja koja živi svoj posao

Razvojne faze kroz koje prolazi dete se ne mogu pre-skakati jer kašnje-nje povlači i sazre-vanje ostalih vešti-na, recimo treba da piše, a ne zna da drži olovku

914. 08. 2020.179

Tradicija

Subotičani, a i njihovi gosti, na-vikli su da u avgustu obeleža-vaju jedan od najlepših običa-ja ovdašnjeg življa „Dužijan-cu” - kojom se tradicionalno

označava kraj žetvenih radova i običaja, koja simboliše, da je urađen važan posao u obezbeđivanju žita za novi hleb i koja je tradicionalna zahvala Bogu za svako zlatno zrno života. Trenutna epidemio-loška situacija uticala je na svaki deo na-šeg života, pa i na čuvanje tradicije.

Predstavnici bunjevačke zajednice „Du-žijancu” slave tradicionalno 15. avgusta, na Veliku Gospojinu, po Julijanskom ka-lendaru, a to je i jedan od četiri nacionalna

praznika te za-jednice u Srbiji „Dan Dužijance”. Naravno, u skla-du sa svim mera-ma i preporuka-ma protiv viru-sa, centralni deo obeležavanja na-cionalnog prazni-ka biće značajno skromniji nego što je to progra-mom predviđeno.

- U ovom tre-nutku, plan Na-cionalnog Saveta bunjevačke naci-onalne manjine je da se nas neko-liko iz rukovod-stva BNS-a, sa bandašem i bandašicom Marijanom Hor-vackim i Ivonom Ivković, okupimo kod bi-ste Blaška Rajića u 17 i 30, položimo cve-će, u Franjevačkoj crkvi održimo Svetu misu zahvalnicu, a nakon toga će biti izvr-šena predaja hleba od novog žita - istakla je dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsed-nica NSBNM-a.

- „Dužijanca” 2020. godine je počela uz posebne mere, ali od običaja nismo odustali i održavali smo sve propratne manifestacije kako su društvene i zdravstvene okolnosti dozvoljavale. Bez obzira što nema uobičaje-nih obimnih programa, suština „Dužijance”

ostaje ista, pogotovo za onog ko je bar malo imao susreta za zemljom koju Subotiča-ni vekovima sa velikom pažnjom i ljubavlju obrađuju - istakla je Kujundžić.

I kada za stolom imamo bar komad hleba, ostaje nam samo da se zahvalimo za ovaj dar života. Iskreno, ma-kar u krugu porodice, makar

u intimnoj molitvi, poruka je sa održanih skupova hrvatske za-jednice povodom tradicionalne proslave „Dužijance”

„Dužijancu” su tokom proteklog vikenda obeležili u hrvatskoj za-jednici, a najsvečaniji čin bio je u Katedrali Svete Terezije Avilske,

gde su ove godine bandaš i ban-dašica Josip Šarčević i Marijana Matković u crkvu uneli hleb od no-vog žita, na posvećenje.

Udruženje bunjevačkih Hrva-ta „Dužijanca”, pre centralne pro-slave je najavilo, da će ove godine biti održana misa u Katedrali Sve-te Terezije Avilske, Večernja moli-tva u subotu, 8. avgusta, a u ne-delju, 10. avgusta Sveta misaam zahvalnica za ovogodišnju žetvu, koja je održana uz sve mere za-štite od virusa kovid 19, uz ogra-ničen broj ljudi u crkvi i bez prisu-stva medija.

Poruka „Dužijance” je i ove godine ista - zahvalnost Bogu na svakom zrnu žita, iako u centru Grada nije bilo svečanog obeležavanja i programa proslave sa kočijama, šarenilom nošnji i govorima u slavu roda od novog žita

Autor: N. S.

Autor: N. S. N.

Ove godine nije organizovano masovno svečano okupljanje povodom „Dužijance na gradskom trgu

Proslava „Dužijance” skromnija, ali poruka je tradicionalna

Ove godine centralno obeležavanje „Dužijan-ce” prolazi u skromni-jem obimu, samo u cr-kvama, bez povorki i svečnih programa

Suština „Du-žijance” osta-je ista, zahvala Bogu za sva-ko zrno žita i za novi hleb koga svakog dana stavlja-mo na sto

Proteklog vikenda i hrvatska zajednica obeležila „Dužijancu”

Hleb od novog žita doneli na posvećenjeOd momenta kada zrno žita povere plodnom tlu i Bogu na čuvanje, do momenta kada novo zrno skinu sa zlatnih njiva i od njega naprave hleb, niz je poslova, izazova, pogleda u nebo

Suzana Kujundžić Ostojić, predaja hleba od novog žita (2019)

Marijana Matković, Josip Šarčević, Marta Vukmanov Šimokov (foto UBH „Dužijanca” - Adrijana Vukmanov Šimokov)

10 14. 08. 2020. 179

Zdravstvo

Hiperbarična terapija kise-onikom (HBOT) se pro-vodi u višemesnoj hi-perbaričnoj komori, pod nadzorom stručnog me-

dicinskog osoblja. Svaka terapija je pa-žljivo planirana, za svakog pacijenta individualno, u zavisnosti od objektiv-no procenjenog zdravstvenog stanja.

Nedeljno oko 150 pacijenata u Hiper-baličnom centru Subotica podvrgne se terapiji sa hiperbaličnim kiseonikom, koji je 100 postotan i pod ambijental-nim pritiskom, do dve atmosfere, terapi-ja je kojom se deset puta više poveća koncentra-cija kiseonika u krvi. Dr doc Tomislav Stantić, u Hiper-baričnom cen-tru Subotica, objašnjava, da kada se tome doda snažni antiinflator-ni efekat pro-tiv upale i po-većanja imunite-ta, to sve zajedno čini snažan meha-nizam u borbi protiv svake upale, pa tako i vi-rusa kovid 19.

- Zbog toga mi sve više imamo pacije-nata koji žele da dođu na preventivne te-rapije, koje nisu trenutno lečenje, iako nisu zaraženi virusom kovid 19, jer na-vedena tri mehanizma imaju snažan efe-kat u slučaju pojave bolesti. Najčešće su to pacijenti sa hroničnim bolestima, koji se plaše za sebe i žele preventivu i da se zaštite, jačajući imunitet, od zaražavanja infekcijom kovid 19 - kaže dr doc Tomi-slav Stantić.

Hiperbaričnom centru Subtica, u po-slednje vreme javlja se sve više pacijenata sa željom da ojačaju imunitet, kao jedan vid preventive u borbi sa infekcijom ko-vid 19. Najčešće su u pitanju hronični bo-lesnici sa dijabetesom ili plućnih bolesti, ali u protekla dva meseca sve je više mla-đih pacijenata.

-Vrlo je šarolik sastav pacijenata i da-lje najveću grupu pacijenata čine paci-jenti koji imaju ozbiljne probleme sa

komplikacijama šećerne bolesti ili vena-ma i to su pacijenti čije lečenje finansira nadležni fond, što je jako dobro. Među-tim, dolazili su i fudbaleri naših subotič-kih klubova i sve više se interesuju drugi klubovi, jer je ovaj tretman lekovik i na-kon povreda sportista, ali i između dve utakmice koje su blizu. Na primer, ako se igra utakmica u sredu i nedelja, nemogu-će je oporaviti se u punoj meri bez hiper-baličnog kiseonika. Mi se ne mešamo u lečenje infencije kovid 19, ali kao preven-tivni tretman je za poboljšanje zdravlja svakog čoveka koristan, objašnjava doc. dr Stantić.

Ovaj tretman kao vid jačanja imunite-ta interesantan je i menadžerima, sporti-

stima, mladima.-Hiperbalična ko-mora ima 90 od-

sto pacijena-ta koji imaju

problema sa krvnim su-dovima, od tih 90 od-sto najče-šće su u pi-tanju dijabe-

tičari, koji se nalaze u fazi

kada je hirurška intevencija ne-

moguća, a posledice toga su rane i gangrene.

Ovim tretmanom izlečen je i pacijent koji je imao gasnu gangrenu. U Srbiji ima oko šest hiperbaličnih centara, a kroz subo-tičku hiperbaličnu komoru dnevno prođe od 30 do 50 pacijenata.

Hiperbarični centar Subotica dnevno podvrgne tretmanu i do 30 pacijenata

Terapija kiseonikom jača imunitet

Hiperbarična komora ima 90 odsto pacijenata koji imaju problema sa krvnim sudovima, a najčešći su dijabetičari

Hiperbarični centar Subotica, je prvi, jedinstveni hiperbarični centar u Vojvodini, sa višemesnom hiperbarič-nom komorom i osnovnom delatnosti u oblasti hiperbarične medicine, a nedeljno se terapijskom tretmanu pod-vrgne oko 150 ljudi

pacijenata mesečno prođe

kroz hiperbaričnu komoru

150

Autor: S. Iršević

dr doc Tomislav Stantić

1114. 08. 2020.179

Zdravstvo

Stomatološka služba Doma zdravlja u Subotici je zbog pro-glašenja epidemije covida-19 radila svaki dan sa izmenjenim radnim vremenom i po prepo-

ruci Ministarstva zdravlja primali su se hitni slučajevi (bol, otok, povrede) uz stroge propisane mere zaštite osoblja i pacijenata

Roditelji su se informisali telefonski o radu službe i problemima koje deca imaju sa zubima i dobijali informacije, da li je ur-gentno stanje da dovedu dete kod stoma-tologa, za vreme epidemije. Slušali su sa-vete lekara i tako i postupali - kaže dr So-nja Krdžović, specijalista dečije i preven-tivne stomatologije u subotičkom Domu zdravlja.

Po završetku vanrednog stanja, Stomato-loška služba vratila se na stari režim radnog vremena, ali su mere zaštite ostale.

- Pacijenti sada dolaze na zakazane ter-mine koje dobijaju u dogovoru sa izabra-nim lekarom. Hitni slučajevi se primaju i bez zakazanog termina. Pri dolasku na in-tervenciju deca i roditelji moraju imati ma-ske, na ulazu im se meri telesna tempera-tura i ako je dete afebrilno, prima se u or-dinaciju bez pratnje, u zavisnosti od uzra-sta deteta. Zaposleni rade uz mere zaštite (maska,rukavice,vizir). Ordinacije se de-zinfikuju. Najčešća oboljenja zuba u predš-kolskom uzrastu su karijes ranog detinj-stva, nastaje zbog neadekvatne ishrane i loše oralne higijene, povrede mlečnih zuba. Kod školske dece najčešće oboljenje je kari-jes i zapaljenje sluzokože oko zuba (desni). Stomatolozi savetuju redovne kontrole bar dva puta godišnje, redovno održavanje oralne higijene sa priborom koji preporu-či stomatolog i izbalansiranu ishranu koja čuva oralno zdravlje - kaže dr Krdžović.

Načelnica Stomatološke službe Doma zdravlja dr Stanković Abadžić Milena, spe-cijalista ortopedije vilica, kaže i da su među zanimanjima koja su rangirana kao jedna od najviših po riziku, od infekcije SARS-a i CoV 2, i stomatolozi i stomatološki asistenti.

- Oralno zdravlje svakog čoveka vrlo je važna komponenta njegovog celokupnog zdravlja, a stomatološka zaštita je bitan se-gment ukupnog zdravstvenog sistema. Sve-sni smo da naše usluge moraju biti dostu-pne pacijentima. Međutim, s obzirom da

smo svrstani u grupu rizičnih zanimanja, zbog covida19, moramo vrlo ozbiljno shva-titi naš posao i sve preporučene zaštitne mere primenjivati u toku pandemije. Paci-jente savetujemo da se prvo jave svom iza-branom stomatologu, moguće je da će dobi-ti savet telefonom i na taj način će uštede-ti i vreme i smanjiti rizik od infekcije. Ako ipak moraju da posete stomatologa, dobiće termin na koji će doći na vreme, sa maskom i ukoliko je moguće bez pratnje. Pacijenti uglavnom dolaze da saniraju bolna stanja i reše probleme koji ih muče, ali određeni broj pacijenata ulazi i u nove, veće radove, kako protetske, tako i u okviru drugih spe-cijalnosti - kaže dr Stanković Abadžić.

U Doma zdravlja, stoma-tolozi i asistenti imaju zaštitnu opremu i dezin-fekciona sredstva, da bi i oni i pacijenti bili sigurni i štitili se od velikog rizi-ka koji postoji

U Stomatološkoj službi Doma zdravlja Subotica izmenjen raspored rada za pacijente

Kod stomatologa se zakazuju pregledi, osim hitnih slučajeva

Savetima lekara do boljeg zdravljaDr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne medicine ZZJZ

Kako se bezbedno sunčati?

„Pametno” sunčanje je veoma važno u prevenciji rahitisa i osteoporoze. Međutim, ukoliko se izlažemo direktnom delovanju sunčevih zraka ne pripremljeni, bez zašti-te za kožu i glavu (pokrivanje tela lakom pamučnom odećom, šeširi, kape) i bez za-štite za oči - predugo i u delu dana kada je indeks sunčavog zračenja visok (period od 10-17 sati, odnosno od 11-16 sati) mogu nastati štetne posledice na naše zdravlje, pre svega na kožu i oči.

Koža je najveći organ našeg tela i ona pamti, a delovanje sunčevih zraka je ku-mulativno, što znači da se svakoga dana sabira. Delovanje počinje već sa prvim izlaganjem Suncu.

Najučestalije i najvažnije hronične pro-mene na koži su ubrzano starenje (zade-bljavanje, boranje, gubitak elastičnosti), rak kože i rak mladeža ili melanom. Po-stoje i akutne posledice, koje nastaju neposredno posle neopreznog izlaganja delovanju sunčevih zraka i one su primetne najčešće na koži.

Nastaje crvenilo, peckanje, svrab, zatim opekotine različitog ste-pena i moguća je pojava alergije kože na sunce. Ljudi su različito osetljivi na delovanje Sunčevih zraka i to je povezano sa genetikom, uzrastom i tipom kože (postoje četiri foto tipa kože).

Najosetljivija su mala deca, zatim stariji ljudi, sve osobe svetle puti, svetle kose i očiju, kao i osobe koje imaju puno mladeža na koži. Pokazalo se i da korišćenje solarijuma nosi iste rizike za zdrav-lje kože, kao i nekontrolisano izlaganje suncu i apsolutno se ne pre-poručuje. Potrebno je posmatrati i mladeže i što ranije zapaziti ka-rakteristične promene - izgled, površinu, oblika i ivica; zatim prome-ne veličine ili boje (može biti i više boja u jednom mladežu); pojavu osećaja svraba, peckanja, bola u predelu mladeža, kao i spontano ili krvarenje na dodir.

Zora Pavlović, viša me-dicinska sestra

PirevinaPirevina je biljka koju doživljavamo

kao sveprisutan, dosadan i nepotreban korov.

Međutim, ona svoju kompletnu snagu nosi u razgranatom podzemnom stablu. Pirevine su oboljenja disajnih puteva, pre svega, bronhitis. Ova biljka se može upo-trebiti i kod nekih kožnih problema kao što su nečista koža, akne različitog porekla, in-fekcije. Ona deluje na pojačano izmokrava-nje a time se i čisti koža.

Ispiranje tkiva će goditi i kod postojanja drugih tegoba. Brojni metaboliti koji uče-stvuju u lancu stvaranja bola će na ovaj na-čin biti eliminisani. To će umanjivati nepri-jatnosti i bolove lokomotornog sistema, re-šavati probleme kod gihta gde bolovi nasta-ju kao posledica povećanog nivoa mokrać-ne kisaline u krvi, ali i lokalnog formiranja njenih kristala u sitnijim i krupnijim zglobovima tela.

Brojni su i drugi lekoviti efekti ispoljeni pojačanim eliminisanjem tečnosti iz organizma: regulacija krvnog pritiska, srčanog rada, op-šte čišćenje krvi, harmonizacija rada žlezda. Nuspojave se ne opisu-ju se kod pirevine.

Melanom uvek

daje metasta-ze, ako je hi-stološki deblji od 1 mm. Ima visok maligni potencijal, to je najzloćudni-jih tumora kod čoveka

Ova bilj-ka se

može upotre-biti i kod nekih kožnih proble-ma kao što su nečista koža, akne različitog porekla...

Autor: A. Šiška

U Stomatološkoj službi Doma zdravlja Subotica primaju se zakazani ili najavljeni pacijenti, a bez termina se samo izuzet-no primaju bolna stanja, otoci i krvarenja -hitni slučajevi

dr Milena Stanković Abadžić

12 14. 08. 2020. 179

Zdravstvo

U danima samoizolacije, sve više ljudi je u psihološkim problemima koje često ne mogu sami da prevaziđu, a psiholozi kažu, da je rad na

sebi, odnosno rad na traumatskom isku-stvu, izuzetno važan i neophodan.

-Neizbežno se postavlja pitanje kako ra-diti na sebi u stanju povišene psihičke na-petosti, strepnje, lebdećeg straha, kada se nađemo u životnoj situaciji punoj neizve-snosti, nestabilnosti koja deluje traumati-zirajuće na nas. Nepovoljne okolnosti, na koje nismo u stanju da utičemo, mogu da deluju u pravcu da izgubimo dosadašnju si-gurnost u svakodnevnom bitisanju, mogu da vode do enormnog intenziviranja egzi-stencijalnog straha, do psihotraumatizaci-je. Produženi strah, hronična neizvesnost deluje veoma opterećujuće na odbrambe-ni sistem naše ličnosti. Kako ćemo uspevati da te odbrambene mehanizme održavamo u zadovoljavajućoj ravnoteži, da što manje budemo izloženi osećanju patnje, dopri-nosi i to koliko i kako se bavimo sopstve-nom psihičkim stanjem. Koliko se posveti-mo radu na sebi. Bez obzira na uzrok psi-hotraumatizacije, ono što nam stoji na ras-polaganju jeste samopomoć. Koliko ćemo uspešno koristiti svoje sposobnosti i mo-gućnosti za održavanje psihičke stabilno-sti prvenstveno zavisi od sagledavanja sta-nja i prirode sopstvene psihotraumatizaci-je - kaže prim. dr med. Zoltan Šagi, spec. neuropsihijatar i načelnik odeljenja psihija-trije u Opštoj bolnici Subotica.

Objašnjavajući šta je traumatsko isku-stvo, dr Šagi kaže, da ljudi na opasnost od-govaraju složenim, integrisanim sistemom reakcija, koje obuhvataju telo i dušu.

-Ukupni bio-psihološki aparat u

najkraćem vrmenskom roku biva podešen da obezbedi vlastito preživljavanje. Sin-hronizovanim delovanjem organa za opažanje, obra-du podataka, kao podeša-vanjem celoga tela, oso-ba bude dovedena u stanje maksimalne efikasnosti, sa ciljem da obezbedi sopstve-no preživljavanje. Na veliku traumu na psihičkom pla-nu dolazi do rascepa emoci-onalnog i telesnog, što zna-či da iako je osoba emocio-nalno uzbuđena i preplav-ljena strahom, ne reaguje na spoljne stimuluse. Često doživljava osećaj nevidlji-vosti, utisak da se opasnost događa nekom drugom, što predstavlja svojevrsno men-talno bekstvo. Cena ova-kvog bekstva predstavlja gu-bitak kontinuiteta i integra-cije među psihičkim funk-cijama i procesima , dolazi do svojevrsne dezintegraci-je ličnosti.

Dr Šagi ističe, da pojedine psihičke funk-cije počinju delovati nezavisno i neuveza-no, i na ovoj podlozi nastaju posledice pre-življavanja traumatskog iskustva, koje se označavaju pojmom psihička trauma.

-Izloženost traumatskom doživljaju do temelja ugrožava elementarne procese psi-hosocijalnog razvoja. Ugrožava do tada stvorenu sliku sveta, kao dovoljno sigur-nog da bi se u njemu moglo opstati, tj. uni-štava osećaj sigurnosti u bitisanju. Uništa-va stvorenu sliku sebe, kao osobe koja ras-polaže određenim kompetencijama, oduzi-ma osećaj moći i kontrole, razarajući samo-pouzdanje i stvarajući osećaj bespomoćno-sti. Razara sliku o drugima, kao socijalnom okruženju kom se može pripadati, verova-ti. Narušava osećaj poverenja, podstiče izo-laciju i nepripadanje, stvarajući snažnu po-trebu za uspostavljanjem poverenja i pove-zanosti. Traumatsko iskustvo dovodi u pi-tanje osnovne odnose među ljudima, raza-rajući bliske relacije, narušava veru žrtve i dovodi je u stanje egzistencijalne krize - kaže dr Šagi.

Osoba često shvati da je svet haotično mesto - kaže naš sagovornik, dodaje da je nemoguće predvideti šta će se dogoditi i

gde ljudi ne dobijaju nagrade ili kazne po zasluzi.

-Prihvatiti da se događaji dešavaju na-sumično i da ne moraju imati neko spe-cijalno sudbinsko značenje, znači i shva-tanje, da se stvari ne mogu uvek kontro-lisati. To je tzv. kognitivno restrukturira-nje - kreativno reinterpretiranje ponaša-nja ili situacija, odnosno promena nači-na razmišljanja o nečemu, a može vodi-ti ka posttraumatskom rastu. Preispita-vanjem bitnih uverenja dolazi se do uvida da su prethodne pretpostavke i ciljevi bili nedovoljno fleksibilni i nedovoljno razra-đeni, da bi mogli da obuhvate traumatsko iskustvo. Restrukturiranjem razmišlja-nja o traumi, osoba može da postigne da shvati, da nije mogla učiniti ništa drugači-je od onoga što je učinila u tom trenutku i da se nije moglo desiti ništa drugo osim onoga što se desilo. Na kraju, osoba pri-hvati da traumatično iskustvo može pod-neti i da to što joj se desilo nije užasno, već samo loše i da postoji mogućnost da ponovo bude srećna - objašnjava dr Šagi i dodaje, da suočavanjem sa bolom, zbog traumatskog iskustva, nalazimo smisao u življenju nakon traume.

-Paradoks koji zaokružuje pri-ču je da oso-ba dobije više u životu, time što joj je ne-što prethodno oduzeto

-Čovek posta-je mudriji, tra-ži neki smisao i u traumi, po-kušava naći ne-što pozitivno u tome, što će pokazati da u svemu lošem ima i nečeg do-brog, kaže dr Šagi

Prim. dr Zoltan Šagi, spec. neuropsihijatar i načelnik psihijatrije u Opštoj bolnici Subotica: Rad na sebi je bitan za mentalno zdravlje

Pomozi sebi, pa i razgovaraj sa sobomSavremena psihologija razgovor „sam sa sobom” prepoznaje kao vrlo efikasan vid mentalne vežbe, koji ima blagotvorno dejstvo na mentalno zdravlje svakog pojedinca. Izražavanje nekih unutrašnjih misli na glas, može da pomogne da se bolje sagleda sadašnjost i budućnost, pa svi mogu da primene taj metod, sa-vetuje prim. dr med. Zoltan Šagi

Autor: A. Šiška

prim. dr med. Zoltan Šagi

1314. 08. 2020.179

Društvo

Jedanaesti avgust je, uto-rak je, 2020. godine, Dan za penzije, tenzije, hipertenzije.

Prolazim pored pošte u Alek-sandrovu, tu negde oko 7 sati, ispred ulaza, komšije oformile poduži red, pošta radi od 8 sati. Ispred ulaza

nekoliko klupa, sve zauzete. Rastoja-nja između strpljivih i nestrpljivih nisu po preporuci, ali skoro svi imaju ma-ske, ah ta korona, još i ona, pod ma-skom na 36 stepeni C.

Ne svrstavam se među komšije, pen-ziju ću šćapiti na Pošti 1. Tamo mlade dame brzo rade. Retko se desi da upad-nem u poduži red, ali to je onda kada za

šalterom radi samo jedna službenica, eventualno dve. Nikada mi neće biti ja-sno, zašto na dan isplate penzija i treća ne radi, znam da postoji, da verovatno negde pije kafu ili …

Pošta 1, joj majko moja. Razređeni red počinje kod dva šaltera, pa se raz-vlači sve do kraja zgrade u ulici Maksima Gorkog. Ispred banaka još gore. Ne pada mi na pamet da stanem u red, ostalo mi siće za jednu kafu, pa ću posle na šalter. Mnogima nije ostalo ni toliko, pa žele biti među prvima, pijaca ih čeka i unuci.

Hodajući prema kafiću, gde kuliram penzionerski, proradila mi vijuga, na Kor-zou je Poštanska štedionica, a ona ima bankomat! Krenem, iz daljine vidim red je do apoteke, do knjižare, a ispred ban-komata nikoga. Aha! Požurim, uvek neko negde stigne pre mene, ovoga puta neće. Prvi sam, ali sam ipak ostao praznih

džepova. Ugledao sam obaveštenje lako čitljivo, BANKOMAT NIJE U FUNKCIJI. Prokuvao sam trenutno, možda sam u sebi provrteo i neku psovku, ali sam si-guran da sam se glasno upitao: KADA ĆE BANKOMAT BITI U FUNKCIJI, ako nije na dan isplate penzija?

Sutra novi pokušaj, hodam i razmi-šljam, postoji još jedan poštanski banko-mat u marketu Roda, blizu Aleksadrova, možda bi trebalo da svratim, pretoplo je, i šta ako ni on nije u funkciji? I koliko na terioriji oštine pošta ima svojih bankoma-ta i da li je to dovoljno za 150.000 stanov-nika? Znam eto za dva, ako znate i za treći, javite preko ovih naših novina, svi ćemo se obradovati.

Hodam Korzom prema kafiću, gde ću popiti kafu, stolovi su na propisanom rastojanju, svaki ima po tri stolce. Kor-zo je uzduž, najčešće popreko, išpartan

proređnim redovima građana, propisi su propisi, a korona je korona. Svakome u redu, banka je sa druge strane ulice, svi strpljivo čekaju, čini se. Ima i redova ispred ulaza u hramove, u kojima verni-ci strpljivo ispisuju ugovore za kupovinu smartfona za dinar! Da, da, za dinar, uve-rićete se ako još niste, koliki je taj dinar.

I tako iz dana u dan, zbog nečega i ne-koga, uvek nekakav red. Bilo ga je i kada nije bilo korone, ali je bio gušći. Pa se pi-tam, da li je moguće, da je nemoguće or-ganizovati administrativne usluge tako, da funkcionišu efikasnije? Da li je u pitanju ona sarakstična primedba iz redova mu-čenika, ma ti se ne mešaju u svoj posao. Ne znam, ali znam da sam evo uzalud krečio, ali sam barem krečio, u korist nas koji pored penzija, tenzija, hipertenzija, u tim redovima mogu da dobiju i koronu.

Penzioner Miloš Ignjatović

• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •

Bankomat nije u funkciji

Sa fokusom na oču-vanju, zaštiti, una-pređenju i promo-visanju međuna-rodno ustanovlje-

nih standarda u oblasti ljud-skih prava i građanskih slo-boda u Republici Srbiji, osno-van je Savez udruženja Sr-bije za pomoć osobama sa autizmom.

Okuplja 16 udruženja za po-moć osobama sa autizmom iz Srbije, nepro-fitna je organizacija, a svi aktivni članovi, ro-ditelji i stručnjaci, su volonteri.

U rad Savetovališta Autizam Srbija, od početka uključeni su i roditelji i deca, člano-vi Udruženja Autizam Subotica, a sada su u mogućnosti da besplatno zakažu savetova-nje sa psiholozima, defektolozima, lekarima, socijalnim radnicima ili pravnicima zahva-ljujući digitalnoj platformi „Savetovalište”.

-Savetovalište je namenjeno osobama sa autizmom, kod kojih je autizam već dijagno-stikovan i koji se susreću sa različitim izazo-vima i situacijama koje iziskuju stručnu po-moć kao i njihove porodice. Nama roditelji-ma, sa decom sa posebnim potrebama, ne-kada je veoma teško izboriti se emotivnim stanjem naše dece. Oni su i u svakodnevnim uslovima specifična i teško podnose asoci-jalan život. Uopšte ne mogu neki od njih da

razumeju šta znači, da se nešto ne može. To znamo samo mi roditelji i profesori koji rade sa njima- kaže Laura Antelj, majka de-vojčice sa autizmom i član Udruženja Auti-zam Subotica.

-Ove godine Gradsko udruženje za po-moć osobama sa autizmom Subotica ne re-alizuje Letnju školicu, tokom raspusta, zbog situacije sa covidom19, ali zato realizuje u avgustu uslugu, Predah za porodice OSI, fi-nansiran po Konkursu o finansiranju ili su-finanasiranju programa i projekata u oblasti društvenog i humanitarnog rada Grada Su-botice. Realizuje se svakodnevno u perodu od 10h do 15h Deca idu u zoo vrt, planira-mo i izlete na Ergelu, u Petroland, išli smo u besplatnu pešačku turu kao i na Vidikovac i doživljaji su prelepi - kaže Suzana Skende-rović, predsednik Gradskog Udruženja Au-tizam Subotica.

U rad Savetovališta Autizam Srbija uključeni i roditelji i deca subotičkog Udruženja

Druženje korisno deci sa autizmomSavez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom je udru-ženje roditelja, osnovano 1977. godine, sa ciljem unapređenja kvaliteta života osoba koje žive sa autizmom i njihovih porodica

Autor: A. Šiška

Autor: V.K.B.

Korona odložila postupke vantelesne oplodnje, a vreme je ključan faktor

Parovi koji leče neplodnost traže VTO

Udruženje „Šansa za roditeljstvo” uputilo je zvani-čan zahtev relevantnim institucijama da klinike i ko-misije za postupak vantelesne oplodnje nastave da rade pošto je smanjen broj zaraženih virusom CO-VID-19 i shodno mnogobrojnim zahtevima parova iz cele Srbije

Zahtev se odnosi na procese koje je RFZO obustavio, a koje finan-sira RFZO.

- Veliki broj parova iščekuje svoju šansu za roditeljstvo i vreme može biti ključan faktor. Odlaganje utiče, kako na neka medicnska stanja, tako i psihofizičko zdravlje svih parova koji se bore s proble-mom neplodnosti. Procedure su već jednom bile obustavljene, ovo je sada već drugo odlaganje. Udruženje je do sada podržalo svaku od-luku Ministarstva zdravlja, RFZO i Republičke stručne komisije u vezi sa odlaganjem i obustavljanjem procesa, ipak sada smatramo da je vreme da se započne sa radom - kaže Sandra Jovanović, predsedni-ca Udruženja Šansa za roditeljstvo

Udruženje je svakodnevno u komunikaciji sa parovima koji pozivaju nacionalni besplatni broj za vantelesnu oplodnju 0800-333-030 u okvi-ru Centra za vantelesnu oplodnju i smatraju da je ova borba s neplod-nošću sama po sebi neizvesna i teška.

- Kada na to dodate i trenutnu situaciju sa koronom zaista je teško. odlaganja i obustavljanja donela su nesignurnost i dodatnu psiholosku nestabilnost. Žene koje su blizu starosne granice od 43 godine mora-ju dobiti svoju šansu jer nije njihova krivica i ovo obustavljanje. Dovolj-no je krivice koja se oseća u samom lečenju - kaže Sandra Jovanović.

U zajedničkom obraćanju najveća svetska udruženja koja se bave humanom reprodukcijom saglasna su da je „reprodukcija osnovno ljudsko pravo koje ne zavisi od rase, pola, seksualne orijentacije ili ze-mlje porekla.

- Neplodnost je ozbiljna bolest koja pogađa 8-12 odsto parova re-produktivne dobi i šteti fizičkom i mentalnom stanju. Iako ne postoji lek za većinu uzroka, bolest se najčešće leči i većina pacijenata, koji tra-že lečenje i oni na kraju postanu roditelji.

Iz Udruženja su saopštili da se nadaju, u ime svih parova s teritorije Srbije koji se suočavaju sa problemom neplodnosti i koji moraju da uz pomoć potpomognutih tehnologija dođu do potomstva, da će se po-stupci lečenja neplodnosti nastaviti u najskorijem roku.

14 14. 08. 2020. 179

Istorija

Crkva bosanska i bo-gumili na Balkanu - istorija i zloupo-treba”, održana u KC Novog Sada, u

julu, bila je tema onlajn predava-nja dr Borisa Stojkovskog, profe-sora Univerziteta u Novom Sadu, a na jutjub kanalu KC zabeleženo je više hiljada pregleda. Eminen-tni profesor, čija je uža specijal-nost srednji vek, rođeni je Subo-tičanin i njegov boravak u Suboti-ci ovih dana iskoristili smo za raz-govor na temu predavanja koje je održao.

O bogumilima se, u poslednje vreme, dosta govori, pa se odred-nica „istorija i zloupotreba” naš-la i u naslovu vašeg predavanja. Ko su bilii srednjevekovni bogumili na Balkanu?

-Učenje bogumila (patarena, ba-buna, valdežana, albižana) bilo je da veruju u Boga, kao tvorca sve-ga duhovnog, da je sotona tvorac zlog, odnosno materijalnog i da se toga odriču. Delovali su u srednjem veku u Bugarskoj i na tlu Makedo-nije i pretpostavljenoj crkvi bosan-skoj. Od svedočanstava o njima ni-šta nije sačuvano, osim zapisa nji-hovih protivnika - znamo da su ne-girali svete tajne, pričešće, ikone, kao i same hramove i da su se sa-stajali po kućama. Držali su se neke vrste vegetarijanstva. Pokret je bio jak, često i podržavan od bosanskih vladara, valdežani u Italiji navodi-li su da njihov „papa” živi na Balka-nu. Pred kraj 15. veka, da bi imali po-dršku papstva i Ugarske, vladari su se okretali progonu jeretika. Protiv njih su vođeni krstaški ratovi, da bi se jeres iskorenila.

Vaš prilaz temi bogumilstva lišen je političkih konotacija, ali neki da-nas čak i Stefana Nemanju, koji je ratovao protiv njih u Bosni, progla-šavaju „genocidnim”. Šta je istina?

-U 12. veku, pravna kvalifikaci-ja „genocida” ne postoji, drugo, svi srednjevekovni vladari nisu toleri-sali jeres. U albižanskom ratu, fran-cuska vojska ih je ubijala do posled-njeg. Stefan Nemanja se sukobio sa, pretpostavlja se, bogumilima, jer se u „Žitiju” navodi samo da su to bili

„jeretici”. Njihov broj se ne zna, ali se dešava da se to ratovanje koristi, da bi se čitavo srpsko nasleđe i Ne-manjići prikazali na određeni na-čin, neki to rade iz neznanja, neki svesno, zato sam stavio reč „zlo-upotreba”, jer ko je pročitao bilo šta o tome, jasno mu je da tu nema „genocida”.

Naredna priča je, kako su tzv. „Bošnjaci” u stvari poreklom bogu-mili, koji su primili islam, a da Srba do tada nije bilo u Bosni, već da su došli sa Turcima. Kojem narodu su, u stvari, pripadali bogumili?

-Takvu teoriju najbolje negira-ju osmanski popisi, islamizacija je bila i pravoslavnog i katoličkog sta-novništva, ali direktne veze izme-đu bogumilstva i islama, zbog razli-čitosti učenja, nema. Prevođenje u islam išlo je postepeno, jer je pri-miti islam značilo i steći određe-ne privilegije. Konstantin Porfiro-genit područje srednjovekovne Bo-sne označava kao srpsko, dok Jovan Kinan na grčkom u 12. veku piše da „Drina odvaja Bosnu od ostale Sr-bije”.Tvrtko se kruniše za „kralja Srba i Bosne”. Etnički, tamo su bili Sloveni, najverovatnije Srbi, a ono malo natpisa što je sačuvano na stećcima, preko 95% je na ćirilici i sa slovenskim imenima.

Koliko se stećci kao spomenici mogu pripisati bogumilima?

-Povezivanje sa bogumilima je ap-solutno proizvoljno, od 66.000 evi-dentiranih, tek nekoliko stotina ima ornamente i natpise, na ćirilici 95%, slovenska imena i odbacivanje ma-terijalnog, što podseća na bogumile, ali je jako mali uzorak, da bi se nešto moglo pouzdano tvrditi.

Šta sledeće pripremate i kojim istraživanjima se bavite?

-Novo predavanje na jutjub kana-lu KC NS biće 18. avgusta i na fonu prethodnog govoriću o Duklji, Zeti i Crnoj Gori, kao srednjevekovnim srpskim zemljama. Od istraživa-nja, bavim se recepcijom (usvaja-njem) kulta naših svetaca u rimo-katoličkom svetu i počinjem sa kul-tom svetog Benedikta kod pravo-slavnih. Nadam se nekoj zanimljivoj monografiji ili studiji, ukoliko situ-acija dozvoli da se ozbiljno posve-tim tom istraživanju. Standardno, radim na istoriji današnje Vojvodi-ne u srednjem veku i srpsko-ugar-skim odnosima - kaže profesor Bo-ris Stojkovski.

Bogumili su bili vegeta-rijanci, a nji-hov „papa” je živeo na Balkanu

Bošnjaci nisu bogumili koji su prešli u islam

Novo preda-vanje 18. av-gusta: Duklja, zeta i Crna Gora kao srednjove-kovne srpske zemlje

Profesor dr Boris Stojkovski o zloupotrebama istorije

Bogumili na Balkanu - između istine i lažiSudbina ovih jeretika, danas je predmet raznih proizvoljnih tumačenja, iz raznih dnevnopolitičkih ciljeva. Predavanje profesora dr Stojkovskog bilo je posvećeno bogumilstvu isključivo sa naučnog aspekta

Autor: Miodrag Radojčin

Profesor Boris Stojkovski (foto: Kulturni centar)

„Poluverci“, (bogumili) detalj freske iz crkve svetog Ahilija u Arilju, 1290. godina

„Ne plašim se ja vukova već ljudi. Da je po vukovima ovaj biljeg bi vječnost nadživio. 1377., kad kralj naš bosanski

bješe Tvrtko.“

1514. 08. 2020.179

Na zapadnoj strani grada, na po-ljoprivrednom zemljištu, pre oko 15 godina započet je proje-kat koji je vremenom Subotici vratio epitet grada jake privre-

de, a pored proizvodnje ispod krovova pro-izvodnih pogona, brojni inženjeri razvijaju nove tehnologije, što je dodatni korak napred u razvoju subotičke Privredne zone.

Danas Industrijska zona u Malom Bajmoku, pored proizvodnog i razvojnog programa, pru-ža i usluge carinskih delatnosti, zahvaljujući iz-gradnji Carinskog terminala, a završetkom više-decenijskog projekta Y kraka, privredni subjek-ti su dobili direktnu vezu sa Koridorom 10 i GP Kelebija.

Koliko danas zapošljava radnika, koje su sve investicije realizovane i koliko je Industrijska zona uticala na razvoj grada, razgovarali smo sa direktoricom Slobodne zone Subotica, Branisla-vom Stojković Marčetić, koja ističe, da se očeku-je nastavak investicija u Malom Bajmoku.

Koje su investicije do sada realizovane u Privrednoj zoni Mali Bajmok?

-Na površini od 72 ha, izgrađeno je 130 000 kvadrata proizvodnog prostora. Danas u Slo-bodnoj zoni Subotica, svoje pogone ima sedam stranih kompanija: Siemens, Contitech Fluid Sr-bija, Norma grupa, Swarovski Subotica, Ametek, Plastikcam east i B+B sensor solutions, uz na-pomenu da i kompanija Calzedonija (Gordon) posluje u industrijskoj zoni Mali Bajmok u Su-botici, ali svoje poslovanje ne obavlja u režimu slobodne zone. Kompanije koje posluju u reži-mu slobodne zone Subotica su u prošloj godini ostvarile ukupan promet od 920 miliona evra, što nas čini jednom od vodećih privrednih zona u zemlji.

Koliko su te investicije uticale na razvoj Subotice?

-Pojedini strani investitori proširili su svo-je proizvodne kapacitete i samim tim zaposlili više radnika u odnosu na početne planove, neke Kompanije u svojim planovima imaju prošire-nje kapaciteta, a novi nemački investitor, kom-panija Boysen, započeo je izgradnju proizvod-nog pogona za proizvodnju izduvnih sistema, za potrebe automobilske industrije. Kao primar-ne efekte, navodimo pre svega otvaranje novih radnih mesta, smanjenje stope nezaposlenosti, koja je među najnižima u Srbiji, značajan efe-kat je vidljiv na budžetu grada Subotice, od po-reza na zarade i na imovinu. Značajan efekat na budžet grada, ostvaruje se na osnovu poreza na zarade, zaposlenih u kompanijama koje rade u režimu slobodne zone, a takođe veliki je dopri-nos tih kompanija na spoljno-trgovinski suficit grada Subotice, obzirom da su kompanije izvo-zno orijentisane, sa učešćem u izvozu (uzima-jući u obzir sve privredne subjekte u gradu Su-botic) sa preko 50 posto. Sekundarni efekti su, angažovanje lokalnih dobavljača, što utiče na ra-zvoj malih i srednjih preduzeća, povezivanje sa srednjoškolskim i visokoškolskim ustanovama, upošljavanje lokalne građevinske operative, mi-gracija radne snage, pozitivan uticaj na poslova-nje lokalnih JP i JKP. Zahvaljujući kompanijama koje posluju na području slobodne zone Suboti-ca, u Suboticu dolaze nove tehnologije, radnici se obučavaju i stiču nova znanja i veštine.

Koje investicije su u toku i planu realizovanja?

-U toku je izgradnja najvećeg proizvodnog pogona u Industrijskoj zoni. Kompanija Boysen Abgassystem gradi svoju fabriku, na površini od preko 35.000 kvadratnih metara, a investicija je vredna oko 60 miliona evra. Po završetku iz-gradnje objekta (krajem 2020. godine) i dostiza-nja punog kapaciteta rada, investitor će zaposliti

oko 500 radnika. Spremni smo da saslušamo za-hteve naših investitora, da pomognemo u reša-vanju problema iz naše nadležnosti kao i reali-zaciji ideja koje će olakšati njihovo poslovanje, te da organizujemo sastanke sa nadležnim grad-skim institucijama po potrebi. Subotica je atrak-tivna za investicije, što dokazuje i dolazak tako velikog privrednog subjekta, kakav je i nemač-ki Boysen. U budućnosti očekujemo investitore koji će pratiti postojeće kompanije u našoj Zoni i našem Gradu.

Koliko je danas radnika zaposleno u Pri-vrednoj zoni?

-U slobodnoj zoni Subotica, trenutno je zapo-sleno oko 5.200 radnika, a sa radnicima Calze-donije, broj zaposlenih u industrijskoj zoni Mali Bajmok je 6.500. Kada se završi izgradnja fabri-ke Boysen, ukupan broj zaposlenih biće 7.000, što je izuzetno značajno za grad i za čitav sever-ni deo Srbije.

U Industrijskoj privrednoj zoni Subotice rade brojne svetske kompanije, na 72 hektara zapošljavaju oko 6500 radnika i obezbeđuju plate za njihove porodice i veliki broj građana. Lane ostvaren promet od 920 miliona evra, a fabrika Boysen je do sada najveća investicija

Privreda„SUBOTICA - GRAD INVESTICIJA”

U slobod-noj zoni Su-botica, iz-građeno 130.000 m2 proizvod-nog pogo-na, a fabri-ka Boysen je najveća investicija do sada

Privredna zona „Mali Bajmok” - pokretačka snaga razvoja Subotice

U Industrijskoj zoni radi 8 fabrika, deveta u izgradnji

Autor: Bojan Nikolić

miliona evra je lane ostvaren promet

radnika radi-će u pogoni-ma Industrij-ske zone, za-vršetkom fabri-ke Boysen

920

7000

Siemens Boysen Kalcedonija

Branislava Stojković Marčetić

16 14. 08. 2020. 179

Aktuelno

Buka u kućama mešta-na Ludoš-ke, sa za-tvorenim prozori-ma, kako je izme-reno, je 68 deci-bela, 20 decibe-la više od dozvolje-nog

Već četiri meseca, dvadesetak stanov-nika nekada mir-ne Ludoške ulice na Paliću, nemaju

miran san. Teške mašine i ka-mioni NIS-a, koji istražuju naf-tu kraj njihovih kuća, doneli su im noćnu moru. Buka, prašina i smrad nateraće ih, kažu, da na-puste svoje kuće i spas potra-že na drugom mestu. To je ovih dana uradio Andrija Ružumber-ski, zemljoradnik i otac ćetvo-ro dece. Kad je shvati da se sta-nje neće rešiti, digao je „sidra” i sa ženom i decom otišao u Ne-mačku. Slično razmišljaju i dru-gi meštani te ulice.

-Ćuti, trpi ili se seli, šta drugo da radiš - kažu Jožef i Ilona Gujaš. Ža-lili smo se na sve strane, ali uzalud. Nemože „šut s rogatim”. U „NIS- u” kažu, da rade sve po zakonu, a kada se žalimo državnim služba-ma, dobijemo odgovor da su - ne-nadležni. A i sami vidite da od pro-laska teških mašina i kamiona tik uz našu kuću, zidovi su nam popu-cali. To će se nekako i zagletovati, ali šta ćemo sa našim živcima. Pi-jemo lekove, da bi noću mogli za-spati. Ne mogu nam ni unuci doći u posetu. Vele: „deda kod vas je uvek zemljotres”. Kada noću prolaze šle-peri, često se dešava, kaže Ilona, da mi u kredencu igraju figurice od porcelana. A jedno veče smo osetili

neizdrživ smrad. Mašine na bušoti-ni rade 24 sata i buka je neizdrživa. Ne otvaramo ni prozore, da prove-trimo kuću.

Buka, prašina, dim od dizel agre-gata, izlivanje ulja i nafte na putu, postali su deo svakodnevice Ludoš-ke ulice na Paliću. NIS kraj njiho-vih kuća traži naftu, kopaju bušoti-ne i čine život nesnosnim najbližim meštanima.

-Ovde je život postao nemoguć - kaže Zoltan Miković, čija kuća je samo stotinak metara udaljena od bušotine i velikog gradilišta. Ima-mo troje dece i ne možemo da ih pustimo na ulicu. Ovom Ludoš-kom uličicom širine do tri metra, jedva se mimoiđu dva putnička au-tomobila, a kad naiđu one grdosije od mašina, moramo da bežimo na travnjak. Kuća nam vibrira. Morao sam prozore da zagradim zvučnom izolacijom. Supruga Mirela i ja re-dovno pijemo tablete za smirenje, a od nedavno počeli smo da poseću-jemo i psihijatra.

Iste probleme imaju i komšije Karolj Njari i Čaba Molnar. Oni su ovde u zaštićenu zonu svojevreme-no došli da žive u miru, između dva jezera, palićkog i ludoškog. Nisu mogli ni sanjati šta će ih snaći. Bez ikakave najave, u ulici i kraj njiho-vih kuća pojavili su se kamioni, šle-peri natovareni kranovima i bageri. Tik uz njihove kapije, otvoreno je gradilište za istraživanje nafte.

-Mislili smo da ćemo u ovoj Lu-doškoj ulici dočekati mirnu starost, a evo desila nam se Orvelova noćna

mora- kaže Njari. Ovde nema grad-skog vodovoda, već se domaćinstva snadbevaju vodom iz sopstvenih bunara i stalno smo u strahu, zbog mogućeg zagađenja vode za piće. Još dok nisu počeli sa radovima, molili smo ih da bušotinu premeste

na drugi kraj njive, koja je duga i prostire se do auto-puta. Samo da budu malo više odmaknuti od naših kuća. Ali uzalud.

Nalazišta nafte na delu Pali-ća, čak i u zaštićenoj zoni, pravi je El Dorado za privatne interese

Kako žive meštani Ludoške ulice na Paliću kraj NIS - ovih bušotina za naftu

„El Dorado” u Ludoškoj - meštane zadesila Orvelova noćna moraZbog buke, prašine i vibracija od mašina koje istražuju nalazišta nafte, meštani u Ludoškoj ulici na Paliću ostavljaju svoje kuće i beže na druga mesta, gde mogu mirno da žive, a kažu da će pravdu potražiti i na sudu. Pokrajinska inpekcija za zaštitu životne sredine izmerila da buka u kućama Ludoške ulice iznosi 68 decibela, duplo više od dozvoljene po zakonu

Autor: Milutin Mitrić

Zoltan Miković

Jožef i Ilona Gujaš

1714. 08. 2020.179

Na jezeru Palić, u toku je sprovođenje akcije selektivnog izlova ribe, koja se realizuje u sklopu projekta nemač-ke KFW banke za unapređenje biodi-verziteta jezera Palić i Ludaš. Cilj je

izloviti što veći broj srebrnog karaša, odnosno ba-buške, koji je označen kao invazivna vrsta i jedan od „krivaca” za trenutno stanje jezera.

Treći selektivni izlov, ove godine, sprovode domaći ribari, pred kojima je zadatak da izlove oko 50 tona ribe i tako pre-polove broj babuški u vodama jezera Palić.

Marta Dobo, direktor JP Palić-Ludaš ističe, da su ove go-dine stvoreni uslovi za treći izlov i da rezultati prvih izlo-va govore da su na dobrom putu da ispune zacrtani cilj. Sva-kodnedno se izlovi više od jedne tone invazivne vrste ribe, a raduje činjenica da se u mreži nađu i smuđ i druge plemeni-te riblje vrste.

-Za ovogodišnji selektivni izlov obezbeđena je neophod-na oprema od novog čamca pa do mreža koje su specijalno napravljene za ovakav vid izlova. Plan je da izlovimo oko 50 tona invazivnih vrsta, odnosno babuški, i videćemo kojim tempom ćemo to uraditi.

Pretprošle godine rađen je monitoring jezera, kojim je utvrđeno dominantno prisustvo srebrnog karaša u vodama Palića. Procene idu i do 150 tona ove invazivne vrste, što je neprihvatljivo za biodiverzitet Palićkog jezera.

Do sada je izlovljeno oko 26 tona ove ribe u dva navrata, stoga je neophodno da ovogodišnji izlov bude efikasniji, što bi se pozitivno odrazilo na riblji fond.

Tamaš Vinko, stručni saradnik za zaštitu prirode ističe, da je predviđeno i poribljavanje jezera.

-Planirali smo grabljivice, uglavnom smuđa, štuku, grge-ča, šarana, a kad bude bolji kvalitet vode, planiramo i dru-ge ribe da stavimo, ali videćemo u narednim godinama kako će se odvijati situacija. Ove godine smo primetili smuđeve u značajno većem broju, čak ima i šarana. Štuku još nismo pri-metili, ali tek smo na početku. Problematično je da još uvek ima američkog patuljastog somića, koji je takođe invazivna vrsta, ali u manjem broju u odnosu na prethodne godine, što mislimo da je dobar rezultat.

Vinko dodaje, da je problem i prisustvo algi, koje vodu čine zelenom i neprijatnog je mirisa.

-Palić je plitko jezero i svaka količina organskog materi-jala negativno utiče i pospešuje rast algi, ali kada budemo sproveli sve mere, koje su predviđene projektom i ako uspe-mo da održimo takvo stanje, onda će se i to promeniti. Voda u turističkom delu jezera je oduvek bila najlošijeg kvaliteta, na šta utiče i stanje u kojem se nalazi obala, jer kako je pretežno izbetonirana, onemo-gućen je rast i razvoj biljnog i životnjiskog sve-ta koji bi doprineli vraćanju biološke ravnoteže jezera.

Marko Stojčić ističe, da sve sprovedene ak-cije i one koje se planiraju za rezultat će imati

vraćanje biodiverziteta jezera u stanje kakvo je nekada imalo.-Kampanja selektivnog izlova je samo jedna od investicija

koja se sprovodi u okviru projekta, a u toku su investicije na nadgradnji prečistača otpadnih voda i na povezivanju Palića na kanalizacionu mrežu i odvođenje otpadnih voda ovog na-selja na centralni prečistač. Imamo i investiciju koja se tiče pravljenja zaštitnih pojaseva oko jezera Palić i Ludaš, uklju-čujući i asfaltirane biciklističke staze, te bi sve ove investici-je trebalo da dovedu jezero do stanja,koje je bilo pre naruša-vanja biodiverziteta.

Kako žive meštani Ludoške ulice na Paliću kraj NIS - ovih bušotina za naftu

„El Dorado” u Ludoškoj - meštane zadesila Orvelova noćna moraZbog buke, prašine i vibracija od mašina koje istražuju nalazišta nafte, meštani u Ludoškoj ulici na Paliću ostavljaju svoje kuće i beže na druga mesta, gde mogu mirno da žive, a kažu da će pravdu potražiti i na sudu. Pokrajinska inpekcija za zaštitu životne sredine izmerila da buka u kućama Ludoške ulice iznosi 68 decibela, duplo više od dozvoljene po zakonu

Aktuelno

tona babuški izlovljeno do sada,

u dva navrata

26tona invazivne ribe ostalo u je-zeru, pre izlova

125

Sve babuške koje budu izlov-ljene, biće otpremljene u ZOO vrt Palić, za ishranu životinja

Aktivnosti JP Palić Ludaš u sklopu KFW projekta

Na jezeru Palić izlov 50 tona babuškiDomaći ribari ove godine vrše izlov. Procenjuje se da je u jezeru, pre izlo-va ostalo oko 125 tona invazivne vrste ribe. Pored srebrnih karaša, alge su drugi najveći problem palićkog i ludaškog jezera

kompanija, na štetu životne sredine ljudi koji stanuju u Ludoškoj ulici. Oštećene najviše bri-ne što država ne može da im pomogne. Kada su sa mnogih državnih adresa dobili obaveštenje „da nisu nadležni” ništa im, kažu, nije preosta-lo nego da pravdu potraže na sudu.

-Drugog izbora nismo imali- kaže Zoltan Miković. Sa nama se igraju kao sa ping-pong lopticom. Lokalna inspekcija je posle zahte-va izašla na teren, ali kada su sa NIS-ovim lju-dima zaustavili mašine, našli su da je najve-ća buka 38 decibela, što je u zakonskim grani-cama. To mi je bilo čudno. Uputili smo žalbu Pokrajinskoj inspekciji za zaštitu živtne sre-dine i merenje buke korektno je obavio Dra-gan Sekulić, pokarinski inspektor. Buka u na-šim kućama, sa zatvorenim prozorima, prema njegovom merenju iznosi 68 decibela, 20 de-cibela više od dozvoljenog. A prema Zakonu, za svako prekoračenje od 5 decibela od dozvo-ljenog, izriče se sankcija zaustavljanja rado-va. Te sankcije nema, jer je inspektor baš sada otišao na godišnji odmor.

SVE PO ZAKONUU Naftnoj industriji Srbije tvrde da NIS za

istraživanje nafte na ovom području ima sve potrebne dozvole i saglasnost nadležnih dr-žavnih organa.

-Zabrinjavajuće je što javnost nije bila ob-veštena da se planiraju ovi radovi - kaže Zvezdan Kalmar, koordinator za energeti-ku i rudarstvo u CEKOR-u. Trebalo je ljudi-ma jasno reći šta se dešava, staviti na sto projekat i reći koliko će da traje. Ljudi sada ne mogu da žive normalno od strašne buke mašina, koje rade i noću. Gradska inspek-cija je imala sve razloge da deluje i naloži promenu vremena rada, ali se to nije desilo.

Autor: B.Nikolić

18 14. 08. 2020. 179

STARE SLIKE I GRADSKE PRIČE piše Dejan Mrkić - Lansky

DENTAXSTOMATOLOŠKA ORDINACIJA

Dr Milan KosanovićDr Jelena Kosanović

Tel: 024/557-377 063/505-723

Radno vreme:Pon-čet.: 9-12h 17-19h

petak: 9-12h

Ulica Matije Korvina

br. 16

Istorija

U vremenu pre k o m p j u t e -ra i kablov-ske televizi-je, dani su bili

dugi, posebno deci, koja su veći deo slobodnog vreme-na provodila na ulici, igra-jući bezbrojne igre, čija su se pravila prenosila sa gene-racije na generaciju klinaca.

KLIKERI. Jedna drevna dečja igra uspela je da doče-ka današnje dane i pored svih drugih čudesa. Govorimo o klikerima. Klikeri su na neki način „bižu dragulji”. Razli-vene boje i oblici zaroblje-ni u staklu i to okruglom, što je samo po sebi savršen-stvo. Igra je vrlo jednostav-na, a zanimljiviji deo priče je-ste klikeraški žargon. Kada je

nastao? Koje mu je izvorno značenje? Sve je to danas go-tovo nemoguće utvrditi. Po-što se radi o nepisanom reč-niku, on se menja od teritori-je do teritorije, pa je tako i su-botički poseban.

Uzmimo, recimo, izraz „učo”. Ko prvi od igrača izgo-vori „učo”, njegova je privile-gija da na početku partijepo-slednji baca kliker prema rupi. Bar je tako važilo u Kertvaro-šu sedamdesetih i osamdese-tih. Ako bi prešli Palićki put i otišli u Novi grad, nije bilo dovoljno viknuti „učo”, jer su tamo imali TITOV UČO, koji je bio jači od običnog učo-a. Jasno je i zbog čega: Ništa što je Titovo, nije moglo da se po-bija. Pojam „učo” verovat-no ima poreklo od mađarske reči utolsó (poslednji), među-tim, pored njega postoji čitav rečnik koji živi život za sebe, samo u govoru dece koja igra-ju klikere: Cuc, renta, bozira-nje, igranje u fule ili u godine…

Treba reći, da su klikera-ši sluđivali svoje majke pode-ranim pantalonama i prljavim rukama.

Danas u prodavnicama mogu da se nađu klikeri fanta-stičnih boja. Staklenci, porce-lanci, bugeri, malci…šta ti srce ište. Sadašnji klinci ih zovu: Beli anđeo, Duh, Tigar, Zala-zak sunca, Globus, Gloria… Samo jedan od nabrojanih, ne-kada bi vredeo punu kesu Ju-goslovena, Rumuna, Mađara…kako su se klikeri nazivali, ako su im perca bila u bojama dr-žavnih zastava. Jedino je rari-tetni „Nemac” ime poneo po zemlji porekla, a ne po bojama.

ROLŠUE. -Deca Radijalca, iznenađena i zatečena beton-skim tepihom, bez starih ledi-na među prizemljušama, po-češe da igraju neke nove igre. I, iako se možda nisu nikada sreli, ni videli, ni čuli sa svo-jim vršnjacima iz Novog Beo-grada, Novog Zagreba, Novog Sarajeva - počeše da igraju igre kao i oni. Jer, na betonu, kao i na ledini, sva deca igraju iste igre - tako je zabeležio subo-tički pisac Boško Krstić, svo-ja sećanja o prvoj generaciji

klinaca sa Aleje Maršala Tita. O deci koja su odrastala na as-faltu, za razliku od svojih vrš-njaka iz prašnjavih subotičkih predgrađa.

Novo betonsko prostran-stvo pružilo je uslove za vo-žnju rolšuama i već 1963. godi-ne „Subotičke novine” pišu o deci koja žive u ovom moder-nom naselju, konkretno o ve-seloj gomili devojčica i dečaka, koja sa manje ili više uspeha jurcaju alejom, sa rolšuama na

nogama. Nisu rolšoue (nem. rollschuh) bile novi rekvizit, ali je nova bila ta betonska štrafta, koja je preduslov za uspešnu vožnju koturaljkama.

Vožnja na točkićima ostala je popularna i u 21. veku, šta-više, rolšue su evoluirale u ro-lere i postale strast ne samo dece, već i odraslih. Krajem se-damdesetih, iz SAD-a nam je stigao skejt, najpre plastični i preskup, a danas od najboljih materijala.

godine novo betonsko prostranstvo

pružilo je uslove za vožnju rolšuama

1963.

Klikeri i rolšue - uspomene Klikeri i rolšue - uspomene na subotičko detinjstvona subotičko detinjstvoZa decu se poslednjih decenija smatra da „ne umeju da se igraju”, jer sve je manje jednostavnih igara, koje zahtevaju boravak na otvorenom i nekakvu fizičku aktivnost. Da su ti, koji to kažu, u svoje vreme imali kompjuter, da li bi provodili čitav dan ispred njega? Naravno

Na Radijalcu su deca uživala na prostranoj čistini

Nekada popularne igre klikerima Mališani u igri ispred zgrada preko puta Suda

„Subotičke no-vine” šezdese-tih pišu o deci u modernom naselju, grupi devojčica i de-čaka, koji jur-caju alejom, sa rolšuama

1914. 08. 2020.179

Enigmatika

20 14. 08. 2020. 179

POMEN

JELENA UZELAC1933-2018.

NIKADA TE NEĆEMO ZABORAVITI,

unučad Srđan, Tijana, Nemanja, Sanja, Bojana, Jasna, ćerke Slavica, Marija (sa unucima)...

(P-1124)

Navršila se tužna godina kako nas je prerano na-pustio naš dragi sin, zet, suprug, otac, svekar, tašt, deda, brat i ujak

MIROLJUB SUDAREVIĆ1963-2019.

Kažu da vreme leči tugu, a mi smo svedoci da je tuga za tobom večna. Bilo je lepo voleti te, teško iz-gubiti, još teže bez tebe živeti.

Tvoji najmiliji (P-1126)

Poslednji pozdrav našoj voljenoj majci.

KIRALJ KATARINArođena: Kvakan

1939-2020.

Ne umiru oni, koje sahranimo, već oni koje zaboravimo.

Njeni najmiliji (PF-270)

Poslednji pozdrav voljenoj supruzi, mami i majki.

ROMIĆ MARIJArođena: Gabrić

1947-2020.

Počivala u miru Božjem!Ostaće nam u večnom sećanju!Ožalošćena porodica (PF-269)

Dana 19. avgusta 2020. godine navršava se še-snaest godina od kad nisi sa nama

DUŠAN RADUJKO

Ostavio si tragove koji se ne brišu i sećanja koja ne blede.

Tvoji najmiliji (P-1125)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

ČituljeProšlo je 40 tužnih dana od kad nas je napustio

naš voljeni otac, deda i svekar.

NIKOLA MALOV

1948-2020.

Parastos će se održati 15. avgusta 2020. godine u 10 sati i 15 minuta na Pravoslavnom groblju kod Dudove šume.

Ostaće nam u večnom sećanju!Njegovi najmiliji (PF-273)

Bolnim srcem javljamo tužnu vest da je dragi otac, deda, pradeda i tast

VUKMANOV JOSIP

1934-2020.preminuo 7. avgusta 2020. godine u 86. godini

života posle duge i teške bolesti.Večno ćeš živeti u našim srcima i mislima.Ožalošćeni: ćerke Ana i Mara sa porodicama.

(PG-113)

Dana 25. Jula 2020. godine preminuo je naš vo-ljeni sin

BOJAN PERIĆ - BOCA1980-2020.

Hvala predivnim prijateljima, rođacima, komši-jama i poznanicima našeg voljenog sina koji su bili uz nas svo ovo višemesečno za nas najteže vreme borbe da se pobedi strašna bolest. Njegovo telo nije pobedilo, ali duh jeste i on je ostao uz nas u svima nama koji smo ga tako silno voleli. Plačemo, jer fi-zički nije uz nas i jako nam nedostaje.

Volimo te sine.Mama i tata (PG-114)

Драган Толимир

1955-2020

Последњи поздрав Толију од Драгана Јанковића са породицом.

(P-)

Драган Толимир

1955-2020

Последњи поздрав Толимиру од ЗУ „Херцеговина“ Суботица.

(P-)

Драган Толимир

1955-2020

Почивај у миру брате Толи. Љубо Килибарда са породицом.

(P-)

Драган Толимир

1955-2020

Последњи поздрав Толију од породице Зец.

(P-)

2114. 08. 2020.179

RAZNO

-,,GORENJE SERVIS ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proi-zvođača, - Originalni rezer-vni delovi – Ivana Antunovi-ća 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-135)

-ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, trakaste zavese, harmo/garažna vra-ta, komarnici, panelne zave-se, tende. - Miloša Obilića 19 Tel. 571-299 ili 063/551-299 (P-137)

-Tražim posao: čuvar, či-stač, vozač B i F kategori-je, hranim životinje ili radim ono što vam treba (Subotica,

Bačka Topola i okolina). Tel:061/11-05-444 (P-138)

KUĆE I PLACEVI

-Izdajem ili prodajem dvorišni stan u Marina Dr-žić 5, kirja 95 Eur + 50 Eur. Zvati broj 060/648-12-12. ili 024/567-772 Nema depozi-ta (-179)

-Prodajem kuću za adap-taciju ili rušenje sa strujom, vodom, 1 motika placa, le-galizovana, blizu Bajski put. Vlasnik. Tel.: 024/535-213 (1-179)

-Prodajem kuću u Su-botici blizu centra, 80 plus 100m2, na 7 ari. Tel.: 063/516-560 (2-179)

STANOVI

-Prodajem dvosoban stan 52m2, visoko prizemlje u Ulici Braće Radića. CG i svi priključci. Stan je pogo-dan za starije ili kancelariju. Tel:064/16-11-483 (3-179)

-Prodajem garsonje-ru bliže gradu i fakultetu, CG i svi priključci, sređenu bez ulaganja. 25.000eura. Tel:061/219-6512 (4-179)

-Subotica, Teslino na-selje - Prodaje se renovi-ran dvosoban stan od 49m2, 2. sprat, novi PVC prozo-ri, novo kupatilo, nova elek-tro instalacija, nova drvena ulazna vrata, telefonska lini-ja, svoj podrumski prostor. Tel:063/837-64-61 (5-179)

-Prodaje se stan na 1. spratu, 86m2 u kući sa 3 sta-na u Husinskoj ulici 3. i pla-cevi na Jovana Mikića (Čor-daški put) posle broja 202. Tel.: 024/546-800 (6-179)

POSLOVNI PROSTOR

-Izdajem 3 nameštene kancelarije, parking kod ME-GAMARKETA 024, Segedin-ski put. Tel.: 063/535-763 (7-179)

KUPOPRODAJA

-Kupujem, prodajem i menjam značke, fudbalske monografije . Tel.:542-310 ili 062/852-8228 (8-179)

-Kupujem ordenje, meda-lje, i stare sportske značke. Tel.: 064/615-59-82 (9-179)

-Otkupljujem original-ne umetničke slike uz struč-nu i realnu procenu vredno-sti. Interesovati se od pone-deljka do subote od 9-17h. Tel:065/58-33-665 (10-179)

-Prodajem invalidska kolica u odličnom stanju.

Tel:064/835-60-38 (11-179)-Prodaje se: starinska de-

čija kolevka – 5.000din, špe-diter – 150eura, dvobrazni plug – 150eura, Lada Sama-ra 90’ (140eura) , ormani, sto i stolice, trajno žareći šted-njak, roleri, bunjevačka ruva, marame... Tel:027/528-682 (12-179)

-Prodajem starinski rez-baren garderobni orman, ba-karnu leđnu prskalicu i ma-nju presu za grožđe. Tel: 064/580-93-18 (13-179)

-Prodajem ispravnu Go-renje veš mašinu. Cena 5.000din. Tel:062/872-38-33 (14-179)

-Poklanja se štene, kavka-ski ovčar, 2 meseca, 24 vak-cine, primljene uredno. Tel.: 065/512-5254 (15-179)

-Prodajem dva wilson re-keta, 40 Eur, auto delovi za ladu 1300 novi u pola cene. Tel.: 064/124-0315 (16-179)

SEĆANJE

prim dr PETAR PUŠIN1933-2010.

Praznina je svaki dan tu, već 10 godina, nedosta-ješ nam...

Stanka, Ivana, Vedrana i Irina (P-1127)

Poslednji pozdrav voljenom tati i didi.

BELA ŠTEFKOVIĆ1960-2020.

U tišini večnog mira neka Te prati naša ljubav jača od vremena i zaborava.

ćerka Biljana, zet Saša,unuke Dunja, Lana i Sara (PF-271)

Poslednji pozdrav voljenom ocu i didi.

BELA ŠTEFKOVIĆ1960-2020.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe!

sin Zlatko, snaja Marga i unuka Iva (PF-272)

Braću nosim u srcu i nikad ne zaboravljam!Sestra Koviljka (P-1118)

ROMIĆ MLADEN

ROMIĆ PREDRAG

ROMIĆ SIMO

SEĆANJEProšlo je godinu dana od kako nas je napustila naša

voljena majka i supruga

GABRIJELA MANDIĆ1951-2019.

Ostaće nam u večnom sećanju i našim srcima (P-1117)

Poslednji pozdrav dragom tati, dedi i svekru

ŠEFČIĆ PERE1949-2020.

Otišao si tako iznenada, u jednom danu, u jednom satu i zauvek ostavio prazninu u našim srcima.

Tvoji sinovi: Željko i SašaUnuci: Peđa, Leon i NoelSnaje: Nataša i Elvira (P-1123)

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

Kupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 17914. 08. 2020.

Čitulje /Oglasi

HITNA POMOĆ - 194POLICIJA HITNI POZIVI - 192

VATROGASCI - 193Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-200Buđenje: 19811Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072

Elektrodistribucija: 619-300Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 559-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-200JKP Suboticagas: 641-200JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 19812-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312

-putnim ispravama: 630-276-vezano za oružje: 630-310Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 11811Policijska uprava: 630-200Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 195Telegrami: 1961Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-194

VAŽNI TELEFONI

Mali oglasi

-TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P-135)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom

od 8 do 13 časova (zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel.

553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

22 14. 08. 2020. 179

OglasiNa osnovu odluke direktora privrednog društva

br.: M54-2020 od 07.08.2020. godine, kompanija “Agriser” d.o.o., Aleksa Šantić, objavljuje:

OGLASZA JAVNU PRODAJU PUTEM

DOSTAVLJANJA PONUDAKompanija “Agriser” d.o.o., Aleksa Šantić ogla-

šava prodaju putem dostavljanja ponuda za slede-ća putnička vozila:

1. Motorno vozilo: marka: Mitsubis-hi; model: Outlander 2.2 Diesel; broj šasije: JMBXLGF6WEZ401396; broj vrata: 5; broj sedišta: 5; godina proizvodnje: 2014. godina; pređena kilo-metraža: 246,854 km; boja: 0M bela; zapremina mo-tora 2268 ccm; snaga motora: 110 kW/150ks; broj motora: 4014AY1772; registrovano do: 16.12.2020. godine; prva registracija: 17.12.2014.

Početna (procenjena) vrednost vozila je: 1.087.041,74 RSD.

2. Motorno vozilo: marka: Mitsubishi; mo-del: ASX 1.6 DI-D 4WD; broj šasije: JMBXJ-GA7WFZD05025; broj vrata: 5; broj sedišta: 5; go-dina proizvodnje: 2015. godina; pređena kilometra-ža: 211,254 km; boja: 0M bela; zapremina motora 1560 ccm; snaga motora: 84 kW/115ks; broj moto-ra: 9H0510JBHMPSA0012102; registrovano do: 24.08.2020. godine, prva registracija 24.08.2016.

Početna (procenjena) vrednost vozila je: 1.072.637,18 RSD.

2. Motorno vozilo: marka: Škoda; model: Octavia 2.0 TDI; broj šasije: TMBAJ6NE3F0115189; broj vra-ta: 5; broj sedišta: 5; godina proizvodnje: 2014. godi-na; pređena kilometraža: 230,896 km; boja: E siva B; zapremina motora 1968 ccm; snaga motora: 110 kW/150ks; broj motora: CKF265682; registrovano do: 07.12.2020. godine, prva registracija 09.12.2014.

Početna (procenjena) vrednost vozila je: 978.633,63 RSD.

Potencijalni kupci mogu pogledati vozila koja su predmet prodaje svakog radnog dana u vremenu od 08:00 do 13:00 časova na adresi, Agriser d.o.o., So-lunskih dobrovoljaca 170., 25212 Aleksa Šantić.

Vozila se prodaju po principu viđeno - kupljeno, bez naknadnih reklamacija, prigovora i žalbi koji se odnose na predmet prodaje.

Ponude za učešće u javnoj prodaji se mogu dosta-viti lično ili poštom na adresu: Agriser d.o.o., Solun-skih dobrovoljaca 170., 25212 Aleksa Šantić u zatvo-renoj koverti ili elektronske pošte na e-mail: info@agriser.rs, za naznakom: “Ponuda za javnu proda-ju vozila”, najkasnije u petak 28.08.2020. godine do 16:00 časova. U ponudi je potrebno tačno definisati na koje se vozilo ponuda odnosi.

Pravo na učešće na javnoj prodaji imaju sva pravna i fi-zička lica koja dostave svoju ponudu do navedenog roka.

Nakon prikupljanja i pregleda ponuda od strane odgovornih osoba kompanije Agriser d.o.o., najduže u roku od 14 dana od završetka roka za predaju po-nuda, predmet prodaje dodeliće se onom učesniku javne prodaje koji je ponudio najvišu cenu.

Troškovi kupoprodaje i prepisa vozila padaju na teret kupca.

Postupak se smatra uspelim i u slučaju dostavlja-nja jedne ispravne ponude, kojom podnosilac ponu-de učestvuje u postupku i proglašava se kupcem ako ponudi početnu ili veću visinu cene za neko od vozi-la, koja su predmet ove javne prodaje.

Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 7 dana od dana određivanja i obaveštavanja učesni-ka javne prodaje, koji je stekao pravo na kupovinu predmeta ove javne prodaje.

Kupac je dužan da kupoprodajnu cenu uplati u roku od 5 dana od dana izvršene prodaje i da preuz-me predmet javne prodaje u roku od 5 dana od dana izvršene uplate za kupljeno vozilo.

Ako proglašeni kupac ne potpiše kupoprodajni ugovor ili ne uplati kupoprodajnu cenu u roku utvr-đenim ovim oglasom, gubi pravo na kupovinu, a za kupca se proglašava drugi najbolji ponuđač iz zapi-snika o sprovedenoj javnoj prodaji.

Sva potrebna obaveštenja i informacije mogu se dobiti na telefon 063 635 426 ili 062 888 02 26.

Na osnovu člana 63 Zakona o planiranju i izgrad-nji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) i člana 89. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019) Sekretarijat za građevinarstvo obaveštava zainteresovane građane da će se održati:

JAVNA PREZENTACIJA URBANISTIČKIH PROJEKATA

za izgradnju višeporodično stambene zgrade spratnosti (Su+Vp+5+PS) na k.p. br.. 11002, 11003, 11007, 11008, 11009 k.o. Donji grad u Subotici, sa urbanističko-arhitektonskom razradom lokacije i uređenjem predmetnog prostora (naručilac projek-ta Esapović Gradnja d.o.o. Čonoplja)

iza izgradnju poslovno-proizvodno-skladišnog

objekta (P i P+1) na k.p. br. 14777/7 k.o. Novi grad u Subotici sa urbanističko-arhitektonskom razradom lokacije i uređenjem predmetnog prostora (naruči-lac projekta Avgerinos d.o.o. Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvrši-ti uvid i dobiti informacije o Urbanističkim projek-tima od 21. do 27. avgusta 2020.godine, svakog rad-nog dana od 8 do 13 časova, u Sekretarijatu za gra-đevinarstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kan-celarija br. 204.

Urbanistički projekti se mogu pogledati i na zva-ničnoj internet stranici Grada Subotice www.suboti-ca.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnih Urbanističkih pro-jekata je „JKS projektovanje, građenje i inženjering“ d.o.o. Subotica).

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Se-kretarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 21. do 27. avgusta 2020.godine

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, Служба за заштиту животне средине и одрживи развој, на основу члана 14. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл гласник РС“ бр.135/04 и 36/09) објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ

ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ОБИМА И САДРЖАЈА СТУДИЈЕ О ПРОЦЕНИ УТИЦАЈА НА

ЖИВОТНУ СРЕДИНУНосилац пројекта „РАВНИЦА“ Д.О.О., Бајмок,

Зубачиште бр. 72а, поднео је Захтев за одређивање обима и садржаја студије о потреби процене утицаја на животну средину пројекта: „Објекти у оквиру постојеће фарме свиња, капацитета 900 крмача, 4.500 прасади и 5.000 товљеника“, заведен под бројем IV-08/I-501-175/2020, а који се планира на катастарским парцелама 7442 и 7443/1 КО Бајмок, Града Суботица (45.966815°,19.390173°).

Увид у податке, обавештења и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Службе за заштиту животне средине и одрживи развој (Трг Слободе 1, Градска кућа, I. Спрат, соба 128).

Заинтересовани органи, организације и јавност у року од петнаест дана од дана објављивања овог обавештења могу доставити мишљења о поднетом захтеву, лично или поштом на горе наведену адресу, или електронски на адресу zivot-nasredina@subotica.rs.

Na osnovu člana 63a Zakona o planiranju i izgrad-nji („Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13-US, 50/13-US, 98/13-US 132/14, 145/14, 83/18 i 31/2019) i člana 89. Pravilni-ka o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni gla-snik RS,“ broj 32/2019) Sekretarijat za građevinarstvo obaveštava zainteresovane građane da će se održati:

JAVNA PREZENTACIJAURBANISTIČKOG PROJEKTA

ZA NATKRIVANJE, REKONSTRUKCIJU I DO-GRADNjU GRADSKOG KLIZALIŠTA- STADIO-NA MALIH SPORTOVA NA K.P. BR. 3833/2 K.O. STARI GRAD SA URBANISTIČKO-ARHITEKTON-SKOM RAZRADOM LOKACIJE (naručilac projekta Grad Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid i dobiti informacije o Urbanističkom projektu od 14. do 20. avgusta 2020.godine, svakog radnog dana od 8 do 13 časova, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kancelarija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zva-ničnoj internet stranici Grada Subotice www.suboti-ca.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanističkog pro-jekta je Javno preduzeće za upravljanje putevima, ur-banističko planiranje i stanovanje, Subotica.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Se-kretarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 14. do 20. avgusta 2020.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Na osnovu člana 63 Zakona o planiranju i izgrad-nji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) i člana 89. Pravilnika o sadrži-ni, načinu i postupku izrade dokumenata Prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS,“ broj 32/2019) Sekretarijat za građevinarstvo obaveštava zainteresovane građane da će se održati:

JAVNA PREZENTACIJAURBANISTIČKOG PROJEKTA

za izgradnju objekta za izvođenje praktične nastave Tehničke škole “Ivan Sarić” u Subotici k.p. 6644/7 k.o. Donji grad (naručilac projekta Tehnička škola “Ivan Sarić” Subotica)

Zainteresovana pravna i fizička lica mogu izvršiti uvid i dobiti informacije o Urbanističkom projektu od 21. do 27. avgusta 2020.godine, svakog radnog dana od 8 do 13 časova, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Stara gradska kuća, Trg Slobode 1, kancelarija br. 204.

Urbanistički projekat se može pogledati i na zvanič-noj internet stranici Grada Subotice www.subotica.rs u rubrici Građevinarstvo - Javni uvid.

Stručni obrađivač predmetnog Urbanističkog pro-jekta je „Prostor“ za urbanizam, projektovanje i inže-njering, d.o.o. Ada.

Primedbe i sugestije na planirana rešenja u toku javnog uvida, mogu se u pisanoj formi dostaviti Sekre-tarijatu za građevinarstvo (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), od 21. do 27. avgusta 2020.godine.

Lice ovlašćeno za davanje potrebnih obaveštenja o javnoj prezentaciji je Katarina Buljovčić.

Sve primedbe prispele u Zakonskom roku će biti dostavljene Komisiji za planove.

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom

od 8 do 13 časova (zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel.

553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

2314. 08. 2020.179

Recepti

23 26. 6. 2020.

Recepti

Dragi čitaoci, možete nam slati Vaše recepte na oglasi@subotickenovine.rs Vaše ukusne

recepte ćemo objavljivati svake nedelje.

TOPLA PREDJELATOPLA PREDJELA

Priprema:Iseckati na sitne kockice šunkaricu, krastavčiće i sir. Ulupati žicom jaja,

dodati so, jogurt i ulje i mešati dok se ulje ne sjedini sa ostatkom smese. Zatim dodati ajvar, na kraju dodati brašno i prašak za pecivo, pa mešati dok se ne dobije glatka smesa. Toj masi dodati šunkaricu, krastavčiće i sir pa izmešati varjačom. U pleh izliti smesu i staviti u prethodno zagrejanu rernu. Pitu peći 35 minuta.

Priprema:Umutiti jaja sa solju, pa dodati jo-

gurt. Uzimati po dve kore, prvu pre-mazati ovim nadevom pa prekriti drugom. Na širi kraj, do sebe staviti drške od dve varjače, uz pomoću njih na varjače naviti listove, ali ne do kra-ja, ostaviti 2-3 cm nenavijeno. Ruka-ma od krajeva ka sredini gurnuti listo-ve, tako da ispadnu nabrani pa izvući varjače i onda krajeve spojiti u krug. Tako dobijete obod i sredinu. Zagrejte

200 ml jogurta150 ml ulja5 celih jaja5 g soli10 g praška za pecivo5 kašika ajvara250 g brašna200 g šunke3 kisela krastavčića150 g feta ili mladog sira

1 pakovanje kora za pite od 500g200g kečapa pomešanog 200 ml paradajz soka, dodato origana, vegete i prstohvat šećera

300 g šunke300 g tvrdog siranekoliko svežih šampinjona2 jaja200 ml jogurtaprstohvat soli

Sastojci:

Sastojci:

PITA ZA 10 MINUTA

MINI PICE

ROLNICE SA GO-ROLNICE SA GO-TOVIM KORAMATOVIM KORAMA

060/052-44-13

Preskočite klasičnu mezu i

pripremite toplo predjelo svojim gostima. Dono-simo lake, zani-mljive i ukusne ideje kako da pripremite tri topla predjela za bilo koju pri-liku i publiku:

Sastojci:

rernu na 200 stepeni. Napunimo kore nadevom. Mešavina kečapa, paradajza, šunka, sira, šampinjona, začina, malo obod premažemo umućenim jajetom i stavimo da se peče.

Priprema:Pirinač kuvati 20 minuta, a zatim još držati poklopljeno 10 minuta.Zagrejati ulje i propržiti sitno iseckan crni i beli luk. Kada luk počne da dobija

žućkastu boju dodati pola čaše vode, pa sve prodinstati dok ta voda ne ispari.Pirinač procediti, u njega dodati luk, ulje, malo soli i bibera, iseckanu šunku, i narendani sir.

Kore poslagati jednu na drugu, i preseći ih na pola popreko, tako da dobijete 4 jednaka dela

Uzimati po dve korice pa okrenuti da stoje kao romb i na špic staviti punu kašiku punjenja, pa špic kore prebaciti preko

punjenja, zatim prebaciti krajeve sa leve i desne strane prema sredini pa urolati. Četvrti špic premazati

belancetom da se lepo za-lepi za rolnicu.

Zagrejati ulje u tiganju, da bude duboko oko je-dan cm, i u to ulje peći rolnice po 2

minuta sa obe strane.

250 g kora za pitu1 šolja od 250 ml pirinča1 glavica crnog luka i isto toliko prazi-luka ili mladog luka100 ml uljadimljena šunka isečena na listiće ili bilo šta suhomesnato 100 do 200 g100 g tvrdog sira1 čen belog lukaso i biber po potrebi1 belance

VESELI DEČIJI MENIZa jedan deo roditelja, spre-manje hrane za probirljive mali-šane je nepre-sušan izvor fru-stracija. Ovo su recepti za decu koji će vam po-služiti onda kad vam po-nesta-ne ideja

Doručak za mališane

Priprema:Izrendane tikvice stavite u kuhinjsku krpu i iscedite višak

vode. U srednjoj posudi pomešajte tikvice sa jajetom, par-mezanom, zelenim lukom i kukuruznim skrobom. Posolite i pobiberite.

U veliki tiganj sipajte ulje da pokrijete dno. Stavite oko 1/4 šolje smese sa tikvi-

cama na jednoj strani tiganja i obli-kujte u mali kvadrat. Ponovite po-

stupak na drugoj strani tiganja. Pecite dok ne dobi-

je zlatnu boju sa obe strane, oko 4 minu-ta po strani. Na jednu

pljeskavicu stavite če-dar i poklopite dru-gom pljeskavicom. Sklonite sa vatre i ostavite da se ocedi

na ubrusu. Ser-virajte odmah.

Sastojci:115g putera (margarina)250 g šećera2 veća jajeta (sobne

temperature)100g brašnapola kašičice praška za pecivočetvrtinu kašičice sode

bikarbonečetvrtinu kašičice solipola šolje kakaapola šolje mleka1 kašičica vanilinog ekstrata

Priprema:Puter otopiti u mikrotalasnoj,

pa ga sipati u posudu u kojoj ćete mutiti mafine. Dodati šećer i po-lako mutiti, potom jaja, brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, so, kakao, mleko i vanilin ekstrat. Umutiti tako da se dobije lepa

kremasta masa. Pripremiti pleh za mafine, pa u njega staviti korpice za pečenje. Ako nemate može i bez njih. Bitno je da korpice ne punite do kraja, već do pola ili malo više od pola. Dok se peče testo malo naraste i taman popuni korpicu do kraja. Odozgo možete ukrasiti kre-mom bele ili crne boje. Peći u za-grejanoj rerni na 180 stepeni oko 20 do 25 minuta.

Sastojci:

2 šolje rendanih tikvica1 veliko jaje1/2 šolje sveže rendanog parmezana

2 sitno seckana mlada luka1/4 šolje kukuruznog skrobasobiberulje2 šolje rendanog čedar sira

Najukusniji mafini

Sastojci:200 g jagoda200 g banana200 g trešanja1 puding od banane1 puding od čokolade1 puding od lešnika1 puding od jagoda1 želatin 10 gšećer

Priprema:Voće oprati pa naseći i pola po-

topiti u želatin kojeg rastvorite po uputsvu. Sve to sipate na dno sili-konskog kuglofa. Ostaviti pola sata u frižider.

Kad se voće stegne skuvati svaki puding pojedinačno uz dodatak šeće-ra po želji. Preko voća staviti puding

od banane i naseći jednu bananu i razbacati po pudingu pa premazati ostatkom pudinga, zatim puding od jagoda pa preko dodati voće jagoda, zatim puding lešnika i na kraju pu-ding čokolade. Ostaviti u frižider 2 sata da se lepo stegne. Pažljivo izvr-nuti na tanjir a rupu od kuglofu na-puniti voćem. Prelepo izgleda još bo-lji ukus pun vitamina i svežeg voća.

Bakin kuglof

24 14. 08. 2020. 179

Reklame

24 26. 6. 2020.

Reklame

2514. 08. 2020.179

Tradicija

Na sedmom kilome-tru od centra Su-botice, nalazi se naselje Makova sedmica, a mnogi

pamte i polemike oko naziva te severne mesne zajednice, jer se u spisima ranije pojavljivao na-ziv Graničar. Za nas koji tu ži-vimo, važi samo naziv Makova sedmica, jer to ime pamtimo.

Daleke 1813. godine tu je otvorena kafana „Makova sedmica” i na osno-vu nje napravljena je tadašnja topo-grafska karta čitavog naselja. Pored nje, postojale su još tri kafane, jer kako kažu, svaka sedmica imala je svoju kafanu crvena, zelena, tikvena i sve su bile u okruženju. Kafana se nalazi na raskrsnici pet puteva, što upućuje na onu staru krilaticu, da svi putevi vode u kafanu.

U doba kada je kafana zidana, Su-botica je pripadala Austrougarskoj monarhiji, pa su kafanu posećivali i

ljudi sa prostora današnje Mađarske, odakle su dolazili konjima. U razgo-voru sa sadašnjim vlasnikom, Perom Vukovićem (76) i Ivicom Antunovi-ćem (74), saznajem da je preko puta kafane, na prostoru današnje ambu-lante, bila velika pijaca, gde se u to doba trgovalo konjima, bikovima, ovcama i žitom, ali i drvima koje su dovlačili iz okolnih šuma.

-Na pijaci je bilo dosta ljudi, pa je kafana bila posećena, imala stal-ne goste i kafedžije su dobro i za-rađivale, a priča se da je u nju svra-ćao i ozloglašeni pljačkaš Roža Šan-dor. Pod tihim svetlima lampaša, slu-žila se kabeza, kroker (sok od mali-ne), pivo, rakija, vina od starih sorti grožđa iz peščare podno šume, pri-seća se Vuković.

Dodaje, da je danas situacija dru-gačija, da nema mnogo ljudi u kafani.

- Slabo ljudi navraćaju, a šteta, jer je ambijent prijatan i u kafani i u dvorištu, a i prozori su još uokvire-ni plavom bojom, iz starog vremena, sa setom govori Pera Vuković, vla-snik kafane.

Ivica Antunović se seća da je kao

dete provirivao u kafanu, da vidi maj-store bilijara i asove kartanja na delu.

-Postojao je i astal za bilijar i bilo je dobrih igrača u kafani. Ispred je bila kaldrma, a sećam se 1967. godine na-pravljen je put, zbog eksploatacije nafte, pa smo ga nazvali naftaški put. Vodio je do šume, gde su bile bušoti-ne, a bio je krivudav, zbog vinograda oko naselja. Tada su krenuli i gradski autobusi, te smo ubrzo bili povezani sa centrom grada, podseća Antunović.

Jedan od simbola kafane je i karta Makove sedmice na krovu, a na kar-ti je ucrtano sedam žirova. Zašto žir? Naziv Makova, izveden je od mađar-ske reči makk-hettes, što znači žir, odnosno plod hrasta. No ipak, ispred kafane ne nalazi se hrast, već tri sta-bla kestena, starih više od jednog veka, koji zajedno sa kafanom čuvaju duh prošlog vremena, kada su kafane bile popularna mesta okupljanja me-štana, društvenih igara i zabave.

U naselju Makova sedmica, 207 godina radi istoimena kafana

„Stara dama”, u senci kestenaNaselje Makova sedmica ima istoimenu staru kafanu, ali ne zna se otkud njen naziv „Makova sedmica”, kad ispred nema hrasta, već tri stabla kestena, stara čitav vek. Meštani kažu, da je ime, možda vezano za majstore kartanja, kojima je najdraža bila - sedmica (makova)

Jedan od sim-bola ka-fane je i karta Mako-ve sed-mice na kro-vu, a na karti je ucrtano sedam žirova

Autor: Marija Horvat

26 14. 08. 2020. 179

Reklame

Pariz, leta gospodnjeg 1792. Jakobinska dik-tatura seje haos, a neumoljivi narodni sud šalje u smrt nesrećne potomke aristokratskih porodi-ca: svakoga dana muškarci, žene i deca stradaju pod oštricom giljotine.

Naoružan samo duhovitošću i pronicljivo-šću, jedan čovek prkosno odoleva francuskim revolucionarima i uspešno spasava mnogobroj-ne nevine ljude od sigurne smrti. Njegovi prija-telji - ali i neprijatelji - znaju ga pod tajnim ime-nom Skerletni Vidić, ali niko ne zna pravi identi-tet ovog čoveka. Ne ostav-lja tragove za sobom, osim

svog zaštitnog znaka, malog crvenog cveta po kojem je i dobio ime. Ta tajanstvena figura po-staje opsesija prepredenog i okrutnog finansije-ra francuske vlade Šovlena, i očarava englesko visoko društvo. Kad Skerletni Vidić okupi dru-žinu od devetnaest sledbenika koji s njim dele iste ideale, lukavi agent Šovlen biće im za pe-tama, sa samo jednom misijom: da razotkrije identitet Skerletnog Vidića i spreči njegovo da-lje delovanje.

Nove Subotičke novine i Vulkan izdavaštvo nagrađuju čitaoce

Ponovo nedelje predstavljamo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Đavo pobeđuje na

Vimbldonu”

Branislav Bjorn Bukvić

Boris Šarčević

Emuška Orci

„CRVENI CVET”

TURISTIČKA AGENCIJA J.P. “SUBOTICA-TRANS”

Matka Vukovića br. 9, SuboticaTEL: +381 24/555-466 +381 24/4150212,

www.sutrans.rs, turizam.sutrans.rse-mail: ta.sutrans@gmail.com

Detaljnije na sajtu https://turizam.sutrans.rs

ili na 024/555-466

PUTUJTE SA PUTUJTE SA SUBOTICA-TRANSOM:SUBOTICA-TRANSOM:

TRI KULETRI KULENovi program. Tri najlepše Novi program. Tri najlepše

tvrđave Srbije: Ramska, tvrđave Srbije: Ramska, Smederevska, Golubačka Smederevska, Golubačka + uživanje na Srebrnom + uživanje na Srebrnom

jezeru. Polazak 22.08.2020.jezeru. Polazak 22.08.2020.Cena sa uračunatim svim Cena sa uračunatim svim

troškovima 3.800,00troškovima 3.800,00

2714. 08. 2020.179

SportVeliki preokret Spartaka u Subotici

Furiozno drugo poluvreme

Spartak na startu nove sezone u Super ligi Srbije ima perfektan skor, „tri od tri”. Do treće „trojke” Golubovi su stigli nakon preo-kreta, savladali su Metalac sa 4:1 (0:1), zahvaljujući furioznom dru-gom poluvremenu.

U meču protiv ekipe iz Gornjeg Milanovca Spartak je pripretio prvi, pre-ko Denkovića, ali do prednosti prvo dolaze gosti. Bio je to brz napad ekipe Metalca, malo slabija reakcija domaćih, a od 10. minuta i gola Katanića go-sti vode sa 1:0.

Usledio je period igre u kojem je Spartak više napadao, dok gosti bili opa-sniji iz kontranapada. Beležimo šanse Denkovića i Nikolića za domaće, neko-liko dobrih reakcija golmana Puletića, ali i još jednu priliku Katanića.

Po povrtaku sa pauze Spartak je bio još ofanzivniji. U 50. minutu, posle dodavanja Miloševića, probao je Tekijaški, Puletić to skreće u korner. Izvodi ga Srećković, a Noboru Šimura donosi poravnanje.

Gol Japanca podiže Spartak koji ređa prilike. Prvo je dobru priliku imao Tufegdžić, a potom je, u 59. minutu, upravo Tufegdžić uradio veliki deo po-sla na sredini terena, potom je usledila asistencija Denkoviću koji u 59. minu-tu dovodi Spartak do prednosti.

Veliku grešku gostiju u 66. minutu koristi Nikolić koji sa distance lobuje Puletića, a konačan rezultat postavlja Vidaković u 88. minutu, nakon odlične asistencije Savkovića, za ubedljivih 4:1.

U međuvremenu je bilo još nekoliko dobrih prilika na obe strane, tako da je utakmica protekla u izuzetnom napadačkom ritmu. Četiri gola i niz prili-ka potvrdili su da Spartak ove sezone ima sjajan napadački potencijal, te da, ako ne bude promena i povreda, Golubovi mogu da se nadaju dobrom pla-smanu, možda i evropskom.

Spartak ŽK: Dujmović, Dunđerski, Tekijaški, Ivančević, Milošević (Vidović), Marčić (Vidaković), Šimura, Srećković (Savković), Tufegdžić, Denković (Baić), Nikolić (Bijelović)

Metalac: Puletić, Vlalukin, Vasiljević, Vranjanin, Antonijević (Pecelj), Zoćević (Arambašić), Jokić (Popović), Grbović (Đurić), Desančić, Maksimović, Katanić.

Četvrto kolo nosi gostovanje Crvenoj zvezdi u Beogradu, danas, u petak, 14. av-gusta, od 19 sati.

Iako su gubili posle prvih 45 minuta, domaći fudbaleri su bili odlični u nastavku, kada su postigli čak četiri gola

golova postigao je Spartak u tri kola

10

Ovo je tek početakGolom Šimure Spartak kre-nuo put velikog preokreta

Gol kojim je Spartak najavio preokret u meču protiv Metal-ca postigao je Noboru Šimu-ra. Japanski internacionalac bio je odličan i u ovom duelu,

uz bezbroj požrtovovanih poteza po koji-ma je poznat, bila je ovo lepa nagrada.

– Odigrali smo tri utakmice i upisali sve pobede što nas je pozicioniralo odmah iza Crvene zvezde sa kojom se sastajemo u na-rednom kolu. Svesni smo da je ovo tek po-četak prvenstva i da nas čeka velika borba, ali je mnogo lep osećaj kada sezonu počne-mo na ovakav način. Imamo dobru ekipu i stručni štab, a to potvrđuju naše igre, poseb-no ova protiv Metalca gde smo gubili, pa us-peli da preokrenemo rezultat i na kraju slavi-mo – kazao je Šimura posle meča u Subotici.

Utakmicama na početku nove sezone Šimura je pokazao da je teška povreda zbog koje je preskočio sve takmičarske utakmice u drugom delu prošle sezone iza njega

– Uželeo sam se igre i utakmica. Protiv Zlatibora sam mogao da postignem gol, ali mi je falilo mirnoće u završnici. Pauzirao sam u Bačkoj Palanci, imao sam malo problema sa skočnim zglobom, ali sam ponovo bio u igri u Subotici.

Posle tri pobede sledi najveći izazov u uvodnom delu, okršaj protiv takođe nepora-žene Crvene zvezde.

– Kada igrate protiv Crvene zvezde onda njima uvek ide epitet favorita, pogotovo kada imaju tim za osvajanje šampionskih titula.No, bez obzira na to, idemo sa idejom da se na-digravamo sa rivalom, a što da ne pobedimo. Mislim da nam i ove tri utakmice daju za pra-vo da se nadamo dobrom rezultatu.

Utakmica protiv Crvene zvezde na progra-mu je danas, u petak, 14. avgusta, na stadio-nu „Rajko Mitić”, od 19 sati.

Vladimir Gaćinović, trener Spartaka, bio je zadovoljan nakon pobede, pogoto-vo posle sjajnog drugog poluvremena.

– Imali smo jako slabo prvo poluvreme, nismo imali rešenje za njihovu zadnju liniju.

Igrali smo bez dovoljno agresije, bili smo nemoćni, jedi-no je bilo nešto prodora preko bekova. Prednost Metalca je bila sasvim zaslužena, bez obzira na našu prividnu ini-cijativu. Nastavak smo počeli sa visokom odbranom, sa drugim sistemom igre, presingom. Pojačali smo ritam i to se pokazalo kao dobro. Na vreme smo izjednačili, a po-sle je bilo lakše igrati. Igrači Spartaka zaslužuju čestitke za odlično drugo poluvreme – kazao je Gaćinović.

Autor: N. Stantić Spartak je u tri uvod-na kola zabe-ležio tri po-bede i naja-vio borbu na gostovanju Zvezdi

Nemanja Nikolić (u sredini)

Milan Marčić (u sredini), „sam protiv svih”

Presing i ritam presudili

Noboru Shimura

Vladimir Gaćinović

28 14. 08. 2020. 179

Sport

Igrač kola

Lepo pri-znanje za Tufegdžića

Lazar Tufegdžić, pr-votimac FK Spar-tak ŽK, poneo titulu igrača 2. kola Super lige Srbije. Gostova-

nje u Bačkoj Palanci i sjajnu igru potpisao je sa tri gola za pobedu od 3:0. Het-trik potvr-dio je ozbiljan napadački po-tencijal Tufegdžića.

Posle niza promašaja protiv Zlatibora, bila je ovo prilika za popravni.

– U prvom kolu sam imao tri prilike, ali nisam uspeo da posti-gnem gol. Pogodio sam prečku, golman Zlatibora je dobro branio i nije mi se dalo da se upišem u listu strelaca. Sada sam u Bač-koj Palanci uspeo da se iskupim za propušteno i da postignem čak tri gola

Pokazao je Tufegdžić i rani-je da može da postiže golove u nizu (tri gola je imao i protiv Pro-letera prošlog decembra), a uz iskusnije Denkovića, Nikolića i Srećkovića... nadolaze Šormaz i Bijelović, tako da je jasno da će u Subotici ove sezone biti dosta golova.

Područna fudbalska liga

Nova sezona u Područnoj fudbalskoj ligi Subotice počinje za vikend 15. i 16. avgusta.

U prvom kolu sastaju se, su-bota, 15. avgust (17 sati): Rad-nički 1905 – AFK, Proleter (RS) – Napredak, 16. avgust (17 sati): Sutjeska – Sloga, Senta – Iskra, Đurđin – Proleter (Nj), Jadran – Eđšeg, Budućnost – Preporod, Obilić – Tornjoš.

U jesenjem delu takmičenja igraće se 15 kola, a poslednje je na programu 21. i 22. novembra.

Prvim kolom počela je nova sezona u Su-per ligi Srbije u fud-balu, a Ženski fud-balski klub Spartak

pokazao se odlično na početku. U duelu protiv TSC-a, novajlije u ligi, Golubice su slavile sa 7:0 (2:0) uz sjajnu igre Tijane Fili-pović, četvorostrukog strelca.

Spartak je poveo već u 2. minu-tu, posle prve obećavajuće akcije. Pogodila je Tijana Filipović koja se odlično snašla u kaznenom prostoru gošći. I nakon postignu-tog gola Spartak je bio dominan-tan, ali se nekoliko puta odlično pokazala Đapićeva na golu riva-la, dok je jednu od retkih prilikaza gošće imala Jankova u 21. minutu.

Nakon perioda u kojem je Spar-tak imao inicijativu, ali ne i gol-završnicu,Tijana Filipović po-novo pogađa. Igrao se 39. minut kada je jedna od najboljih igračica

Spartaka pokazala zašto spada u „krem” srpskog ženskog fudbala.

Po povratku sa pauze izme-đu dva poluvremena ređale su se prilike za Spartak. Mreža TSC-a se nije tresla do 68. minuta kada Filipovićeva zaokružuje svoj het-trik. Ista igračica nastavila je da „teroriše” odbranu rivala, pa je deset minuta kasnije postigla i če-tvrti gol.

Nakon strašne serije Tijane Filipović, debitantkinja Natali-ja Obradović u 80. minutu rea-lizuje penal za „petardu” u Su-botici. Ni tu nije bio kraj goleadi

na Gradskom stadionu u Suboti-ci. Na 6:0 povisila je Violeta Slo-vić, a kapiten Spartaka postiže gol nakon asistencije Tijane Matić, u 85. minutu. Ubrzo gol postiže i Matićeva za visokih 7:0 na počet-ku nove fudbalske sezone u koju Spartak ulazi sa ambicijama da osvoji dvanaestu tiulu.

Spartak: Kostić, Baka (Tana-sković), Vajda (Ilić), Slović, Fraj-tović (Nađ), Milivojević, Davis (Obradović), Filipović, Pavlović, Matić, Stupar (Ćirić).

TSC: Đapić, Drobnjak, Kneže-vić (Kovač), Balaž, Šoti, Jelača, Kecman, Siluši, Trbojević (Ivoše-vić), Jankov, Kermeci.

U narednom kolu Spartak go-stuje u Novom Sadu gde će snage odmeriti sa Vojvodinom.

Počela sezona u Super ligi Srbije za fudbalerke

Tića Tića i dalje i dalje pogađapogađaU novoj sezoni ŽFK Spartak nasta-vio tamo gde je stao - uz visoku po-bedu na premijeri u Subotici

Momčilo Marić i Violeta Slović

Tijana Filipović imala sjajno golgetersko veče

Novu sezonu Spar-tak počeo ubed-ljivom pobedom protiv debitanta

4gola postigla je Tijana Filipović na startu sezone

Poznat evropski rival TSC-u

Kao debitanti u Super ligi fudbaleri TSC-a iz Bačke Topole su stigli do mesta u kva-lifikacijama za Ligu Evrope.

Nakon žreba, poznat je i rival u prvom kolu kvalifikacija za ovo takmičenje, a reč je o ekipi Petrokob Hinčesti iz Moldavije. Utakmica je na programu 27. avgusta, u Moldaviji.

– Ne mogu u ovom trenutku da kažem da li sam zadovoljan žrebom. Vo-leo bih da smo domaćini, ali šta da se radi. Ako prođemo, biću zadovo-ljan. Igramo u gostima, tako da mi ta činjenica ne dozvoljava da kažem da smo izraziti favoriti. Ipak, iz generalnog poređenja moldavskog i srp-skog fudbala, proizilazi ocena da smo favoriti – kazao je Zoltan Sabo, šef stručnog štaba.

Čestitke od prve postave, veteranke i prvotimke Spartaka

Lazar Tufegdžić (levo)

Šampionke – šampionkama

Pre početka meča Sparta-ku su uručeni trofej i medalje za prvo mesto osvojeno proš-le sezone. U godini obeleža-vanja 50 godina ŽFK Spartak, medalje kao nagrade za je-danaestu titulu uručile su čla-nica prve šampionske posta-ve Piroška Vetštajn, Katari-na Manjok, Janja Vilov, Ruža Demšedi, Mira Poljaković, Lju-bica Čik i Rozalija Sabo. Trofej je uručio Momčilo Marić, ko-mesar za takmičenje.

Zoltan Sabo (foto: TSC)

Autor: N. Stantić

2914. 08. 2020.179

Na konferenciji za štampu održanoj kra-jem prošle nedelje, pred početak nove se-zone u Super ligi Sr-

bije, u Ženskom fudbalskom klu-bu Spartak govorili su o planovima za domaće takmičenje, o evropskim izazovima, ali i o situaciji u kakvoj se do sada niko nije našao.

– Sve ono što smo planirali „palo je u vodu”. Morali smo da krenemo u nove projekcije sa mnogo nepoznani-ca i otvorenih pitanja, ali smo uspeš-no prebrodili ovaj period. Nivo po-vreda smo sveli na minimum. Igrači-ce su bile sjajne, maksimalno profe-sionalne. Prema obavezama i radnim zadacima su se odnosile veoma odgo-vorno i sve što smo mogli smo uradi-li kako je planirano – kazao je Boris Arsić, šef stručnog štaba, a kao jedan od problema za koga nije bilo rešenja bile su prijateljske utakmice.

No, nedostatak kvalitetnih provera

nije uticao na ozbiljne planove. U novu sezonu u Super ligi Srbije i u borbu na terenima ulazi se sa velikim optimizmom.

– Očekujemo težak zadatak i iza-zove, ali se nadamo da ćemo svo-jim iskustvom i radom sve prebrodi-ti i ostvariti ono što smo isplanirali. Uvek postavimo dva cilja. Da igramo ofanzivan fudbal, lep i lepršav na oko i visoke takmičarske ciljeve. Tako je i za ovu takmičarsku sezonu

Što se rivala za prvo mesto tiče, ni tu nema mnogo promena u odnosu na ranije sezone. Za najveće konkuren-teArsić navodi Mašinac, Crvenu zve-zdu i Slogu, ali i dodaje:

– Konkurencija će biti jača nego ra-nijih godina. Ženski fudbal napredu-je, a zbog trenutne situacije veći broj igračica ostao je u Srbiji. Naši rivali su se pojačali i uvek je teško biti prvi kada svi imaju istu ideju - da vas skinu sa trona – dodao je trener Golubica.

Kako je istakla Violeta Slović, kapi-ten, ali i sportski direktor ŽFK Spar-tak, bilo je promena u igračkom ka-dru. Strankinje koje su prošle sezone

igrale više nisu u Spartaku, Milica Denda se vratila u Vojvodinu, Lena Marjanović je ustupljena Zemunu, a Natalija Rosić TSC-u iz Kanjiže.

– Doveli smo dve igračice iz Ameri-ke Kejli Dejvis i Emili Helsin, pre sve-ga zbog evropskih izazova, a radu pr-vog tima priključili smo i talentova-ne devojčice iz škole fudbala. Natalija Obradović i Kristina Nađ su već deo prve ekipe, a to sigurno čeka i Geor-ginu Pataki, Stašu Đokić i Maju Raić koje su takođe odradile pripreme sa nama – dodaje Slovićeva.

Sport

Naši rivali su se pojačali i uvek je teško biti prvi kada svi imaju istu ideju - da vas skinu sa trona – dodao je trener Golubica

U novoj sezoni u ŽFK Spartak ne kriju da su ambicije stare

Golubice žele novu titulu

Bojan Arsić, Boris Arsić, Violeta Slović i Milica Kostić

Žreb u septembru

Septembar nosi odgovor ka-kav će evropski put Ženskog fudbalskog kluba Spartak biti ove sezone.

Najavljeno je da će kvalifika-cioni turniri biti u oktobru, od 7. do 13. oktobra, tako da je ostalo dovoljno vremena da se tempi-ra forma. Želja je novi plasman među 32 najbolje ekipe Lige šampiona, a možda i korak više.

Besplatno testiranje za sportiste i trenere

Srpski sportisti i njihovi treneri imaće mogućnost da se besplat-no testiraju na COVID-19 virus nakon sporazuma između Zavo-da za sport i Direkcije za nacio-nalne referentne laboratorije.

– Omogućavamo celoku-pnom sistemu sporta da ima dodatnu zaštitu i na odgova-ran način preventivno sanira-mo zdravstvene nepravilnosti i sprečimo da se zarazi više lju-di. U sistemu sporta ima oko 500.000 ljudi, osećamo veliku društvenu odgovornost, zna-mo da je značajno da smanjimo mogućnost zaražavanja i ne-smetano omogućavanje trenin-ga i takmičenja – rekao je Va-nja Udovičić, ministar omladine i sporte, te se zahvalio kolega-ma ministrima Branislavu Nedi-moviću i Zlatiboru Lončaru na ostvarenoj saradnji.

Uz velike probleme i nepoznanice zbog situacije sa kakvom se dosada nisu susretale u ŽFK Spartak ne kriju da će se boriti za novu titulu

Autor: N. Stantić

Boris Arsić, trener ŽFK Spartak

30 14. 08. 2020. 179

trofeja osva-jača Kupa

ima FK Tavankut

3

SportU subotu kreće Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”

Bačka ponovo dobra

U subotu, 15. avgusta, utakmi-com protiv Omladinca iz Novih Banovaca (17 sati, sta-dion kraj „Somborske ka-pije”), fudbaleri Bačke 1901

kreću u novu sezonu. Prošla je ostala ne-završena, a u novoj je izvesno da će u Su-botici biti na terenu mnogo mladih igra-ča, ali i mnogo rada sa potpisom šefa stru-ke Save Pavićevića.

– Imali smo dosta kadrovskih promena u skorije vreme i to je dosta uticalo na naš rad. Neki igrači su otišli, neki su došli, ali nema tu promene u razmišljanima. Igrači koje imamo su za nas najbolji i sa njima predsto-ji disciplinovan i strpljiv rad, a rezultati neće izostati – ističe Pavićević.

U Bačkoj će biti igrača koji su već osta-vili značajan trag u ovom klubu, Lazić,

Matijević, Dunjić..., očekuje se dolazak Rad-manovića koji je prošle sezone igrao u Kuli, potom su tu mladi igrači iz Spartaka Boško-vić i Malenčić, na primer, a Pavićević hvali i decu koja su prošla rad u Areni i koji se na-meću za mesto na širem spisku, ali i za strar-tnih jedanaest.

– Vratio se i Milan Lučić, nadamo se svi da će ostati, mada ima nekih ponuda. Bez ob-zira na to ko još dođe ili ode, nama ostaje da radimo. Srećom, protekli period je pro-šao bez povreda, ali smo imali dosta muke na početku, zbog zdravstvenih preporu-ka. Radili smo prvo u grupama, a tek kasni-je smo imali redovne treninge, prijateljske utakmice...

Upravo je u tim prijateljskim utakmicama bilo razloga za nezadovoljstvo struke.

– Bilo je dosta individualnih grešaka, uglavnom su nas koštale golova, pa smo na tome radili mnogo u proteklom periodu.

Biće u Bačkoj dosta mladih igrača, a takav rad iziskuje i veliko strpljenje, kako igrača, tako i nas koji radimo sa njima. Sve su to ta-lentovana deca, i tek treba da pokažu svoja najbolja fudbalska izdanja.

Prvo kolo nosi duel protiv Omladinca, a kako kaže Pavićević, bez obzira na to ko je rival, početak nosi dodatni pritisak.

– Uvek je teško na početku, ali tako je i nama i njima. Naš rival je kvalitetan, ima-ju odlične igrače, ali i mi verujemo u mom-ke sa kojima radimo i verujemo u pozitivan rezultat.

Prema trenutnoj kadrovskoj situaciji među stativama će u subotu biti golman Fi-lipović, za zadnju liniju konkurišu Vujoše-vić, Dunjić, Bursać, Đurović, Mezei, za vezni red Lazić, Matijević, Radmanović, Boško-vić, Lučić, Provči, Bogojević, Glišović, Šuš-njar, Simić, veliki ofanzivni potencijal ima Manojlović...

Pred početak nove sezone u Vojvođanskoj ligi, grupa „Se-ver”, fudbaleri Tavankuta su ostvarili veliki uspeh. Posle nove serije penala savladali

su u Lovćencu ekipu Njegoša, te osvoji-li Kup na teritoriji Područnog fudbalskog saveza Subotice.

U regularnom delu meča bilo je 2:2, iako je Tavankut vodio sa 2:0 u prvom delu igre, na-kon što je Stefan Spremo pogodio u 42. i 44. minutu. Domaći su u nastavku stigli do izjed-načenja, a od 75. minuta su imali i igrača više. Ipak, odluka pada u penalima, gde se odlično pokazao golman Tavankuta Stefan Lebović.

– Lige su mnogo jače, pa je i takmičenje u Kupu bilo zahtevnije, samim tim je i ostvare-ni uspeh veći – govori Darko Sekulović, trener Tavankućana, pa nastavlja:

– Imali smo dosta težak put do finala, iz-bacili smo Sutjesku iz Bačkog Dobrog Polja, Vojvodinu iz Bačkog Gradišta, a u polufinalu smo trećeligaša, Tisu iz Adorjana, organizova-ni klub sa Tomislavom Sivićem na klupi.

U sredu je Tavankut gostovao u Pećincima, ekipi Feniksa (bivša Prigrevica), prošlogodiš-njem osvajaču Kupa Vojvodine, a u nedelju, 16. avgusta, od 17 sati, dočekuje ekipu Bajše u prvom kolu Vojvođanske lige.

– Moramo da se uzdignemo, da umorni odi-gramo utakmicu, ali se ne predajemo. Čeka nas jak ritam, skoro do decembra. Liga je izu-zetno jaka, mnogo je organizovanih klubova, bivših prvoligaša... Biće sigurno 7-8 kandida-ta za viši rang.

Pred novu sezonu bilo je i kadrovskih pro-mena. Otišli su Poljaković i Gabrić, a stigli Lebović i Masalušić.

– Imamo najmlađe bonus igrače, uglavno 2003. i 2004. godište. Videćemo koliko oni to mogu da iznesu, ako se dobro pokažu, onda nećemo dovoditi nove igrače u toj kategoriji. Takođe, zanimljiva nam je još jedna pozicija u veznom redu.

Kako kaže Goran Orčić, potpredsednik

Tavankuta, ambicije pred novu sezonu su iste – borba za svaki bod, ako može i do prvog mesta.

– Imamo dobar tim, dobro smo radili, a vi-dećemo iz meča u meč kako će to izgleda-ti na terenu, pa i na tabeli. Zimske pripreme i početak drugog dela su pokazali da Tavankut ima potencijal, ali nas je korona „presekla”. Iza nas je težak period, teže smo radili, manje je bilo utakmica, sada kreće sezona bez publi-ke, ali tu je trener Sekulović koji je igrače do-bro pripremio i motivisao, kako je to i Kup po-kazao. Imali smo želju da osvojimo Kup, koli-ko znam Tavankut je ovo takmičenje osvajao 1966. i 1994. godine. Biće to sjajan podstrek za naš tim, ali i za ceo Tavankut.

Dosta kadrovskih promena donosi nepoznanice, ali se od-nos prema radu i ambicije u Bačkoj ne menjaju, a oni koji igraju su - najbolji

U subotu, u 17 sati, Bačka dočeku-je Omla-dinac iz Novih Banovaca

Nova sezona kreće u

nedelju, susre-

tom pro-tiv Bajše

Autor: N. Stantić

Autor: N. Stantić

Savo Pavićević, trener Bačke 1901

Tavankut spreman za novu sezonu u Vojvođanskoj ligi

Osvojen Kup – motiv višeNakon nove serije penala fudbaleri Tavankuta osvojili su Kup na teritoriji PFS-a i najavili dobra takmičarska izdanja

3114. 08. 2020.179

Sport

Nakon što je stigla potvrda da će Ženski odbojkaški klub Spartak biti i naredne sezo-ne deo Super lige Srbije, na severu Bačke su počeli inten-

zivniji „radovi” po pitanju priprema, ali i po pitanju formiranja tima koji će biti ka-dar da odgovori izazovima.

– Pripreme su počele sa jednim delom ekipe pre skoro dve nedelje, odnosno sa mlađim odbojkašicama, dok će se stari-je postepeno priključivati. Uglavnom se to svodi na trčanje u Dudovoj šumi, dok Halu sportova do daljnjeg ne koristimo, niti znamo kada ćemo moći, i to nam je veliki hendikep. Kako smo tek nedavno potvrdili superligaški status, tek sada po-lako formiramo ekipu, dok je trener i da-lje Damir Petković – govori Dragan Vi-daković, prvi čovek ekipe iz Subotice, pa nastavlja:

– U kontaktu smo sa nekoliko igrači-ca, ali ništa nismo mogli zvanično da do-govorimo, dok nismo znali kakav će nam biti ligaški status. Nadamo se da ćemo u roku od nekoliko dana kompletirati eki-pu. Sve igračice koje su imale ugovor sa Spartakom su još uvek deo tima, jedino više Vučkovićeva nije u ekipi. Ko će od njih ostati, ko će otići, ko će doći, videće-mo u nekoliko narednih dana. Sve će biti domaće igračice, nije nam uspelo proš-le godine sa po-jačanjima iz ino-stranstva. Biće to mlada eki-pa, a u Subo-tici će se igrati dobra odbojka, a mora biti što v i š e

igračica iz Subotice. Mora tako, jer ko tako ne bude radio, teško će to moći da izdrži finansijski.

O ambicijama je još rano govoriti, ali je jasno šta se više ne sme desiti – Spar-tak ne sme biti ekipa koja se bori za „goli opstanak”.

– Bitno nam je da uđemo u mirnu luku, da se ne borimo kao prošle sezone. Uz igrački kadar koji je planiran, to ćemo moći da ostvarimo. Za titulu će se vero-vatno boriti Železničar, Ub, TENT, even-tualno Crvena zvezda, dok će ostale eki-pe biti podjednakog kvaliteta.

U Ženskom odbojkaškom klubu Spar-tak priznaju da je prošla sezona zaista bila dobar nauk za sve.

– Naučili smo i to da devojke moraju imati drugi pristup treningu i utakmici, ali isto tako mora biti i sportskog ponaša-nja van terena. Spartak prošle sezone nije bio ekipa da se bori za opstanak, ali je bilo teško i izboriti se sa svim nedaćama koje

su nas pratile. Ovim što smo ostali u Super ligi smo mnogo dobili, a grad

kao Subotica zaslužuje superli-gaša – zaključuje Vidaković.

Nakon što je bilo poznati da će Spartak igrati u Super ligi, počeli ozbiljniji radovi na kreira-nju tima Zolnaji u

prvom planuTri lepe pobede za vozača i trenera iz Subotice

Protekli vikend na hipodromu „Kinčem park” u Budimpešti, doneo je dvadeseti ovogo-dišnji okršaj kasača i niz od tri pobede tre-nera Gorana Zolnajia iz Subotice.

Seriju pobeda Zolnaji započeo je odmah u prvoj trci dana na sulkama grla Brigitta Gold BD, dok je kolega i konkurent Zoltan Ožvar iz Tornjoša nastupio sa grlom Aranyerem M. Na izlasku iz poslednje krivine Zolnaji sa treće pozicije izvlači grlo u treću putanju i staloženo kre-će ka cilju. Sa dve dužine prednosti slavili su Goran Zol-naji i Brigitta Gold BD zabeleživši prvu zajedničku pobe-du u karijeri i novi lični rekord na kratkoj distanci 1:22,1. Plasman na peto mesto upisali su Zoltan Ožvar sa gr-lom Aranyerem M i takođe zabeležili lični rekord na krat-koj distanci 1:22,7.

Vozač i trener Zolnaji do druge vezane pobede stiže sa grlom Atomanti M koje se nalazi u vlasništvu Antuna Hor-vatskog iz Tavankuta. Učešće u trci uzelo je grlo Destro Ferm sa vozačem Andorom Anđalom iz Čantavira. Tokom završne krivine Atomanti M i Zolnaji stižu do druge pozi-cije, a na polovini završnog pravca prestižu lidera trke i slave sa dve dužine prednosti (1:18,3). U poslednjim me-trima trke Destro Ferm i Anđal su se izborili za treće me-sto (1:19,1). Treću vezanu pobedu za trenera Zolnajia po-stiglo je grlo Blondina sa vlasnikom i vozačem Antunom Horvatskim. U borbi za što bolji rezultat učestvovalo je i grlo Bolide Laksmy sa Veljkom Mažićem na sulkama. Kroz poslednju krivinu Horvatski dodatno ubrzava, presti-že Mažića i kreće u poteru za trenutnim liderom trke. Prva pobeda grla u karijeri i iznenađenje na kladionici okonča-no je postizanjem novog vremenskog rekorda 1:18,9. Bo-lide Laksmy i Mažić su posustali u završnici i zauzeli če-tvrto mesto.

U šestoj trci mladi Hegediš Tamaš iz Srbobrana na sul-kama grla Brava RG donosi zadovoljstvo treneru Zolnaj-iu i vlasniku Joziću iz Sombora, osvojeno je treće me-sto. U sedmoj trci Vitalia (Zoltan Ožvar) zauzela je četvr-to mesto.

Izborna veslačka regataSrebrno jezero domaćin je najboljim srpskim veslači-

ma u konkurenciji kadeta, juniora i mlađih seniora (do 23 godine starosti), koji se nadmeću za mesto u reprezen-tacijama kojima predstoje šampionat Balkana i evropska prvenstva. Trke su održane u skladu sa svim trenutnim zdravstvenim propisima i uz pridržavanje svih preventiv-nih mera za sprečavanje širenja zaraze korona virusom.

Nastupala je i predstavnica VK Palić Nikolina Đorđe-vić. Bila je druga u trci juniorskih skifova, a nastupila je i u miks ekipi četverca za juniorke.

Autor: N. Stantić

Moraju svi pro-meniti pristup

radu u Spar-taku, kako na terenu, tako i van njega

Pobeda Gorana Zolnajia sa grlo Atomanti

Uskoro će tim Uskoro će tim biti kompletanbiti kompletan

Dragan Vidaković, predsednik ŽOK Spartak

eki-pa biće i dalje u Su-per ligi Srbije

10

32 14. 08. 2020. 179

Sport

Seniorska ekipa Tenis klub Spartak odbranila je titulu ekipnog prvaka Srbije. Na-kon niza zanimljivih bor-bi na terenima u Dudovoj

šumi, u finalnom susretu su savlada-li TK TAŽ sa 4:3, te u se tako okitili još jednim vrednim priznanjem.

Spartak je prethodno u polufinalu lako savladao TA Đukić sa 4:1, dok je pravi derbi viđen u duelu TAŽ-a i Cr-vene zvezde, a prilikom tog duela na terenima u Subotici igrao je i Viktor Troicki.

Finalni duel doneo je maratonski okršaj, rešen tek nakon igre dublova. Marko Miladinović je poražen od Ni-kole Milojevićaa sa 0:6, 4:6, a poravnao je potom Matej Sabanov koji je preo-krenuo u duelu protiv Peđe Krstina, 6:7(3), 6:0, 6:4. Dimitar Kuzmanov po-bedom protiv Filipa Stipića 6:1, 6:2 do-nosi novu prednost rivalu, a poravnava Spartak kada je Kristijan Juhas sa 6:1, 4:6, 6:2 savladao Marka Tepavca. Prvu prednost Subotičanima donosi Ivan Sabanov koji je sa 6:1, 6:4 savladao Da-nila Vukotića, a potom su usledila dva okršaja dublova. Milojević i Tepavac su sa 6:3, 7:6(1) savladali Juhasa i Ko-vača, da bi braća Sabanov sa 7:6(4), 6:4 savladala Krstina i Kuzmanova za veli-ki trijumf Subotičana.

Tim seniorki nije uspeo da se plasi-ra u finale i da se bori za odbranu titu-le. Posle velike borbe TK Player zone je savladao Spartak sa 3:2. Pojedinač-no: Jana Bojović - Tamara Čurović 2:6, 2:6; Anđela Vidović - Mihaela Đaković 6:4, 2:6, 5:7; Anđela Skrobonja - Jovana Babić 4:6, 6:1, 6:1; Mila Mejić - Dejana Milenković 6:4, 6:7(3), 6:1; dubl: Vido-vić, Skrobonja - Čurović, Đaković 5:7, 4:6.

Prvo mesto u konkurenciji seniorki osvojila je ekipa TC Novak koja je sa 3:1 savladala TK Player zone.

– Ekipno prvenstvo Srbije je bilo mnogo jače nego prošle godine i nije bilo očekivano da će Spartak uspeti da odbrani titulu. Izostanak profesi-onalnih turnira ostavio je mogućnost da neki od naših najboljih igrača budu u Srbiji, pa i da igraju na Ekipnog pr-venstvu. Sigurno je ovo bilo jedno od najjačih takmičenja u poslednjih de-setak godina, pa je ova titula time i slađa. Presudio je dubl, a tu je uvek bitno da se međusobono podržavamo – istakli su Matej i Ivan Sabanov koji su osvojili završne pobede u borbi za titulu.

U igri dublova kod dama Anđe-la Vidović i Anđela Skrobonja nisu uspele da donesu svojoj ekipi put u finale.

– Imale smo svoje šanse, ali ih ni-smo iskoristile. Mislim da smo svi dali svoj maksimum, kako u singlu, tako i dublu, a nadamo se da ćemo nared-ne godine uspeti da vratimo titulu u Suboticu.

Prema rečima trenera Ladislava Demetara, titula je „slatka”, pogoto-vo jer je odbranjena na domaćem te-renu, i to u duelima protiv značajno pojačanih rivala koji su učinili sve da skinu Spartak sa trona – ali nisu us-peli u tome.

– Bili smo zadovoljni nakon singlo-va, jer smo vodili sa 3:2, kako smo i pri-željkivali. Ono što smo u maju zamisli-li, da budemo u ovoj situaciji i da ima-mo prednost i da imamo dubl braće Sabanov koji je jedan od najboljih na

ovim prostorima, nam se i desilo. Bila je to povoljna situacija po nas, a oni su u dosta neizvesnom duelu uspeli da nam pomognu da titula ostane u Spar-taku. U momentu kada su se beograd-ske ekipe silno pojačale, uspeli smo da odgovorimo izazovima koji su nas če-kali. U ekipnim mečevima bitnu ulogu je i emotivni naboj, a tu su naši igrači iz Subotice pokazali najviše – naglasio je Demeter.

Okončano Ekipno prvenstvo Srbije u tenisu

Teniseri odbranili tituluPosle dramatičnog finalnog duela, rešenog posle igre dublo-va, titula ekipnog seniorskog prvaka Srbije ostaje u Subotici

Beogradske ekipe su se značajno pojačale u želji da sa trona skinu subotički Spartak

Autor: N. Stantićfoto: Subotica.com

Kristijan Juhas, jedan od aduta Spartaka

Novo takmičenjeNakon Ekipnog prvenstva Srbi-

je počelo je novo takmičenje, se-niorski turnir Teniskog saveza Sr-bije. Na terenima u Subotici igraju seniori i seniorke, a među onima koji se nadaju prolasku u završni-cu su i članovi domaćeg kluba.