Datum : 2.2.2005 Novina : Balkan Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : M. L. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ČETVRT MILIONA EVRA POTROŠILI KOD ROĐAKA SKANDAL Direktori Aerodroma „Beograd“ posle luksuznih stanova kupili 20 limuzina bez tendera Od požarevačkog „Mikrosa“ kupljeno šest „astri klasik“, „opel kendo“, „folksvagen kedi“ i ruski „vaz“, što je sve išlo preko rodbinskih veza direktora Zorana Ilića BEOGRAD - Bahatost rukovodstva Aerodroma „Beograd“ ne zna za granice. Posle kupovine luksuznih stanova od po stotinu kvadrata čija je vrednost veća od 600.000 evra nabavljeni su novi automobili i kompjuteri bez tendera. Kako je „Balkan“ saznao, kupljeno je ukupno 20 novih automobila, čija je cena veća od 250.000 evra. Najviše vozila kupljeno je od „Mirkosa“ iz Požarevca, gde direktor Sektora delatnosti u JP Aerodrom „Beograd“ Zoran Ilić ima rodbinske veze. O Iliću je „Balkan“ već pisao - da se od kuće do posla prevozi avionom „cesna“ na račun firme. - Od „Mikrosa“ su kupili šest „astri klasik“, „opel kendo“, „folksvagen kedi“ i ruski „vaz“, što je sve išlo preko rodbinskih veza direktora Zorana Ilića, brata direktora Poreske uprave Vladana, dok su od „Krajslera“ kupili tri džipa. Zajedničko za sve je da su kupljeni bez tendera - kaže sagovornik „Balkana“. I predsednik Sindikalne organizacije Aerodroma „Beograd“ Dušan Babić potvrdio je ove navode, optužujući rukovodstvo da je tu svega nekoliko meseci, a da je već napravljena velika šteta za preduzeće. - Za 70 kompjutera firmi „Saga“ iz Beograda dali su više od 600 evra po jednom, a zna se da su u maloprodaji znatno jeftiniji. Pored toga, i automobile su kupili od preduzeća „Mirkos“ iz Požarevca, kršeći zakon, tačnije na lizing bez tendera. Neverovatno je da se niko od nadležnih organa ne obazire na ovakvo poslovanje - kaže Babić. U Aerodromu „Beograd“ potvrdili su samo kupovinu šest „opel astri klasik“, od kojih jedna košta 10.500 evra. – Za nabavku 70 računara nije bilo tendera jer je na osnovu Zakona o javnim

nabavkama i uz odobrenje Uprave za javne nabavke sprovedena procedura direktnim pogađanjem. Najsavremenija računarska oprema kupljena je na finansijski lizing, što podrazumeva u budućnosti zamenu zastarele opreme za novu, uz minimalnu doplatu, što je svetska poslovna praksa. Kad su u pitanju automobili, nemački „Opel“ potvrdio je da je „Mirkos“ iz Požarevca jedini ovlašćeni distributer i ta vozila su takođe kupljena na lizing. Tom prilikom iskorišćen je povoljan momenat prestanka proizvodnje tog modela, pa je on koštao manje od nove „opel korse“ - kažu u Aerodromu „Beograd“, uz opasku da se u tom javnom preduzeću insistira na „striktnom poštovanju zakona“, kao i „da se ne upuštaju u rođačke i ostale veze zaposlenih“.

Datum : 3.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 14 Autor : ZORAN RADOVANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema INSPEKCIJA MINISTARSTVA FINANSIJA KONSTATOVALA NEZAKONITOSTI EKSKLUZIVNO Izveštaj o poslovanju Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu za 2003. Zoran Radovanović NAŠA PRIČA Kragujevac - Na osnovu naloga ministra finansija Mlađana Dinkića, budžetska inspekcija republičkog Ministarstva finansija nedavno je prekontrolisala materijalno-finansijsko poslovanje Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu u 2003. godini. Ministar Dinkić je, inače, budžetsku inspekciju krajem minule godine poslao u Kragujevac, nakon otvorenog pisma trojice profesora ovdašnjeg Ekonomskog fakulteta, dr Radojice Savkovića, dr Radoslava Senića i dr Steve Janoševića, upućenog „preko“ našeg lista njemu (Dinkiću) lično, a u kojem su izrazili sumnju u istinitost izveštaja višeg budžetskog inspektora Ministarstva finansija Prvoslava Biševca, koji je u maju 2004. takođe kontrolisao materijalno-finansijsko poslovanje tog fakulteta u prethodnoj godini. Sumnje potvrĐene U izveštaju budžetske inspekcije koja je poslovanje kragujevačkog Ekonomskog fakulteta kontrolisala u decembru prošle godine, kako Danas ekskluzivno saznaje, najpre se konstatuje, odnosno potvrđuje sumnja trojice profesora da inspektor Biševac u svom izveštaju nije istinito prikazao poslovanje tog Fakulteta u 2003. godini. Potom se ističu brojne nepravilnosti i nezakonitosti u poslovanju Ekonomskog fakulteta (u 2003), vezane za održavanje zgrade Fakulteta i javne nabavke kancelarijskog nameštaja i računarske opreme. U izveštaju budžetskih inspektora Jovanke Ušljebrk i Milovana Babića, koji su krajem prošle godine kontrolisali poslovanje Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, navodi se, primerice, da je u 2003. nezakonito pokrenut postupak radova na održavanju zgrade fakulteta. Te 2003. evidentirani su troškovi održavanja zgrade fakulteta u iznosu od 4.470.817 dinara, što je za preko milion i po dinara više od sume predviđene finansijskim planom Fakulteta za 2003, i što, s druge strane, nije u skladu sa članom 24. Zakona o javnim nabavkama. Zatim se konstatuju nezakonita ugovaranja „javnih nabavki male vrednosti, i pored toga što se radilo o velikim javnim nabavkama“. Zakonom o javnim nabavkama

propisano je, naime, da se nabavke male vrednosti u 2003. odnose na nabavku od 10.000 do 600.000 dinara, što znači da je Fakultet bio dužan da za nabavke veće od 600.000 dinara sprovede otvoreni postupak javne nabavke. Izigravanjem Zakona o javnim nabavkama, međutim, velike javne nabavke na kragujevačkom Ekonomskom fakultetu „razbijane“ su na veći broj manjih nabavki, što Zakon, inače, izričito zabranjuje. Primer nezakonitosti kad je „razbijanje“ velikih javnih nabavki u pitanju odnosi se na ugovaranje održavanja zgrade Ekonomskog fakulteta sa Samostalnom zanatskom radnjom RV Gradnja iz Kragujevca. Fakultet je prema ovoj firmi izmirio obaveze, po više zaključenih ugovora, prethodnim „razbijanjem“ velike nabavke, za izvršene građevinske radove u iznosu od preko 1,9 miliona dinara. Ugovori sa SZR RV Gradnja, konstatovali su budžetski inspektori, potpisivani su kršenjem Zakona: jednom tako što prethodno nisu prikupljene ponude od ostalih potencijalnih izvođača radova, drugi put nije postojala tehnička dokumentacija na osnovu koje su prikupljane ponude... Računi prema SZR RV Gradnja su uredno izmirivani, iako pojedini od njih nemaju datume, niti su potpisani od nadležnih sa fakulteta. Nepravilnosti je bilo, navodi se u izveštaju budžetske inspekcije, i prilikom sklapanja ugovora sa firmom M inženjering iz Batajnice za izvođenje radova na rekonstrukciji glavnog ulaza na zgradi Fakulteta. Ugovor sa M inženjeringom u vrednosti od preko milion dinara zaključen je nakon javnog oglašavanja, ali u pozivu za prikupljanje ponuda i tenderskoj dokumentaciji nisu navedeni kriterijumi za izbor najpovoljnije ponude, što Zakon o javnim nabavkama izričito nalaže. Budžetska inspekcija u ovom slučaju primećuje da je ugovor sa M inženjeringom zaključen bez dokaza da ta firma ispunjava uslove za učešće u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, a što je u suprotnosti sa članovima 45. i 46. Zakona o javnim nabavkama. Ni računi prema M inženjeringu nisu overavani od nadležnih na Ekonomskom fakultetu. Kako se nabavljalo Budžetska inspekcija je evidentirala i nezakonitosti prilikom nabavke kancelarijskog nameštaja za Ekonomski fakultet. Kancelarijski nameštaj za fakultet je u više navrata nabavljan od dobavljača Rad trade d.o.o. iz Kragujevca, i to, neretko, bez odluke o pokretanju javne nabavke, pa čak i bez ugovora o nabavci. I kod nabavke računarske opreme za Fakultet, navodi budžetska inspekcija, bilo je nezakonitosti. Ugovor o izradi računarske mreže na Fakultetu sklopljen je sa beogradskim preduzećem Logo, i to opet tako što u pozivu za prikupljanje ponuda i tenderskoj dokumentaciji nisu navedeni kriterijumi za izbor najpovoljnijeg ponuđača. Preduzeću Logo je isplaćen iznos od preko 1,7 miliona dinara, a da prethodno nadležni organi na Fakultetu nisu potvrdili da su naručeni radovi obavljeni i da je računarska oprema isporučena. Prilikom nabavke računarske opreme od firme Logo uočene su još neke nepravilnosti. Malverzacije Podsetimo ovom prilikom da trojica profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, dr Radojica Savković, dr Radoslav Senić i dr Stevo Janošević, već godinu-dve dana unazad ukazuju na brojne nezakonitosti i malverzacije na tom Fakultetu, te da pri tom za korupciju, malverzacije i druge nepravilnosti optužuju doskorašnjeg dekana tog fakulteta prof. dr Iliju Rosića i grupu njegovih saradnika. O situaciji na Ekonomskom fakultetu trojica profesora su u minulih godinu-dve dana obaveštavali sve nadležne državne organe, ali doskora nikakvih reakcija nije bilo. Profesor Rosić, doduše, od 1. oktobra prošle godine nije više dekan Ekonomskog fakulteta, ali se stanje na tom fakultetu, ni nakon njegovog odlaska sa funkcije, tvrde trojica profesora, nije bitnije promenilo nabolje. Pre dva meseca, zahvaljujući ponajviše kadrovskim promenama u kragujevačkom SUP, policija je ipak ušla na Ekonomski fakultet. Protiv dr Rosića i pojedinih njegovih saradnika kragujevačka policija je u protekla dva meseca podnela nekoliko krivičnih prijava tereteći ih za zloupotrebu službenog položaja, korupciju u

javnim nabavkama, falsifikovanje službene dokumentacije i druge nezakonitosti. Te krivične prijave i dalje „čame“ u ovdašnjem Okružnom i Opštinskom javnom tužilaštvu. Antrfile : Od juče, još jedna kontrola Komisija Upravnog nadzora republičkog Ministarstva prosvete i sporta započela je juče, saznaje Danas, novu kontrolu rada Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Ista komisija je, inače, u skladu sa Zakonom o univerzitetu, rad kragujevačkog Ekonomskog fakulteta kontrolisala i u maju prošle godine. Tom prilikom, Komisija Upravnog nadzora konstatovala je niz nezakonitosti i nepravilnosti u radu Ekonomskog fakulteta. Zašto ćuti ministar Dinkić? - Ukoliko se, po okončanju ponovne kontrole, utvrdi osnovanost vaših navoda, preduzeću odgovarajuće zakonom propisane mere i o tome ću vas obavestiti - poručio je, između ostalog, ministar finansija Mlađan Dinkić u pismu trojici profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, objavljenog 19. novembra 2004. godine u Danasu. Uprkos javno datom obećanju, ministar Dinkić se, nakon ponovne inspekcijske kontrole poslovanja Ekonomskog fakulteta, više nije oglašavao, niti je trojicu kragujevačkih profesora (i javnost) obavestio o merama koje (ni)je preduzeo. Datum : 3.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 39 Autor : LJ. TRIFUNOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BAKRA JOŠ ZA VEK TENDER ZA ISTRAŽIVANjE NAJPERSPEKTIVNIJEG RUDNOG LEŽIŠTA U RTB U „Borskoj reci“ moguće je iskopati oko četiri miliona tona bakra BOR - Predstavnici poslovodstva Rudarsko-topioničarskog basena Bor najavili su mogućnost raspisivanja međunarodnog tendera s ciljem da se izabere kompanija koja će obaviti kompletna geološka istraživanja „Borske reke“ - podzemnog ležišta bakra koje su stručnjaci Svetske banke označili kao budućnost najvećeg srpskog proizvođača crvenog i plemenitih metala. - Naša dosadašnja istraživanja ukazuju da u „Borskoj reci“ ima oko 620 miliona tona rude, odakle je moguće iskopati gotovo četiri miliona tona bakra, uz prateće količine zlata i srebra - kazao je Borivoje Stojadinović, v.d. generalnog direktora RTB. -

Primera radi, tokom jednovekovnog rudarenja na ovim prostorima dobijeno je blizu 4,5 miliona tona bakra. Međutim, za završetak istraživanja, kojim bi se jasno ukonturilo ovo rudno telo, borskoj kompaniji nedostaju finansijska sredstva, ali i odgovarajuća tehnologija zbog čega smo se, u dogovoru sa nadležnima u Vladi Srbije, i dogovorili da dodatna ispitivanja „Borske reke“ obavimo u saradnji sa nekom od inostranih rudarskih kompanija. Procene ukazuju da će za obnavljanje tog posla biti potrebno do pet miliona evra. Stojadinović je naglasio i da je poslovodstvo RTB prihvatilo predlog eksperata Svetske banke o angaživanju jednog stručnjaka iz Južne Amerike, iz jednog od najpoznatinih rudnika bakra na svetu. - Neophodno je da nam neko približi i objasni „blok-keving“ tehnologiju otkopavanja rude bakra na velikim dubinama, kao što je to slučaj sa „Borskom rekom“ koja se nalazi 1.000 metara ispod zemlje. Tom metodom eksploatacije, proizvodna cena tone crvenog metala košta oko 1.500, dok je njegova cena na Londonskoj berzi metala, trenutno, premašila 3.200 dolara - objasnio je v.d. generalnog direktora RTB. Antrfile : ZAKOPANO BLAGO ImajuĆi u vidu sadašnju cenu bakra na Londonskoj berzi metala, a procene govore da ne treba očekivati njen drastičan pad narednih decenija, očekivani bruto profit koji bi se eksploatacijom „Borske reke“ mogao „izvući“ prevazilazi 10 milijardi dolara. Datum : 4.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 20 Autor : M. BOŠNJAK Tema : Javne nabavke, Slučajevi korupcije i borbe protiv korupcije Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SLOŽNI OKO TENDER-AFERE VELIKA GRČKA INVESTICIJA U GORNjEM MILANOVCU JUČE ZVANIČNO PONIŠTENA Presednik opštine Dražimir Marušić poništio rešenje kojim je “Helenik Petroleumu” odobrena gradnja velike benzinske pumpe tik uz - zelenu pijacu, bolnicu i škole GORNjI MILANOVAC - Predsednik opštine, Dražimir Marušić (SPS), juče je zvanično poništio tender za gradnju velike benzinske pumpe i tržnog centra usred grada, na kojem je pobedio grčki “Helenik Petroleum”. Iako suparničke “do srži”, vladajući SPS i opozicione stranke, bez DSS, složne su u obaranju ovog tendera, koji se “napumpao” u političku i ekološku aferu, čiji domet je - Vlada Srbije. Bez DSS zato, jer je tender letos sprovela upravo njena bivša vlast, na čelu sa Milutinom Prodanovićem. Uprkos protestima Nove Srbije, G-17 plus, DS, SPS, DHSS i SPO, koji nisu dali da pumpa postoji tik uz zelenu pijacu, objekat za mlečne

proizvode, bolnicu, objekte PIK “Takovo” za prodaju hrane. Prvu osnovnu školu i gimnaziju. Stranke svih nabrojenih boja skupa su oštro protestovale u gradu, i usred same licitacije parcele su za tu pumpu u većnici SO. Obaranje tendera - afere oko parcele KP br. 612/9 na “Bloku 3” i krivične prijave protiv bivših opštinara koji su ga sproveli, najavilo je Opštinsko veće još 27. decembra. Marušić ga je, kako se ističe u saopštenju, poništio zbog neispunjenih uslova. - Na predloge građana, političkih partija i Opštinskog javnog pravobranilaštva, predsednik opštine je poništio rešenje Izvršnog odbora SO Gornji Milanovac o dodeli u zakup na 99 godina tog neizgrađenog zemljišta u državnoj svojini. Ne postoji urbanistički plan koji predviđa gradnju pumpe na toj lokaciji, niti je Javnom preduzeću za izgradnju dostavljen propisan plan detaljne regulacije - saopštava Slavica Todorović, portparol opštine. DSS je tvrdila da je oko tendera “sve zakonski i ekološki čisto”. Po Opštinskom veću i Marušiću, “tender je izveden mimo zakona”. Sumnje veća u korumpiranost nekog iz bivše vlasti oko tog tendera, razrešiće tužilaštvo. Antrfile : GRCI SPORNU lokaciju “Helenik Petroleum” je zakupio po početnoj ceni od 10.482.912 dinara. Overili su to tenderska komisija i Antonius Tzaferis, komercijalni direktor grčke kompanije. On je najavio da će ta firma ovde “odmah zaposliti 50 radnika, a kasnije mnogo više”. Hoće li se Grci protiviti poništenju svog pobedničkog tendera i kako, videće se. POZORIŠTE PARCELA 612/9 koju je bivša vlast tako neodgovorno dala u zakup na čitav jedan vek, ima suprotnu namenu: da se na njoj gradi pozorište - izjavio je Marušić za “Novosti” pre poništenja tendera. Datum : 5.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : D. GRUBAČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NERVOZA! Na pitanje da li je grad višestruko preplatio i mutio oko poslova sa novogodišnjom rasvetom, menadžer grada Bojan Stanojević izvređao Kurir Dok komunalne ekipe ovih dana uklanjaju novogodišnju rasvetu sa gradskih ulica, Beograđani ne znaju ništa o tome koliko košta ovaj posao i kako se organizuje. Zaposleni u preduzeću „Elkip“, koje se već dugo bavi poslovima sa rasvetom, tvrde da imaju pouzdane informacije da su nadležni svetiljke nabavljali i po deset puta većoj ceni od realne, a da stvar bude gora, ta skupocena oprema je

potpuno neodgovarajuća za potrebe uličnog osvetljenja. - Po propisima, svetiljke koje se montiraju na području Beograda moraju imati oznaku IP 65 i IP 66. Reflektori „skenvižn 2“ koji su postavljani po gradu nemaju nikakvu IP zaštitu i predviđeni su za svetlosne efekte u zatvorenom prostoru - tvrdi elektroinženjer Zoran Koprivica, koji je dugo godina unazad postavljao novogodišnju rasvetu u gradu. - Prošlogodišnji modeli su praktično bačeni, jer su se odmah pokvarili, a cena jednog je oko 2.000 evra. Grad je zato kupio nove reflektore „kolorado mk 2“, dao velike pare, a ni oni nemaju potrebnu zaštitu. Jedan reflektor plaćen je oko 4.000 evra, iako mu je realna cena nekoliko puta manja! Prema Koprivičinim rečima, kompletna procedura oko izbora firmi koje su dobile poslove nabavke, reparacije i montaže svetiljki je „izmontirana“. On kaže da nigde u medijima ne postoji zabeležen javni konkurs za ovaj skup posao. - Grad je jednostavno pozvao određene firme da dođu i preuzmu dokumentaciju za tender, bez prethodnog objavljivanja. Moja firma je izbačena iz posla jer su me optužili da sam prošle godine ukrao deo opreme. Pri tom, suma koju su u tužbi naveli iznosi skoro 900.000 dinara! Šta da kažem, kada za 200 metara srebrne sejotejp trake traže od mene 20.000 dinara, što znači 100 dinara po metru! Nečuveno! - kaže Koprivica. Gradski menadžer Bojan Stanojević, na molbu da nam razjasni optužbe na račun gradske uprave, reagovao je iznenađujuće nervozno. On je demantovao sve navode o nezakonitim radnjama gradske vlasti, ali je na pitanje o konkursu za posao sa rasvetom, planuo i počeo da vređa novinara Kurira. - Naravno da je bilo i projekta i tendera za ceo posao. Niste dobro proverili. Taj ko vam je rekao da nema projekta i da nije bilo javnih tendera pobegao je iz Srbije i otišao u Crnu Goru. Ne sme više ni da bude ovde. Laž je sve što vam je rekao. Vi uzimate pare za ovakve tekstove i ja neću to da komentarišem! Još jednom me pozovite za ovakve stvari i prestaću da dajem izjave za Kurir - zapretio je Stanojević. Antrfile : Oko 50 miliona?! - Nisam siguran koliko je tačno potrošeno para za rasvetu, ali radi se o sumi od oko 50 miliona dinara. Od toga, oko 30 miliona na montažu i reparaciju opreme, a oko 20 miliona za nabavku nove. Tačno je da je tender za montažu opreme održavan više puta, jer ponuđači nisu imali potrebnu dokumentaciju. Nije istina da nema evidencije o opremi. Oprema je preuzeta iz magacina gradske uprave, koji se nalazi u ulici 27. marta, a ove godine kada skinemo svetiljke trebalo bi da se nađe novo mesto gde bi ona stajala do sledeće godine - kaže Stanojević. Datum : 5.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 19 Autor : M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

POZIV ZA PONUDE “PARKING SERVIS” PREDUZEĆE “Parking servis” uputilo je javni poziv ponuđačima zainteresovanim za izgradnju parkirališta u novobeogradskom bloku 70. Konkursna dokumentacija može da se preuzme u Ulici 27. marta 21 od 8 do 14 časova. Datum : 5.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : D. GRUBAČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NERVOZA! Na pitanje da li je grad višestruko preplatio i mutio oko poslova sa novogodišnjom rasvetom, menadžer grada Bojan Stanojević izvređao Kurir Dok komunalne ekipe ovih dana uklanjaju novogodišnju rasvetu sa gradskih ulica, Beograđani ne znaju ništa o tome koliko košta ovaj posao i kako se organizuje. Zaposleni u preduzeću „Elkip“, koje se već dugo bavi poslovima sa rasvetom, tvrde da imaju pouzdane informacije da su nadležni svetiljke nabavljali i po deset puta većoj ceni od realne, a da stvar bude gora, ta skupocena oprema je potpuno neodgovarajuća za potrebe uličnog osvetljenja. - Po propisima, svetiljke koje se montiraju na području Beograda moraju imati oznaku IP 65 i IP 66. Reflektori „skenvižn 2“ koji su postavljani po gradu nemaju nikakvu IP zaštitu i predviđeni su za svetlosne efekte u zatvorenom prostoru - tvrdi elektroinženjer Zoran Koprivica, koji je dugo godina unazad postavljao novogodišnju rasvetu u gradu. - Prošlogodišnji modeli su praktično bačeni, jer su se odmah pokvarili, a cena jednog je oko 2.000 evra. Grad je zato kupio nove reflektore „kolorado mk 2“, dao velike pare, a ni oni nemaju potrebnu zaštitu. Jedan reflektor plaćen je oko 4.000 evra, iako mu je realna cena nekoliko puta manja! Prema Koprivičinim rečima, kompletna procedura oko izbora firmi koje su dobile poslove nabavke, reparacije i montaže svetiljki je „izmontirana“. On kaže da nigde u medijima ne postoji zabeležen javni konkurs za ovaj skup posao. - Grad je jednostavno pozvao određene firme da dođu i preuzmu dokumentaciju za tender, bez prethodnog objavljivanja. Moja firma je izbačena iz posla jer su me optužili da sam prošle godine ukrao deo opreme. Pri tom, suma koju su u tužbi naveli iznosi skoro 900.000 dinara! Šta da kažem, kada za 200 metara srebrne sejotejp trake traže od mene 20.000 dinara, što znači 100 dinara po metru! Nečuveno! - kaže Koprivica. Gradski menadžer Bojan Stanojević, na molbu da nam razjasni optužbe na

račun gradske uprave, reagovao je iznenađujuće nervozno. On je demantovao sve navode o nezakonitim radnjama gradske vlasti, ali je na pitanje o konkursu za posao sa rasvetom, planuo i počeo da vređa novinara Kurira. - Naravno da je bilo i projekta i tendera za ceo posao. Niste dobro proverili. Taj ko vam je rekao da nema projekta i da nije bilo javnih tendera pobegao je iz Srbije i otišao u Crnu Goru. Ne sme više ni da bude ovde. Laž je sve što vam je rekao. Vi uzimate pare za ovakve tekstove i ja neću to da komentarišem! Još jednom me pozovite za ovakve stvari i prestaću da dajem izjave za Kurir - zapretio je Stanojević. Antrfile : Oko 50 miliona?! - Nisam siguran koliko je tačno potrošeno para za rasvetu, ali radi se o sumi od oko 50 miliona dinara. Od toga, oko 30 miliona na montažu i reparaciju opreme, a oko 20 miliona za nabavku nove. Tačno je da je tender za montažu opreme održavan više puta, jer ponuđači nisu imali potrebnu dokumentaciju. Nije istina da nema evidencije o opremi. Oprema je preuzeta iz magacina gradske uprave, koji se nalazi u ulici 27. marta, a ove godine kada skinemo svetiljke trebalo bi da se nađe novo mesto gde bi ona stajala do sledeće godine - kaže Stanojević. Datum : 5.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 19 Autor : M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POZIV ZA PONUDE “PARKING SERVIS” PREDUZEĆE “Parking servis” uputilo je javni poziv ponuđačima zainteresovanim za izgradnju parkirališta u novobeogradskom bloku 70. Konkursna dokumentacija može da se preuzme u Ulici 27. marta 21 od 8 do 14 časova. Datum : 5.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : D. GRUBAČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

NERVOZA! Na pitanje da li je grad višestruko preplatio i mutio oko poslova sa novogodišnjom rasvetom, menadžer grada Bojan Stanojević izvređao Kurir Dok komunalne ekipe ovih dana uklanjaju novogodišnju rasvetu sa gradskih ulica, Beograđani ne znaju ništa o tome koliko košta ovaj posao i kako se organizuje. Zaposleni u preduzeću „Elkip“, koje se već dugo bavi poslovima sa rasvetom, tvrde da imaju pouzdane informacije da su nadležni svetiljke nabavljali i po deset puta većoj ceni od realne, a da stvar bude gora, ta skupocena oprema je potpuno neodgovarajuća za potrebe uličnog osvetljenja. - Po propisima, svetiljke koje se montiraju na području Beograda moraju imati oznaku IP 65 i IP 66. Reflektori „skenvižn 2“ koji su postavljani po gradu nemaju nikakvu IP zaštitu i predviđeni su za svetlosne efekte u zatvorenom prostoru - tvrdi elektroinženjer Zoran Koprivica, koji je dugo godina unazad postavljao novogodišnju rasvetu u gradu. - Prošlogodišnji modeli su praktično bačeni, jer su se odmah pokvarili, a cena jednog je oko 2.000 evra. Grad je zato kupio nove reflektore „kolorado mk 2“, dao velike pare, a ni oni nemaju potrebnu zaštitu. Jedan reflektor plaćen je oko 4.000 evra, iako mu je realna cena nekoliko puta manja! Prema Koprivičinim rečima, kompletna procedura oko izbora firmi koje su dobile poslove nabavke, reparacije i montaže svetiljki je „izmontirana“. On kaže da nigde u medijima ne postoji zabeležen javni konkurs za ovaj skup posao. - Grad je jednostavno pozvao određene firme da dođu i preuzmu dokumentaciju za tender, bez prethodnog objavljivanja. Moja firma je izbačena iz posla jer su me optužili da sam prošle godine ukrao deo opreme. Pri tom, suma koju su u tužbi naveli iznosi skoro 900.000 dinara! Šta da kažem, kada za 200 metara srebrne sejotejp trake traže od mene 20.000 dinara, što znači 100 dinara po metru! Nečuveno! - kaže Koprivica. Gradski menadžer Bojan Stanojević, na molbu da nam razjasni optužbe na račun gradske uprave, reagovao je iznenađujuće nervozno. On je demantovao sve navode o nezakonitim radnjama gradske vlasti, ali je na pitanje o konkursu za posao sa rasvetom, planuo i počeo da vređa novinara Kurira. - Naravno da je bilo i projekta i tendera za ceo posao. Niste dobro proverili. Taj ko vam je rekao da nema projekta i da nije bilo javnih tendera pobegao je iz Srbije i otišao u Crnu Goru. Ne sme više ni da bude ovde. Laž je sve što vam je rekao. Vi uzimate pare za ovakve tekstove i ja neću to da komentarišem! Još jednom me pozovite za ovakve stvari i prestaću da dajem izjave za Kurir - zapretio je Stanojević. Antrfile : Oko 50 miliona?! - Nisam siguran koliko je tačno potrošeno para za rasvetu, ali radi se o sumi od oko 50 miliona dinara. Od toga, oko 30 miliona na montažu i reparaciju opreme, a oko 20 miliona za nabavku nove. Tačno je da je tender za montažu opreme održavan više puta, jer ponuđači nisu imali potrebnu dokumentaciju. Nije istina da nema evidencije o opremi. Oprema je preuzeta iz magacina gradske uprave, koji se nalazi u ulici 27. marta, a ove godine kada skinemo svetiljke trebalo bi da se nađe novo mesto gde bi ona stajala do sledeće godine - kaže Stanojević. Datum : 5.2.2005 Novina : Večernje Novosti

Izdanje : Beogradsko Strana : 19 Autor : M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema POZIV ZA PONUDE “PARKING SERVIS” PREDUZEĆE “Parking servis” uputilo je javni poziv ponuđačima zainteresovanim za izgradnju parkirališta u novobeogradskom bloku 70. Konkursna dokumentacija može da se preuzme u Ulici 27. marta 21 od 8 do 14 časova. Datum : 6.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : J. SIMIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BOLESNA SRCA ČEKAJU ZALISKE društvo U INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI U SREMSKOJ KAMENICI OBUSTAVLjENE POJEDINE OPERACIJE Za nestašicu srčanih zalistaka, koji su prestali da se ugrađuju, direktor dr Ninoslav Radovanović optužuje republičku Komisiju za nabavke. Preti opasnost i potpunog zaustavljanja operacija na otvorenom srcu NOVI SAD - U Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici obustavljena je ugradnja srčanih zalistaka. Narednih nedelja mogle bi biti zaustavljene i sve operacije na otvorenom srcu, jer Republički zavod za zdravstveno osiguranje kasni sa tenderom za nabavku potrošnog materijala. Direktor Instituta prof. dr Ninoslav Radovanović požalio se novosadskim novinarima da su operacije morale da budu obustavljene, jer Komisija za nabavku materijala radi samo povremeno, pa je Institut ostao bez srčanih zalistaka. - Slično bi se moglo dogoditi i sa operacijama na otvorenom srcu, jer je tender za nabavku “oksigenatora” raspisan tek pre dva dana, a u rezervi

imamo svega još šezdesetak, dakle, u najboljem slučaju, za narednih mesec dana - kazao je prof. dr Radovanović, koji se žali i na “nekompetentnost ljudi koji su o ovom važnom tenderu morali da razmišljaju još u septembru”. Radovanović otkriva, takođe, da stanje otežava i činjenica da republički Fond za zdravstveno osiguranje duguje Institutu u Sremskoj Kamenici 440 miliona dinara. U nedostatku tog novca, Institut ne može da obnovi dotrajalu opremu za lečenje teških srčanih bolesnika. Od prethodne pokrajinske Vlade Institut je dobio 20 miliona dinara pomoći. Sadašnje Izvršno veće, čiji je predsednik mr Bojan Pajtić uputilo je do sada ovoj uglednoj zdravstvenoj ustanovi deset miliona dinara. To, međutim, nije dovoljno da bi se obnovio makar deo opreme, koja je ovde stara, u proseku, 20 godina. Kardiologija, pri tome, ima svega 120 kreveta, a samo tokom jednog vikenda ovde stigne po trideset novih pacijenata. Antrfile : IZNENAĐEN SAM RADOVANOVIĆ nije oduševljen najavom Vasilija Antića, pomoćnika republičkog ministra za zdravstvo, da će u Beogradu i Kragujevcu uskoro biti otvoreni kardiovaskularni centri. - Iznenađen sam tim neravnopravnim odnosom prema pacijentima u Vojvodini i ostalim delovima Srbije - kaže ugledni stručnjak i podseća da centar u Kamenici nije mogao da dobije ni aparat za koronarografiju, koji ova ustanova traži već pet godina jer je prethodni bio u upotrebi petnaest godina, a zatim se trajno pokvario. TROŠKOVI KAKO sada stoje stvari, troškove zbog usklađivanja sa novom opštinskom odlukom imaće javno komunalno preduzeće “Standard”, čiji su računi do sada bili ispisani latinicom, i opštinska televizija koja na špicama pojedinih emisija, takođe, ima zastupljeno pismo starih Latina. Datum : 8.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : G. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA TENDER DVADESET PUTA DIREKCIJA ZA IMOVINU PRIPREMA DOKUMENTACIJU ZA PRODAJU VOJNIH OBJEKATA Na tender prvo ide zgrada VTI u Katanićevoj 15. Ministar Davinić potpisao protokol sa SO Vračar na čijoj teritoriji se nalazi ovaj objekat BEOGRAD - Direktor Direkcije za imovinu Republike Srbije Milan Tomić potvrdio

je juče “Novostima” da ta institucija priprema tendersku dokumentaciju za prodaju vojnog kompleksa u beogradskoj Katanićevoj 15. - Pored tog kompleksa, Direkcija za imovinu priprema, po zahtevu Ministarstva odbrane SCG, neophodnu dokumentaciju za oko 20 raznih objekata Vojske SCG koji se nalaze na teritoriji Srbije, a koji će se, u prvoj fazi, naći na tenderima - naglasio je direktor Tomić. On je podsetio da se, osim na proceni vrednosti koju vrši, prema važećim zakonima, Poreska uprava Srbije, radi i na sređivanju dokumentacije koja se odnosi na imovinsko-pravne odnose. Tomić je, kada je u pitanju prodaja vojnog objekata u Katanićevoj br. 15 u Beogradu, a koja je nekoliko meseci u ovdašnjim medijima pominjana kao predmet neposredne pogodbe između Fonda za reforme Vojske SCG i američke kompanije “Meridijan Houms”, podsetio da je u toku procena vrednosti objekta. - Navedena firma će, kao i sve ostale koje su zainteresovane, moći da se prijavi na raspisan tender - naglasio je Tomić. Ministar odbrane Prvoslav Davinić potpisao je sa Skupštinom opštine Vračar, na čijoj teritoriji se nalazi vojni kompleks “Katanićeva” od čak 20.000 kvadrata, Protokol o namerama koji je, takođe, neophodan za raspisivanje tendera. Datum : 9.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : S. KRSTAJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Pisma – reagovanja Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZBOGOM DIVLJI KILOVATI NA VIDIKU KRAJ SUKOBA EPS I VLASNIKA NELEGALNE GRADNJE Za većinu stambenih objekata, sagrađenih bez dozvole pre 5. maja 2003. godine, moći će da se dobije uslovno legalan priključak BEOGRAD - Većina divlje izgrađenih (do 5. maja 2003. godine) i useljenih kuća i stanova u Srbiji biće od ponedeljka “legalno priključene” na struju. Potvrde o saglasnosti davaće im elektrodistribucija EPS, pošto se najpre utvrdi tehnička ispravnost kućnih instalacija. Takvi priključci imaće i ograničeni rok važenja: sve dok se ne okonča postupak građevinske legalizacije ovih objekata. Odluku o ovoj privremenoj meri potpisali su ministri energetike i kapitalnih investicija, Radomir Naumor i Velimir Ilić, čime su “spasli muka” Elektroprivredu Srbije. Jer, EPS, na osnovu važećeg Zakona o planiranju i izgradnji (od 5. maja 2003. godine) nije imao prava da dozvoljava priključke na struju nikome ko nije imao urednu građevinsku dozvolu i glavni projekat. Zbog toga je, po slobodnoj proceni, oko 100.000 kuća i stanova bilo divlje spojeno na ulične mreže struje, pa su gubici EPS (nije smeo ni da im naplaćuje utrošene kilovate) rasli enormnom brzinom. To je bio i razlog svakodnevnih incidenata “divljaka” sa radnicima elektrodistribucije. - Znamo da je golema nužda naterala mnoge da se priključe na struju, a i oni znaju kakve su nas drastične zakonske kazne čekale u slučaju da ih legalizujemo

kroz naplatu utrošenih kilovata. Uz sve to, u mnogo nelegalnih kuća elektroinstalacije, ne odgovaraju ni minimalnim standardima - Pravni osnov za odobravanje privremenih priključaka “divljacima” ministri Naumov i Ilić našli su u članu 59 Zakona o energetici, na osnovu kojeg nelegalizovani objekti mogu imati status “privremeni” sve dok se njihov konačni status ne reši. “Po definisanju konačnog statusa bespravno izgrađenog objekta, on će biti ili preveden u legalno priključeni objekat, ili će biti porušen, a time i isključen sa elektro-mreže” - piše u preporuci koju su potpisali Naumov i Ilić. Antrfile : UBRZANI IZ postupka dobijanja uslovnog priključka na struju izuzeti su svi koji su stanove i kuće gradili posle 5. maja 2003. godine. Učinjeno je to, po svemu sudeći, zbog najave da će upravo ti investitori imati ubrzan tretman u legalizaciji. GUBITAK PREMA nepotpunim podacima EPS, u više od 100 hiljada kuća i stanova koristi se na nelegalan način struja. Godišnji njihov utrošak kilovata premašuje cifru od stotinu miliona dinara, i sve to se već dve godine knjiži kao - gubitak Elektroprivrede Srbije. UVOZE STRUJU ZBOG NISKE TEMPERATURE - Elektroprivreda Srbije će do 21. februara uvesti oko 96 miliona kilovata struje kako bi se, zbog niskih temperatura i neplanirano visoke potrošnje, očuvale neophodne rezerve, obezbedio stabilan rad sistema i redovno snabdevanje potrošača, saopštila je ta kompanija. EPS će u tom periodu kupiti struju po prosečnoj ceni od 3,9 evro centi za kilovat od pet kompanija koje su poslale svoje ponude. NEK iz Bugarske, EFT iz Velike Britanije, ATEL i ENTRADE iz Švajcarske i ESPADA iz Češke Datum : 10.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A14 Autor : PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : TANJUG Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema POSAO DELTI ODBIJEN PRIGOVOR „ZASTAVE" KRAGUJEVAC - Kragujevačka fabrika „Zastava kamioni" protestovala je juče što je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa odbila njen prigovor na tender Ministarstva pravde Srbije za nabavku 15 specijalnih vozila i najavila da će postupak nastaviti pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača, nadajući se pravičnom rešenju.

Kako je navedeno u saopštenju, naručilac na tenderu nije primenio Zakon o javnim nabavkama u kojem se navodi da će, u slučaju primene kriterijuma najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg proizvođača, naručilac izabrati najpovoljnijeg domaćeg, pod uslovom da razlika u konačnom zbiru nije veća od 20 odsto u korist stranog ponuđača. Ministarstvo pravde je umesto „Zastava kamiona" izabralo kompaniju Delta M jer je osporilo da se vozilo „marica" proizvedeno u Kragujevcu može smatrati dobrom proizvedenim u zemlji. U kragujevačkoj fabrici izražavaju negodovanje zbog takve odluke jer im je uskraćeno da sopstvenom proizvodnjom zarade 300.000 evra, dok je to omogućeno Delti M koja će ta vozila nabaviti iz uvoza. (Tanjug) Datum : 10.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : B. L. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema STIŽU SRČANI ZALISCI BIĆE PREMOŠĆENA NESTAŠICA MATERIJALA U INSTITUTU U SREMSKOJ KAMENICI BEOGRAD - Za nekoliko dana, možda već krajem ove nedelje, veštački srčani zalisci stići će u Institut za kardiovaskularne bolesti Sremska Kamenica, saznajemo u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Tako će operacije zamena valvula, koje su prekinute prošle nedelje, ponovo moći da se uvrste u program rada ove ustanove. - Kako postupak nabavki za ovu godinu još traje, kardiovaskularni ugradni materijal koji nedostaje Institutu u Sremskoj Kamenici obezbediće se aneksiranjem postojećih ugovora sa dosadašnjim dobavljačima i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama - objašnjavaju u RZZO. - Do nestašice veštačkih srčanih zalistaka, graftova, oksigenatora ne bi ni došlo da je Institut na vreme obavestio RZZO da su zalihe tog materijala pri kraju. Dopis u kome Institut upozorava RZZO o zalihama stigao je u fond tek 7. februara, i čim smo saznali za ovaj problem, pronašli smo način da premostimo period nestašica dok se, za desetak dana, ne završi tender. Centralizovana nabavka, koja se odnedavno primenjuje, pokazala se kao efikasnija i ekonomičnija procedura, nego da ustanove pojedinačno nabavljaju skupe medicinske potrošne materijale. Srčane zalistke su zdravstvene ustanove donedavno same nabavljale po ceni i do 2.000 evra, a prosečna cena sada je oko 600 evra po komadu. Da bi ispunili planirani program intervencija u ovoj godini, Institutu je potrebno 590 graftova, 300 srčanih zalistaka, 240 pejsmejkera i približno 1.000 oksigenatora (sistem veštačko srce-pluća), bez čega ne mogu ni da se zamisle operacije na otvorenom srcu.

Datum : 10.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : Z. R. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PREDNOST PONOVO DATA UVOZNIKU „Zastava-Kamioni“ protestuju zbog javne nabavke 15 „marica“ za Ministarstvo pravde Kragujevac - Menadžment „Zastave-Kamiona“ oglasio se juče saopštenjem izražavajući revolt zbog toga što je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa 4. februara odbila u prvom stepenu zahtev „kamiondžija“ za zaštitu ponuđača u postupku javne nabavke 15 vozila „marica“ za potrebe Ministarstva pravde. - Naručilac nije, pri vrednovanju ponuda, primenio član 55. stav 5. Zakona o javnim nabavkama, kojim su utvrđene prednosti za ponuđača koji nudi dobra proizvedena u zemlji, pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnijeg domaćeg i najpovoljnijeg stranog ponuđača nije veća od 20 odsto u korist stranog ponuđača - kaže se u saopštenju. U „Zastava-Kamionima“, naime, smatraju da je naručilac koji je, kao najpovoljniju, izabrao ponudu firme „Delta M“, prevideo da „Kamioni“ nude dobra za čiju bi proizvodnju bili angažovani nedovoljno uposleni proizvodni i radni kapaciteti u zemlji, a da je izabran domaći ponuđač koji nudi uvezena vozila. Menadžment i radnici „Kamiona“ revoltirani su i zbog toga što naručilac osporava da se vozila „marica“ mogu smatrati dobrom proizvedenim u zemlji, s obzirom na to da se za njihovu proizvodnju koriste uvozne komponente. Datum : 11.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : B. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema MINISTARSTVO NEĆE „ZASTAVU“ KRAGUJEVAC - Uprava za zajedničke poslove republičkih organa odbila je prigovor „Zastava kamiona“ za izbor ponuđača u postupku javne nabavke 15 specijalnih

vozila „marica“ za potrebe Ministarstva pravde. „Zastava“ osporava izbor „Delta- M“ jer je ova firma, iako domaći ponuđač, ponudila „marice“ iz uvoza, odnosno vozila koja proizvodi italijanski „Fijat“. Primedba da je sporno učešće italijanskog „Iveka“ u kapitalu „Zastavine“ fabrike takođe ne stoji, jer su „Zastava kamioni“ registrovani kao proizvođač vozila još od 1953. godine. Zbog izbora „Delta-M“ kao najpovoljnijeg ponuđača za isporuku „marica“, „Zastava“ će se žaliti Komisiji za zaštitu ponuđača. Kragujevačka fabrika je nedavno osporila i javni tender Telekoma za nabavku 150 dostavnih vozila uz tvrdnju da je Telekom datim uslovima unapred diskvalifikovao kragujevačku fabriku. Datum : 11.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A25 Autor : J. GAJIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OBNOVA PARKA MANJEŽ SKUPŠTINA GRADA Za realizaciju ovog posla odobreno 38 miliona dinara. Pokrenut postupak javne nabavke 4.100 kandelabarskih svetiljki Obnova parka Manjež u strogom centru grada počeće uskoro, a ukupna vrednost tog posla biće oko 38 miliona dinara, rečeno je juče na redovnoj konferenciji za novinare u Skupštini grada. Kada obnova bude završena, park će imati novo stepenište, dečja igrališta, rasvetu, a planira se i postavljanje novih ivičnjaka, klupa, korpi za otpatke, zastora, zamena posečenog drveća i šiblja, kompletno uređenje travnjaka... Ugovor o realizaciji ovog posla biće potpisan sa preduzećem „Biodekor". Osim ove, Skupština grada je započela i druge poslove na uređenju komunalne infrastrukture. Na predlog Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, dao sam saglasnost da se pokrene postupak javne nabavke 4.100 kandelabarskih svetiljki čija je ukupna vrednost 45 miliona dinara. Posao će biti realizovan od aprila do jula ove godine. Time će biti završen program osvetljavanja javnih površina u blokovskim naseljima koji je počeo 2003. godine. Trebalo bi dobro razmisliti i o načinu na koji će u budućnosti biti osvetljeni turistički atraktivni delovi grada rekao je Nenad Bogdanović, gradonačelnik. U cilju sprečavanja maloletničke delinkvencije, a na predlog Sekretarijata za socijalnu i dečiju zaštitu, gradonačelnik je dao saglasnost i za nastavak akcije „Umem bolje" i odobrio budžetska sredstva za njenu realizaciju. Program „Umem bolje" kojim je do sada, kroz rad u dečjim radionicama, bilo obuhvaćeno 90 osnovaca, u naredna četiri meseca realizovaće se u osnovnim školama „Jovan Dučić", „Mihajlo Petrović Alas" i „Karađorđe". Novinari su upoznati i sa završetkom akcije „Izbor najlepšeg novogodišnjeg izloga". Na raspisani konkurs su prijavljene 42 radnje, a komisija je nedavno izabrala pet najlepših izloga.

Njima će nagrade od po 10 hiljada dinara biti dodeljene na svečanosti u Skupštini grada. Datum : 11.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 14 Autor : SLOBODAN N. JOVANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ZAKON NIJE „VIDEO“ STRANU FIRMU Odbijen zahtev „Zastave kamioni“ za zaštitu domaćeg proizvođača kao ponuđača na tenderu „Marica“ proizvedena u Kragujevcu, sa uvoznim komponentama, „izgubila“ svojstvo domaćeg proizvoda Beograd „Da li je moguće da fabrika u kojoj još uvek rade, više ne postoji za Upravu za zajedničke poslove republičkih organa, kao i gde je u svemu ovome Ministarstvo pravde Republike Srbije za koga se nabavlja 15 specijalnih vozila „marica“ - pita se 1.500 zaposlenih u „Zastava kamionima“. Inače, za kontingent koji je predmet nabavke i spora koji sve više narasta, nabavna vrednost sa PDV-om iznosi približno 25 miliona dinara, odnosno više od 300.000 evra. Tako je „Zastavi kamioni“, u svojstvu ponuđača na tenderu, po pravnoj pouci naručilaca, ostalo da nastavi postupak pred Komisijom za zaštitu prava, da čeka i da se nada, po njihovim tvrdnjama, pravičnom rešenju koje bi išlo njima u korist. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, odbila je u prvom stepenu kao neosnovan zahtev za zaštitu „Zastave kamioni“, u postupku javne nabavke 15 specijalnih vozila „marica“ za potrebe Ministarstva pravde Republike Srbije. U zahtevu za zaštitu prava ponuđača, istaknuto je, „da naručilac, pri vrednovanju ponuda nije primenio član 55. stav 5. Zakona o javnim nabavkama, kojim su utvrđene prednosti za ponuđača koji nudi dobra proizvedena u zemlji“. Prema ovom članu u slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg ponuđača koji „nudi dobra koja su proizvedena u zemlji, naručilac će izabrati najpovoljnjeg domaćeg ponuđača, pod uslovom da razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnijeg domaćeg ponuđača i najpovoljnijeg stranog nije veća od 20 u korist stranog“. Sve ovo je toliko komplikovano napisano da sam član može višestruko da se tumači, u suštini kako to onome ko krajnji odlučuje, odgovara. Naručilac osporava navode ističući da „u konkretnom slučaju oba ponuđača, kako „Delta M“, čija je ponuda izabrana kao najbolja, tako i „Zastava kamioni“, domaći su ponuđači i da nije bilo mesta primeni navedene odredbe zakona i favorizovanju jednog domaćeg ponuđača.“ Naručilac je prevideo da je podnosilac zahteva istovremeno domaći ponuđač i domaći proizvođač koji nudi dobra

proizvedena u zemlji za čiju proizvodnju bi bili angažovani nedovoljno uposleni proizvodni i radni kapaciteti u zemlji, a da izabrani domaći ponuđač „Delta M“ nudi dobra koja, kao finalni proizvod, uvozi. A niko ne može da ospori da je „Delta M“ domaća firma, čiji deo „Delta automobili“ uvozi vozila, a s druge strane i da je „Zastava kamioni“, uz veliki udeo IVECO-og kapitala. takođe domaća, isto tako uvozi, ali ne gotove proizvode, već komponente i sklopove. Naručilac osporava da se vozila „marica“ proizvedena u Kragujevcu, mogu smatrati dobrom proizvedenim u zemlji, postavljajući pitanje da li su brojne uvozne komponente, a konkretno motor „Iveco, Fiat 81.40.23“ pretrpeo bitnu promenu prvobitnih svojstava. Ako u procesu proizvodnje „marica“ ne nastaju bitne promene uvoznih agregata naručilac je mogao da nabavi agregate umesto vozila. Na primedbu koja se odnosi na ulog inopartnera IVECO-a u kapitalu Zastava kamioni, postavlja se pitanje zar nam ne bi bilo svima bolje da imamo na stotine preduzeća koja sa stranim ulagačima (100 odsto) angažuju naše radnike i slobodne kapacitete. Ta preduzeća bila bi domaća, To treba da nam je cilj, a ne da po svaku cenu obezbedimo prodaju robe iz uvoza. Takav stav jeste u redu, ali sve više će biti problema kod nas ko je čiji ili obratno čiji je ko. Kao prastara nedoumica ko je stariji; kokoška ili jaje, ovo pitanje kod nas se pojavljuje u brojnim slučajevima, pogotovo tamo gde postoji dvojno plaćanje, jedno za domaće a drugo za inostrane firme. Datum : 12.2.2005 Novina : Dnevnik Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : J. BARBUZAN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema U UTORAK STIŽE PRVA POMOĆ U INSTITUTU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI U SREMSKOJ KAMENICI Republički zavod za zdravstveno osiguranje objavio je juče tender za nabavku stentova. Međutim, kako je tender otvoren 30 dana, posle čega će Zavod doneti odluku o kupovini materijala,ostaje pitanje s čime će raditi i lečiti na Institutu za kardiologiju u Sremskoj kamenici. Naime, rukovodstvo ove ustanove upozorilo je javnost i nadležne da su minimalne rezerve pejsmejkera, stentova, zalistaka... i drugog materijala na izmaku, što je trenutno zaustavilo interventnu kardiologiju, a preti da zaustavi i jedan deo operativnog programa. Inače, na listi čekanja za kateterizaciju nalazi se 1800 pacijenata. Od prošle godine država je preuzela na sebe obavezu da kupuje materijal putem tendera što se pokazalo mnogo efikasnijim i ekonomičnijim nego kada su ga kupovale same zdravstvene ustanove. Ali pojedine ustanove, kao što je Institutu za kardiovalskularne bolesti u Sremskoj Kamenici do danas nisu dobile neophodan materijal koji je trebalo da bude obezbeđen prvog dana januara jer komijise Zavoda za zdravstveno osiguranje nisu blagovremeno raspisale tendere za nabavku ugradnog medicinskog materijala. Rukovodstvo Instituta tvrdi da je još krajem prošle godine u nekoliko navrata obavestilo Zavod da su zalihe ugradnog

materijala pri kraju. Po rečima direktora Klinike za kardiologiju prof. dr Dragana Benca 30. decembra Zavod je obavešten da je ugrađen poslednji stent. U Zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da su od Instituta dobili dopis u kojem se upozorava da nedostaje materijal tek 7. februara. Ostaje pitanje zašto komisije Zavoda nisu blagovremeno raspisale tendere, jer je obaveza Zavoda da početkom svake godine obezbedi materijal za rad zdravstvenih ustanova. - Tačno je da je problem iskrsao zbog kašnjenja raspisivanja tendera, nismo ni mi bezgrešni, ali reagovali smo odmah posle dobijanja dopisa od Instituta 7. februara - kaže za “Dnevnik” direktorka Republičkog zavoda za zdrvatsveno osiguranje Svetlana Vukajlović. - Obavestila sam i predsednika Izvršnog veća AP Vojvodine Bojana Pajtića, koji nam se takođe obratio, i rukovodstvo Instituta da već u utorak stižu valvule, oksigenatori i pejsmeteri. Tender za stentove je u toku, a dok oni ne stignu zdravstvene ustanove imaju mogućnost da nabave manje količine materijala, do milion dinara, kako bi premostili ovaj zastoj. Pacijent može sam da kupi stent i kasnije da ga refundira, ali ova mogućnost, kako se čini, ne odgovara nikome. Pravo na refundaciju pacijenti imaju, ali da li će ona biti odobrena ili ne i u kojem iznosu će mu se vratiti novac procenjuje komisija filijala, odnosno Zavoda za zdravstveno osiguranje na osnovu toga da li se radilo o hitnom slučaju koje nije trpelo odlaganje i da li Zavod za zdravstveno osiguranje zaista nije nabavio materijal ustanovi pa je pacijent bio primoran da ga kupi. Zdravstvenoj ustanovi ne odgovara refundacija, jer joj se za taj iznos umanjuju kvota novca za naredi period. Najmanje odgovara pacijentu. On mora da ima novac za materijal koji je vrlo skup, a ukoliko se radi o ugradnji stenta, čeka ga dupla intervencija. - Prilikom kateterizacije neophodno je da imamo trideset stentova različitih dimenzija kako bi mogli da ocenimo koji od njih pacijentu odgovara i odgovarajući odmah ugradimo - kaže dr Benc. - Ponekad je potrebno ugraditi i dva stenta. Kako ih trenutno nemamo, prilikom prve koronarografije dijagnostikujemo stanje pacijenta i ako ocenimo da mu je stent neophodan, kažemo mu koji da nabavi. Tek tada pacijent ponovo dolazi na novu intervenciju kako bi stent postavili. Za ovu godinu Institut bi trebao da dobije 850 stentova što je nedovoljno. U svetu se zna da je u oko 35 odsto od urađenih koronarografija potrebno ugraditi stent. Ukoliko se ovi podaci primene na Vojvodinu neophodno je obezbediti oko 1800 stentova. Kako navodi dr Benc, u ovaj broj nisu uračunati oni stentovi koji se ugrađuju prilom hitne intervencije kod pacijenata koji su doživeli akutni infarkt miokarda, što govori da je broj potrebnih stentova još veći. - U prošloj godini imali smo oko 5000 infarkta, a svaki teži slučaj traži ugradnju stenta - kaže dr Benc. - U Zavodu za zdravstveno osiguranje “ne prepoznaju” potrebe ugradnje stenta u ovim slučajevima, a kako je broj ljudi s infarktom u Vojvodini u porastu, pokrajinske vlasti bi mogle u interesu svog stanovništva da učestvuju u pokrivanju dela troškova za stentove u slučaju lečenja akutnog infarkta miokarda. Antrfile : Prepiska od 13. decembra Republički zavod za zdravstveno osiguranje 13. decembra je uputilo Institutu zahtev da dostavi svoje potrebe za medicinskim materijalom za 2005. godinu. Na ovaj zahtev Institut je odgovorio sutradan, 14. decembra, a osim potreba, navedeno je da su rezerve ugradnog medicinskog materijala na izmaku. Posle ovog dopisa Institut se u nekoliko navrata obraćao Zavodu i upozoravao na kritično stanje s ugradnim materijalom. Institut je 30. decembra obavestio Zavod da više nema stentova.

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE „Institut uznemirio javnost” “Predstavnici Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici svojim izjavama dezinformisali su i uznemirili javnost. Problem zaliha potrošnog materijala potpuno neosnovano je dramatizovan i ispolitiziran “, kaže se u saopštenju koje je stiglo u našu Redajkciju , a potpisao ga je direktor Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje Rade Nikolić. U njemu se, između ostalog kaže da je nakon prispelog dopisa Instituta 7. februara direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović dopisom upoznala direktora ove ustanove prof. dr Ninoslava Radovanovića o sledećem: Da će Zavod urgentno za nekoliko dana obezbediti nabavku veštačkih srčanih zalistaka, graftova, oksigenatora i ostalog ugradnog kardiovaskularnog materijala aneksiranjem postojećih ugovora s dosadašnjim dobavljačima u iznosu od 25 odsto, a u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Postupak javne nabavke pejsmejkera je sproveden, a potpisivanje ugovora je u toku. Kaže se da je Zavod obavešten od predstavnika Instituta, koji su inače članovi Komisije Zavoda za nabavku stentova, da Institut ima postojeću zalihu ovog materijala za period od mesec dana, odnosno do okončanja postupka javne nabavke koji se završava do kraja februara. Ukoliko su zalihe stentova problematične, i poret toga što je rečeno da nisu, predlaže se Institutu da izvrši postupak javne nabavke male vrednosti do okončanja tendera.U dopisu je napisano da je necelishodno sprovođenje odluke upravnog i nadzornog odbora Instituta za sprovođenje pojedinačne javne nabavke. U saopštenju se kaže i da se “centralizovan vid nabavke pokazao mnogo efikasniji i ekonomičniji i da su ostvareni značajni finansijski efekti. Kao primer navodi se da su srčani zalistci u postupku nabavke koje su do nedavno sprovodile pojedinačne zdravstvene ustanove, koštali i do 2000 evra, a po novoj centralizovanoj nabavci plaćaju oko 600 evra po komadu.” J. B. Datum : 12.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A11 Autor : MARKO ALBUNOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema UVOZNE „MARICE" UMESTO DOMAĆIH U JEKU KAMPANjE „KUPUJMO DOMAĆE" U Upravi za zajedničke poslove kažu da je komisija u potpunosti ispoštovala sve propise Fabrika „Zastava kamioni" imala je najbolju ponudu na konkursu za nabavku 15 specijalnih vozila za potrebe Ministarstva pravde, tvrde u ovoj firmi, ali će se osuđenici širom Srbije uskoro ipak prevoziti „maricama" tipa „fijat dukato", koje uvozi kompanija „Delta M". Naime, na konkursu koji je raspisalo Ministarstvo pravde, tenderska komisija je za najbolju proglasila ponudu ove

kompanije. U preduzeću „Zastava kamioni" kažu da tender nije sproveden po zakonu, jer je tenderska komisija osporila „Zastavi" dodatnih 20 poena koje je trebalo da dobije kao jedini „pravi" domaći ponuđač. Pod kategoriju "domaći ponuđač", navode u „Zastavi", tenderska komisija je podvela i kompaniju „Delta M", što i nije daleko od istine, s tim što se ova firma bavi prodajom uvoznih vozila, dok su „Zastava kamioni" ne samo pravi domaći ponuđač, već i jedini srpski proizvođač ovakvih vozila. „Ponuđač" i „proizvođač" Prema rečima Milenka Ćurčića, predsednika Nezavisnog sindikata „Zastava kamiona", sa dodatnih 20 bodova ponuda „Zastave" bila bi daleko najbolja. Čelni ljudi fabrike već su se žalili Upravi za zajedničke poslove republičke vlade, ali je zahtev odbijen kao neosnovan. - Iz Uprave su nam odgovorili da ni firma „Zastava kamioni" nije domaći ponuđač jer, zaboga, nije u potpunosti u domaćem vlasništvu. Od 1991. godine ova firma posluje kao preduzeće u mešovitoj svojini, gde italijanska firma „Iveko" učestvuje sa 46, „Zastava kamioni" sa 54 odsto, a zna se da se naša vozila proizvode u Kragujevcu - rekao je Ćurčić. Dragana Mladenović, direktor Uprave za zajedničke poslove republičke vlade, kaže da je tenderska komisija u ovom slučaju u potpunosti ispoštovala sve propise. - Osim preduzeća „Zastava kamioni" i „Delta M", na konkursu su učestvovali i „Porše", „Jucit" i „Auto Čačak". Prema izvršenom bodovanju, najbolja je bila ponuda kompanije „Delta M". Po završetku tenderske procedure obavestili smo sve ponuđače, a osim „Zastava kamiona" niko nije uložio prigovor - rekla je Mladenović. Ona kaže da je „Delta M" ponudila „marice" po ceni od 1.392.876 dinara po komadu, dok je cena „Zastavinih" vozila bila 1.624.360 dinara. Što se tiče optužbi iz „Zastave" da im je „zakinuto" 20 poena s obzirom na činjenicu da se njihova vozila proizvode u Srbiji, Mladenović je rekla da je u pravilima koja važe za sprovođenje tendera jasno precizirano da se radi o „domaćem ponuđaču", a ne „domaćem proizvođaču". „Delta M" bez komentara - I „Delta" i „Zastava" su u ovom slučaju domaći ponuđači. Ovaj prigovor ne stoji, naročito ako se zna da se u „Zastavine" marice ugrađuju motori firme „Iveko-Fiat" koji se proizvode u Italiji objasnila je Mladenović. Preduzeće „Zastava kamioni" uputilo je žalbu i Komisiji za zaštitu prava ponuđača zato što njihova ponuda, iako je „bila najpovoljnija", nije pobedila na konkursu. Komisija ima rok od 15 dana da odgovori na žalbu. Ćurčić je, takođe, najavio proteste radnika „Zastava kamiona" ukoliko se pokaže tačnom informacija koja je nedavno procurela u javnost, da će preduzeće „Telekom Srbija" pokušati da „preskoči" domaćeg proizvođača i za svoje potrebe nabavi oko 150 uvoznih vozila. Iz kompanije „Delta M" nismo uspeli da dobijemo bilo kakav komentar povodom pritužbi „Zastava kamiona" na regularnost tendera, kao ni podatke o tehničkim karakteristikama vozila koja će se uskoro naći u posedu Ministarstva pravde. Posle svega, nemoguće je ne primetiti da se ceo slučaj događa u, po vladu i Ministarstvo pravde, vrlo nezgodno vreme - kampanja „Kupujmo domaće obnovimo Srbiju" je u punom jeku. Ako "jugo" nije bio dovoljno dobar za ministre i činovnike, možda su osuđenici mogli da se voze u kragujevačkim „maricama".

Datum : 14.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : M. IVANIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema BROJNE MAHINACIJE PRETHODNE VLASTI Dejan Mikavica, poslanik i član Predsedništva DSS, uzvraća na optužbe DS i LSV Novi Sad - Opoziciono delovanje DS i LSV umesto ka angažovanoj kritici rada aktuelne gradske vlasti, sudeći po poslednjim konferencijama za štampu i natpisima u lokalnim novinama, u potpunosti je usmereno ka omalovažavanju i diskreditovanju moje malenkosti - rekao je za Danas Dejan Mikavica, poslanik i član Predsedništva DSS, reagujući na optužbe opozicije u Skupštini grada. Prema njegovim rečima, opozicija čak aktuelnu vlast naziva koalicijom SRS - Dejan Mikavica, optužujući je za nepotizam, nestručnost i nesposobnost, a upravo ta „svojstva su bila glavna odrednica delovanja njihove vlasti u ranijem periodu, uporedo sa održavanjem veza sa predstavnicima organizovanog kriminala i narko mafijom“. - Novosadska javnost je za vreme vladavine DS i LSV saznala za „zakonito“ ustupanje placa za izgradnju benzinske pumpe, Nenadu Opačiću pravosnažno osuđ enom narko-dileru i optuženom članu zemunskog klana, kriminalnoj bandi okrivljenoj za ubistvo premijera i predsednika DS dr Zorana Đinđića. Svedoci smo „Master“ afere, oko izgradnje hotela na Petrovaradinskoj tvrđavi, skandala oko izmeštanja Almaškog groblja , pljačke TDP „Zvezda“, a treba li pominjati afere Solun i Bodrum, čiji glavni akteri su tzv. „urbani Novosađani“ iz DS. Javna komunalna preduzeća nisu na vreme donosila izveštaje o finansijskom poslovanju, a pojedina su čak imala otvoren račun u striptiz klubu „Kiss“ - kaže Mikavica. On dodaje, da je aktuelna vlast preuzimanjem gradskih preduzeća ustanovila brojne mahinacije, odnosno velik broj nabavki bez tendera, te je tako JKP „Gradsko zelenilo“ kupovalo mašine po četiri do pet puta višoj ceni od tržišne, a koliko su umešno poslovali najbolje govori podatak da je gradska plaža „Štrand“ poslovala sa gubitkom. - Sadašnja vlast je stručnija i sposobnija, tako da menadžment SPC „Vojvodina“ ima više doktora i magistara nego pokrajinska vlada. Gradskim medijima koji nas zdušno napadaju, nije smetalo, što je dilplomirani markista Novaković bio gradonačelnik, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Đorđe Đukić mašinski tehnič ar, a pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Emil Fejzulahu imao srednju školu. Njihovim kadrovskim biserima nema kraja, te je bivši odbornik LSV Damir Rajtenbah, sa završenom srednjom elektrotehničkom školom i bez dana radnog iskustva, bio finansijski direktor „Čistoće“, a bivši šef odborničke grupe DS Dušan Mrkić, sa istom stručnom spremom godinama je dobijao drugu platu u ZIG na izmišljenom radnom mestu koordinator za odnose sa javnim preduzećima. Potpredsednik GO DS Janko Veselinović, kao direktor „Toplane“ na mesto

direktora investicija postavio je Dragana Aćimovića (bivši SPS), sa završenom vojnom akademijom - RV i PVO. Ni to mu nije bilo dosta, pa je njegov zemljak Željko Malešević (bivši SRS) par godina dobijao platu mašinskog inženjera, iako nije imao diplomu. DOS je na mesto predsednika Regionalne privredne komore postavio Dragana Lukača koji je imao višu školu za unutrašnje poslove - kaže Mikavica. Antrfile : Sudu nepoznata Čankova adresa Predsednik LSV Nenad Čanak svojevremeno je u Nacionalu nazvao Dejana Mikavicu „đubretom, idiotom i krvavim do lakata“, što je rezultiralo sudskim sporom, ali i demantijem predsednika LSV, koji je potom ispravio navode Nacionala, preciziravši da je Mikavicu nazvao krvavim do pasa. - Na poslednjem ročištu Čanak se nije pojavio, a sudija je rekao da mu je nepoznata adresa stanovanja bivšeg predsednika Skupštine Vojvodine - kaže Mikavica. Datum : 14.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : M. J. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema USKORO REZULTATI TENDERA ZA KARGO Koncesija Aerodroma Beograd Sporno što je u tenderskoj komisiji paran broj članova Tender za kargo terminal na Aerodromu „Beograd“ je i dalje pod velom tajni. Rukovodstvo aerodroma poručuje da će sve tajne otkriti sredinom ove nedelje kada budu saopštili da li je „Din korp“ ili „Svisport“ zadobio njihovo poverenje i koncesije za narednih 15 godina. Oni smatraju da pre toga nije potrebno da se zna bilo šta o tenderu koji je od značaja za Srbiju. Zakon o javnim nabavkama je jedini argument kojim nadležni opravdavaju svoje ćutanje o celoj tenderskoj proceduri. Ali, takođe po zakonu, u tenderskoj komisiji treba da bude neparan broj članova i pri njenom formiranju bilo ih je zaista pet. Međutim, Miodrag Milovanović, član komisije i predsednik Upravnog odbora aerodroma, ima, kako saznajemo, zdravstvene probleme, zbog kojih ne može adekvatno da obavlja ovaj posao. Dakle, u komisiji ostaje paran broj članova, a na aerodromu, kako su nam i sami potvrdili, Milovanoviću nisu našli zamenu. - Iako je čovek bolestan, i dalje je živ i vodi se kao član tenderske komisije. Kakve to sad ima veze - pitaju se na beogradskom aerodromu, ne želeći da prihvate da je to kršenje zakona. Pri kraju tenderskog postupka i velikog posla za Srbiju, očigledno je nebitno da li su na okupu svi članovi komisije koji treba da donesu konačnu odluku od koje će zavisiti i sudbina aerodroma, pa i

države u narednih 15 godina. Da podsetimo, „Blic“ je nezvanično saznao da su se potencijalni kandidati pri preuzimanju dokumentacije pismeno obavezali da o tenderu dve godine neće progovoriti ni reč. Tako javnost tendera gubi svaki smisao. Sumnja se, s razlogom, da je jedan od rukvodilaca aerodroma održavao kontakte sa jednim od učesnika tendera, što ukazuje na mogućnost pristrasnosti. U Vladi Srbije dobro obavešteni pojedinci za sada ćute iako su upoznati sa skandalima firme za koju lobiraju pojedinci koji kroje sudbinu Balkana. Direktori Aerodroma „Beograd“ nemaju vremena da o tome govore iako je u pitanju davanje koncesije na 15 godina i posao koji se procenjuje na 60 miliona dolara. Datum : 15.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : S. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema GUŽVA OKO BROJILA EPS PRAVI LISTU PONUDA ZA NABAVKU PRVOG KONTINGENTA NOVIH STRUJOMERA Za isporuku 20.000 savremenih mernih aparata konkurisalo čak 18 proizvođača, među njima i nekoliko vodećih evropskih. Zamena tri miliona strujomera vredna 300 miliona evra BEOGRAD - Do 1. marta Komisija EPS za javne nabavke sačiniće listu mogućih isporučilaca strujomera. To će biti učinjeno na osnovu prispelih 18 ponuda na konkursu za kupovinu prvog kontingenta od 20.000 savremenih električnih brojila. Ovo nam je juče rečeno, u Elektroprivredi Srbije. A na pitanje - šta se zaista tražilo od proizvođača i dobavljača strujomera na javnom pozivu EPS, raspisanom 22. decembra prošle godine, a zatvorenom mesec dana kasnije, u EPS kažu: - Hoćemo da kupimo isključivo trofazno brojilo koje aktivnu energiju može da meri u najmanje četiri tarifna registra, kao i maksimalnu i srednju aktivnu snagu. Takođe, zahtevamo i memorisanje podataka u najmanje 12 obračunskih perioda, sa mogućnošću naknadne ugradnje sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom. Nezvanično, „Novosti“ saznaju da se na ovaj konkurs EPS prijavilo nekoliko vodećih evropskih i gotovo svi domaći proizvođači uređaja za merenje električne energije. Za nabavke modernih strujomera (oko tri miliona komada) u narednim godinama, vlada veliko interesovanje, jer je ukupna vrednost tog posla, kome pristupa EPS, veća od 300 miliona evra. Svi novi strujomeri biće vlasništvo EPS, a planom je predviđena potpuna zamena postojećih brojila - do 2.010. godine. U tom poslu EPS računa na vlastita sredstva, ali i obećane povoljne međunarodne kredite. Inače, prethodni tender za kupovinu strujomera, sredinom prošle godine,

poništen je zbog dilema oko tehničkih standarda koje moraju da ispune ovi elektronski uređaji. EPS je insistirao na najnovijim, koji važe u EU, a poprilično domaćih proizvođača pozvalo se na domaće zakonodavstvo u kojem je i dalje važeći standard JUS. Najnovijim konkursom EPS je donekle ublažio ovako oštar kriterijum, ali ne ispod granice „priključivosti“ na evropski sistem merenja utroška struje. Datum : 15.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : D. DIMITROVSKA Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema GELBARD I VOKER GRADE U BEOGRADU „NOVOSTI“ ISTRAŽUJU KO STOJI IZA FIRME “DIN KORP” KOJA UČESTVUJE NA TENDERU ZA IZGRADNjU KARGO TERMINALA AERODROMA BEOGRAD Dvojica Amerikanaca čija su imena kod nas poznata iz vremena raspada SFRJ, po svoj prilici stoje iza firme koja je konkurisala za gradnju terminala na Aerodromu Beograd. “Di korp” karijeru gradila u biznisu sa narkoticima, belim robljem i prostitucijom u Bosni i na Kosmetu BEOGRAD - Tenderska komisija Aerodroma Beograd, sastavljena od pet članova, najkasnije do petka obelodaniće koja će od dve firme: “Din korp” ili “Svisport”, jedine koje su se prijavile na tenderu, dobiti posao vredan 60 miliona dolara na izgradnji kargo terminala. Na prvi pogled reklo bi se tender kao tender, posao kao posao, čak ni preterano veliki. Ali baš ovaj tender, o kome je počelo da se priča još pre godinu dana, sa neskrivenom znatiželjom pažljivo prate ovdašnji viski biznis krugovi i to zbog učešća firme, najblaže rečeno, prljave reputacije: “Din korp”. A gde je firma sumnjivog morala, tu je, obično, i velika korupcija. Prema saznanjima dokojih su došle “Večernje novosti”, “Din korp”, koja se prijavila da gradi i radi na kargo terminalu Aerodroma Beograd, zapravo je američka firma koja je učestvovala u prljavim poslovima poput biznisa sa narkoticima, belim robljem, seks trafikingom u mnogim kriznim područjima gde cveta kriminal, pa i na našem terenu: na Kosmetu i u Bosni. Ova paravojna organizacija, započela je “karijeru” kao firma koja radi po ugovoru za američko ratno vazduhoplovstvo još 1945. godine. Od tada, “uspešno” je gradila imidž kompanije sa špijunskim pedigreom, za koju se govorilo da je paravan za prljave poslove CIA. U Americi, ali i ostatku sveta, o ovoj firmi napisana je zavidna kilometraža tekstova. Prenosimo samo delove. “Koristeći bliske veze u visokim vladinim krugovima “Din korp” pruža širok spektar usluga od prevara do pranja novca, delujući kao “virtualni cevovod” koji povezuje poslovnu (privatnu) i vladinu (javnu) sferu. “Din korp” je

postala jedna od najvećih poslovnih partnera američke vlade u informativno-tehnološkom sekturu. Zajedno sa grupom sličnih kao što su “Lokid Martin”, SAIC, AMS i drugi, ova firma ima ugovor sa vladom da “upravlja” saveznim bazama podataka. Klijenti su joj DEA, ministarstva odbrane pravde i spoljnih poslova SAD, Poreska služba, Komisija za hartije od vrednosti... Upravo “Din korp”, administrira mrežu imejlova i informativno-tehničkih sistema agencija kao što su FBI ili ministarstva pravde, pa gde god se otkrije kakvo kriminalno delovanje ova firma kontroliše informacije što joj daje snagu da opstruira pravni proces i zataškava vladino-korporativne kriminalne aktivnosti” - navodi se u članku koji je objavljen u Insajt magazinu. Upravni odbor ove firme, koja čeka odgovor da li je dobila posao na našem aerodromu, pun je sumnjivih, pa se ta firma s razlogom može smatrati kao mesto za uhlebljenje bivših špijuna i vojnih kauboja. Primera radi tu su general P. S. Karns, penzionisani general UN ratnog vazduhoplovstva, general Rasel E. Doerti, takođe penzionisani vazduhoplovac, nekada načelnik Generalštaba savezničke komande u Evropi. Funkcioneri “Din korpa”, navodi se u članku, bez imalo skrupula rade na organizovanju kriminala belih kragni. Oni ugovaraju poslove sa vladom u kojima “šteluju” kompjuterske sisteme, kako bi omogućili vladine prevare i nepravilnosti. Osim toga, navodi se u tekstu, supervizori “Din korpa” u Bosni bili su angažovani u prostituciji i trgovini belim robljem i devojčica od 12 godina. Publikacija pod nazivom “Otporaši”, koja objavljuje tajne o sumnjivim aktivnostima američke vojske, tvrdi da je CIA angažovala “Din korp” da osmatra aktivnosti srpskih snaga, za račun OVK. Antrfile : GLAVNA VEZA NEKADAŠNjI američki ambasador u Hrvatskoj Bob Gelbard, sarađivao je sa firmom “Din korp” i Viljemom Vokerom koji je bio zaposlen u toj firmi, u vreme kada je bio specijalni izaslanik Stejt departmenta za borbu protiv kokainske mafije u Južnoj i Srednjoj Americi, potvrđeno je “Novostim” u diplomatskim krugovima. Kasnije, Gelbard je pomogao kod naimenovanja Viljema Vokera za šefa OEBS-a za Kosovo. Misiju OEBS za Kosmet, prema pisanju Sandej tajmsa, sto posto su činili zaposleni iz “Din korpa”. Radili su za račun CIA, špijunirajući srpske snage na Kosmetu i pomagajući i obučavajući OVK. “Njujork tajms” je naveo 24.4.1999. godine da je Gelbard tražio da se bombarduje Srbija. Takođe, naš diplomatski izvor još navodi da je Gelbard poznat i kao američki lobista za G 17 plus. I ĆUTANjE JAVNO SLUŽBA za informisanje Aerodroma Beograd ljubazno je juče odgovorila “Novostima” da je tender o izgradnji kargo terminala otvoren javno, pred novinarima, 29. decembra, da se zatvara u zakonskom roku od 45 dana, i da su se prijavila samo dva takmaca: “Din korp” i “Svisport”. Po zakonu je predviđeno da po okončanju tendera svi podaci o ponuđačima budu javni, što će se i dogoditi do kraja nedelje, kazala nam je Katarina Bjelanović, prenoseći odgovor nadležnih. Takođe, ona je negirala da su se ponuđači pismeno obavezali da o tenderu ćute najmanje dve godine. - Mi smo od zainteresovanih zatražili da oni dve godine ne iznose podatke o

poslovanju Aerodroma Beograd koje smo im dostavili - kazala je ona. Datum : 16.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : Z. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ITALIJANI INVESTIRAJU U KAMENOLOM BEOGRAD - U rudnik kamena „Kijevo“ u Beogradu koji je 2002. na aukciji kupilo italijansko preduzeće „Adiđi Bitumi“ po rečima njenog vlasnika Paola Telatinija investiralo je do sada pet miliona evra, ali je broj zaposlenih smanjen zbog kupovine najsavremenije opreme sa 72 na 40 radnika. Ova firma otvorila je predstavništvo u Beogradu 2001. i to sa namerom da učestvuje u izgradnji puteva i rekonstrukciji železničkih pruga u Srbiji. U međuvremenu su dobili posao na međunarodnom tenderu za izgradnju deonice puta Vladimirci- Vršac, jer se njihova matična firma u Italiji bavi i izgradnjom puteva. Iako je prvobitno bila vlasnik samo 70 odsto kapitala „Kijeva“, za koju je platila oko milion evra, „Adiđi Bitumi“ je kroz dokapitalizaciju svoj udeo uvećala na 95 odsto, delom i zbog malih obaveznih investicija od samo 4,5 miliona dinara. Radnici su sada akcionari samo pet odsto kapitala. Prosek zarada je oko 300 evra. Datum : 16.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SUMNJIVA REPUTACIJA AMERIČKE KOMPANIJE Do petka će se znati koja će firma napraviti kargo-centar na Aerodromu Spekuliše se da se firma Dyn corp. bavi prljavim poslovima, a na Aerodromu kažu da ih interesuje samo da li ona ima iskustva u kargo-saobraćaju i koliko je

finansijski sposobna BEOGRAD - Još se nije slegla ni prašina oko kupovine stanova menadžmenta i zaposlenih u JP Aerodrom „Beograd“, i tek što su zaboravljene afere „Vi-aj-pi salona“ i „Terminala 2“ i prethodno rukovodstvo poslato u zatvor, pažnja javnosti sve više se preusmerava na još jednu aktivnost ovog javnog preduzeća, odnosno na tender za izbor firme koja će izgraditi kargo- centar, odnosno skladište za utovar robe. Aerodrom je, inače, 29. decembra prošle godine objavio da su se na tenderu kvalifikovala dva konzorcijuma, američki Dyn corp. international LC i izraelsko-švajcarski Engel Europe ltd. Tada je rečeno da će se za 45 dana izabrati budući graditelj kargo- centra. Tako bi u četvrtak ili petak tenderska komisija trebalo da odluči koja firma je najpovoljnija. To, zatim, treba da potvrdi Upravni odbor preduzeća. Prema ranijim procenama, izgradnja će koštati 60 miliona evra. S druge strane, u medijima se sve više spekuliše da je američki konzorcijum Dyn corp, najkraće i najblaže rečeno „kompanija sa veoma lošom reputacijom jer se, između ostaloga bavi prljavom trgovinom, čak i ljudima“. Dyn corp. je, međutim, rešio da se ne oglašava povodom žestokih optužbi sve dok se tender ne okonča, a postoji i mogućnost da ni tada neće reagovati, rekao je izvor blizak ovoj korporaciji. Prema ovom izvoru „svi navodi i optužbe su netačni, pa zapravo se radi o orkestriranoj kampanji protiv ovog ponuđača u nameri da se tender sruši“. - Dyn corp. je ozbiljna firma. Oni do sada još nisu radili u Srbiji, a dve ponude koje su prošle tendersku proceduru su bile najjače - kaže ovaj izvor. Ko zaista stoji iza oba konzorcijuma, na Aerodromu za sada ne žele da govore, samo ističu da ih zanima da li su ponuđači sposobni da obave ovaj posao do kraja. - Aerodrom „Beograd“ interesuje samo da li neka firma ima iskustva u kargo-saobraćaju i koliko je finansijski sposobna. Mi nismo inspektori koji će proveravati da li se neka firma bavi i nekim drugim poslovima osim onim koji su važni za izgradnju kargo centra. Ostalo ne moramo da znamo - kaže pi-ar Aerodroma Katarina Bjelanović. Antrfile : Zajednički u projekat Ko god da dobije posao, naći će se pred zajedničkim ulaganjem, takozvanim „joint venure“ ugovorom sa Aerodromom, koji daje infrastrukturu i zemljište. Osim što će izgraditi kargo- centar, izvođač radova obavezan je i da u određenom vremenskom periodu dovede klijente i robu. Pojedinačni ugovor propisaće koje godine koliko treba da se uloži sredstava, koliki će koje godine biti profit, a koliko će strani partner ostati na Aerodromu, zavisiće od ulaganja. Datum : 16.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : D. DIMITROVSKA Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema

Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ARMIRA I CIA NOVOSTI ISTRAŽUJU KO STOJI IZA AMERIČKE FIRME “DIN KORP” KOJA UČESTVUJE NA TENDERU ZA IZGRADNjU KARGO TERMINALA AERODROMA BEOGRAD Firma za koju i Amerikanci tvrde da je “ispostava CIA” hoće da gradi i radi na beogradskom aerodromu. Nas ne interesuje čime se firma sve bavi već samo da li ona posao može valjano da uradi, kaže rukovodstvo Aerodroma Beograd AMERIČKA firma “Din korp” danas se, u mirnodopsko vreme u Srbiji, nadmeće za “civilni” posao izgradnje kargo terminala na Aerodromu Beograd, težak 60 miliona dolara. Ta firma nam je, međutim, poznatija više iz onih “ratnih” vremena, kada je zarađivala, obučavajući bosansku i šiptarsku vojsku, organizujući lanac prostitucije po Bosni i špijunirajući srpske snage. Iako se osnovni podaci o prljavim poslovima ove firme mogu naći na brojnim sajtovima, nadležni na Aerodromu Beograd nisu želeli da komentarišu reputaciju koja prati “Din korp”. Kao da se njih ne tiče takav “ugled” firme, kurtoazno su odgovorili: - Aerodrom Beograd ima podatke o poslovanju svih firmi samo u domenu kargo saobraćaja i o finansijskim sposobnostima, što znači interesuje nas samo da li imaju para. Da li ta firma radi nešto drugo, ili ne radi, to nije predmet našeg interesovanja. Nas zanima samo to da li firma koja se prijavila na tenderu može posao da uradi - odgovorila nam je Katarina Bjelanović iz službe za informisanje, prenoseći odgovor nadležnih. Prema saznanjima do kojih su došle “Novosti”, gotovo nema kriznog žarišta u svetu gde predstavnici “Din korpa” nisu “radili”. Obučeni za sve vrste prljavog posla pružali su usluge takvog renomea američkoj vladi. Posebno američkoj vojsci na područjima svih ratišta: Bosna, Somalija, Haiti, Kolumbija, Kosovo i Kuvajt. Bili su angažovani i na uništavanju polja kokaina u Boliviji, a obezbeđivali su i avganistanskog predsednika Hamida Karzaija. Za ovu firmu, za koju i Amerikanci tvrde da je paravan za prljave poslove CIA i leglo špijuna, radili su, na posredan ili neposredan način, neka nama znana lica. Bob Gelbard, nekadašnji ambasador UN u Hrvatskoj i Viljem Voker, bivši šef verifikacione misije OEBS na Kosmetu. Obojica su službovali u Južnoj i Srednjoj Americi, na samo naizgled različitim poslovima. Voker je bio ambasador SAD u El Salvadoru. Tada je pomogao tamošnjoj vladi da uništi pobunjene levičare, podržavajući u isto vreme “Kontre” u Nikaragvi. Čuvena je afera prodaja oružja i droge za finansiranje crnih operacija iz tog perioda. Gelbard je radio kao specijalni izaslanik Stejt departmenta za borbu protiv kokainske mafije, i tesno je sarađivao sa Viljemom Vokerom, koji je tada radio upravo za “Din korp”. Njihovo prijateljstvo, zapečaćeno biznisom, nastavljeno je i na našem terenu. Baš je Gelbard urgirao da se Voker postavi za šefa verifikacione misije na

Kosmetu, gde je bio raj za kriminalce, prodavce droge, oružja i belog roblja. “Sandej tajms” je još 2000. godine obelodanio da su na Kosmetu oficiri CIA, prerušeni u članove posmatračke misije, tokom 1998. i 1999. godine, razvili veze sa OVK. Kada je posmatračka misija napustila Kosmet, sedam dana pre početka bombardovanja, mnogi njihovi satelitski telefoni i GSP uređaji tajno su predati OVK, kako bi obezbedili da gerilski komandanti budu u stalnoj vezi sa NATO i Vašingtonom. Pojedine vođe OVK, pisao je “Sandej tajms”, imale su čak i broj mobilnog telefona generala Veslija Klarka, glavnokomandujućeg NATO. Danas, šest godina posle, isti ljudi koji su radili protiv Srba u Bosni i na Kosmetu, hoće da rade za Srbe. Da grade na kargo terminalu beogradskog aerodroma, da instaliraju svoje uređaje i uđu konačno unutra, u Beograd, u Srbiju. Legalno, kroz posao. Neko im, odavde, u tome svesrdno pomaže. Neko moćan, ko može i hoće da im pomogne za jako dobru - proviziju. Antrfile : PROSTITUCIJA TEKSAŠANIN Ben Donston, koji je za firmu “Din Korp” radio na Kosmetu, otpušten je pošto je progovorio o prostituciji u južnoj srpskoj pokrajini. Kako je naveo za “Insajt magazin”, nije više mogao da gleda svoje sredovečne kolege kako imaju seksualne odnose sa maloletnicima od 12 do 15 godina, kako ih kupuju i prodaju kao roblje. Prijavio je to nadležnima, a pošto oni nisu reagovali, izneo je sve u javnost. Zatim ga je “Din korp” otpustio. USLUGE ZA usluge američkoj vosjci “Din korp” je tokom 1995. godine dobio preko miliajrdu dolara. Do 2002. godine u Bosni su imali 181 zaposlenog, koji su održavali letilice, ali , kako se navodi, veoma loše, jer je sve činjeno da se što više para izuzme iz američkog budžeta. UHVAĆENI POČETKOM juna 2000. godine američka tajna policija napravila je raciju u hangaru “Din korpa” u Bosni. Tada je ustanovila da su zaposleni u toj firmi trgovali oružjem, što je bilo zakonom zabranjeno, da su kupovali prostitutke na trajno korišćenje po ceni od 600 do 800 dolara, kao i da su u čitav posao trgovine ljudima bili uključeni nadzornici i rukovodioci “Din korpa”. Datum : 17.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : M. JEVERIČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema

TENDER ZA SRAMOTU Na naš aerodrom stiže firma sumnjive prošlosti „Dajnkorp“ će graditi kargo terminal u Surčinu, a ranije ova firma se bavila regrutovanjem plaćenika za Bosnu i Kosovo. Pojedinci iz ove firme trgovali belim robljem Američka firma „Dajnkorp“ je i zvanično pobednik na tenderu za izgradnju kargo terminala na Aerodromu „Beograd“. Tenderska komisija je o tome jednoglasno odlučila u petak, 9. februara, a Upravni odbor aerodroma odluku je potvrdio na sednici u utorak, 15. februara. - Po svim pokazateljima, „Dajnkorp“ je dao znatno bolju ponudu od „Svisporta“, na osnovu finansijskih pokazatelja i roka ulaganja u izgradnju kargo terminala. „Dajkorp“ je rok sveo na godinu dana, dok je „Svisport“ ponudio postepeno ulaganje do 2049. godine - tvrdi Miodrag Milovanović, jedan od članova tenderske komisije i predsednik UO Aerodroma „Beograd“, koji zbog bolesti nije prisustvovao poslednjem (četvrtom) zasedanju tenderske komisije za kargo terminal na surčinskom aerodromu. On nam je potvrdio da o kompanijama koje su učestvovale na tenderu zna samo one podatke koje su one podnele za tender i da ga ne zanima ništa drugo. Iako su pojedinci iz „Dajnkorpa“ povezani sa trgovinom belim robljem, drogom i ratnim operacijama u Iraku, sa regrutovanjem plaćenika za Bosnu i Kosovo, o čemu postoje dokazi, Milovanović za to nije pokazao posebno interesovanje, naročito sada kada je odluka doneta. - Ukoliko nadležni organi podnesu zvanična dokumenta i dokaze i potvrde takve priče o „Dajnkorpu“, onda neka ponište odluku tenderske komisije, a mi ćemo odgovarati - kaže Milovanović i priseća se da je čuo kako je „Dajnkorp“ u nekom gradu na srednjem zapadu Amerike razvio kargo sistem na jednom aerodromu i od njega napravio centar u toj oblasti. Dublja saznanja o „Dajnkorpu“ nemaju ni na surčinskom aerodromu, jer, kako su nam rekli, oni nisu istražni organ koji treba da se bavi kojekakvim spekulacijama i napisima u medijima. - Nama je najvažnije da jedna kompanija može finansijski da podrži izgradnju kargo terminala. To čime se ona inače bavi je mnogo manje bitno - poručuju sa aerodroma. Zanimljiv je i Milovanovićev komentar, po njemu dodatni dokaz zašto „Svisport“ (iako svetski lider u oblasti karga) ne treba da gradi kargo terminal. - Oni jesu lider u tom poslu. Ali ako imaju centre širom Evrope i u našem okruženju, šta će im Beograd? Kako bi surčinski aerodrom mogao da postane regionalni kargo centar, ako su oni već svoje centre napravili u okolnim zemljama? - pita se on. Iako je odluka o pobedniku na ovom tenderu doneta prošle srede, resorni ministar Velimir Ilić još o tome nije obavešten. - Očekujem da tenderska komisija donese konačnu odluku. Ja na njih ne mogu uticati, ma šta javnost tvrdila o bilo kojoj kompaniji koja je ponuđač, jer bi to proglasili pritiskom na komisiju. Tek kada donesu odluku, kada vidim njihov izveštaj i kada kompanija koja je izgubila podnese eventualni prigovor, mogu to da razmatram. Ukoliko se utvrdi da je odluka pogrešna iz bilo kog razloga, onda ćemo imati velikih problema, ali Vlada tada može da interveniše i da utiče na

ispravku takvog izbora - objašnjava Ilić i ne sluteći da je odluka već doneta. I njegov pomoćnik za vazdušni saobraćaj Milan Moković očekuje zvaničan izveštaj tenderske komisije. - Ne bih ništa komentarisao, dok ne dobijem zvaničan izveštaj komisije. Valjda će mi ga uskoro dostaviti - nada se Moković. Iako je studiju izvodljivosti radila savetnička grupa Amerikanaca, a finansirala je američka agencija TDI, svi nadležni tvrde da nije bilo pristrasnosti pri izboru američke kompanije. Nadležne očigledno ne zanima čime se „Dajnkorp“ zaista bavi i kakva je bila njihova uloga u Bosni i na Kosovu. Ostaje nam samo da nagađamo da li će Vlada reagovati na ovu odluku ili će Srbiju protresti još jedna afera. Antrfile : „Svisport“ će podneti prigovor „Svisport“ sa „Engel grupom“, firma koja je bila konkurent „Dajnkorpu“ na tenderu za kargo terminal na Surčinu, podneće, kako saznajemo, prigovor zbog nepravilnosti u tenderskoj proceduri. Datum : 17.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA TENDERU ZA BROJILA 18 PONUĐAČA Elektroprivreda Srbije BEOGRAD - Na konkurs za nabavku 20.000 savremenih brojila, u Elektroprivredu Srbije stigle su prijave 18 ponuđača, od ukupno 32 proizvođača i trgovca koji su preuzeli tendersku dokumentaciju, rečeno je juče Tanjugu u toj kompaniji. Javnim pozivom za nabavku brojila, koji je objavljen 22. decembra 2004. godine, predviđena je nabavka trofaznog brojila koje aktivnu energiju može da meri u najmanje četiri tarifna registra, kao i maksimalnu i srednju aktivnu snagu. Komisija i Stručni tim EPS-a počeli su od 21. januara da proveravaju ekonomsku i tehničku dokumentaciju i kvalitet ponuđenih brojila, a Komisija za javnu nabavku do 1. marta trebalo bi da izradi listu mogućih isporučilaca tih uređaja. Datum : 17.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : R. B. Tema : Javne nabavke Agencija :

Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SPIJUNI GRADE NA AERODROMU Američka kompanija „Din korp“, čije su poslovanje svetski stručnjaci svrstali pod „špijunsko, sumnjivo i kriminalno“, gradiće kargo terminal na aerodromu BEOGRAD - Američka kompanija „Din korp“, čije su poslovanje mnogi svetski stručnjaci svrstali pod „sumnjivo, špijunsko i kriminalno“, gradiće kargo terminal na našem aerodromu. Upravni odbor Aerodroma „Beograd“ potvrdio je tu odluku tenderske komisije i posao vredan 60,6 miliona dolara poverio toj američkoj firmi. Radili za CIA Iako se za „Din korp“ zna da je radio za CIA, Pentagon, slao svoje ljude na ratišta u Bosni i Kosovu, učestvovao u obuci albanskih terorista, organizovao lanac prostitucije u Bosni, špijunirao srpske snage..., niko u našoj državi nije mogao da spreči da on dobije posao, jer je, kako su Kuriru objasnili na Aerodromu „Beograd“, „ispunjavao tenderske uslove.“ Inače, tender Aerodroma „Beograd“ za izgradnju kargo terminala objavljen je prvog juna prošle godine u dnevnoj štampi, a ponude su otvorene 29. decembra. Osim „Din korpa“, zainteresovan za gradnju kargo terminala bio je i izraelsko-švajcarski konzorcijum „Ejndžel jurop“. „Din korp“ je, kako Kurir saznaje, pre tri dana prodat za 850 miliona dolara „Veritas kepitalu“, jednoj od vodećih američkih privatnih kompanija u oblasti odbrane i vazduhoplovstva. Osnivač i predstavnik te firme je Robert Mekin, član uticajnog Saveta za međunarodne odnose, među čijim direktorima su Madlen Olbrajt i Ričard Holbruk. Prema rečima Katarine Đoković, zadužene za odnose sa javnošću u Aerodromu „Beograd“, na članove tenderske komisije, koja je procenjivala ponude firmi, nisu mogle da utiču glasine. - Komisija je bila dužna da proceni koji je bolji ponuđač, to jest ko u potpunosti ispunjava tenderske uslove. Aerodrom „Beograd“ nije istražni organ, niti je naš posao da se bavimo reputacijama kompanija koje su se javile na tender - kaže ona za Kurir. Ona tvrdi da tender nije bio nikakva tajna, niti je učesnike „obavezivao na ćutanje“. Ono o čemu jedino ponuđači nisu smeli da pričaju jeste poslovanje Aerodroma „Beograd“. Katarina Đoković takođe tvrdi da niko iz tenderske komisije nije „u vezi“ sa „Din korpom“. Bez uticaja medija Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević istakao je za Kurir da pisanje medija o nekoj kompaniji nema presudan uticaj na bilo koju tendersku komisiju. - To nije bitno za posao. Važno je da li će ta firma uraditi šta se očekuje od nje - kaže Kovačević. U Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom nisu znali odgovor na pitanje Kurira da li neko vodi računa o tome kakve firme dolaze u Srbiju. Kako nam je rečeno u tom ministrastvu, oni nisu nadležni da proveravaju reputacije kompanija koje hoće da ulažu u Srbiju, niti znaju ko je za to nadležan.

Antrfile : Gelbard i Voker radili za „Din korp“ „Din korp“ je nastao posle Drugog svetskog rata i to na ideju Harija Trumana, tadašnjeg američkog predsednika, koji je verovao da je to najbolji način da se zaposle nekadašnji vojnici koji više nisu aktivni. Šarlin Vilis, predstavnica „Din korpa“, još 1998. godine potvrdila je da je firma imala sklopljene ugovore sa Stejt departmentom u vezi s obučavanjem pripadnika bosanske vojske i da je kasnije učestvovala u Verifikacionoj misiji OEBS-a na Kosovu. Za tu firmu Amerikanci tvrde da je paravan za prljave poslove CIA i leglo špijuna. Za nju su radili Bob Gelbard, nekadašnji ambasador UN u Hrvatskoj, i Vilijam Voker, bivši šef verifikacione misije OEBS-a na Kosmetu. U Bosni kupovali prostitutke Američka tajna policija je 2000. godine napravila raciju u hangaru „Din korpa“ u Bosni. Ustanovila je da su zaposleni u toj firmi trgovali oružjem. Osim toga, „Din korpu“ su „stavili na dušu“ da su kupovali prostitutke na trajno korišćenje po ceni od 600 do 800 dolara, kao i da su u čitav posao trgovine ljudima bili uključeni i nadzornici i rukovodioci „Din korpa“. Datum : 17.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SVI KONKURISALI EPS Najkasnije do kraja naredne sedmice biće poznato koji su proizvođači brojila prošli tender za nabavku 20.000 električnih brojila. Na ponovljeni tender javili su se svi domaći proizvođači brojila i oko 10 stranih proizvođača“. Datum : 17.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : V. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE

Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DOMAĆE KOMPANIJE ZAJEDNO DO POSLA Uskoro zamena starih električnih brojila BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije sredinom sledeće nedelje trebalo bi da saopšti firme koje su kvalifikovale da je snabdevaju brojilima na tenderima u sledećih nekoliko godina - rekao je juče Dragojlo Bažalac, zamenik direktora. On je na jučerašnjem zasedanju Odbora za industriju Skupštine, koji je razmatrao prigovor domaćih proizvođača brojila da „EPS favorizuje strane firme na račun domaćih u postupku nabavke brojila“, rekao da je na tender za kvalifikaciju stiglo 18 ponuda, od čega je sedam do osam domaćih, a ostalo stranih. Milivoje Stančić, predsednik ovog Udruženja, upozorio je da sadašnja procedura nabavke brojila može dovesti do uništavanje domaćih firmi. „Insistiranje na stranim kreditima za brojila, poništiće prednost domaće industrije, jer su klauzulama o dobijanju kredita suspendovani zakoni koji nas štite. Suspendovan je zakon kojim domaća privreda može da ima i 20 odsto skuplju ponudu od stranaca - objasnio je Stančić. Prema rečima Bažalca, umesto da se udružuju u grupacije i udruženja, domaće firme bi trebalo da daju zajedničku ponudu na tenderu i tako lakše dođu do posla. „Posle odluke o kvalifikaciji proizvođača uslediće postupak za nabavku 20.000 brojila koju će finansirati EPS iz svojih izvora. Kada se ovo završi počeće nabavka brojila po osnovu kredita koji je EPS dobio od Evropske banke za obnovu i razvoj u vrednosti od 20 miliona evra“, istakao je Bažalac. On je naglasio da je kredit EBRD-a verifikovala Skupština SCG. „Mislim da strana firma ne bi trebalo da da bolju ponudu od domaće, pod uslovom da je kvalitet brojila isti“, naglasio je Bažalac. Datum : 17.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : A. MATIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SUMNJIVA FIRMA IPAK DOBILA POSAO Komisija JP Aerodrom „Beograd“ izabrala graditelja kargo - terminala Komisiju nisu sprečile tvrdnje u medijima da je američka kompanija „trgovala ljudima i na prostoru bivše SFRJ, zatim da su njeni čelnici ozloglašeni Vilijem Voker i Robert Gelbard“

BEOGRAD - Tenderska komisija JP Aerodrom „Beograd“ jednoglasno je izabrala najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju kargo-terminala na Aerodromu - američku kompaniju „Dyn Corp. Internacional LLC“. Petočlana komisija na čelu sa zamenikom generalnog direktora Aerodroma Goranom Kaličaninom i članovima, Dejanom Kocićem, predstavnikom Ministarstva za kapitalne investicije, Draganom Penezićem, predstavnikom Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, Miodragom Milovanovićem, predsednikom Upravnog odbora Aerodroma i Miloradom Kostićem, članom UO Aerodroma, uprkos žestokim napisima u medijima o „nečistoj“ reputaciji vlasnika američke kompanije, odlučila je da baš sa njom sklopi ugovor. Upravni odbor Aerodroma jednoglasno je potvrdio odluku Komisije, a potom je izveštaj o izboru najpovoljnijeg ponuđača upućen učesnicima u tenderu. Takođe, kompletan izveštaj dostavljen je i Vladi Srbije, kažu u Aerodromu. Na osnovu takve odluke ispada da Komisiju, a ni UO, nisu sprečile brojne tvrdnje u medijima, da je američka kompanija „trgovala ljudima, pa čak i na prostoru bivše SFRJ, zatim da su njeni čelnici ozloglašeni Vilijem Voker, bivši šef verifikacione misije na Kosovu i Robert Gelbard, bivši ambasador UN u Hrvatskoj, koji su, kako se u Srbiji tvrdilo pre 2000. godine, učestvovali u osnaživanju albanske OVK...“. Prema tim, za sada samo novinskim tvrdnjama, američka firma je organizovala i lanac prostitucije po BiH, špijunirala je srpske snage i obučavala bosansku i albansku vojsku na KiM. Tu firmu, kako navode mediji, čak i Amerikanci smatraju za paravan prljavih poslova CIA. O svemu tome rukovodstvo Aerodroma kaže: „Naravno da ne bi radili sa teroristima ili licima koja na bilo koji način mogu da ugroze našu zemlju. Osim toga, postoje liste ljudi i organizacija, preduzeća kojima međunarodna zajednica zabranjuje da rade, jer su se zbog nečega diskvalifikovali“. Niko od članova Komisije juče nije želeo da obrazloži zbog čega je izabran „DynCorp“, uz obećanje da ćemo sve detalje saznati danas ili sutra. Milan Moković, pomoćnik ministra za kapitalne investicije zadužen za vazdušni saobraćaj, rekao je da očekuje da od Aerodroma dobije izveštaj o izboru najboljeg ponuđača. „Ali, Ministarstvo ne može da utiče na taj posao, niti može da ga odobri ili poništi. To je nadležnost komisije i UO preduzeća“, smatra Moković. Antrfile : Nejasni kriterijumi izbora Nezvanično smo saznali da je „Dyn Corp“ izabran zato što je njihova ponuda bila bolja od izraelsko-švajcarske kompanije „Engel Europe ltd.“. Plan američke kompanije je da od 2005. do 2009. godine razvije 3,2 puta više kapaciteta i uloži 2,8 puta više sredstava u odnosu na drugog ponuđača. Izabrani ponuđač treba da formira sa Aerodromom novo preduzeće na bazi zajedničkog ulaganja kapitala. To preduzeće obezbediće izgradnju i razvoj kargo-logističkog centra na Aerodromu u vrednosti od 60,6 miliona dolara. Datum : 17.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : M. P. Tema : Javne nabavke

Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRESUDAN KVALITET EPS-ov TENDER ZA NABAVKU BROJILA Do sredine naredne nedelje biće poznato koji su proizvođači brojila prošli pretkvalifikacioni postupak na EPS-ovom tenderu. Oni će, sa svojim proizvodom, u drugom krugu moći da konkurišu za nabavku 20.000 strujomera. Na konkurs se javilo 20 ponuđača sa 16 brojila, odnosno svi domaći i desetak stranih proizvođača. EPS će, što je naglašavano od početka, insistirati na kvalitetu, uz uverenje da domaća preduzeća mogu da ponude brojilo kakvo se zahteva, rekao je Dragojlo Bažalac, zamenik generalnog direktora EPS-a, na jučerašnjem sastanku Odbora za industriju Skupštine Srbije. Zastarela brojila jedan su od razloga velikih gubitaka u distributivnoj mreži, koji iznose oko 15 odsto. Računa se da se zbog njihovog netačnog merenja godišnje gubi oko 280 miliona kilovat-sati. Zato je EPS odlučio da do 2010. godine zameni oko milion i po, odnosno, polovinu postavljenih brojila. Naredni tender će biti raspisan iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, po uslovima koje ona odredi. Domaći proizvođači brojila podržavaju EPS-ove namere da nabavi najsavremenije strujomere, ali sumnjaju da će način na koji se to radi favorizovati strane kompanije. Industrija u Srbiji može da ponudi brojilo kakvo EPS traži i proizvede dovoljno strujomera, rekli su juče predstavnici Poslovnog udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije. Međutim, uz strane kredite, domaće firme će ostati bez pogodnosti, poput mogućnosti da njihova ponuda bude za 20 odsto skuplja od ponude stranih kompanija. Kako je zaključeno na jučerašnjem sastanku Odbora za industriju, u nabavci brojila treba insistirati na kvalitetu i voditi računa o mogućnostima proizvodnje dovoljne količine ovih uređaja. Preporučeno je da se, birajući između brojila istog kvaliteta, prednost da domaćim proizvođačima. Datum : 17.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA TENDERU ZA BROJILA 18 PONUĐAČA Na konkurs za nabavku 20 hiljada savremenih brojila, u Elektroprivredu Srbije

(EPS) stigle su prijave 18 ponuđača, od ukupno 32 proizvođača i trgovca koji su preuzeli tendersku dokumentaciju, rečeno je juče Tanjugu u toj kompaniji. Javnim pozivom za nabavku brojila, koji je objavljen 22. decembra 2004. godine, predviđena je nabavka trofaznog brojila koje aktivnu energiju može da meri u najmanje četiri tarifna registra, kao i maksimalnu i srednju aktivnu snagu. Aparat, takođe, treba da ima mogućnost memorisanja podataka u minimum 12 obračunskih perioda, sa mogućnošću naknadne ugradnje sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom. Na tender za nabavku brojila prijavili su se vodeći evropski i gotovo svi domaći proizvođači tih uređaja, ističu u EPS-u. Komisija i Stručni tim EPS-a počeli su od 21. januara da proveravaju ekonomsku i tehničku dokumentaciju i kvalitet ponuđenih brojila, a Komisija za javnu nabavku do 1. marta trebalo bi da izradi listu mogućih isporučilaca tih uređaja. Datum : 17.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : M. JEVERIČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema TENDER ZA SRAMOTU Na naš aerodrom stiže firma sumnjive prošlosti „Dajnkorp“ će graditi kargo terminal u Surčinu, a ranije ova firma se bavila regrutovanjem plaćenika za Bosnu i Kosovo. Pojedinci iz ove firme trgovali belim robljem Američka firma „Dajnkorp“ je i zvanično pobednik na tenderu za izgradnju kargo terminala na Aerodromu „Beograd“. Tenderska komisija je o tome jednoglasno odlučila u petak, 9. februara, a Upravni odbor aerodroma odluku je potvrdio na sednici u utorak, 15. februara. - Po svim pokazateljima, „Dajnkorp“ je dao znatno bolju ponudu od „Svisporta“, na osnovu finansijskih pokazatelja i roka ulaganja u izgradnju kargo terminala. „Dajkorp“ je rok sveo na godinu dana, dok je „Svisport“ ponudio postepeno ulaganje do 2049. godine - tvrdi Miodrag Milovanović, jedan od članova tenderske komisije i predsednik UO Aerodroma „Beograd“, koji zbog bolesti nije prisustvovao poslednjem (četvrtom) zasedanju tenderske komisije za kargo terminal na surčinskom aerodromu. On nam je potvrdio da o kompanijama koje su učestvovale na tenderu zna samo one podatke koje su one podnele za tender i da ga ne zanima ništa drugo. Iako su pojedinci iz „Dajnkorpa“ povezani sa trgovinom belim robljem, drogom i ratnim operacijama u Iraku, sa regrutovanjem plaćenika za Bosnu i Kosovo, o čemu postoje dokazi, Milovanović za to nije pokazao posebno interesovanje, naročito sada kada je odluka doneta.

- Ukoliko nadležni organi podnesu zvanična dokumenta i dokaze i potvrde takve priče o „Dajnkorpu“, onda neka ponište odluku tenderske komisije, a mi ćemo odgovarati - kaže Milovanović i priseća se da je čuo kako je „Dajnkorp“ u nekom gradu na srednjem zapadu Amerike razvio kargo sistem na jednom aerodromu i od njega napravio centar u toj oblasti. Dublja saznanja o „Dajnkorpu“ nemaju ni na surčinskom aerodromu, jer, kako su nam rekli, oni nisu istražni organ koji treba da se bavi kojekakvim spekulacijama i napisima u medijima. - Nama je najvažnije da jedna kompanija može finansijski da podrži izgradnju kargo terminala. To čime se ona inače bavi je mnogo manje bitno - poručuju sa aerodroma. Zanimljiv je i Milovanovićev komentar, po njemu dodatni dokaz zašto „Svisport“ (iako svetski lider u oblasti karga) ne treba da gradi kargo terminal. - Oni jesu lider u tom poslu. Ali ako imaju centre širom Evrope i u našem okruženju, šta će im Beograd? Kako bi surčinski aerodrom mogao da postane regionalni kargo centar, ako su oni već svoje centre napravili u okolnim zemljama? - pita se on. Iako je odluka o pobedniku na ovom tenderu doneta prošle srede, resorni ministar Velimir Ilić još o tome nije obavešten. - Očekujem da tenderska komisija donese konačnu odluku. Ja na njih ne mogu uticati, ma šta javnost tvrdila o bilo kojoj kompaniji koja je ponuđač, jer bi to proglasili pritiskom na komisiju. Tek kada donesu odluku, kada vidim njihov izveštaj i kada kompanija koja je izgubila podnese eventualni prigovor, mogu to da razmatram. Ukoliko se utvrdi da je odluka pogrešna iz bilo kog razloga, onda ćemo imati velikih problema, ali Vlada tada može da interveniše i da utiče na ispravku takvog izbora - objašnjava Ilić i ne sluteći da je odluka već doneta. I njegov pomoćnik za vazdušni saobraćaj Milan Moković očekuje zvaničan izveštaj tenderske komisije. - Ne bih ništa komentarisao, dok ne dobijem zvaničan izveštaj komisije. Valjda će mi ga uskoro dostaviti - nada se Moković. Iako je studiju izvodljivosti radila savetnička grupa Amerikanaca, a finansirala je američka agencija TDI, svi nadležni tvrde da nije bilo pristrasnosti pri izboru američke kompanije. Nadležne očigledno ne zanima čime se „Dajnkorp“ zaista bavi i kakva je bila njihova uloga u Bosni i na Kosovu. Ostaje nam samo da nagađamo da li će Vlada reagovati na ovu odluku ili će Srbiju protresti još jedna afera. Antrfile : „Svisport“ će podneti prigovor „Svisport“ sa „Engel grupom“, firma koja je bila konkurent „Dajnkorpu“ na tenderu za kargo terminal na Surčinu, podneće, kako saznajemo, prigovor zbog nepravilnosti u tenderskoj proceduri. Datum : 17.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest

Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA TENDERU ZA BROJILA 18 PONUĐAČA Elektroprivreda Srbije BEOGRAD - Na konkurs za nabavku 20.000 savremenih brojila, u Elektroprivredu Srbije stigle su prijave 18 ponuđača, od ukupno 32 proizvođača i trgovca koji su preuzeli tendersku dokumentaciju, rečeno je juče Tanjugu u toj kompaniji. Javnim pozivom za nabavku brojila, koji je objavljen 22. decembra 2004. godine, predviđena je nabavka trofaznog brojila koje aktivnu energiju može da meri u najmanje četiri tarifna registra, kao i maksimalnu i srednju aktivnu snagu. Komisija i Stručni tim EPS-a počeli su od 21. januara da proveravaju ekonomsku i tehničku dokumentaciju i kvalitet ponuđenih brojila, a Komisija za javnu nabavku do 1. marta trebalo bi da izradi listu mogućih isporučilaca tih uređaja. Datum : 17.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : R. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SPIJUNI GRADE NA AERODROMU Američka kompanija „Din korp“, čije su poslovanje svetski stručnjaci svrstali pod „špijunsko, sumnjivo i kriminalno“, gradiće kargo terminal na aerodromu BEOGRAD - Američka kompanija „Din korp“, čije su poslovanje mnogi svetski stručnjaci svrstali pod „sumnjivo, špijunsko i kriminalno“, gradiće kargo terminal na našem aerodromu. Upravni odbor Aerodroma „Beograd“ potvrdio je tu odluku tenderske komisije i posao vredan 60,6 miliona dolara poverio toj američkoj firmi. Radili za CIA Iako se za „Din korp“ zna da je radio za CIA, Pentagon, slao svoje ljude na ratišta u Bosni i Kosovu, učestvovao u obuci albanskih terorista, organizovao lanac prostitucije u Bosni, špijunirao srpske snage..., niko u našoj državi nije mogao da spreči da on dobije posao, jer je, kako su Kuriru objasnili na Aerodromu „Beograd“, „ispunjavao tenderske uslove.“ Inače, tender Aerodroma „Beograd“ za izgradnju kargo terminala objavljen je prvog juna prošle godine u dnevnoj štampi, a ponude su otvorene 29. decembra. Osim „Din korpa“, zainteresovan za gradnju kargo terminala bio je i izraelsko-švajcarski konzorcijum „Ejndžel jurop“. „Din korp“ je, kako Kurir saznaje, pre tri dana prodat za 850 miliona dolara

„Veritas kepitalu“, jednoj od vodećih američkih privatnih kompanija u oblasti odbrane i vazduhoplovstva. Osnivač i predstavnik te firme je Robert Mekin, član uticajnog Saveta za međunarodne odnose, među čijim direktorima su Madlen Olbrajt i Ričard Holbruk. Prema rečima Katarine Đoković, zadužene za odnose sa javnošću u Aerodromu „Beograd“, na članove tenderske komisije, koja je procenjivala ponude firmi, nisu mogle da utiču glasine. - Komisija je bila dužna da proceni koji je bolji ponuđač, to jest ko u potpunosti ispunjava tenderske uslove. Aerodrom „Beograd“ nije istražni organ, niti je naš posao da se bavimo reputacijama kompanija koje su se javile na tender - kaže ona za Kurir. Ona tvrdi da tender nije bio nikakva tajna, niti je učesnike „obavezivao na ćutanje“. Ono o čemu jedino ponuđači nisu smeli da pričaju jeste poslovanje Aerodroma „Beograd“. Katarina Đoković takođe tvrdi da niko iz tenderske komisije nije „u vezi“ sa „Din korpom“. Bez uticaja medija Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević istakao je za Kurir da pisanje medija o nekoj kompaniji nema presudan uticaj na bilo koju tendersku komisiju. - To nije bitno za posao. Važno je da li će ta firma uraditi šta se očekuje od nje - kaže Kovačević. U Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom nisu znali odgovor na pitanje Kurira da li neko vodi računa o tome kakve firme dolaze u Srbiju. Kako nam je rečeno u tom ministrastvu, oni nisu nadležni da proveravaju reputacije kompanija koje hoće da ulažu u Srbiju, niti znaju ko je za to nadležan. Antrfile : Gelbard i Voker radili za „Din korp“ „Din korp“ je nastao posle Drugog svetskog rata i to na ideju Harija Trumana, tadašnjeg američkog predsednika, koji je verovao da je to najbolji način da se zaposle nekadašnji vojnici koji više nisu aktivni. Šarlin Vilis, predstavnica „Din korpa“, još 1998. godine potvrdila je da je firma imala sklopljene ugovore sa Stejt departmentom u vezi s obučavanjem pripadnika bosanske vojske i da je kasnije učestvovala u Verifikacionoj misiji OEBS-a na Kosovu. Za tu firmu Amerikanci tvrde da je paravan za prljave poslove CIA i leglo špijuna. Za nju su radili Bob Gelbard, nekadašnji ambasador UN u Hrvatskoj, i Vilijam Voker, bivši šef verifikacione misije OEBS-a na Kosmetu. U Bosni kupovali prostitutke Američka tajna policija je 2000. godine napravila raciju u hangaru „Din korpa“ u Bosni. Ustanovila je da su zaposleni u toj firmi trgovali oružjem. Osim toga, „Din korpu“ su „stavili na dušu“ da su kupovali prostitutke na trajno korišćenje po ceni od 600 do 800 dolara, kao i da su u čitav posao trgovine ljudima bili uključeni i nadzornici i rukovodioci „Din korpa“. Datum : 17.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : NN

Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SVI KONKURISALI EPS Najkasnije do kraja naredne sedmice biće poznato koji su proizvođači brojila prošli tender za nabavku 20.000 električnih brojila. Na ponovljeni tender javili su se svi domaći proizvođači brojila i oko 10 stranih proizvođača“. Datum : 17.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : V. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DOMAĆE KOMPANIJE ZAJEDNO DO POSLA Uskoro zamena starih električnih brojila BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije sredinom sledeće nedelje trebalo bi da saopšti firme koje su kvalifikovale da je snabdevaju brojilima na tenderima u sledećih nekoliko godina - rekao je juče Dragojlo Bažalac, zamenik direktora. On je na jučerašnjem zasedanju Odbora za industriju Skupštine, koji je razmatrao prigovor domaćih proizvođača brojila da „EPS favorizuje strane firme na račun domaćih u postupku nabavke brojila“, rekao da je na tender za kvalifikaciju stiglo 18 ponuda, od čega je sedam do osam domaćih, a ostalo stranih. Milivoje Stančić, predsednik ovog Udruženja, upozorio je da sadašnja procedura nabavke brojila može dovesti do uništavanje domaćih firmi. „Insistiranje na stranim kreditima za brojila, poništiće prednost domaće industrije, jer su klauzulama o dobijanju kredita suspendovani zakoni koji nas štite. Suspendovan je zakon kojim domaća privreda može da ima i 20 odsto skuplju ponudu od stranaca - objasnio je Stančić. Prema rečima Bažalca, umesto da se udružuju u grupacije i udruženja, domaće firme bi trebalo da daju zajedničku ponudu na tenderu i tako lakše dođu do posla. „Posle odluke o kvalifikaciji proizvođača uslediće postupak za nabavku 20.000 brojila koju će finansirati EPS iz svojih izvora. Kada se ovo završi počeće nabavka brojila po osnovu kredita koji je EPS dobio od Evropske banke za obnovu i razvoj u vrednosti od 20 miliona evra“, istakao je Bažalac.

On je naglasio da je kredit EBRD-a verifikovala Skupština SCG. „Mislim da strana firma ne bi trebalo da da bolju ponudu od domaće, pod uslovom da je kvalitet brojila isti“, naglasio je Bažalac. Datum : 17.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : A. MATIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SUMNJIVA FIRMA IPAK DOBILA POSAO Komisija JP Aerodrom „Beograd“ izabrala graditelja kargo - terminala Komisiju nisu sprečile tvrdnje u medijima da je američka kompanija „trgovala ljudima i na prostoru bivše SFRJ, zatim da su njeni čelnici ozloglašeni Vilijem Voker i Robert Gelbard“ BEOGRAD - Tenderska komisija JP Aerodrom „Beograd“ jednoglasno je izabrala najpovoljnijeg ponuđača za izgradnju kargo-terminala na Aerodromu - američku kompaniju „Dyn Corp. Internacional LLC“. Petočlana komisija na čelu sa zamenikom generalnog direktora Aerodroma Goranom Kaličaninom i članovima, Dejanom Kocićem, predstavnikom Ministarstva za kapitalne investicije, Draganom Penezićem, predstavnikom Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, Miodragom Milovanovićem, predsednikom Upravnog odbora Aerodroma i Miloradom Kostićem, članom UO Aerodroma, uprkos žestokim napisima u medijima o „nečistoj“ reputaciji vlasnika američke kompanije, odlučila je da baš sa njom sklopi ugovor. Upravni odbor Aerodroma jednoglasno je potvrdio odluku Komisije, a potom je izveštaj o izboru najpovoljnijeg ponuđača upućen učesnicima u tenderu. Takođe, kompletan izveštaj dostavljen je i Vladi Srbije, kažu u Aerodromu. Na osnovu takve odluke ispada da Komisiju, a ni UO, nisu sprečile brojne tvrdnje u medijima, da je američka kompanija „trgovala ljudima, pa čak i na prostoru bivše SFRJ, zatim da su njeni čelnici ozloglašeni Vilijem Voker, bivši šef verifikacione misije na Kosovu i Robert Gelbard, bivši ambasador UN u Hrvatskoj, koji su, kako se u Srbiji tvrdilo pre 2000. godine, učestvovali u osnaživanju albanske OVK...“. Prema tim, za sada samo novinskim tvrdnjama, američka firma je organizovala i lanac prostitucije po BiH, špijunirala je srpske snage i obučavala bosansku i albansku vojsku na KiM. Tu firmu, kako navode mediji, čak i Amerikanci smatraju za paravan prljavih poslova CIA. O svemu tome rukovodstvo Aerodroma kaže: „Naravno da ne bi radili sa teroristima ili licima koja na bilo koji način mogu da ugroze našu zemlju. Osim toga, postoje liste ljudi i organizacija, preduzeća kojima međunarodna zajednica zabranjuje da rade, jer su se zbog nečega diskvalifikovali“.

Niko od članova Komisije juče nije želeo da obrazloži zbog čega je izabran „DynCorp“, uz obećanje da ćemo sve detalje saznati danas ili sutra. Milan Moković, pomoćnik ministra za kapitalne investicije zadužen za vazdušni saobraćaj, rekao je da očekuje da od Aerodroma dobije izveštaj o izboru najboljeg ponuđača. „Ali, Ministarstvo ne može da utiče na taj posao, niti može da ga odobri ili poništi. To je nadležnost komisije i UO preduzeća“, smatra Moković. Antrfile : Nejasni kriterijumi izbora Nezvanično smo saznali da je „Dyn Corp“ izabran zato što je njihova ponuda bila bolja od izraelsko-švajcarske kompanije „Engel Europe ltd.“. Plan američke kompanije je da od 2005. do 2009. godine razvije 3,2 puta više kapaciteta i uloži 2,8 puta više sredstava u odnosu na drugog ponuđača. Izabrani ponuđač treba da formira sa Aerodromom novo preduzeće na bazi zajedničkog ulaganja kapitala. To preduzeće obezbediće izgradnju i razvoj kargo-logističkog centra na Aerodromu u vrednosti od 60,6 miliona dolara. Datum : 17.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : M. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PRESUDAN KVALITET EPS-ov TENDER ZA NABAVKU BROJILA Do sredine naredne nedelje biće poznato koji su proizvođači brojila prošli pretkvalifikacioni postupak na EPS-ovom tenderu. Oni će, sa svojim proizvodom, u drugom krugu moći da konkurišu za nabavku 20.000 strujomera. Na konkurs se javilo 20 ponuđača sa 16 brojila, odnosno svi domaći i desetak stranih proizvođača. EPS će, što je naglašavano od početka, insistirati na kvalitetu, uz uverenje da domaća preduzeća mogu da ponude brojilo kakvo se zahteva, rekao je Dragojlo Bažalac, zamenik generalnog direktora EPS-a, na jučerašnjem sastanku Odbora za industriju Skupštine Srbije. Zastarela brojila jedan su od razloga velikih gubitaka u distributivnoj mreži, koji iznose oko 15 odsto. Računa se da se zbog njihovog netačnog merenja godišnje gubi oko 280 miliona kilovat-sati. Zato je EPS odlučio da do 2010. godine zameni oko milion i po, odnosno, polovinu postavljenih brojila. Naredni tender će biti raspisan iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, po uslovima koje ona odredi. Domaći proizvođači brojila podržavaju EPS-ove namere da nabavi najsavremenije strujomere, ali sumnjaju da će način na koji se to radi favorizovati strane kompanije. Industrija u Srbiji može da ponudi brojilo kakvo EPS traži i proizvede dovoljno strujomera, rekli su juče predstavnici

Poslovnog udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije. Međutim, uz strane kredite, domaće firme će ostati bez pogodnosti, poput mogućnosti da njihova ponuda bude za 20 odsto skuplja od ponude stranih kompanija. Kako je zaključeno na jučerašnjem sastanku Odbora za industriju, u nabavci brojila treba insistirati na kvalitetu i voditi računa o mogućnostima proizvodnje dovoljne količine ovih uređaja. Preporučeno je da se, birajući između brojila istog kvaliteta, prednost da domaćim proizvođačima. Datum : 17.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NA TENDERU ZA BROJILA 18 PONUĐAČA Na konkurs za nabavku 20 hiljada savremenih brojila, u Elektroprivredu Srbije (EPS) stigle su prijave 18 ponuđača, od ukupno 32 proizvođača i trgovca koji su preuzeli tendersku dokumentaciju, rečeno je juče Tanjugu u toj kompaniji. Javnim pozivom za nabavku brojila, koji je objavljen 22. decembra 2004. godine, predviđena je nabavka trofaznog brojila koje aktivnu energiju može da meri u najmanje četiri tarifna registra, kao i maksimalnu i srednju aktivnu snagu. Aparat, takođe, treba da ima mogućnost memorisanja podataka u minimum 12 obračunskih perioda, sa mogućnošću naknadne ugradnje sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom. Na tender za nabavku brojila prijavili su se vodeći evropski i gotovo svi domaći proizvođači tih uređaja, ističu u EPS-u. Komisija i Stručni tim EPS-a počeli su od 21. januara da proveravaju ekonomsku i tehničku dokumentaciju i kvalitet ponuđenih brojila, a Komisija za javnu nabavku do 1. marta trebalo bi da izradi listu mogućih isporučilaca tih uređaja. Datum : 18.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : M. MIJAILOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Negativna Reagovanje : Nema CIA ŽELI KONTROLU DUVANA, ENERGETIKE...

Tomislav Kresović navodi nove detalje o ciljevima DynCorpa Pentagon i CIA preko američke firme planiraju i preuzimanje glavne uloge u reformi vojske SCG BEOGRAD - Dolazak firme DynCorp u našu zemlju i preuzimanje kargo-terminala veća su bruka i sramota za Srbiju nego što je bila špijunska afera sa generalom Perišićem, kaže za Glas Tomislav Kresović, politički analitičar i dobar poznavalac prilika u američkim obaveštajnim službama. On navodi da je dolazak te firme, poznate kao ispostave američke Vlade i CIA, samo uvod u dalje aktivnsoti, a to su pre svega, instaliranje američke obaveštajne mreže na ovim prostorima, kao i preuzimanje glavne uloge u reformi naše vojske. - Podsećam da je ta firma, kao specijalizovana organizacija na čijem su čelu Robert Piter Gelbard i Vilijem Voker bila ključna za reformu armija Hrvatske, BiH i Makedonije, kao i da je transformisala terorističku OVK u Kosovski zaštitini korpus, a sada žele to da urade i sa vojskom Srbije i Crne Gore. Taj posao bi, paralaleno sa Pentagonom, obavila CIA. Što se tiče kargo- terminala, preko njegove kontrole SAD bi imale potpuni uvid u promet robe i putnika na prostoru Balkana, a kasnije bi usledilo preuzimanje naše kontrole leta i radarskih stanica, čime bi bila uspostavljena potpuna kontrola celokupnog vazdušnog saobraćaja na Balkanskom poluostrvu - smatra Kresović. Naš sagovornik navodi da bi ta kompanija preuzela i kompletnu organizaciju naših „viškova“ specijalaca iz žandaremrije i bivše JSO i organizovala njihovo slanje na Bliski i Srednji istok, kao „pse rata“. - DynCorp se ni ovde ne bi zaustavio, već bi proširio poslove i na Filip Moris, kao veliku američku korporaciju, a poznato je da još početkom devedesetih CIA povezala svoje interese sa proizvođačima duvana, koji u velikoj meri finansiraju njene operacije. Konkretan posao Vokera i Gelbarda bio bi borba sa dobro organizovanom duvanskom mafijom na Balkanu, koja švercom nanosi štetu Filip Morisu. Konačni korak bio bi da se preko smederevskog Ju-Es-stila izlobira izgradnja nuklearne elektrane na Dunavu. Na taj način bili bi zaokruženi interesi Vašingtona koji bi kontrolom duvana, vazdušnog saobraćaja, energetike i vojne industrije praktično držao pod šapom ovaj prostor, kaže Kresović. Antrfile : Beograd sedište Na pitanje da li je moguće da niko od naših funkcionera ili obaveštajaca ne zna za sve ovo i zašto nije sprečen dolazak DynCorp, Kresović kaže da su Voker i Gelbard još u vreme Živkovića ispitivali teren i tražili ljude u vladi koji bi radili za njih. „Svega ovog ne bi bilo da DynCorp nije imao saradnike u vladi. Još jednom ponavljam, CIA i Vašington sada će i definitvno zagospodariti ovim prostorom, a za ovu državu najveća bruka je da se tako nešto dozvolilo. Pored ovog, da li se iko zamislio šta je trebalo Amerikancima da kupe vojnu zgradu u Katanićevoj? Odgovor je jednostavan - zdanje je planirano za sedište CIA za Balkan, zaključio je Kresović. Obrad Kesić: Ionako sve znaju Firmu DynCorp jesu pre dvadesetak godina formirali Pentagon i CIA, ali otada, koliko god ostali pod patronatom američke vlade, oni posluju kao velika privatna firma i imaju dosta uticaja, rekao je za Glas Obrad Kesić, politički

analitičar, koji živi u Vašingtonu i važi za veoma dobrog poznavaoca prilika u Americi. On dodaje da je, i pred svih priča koje kruže o toj kompaniji, DynCorp jedna od uglednijih američkih firmi koje se bave građevinarstvom i izgradnjom infrastrukuture. „Znam za spekulacije koje se čuju u Srbiji, ali ne mogu da ih komentarišem, već smatram da je ključno da se na sve nejasnoće odgovori, a prethodno da se pažljivo pogleda projekat kargo-terminala. A što se tiče eventualnih planova CIA da formira svoju mrežu u našoj zemlji, ne vidim da bi oni mogli da saznaju nešto novo, kad već sve znaju. Datum : 18.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 6 Autor : R. K. - PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema AMERIKANCI POD LUPOM JAVNOSTI BEOGRAD - Tenderska komisija za izgradnju teretnog terminala na Aerodromu „Beograd“ saopštila je juče da nijedna od nadležnih institucija nije imala primedbe na učešće američke kompanije „Dajnkorp internešenal“ na tom tenderu. Posao bi ipak mogao da bude doveden u pitanje ukoliko od „Dajnkorpa“ (DynCorp) ne uslede ozbiljni argumenti koji bi opovrgli pisanje srpskih medija i uverili javnost da su kredibilna kompanija, rekao je predsednik tenderske komisije Goran Kaličanin. Srpski mediji objavili su da su mnogi svetski stručnjaci poslovanje „Dajnkorpa“ svrstali pod „sumnjivo, špijunsko i kriminalno“. U njihovu „preporuku“ spadaju i poslovi za CIA i Pentagon, kao i obuka albanskih terorista, organizovanje lanca prostitucije u Bosni, špijuniranje srpskih snaga... Goran Kaličanin je na konferenciji za novinare naveo da je tenderska komisija dostavila Vladi Srbije kompletan izveštaj o tenderu, i izrazio očekivanje da ako bilo koja institucija ima razloga da dodatno proveri taj posao, to i učini. On je istakao da je tender bio potpuno javan, i podsetio da su ponude otvorene 28. decembra 2004. godine. Komisija ne može bez „osnovanih indicija“ da procenjuje koja je firma „dostojna“ da posluje u Srbiji, a koja nije, istakao je on. Prema rečima Kaličanina, „Dajnkorp“ i Aerodrom „Beograd“ trebalo bi da osnuju zajedničko preduzeće koje će izgraditi kargo terminal i skladište vredno 60,6 miliona dolara. U tom preduzeću 65 odsto vlasništva bi imala američka kompanija, a 35 odsto beogradski aerodrom, dok bi početkom septembra trebalo da bude izgrađen prvi deo skladišta u kojem bi se uposlilo oko 500 ljudi, dodao je on. (R. K. - AG.) Datum : 18.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko

Strana : 9 Autor : MILICA JEVERIČIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema REGRUTUJU PLAĆENIKE PA ŠTA! Direktor Aerodroma o pobedniku na tenderu Goran Kaličanin: Da je „Dajnkorp“ povezan sa Irakom i trgovinom belim robljem čuo sam tek ovih dana Osnovni razlog odluke da „Dajnkorp“ treba da gradi kargo terminal na beogradskom aerodromu je njihova ponuda koja garantuje ubrzan razvoj kargo usluga i obezbeđivanje tržišta, kao i efikasno ulaganje u ovaj posao, obrazložio je Goran Kaličanin odluku tenderske komisije da izgradnju kargo terminala na Aerodromu „Beograd“ poveri „Dajnkorpu“, firmi sumnjive reputacije, a ne „Svisportu“, lideru u oblasti karga. Kaličan smatra da je tenderska komisija svoj posao odradila krajnje profesionalno i da na nju ne mogu uticati nikakve priče i „napisi po Internetu“ o bilo kom od ponuđača. - Mi smo kontrolisali finansijsko stanje ponuđača, ali ne vidim na koji način smo mogli da istražimo da neka od kompanija iz bilo kog razloga nije dostojna posla u Srbiji i Crnoj Gori. Da je „Dajnkorp“ povezan sa trgovinom belim robljem ili bilo kakvim vojnim opereacijama po Iraku, čuo sam tek ovih dana u medijima. Ali komisija se pri izboru nije mogla rukovoditi takvim pričama. Ono što znam je da „Vašington grupa“ sa kojom je „Dajnkorp“ nastupio na tenderu, upravlja kargo sistemima na nekoliko velikih aerodroma u Americi - tvrdi Kaličanin. Aerodrom „Beograd“ će sa „Dajnkorpom“ formirati novo preduzeće na bazi zajedničkog ulaganja kapitala, koje će obezbediti investiciju za izgradnju kargo logističkog centra u vrednosti od 60,6 miliona dolara. U periodu od pet godina 35 odsto ulaganja snosiće Aerodrom, a 65 odsto „Dajnkorp“. - Korist za Srbiju od izgradnje kargo terminala je višestruka: zaposlićemo do 2009. pet do deset hiljada ljudi, biće unet veliki kapital u našu zemlju i razviće se kargo sistem koji će postati regionalni centar - objašnjava Kaličanin, izbegavajući da konkretno odgovori da li će u teretu koji se bude prenosio u ovom kargo centru biti i oružja i drugog vojnog materijala koje bi „Dajnkorp“ eventualno koristio za svoje vojne operacije u regionu. - Kargo sistem će se koristiti u civilne svrhe. Teret je teret. Pa i vojni proizvodi se mogu prenositi civilnim putem - kratko je obrazložio Kaličanin. Rad logističkog kargo centra trebalo bi da počne u septembru i na aerodromu se nadaju da će „Dajnkorp“ ispuniti sve uslove koje mu ovaj posao nalaže i da će time opovrgnuti lošu reputaciju koju ovih dana stiče u domaćoj javnosti. „Svisport“ ima rok od 15 dana da uloži prigovor koji bi i Aerodrom i Vlada trebalo da razmotre.

Da podsetimo, „Dajkorp“ se bavio regrutovanjem plaćenika u vojnim operacijama na Kosovu i u Bosni i za to postoje mnogi dokazi. Sada ostaje da vidimo koliku će odgovornost svi nadležni pokazati. Antrfile : Suština je u proviziji - Suština projekta za koji je raspisan tender je u kargo terminalu, a ne u visini iznosa investiranog u prvoj fazi. Od tog iznosa zavise honorari američkih savetnika jer što je veća investicija u početnoj fazi, to oni dobijaju više novca kao proviziju - ističe Dejvid Erikson, prestavik tima „Engel grupe“ i „Svisporta“. Na tvrdnje rukovodstva Aerodroma i članova tenderske komisije, da su se ponuđači obavezali na ćutanje o informacijama koje su dobili o poslovanju aerodroma u poslednja tri meseca, Erikson odgovara: - Američki savetnici su kao preduslov za učešće na tenderu tražili od svih učesnika da potpišu ugovor o tajnosti, što je direktno suprotno srpskom Zakonu o javnim nabavkama. I to nema veze sa tajnošću dokumenata sa aerodroma. Datum : 18.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : K. P. Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ŠTO JE KAPITAL SUMNIJVIJI PROVIZIJE SU VEĆE Pobeda američke kompanije „Dajnkorp“ na tenderu za izgradnju kargo terminala na „Aerodromu Beograd“ pokrenula je i pitanje zaštite našeg prostora od ulaska sumnjivih kompanija i njihovog još sumnjivijeg novca. Prema rečima Nemanje Nenadića, direktora „Transparensi Serbia“, Srbija se nalazi u nezavidnoj situaciji da je „gladna stranog kapitala, a sa druge strane ima razloga da se obezbedi od sumnjivog kapitala, odnosno da dovede firme čija se reputacija ne dovodi u pitanje“. - To su dva suprotstavljena interesa i uvek su u sukobu. Ipak, zakon o javnim nabavkama sadrži mehanizme provere firmi koje dobijaju poslove na državnim tenderima. Ti mehanizmi podrazumevaju obezbeđivanje kvalitetnog ponuđača putem provere boniteta firme, prethodnih poslova i referenci i podataka o poslovanju ponuđača u poslednjih nekoliko godina. To su mehanizmi koji stoje na raspolaganju domaćim naručiocima, ali se na žalost ne koriste uvek u dovoljnoj meri- tvrdi Nenadić. Da kompanija „Dajnkorp“ koja je dobila posao izgradnje kargo terminala, nema nikakvih iskustava u tim poslovima, nisu demantovali prethodnih dana ni čelnici „Aerodroma Beograd“ tvrdeći da oni nisu istražni organ, koji treba da se bavi spekulacijama o navodnoj povezanosti pojedinaca iz „Dajnkorpa“ sa trgovinom

belim robljem, drogom i ratnim operacijama u Iraku. A ko treba da se u Srbiji bavi takvim pitanjima? Božidar Đelić, bivši ministar finansija smatra da je to u najvećoj meri posao Uprave za sprečavanje pranja novca, a sama zaštita od ulaska sumnjivih kompanija i sumnjivog kapitala sprovodi se kroz tri nivoa. - Jedan od nivo zaštite je uspostavljanje kriterijuma u samom postupku javnih nabavki, koji propisuju obavezno prethodno iskustvo i proveru ranijeg poslovanja ponuđača. Dakle, prethodne reference bi morale biti presudne- tvrdi Đelić. Uprava za sprečavanje pranja novca, koja bi trebalo da se bavi ispitivanjem porekla novca i boniteta firmi, pre nekoliko dana ostala je bez prvog čoveka, koji je smenjen zbog sukoba interesa. Osim borbom protiv ulaska prljavog kapitala u zemlju, direktor Uprave Oliver Bogavac, bavio se i finansijskim savetovanjem direktora, gle čuda, upravo „Aerodroma Beograd“, Nebojše Nedeljkovića. Sam Bogavac juče za „Blic“ nije hteo da komentariše da li je Uprava koju je vodio bila nadležna i za ispitivanje boniteta „Dajnkorpa“ i njihovog prethodnog poslovanja, a novi direktor još nije imenovan. Prema mišljenu advokata Milenka Radića, ne može se sva odgovornost svaliti na pomenutu upravu. - Problem je i u našim političarima i vlastodršcima, koji uvek favorizuju strane kompanije, pa čak i uslove tendera propišu tako da u startu eliminišu domaće firme. A onda kada stignu ponude, ako već Uprava za sprečavanje pranja novca nije dala signal da je nešto sumnjivo, direktori pre svega javnih preduzeća, trebalo bi da sami angažuju Službe za bonitet PKS ili NBS, koje im za malu nadoknadu mogu proveriti bonitete i poslovanje ponuđača u roku od nekoliko dana. Naši rukovodioci i političari uglavnom ne žele da znaju odakle je novac, čime i Vlada u startu postaje saučesnik. Ali ne treba zaboraviti da što je novac prljaviji, provizije našim ministrima i funkcionerima budu veće. I tu je ključ svega. Antrfile : Barać: Savet će tražiti odgovore - Savet za borbu protiv korupcije će tražiti od nadležnih organa sve infomracije o tenderu za kargo terminal na „Aerodromu Beograd“ zbog činjenice da je posao dobila firma koja se nije ranije bavila time i da je bilo sukoba interesa kod nekih državnih službenika- kaže za „Blic“ Veric Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Ona ističe da je očito da Srbija nema institucije i mehanizme da se zaštiti od ulaska sumnjivih kompanija i kapitala, ali i da one koje postoje, poput Uprave za sprečavanje pranja novca, nisu radile efikasno - tvrdi Barać. Datum : 18.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : A. MATIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema VLADA DA OCENI AMERIČKU FIRMU Aerodrom bez podataka o firmi Pentagona BEOGRAD - Od medija smo prvi put čuli da se „DynCorp. Internacional LLC“ bavi nelegalnim poslovima. Zvanične informacije o tome nemamo. Ne vidim na osnovu kojih indicija smo mogli da krenemo to da istražujemo. Pitanje je da li treba da verujemo Internet pretraživaču. Ne možemo na osnovu toga da utvrdimo da jedna firma nije verodostojna da radi u Srbiji - rekao je juče Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora JP Aerodroma „Beograd“ i predsednik Tenderske komisije koja je odlučivala o izboru strateškog partnera za izgradnju kargo-terminala. Kaličanin je naglasio da, ukoliko ne uslede ozbiljni argumenti koji bi doveli u pitanje kredibilitet DynCorp-a, posao neće biti doveden u pitanje. To znači da ako Vlada Srbije, kojoj je prosleđen izveštaj ne reaguje, i ako eventualne žalbe kandidata koji nije prošao na tenderu ne rezultiraju pozitivno, DynCorp će biti partner Aerodromu. - DynCorp je bio bolji u dva parametra koje smatramo najvažnijim za ovaj projekat. To je ubrzani razvoj centra i uticaj strateškog partnera na inostrane klijente, a drugo je posvećenost projektu - što smo videli kroz želju partnera da uloži dosta sredstava i da ima nameru da sa Aerodromom deli i profit i eventualni rizik - obrazloženje je Kaličanina. On je potvrdio da će pomenuta američka kompanija u paketu sa firmom „NJashington Group International“ graditi kargo-centar, a koja je radila na nekoliko srednjih i velikih aerodroma u SAD. Gradnja će početi osnivanjem zajedničke kompanije u kojoj će, po sadašnjoj projekciji, strateški partner imati 65 odsto vlasništva, a Aerodrom 35 odsto. Kaličanin naglašava da se ne radi o koncesiji i da ne postoji vremenski limit za korišćenje kargo-centra DynCorp-a i Aerodroma. - Kargo će se koristiti samo u civilne svrhe. Vojne proizvode ne treba mešati sa civilnom upotrebom karga. Sada godišnje u teretnom saobraćaju radimo sa 12.000 tona robe, a sa kargom ćemo to povećati na 80 hiljada do 100.000 tona. Strani partner dovešće najveće svetske distributere DHL, UPS, Air Frans cargo - tvrdi Kaličanin i dodaje da, ako ne bude odlaganja, izgradnja prvog dela kargo-logističkog centra može da počne u aprilu i biće završeno u septembru. Antrfile : Bolja ponuda „Dyn Corp.“ je ponudio da će u prvoj godini investirati 60,6 miliona dolara, da će te godine izgraditi 206.688 kvadratnih metara prostora kargo-centra i da jedinični troškovi u prvoj godini iznose 293,2 dolara po kvadratnom metru. „Engel Europe ltd.“, drugi kandidat, ponudio je da, u istom periodu, uloži 21,7 miliona dolara, da izgradi 66.256 kvadratnih metara prostora, a da će troškovi iznositi 327,8 dolara po kvadratnom metru. Datum : 18.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10

Autor : D. D. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PARAMA SE U ZUBE NE GLEDA PREDSTAVNICI AERODROMA BEOGRAD O ODLUCI DA IM PARTNER BUDE AMERIČKA FIRMA SUMNjIVOG KAPITALA Izabrali smo “Din korp” jer je ponudila veća razvojna sredstva - rekao Goran Kaličanin, predsednik tenderske komisije BEOGRAD - I pored toga što su mediji alarmirali javnost informacijama o najblaže rečeno, sumnjivom kapitalu američke firme “Din korp”, poznatoj po angažmanu za američku vojsku u svim kriznim područjima, pa i u Bosni i na Kosmetu, Tenderska komisija i Upravni odbor Aerodroma Beograd nisu se kolebali. Izabrali su da im baš “Din korp” bude partner. Ta dva preduzeća, jedno naše drugo američko, formiraće tako zajedničko preduzeće koje će, zatim, izgraditi i raditi na novom kargo logističkom centru beogradskog aerodroma. Ceo posao težak je 60,6 miliona dolara a trebalo bi da se završi do septembra ove godine. Kako se rukovodstvo Aerodroma Beograd odlučilo da između dve firme koje su učestvovale na tenderu, jedne kompromitovane “Din korp” i druge ako ništa drugo bar bez “poslovnih repova” “Endžel LTD” (“Svisport”), izabere ovu prvu, pokušao je da objasni predsednik Tenderske komisije Goran Kaličanin. - Izabrali smo “Din korp”, jer je ponudila najveća razvojna i investiciona sredstva. Oni su ponudili 60,6 miliona dolara, dok je “Endžel” grupa ponudila 21,718 miliona dolara - rekao je Kaličanin. - U prvoj godini novo, zajedničko preduzeće trebalo bi da obezbedi 500 novih radnih mesta, u drugoj godini još 1000, dok bi do kraja 2.009 godine ta zajednička firma trebalo da zaposli između pet i deset hiljada radnika. Kakve će konkretno Srbija imati koristi od toga? Na ovo pitanje Kaličanin je odgovorio: - Imaće koristi prvenstveno od unosa kapitala, zatim u zapošljavanju domaćeg stanovništva i građevinskih firmi. Iako je tender završen, a dobio je i befel Upravnog odbora Aerodroma Beograd, izveštaj je poslat, po zakonu, Vladi Srbije. Dok on putuje do Vlade, štampani mediji posebno, nastavljaju da upozoravaju javnost i nadležne na smutne radnje izabrane firme. - Nijedna od nadležnih institucija nije imala primedbe na učešće američke kompanije “Din korp” na tom tenderu - kazao je Kaličanin reagujući na te napise, ali ne precizirajući o kojim “nadležnim institucijama” je reč. Ipak, izneo je malu dozu strahovanja: - Posao bi, ipak, mogao da bude doveden u pitanje ukoliko “Din korp” ne demantuje pisanje srpskih medija i uveri javnost da su kredibilna kompanija.

Antrfile : UDEO DRŽAVE UDEO državnog vlasništva u novoosnovanom preduzeću bio bi 35 odsto, dok bi strateškom partneru pripalo 65 odsto vlasništva. ČIST POSAO NA pitanje kako mogu biti sigurni da na naš aerodrom neće sletati vojni helikopteri, Kaličanin je odgovorio: - Trgovina vojnom opremom je sasvim legalna stvar. Ako neko i prevozi oružje u redu je, jer je to čist posao. Uostalom, aerodrom će se koristiti samo u civilne svrhe. Datum : 18.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : P. V. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema VLADA NE UTIČE VLADA Srbije ni na koji način ne može da utiče na rezultate tendera za aerodromski kargo - rekao je juče Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije. - Tenderska komisija sprovela je celu zakonsku proceduru i odabrala, prema propisanim kriterijumima, povoljniju od dve ugledne svetske kompanije. Ko je izgubio posao može da se žali, i ako je utvrdi da je bilo nepravilnosti, komisija može i da poništi tender. Datum : 18.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A13 Autor : M. LAKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema „DIN KORP" DAO NAJBOLJU PONUDU ZAVRŠEN TENDER ZA KARGO CENTAR

Tenderska komisija Aerodroma „Beograd" koja je američkoj kompaniji „Din korp" dodelila izgradnju budućeg kargo centra, za njenu problematičnu reputaciju je čula tek iz medija. Zbog toga se očekuje da će predstavnici „Din korpa" narednih dana dostaviti dokaze koji će poreći sumnje, jer bi realizacija kargo dentra u protivnom mogla biti dovedena u pitanje, rekao je juče na konferenciji za medije Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora Aerodroma „Beograd". - Tenderska komisija nije bila dužna da ispituje prošlost i poslovanje kandidata i tako na sebe preuzme odgovornost da odluči da li su kandidati dostojni posla u našoj zemlji. Nas su zanimali samo merodavni ekonomski pokazatelji, odnosno garancije da će partner biti u stanju da ispuni svoje obaveze. Uostalom, do danas nas nije kontaktirao niko od viših državnih zvaničnika ili službi tako da mi ne možemo da sudimo samo na osnovu informacija sa Interneta, kaže Kaličanin. Kako je on pri tom objasnio, ponuda konzorcijuma koji čine „Din korp" i kompanija „Vašington grup internešenel" (radi na nekoliko srednjih i velikih aerodroma u Americi) bila je znatno bolja od planova izraelske „Engel grupe" koja je u saradnji sa švajcarskim „Sisportom" imala nameru da u kargo centar investira nešto manje od 22 miliona dolara. „Din korp" se obavezao da će uložiti više od 60 miliona dolara i pri tom izgraditi 206 hiljada metara kvadratnih. - Bez obzira na to ko će realizovati posao, izgradnja kargo centra je odličan posao za državu jer će strani partner uneti kapital, obezbediti nova radna mesta i uposliti našu građevinsku operativu. Odnos vlasništva kretaće se u razmeri 65 prema 35 posto, u korist partnera, dakle po najsavremenijem modelu povezivanja privatnih i državnih interesa. Taj proces je direktno povezan sa restrukturisanjem Aerodroma „Beograd" tako da u ovom javnom preduzeću neće biti otpuštanja, objasnio je Goran Kaličanin. Ukoliko tender ne bude poništen (do juče nije primljena eventualna žalba „Engel grupe") „Din korp" će narednih pet godina na zemljištu u blizini hangara Jat ervejza, izgraditi savremeni skladišni prostor sa pratećom infrastrukturom. U kasnijoj fazi je predviđena i realizacija industrijsko-poslovnog kompleksa zbog čega će broj radnika biti uvećavan. Već do kraja ove godine zaposliće se 500 radnika, druge godine još hiljadu da bi broj radnika u 2009. godini stigao od pet hiljada do 10.000 zaposlenih. Datum : 18.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 12 Autor : I. RADAK Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NEMAMO ARGUMENTACIJU ZA SUMNJE U DAJN KORP Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora Aerodroma Beograd

Beograd - Predsednik Tenderske komisije i zamenik generalnog direktora Aerodroma Beograd Goran Kaličanin izjavio je juče na konferenciji za novinare da su osnovni razlozi zbog kojeg je firma Dajn korp internešnel LLC jednoglasno izabrana za strateškog partnera Aerodroma Beograd u projektu izgradnje Kargo terminala, visina ulaganja na koju se obavezao Dajn korp ali i uticaj ove kompanije u svetu jer to može obezbediti dolazak ozbiljnih svetskih distributerskih kompanija i frekventniji saobraćaj kargo aviona preko Aerodorma Beograd. - Na tender se prijavilo sedam ponuđača i svi su ocenjeni pozitivnom ocenom. Međutim, u zakonom predviđenom roku ponude su podneli samo Dajn korp internešnel LLC i Ejndžel Jurop LTD. Prilikom javnog otvaranja ponuda niko od ponuđača nije imao primedbe, tako da će sa kompanijom Dajn korp biti formirano zajedničko preduzeće koje će obezbediti izgradnju i razvoj Kargo logističkog centra na površini od oko 208.000 kvadratnih metara. U prvoj godini biće izgrađ eno 35.000 kvadratnih metara i zaposleno oko 500 ljudi a očekujemo da će do 2009. godine u novoformiranoj kompaniji raditi između pet i 10 hiljada ljudi - kaže Kaličanin. Komentarišući pisanje domaćih medija da je reč o kompaniji koja pravi sumnjive poslovne aranžmane Kaličanin je rekao da je zadatak Komisije bio da od ponuđača pribavi podatke relevantne za izgradnju Kargo terminala i da su u tom smislu proveravani njihovi finansijski izveštaji za poslednje tri godine. On tvrdi da od nadležnih institucija Aerodrom nije dobio zvanične informacije o problemima koji prate poslovanje Dajn korpa na osnovu kojih bi ta kompanija mogla da bude eliminisana iz tendera. - Tenderska komisija nije mogla da donosi procene na osnovu podataka koje objavi neki internet pretraživač. Međutim, ukoliko narednih dana Dajn korp ne ponudi kontraargumente tvrdnjama srpskih medija, posao izgradnje Kargo terminala mogao bi da bude doveden u pitanje - ističe Kaličanin. On je podsetio da se Ejndžel Jurop LTD nije žalio na odluku Komisije i demantovao da je u ovom poslu reč o koncesiji. Dajn korp internešnel obavezao se da će do 2009. godine izgraditi 206.688 kvadratnih metara Kargo terminala i investirati 60, 6 miliona dolara dok je Ejndžel LTD ponudio da u istom periodu izgradi 66.256 kvadratnih metara prostora i investira 21, 7 miliona dolara uz nešto veće troškove. Prvi deo biće pušten u rad već u septembru. Antrfile : Struktura kapitala zajedničke kompanije - Oko 65 odsto kapitala u kompaniji imaće Dajn korp dok će 35 odsto pripasti Aerodromu Beograd, odnosno državi. Firma Dajn korp biće zadužena za izgradnju terminala dok će Vašington grup internešnel s kojom je Dajn korp nastupao zajedno na tenderu, biti zadužen za upravljanje. Reč je o kompaniji koja organizuje posao na nekoliko velikih i srednjih aerodroma u SAD. Prilikom izbora najboljeg ponuđača bilo nam je važno i da pobednik nema izgrađen kapacitet u blizini Beograda. Kargo terminal biće korišćen isključivo u civilne svrhe ali to ne znači da preko njega neće moći da se distribuira i vojna oprema - rekao je Kaličanin i dodao da novoformirana kompanija neće imati vremenski ograničen rok trajanja već će o njenom opstanku odlučivati uspeh na tržištu. Datum : 18.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko

Strana : 20 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OBNOVA FASADA ZGRADA POD ZAŠTITOM DRŽAVE Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović najavio je juče pokretanje postupaka javnih nabavki za izvođenje radova na revitalizaciji fasada na šest objekata pod zaštitom države i za izgradnju javnog osvetljenja na prostoru kod objekata u ulici Kej oslobođenja 1-13 u Zemunu. Revitalizacija fasada, vrednosti 16,2 miliona dinara, biće obavljena na zgradama u Kosovskoj 37 i 39, Prizrenskoj 7, Prote Mateje 33, Molerovoj 47 i Beogradskoj 68, a najavljana je i restauracija 16 fasada, među kojima su Institut za kardiovaskularne bolesti i zgrada Skupštine opštine Palilula. Projekat javnog osvetljenja obuhvata postavljanje 28 stubova s natrijumovim sijalicama od 70 vati za osvetljanje parka između zgrada i 25 stubova s natrijumovim sijalicama od 150 vati za osvetljenje parkinga i prilaza zgradama. Procenjena vrednost projekta je pet miliona dinara, a realizuje se na osnovu molbi stanara za poboljšanje javnog osvetljenja u ovoj ulici. Datum : 18.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OBNOVA FASADA „Za lepšu Srbiju" Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović najavio je juče postupak javnih nabavki za izvođenje radova na fasadama šest objekata koji su pod zaštitom države, kao i projekat za izgradnju javnog osvetljenja na prostoru u ulici Kej oslobođenja 113 u Zemunu. Revitalizacija fasada, u okviru projekta „Za lepšu Srbiju", vrednosti 16,2 miliona dinara, biće obavljena na zgradama u Kosovskoj 37 i 39, Prizrenskoj 7, Prote Mateje 33, Molerovoj 47 i Beogradskoj 68. U planu je i restauracija 16 fasada, među kojima su Institut za kardiovaskularne bolesti i zgrada opštine Palilula. Procenjena vrednost projekta je pet miliona dinara, a realizuje se na

osnovu molbi stanara za poboljšanje javnog osvetljenja u ovoj ulici. Završetak radova očekuje se do kraja juna. Datum : 17.2.2005 Novina : NIN Izdanje : Beogradsko Strana : 22 Autor : RUŽA ĆIRKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Intervju Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema DINKIĆ I JA SE DOGOVORIMO ZA TRI MINUTA VELIMIR ILIĆ, MINISTAR ZA KAPITALNE INVESTICIJE Ali ja imam problem, Dana Drašković, šta god da uradim, makar bilo i najbolje, samo me napada Sređivanje stanja u srpskim javnim preduzećima je počelo. Na čelu velike “kaznene ekspedicije” su u neviđenom saglasju ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić (NS) i ministar za finansije Mlađan Dinkić (G 17 plus). Prvi probni ispit su izgleda položili: svih 19 sindikata Jat ervejza prihvatilo je uvođenje prinudne uprave i program restrukturiranja te kompanije sa precizno utvrđenim terminima. U martu će posebna pravna lica postati Jatovi hoteli, Privredna avijacija, Pilotska akademija, Priprema aviohrane. Tako će sadašnji broj od 3 672 zaposlena u nacionalnoj aviokompaniji biti smanjen za 384. U aprilu će posebno pravno lice postati Radio Jat sa 11 zaposlenih. U maju će na isti način biti izdvojena tehnika za održavanje sa 800 do 1 000 zaposlenih. U julu će biti osnovana posebna kompanija za lizing i čarter sa 80 zaposlenih. U osnovnoj delatnosti Jata, prevozu putnika i robe, ostaće višak od oko 900 radnika kojima će već 21. februara biti ponuđeno da kompaniju napuste uz otpremninu od 250 evra po godini staža. Ponuda važi do 10. marta, posle toga sleduje otpremnina od 100 evra po godini staža. Jat je, po koalicionom sporazumu, pripao Ilićevom koalicionom partneru Srpskom pokretu obnove. Jutros (sreda 16. februara) je trebalo da zaseda Kadrovska komisija vlade. Koga je SPO predložio za prinudnog upravnika u Jatu? - Komisija jutros nije zasedala, jer nije imala kvoruma. Ali SPO je za prinudnog upravnika predložio Nebojšu Starčevića, on radi u Moskvi. U kakvim ste vi odnosima sa SPO, vašim koalicionim partnerom? - Pa ja sam u dobrim odnosima sa SPO, u dobrim odnosima sa poslanicima, sa Vukom Draškovićem nikad nisam imao problema. Ne znam zašto, ali imam taj problem, Dana ...Prema svemu šta ja uradim, pa makar bilo i najbolje, ona uvek ima jedan nekorektan odnos. Videli ste sami koliko je bilo napada SPO, Aleksandra Milutinovića na mene. Nemam ja ništa protiv, ali generalni direktor Jata mora da zna posao. Jat je nacionalna kompanija. Ne mogu da shvatim da nastane toliki nerad i javašluk. Materijalni troškovi su tamo za deset meseci uvećani četiri puta. To je nešto što ne može da se toleriše ni rođenom bratu, a kamoli koalicionom partneru. Moj odnos je bio vrlo korektan. Prvo sam

upozoravao, govorio, a onda sam rekao: ja moram da reagujem. Molio sam: smenite čoveka, ne zna da radi posao... Koga ste molili, jeste li sa Draškovićem imali razgovor? - I njega sam molio, slao sam mu poruke, ne znam da li je to došlo do njega ili nije. Nisam lično s njim o tome razgovarao jer mi se ne javlja. Ja hoću profesionalca. Nije ništa strašno smeniti čoveka. Može čovek da se zasiti, ne snađe. Neko može da bude dobar za druženje, ja sam sa Milutinovićem odličan prijatelj, privatno... ali ne možemo terati inat dok nacionalna kompanija tone. Je li vam poznato ko vodi kadrovsku politiku u SPO. S kim komunicirate kad o tome raspravljate? - Pa to se zna, svi znaju ko vodi kadrovsku politiku... Hoćete da kažete – Danica Drašković? - Pa... Ali ne možemo voditi jednu pogubnu politiku. A vi sami, kad pogledate unazad na ovih nepunih godinu dana, jeste li kao resorni ministar napravili neku grešku u odnosu na to preduzeće? Možda jesam, zato što sam dugo tolerisao. Ali ja već pola godine tražim privremene mere u Jatu. To je jedini način da se preseče. Jer, naša je politika, recimo, smanjenje broja zaposlenih i ja konstantno imam problema sa Svetskom bankom, Međunarodnim monetarnim fondom, Evropskom bankom za razvoj, koji stalno dolaze i donose cifre i govore: gospodine ministre, vidite vi da se ovo u Jatu penje umesto da se spušta. Kažete da svi znaju ko vodi kadrovsku politiku u SPO. Jeste li ikad lično razgovarali sa gospođom Drašković? - Ne. Ti ljudi neće direktan razgovor argumentima, već ono, ispod žita. Suprotno početnim očekivanjima komentatora, vi se izgleda odlično slažete sa ministrom za finansije Mlađanom Dinkićem. Koja je to tačka na kojoj ste se našli? - Obojica smo profesionalci u poslu. To mi se sviđa. Po ideologiji smo možda potpuno suprotni... Ali kad nas dvojica sednemo oko koncesije, oko neke investicije, mi se dogovorimo za nekoliko minuta. Zato što obojica želimo da posao uradimo profesionalno, bez emocija, simpatija, antipatija, ideologija. Samo koncentracija na posao i cifre. Sa njim ja nalazim rešenje za nekoliko minuta, možda ste primetili. Čak me je jednom i premijer Koštunica pitao: kako to da se ti i Dinkić usaglasite za nekoliko minuta? A u čemu se ideološki ne slažete? - Ja imam neku nacionalnu politiku, ali primećujem da i on sve više ide ka tom nacionalnom... Sem vašim odnosima sa Dinkićem, javnost se dosta bavila vašom bliskošću sa Bogoljubom Karićem. Šta vam je zajedničko s njim? - Ja sam sa porodicom Karić godinama u veoma dobrim prijateljskim odnosima. Uvek su mi kao prijatelji bili zabavni i dragi, svi. To je jedan izuzetno radan i promućuran svet. Ali jedno je prijateljstvo, drugarstvo, a drugo profesionalizam u poslu. Nikada Karićima nisam učinio ustupak, napravio im nešto, potpisao nešto što je na štetu države, a u njihovu korist. Ali pojavljivali ste se s njima i u nekim vrlo formalnim prigodama baš u vreme najvećih rasprava oko Mobtela, pa se postavljalo pitanje da li biste mogli da imate, ako ne formalni, a ono neformalni sukob interesa? - Ne. Ali ja sam u startu našao sa Karićem rešenje za Mobtel. Kad-tad to će rešenje biti jedino rešenje. To bi bilo najbolje rešenje za državu. Time smo

mogli da rešimo budžetski deficit, uđemo u velike poslove. Premijer Koštunica se u slučaju generala i Haga pokazao kao dobar pregovarač, pa se u vladi priča da bi on trebalo da preuzme i pregovore sa Karićem. Ma koji procenat vlasništva da dogovori, narod bi verovao da je to najbolje što se moglo? - Meni je drago da će svi pregovarati, i potpredsednik vlade i ministar za finansije i ministar za privatizaciju, i da će pregovarački tim predvoditi premijer. On i treba da predvodi pregovarački tim jer je pitanje Mobtela važno pitanje za naciju. Da se vratimo na Jat. Možete li vi kao resorni ministar da kažete kako za dve godine vidite Jat. Kao državnu kompaniju, kao delimično ili u potpunosti privatizovanu kompaniju? Ima li vlada viziju? - Da. Vlada ima viziju. Jat će se baviti isključivo prevozom putnika i zasad će biti u državnom vlasništvu. Dok se ne stvore uslovi za strateškog partnera. Nije strašno, kad se stvore uslovi, da Jat uđe u privatizaciju. Mi smo ušli u evropski sistem otvorenog neba, aerodromi su odvojeni od Jata, na usluzi su svim kompanijama, svi mogu da lete. Slobodno nebo stvara konkurenciju. Ko se snađe zaradiće, ko se ne snađe neće leteti. U terminskom planu za restrukturiranje Jata predvideli ste za jul osnivanje kompanije za lizing i čarter letove, kao posebno pravno lice sa 80 ljudi. Da li vam se sada više nego pre godinu dana čini prihvatljivom ideja o osnivanju firme tipa onog Interlinka, koju je zagovaralo bivše rukovodstvo Jata? - Slušajte, ja nisam imao ništa protiv te kompanije za čarter letove. To je nešto što Evropa sada masovno koristi. Mi ne treba da kočimo određene procese. Ali ne može se praviti kompanija da ja kao ministar, ili generalni direktor, postavim svoju suprugu da to radi, ili svoje dete... A bio je postavio? - Pa, to se pripremalo... Mora se osnovati jedna kompanija koja neće biti porodična nego kompanija od koje će biti određene koristi. Ma, ja samo pitam da li ste izgubili dragocenih godinu dana vremena za razvoj kompanije tog tipa kakvih je već dosta u Evropi. Jer to što pričate – porodič no, žena, kćerka – to ništa nije dokazano, a vi ste čuli zagovaranja da se na naše tržište pusti aviokompanija niskih tarifa Rajaner. A vi znate koliko bi to moglo da bude opasno po Jat? - To sve zavisi od Jata, od njegovog menadžmenta. Ja sam ministar a ne generalni direktor kompanije. Menadžment Jata odlučuje. Oni dođu i pripreme predlog: ovo ne sme da se uradi, ovo uništava kompaniju... Mi smo uvek njihove razloge podržavali. Vlada se trudi da stvori dobre zakone... Ali postavljate i taj menadžment? - Tako je... a direktori odlučuju o strategiji razvoja kompanije. Ne mogu ja kao ministar naložiti kompaniji da donosi određene odluke, pa ni kad je osnivanje takve firme u pitanju. Od Jata nisu potekli predlozi da vlada odobri određene projekte nego predlozi da stopiramo određene projekte. To što vlada bira direktora nije mala odgovornost, pa se kroz slučaj Jata postavilo pitanje načina izbora rukovodstva javnih preduzeća. Mislite li da bi nešto trebalo menjati u Zakonu o javnim preduzećima? - Nije dobar taj Zakon. Ne mogu se na ta mesta dovoditi političari. Ne može se to stranački deliti: ovo pripada jednoj stranci, ovo drugoj. Stranka dovodi

kadar koji, po pravilu, nije adekvatan. Mnogo bi bolje bilo kad bi se menadžment javnih preduzeća birao na javnim konkursima, a na osnovu projekata koji bi kandidati ponudili za pojedino preduzeće. Ovako dovodimo političkog poslušnika da bismo određenu nacionalnu kompaniju stavili u funkciju određene partije. To nije dobro. U vašem resoru je najviše javnih preduzeća. Hoćete li inicirati promene Zakona u tom smislu? - Sigurno ću se truditi. To je moja ideja odavno. Javna preduzeća moraju temeljno da se restrukturiraju. Ko god dođe iz sveta, kaže da je to naša rak-rana. Država koristi ogromna budžetska sredstva da pokrije nerad, javašluk u javnim preduzećima, tu je uzrok inflacije. Jer, politički su se primali ljudi. Koja god partija dođe na vlast, recimo u sistemu telekomunikacija ili Jata, ona dovede određen broj ljudi. Pa dođe sutra druga, pa i ona dovede određ en broj ljudi...Pravimo jednog bogalja koji crpi državu umesto da joj stvara dohodak. U programu restrukturiranja Jata predvideli ste da do jula meseca 1 274 zaposlena nađu posao van te kompanije, a da 900 njih uzme otpremnine od 250 evra za godinu staža. Te otpremnine bi trebalo da budu finansirane iz prodaje Jatovih hotela u Beogradu i Kopaoniku. Hoćete li ih prodavati tenderom ili dogovorom sa eventualnim kupcem? - Tender je najbolji način da saznamo i vrednost tih hotela. Nikako dogovorom. Samo tenderom. Kao resorni ministar izražavali ste javno nezadovoljstvo generalnim direktorom Telekoma Srbija. Šta mu zamerate? - Ne, ja sam izražavao nezadovoljstvo zbog procedure izbora generalnog direktora. Dakle, na ličnost nemate zamerki? - Ne. Nemam. Ali hoću da znam ko stoji iza direktora, ko ga predlaže, hoću argumente, proceduru... Jeste li dobili sve to? - Da, sad sam dobio sve to i sad je sve u redu. Sarađujete li sa Draškom Petrovićem? - Da, kako da ne. Odlično sarađujemo. Ja sam čovek koji traži da se sve ozakoni. Hoće li sredinom godine, kako predviđa zakon, biti ukinut monopol Telekoma Srbija na fiksnu telefoniju? - Da. Sigurno. Telekom Srbija je učestvovao na tenderu za crnogorske telekomunikacije i tamo je postojao prilično snažan otpor nameri da oni to kupe. Da li je država, kao vlasnik, mogla više da učini na lobiranju za svoju kompaniju? - Vlada Crne Gore se, otprilike, bila unapred dogovorila i tender je bio pro forma. Ja sam to osećao. Vrlo je teško ako imate opasnu konkurenciju koja je još i unapred izrežirana i dogovorena. A kako stoji beogradska “Mostogradnja” , odnosno konzorcijum naših firmi, na pretkvalifikacionom tenderu za izgradnju mosta kod Beške? - Meni je drago da su prošli pretkvalifikacije i da se Mostogradnja vraća na scenu. Prošlo je desetak kompanija iz Evrope. Drago mi je da su se pojavili i naši domaći izvođači i to kao konzorcijum jer kao konzorcijum imaju šanse da prođu i kvalifikacioni tender. Naše kompanije opet vode bitku sa najjačim svetskim kompanijama. I to uspešno. Iz pretkvalifikacija su ispali i neki giganti. Zato sam ja i bio za konzorcijum. Naši su građevinari tražili da im se političkom odlukom unapred dodeli taj posao, ali kod tih evropskih finansijskih institucija se tako nešto ne dozvoljava. Sredstva daje banka koja želi da uč

estvuje u odabiru izvođača. Da li će konačni izbor izvođača biti obavljen po našem Zakonu o javnim nabavkama s obzirom na to da on domaćim firmama daje prednost od 20 odsto? - Imaće tu prednost, ali prvo moraju da ponude odgovarajuće reference. Naše firme je uništilo poslovanje iz poslednjih godina. Nisu imale obim posla na određenim projektima, propisane vrednosti. Mi to nismo imali zbog sankcija. Zakon o železnici biće usvojen ovih dana, doći će do odvajanja infrastrukture od transporta i privatizacije transporta. Kad možemo očekivati prve privatne vozove na našim prugama? - Zavisi od interesa. Pravno može za koji mesec. Mogu se određene lokalne vlasti i privatnici na određenim pružnim pravcima pojaviti kao korisnici određ enih usluga. Evropa želi da se napravi infrastruktura koja se iznajmljuje i stranim i domaćim zainteresovanim firmama. To je već počelo. Imamo velikog korisnika železnice kao što je Ju-es-stil. Oni već kupuju sopstvene vagone koje stavljaju u funkciju preko infrastrukture železnice i plaćaju joj za korišćenje infrastrukture. Oni su naručili stotine svojih vagona koji će voziti po srpskim prugama... Prošlogodišnji finansijski efekat železnice gotovo je ravan iznosu koji ta kompanija dobija iz republičkog budžeta. Kad će te subvencije biti svedene na prihvatljiv nivo? - Ne može se to jednostrano posmatrati. Sve države imaju subvencije za železnicu. Kad mi kažemo – subvencije su osam milijardi dinara... Znate, mi smo prošle godine na železnici napravili vrhunske rezultate. Materijalni troškovi su smanjeni za 28 odsto, subvencije su smanjene za preko 2,5 milijarde. Pa i ako država daje osam milijardi, to je bruto, četiri milijarde se vraća u penzioni fond, zdravstveno osiguranje, nazad budžetskim korisnicima. Ali kod nas železnica ima problem kod privatizacije određenih sistema, na primer kod privatizacije “Sartida”. Država je otpisala dugove gigantima i veliki deo železničkih para otišao je u otpis. Na primer, samo u “Sartidu” milijardu dinara potraživanja železnice je oprošteno. Zamislite koliko samo železnici duguje “Zastava”, pa “Viskoza” i drugi giganti. Ja sam prenatrpan zahtevima da ne blokiram nikoga, da otpišemo potraživanja. Vrlo često se na vladi pojavljuje: otpišite “Milanu Blagojeviću” iz Lučana, otpišite ovome, otpišite onome. Te subvencije koje država daje, država je već uzela od železnice. Železnica nikoga nije blokirala, to je bila politika i prethodnih vlada, pa železnici to neko mora da nadoknadi. Međunarodni monetarni fond zahteva da se cene na železnici usklade sa tržišnim. U kom roku će se to desiti? - Tako je, te cene moraju da se dovedu na evropski nivo. Za dve-tri godine moramo biti na evropskom nivou cena. Sem toga, Svetska banka nam je sada postavila uslov da 10 odsto neprofitabilnih pruga, znači oko 400 kilometara, ove godine mora da se zatvori. Tu mi imamo veliki problem sa lokalnim vlastima. O tome odluku donosi parlament. I zamislite, u parlamentu političke partije se dodvoravaju građanima i ne daju da se zatvore određene nerentabilne lokalne pruge. E, kad ne date, onda morate da platite. Na pojedinim pružnim pravcima dnevno se vozi po deset putnika. A ljudi navikli: nemojte da nam ukinete voz, pa to je otvoreno pre 150 godina. Ali, ne možemo mi voziti prazan voz. Ovo što ste u okviru jednog ministarstva ujedinili ovoliko sektora čini li vam se sada, posle gotovo godinu dana na mestu ministra, previše za pleća jednog č oveka? - Pa nije. Videli ste da je narod rekao da je to najbolje ministarstvo. Ja lič no mogu da izdržim. Radim 20 sati dnevno i imam tim. Mada moji saradnici

ponekad i otplaču. Antrfile : Doktoriraću na železnici Ovih dana ću magistrirati na temi “Reinženjering voznih sredstava”, na Mašinskom fakultetu. Moj magistarski rad je posvećen železnici. Ušao sam u suštinu problema. Više naučnih radova sam uradio iz oblasti železnice. A nadam se da će i moj doktorat biti o železnici. Zainatio sam se da uđem u srž železnice i da napravim nešto da ostane. Kao i za ove autoputeve. Kad sam pričao o koncesijama, svi su se smejali. Polako sam ubeđivao jedne, druge, treće i svi su sad jedinstveni u podršci toj ideji. Koncesije za autoputeve na vladi su dobile jednoglasnu podršku. Datum : 19.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema IZMENJEN TENDER ZA KARGO-CENTAR Izraelci će se žaliti zbog izbora investitora BEOGRAD - Kandidat koji nije prošao na tenderu za izgradnju kargo-centra na Aerodromu „Beograd“ izraelsko-švajcarski konzorcijum „Engel Europe ltd.“ najavio je da će u zakonskom roku od 15 dana podneti tužbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača. - Izborom kompanije „DynCorp. Internacional LLC“ učinjen je veliki prekršaj Zakona o javnim nabavkama Srbije, po mišljenju naših advokata. Zato razmatramo i radimo na predavanju zvanične žalbe Komisiji za zaštitu prava ponuđača - kaže Dejvid Erikson, biznis menadžer „Engel grupe“ i predstavnik tima za „Svisport“, preduzeća koja su se zajednički prijavila da učestvuju na tenderu za gradnju kargo-terminala. Erikson tvrdi da je, pri dodeljivanju ovog posla, najveća omaška napravljena u tome što se uslovi propisani u tenderu, razlikuju od onih koji su primenjeni kada je budući graditelj izabran. - Prvobitno je naglasak stavljen na kargo-terminal, a ispostavilo se da je presudila veličina i dinamika investiranja. Pritom, naša ponuda nije finansijski slabija od ponude „DynCorp.“ nego oni ulažu sve u prvih nekoliko godina, a mi u narednih 15 godina - obrazlaže Erikson. On naglašava da je potpuno nepravedno što je zanemarena činjenica da je „Svisport“ jedan od najvećih kargo-operatera. Datum : 19.2.2005

Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : V. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema HRVATI KOLONIZUJU SRBIJU NOVI SAD - U oktobru prošle godine firma „Bora Kečić" učestvovala je na tenderu koji je raspisala "MB pivara" - priča Željko Kosović. Tender se odnosio na transport četrdeset vangabaritnih cisterni. Tender se odnosio na tri etape, proizvodnju, transport do Luke Novi Sad i transport od luke do gradilišta firme „Rodić". Na tenderu je učestvovalo više međunarodnih i domaćih firmi. Prvu etapu posla dobila je da obavi nemačka firma „Štajneker", transport vangabaritnih cisterni dobio je da obavi austrijska firma „Multinaut'. Njihov posao bio je da transportuju „Štajnekerove" cisterne do luke Novi Sad. ,"Bora Kečić", jedna od najpoznatijih Srpskih firmi za oblast transporta, dobila je posao transporta cisterni od luke do gradilišta. Naizgled, trebalo je da svi da budu zadovoljni. Ali, kako to u Srbiji često biva, desilo se nešto neočekivano. Na sastanku s firmama „Multinaut" i „Štajneker", koje su trebalo zajedno s nama da obave posao, doživeli smo prvu neprijatnost. Kolege iz „Multinauta" nam saopštavaju da će oni transport od luke od gradilišta poveriti hrvatskoj firmi „Zagreb trans". Mi smo bili zaprepašćeni, ali uvereni da je ovo samo jedan mali nesporazum. Pokušali smo Austrijancima da objasnimo da taj posao po zakonu ne mogu da obavljaju firme koje nisu iz naše države. Dugo smo ih ubeđivali, ali dogovora ipak nije bilo. Njihovo obrazloženje bilo je da je Hrvatska firma obezbedila bankarsku garanciju kojom će, ukoliko dođe do spora, njima biti nadoknađena šteta od Hrvata za nezakonita radnje u koje su zajedno ušli. Narodnim jezikom, Austrijanci su se obezbedili od moguće štete koja će uslediti, pa ih je bilo baš briga da li će doći do pravnog spora. Ukoliko do naknade štete dođe sve bi platili Hrvati. Tada smo i dalje verovali da do ovakve situacije neće doći iz prostog razloga što ga je nemoguće pravno sprovesti, osim ako ne korumpirate visoke državne funkcionere - priča Kosović. Kako su Hrvati organizovali kriminalni posao, koga su korumpirali, kako, kada i zašto su u ilegalne radnje uključili i firmu „Širbegović" iz Bosne, pročitajte u narednim brojevima Nacionala. Datum : 20.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A25 Autor : M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE

Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema UČENICI NA DIVČIBARAMA STARI GRAD Na predlog predsednika Opštine Stari grad, a uz saglasnost opštinskog veća na redovnoj sednici odlučeno je da se odobre sredstva u iznosu od 89.100 dinara za učešće ekipe osnovne škole „Stari grad" na Šestom zimskom festivalu dečje rekreacije SCG „Divčibare 2005. godine". Sredstva će biti uplaćena organizaciji „Prijatelji dece" koja je i uputila zahtev sa predlogom da se finansira učešće desetoro školske dece sa teritorije Stari grad koja će činiti ekipu. Troškovi smeštaja na Divčibarama u odmaralištu „Stevan Filipović" iznose 95 evra, dok je prevoz 15 evra po detetu, što ukupno iznosi 1.100 evra ili 89.100 dinara. Ekipa se formira od učenika šestog, sedmog i osmog razreda osnovne škole „Stari grad" kao škole sa najsiromašnijom decom sa teritorije ove opštine. Policijskoj stanici - Stari grad biće uplaćeno 1.480.000 dinara, koja će biti upotrebljena da se obezbedi demontaža i nabavka novih PVC prozora na dvorišnom delu zgrade, kao i demontaža drvenih vrata i novih PVC vrata. Dom zdravlja „Stari grad" ovlastio je Opštinu da u ime i za račun Doma zdravlja sprovede postupak javne nabavke male vrednosti za nabavku PVC prozora za ambulantu „Kosta Stojanović". Procenjena je vrednost javne nabavke 480.000 dinara, bez pripadajućeg poreza. Ugovor je dodeljen preduzeću „Solenoid", a cena sa porezom na dodatu vrednost iznosi 556.759,40 dinara. Datum : 21.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A11 Autor : M. LAKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SAVETNICI NA PROCENAT PROBLEMATIČNI TENDER AERODROMA „BEOGRAD” Drugoplasirani ponuđač pokušaće da ospori kvalifikacije tenderske komisije Konzorcijum izraelske „Engle grupe” i švajcarske kompanije „Svisport” pripremio je žalbu na rezultat tendera za izgradnju kargo centra na Aerodromu „Beograd”. Kako „Politika” ekskluzivno saznaje, posao koji je dodeljen američkim kompanijama „Dinkorp” i „Vašington grup internešenal”, trebalo bi da ospori kvalifikacije tenderske komisije i dokaže da su američki stručnjaci koji su

pripremili projekat kargo logističkog centra nadomak Surčina bili pristrasni prilikom davanja svog mišljenja. Naime, izraelsko-švajcarski konzorcijum smatra da tenderska komisija nije bila sastavljena od stručnjaka. U njenom radu učestvovali su predstavnici Aerodroma „Beograd” ali ne i arhitekte i građevinci koji bi sa aspekta svoje struke morali da daju mišljenje o projektu. Kako se sugeriše, komisija je ovako mogla samo da se bavi predstavljenim ciframa tako da se postavlja pitanje da li je posao mogao biti dodedeljen samo na osnovu planiranih investicija. Ova pretpostavka će, između ostalog, biti potkrepljena i izjavom Gorana Kaličanina, zamenika generalnog direktora aerodroma i predsednika tenderske komisije, da „Dinkorp” planira da gradnju kargo centara započne u aprilu i završi je do kraja septembra. Po mišljenju „Engela” i „Svisporta” to jednostavno nije moguće jer za tako kratko vreme (do aprila) nije moguće dobiti građevinsku dozvolu i pravno obezbediti zemljište. Kada je reč o mogućoj pristrasnosti američkih savetnika koji su izradili idejni projekat, otvara se sumnja u njihove iskrene namere jer je njihova zarada direktno vezana za predstojeće investicije. Kako je predviđeno ugovorom, ukupno pet stručnjaka među kojima se pojavljuje i jedno ime sa ovih prostora, trebalo bi da dobiju oko četiri procenta ukupne vrednosti projekta. To znači da je sa njihovog aspekta bolja upravo vrednija ponuda jer će i oni tako više zaraditi. Tu se međutim, pojavljuje jedna nelogičnost jer su oba konzorcijuma predvidela da na Aerodromu „Beograd” ulože oko sto miliona evra. Ipak, stvari postaju jasnije kada se uzme da „Dinkorp” samo u prvoj godini planira da investira 60 miliona dolara, tri put više od drugoplasiranog– nešto manje od 22 miliona dolara. Dakle, zarada ne samo da je viša već i brža u slučaju „Dinkorpa”. „Engel” je s realizaciju svog projekta sa „Svisportom” podelio na 12 faza čija realizacija nije fiksna već to zavisi od rasta obima posla. Ukratko, to je plan kojim Izraelci i Švajcarci planiraju da ospore posao dodeljen Amerikancima. Ipak velika je verovatnoća da neće sve ostati na tome. Jer, u Beogradu bi možda još tokom ove nedelje mogla da se pojavi jedna bivša „Dinkorpova” radnica koja će, može se čuti, posvedočiti o sumnjivim poslovima te kompanije. „Dinkorp” je tu Engleskinju navodno pre nekoliko godina otpustio pošto je ona u javnosti upozorila da su se njene kolege bavile trgovinom belim robljem iz Bosne i Južne Amerike. To je izgleda i uspela da dokaže pred sudom u Sautemptonu. Datum : 21.2.2005 Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. R. - V. S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema

KALIČANIN PREKRŠIO PRAVILA TENDERA PREDSEDNIK TENDERSKE KOMISIJE SASTAJAO SE U TAJNOSTI SA ČLANOVIMA "DAJN KORPA" BEOGRAD - O tenderu za kargo terminal na Aerodromu Beograd javnost nije znala gotovo ništa, a mnogi nadležni i danas ne znaju mnogo o tome. Koncesja na period od 15 godina omogućuje veliki obrt novca i veliku materijalnu korist ulagaču, tako da i ne čude malverzacije i pokušaji da se ostvari učešće u poslu. Na sajtu Aerodroma Beograd, slučajno ili namerno, izostavljen je baš tender za kargo terminal. U čitavom projektu učestvovala i jedna savetnička grupa, u čijem savetu je bilo nekoliko Amerikanaca. Grupa je izradila studiju izvodljivosti, a sve to je finansirala agencija američke vlade TDI. Ovo saznanje je dalo odgovor na pitanje da li je postojala pristrasnost u odabiru pobednika na tenderu i uslovilo izbor „Dajn korpa" za prvorangiranog ponuđača. Potencijalni kandidati su se pri preuzimanju dokumentacije pismeno obavezali da o tenderu dve godine neće progovoriti ni reč. To, praktično, znači da ne smeju komentarisati izbor, ali i da se ne smeju žaliti na odluku. Tako javnost tendera gubi svaki smisao. Da sumnjičavost i osporavanje oko rezultata tendera zaista ima smisla Nacional je saznao posredstvom dokumenata koje je obezbedio član nedavno oformljene URA-e, Momčilo Srećković. Pored prezentovanih dokumenata Srećković je za naš list rekao: „Radnici Aerodroma Beograd su ogorčeni, a većina njih ne sme da priča o malverzacijama koje čine odgovorni u ovom preduzeću s Kaličaninom na čelu. Nekim radnicima su već pretili i na njih vršili pritisak, ali ja smem uvek u ime pravde da govorim. Kompletan tender za prodaju kargo terminala je nevažeći, jer jedini legitimni sindikat nije dao saglasnost. Sada direktor Aerodroma, Nedeljković ima u planu da osnuje novi sindikat, koji bi dao formalno pravno pokriće za sklapanje sumnjivih poslova. Članove ovog sindikata će verovatno vrbovati ucenama i primoravanjem radnika koji se boje za golu egzistenciju. Jer, kako sam od radnika Aerodroma saznao, niko svojom voljom ne želi da se učlani. - U dokumentima koje nam je dostavio Srećković, a koje je potpisao pravni savetnik drugorangiranog ponuđača „Engel grupe" i „Svisporta", Miroslav Boraš naglašava se da je Kaličanin u dva navrata, a možda i više puta, bio u direktnom kontaktu s „Dajn korpom" i tako doveo u pitanje pojavu očiglednog sukoba interesa. Naime, u dokumentu stoji: „Predstavnici 'Dajn korpa' sastali su se s gospodinom Kaličaninom u Vašingtonu pre nekoliko meseci i u novembru u Beogradu, što predstavlja povredu pravila postupka javne nabavke i propisa kojim se zabranjuje svaki kontakt između ponuđača i članova preduzeća Aerodrom Beograd. Ovaj dokument je trebalo da dospe u ruke ministra Ilica i njegovog pomoćnika Mokovića, od kojih je zahtevano da se Kaličanin smeni, kao i da isključe iz ponude 'Dajn korpa' delove koji se odnose na bezbednost i da dozvole 'Engelu' da u svoju ponudu uključi ekvivalentni sadržaj, jer je poznata bezbednost po svetskim standardima koju automatski obezbeđuje odeljenje za bezbednost 'Svisporta'". Antrfile : Motkama na „Dajn korp" - U vašim novinama sam pročitao da se spremaju da otmu zemlju od seljaka, da bi

„Dajn korp" gradio kargo terminal. Kako su mogli da prodaju tuđe? Vlada i Agencija za privatizaciju moraju hitno da ponište ovu privatizaciju ako hoće da se sve završi na miran način. U više navrata prekršen je zakon, a kad su počeli da guše sindikalno organizovanje prekršen je i Ustav. To nećemo gledati skrštenih ruku, ako treba i vladu i „Dajn korp" motkama ćemo naterati da poštuju zakon - kaže Srećković. Datum : 21.2.2005 Novina : Danas - Biznis Izdanje : Beogradsko Strana : 1 Autor : RUŽA ĆIRKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Komentar Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema HOROR, AKCIJA I REAKCIJA moj izbor Ruža Ćirković HOROR: Neprijatno mi da je napišem, ali mislim da Vlada Srbije pojma nema šta ć e na kraju biti sa velikom domaćom kompanijom Jat ervejz. Mada resorni ministar Velimir Ilić tvrdi da ima pojma. Ali nema dokaza. Pa nam ostaje samo da Vladi verujemo na reč. Iako je to preporučljivo koliko i njena spremnost da još jednom na reč poveruje Srpskom pokretu obnove. Naročito pošto je resorni ministar Ilić novinare počastio šokantno-pikantnim detaljima iz najnovije Jatove istorije. Doduše, neproverenim, ali zato ništa manje dostojnim nekog sofisticiranog horor filma. Detalji su toliko pikantni da bi, cenim, bilo mnogo bolje da ih ministar nije ispričao. Bar ne pre nego što su ih novinari proverili. Naime, novinari, a ne nadležni organi gonjenja pozvani su da se u tu proveru upuste. AKCIJA: Biranim rečima najavljivanog partnera Aerodroma “Beograd”, američku firmu Dyncorp, novinari su proverili. Ali nepozvani. Pa je tako u rubriku “in media tres”dospelo ono što, cenim, pametne države rešavaju pametno i diskretno. Tajnim kanalima. Za koje rukovodstvo Aerodroma “Beograd” ima tako istančan talenat. Da je istančano koštao funkcije ni manje ni više nego šefa jedne od naših najtajnijih službi, one za sprečavanje pranja novca. I tako su se novinari, u (opravdanom?) odsustvu nadležnijih, poduhvatili posla koji im ne pripada. Koliko im ne pripada, toliko im ne leži. Što je ovaj slučaj pokazao na najdrastičniji način. Jer ako je firma Dyncorp ono što se o njoj (jedino) može saznati surfovanjem Internetom, za čiju istražiteljsku funkciju rukovodstvo Aerodroma ima samo prezir, bolje bi bilo da nismo treskali po medijima. Takvom je protivniku primerenije gerilsko ratovanje. Firmi sa takvom zaleđinom i pedigreom ne pruža se otpor na otvorenoj sceni. Bez rizika da te bude svud po sceni. Zato sam i ja ovako škrta na rečima: hoćete da znate o čemu je reč? Pa, izvolite na Internet.

Tenderska komisija Aerodroma, na čelu sa zamenikom generalnog direktora G17 plus Goranom Kaličaninom, tako se superiorno drži, da mi nije daleko od pameti pomisao da je neke provere ipak bilo. Sa čije strane, pojma nemam. Tek superiorna komisija superiorno poručuje inferiornoj Vladi (ne mešaju se, veruju u savest i svest o državnom interesu članova komisije) da i Vlada sigurno čita novine, pa neka interveniše. Najgore će biti ako ne interveniše niko. Nego se Amerikanci naljute i povuku iz posla u zemlji koja ih ne voli. I Jatu, za njegova života, uskrate pravo da leti u zemlju koju smo naljutili. REAKCIJA: E, evo nas najzad kod ključnog pitanja: ako su, protivno svakoj ekonomskoj logici, Hrvati i Slovenci pljucnuli na pare našeg PINK-a (bivšeg č lana JUL-a) i Delte (bivšeg potpredsednika jedne od Miloševićevih republičkih vlada) treba li mi da im uzvratimo Dušanovim zakonikom ili Biblijom? Pri odluč ivanju treba uzeti u obzir činjenicu da u spoljnotrgovinskoj razmeni i sa jednom i sa drugom državom imamo deficit. Mučno računanje traje li traje, uz paušalnu strategiju naše Vlade da joj je svaki strani kapital dobro došao. Slovenci su vrlo aktivni investitori u Srbiji. Sem u slučaju pokušaja slovenač kog Merkatora da kupi C market, veća javna nezadovoljstva zbog njihove vrlo razuđene investicione aktivnosti u Srbiji nisu zabeležena. Pa i iza, reklo bi se, nacionalističkih ispada u vezi sa pokušajem Merkatora, koji zbog toga od svoje namere nije odustao, kriju se neke sasvim naše unutrašnje razmirice na relaciji direktor i unutrašnji akcionari, s jedne strane, i spoljni akcionari, s druge strane. I veliki propust zakona u zaštiti malih akcionara koji stvara veliki manevarski prostor za zloupotrebe menadžmenta. Nije isključeno da će te razmirice paradoksalno raditi za Merkator, koji će na kraju preuzimanjem spasiti firmu. Kako je u svetu i uobičajeno. E, sad Hrvati. Kad je svojevremeno “Podravka” bila namerila da kupi, ali samo deo, gornjomilanovačkog “Takova”, bilo mi je prosto smešno sa koliko su navodne strepnje njeni predstavnici ovde tu kupovinu pripremali. Novinari su, kao prvo, obaveštavani da “Podravka” u Gornji Milanovac neće doći kao neželjen partner. Bio je započeo i neki opsežniji rad sa domaćim medijima, posete, reklame. “Podravka” ipak nije došla. Ali ne zbog nacionalnog podozrenja Gornjomilanovč ana. Koliko je javno poznato, od hrvatskih firmi najveće investicije u Srbiji ima “Našice cement”. Ta je firma kupila poznati kamenolom “Jelen do”, a zajedno s kikindskim “Tozom Markovićem” industriju građevinskog materijala “Polet” iz Novog Bečeja. Mislim da su njene i još neke ciglane u Vojvodini. Kad sam prošlog leta kupovala neki građevinski materijal prevoznik me pita je l’ hoću iz “Jelen Dola”. A što ne bih? “Pa tamo su sad Hrvati, neki neće nego kupuju i skuplji, samo da nije iz Jelen Dola”. Kad je prodavan veliki paket akcija industrije građevinskog materijala “Potisje” iz Kanjiže, predstavnici države su bili veoma srećni što se pojavio austrijski kupac zbog straha da firmu ne kupi “Našice cement” i tako postane monopolista u industriji građ evinskog materijala u Srbiji. (Kod industrije mleka država nije pokazala istu zabrinutost. ) Ista hrvatska firma objavila je prošle godine javnu ponudu za kupovinu akcija svog partnera “Toze Markovića”. Kažu da je struja protivna prvom čoveku “Toze” Dmitru Šegrtu taj posao sprečila. Ponuda nije uspela. Hrvatski “Agrokor” kupio je beogradski “Frikom”, a “Lura” somborski “Somboled”. Obe su kupovine protekle bez ikakve galame. Samo je neki dan, a povodom finansijske propasti Rukometnog kluba “Crvena zvezda“, njegov predsednik Jovan Šurbatović okrivio i privatizaciju. Neke su firme prodate i novi se kupac ugovorom o prodaji obavezao da će nastaviti da sponzoriše sport. I sponzoriše. Ali sport u susednoj državi, tvrdi Šurbatović. Eto ti ga sad.

Datum : 22.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema TENDER ZA VOJNU BAZU U SURČINU? Predstavnik „Svisporta“ proziva Menadžer švajcarsko-izraelske kompanije „Svisport i Engel“ Dejvid Erikson zatražio je poništenje tendera za izgradnju teretnog terminala na Aerodromu „Beograd“, izbor novih članova tenderske komisije i najavio prigovor koji će kompanija uputiti Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Erikson je rekao da odluka komisije da posao izgradnje kargo terminala na beogradskom aerodromu dodeli američkoj kompaniji „Dinkorp internešenel LLC“ nema veze sa potrebom da se izgradi i razvija novi kargo terminal, kao što je navedeno u uslovima konkursa. - Komisija za izbor i njeni američki savetnici dobro su znali da niko u svetu ne može da se poredi sa „Svisportom“ u oblasti kargo usluga, zato su odlučili da ignorišu naše učešće u projektu. Suština raspisanog tendera bio je teretni, a ne vojni terminal, zato je nebitno koliko prostora se svaka od strana obavezala da će izgraditi u toku prve četiri godine - navodi Erikson. U procesu je prekršen Zakon o javnim nabavkama po više osnova, između ostalog učesnici na tenderu bili su obavezni da potpišu ugovor o tajnosti podataka, uprkos tome što ovaj zakon predviđa javnost tendera. - Članovi tenderske komisije bili su nekompetentni za taj posao. Niko od njih nije ni finansijski, ni građevinski, niti arhitektonski stručnjak - rekao je Erikson. Erikson je pozvao zamenika generalnog direktora Aerodroma „Beograd“ i predsednika tenderske komisije Gorana Kaličanina na televizijski duel. On postavlja pitanje i članovima Vlade Srbije i premijeru Koštunici kako je moguće da se „Dinkorp“ uopšte kvalifikovao za tender. - Ako je cilj obezbeđivanje velikog zatvorenog prostora koji bi se koristio u konfliktima u budućnosti kao strateška odbrana za potencijalne sukobe, jasno je da je najbolja firma „Dinkorp“. Ali trebalo je napisati da je reč o tenderu za strategiju odbrane. A za to je neophodna dozvola Vlade Srbije. Nije dovoljno pobediti samo na tenderu. Ako je suština kargo terminal kako bi se Beograd pretvorio u regionalni centar, izabrali bi „Svisport“. Pitanje je ko se od ovoga bogati? Ko je taj ko će profitirati? I ko je taj ko je doneo tako važnu odluku - pita se Erikson. On kaže da je pobednik firma koja ne poseduje niti jedan kargo terminal u svetu u konkurenciji sa „Svisportom“ - koji raspolaže sa 170 stanica za zemaljsku uslugu. Predstavio je „Dinkorp“ kao specijalizovanu kompaniju koja svoje

prihode ostvaruje od Pentagona, rangiranu na 24. mestu po ostvarenju profita radeći za američko Ministarstvo odbrane. - Od 1998. do 2003. godine njen prihod je četiri milijardi dolara, ali u spisku njenih poslova nema niti jednog dolara profita od kargo usluga. Ako je Pentagon obeležio beogradski aerodrom kao vojni terminal za moguću upotrebu u budućim sukobima, još nepoznatim, oni će pružiti svu pomoć kompaniji koja svoje prihode ostvaruje od Pentagona i neće se obazirati na činjenicui da je potrebno izgraditi više prostora, niti na potrebu da razvija civilni kargo terminal, već na planove da se produži postojeća i izgradi još jedna pista. Tako bi se omogućilo najvećim avionima da sleću na beogradski aerodrom - kaže Erikson. Antrfile : Dovoljno za sumnju „Transparentnost Srbija“ navodi da je i sama činjenica da na sajtu Aerodroma „Beograd“ postoje javni pozivi za tendere, ali ne i onaj koji se odnosi na izgradnju kargo terminala, „dovoljna da pobudi sumnjičavost“. „Pitanje reputacije pobednika na tenderu nije međutim ni jedino, ni najvažnije koje treba razjasniti. Daleko je značajnije proveriti da li je poziv za tender objavljen u skladu sa zakonom i tako da što više ponuđača za njega sazna, da li su uslovi tendera postavljeni tako da odgovaraju potrebama. Datum : 22.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A15 Autor : M. LAKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema SUMNJA U ODLUKU KOMISIJE REAGOVANjE NA ODLUKU O TENDERU AERODROMA „BEOGRAD” Konzorcijum „Engel grupe” i „Svisporta” juče je komisiji za zaštitu prava ponuđača predao žalbu na rezultate tendera Konzorcijum „Engel grupe” i „Svisporta” juče je komisiji za zaštitu prava ponuđača predao žalbu na rezultate tendera kojim je izgradnja kargo logističkog centra na Aerodromu „Beograd” dodeljena američkim kompanijama „Din korp” i „Vašington grup internešenel”. Jer, kako je juče na konferenciji za medije rekao Dejvid Erikson, predstavnik „Engel grupe”, ovaj izraelsko – švajcarski konzorcijum smatra da članovi tenderske komisije nisu bili kvalifikovani za posao koji im je poveren i da su pri tom iskazali pristrasnost u korist „Din korpa”. – Imamo puno poverenje u pravosudni sistem Srbije i zbog toga smo sigurni da će naša žalba biti prihvaćena. Objašnjenja koja daju članovi sporne tenderske

komisije nisu ništa drugo nego bacanje prašine u oči. Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora Aerodroma „Beograd”, koji je bio na čelu te tenderske komisije sada pokušava da obmane vašu javnost i vladu i zbog toga ga javno pozivam na televizijski duel u kojem će narod proceniti ko je u pravu, kaže Dejvid Erikson. Sumnju u kvalifikovanost tenderske komisije, predstavnik „Engel grupe” je pokušao da obrazloži time da dokumentacija od 1.500 gusto kucanih strana, kako je rekao, najverovatnije uopšte nije bila prevedena na naš jezik. Erikson pri tom postavlja pitanje zašto niko nije ukazao na to da jedan član komisije, Miodrag Milovanović, inače predsednik Upravnog odbora Aerodroma „Beograd”, nije mogao da uzme puno učešće u njenom radu jer on je u to vreme boravio u bolnici gde je imao operaciju na srcu, odnosno ugradnju baj-pasa. – Naše sumnje u kvalifikacije tenderske komisije u kojoj uopšte nije bilo stručnjaka iz oblasti finansija, računovodstva, arhitekture i građevine, zasnovane su i na činjenici da je Aerodrom „Beograd” morao da unajmi i američke savetnike. Nije nam, međutim, poznato kako su i kada angažovani kao i to ko finansira njihov rad. Ali, i uz takvu pomoć, zanemaren je osnovni preduslov tendera a to je da posao bude poveren svetski poznatom partneru koji ima razrađene kargo logističke centre, rekao je Dejvid Erikson. Po njegovim rečima, „Din korp” to nikako ne može biti jer ta kompanija za američko ministarstvo odbrane obavlja poslove održavanja i modernizacije oružanih sistema. A kada je reč o „Vašington grup internešenelu”, Erikson kaže da je to ime apsolutno nepoznato u svetu robnog saobraćaja i da ova kompanija na nekoliko malih aerodroma u Americi nikako nema kargo logističke centre već samo kancelarije. – Ključ po kojem je posao dodeljen „Din korpu” i „Vašington grup internešenelu”, krije se iza nečijeg interesa da u što kraćem roku zaradi što više para. Ja ne mogu da javno kažem kome to ide naruku ali ta činjenica može da se poveže sa time, da bez obzira na to što obe ponude predviđaju ulaganja od po sto miliona dolara, „Din korp” planira da polovinu te sume investira već u prvoj godini, rekao je Erikson. Iz njegove priče moglo se zaključiti da bi brza zarada najviše odgovarala američkim savetnicima. Kako se nezvanično može saznati, njihova zarada direktno je vezana za investicije u kargo centar, odnosno da bi oni trebalo da dobiju oko četiri odsto krajnje sume. Isplata bi, navodno, trebalo da prati realizaciju projekta. Datum : 22.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 1 Autor : LJILJANA LUKIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj

Ocena : Negativna Reagovanje : Nema U BEOGRADU - VOJNI TERMINAL? Svisport i Engel grup najavljuju tužbu zbog tendera za beogradski aerodrom I eksperti angažovani sa strane - sporni jer se radi o „američkoj savetničkoj grupi“, tvrdi predstavnik izraelske firme Ljiljana Lukić Beograd Svisport i Engel grup najavili su obraćanje Komisiji za zaštitu prava ponuđača zbog nepravilnosti i neregularnosti tendera za izgradnju kargo terminala na Aerodromu Beograd, čiji su „rezultati pogrešni“, pa traže imenovanje nove komisije, odnosno poništavanje tendera. Na jučerašnjoj konferenciji za štampu, predstavnik izraelske Engel grupe, partnera Svis Porta, na tenderu, Dejvid Erikson rekao je da su rezultati zasnovani na 1,5 od četiri kriterijuma, odnosno da kargo parametri uopšte nisu uzeti u obzir čime je kako je upozorio prekršen Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije. Zakon o javnim nabavkama, međutim, nalaže i javnost i transparentnost, a sedam zainteresovanih firmi bilo je uslovljeno da potpiše „ugovor o tajnosti“ da bi uopšte ušlo u pretkvalifikacije i otkup tenderske dokumentacije. Na tajnost su se obavezala samo dva učesnika, pored Svisporta i Engel grupe i američka kompanija Dinkorp, za koju je iako je najavio da o konkurentu ne želi da govori Erikson istakao da je 24. firma po obimu poslova koje obavlja za američko Ministarstvo odbrane, da nije kargo operater mada je „prisutna na 38 aerodroma“, kao i da se postavlja pitanje da li je suština projekta civilni ili vojni terminal. Erikson je osporio kompetentnost tenderske komisije, ali je njene članove optužio i za lenjost (izrazio je sumnju da su uopšte pročitali 1.500 stranica štampanog teksta kao i da znaju engelski jer tekst nije preveden) i posebno njenog predsednika, Gorana Kaličanina, zamenika generalnog direktora Aerodroma Beograd. „Pošto komisija nije bila stručna“, angažovala je eksperte sa strane da izrade studiju o izvodljivosti, na šta po zakonu ima pravo, ali po Eriksonu sporni su i oni jer je reč o „američkoj savetničkoj grupi“. Što je za njega još jedan dokaz za tezu da je ponuda Dinkorpa da investira mnogo više u gradnju samih objekata na aerodromu od konkurenta „i to odmah, u prve četiri godine, a ne postepeno i u fazama“ zapravo posledica toga što je „Pentagon obeležio beogradski aerodrom kao vojni terminal u budućim sukobima još nepoznatim“. Datum : 22.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : PRENETO Tema : Aktivnosti i komentari, Javne nabavke Agencija : TANJUG Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema TRAŽE PONIŠTENJE TENDERA ZA KARGO BEOGRAD - Menadžer švajcarsko-izraelske kompanije „Svisport i Engel“ Dejvid Erikson zatražio je juče poništenje tendera za izgradnju teretnog terminala na Aerodromu Beograd, izbor novih članova tenderske komisije i najavio prigovor koji će kompanija uputiti Komisiji za zaštitu prava ponuđača. Erikson je rekao da odluka komisije da posao izgradnje kargo terminala dodeli američkoj kompaniji „Dinkorp internešenel LLC“ „nema nikakve veze sa potrebom da se izgradi i razvija novi kargo terminal“, kao što je to pisalo u uslovima konkursa. Predstavnik „Svisporta“ smatra da su članovi tenderske komisije bili nekompetentni za taj posao, jer niko od njih nije ni finansijski, ni građevinski, niti arhitektonski stručnjak. Erikson je napomenuo da američka kompanija pruža usluge Pentagonu, ali se ne bavi kargo poslovima. Inače, urednici najuticajnijih medija kao negativan primer u borbi protiv korupcije izabrali su sumnje u vezi sa tenderom za izgradnju kargo terminala Aerodroma Beograd. Ovu akciju organizuje Transparentnost Srbija. (TANJUG) Datum : 22.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : A. MATIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ERIKSON TRAŽI DISKVALIFIKACIJU KOMISIJE Izraelsko-švajcarske firme „Engel jurop“ i „Svisport“ danas podnose žalbu zbog posla izgradnje kargo - centra BEOGRAD - Izraelsko-švajcarski konzorcijum „Engel Europe ltd.“ najavio je da će vrlo brzo, možda već danas, podneti žalbu Komisiji za zaštitu prava ponuđača zbog tendera za izgradnju kargo - centra na Aerodromu „Beograd“. - Realizacija ovog posla nije skandal, nego je bajka „Alisa u zemlji čuda“. Da bi shvatili šta se dogodilo, morate pratiti tokove novca. Tražićemo da se diskvalifikuje aerodromska komisija, koja je izabrala budućeg partnera za kargo - centar, kao i savetnička grupa, i da se takođe angažuje nova komisija. Osim toga, ako je Aerodrom zaboravio da dostavi primerke tenderske dokumentacije od oba ponuđača Komisiji za zaštitu prava ponuđača, onda tender može da se proglasi nevažećim - rekao je juče na konferenciji za novinare Dejvid Erikson, biznis menadžer „Engel grupe“ i predstavnik tima „Svisport“. Obrazlažući kako je, po njegovom mišljenju, izabrana kompanija „DynCorp.

Internacional LLC“, on je optužio članove aerodromske komisije na čelu sa zamenikom generalnog direktora JP Aerodroma „Beograd“ Goranom Kaličaninom, za nestručnost i nepoštovanje tenderske procedure i propisanih kriterijuma. - Sto odsto tretirali su tehnički aspekt, delimično finansijski, a potpuno je ignorisan kriterijum da izvođač radova treba da ima iskustva u kargo - saobraćaju, zbog čega smatramo da je prekršen Zakon o javnim nabavkama. Pet članova aerodromske komisije nisu eksperti ni za građevinu, ni za finansije, ni za kargo, a samo je jedan pravnik. Imamo razloga da verujemo da tendersku dokumentaciju nisu ni preveli na srpski, pošto je sve na engleskom - kazao je Erikson i dodao da ne želi da komentariše politički aspekt celog ovog događaja. On je zapitao, „na osnovu čega je Aerodrom angažovao američku savetničku grupu, koja mu je pomagala u ovom izboru i ko će joj platiti za rad ?“. Takođe, Erikson je istakao da je izabrana američka kompanija - 24. firma na listi onih koje rade za američko Ministarstvo odbrane i da su ostvarili većinu prihoda od održavanja opreme, upravljanja postrojenjima Vlade SAD, pripreme keteringa i hrane za američko Ministarstvo odbrane Antrfile : Amerikanci zadovoljni „DynCorp.“ je saopštio juče da je informisan da ga je izabran da projektuje, finansira izgradi i upravlja novim kargo - centrom u Srbiji. „S nestrpljenjem očekujemo početak dijaloga sa Aerodromom „Beograd“. Ovaj projekat predstavlja istorijski presedan kao partnerstvo između javne i privatne kompanije. Očekuje se da će novi kargo - centar uvećati direktna strana ulaganja i ulaganja iz SAD-a. „DynCorp“ je vodeća firma za pružanje profesionalnih usluga i upravljanje projektima, sa globalnim iskustvom na polju avijacije, logistike i operacija bezbednosti“, saopštila je ova kompanija. Švajcarci Vodeći kargo - operater Prema podacima sa Interneta, „Svisport“ spada u vodeće svetske kargo - operatere i radi u 36 zemalja. Većinsko vlasništvo pripada kompaniji sa sedištem u Londonu „Candover Partners Ltd“. Predsednik „Snjissport International Ltd“ je Jozef In Albom. „Engel Grupa“ je vodeća, razvojna, građevinska kompanija u Izraelu, koja je, osim u toj zemlji, aktivna u celom svetu. Grupa se bavi dizajnom, građevinom, izgradnjom industrijskih i poslovnih zgrada, skladišta, tržnih centara, učestvuje u nacionalnim projektima vezanim za energiju i infrastrukturu. Predsednik „Engel Grupe“ i Upravnog odbora kompanije je Jakob Engel, koji je 1949. rođen u Jugoslaviji. Po obrazovanju je građevinski inženjer. Datum : 22.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : V. PETROVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna

Reagovanje : Nema UGRADIO SE I PENTAGON “SVISPORT” NAJAVIO ŽALBU NA ODLUKU TENDERSKE KOMISIJE AERODROMA “BEOGRAD” Švajcarsko-izraelski konzorcijum traži poništenje tendera i izbor novih članova tenderske komisije. Tender sproveden nezakonito, a od premijera Koštunice očekujemo da sprovodi zakon - kaže Dejvid Erikson. Firma koja je pobedila radi za američko ministarstvo odbrane BEOGRAD - Jedan od dva učesnika tendera za izgradnju teretnog terminala na Aerodromu “Beograd”, švajcarsko-izraelski konzorcijum “Svisport”-”Ejndžel, zatražio je juče poništenje tendera, izbor novih članova tenderske komisije i najavio prigovor koji će uputiti Komisiji za zaštitu prava ponuđača, pri Upravi za javne nabavke Vlade Srbije. Predstavnik “Svisporta” i “Ejndžela” u Beogradu Dejvid Erikson rekao je juče da je tender sproveden nezakonito i da od premijera Vojislava Koštunice očekuje da sprovodi zakon i dodao da se kompanija koja je pobedila ne bavi kargo terminalima, već da je 24. firma po obimu poslova koje obavlja za američko Ministarstvo odbrane. On je podsetio da su u javnom pozivu za učešće u kvalifikacionoj proceduri, objavljenom prošlog juna, pozvane firme koje će da razvijaju i rade sa teretnim terminalom. - U svim dokumentima koja se odnose na taj posao insistiralo se da to nije samo građevinski projekat, već da je cilj da teretnim terminalom upravlja i razvija ga svetski priznata kompanija, koja se bavi isključivo time, a da ima i besprekornu reputaciju - naveo je Erikson. - Tenderska komisija je, ipak, namerno ignorisala taj aspekt ponude “Svisporta” i “Ejndžela”. - Ako je Pentagon obeležio beogradski aerodrom kao vojni terminal za moguću upotrebu u budućim, još nepoznatim, sukobima, oni će pružiti svu pomoć specijalizovanoj kompaniji kakva je “Dinkorp”, da izgradi više prostora nego što je neophodno - analizira Erikson. - Zato ih i ne interesuju prihodi od investicija, niti da razvijaju civilni teretni terminal, već planovi da se produži postojeća i izgradi još jedna pista, kako bi se omogućilo sletanje i najvećim vojnim avionima. Iz ovakve analize, Erikson zaključuje: - Ti ljudi i njihovi američki savetnici dobro su znali da niko u svetu ne može da se poredi sa “Svisportom” u oblasti kargo i zemaljskog opsluživanja na aerodromu. Antrfile : PRESEDAN “DINKROP internešnel” sa nestrpljenjem očekuje početak dijaloga sa aerodromom “Beograd”, koji ga je izabrao da projektuje, finansira, izgradi i upravlja novim centrom za vazdušni teretni saobraćaj i logistiku, saopšteno je juče iz sedišta ove kompanije i Irvingu, američka država Teksas. - Ovaj projekat predstavlja istorijski presedan kao partnerstvo između javne i privatne kompanije, koje je inicirala Vlada Srbije, sa ciljem razvoja regionalnog teretnog centra i logističkog čvora u Jugoistočnoj Evropi - navodi se u saopštenju. - Očekuje se da će novi kargo centar znatno uvećati direktna

strana ulaganja u Srbiji, uključujući ona iz SAD. U svoju korist, u saopštenju “Dinkorp” navodi da je “vodeća kompanija za pružanje profesionalnih usluga i upravljanje projektima, sa globalnim iskustvom na polju usluga u avijaciji, logistike i operacija bezbednosti”. Više od 14.500 zaposlenih u 40 zemalja širom sveta prošle godine je ostvarilo 1,9 milijardi dolara prihoda, a među njihovim klijentima su “vlade i komercijalne kompanije u SAD, EU, Bliskom istoku i drugim regionima sveta”. PRIVATIZACIJA NAJBITNIJE je ko će raditi i razvijati novi teretni terminal, voditi brigu o zaposlenima i vratiti Srbiju u međunarodni saobraćaj - kaže Erikson. - “Svisport” - “Ejndžel”, u slučaju privatizacije aerodroma, može da ga kupi, jer je osposobljen za pružanje svih aerodromskih usluga, uključujući i bezbednosne, kao i održavanje aviona. Ukoliko druga kompanija dobije dozvolu za teretni terminal na 15 godina, ko će, uopšte, biti zainteresovan za privatizaciju. SVETSKI LIDER “SVISPORT” je, navodi Erikson, svetski lider u pružanju zemaljskih usluga putnicima, avionima, robi i u teretnim poslovima. Na 170 aerodroma u 34 zemlje sveta zapošljavaju 22.000 radnika. U prošloj godini opslužili su 70 miliona putnika i više od dva miliona aviona. Njihov prihod bio je 1,2 milijarde dolara, a obim teretnih usluga premašio je tri miliona tona. U Surčinu su želeli da sagrade svoju bazu za saobraćaj ka Rusiji i Kini. Datum : 22.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : S. STEFANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izjava Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema OŠTEĆENI TRAŽE KRIVIČNU ODGOVORNOST I NADOKNADU ŠTETE Davanjem dozvole „Zagrebtransu“ za transport u Srbiji, prekršen zakon Novi Sad - Zoran Dubljević, komercijalni direktor trasnportnog preduzeća „Bora Kečić“ A.D. iz Žarkova najavio je juče u Novom Sadu da će tražiti krivičnu odgovornost nadležnih i nadoknadu štete zbog dodeljivanja kabotaže hrvatskom preduzeću „Zagrebtrans“, koju je dobilo za vangabaritni prevoz velikih cisterni namanjenih Pivari „Rodić MB“ u Novom Sadu, iako su taj posao mogla da obave domaća preduzeća. On je na konferenciji za novinare objasnio da je prekršen č lan sedam Zakona o međunarodnom transportu koji izričito kaže da se dozvola za kabotažu, pravo stranim firmama na transport u našoj zemlji, može izdati samo ukoliko nema odgovarajućih kapaciteta u zemlji.

Dubljević je kao glavne krivce apostrofirao Borislava Borovića, pomoćnika ministra za kapitalne investicije zaduženog za međunarodni saobraćaj i Dušana Mladenovića, sekretara za saobraćaj Privredne komore Srbije, ističući da se davanjem kabotaže favorizuje „Zagrebtrans“ na štetu domaćih preduzeća, te da ć e, ako se tako nastavi, domaće firme ostati bez posla. Komentarišući činjenicu da je „Zagrebtrans“ izabran na tenderu, Dubljević je kazao da oni, po zakonu, nisu ni mogli da učestvuju u tenderu, odnosno da se njihova ponuda nije mogla ni razmatrati. Datum : 22.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 18 Autor : J. B. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KO ĆE PREVOZITI MAJDANPEČKE UČENIKE? Majdanpek - Mada je u nimalo zavidnom finansijskom polažaju, majdanpečka opština kao retko koja u Srbiji, u potpunosti pokriva troškove prevoza osnovaca i srednjoškolaca. Godinama je taj posao bio poveren požarevačkom Litasu da bi pre dve godine, nakon sprovedenog tendera, prevoz učenika na rok od pet godina dobio Motoboem, privatni prevoznik iz sela Sikole kod Negotina. Već od samog starta i javnost i opozicija u lokalnom parlamentu imali su primedbe na ovo rešenje, argumentujući to slabim grejanjem u autobusima, čestim zakašnjenjima, sigurnošću vozila. Pred kraj prošle godine opštinska komisija za nadzor sprovođ enja ovog ugovora u sačinjenom dokumentu usluge Motoboema ocenila je kao nekvalitetne, čime su praktično potvrdili zamerke roditelja koje se odnose na grejanje i nepoštovanje utvrđenog reda vožnja. Predstavnici Motoboema na drugoj strani negiraju navode ovog izveštaja, tvrdeći da su prošlog leta uložili dosta para u remont vozila i da su ako ih je bilo, problemi bili zanemarljivi i rešavani su u razumnim rokovima. Ono što je usledilo je raskidanje ugovora o prevozu učenika od strane lokalne samouprave uz raspisivanje novog tendera. S obzirom da tender nije završen, a otkazni rok je inače istekao u vreme raspusta, učenike i dalje prevozi Motoboem. Po rečima Dragoljuba Bogdanovića, vlasnika i direktora ove prevoznič ke kuće, što se njih tiče ugovor o prevozu učenika i nije raskinut, pošto postoje jasno definisane obaveze obe ugovorne strane, a zbog čijeg će se nepoštovanja s opštinske strane on obratiti Upravi za javne nabavke. Bogdanović još kaže da primedbe blagovremeno nisu dostavljene i u pisanoj formi, sa predviđenim rokom za njihovo otklanjanje. Rok za prijavu zainteresovanih za učešće na tenderu je istekao, potvrdili su nam u opštini, dodajući da su tendersku dokumentaciju otkupila dva preduzeća i dva fizička lica, ali da ponude još nisu stigle.Ono što nezvanično saznajemo je da se očekuju dve ponude, jedna od Litasa iz Požarevca, dok o drugoj nismo uspeli da saznamo ništa konkretnije. Za nekoliko dana očekuje se otvaranje

ponuda i izbor prevoznika. Datum : 22.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : A25 Autor : J.G. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema NOVE SVETILJKE NA TOPČIDERU U BULEVARU VOJVODE PUTNIKA Delegacija Skupštine grada koju će predvoditi Nenad Bogdanović, gradonačelnik prisustvovaće danas puštanju u rad obnovljenog javnog osvetljenja u više prometnih ulica, saopštava Služba za informisanje Skušdtine grada. Obnovljeno ulično osvetljenje proradiće tako u Bulevaru vojvode Putnika (od Bulevara kneza Aleksandra do Bulevara vojvode Mišića), Kumodraškoj ulici (od Ulice Triše Kaclerovića do Ulice Ljube Vučkovića) i kod Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Košutnjaku. Skupština grada planira da ove godine nastavi sa obnovom i izgradnjom javnog osvetljenja, a posebna pažnja obratiće se turistički atraktivnim delovima grada. Tako je nedavno odobren postupak javne nabavke za igradnju osvetljenja na zemunskom Keju oslobođenja gde će biti postavljena 53 stuba javnog osvetljenja, uglavnom ispred zgrada i parkirališta, a slične akcije planiraju se i u drugim delovima Beograda. Datum : 22.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 1 Autor : Đ.S. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema „DYNCORP“ ĆE PRIVUĆI ULAGAČE Iz američke kompanije „DynCorp International“ obaveštavaju da su informisani o tome da ih je preduzeće Aerodrom „Beograd“ na javnom tenderu izabralo za projektanta, finansijera, graditelja i upravljača novog centra za vazdušni kargo saobraćaj i logistiku. Ovaj projekat, kako se navodi u saopštenju,

predstavlja istorijski presedan partnerstva između javne i privatne kompanije, a inicirala ga je Vlada Srbije radi razvoja tog centra u jugoistočnoj Evropi. Očekuje se stoga da će njegovo postojanje doprineti porastu stranih ulaganja, uključujući i američka, u Srbiji. „DynCorp“ je, inače, vodeća firma za pružanje profesionalnih usluga i upravljanje projektima sa globalnim iskustvom u domenu avijacije, logistike i operacija bezbednosti, navodi se u saopštenju. Ova kompanija je lane ostvarila prihod od 1,9 milijarde dolara, a zapošljava preko 14.500 radnika u 40 zemalja. Datum : 23.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : R. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema ŽTP SKANDAL! Železničko-transportno preduzeće „Beograd“ tajno, bez tendera, za 2,5 miliona evra kupilo od Slovenaca lokomotive stare 33 godine, saznaje Kurir BEOGRAD - Železničko-transportno preduzeće (ŽTP) „Beograd“ kupilo je bez tendera, potpuno skriveno od javnosti, za 2,5 miliona evra „matore“ lokomotive iz Slovenije. Takozvane „644 dizel“ lokomotive uzete su na lizing, a u Srbiju su zasad dopremljene samo dve. Očekuje se da stignu još četiri, i to dve u martu, a dve u aprilu, saznaje Kurir u krugovima bliskim vrhu ŽTP-a. Prema rečima izvora Kurira iz ŽTP-a, koji je iz razumljivih razloga želeo da ostane anoniman, lokomotive iz 1973. godine, koje Slovenci više ne koriste, već „putuju“ Srbijom. - Trenutno dve saobraćaju na pruzi Zrenjanin - Kikinda. ŽTP je odlučio da „malo zaobiđe“ Zakon o javnim nabavkama, tako da nije bilo tendera. Lokomotive su nabavljene na lizing. To znači da će postati ŽTP-ove tek po isplati kompletne sume. One su napravljene u Španiji po licenci „Dženeral motorsa“ - navodi naš izvor. Izvor Kurira kaže da su te mašine kupljene pod vrlo nepovoljnim uslovima za ŽTP. - Ako „zanemarimo“ cifru od 2,5 miliona evra, za ŽTP je nepovoljna i sama činjenica da su date pare za nešto staro 33 godine. Svima je poznato da je „vozni park“ železnice takođe, „mator“. Realnije bi bilo da smo kupili nešto savremenije, udobnije i brže, a ne rashodovane slovenačke lokomotive. Doduše, one su remontovane i mogu da voze, samo je pitanje dokle - ističe naš sagovornik. Jedan od šefova u Sektoru za vuču vozova, koji je želeo da ostane anoniman „jer se plaši otkaza“, potvrdio je za Kurir da dve slovenačke „dizelašice 644“ već putuju prugama po Zrenjaninu i Kikindi. - One su stare 32 i 33 godine, to jest godina proizvodnje im je 1973. i 1972. Koriste se samo za teretni saobraćaj. Očekujemo da sledećeg meseca stignu još

dve, i u aprilu još toliko - ističe on. Na pitanje Kurira u kakvom stanju su te lokomotive, on kaže da su u „odličnom“. - One su remontovane u Sloveniji pre nego što su stigle u zemlju. Sasvim dobro služe svrsi. Nećemo ih upotrebljavati za putnički saobraćaj, već samo za teretni. Zanimljivo je, međutim, da mi u Srbiji nemamo bolje od njih - tvrdi naš sagovornik. Zamoljen da prokomentariše na koji način su kupljene te lokomotive i da li one vrede 2,5 miliona evra, sagovornik Kurira je odgovorio da je on samo šef u Sektoru za vuču vozova i da ne zna te pojedinosti. Antrfile : „Cibil“ posrednik? Posrednik u poslu između Železničko-transportnog preduzeća „Beograd“ i Slovenaca bila je, kako saznaje Kurir, firma „Cibil“. Kurir je pokušao da bilo kakve podatke o toj firmi pronađe na internetu, ali nije uspeo. Ova firma nije registrovana ni u službi 988. Kako je nju ŽTP pronašao i angažovao kao posrednika, Kuriru niko u ŽTP-u nije mogao da objasni. Šarančić: Zovite nekog drugog U nameri da proverimo informacije koje smo dobili, pozvali smo Milanka Šarančića, generalnog direktora ŽTP-a. On, međutim, nije želeo da govori za Kurir o slovenačkim lokomotivama. - Informacije koje imate proverite kod nekog drugog. Ja neću da vam dam izjavu - rekao je on. Datum : 23.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 9 Autor : D. K. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PUSTE ŽELJE GUMARACA! Nekada jedno od najuspešnijih niških preduzeća, poput davljenika, ubeđuje poverioce i državu da ga spasu propasti NIŠ - „Vulkan“, nekada jedno od najuspešnijih niških preduzeća, nakon dva propala tendera suočen je sa potpunom propašću. Zbog manjka para i nagomilanih dugova proizvodnja je zaustavljena, radnici ne primaju plate, a od stečaja ih može spasti samo hitna privatizacija. Nakon višemesečne apatije, od propasti poslednjeg tendera krenulo se sa mrtve tačke, doduše na neuobičajen način. Po principu „davljenik se i za slamku hvata“, rukovodstvo ovog preduzeća odlučilo je da pokuša da ubedi svoje poverioce, ali i državu, da ih spasu propasti. U toj nameri zatražili su

reprogram duga od skoro četvrt milijardi dinara, koliko duguju poslovnim bankama, dobavljačima repromaterijala, Elektroprivredi Srbije i gradskim komunalnim preduzećima. Takođe, zatražili su da im republički Fond za razvoj pomogne sa 20 miliona dinara, a grad sa „tričavih“ 370.000 evra iz lokalnog fonda za podsticaj privrednog razvoja. No, na ovome se želje niških gumaraca ne završavaju. Prema planu, koji su izložili poveriocima, predstavnicima Ministarstva za privredu i privatizaciju i nedavno izabranom gradskom menadžeru, spas im je sigurno zagarantovan uz još jednu „sitnicu“. Naime, da bi uspeli da izađu iz finansijske dubioze, osim oprosta dugova i republičkih i gradskih para, nužno je da im se mimo Zakona o javnim nabavkama „namesti“ i ovogodišnji tender EPS-a za proizvodnju transportnih traka vredan dva miliona evra. Direktor „Vulkana“ Dragan Stošić upotrebio je svu svoju govorničku veštinu kako bi ubedio poverioce i potencijalne kreditore okupljene u Regionalnoj privrednoj komori da će im se ova investicija isplatiti. Međutim, bankari i predstavnici javnih preduzeća nisu pokazali mnogo razumevanja za muke niških gumaraca, ističući da opraštanje dugova ne dolazi u obzir, a da se o reprogramu može govoriti ako ga prihvate svi poverioci. Jedino je gradski menadžer Vlastimir Đokić bar na rečima podržao ovo preduzeće, ali je konkretno obećanje gradskih para i on izostavio. Antrfile : Bolje išta nego ništa Slobodan Milosavljević, predstavnik republičke Privredne komore, koja je i organizovala sastanak rukovodstva „Vulkana“ sa poveriocima i kreditorima, upozorio je da će se sa stupanjem na snagu novog Zakona o stečaju ovo preduzeće naći na vrhu liste preduzeća koja će otići pod led. S tim u vezi, Milosavljević je apelovao na poverioce da razmotre predlog gumaraca, s obzirom na to da bi u slučaju stečaja sudbina njihovih potraživanja bila krajnje neizvesna. Datum : 23.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 10 Autor : G. VLAOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BROJILA ZA DALJINSKO OČITAVANJE STRUJE Na tender EPS za nabavku savremenih strujomera prijavilo se 18 ponuđača Komisiji za javne nabavke Elektroprivrede Srbije stiglo je 18 prijava ponuđača za tendersku nabavku 20.000 savremenih brojila za struju. Planirana Komisija za javne nabavke trebalo bi do 1. marta da sačini listu potencijalnih isporuč ilaca. Od ponuđača se traži da ponude trofazno brojilo koje energiju može da meri u

najmanje četiri tarifna registra, kao i da ima maksimalnu i srednje aktivnu snagu. Brojila bi trebalo da ima i sistem za memorisanje podataka u najmanje 12 obračunskih perioda, kao i mogućnost ugradnje sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom. Prema informacijama iz EPS, na konkurs su se prijavili vodeći evropski i gotovo svi domaći proizvođači uređaja za merenje električne energije. Komisija i struč ni tim EPS od 21. januara proveravaju dostavljenu ekonomsku, pravnu i tehničku dokumentaciju, odnosno brojila koja su ponuđači dostavili uz prijave. Kako je najavljeno, u narednih nekoliko godina trebalo bi da bude ugrađeno oko tri miliona savremenih strujomera, a vrednost ovog posla premašuje 300 miliona evra. Nova brojila će biti vlasništvo EPS, a ne potrošača kao što je sada sluč aj, a zamena će u potpunosti biti završena do 2010. godine. Ovaj poduhvat biće realizovan kako sredstvima EPS tako i implementacijom obećanih povoljnih međ unarodnih kredita. Da podsetimo, prethodni tender za nabavku brojila za očitavanje električne energije poništen je sredinom prošle godine zbog nedoumica u vezi sa tehničkim standardima koje treba da ispune ovi uređaji, odnosno zbog zahteva da poseduju sistem za daljinsko očitavanje struje. EPS je insistirao na standardima koji važe u Evropskoj uniji, nije pribavio potrebne dozvole nadležnih za realizaciju takvih zahteva. Datum : 23.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : I. RADAK Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KONAČNU REČ DAĆE KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA Da li je na tenderu za izgradnju Kargo terminala na Aerodromu Beograd prekršena procedura Beograd - Izgradnja Kargo terminala na Aerodromu Beograd predstavlja javnu nabavku u otvorenom postupku, tako da Tenderska komisija nije bila dužna da se obrati Upravi za javne nabavke. Ukoliko drugorangirani ponuđač podnese žalbu na odluku Tenderske komisije onda će Komisija za zaštitu prava biti nadležna za njeno rešavanje i verovatno će je rešavati kao prioritetnu stvar - kaže za Danas Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, komentarišući tvrdnje izraelsko - švajcarskog konzorcijuma Engel Jurop i Svisport da je Tenderska komisija Aerodroma Beograd prekršila proceduru jer nije dostavila primerke tenderske dokumentacije oba ponuđača Komisiji za zaštitu prava. Prema Jovanovićevim rečima, Aerodrom Beograd, prema odredbama Zakona o javnim nabavkama, mora da dostavi kompletnu dokumentaciju Komisiji za zaštitu prava pa prema tome ne veruje da bi se Tenderska komisija tako poigravala sa Zakonom.

- Drugorangirani ponuđač može najpre da podnese žalbu naručiocu nabavke, Aerodromu Beograd, koji će tu žalbu odbaciti ili prihvatiti. Prema onome što č ujemo oni će najverovatnije odbaciti žalbu a onda izraelsko - švajcarska grupa ima rok od tri dana da se izjasni da li nastavlja postupak pred Komisijom za zaštitu prava i u tom slučaju jedan primerak žalbe šalje Komisiji, a drugi Aerodromu koji je u obavezi da zatim prosledi celokupnu tendersku dokumentaciju Komisiji za zaštitu prava. Neisporučivanje tenderske dokumentacije bi bilo direktno kršenje Zakona o javnim nabavkama ali bi takođe predstavljalo loš signal koji bi Aerodrom Beograd poslao uoči odlučivanja o žalbi - ističe Jovanović. Konzorcijum firmi Engel Jurop i Svisport najavio je podnošenje žalbe Komisiji za zaštitu prava zbog odluke Tenderske komisije Aerodroma Beograd da za strateškog partnera u projektu izgradnje Kargo terminala izabere konzorcijum američkih firmi Dajn korp internešnnel i Vašington grup. Oni su nazvali realizaciju ovog posla skandalom i najavili da će tražiti da se Tenderska komisija diskvalifikuje i izabere nova. Biznis menadžer Engel juropa, Dejvid Erikson optužio je predsednika i članove Tenderske komisije za nestručnost i nepoštovanje tenderske procedure i propisanih kriterijuma jer su prema njegovom mišljenju u obzir uzeli tehnički i finansijski aspekt dok je ignorisan kriterijum prema kojem izvođač radova treba da ima iskustvo u kargo saobraćaju čime je prekršen Zakon o javnim nabavkama. S druge strane Dajn korp internešnel saopštio je da sa nestrpljenjem očekuje početak pregovora sa Aerodromom Beograd u vezi sa realizacijom projekta izgradnje Kargo terminala. Ovaj projekat oni nazivaju istorijskim presedanom jer je reč o partnerstvu javne i privatne kompanije. Dajn korp očekuje da će novi kargo centar znatno uvećati direktna strana ulaganja u Srbiji i pomoći ekonomski razvoj i otvaranje novih radnim mesta. Dajn korp ima 14.500 zaposlenih u 40 zemalja a prošle godine ostvario je 1,9 milijardi dolara prihoda. U Komisiji za zaštitu prava juče nismo uspeli da nađemo sagovornika koji bi prokomentarisao da li je Tenderska komisija Aerodroma Beograd prekršila proceduru. Datum : 24.2.2005 Novina : Politika Izdanje : Beogradsko Strana : NK1 Autor : D. KOCIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PROZIVKA ZBOG TENDERA LESKOVAČKI NESPORAZUMI Najveća prašina podignuta oko vodosistema „Barje", najkrupnije investicije LESKOVAC - Nekoliko stranaka leskovačke opozicije zatražilo je od predsednika

SO Leskovac dr Gorana Cvetanovića da zakaže sednicu lokalnog parlamenta na kojoj bi se raspravljalo o „aferi" stvorenoj poništavanjem tendera za nastavak radova na vodosistemu „Barje", o problemima u vezi sa licitacijom zemljišta u selu Navalinu, gde je trebalo da se gradi benzinska pumpa i, konačno, aktuelnih pitanja vezanih za podelu opštinskih stanova. Najkrupnija leskovačka investicija, vodosistem „Barje", koja se realizuje duže od dve decenije, prema štanu lokalnih funkcionera i SO Leskovac, trebalo je da bude okončana za manje od dve godine. Iz republičkih izvora najavljeno je finansiranje radova u iznosu od 13 miliona evra. Na nedavnom tenderu posao je poveren jednoj izraelskoj kompaniji, ali ga je Komisija za zaštitu prava ponuđača pri Upravi za javne nabavke poništila. Ključni razlog su navodne neregularnosti kod propisivanja uslova konkursa. Živojin Stefanović, predsednik tenderske komisije, zamenik direktora „Vodovoda", kolektiva koji je nosilac kompletnog programa, republički poslanik i predsednik OO SPS u Leskovcu, optužio je stranku „G 17 da stoji iza čitave ove ujdurme". U lokalnoj samoupravi su, inače, proteklih dana, priznali da je bilo poteškoća, pa. i ozbiljnih propusta oko pojedinih tendera, pa je Opštinsko veće, u skladu sa zakonom, preduzelo konkretne mere da se neke od slabosti otklone, ali se taj deo „afere", bar za sada, ne odnosi na vodosistem „Barje", koji je godinama u prioritetima lokalnog parlamenta. Pored odbornika DS, potpis na peticiju za zakazivanje sednice SO Leskovac stavili su i odbornici SPO, koji su takođe u opoziciji. Vladajuće stranke — SPS, SNS, SRS, DA bar za sada se nisu oglasile, ali, kako doznajemo, zakonski rok za zakazivanje sednice SO Leskovac nije istekao, jer je poslednja održana krajem prošle godine. Inače, od kolike je važnosti vodosistem „Barje" najslikovitije govori činjenica da je u dosadašnju gradnju uloženo oko sto miliona dolara i da će, kada budu svi radovi privedeni kraju, obezbeđivati 840 litara vode u sekundi. Datum : 24.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 16 Autor : ZORAN RADOVANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema OKRUŽNO I OPŠTINSKO TUŽILAŠTVO NE GONE POČINIOCE KRIVIČNIH DELA Trojica profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu obratila se republičkom javnom tužiocu SLUČAJ Kragujevac - „Javna tužilaštva u Kragujevcu ne postupaju u skladu i na osnovu Zakona o javnom tužilaštvu i ne postupaju kao samostalni državni organi, jer ne

gone učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela za koja postoje brojni dokazi,“ navodi se na početku obraćanja trojice profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, dr Radoslava Senića, dr Radojice Savkovića i dr Steve Janoševića, republičkom javnom tužiocu Slobodanu Jankoviću. Trojica profesora pri tom istič u da se ovo nedelovanje Okružnog i Opštinskog javnog tužilaštva odnosi na, kako navode, „delikte na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu učinjene od doskorašnjeg dekana prof. dr Ilije Rosića i njegovih pomagača u periodu od 2002. do 2004. U obraćanju republičkom javnom tužiocu, profesori Senić, Savković i Janošević navode da su budžetski inspektori republičkog Ministarstva finansija još 13. decembra prošle godine dostavili Opštinskom javnom tužilaštvu u Kragujevcu zapisnik o izvršenoj proveri materijano-finansijskog poslovanja, namenske i zakonite upotrebe sredstava Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu za 2003. „U zapisniku su utvrđena brojna kršenja zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja, a posebno u oblasti javnih nabavki. Utvrđ ena su i odgovorna lica za ta dela. U zapisniku je konstatovano da su nezakonito vršene javne nabavke za višemilionske iznose, i da su nabavke velike vrednosti „cepane“ na nabavke male vrednosti, pri čemu nije poštovana ni zakonom propisana procedura. SUP u Kragujevcu je krajem 2004. godine podneo više krivičnih prijava protiv prof. dr Ilije Rosića i njegovih pomagača zbog osnovane sumnje da su zloupotrebili službeni položaj, falsifikovali službene isprave i Statut fakulteta, nezakonito raspolagali sredstvima fakulteta i drugo“, pišu trojica profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu republičkom javnom tužiocu Slobodanu Jankoviću. Zatim ga obaveštavaju da za sve navedene nezakonitosti u javnim tužilaštvima u Kragujevcu postoje nepobitni materijalni dokazi. Međutim, tužilaštva očigledno oklevaju da preduzmu radnje na koje ih Zakon o javnom tužilaštvu obavezuje. S druge strane, ta tužilaštva (Okružno i Opštinsko) koja, i pored brojnih materijalnih dokaza ne pokreću krivične prijave protiv prof. dr Ilije Rosića i njegovih pomagača, na osnovu tvrdnji dr Rosića podnose optužni predlog protiv onih koji su se usprotivili njegovom nezakonitom ponašanju i postupanju u ulozi dekana fakulteta, navode profesori u svom obraćanju republičkom javnom tužiocu i pri tom naglašavaju da je Opštinsko javno tužilaštvo u Kragujevcu 19. januara ove godine podnelo optužni predlog protiv prof. dr Radojice Savkovića, prof. dr Radoslava Senića i prof. dr Steve Janoševića za krivično delo klevete službenog lica, odnosno prof. dr Ilije Rosića kao dekana fakulteta, iako on (dr Rosić) nije na toj funkciji od 1. oktobra 2004. godine. Ovde valja napomenuti da je u policijskim krivičnim prijavama protiv dr Ilije Rosića i njegovih saradnika, kao i u zapisniku budžetskih inspektora Ministarstva finansija potvrđeno gotovo sve ono o čemu su trojica profesora obaveštavala nadležne državne organe i javnost o zbivanjima (nezakonitostima, zloupotrebama i falsifikatima) na kragujevačkom Ekonomskom fakultetu. Otuda profesori Savković, Senić i Janošević poručuju republičkom javnom tužiocu da „smatraju da je neophodno da preduzme mere iz svoje nadležnosti, koje proizlaze iz njegovog prava da nadzire rad javnih tužilašva“. Profesori predlažu republič kom javnom tužiocu da, u vezi sa situacijom na Ekonomskom fakultetu, ovlasti drugog okružnog javnog tužioca umesto sadašnjeg koji, kako tvrde, ne nadzire rad Opštinskog javnog tužilaštva i opštinskog javnog tužioca, ili da „radnje preduzme Republičko javno tužilaštvo“. Antrfile : Sastanak na inicijativu Ministarstva prosvete Povodom situacije na kragujevačkom Ekonomskom fakultetu, za danas (četvrtak) je

na tom fakultetu u organizaciji republičkog Ministarstva prosvete, zakazan sastanak. Sastanku će, saznaje Danas, pored pomoćnika ministra prosvete dr Snežane Pantelić-Vujanić, prisustvovati, ili su barem na njega pozvani, bivši dekan Ekonomskog fakulteta prof. dr Ilija Rosić, sadašnji dekan prof. dr Slobodan Malinić, trojica pobunjenih profesora tog fakulteta, dr Radojica Savković, dr Radoslav Senić i dr Steva Janošević, rektor kragujevačkog Univerziteta prof. dr Miloš Đuran i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. Datum : 24.2.2005 Novina : Internacional Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Negativna Reagovanje : Nema PREISPITIVANJE TENDERA BEOGRAD – Švajcarsko-izraelska kompanija „Engel - Svisport" saopštila je da ne traži poništenje, tendera za izgradnju teretnog terminala na Aerodromu Beograd, već da obe ponude prouči profesionalno osposobljena komisija, bez sadašnjih spoljnih savetnika Aerodroma. Navedeno je da odluka da „Dajn korp" pobedi na tenderu predstavlja kršenje zakona, jer tender nije bio zasnovan na tome ko će uložiti više u početnom periodu, već koji je učesnik kvalifikovaniji da sadašnji kargo terminal razvije u regionalni centar za jugoistočnu Evropu. Datum : 24.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 13 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Negativna Reagovanje : Nema „ENGEL-SVISPORT“ TRAŽI PROFESIONALCE Švajcarsko-izraelska kompanija „Engel-Svisport“ ne traži poništenje tendera za izgradnju teretnog terminala na aerodromu „Beograd“, već da obe ponude prouči profesionalno osposobljena komisija, bez sadašnjih spoljnih savetnika aerodroma. U saopštenju je navedeno da odluka da „Dinkorp internešenel LLC“ pobedi na tenderu, predstavlja kršenje zakona, jer tender nije bio zasnovan na

tome ko će uložiti više u početnom periodu, već koji je učesnik kvalifikovaniji da sadašnji kargo terminal razvije u regionalni centar za jugoistočnu Evropu. Oba učesnika na tenderu ponudila su da investiraju oko 100 miliona dolara po fazama i izgrade objekte iste površine. „Engel-Svisport“ je ponudio razvoj i komercijalizaciju i otvaranje 5.000 do 10.000 hiljada novih radnih mesta, ali i ekonomičniji tempo izgradnje. Prema proceni lokalnih stručnjaka, ne postoji komercijalno opravdanje za izgradnju tolikog prostora u periodu do 2009. godine. Datum : 24.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. M. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema PODNETA ŽALBA AERODROMU BEOGRAD - Izraelsko-švajcarski konzorcijum „Engel Europe ltd.“ juče je podneo žalbu na rezultate tendera za izgradnju kargo centra Aerodromu „Beograd“. „Ne tražimo poništenje tendera, nego ponovno bodovanje i da to uradi komisija profesionalno osposobljena da oceni obe ponude, bez uključenja dosadašnjih spoljnih savetnika Aerodroma“, saopštio je ovaj konzorcijum. „Nadamo se da će i javnost i Vlada Srbije moći da steknu punu sliku, jer smo mi sprečeni da o tenderu javno govorimo“, dodaje se u saopštenju. Datum : 24.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : V. S. P. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema BOLJI SMO OD AMERIKANACA “EJNDžEL“ - “SVISPORT” NE ODUSTAJE OD POSLA NA AERODROMU “BEOGRAD” Tražimo ponovno ocenjivanje ponuda za izgradnju kargo terminala - kažu u izraelsko-švajcarskom konzorcijumu i tvrde da nude više za razvoj srpskog kargo saobraćaja od “Din korpa”

BEOGRAD - Konzorcijum “Ejndžel-Svisport” saopštio je juče da ne traži poništenje tendera za izgradnju teretnog terminala Aerodrom “Beograd”, već da nova, “profesionalno osposobljena” tenderska komisija oceni obe pristigle ponude. Oni, takođe, insistiraju da u ponovnom ocenjivanju ponuda ne učestvuju sadašnji spoljni savetnici aerodroma. Izraelsko-švajcarski konzorcijum podseća da su oba učesnika na tenderu ponudila da, po fazama, investiraju ukupno oko 100 miliona dolara i izgrade objekte, praktično, iste površine. - Jedina razlika je u početnoj fazi, od 2005. do 2009. godine, pa zato objavljivanje da je “Din korp” kompanija koja je spremna da uloži više od nas, a na osnovu toga i donošenje odluke da su oni pobednici tendera, predstavlja veliko kršenje zakona - navodi se u saopštenju. - Jer, tender se nije zasnivao na tome koja će strana izgraditi više objekata u prve četiri godine, već koji učesnik je kvalifikovaniji da sadašnji teretni terminal, koji je sa prometom oko 14.000 tona godišnje u povoju, razvije u regionalni centar za jugoistočnu Evropu, sa prometom robe većim od 100.000 tona. “Ejndžel” - “Svisport” navodi da je njihov tim ponudio upravo razvoj teretnog terminala u Surčinu u centar za jugoistočnu Evropu. Svoje ambicije zasnovao je na vodećoj poziciji “Svisporta” na 170 aerodroma širom sveta i “neprevaziđenom iskustvu svetskog lidera u ovoj industriji”. - Ni “Din korp” ni njihov partner na tenderu “Vašington grup”, nemaju ni približno iskustvo u poslovima prihvata i otpreme civilnog karga, kakvo poseduje “Svisport”, što se vidi i iz podataka IATA, međunarodnog udruženja avio-prevoznika - ističe izraelsko-švajcarski konzorcijum. - Tenderska komisija, koju je formiralo rukovodstvo Aerodroma Beograd a predsedava joj Goran Kaličanin, zamenik generalnog direktora, potpuno je ignorisala ove podatke, oslanjajući se na savet svojih spoljnih savetnika i to je veliko kršenje zakona. Ovaj konzorcijum, dalje, tvrdi da je “ponudio da razvije i komercijalizuje sadržaje na aerodromu i na taj način otvori između 5.000 i 10.000 radnih mesta”: - Na osnovu procena i saveta lokalnih stručnjaka, zaključili smo da to ne može da se ostvari u periodu od 2005. do 2009. godine, jer ne postoji kvalitetan javni prevoz do aerodroma, pa ni jedan poslodavac neće premestiti svoje poslovanje tamo dok sav poslovni prostor koji se trenutno gradi u Novom Beogradu, oko 200.000 kvadratnih metara, ne bude izdat ili prodat. Antrfile : NEMA ŽALBE KOMISIJI za zaštitu prava ponuđača kojoj se, prema Zakonu o javnim nabavkama, podnose pritužbe na tendere, do juče nije stigla žalba “Ejnyel” - “Svisporta”. Iako je predstavnik ovog konzorcijuma Dejvid Erikson u ponedeljak najavio taj potez, predsednik komisije Vladimir Ivić rekao nam je da žalba nije stigla, pa tako ni ne može da je komentariše. Datum : 24.2.2005 Novina : Kurir Izdanje : Beogradsko Strana : 7 Autor : R. K. - PRENETO Tema : Javne nabavke Agencija :

Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ŽTP: LOKOMOTIVE IZ SLOVENIJE NABAVLJENE POTPUNO LEGALNO BEOGRAD - Direktor Železničko-transportnog preduzeća (ŽTP) „Beograd“ Zoran Milićević potvrdio je pisanje Kurira da je ova firma nabavila na lizing lokomotive iz Slovenije stare 33 godine. On, međutim, demantuje da je to urađeno u tajnosti jer je, kako je objavio, to urađeno u skladu sa zakonom. - Reč je o specifičnim „dizelkama“ serije 644, koje su osposobljene za osovinsko opterećenje od 15 tona i neophodne za saobraćaj na sporednim prugama, posebno na teritoriji Vojvodine - istakao je Milićević. Prema njegovim rečima, nabavka dizel lokomotiva na lizing, u vrednosti od 415.000 evra, bila je i jedino moguća opcija, zbog nedostupnosti bankarskih kredita i gotovine. Milićević je ocenio da iako su te lokomotive proizvedene pre trideset godina, nakon remonta mogu da se koriste još toliko. On je precizirao da je ŽTP „Beograd“ krajem prošle godine dobio pozitivno mišljenje Ministarstva finansija Srbije da može da nabavi lokomotive na lizing, bez prethodnog objavljivanja, nakon čega je Upravni odbor tog preduzeća pokrenuo javnu nabavku putem petogodišnjeg lizinga uz jednogodišnji grejs period (poček). (R. K. - AG.) Datum : 24.2.2005 Novina : Blic Izdanje : Beogradsko Strana : 5 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SAD POZDRAVLJA PARTNERSTVO AERODROM Ambasada SAD u Beogradu pozdravlja partnerstvo između aerodroma „Beograd“ i američke kompanije „Dinokorp internešenel“, jer će biti otvoreno 2.000 radnih mesta. Međutim, švajcarsko-izraelska kompanija „Engel - Svisport“ i dalje zahteva da obe ponude za kargo terminal prouči profesionalno osposobljena komisija, bez sadašnjih spoljnih savetnika aerodroma. Datum : 24.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko

Strana : 11 Autor : M. S. JOVANOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Rubrika – tema Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema KONCESIJE UMESTO RASPRODAJE PRIRODNIH BOGATSTAVA Da li će i Koka-kola plaćati 60 para po prodatom litru vode iz Vlasinke Mineralna voda kao nacionalno bogatstvo svuda u svetu eksploatiše se po sistemu koncesije. Međutim, iako Srbija ima Zakon o koncesijama, on još uvek nije zaživeo. Pitanje - kako je Zakonom regulisana eksploatacija mineralne vode kada preduzeće za proizvodnju mineralne vode kupi neka strana kompanija, ponovo je aktuelizovano prodajom fabrike „Vlasinke“. Koka - kola je plativši 21,5 miliona evra, postala ne samo vlasnik fabrike, već je dobila i pravo na esploataciju izvorišta. Iako je Zakonom o koncesijama predviđeno da se pravo korišćenja daje na ograničeni rok, obično na 20 godina, Koka-kola će najverovatnije, pravo eksploatacije da koristi na neograničeni rok. Nikola Marjanović, direktor Direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u jednoj od ranije datih izjava (povodom kupovine Knjaza Miloša) objasnio je za Danas da u tome nema ničega spornog s obzirom na to da kupac osim prava na ekploataciju, dobija i obavezu plaćanja naknade za ekploataciju mineralne vode. To je regulisano Uredbom o visini naknade za korišćenje voda, naknade za zaštitu voda i naknade za izvađeni materijal iz vodotoka. Problem je međutim što je veoma niska nadoknada i što se voda ne plaća prema zahvaćenom već prema prodatom litru. Zbog toga se u praksi često dešavalo da se nameštanjem poslovnih knjiga sakriva stvarna količina prodate vode. Ilustracije radi, korisnik plaća 60 para po prodatom litru i ta cena nije menjana od 1. janura 2004. godine. Država je do sada možda mogla da toleriše da društveno preduzeće ostvaruje prihod na njen račun plaćajući simboličnu nadoknadu za eksploataciju mineralne vode, jer nije bilo smisla da samoj sebi naplaćuje. Ali, kada takvo preduzeće pređe u privatne ruke, onda se situacija menja, utoliko pre što voda postaje ekonomska kategorija i pravo bogatstvo a naknada koja se sada plaća je daleko ispod svih ekonomskih parametara. Pitanje koje se sada nameće je da li će i Koka-kola plaćati 60 para po litru vode iz Vlasinke ili će pomenuta Uredba biti korigovana, a država od toga imati veće koristi. Otvoreno je i pitanje da li će Koka-kola ostvariti pravo na ekploataciju svih izvorišta Vlasinke na područuju od oko 60 kilometara. Ukoliko bi se poštovao Zakon o koncesiji, u slučaju da novi vlasnik Vlasinke tek namerava da ekploatiše izvorišta koja do sada nisu korišćena trebalo bi da to pravo dobije u konkurenciji sa svim zainteresovanim firmama na javno raspisanom tenderu. Međutim, na konferenciji za novinare koja je održana u ponedeljak nisu se mogli čuti detalji Ugovora, pa čak ni to da li je sa državom dogovoreno i jasno razgraničeno koja prava ali i obaveze dobijaju novi kupci fabrika koje koriste prirodne resurse. Sanda Parezanović iz predstavništva Koka-kole u Beogradu rekla nam je da ni

njima još uvek nisu poznati svi detalji Ugovora koji se odnose na eksploataciju do sada nekorišćenih izvorišta, ali da će čim dobije te informacije one biti prosleđene medijima. Datum : 24.2.2005 Novina : Danas Izdanje : Beogradsko Strana : 11 Autor : R. D. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Saopštenje Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema SVISPORT TRAŽI REVIZIJU PONUDA ZA IZGRADNJU KARGO TERMINALA Konzorcijum Engel Jurop - Svisport saopštio je juče da nije zatražio da tender za izgradnju Kargo terminala na Aerodromu Beograd bude poništen već da obe ponude prouči komisija koja je profesionalno osposobljena za taj posao, bez uključivanja sadašnjih spoljnih savetnika. Oni smatraju da oslanjanje Tenderske komisije na savet spoljnih savetnika prilikom izbora pobednika predstavlja direktno kršenje zakona. U saopštenju izraelsko - švajcarskog konzorcijuma navodi se da je jedina razlika između njihove ponude i ponude kompanija Dajn korp i Vašington grup u početnoj fazi i da proglašavanje američkog konzorcijuma za pobednika predstavlja kršenje zakona. Svoj stav oni obrazlažu tvrdnjom da se tender nije zasnivao na tome koja će strana izgraditi više objekata u periodu od 2005. do 2009. godine već koji je učesnik kvalifikovaniji da sadašnji kargo terminal koji ostvaruje promet od 14.000 tona godišnje razvije u regionalni centar jugistočne Evrope sa prometom od oko 100.000 tona robe. Datum : 24.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema ŽTP: LOKOMOTIVE KUPLJENE LEGALNO Nabavka šest dizel-lokomotiva iz Slovenije je potpuno legalna i obavljena u skladu sa svim zakonskim propisima, rekao je juče pomoćnik generalnog direktora za vuču i vozna sredstva u Železničko-transportnom preduzeću (ŽTP) „Beograd“ Zoran Milićević. Milićević je naveo da, mada su te lokomotive proizvedene pre

tri decenije, stručnjaci tvrde da posle remonta mogu najmanje još toliko da budu korišćene i zato je ŽTP krajem prošle godine od republičkog Ministarstva finansija dobio dozvolu da ih nabavi na lizing. On je, kako je preneo Medija centar ŽTP-a „Beograd“, rekao da remontovane lokomotive koštaju po 415 hiljada evra, a nabavka je ugovorena na petogodišnji lizing, uz jednogodišnji grejs period, u postupku bez prethodnog objavljivanja. Reč je o specifičnim „dizelkama“ serije 644, osposobljenim za osovinsko opterećenje od 15 tona i neophodnim za saobraćaj na sporednim prugama, a koriste se uglavnom u robnom saobraćaju, mada mogu i u putničkom, objasnio je Milićević. Datum : 24.2.2005 Novina : Pregled Izdanje : Beogradsko Strana : 20 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema GRAĐEVINSKI RADOVI NA 15 OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA Gradski sekretarijat za obrazovanje objavio je prethodni raspis za obavljanje građevinskih, građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova na objektima osnovnih i srednjih škola i kupovinu nameštaja. Ovi radovi biće obavljeni na školama „Branko Radičević“ u Batajnici, „Vasa Pelagić“ - odeljenja u Kotežu i Ovči, „Miodrag Vuković Seljak“ u Barajevu, „Milica Milošević“ u Jagnjilu, „Vuk Karadžić“ u Sremčici, „Gavrilo Princip“ u Zemunu, „Svetislav Golubović“ u Batajnici, Ekonomskoj školi „Nada Dimić“, Matematičkoj gimnaziji, Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi i Mašinsko- tehničkoj školi „Tehnoart“. Tokom ove godine počeće i gradnja novih škola u Kaluđericii i Borči, a nastaviće se radovi na izgradnji školskog objekta u naselju Nova Galenika. Planirana je i nabavka nameštaja za 71 beogradsku školu. Prethodni raspis objavljuje se za nabavke čija vrednost prelazi 50 miliona dinara. Datum : 26.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 21 Autor : M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema

TENDER SE JOŠ “KRČKA” PRIVATNI PREVOZNICI OSTAĆE NA ULICAMA I PO ISTEKU UGOVORA 22. MARTA Detalji vezani za novu raspodelu linija nisu još utanačeni. Privatnici zahtevaju da umesto starosti vozila najviše poena “nosi” infrastruktura - garaže, parkinzi, radionice... UGOVOR privatnih prevoznika i Grada ističe 22. marta, ali je gotovo izvesno da će oni nastaviti da voze i posle ovog roka. Naime, još nisu utanačeni svi detalji vezani za predstojeću raspodelu linija, pa će novi tender, najverovatnije, kasniti. Prvi čovek Direkcije za javni prevoz Željko Đukanović, ne krije da bi bio prezadovoljan, ako bi konkurs raspisali u predviđenom terminu. - Pred nama je obiman posao i ne želimo da nas opterećuje datum - jasan je Đukanović. - Osnovni cilj nam je da do tančina utvrdimo uslove, pod kojima će prevoznici konkurisati za linije. Za to je potrebno vreme i angažovanje stručnjaka. Naravno, privatnici će nastaviti da voze i posle isteka ranije utvrđenog roka. Da sve ne ide “po redu vožnje” potrudili su se i privatnici, koji su nedavno Direkciji za javni prevoz podneli primedbe na nacrt budućeg tendera. Kako kaže Miloš Paunković, predsednik Udruženja privatnih autobuskih prevoznika, zahtevaće da se promeni način bodovanja... - Mi smo za to da najviše poena donosi infrastruktura, znači garaže, radionice, parkinzi, a ne cena rada... - naglašava Paunković. - Mislim da bi bilo pogubno da onaj koji ima loša vozila ponudi najnižu cenu i tako dobije posao. Time bi bila ugrožena bezbednost putnika, a u zapećku bi ostali prevoznici koji su godinama trošili pare na opremanje pogona. Neki, takođe, mogu da pokupuju autobuse na lizing i učestvuju na tenderu, a da pritom nemaju gde da ih parkiraju! Smeta nam i to što bi prednost imali i oni koji ponude vozila sa troja vrata. To je, možda, opravdano za “krug dvojke” gde je veći protok putnika, ali ne mora da važi za linije na kojima je manja gužva. Antrfile : NOVI AUTOBUSI NOVIJA vozila znače i bolju stratnu poziciju na predstojećem konkursu. Toga su svesni privatnici, pa već uveliko razmišljaju o obnovi voznog parka. - U Udruženju ima mnogo zainteresovanih za kupovinu beloruskih MAZ autobusa - kaže Miloš Paunković. - Reč je o modernim vozilima koja imaju nizak pod i ekološki “evro 3” motor. Primamljiva je i cena, jer sa carinom koštaju oko 90.000 evra. Datum : 26.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 21 Autor : M. B. Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : DA Žanr : Izveštaj

Ocena : Neutralna Reagovanje : Nema TENDER SE JOŠ “KRČKA” PRIVATNI PREVOZNICI OSTAĆE NA ULICAMA I PO ISTEKU UGOVORA 22. MARTA Detalji vezani za novu raspodelu linija nisu još utanačeni. Privatnici zahtevaju da umesto starosti vozila najviše poena “nosi” infrastruktura - garaže, parkinzi, radionice... UGOVOR privatnih prevoznika i Grada ističe 22. marta, ali je gotovo izvesno da će oni nastaviti da voze i posle ovog roka. Naime, još nisu utanačeni svi detalji vezani za predstojeću raspodelu linija, pa će novi tender, najverovatnije, kasniti. Prvi čovek Direkcije za javni prevoz Željko Đukanović, ne krije da bi bio prezadovoljan, ako bi konkurs raspisali u predviđenom terminu. - Pred nama je obiman posao i ne želimo da nas opterećuje datum - jasan je Đukanović. - Osnovni cilj nam je da do tančina utvrdimo uslove, pod kojima će prevoznici konkurisati za linije. Za to je potrebno vreme i angažovanje stručnjaka. Naravno, privatnici će nastaviti da voze i posle isteka ranije utvrđenog roka. Da sve ne ide “po redu vožnje” potrudili su se i privatnici, koji su nedavno Direkciji za javni prevoz podneli primedbe na nacrt budućeg tendera. Kako kaže Miloš Paunković, predsednik Udruženja privatnih autobuskih prevoznika, zahtevaće da se promeni način bodovanja... - Mi smo za to da najviše poena donosi infrastruktura, znači garaže, radionice, parkinzi, a ne cena rada... - naglašava Paunković. - Mislim da bi bilo pogubno da onaj koji ima loša vozila ponudi najnižu cenu i tako dobije posao. Time bi bila ugrožena bezbednost putnika, a u zapećku bi ostali prevoznici koji su godinama trošili pare na opremanje pogona. Neki, takođe, mogu da pokupuju autobuse na lizing i učestvuju na tenderu, a da pritom nemaju gde da ih parkiraju! Smeta nam i to što bi prednost imali i oni koji ponude vozila sa troja vrata. To je, možda, opravdano za “krug dvojke” gde je veći protok putnika, ali ne mora da važi za linije na kojima je manja gužva. Antrfile : NOVI AUTOBUSI NOVIJA vozila znače i bolju stratnu poziciju na predstojećem konkursu. Toga su svesni privatnici, pa već uveliko razmišljaju o obnovi voznog parka. - U Udruženju ima mnogo zainteresovanih za kupovinu beloruskih MAZ autobusa - kaže Miloš Paunković. - Reč je o modernim vozilima koja imaju nizak pod i ekološki “evro 3” motor. Primamljiva je i cena, jer sa carinom koštaju oko 90.000 evra. Datum : 27.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 2 Autor : NN

Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema BOJAN KEKIĆ: MLAĐAN DINKIĆ JE ODGOVORAN ZA SVE AFERE OD 2000. BEOGRAD - Stranka G17 plus, odnosno Mlađan Dinkić, odnose se prema svima kao da su objekti. Prilikom usvajanja budžeta za 2005. godinu ministar finansija zaboravio je da vrati pojedinim opštinama prihode od poreza na samostalnu delatnost. Zar to ne govori da je i njih smatrao objektima. Posle četiri i po godine najstrašnije hajke, laži i prevara, da su članovi SPS i Milošević iznosili milijarde dolara iz zemlje zarad lične koristi, građani počinju da uviđaju istinu. Šta je sa pričama o tajnim Miloševićevim i Marjanovićevim rač unima: Ništa. Vode se samo sporovi pred sudom. Jedino što je prevarama i lažima postignuto jeste da je naneta šteta SPS i njihovim porodicama. Ne treba da čudi što G17 plus i dalje peva istu pesmu. Mlađan Dinkić je bio predvodnik hajke na socijaliste i sam je od 2000. godine tvrdio da zna gde su četiri i po milijarde dolara. S obzirom na to da sam se uvek zalagao za utvrđivanje istine to treba učiniti i za događaje od danas, za one od juče, ali i za sve što se dešavalo pre 2000. godine. Mogu da razumem zahteve nekih stranaka i pojedinaca za utvrđ ivanje odgovornosti Mlađana Dinkića i ostalih, ne samo zbog afere sa četiri i po milijarde dolara. Pa svi znamo ko je Vilijamu Vokeru i njegovoj kompaniji dao posao izgradnje „kargo“ terminala na beogradskom aerodromu. Gospodinu Albijaniću bolje bi bilo da shvati da je njegov šef umešan u sve afere od 2000. godine i da, kako narod kaže, jeste moguće varati neke ljude neko vreme, ali ne i ceo narod godinama. Datum : 27.2.2005 Novina : Glas Javnosti Izdanje : Beogradsko Strana : 8 Autor : A. MATIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Rubrika – tema Ocena : Negativna Reagovanje : Nema FRANCUZI SE ŽALE ZBOG POSLA OBNOVE MOSTOVA ŽTP „Beograd“ dodelio rekonstrukciju mostova domaćoj „Mostogradnji“ BEOGRAD - Kompanija „Intermost“ uložila je žalbu Evropskoj komisiji zbog toga što je ŽTP „Beograd“, kako kažu, pod pritiskom, dodelio posao rekonstrukcije 19 mostova na pruzi Niš-Dimitrovgrad domaćoj firmi „Mostogradnja“. Reč je o

velikom poslu obnove mostova, koji je vredan 290 miliona dinara, dobijenih kreditom Evropske investicione banke. Naručilac posla ŽTP „Beograd“, odbacuje optužbe da je protivno propisima, „Mostogradnji“ dodeljen posao. „Tender je sproveden po proceduri, što je odobrio i strani kreditor“, kažu u ŽTP-u. - Nikakvih pritisaka na izbor izvođača, niti lobiranja nije bilo. „Intermost“ je dao ponudu, posle se i žalio, ali nismo mogli da priznamo reference njegovog osnivača francuskog „Vansija“, koji je u ponudi naveden kao podizvođač. Oni nisu podneli reference koje su tenderom tražene. Zato nisu izabrani - objašnjava Janko Kovljanić, izvršni menadžer za realizaciju projekta EIB-a, EBRD-a i donacija u ŽTP. Međutim, „Intermost“ tvrdi da su nepravedno oštećeni. - ŽTP je izabrao „Mostogradnju“, iako je njihova ponuda bila skuplja za milion evra. Mi smo bili povoljniji, ali su pod pritiscima, posao dali „Mostogradnji“. Kao razlog da nas odbiju, naveli su reference, koje navodno nemamo. To nije tač no. Ministarstvo za kapitalne investicije, uvažilo je naše reference, jer smo deoničarsko društvo u koje spada i osnivač „Vansi“. Kako je moguće da nam u jednom poslu priznaju reference, a u drugom ne - pita se Rene Milošević, direktor - koordinator „Intermosta“. On naglašava da je, u stvari, reč o tome da razni lobiji održavaju monopole nekih preduzeća u Srbiji. „Nigde u svetu nema takve konfuzije kao kod nas. Imamo licencu da gradimo objekte od značaja za Srbiju, ali nas u tome onemoguć avaju. Jedino „Intermost“ i „Mostogradnja“ imaju licencu za izgradnju mostova - tvrdi Milošević. Antrfile : ŽTP sve negira - Celokupnu proceduru izbora najpovoljnijih ponuđača verifikovao je EIB i međunarodna konsultantska kuća „Lamajer-TCA“. Bilo kakvo kršenje tenderske procedure bilo bi protivzakonito, jer međunarodne finansijske institucije ne bi odobrile posao. Eventualnim pružanjem mogućnosti „Intermostu“ da dopuni svoju ponudu, ova firma bila bi direktno favorizovana - tvrdi Kovljanić. Datum : 28.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 3 Autor : NN Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Vest Ocena : Negativna Reagovanje : Nema VELJO, SPUSTI MOST! PROTEST ŽITELjA BEŠKE I OKOLNIH MESTA BEŠKA - Stanovnici Beške i još šest podunavskih naselja zatražili su juče na protestu od Velimira Ilića, republičkog ministra za kapitalne investicije, da u

tender za izgradnju novog mosta preko Dunava kod Beške ravnopravno uvrsti i varijantu takozvanog “nižeg mosta”, javlja Beta. Predsednik Saveta MZ “Beška” Stojan Mutić izjavio je da bi izgradnja “nižeg mosta” bila jeftinija za 25 miliona evra od mosta koji “gura” Velimir Ilić. Datum : 28.2.2005 Novina : Večernje Novosti Izdanje : Beogradsko Strana : 45 Autor : D. MILJKOVIĆ Tema : Javne nabavke Agencija : Najava : NE Žanr : Izveštaj Ocena : Negativna Reagovanje : Nema CURILE SAMO AFERE TRI DECENIJE NESLAVNE IZGRADNjE VODOSISTEMA “BARJE” Niko ne može da obračuna koliko su koštali veštačko akumulaciono jezero, fabrika vode i cevovod Koliko je novca u poslednjih 30 godina potrošeno za izgradnju vodosistema “Barje” niko ne može tačno da obračuna. Gradom kruži surova šala - “toliko da Leskovčani deset godina piju isključivo flaširanu vodu iz Švajcarske”. Izgrađeno je veštačko akumulaciono jezero “Barje” sa 42 miliona kubika vode, cevovod dužine 17 kilometara i fabrika vode u Gorini kapaciteta prerade 840 litara vode u sekundi. Od svečanog otvaranja, ipak, ništa. Ne može se reći da je u pitanju nedostatak novca jer su se za “Barje”, po pravilu, uvek vezivale krupne finansijske afere. Možda se, jednostavno, leskovačkim funkcionerima svih opcija ne isplati da okončaju taj posao. “Barje” je oduvek bilo mamac za glasače. U predizbornim kampanjama lokalni političari se kunu da će ga baš oni završiti, ili “opanjkavaju” protivnike da su nesposobni, jer ga još nisu završili. Najnovija afera toliko je uzdrmala Leskovčane da će se o njoj raspravljati na sledećoj sednici lokalnog parlamenta. Komisija za javne nabavke, krajem prošle, godine poništila je tender vredan 13 miliona evra za završetak vodosistema “Barje”, na kome je pobedila izraelska kompanija “Tahal”. Ispostavilo se da je tenderska komisija na čijem je čelu Živojin Stefanović, predsednik leskovačkih socijalista i zamenik generalnog direktora “Vodovoda”, napravila propust prilikom davanja tenderskih uslova. Republička Komisija za javne nabavke zamerila je što su potencijalne izvođače radova uslovili da moraju da imaju neki izgrađen objekat na Balkanu. Stefanović tvrdi da je cela ujdurma nastala zbog toga što “posao nije dobio favorit G17 plus koji je bio 17 miliona skuplji”. Afere oko “Barja” nisu mimoišle ni prethodnu vlast DOS, pa se tako kod istražnog sudije Opštinskog suda u Leskovcu Gorana Stanojevića više od godinu dana nalazi predmet protiv Nebojše Veljkovića, bivšeg direktora “Vodovoda”. Zahtev za sprovođenje istrage, zbog sumnje da je počinio krivična dela

“nesavestan rad u službi i zaključenje štetnog ugovora”, podneo je zamenik opštinskog javnog tužioca Goran Kocić. Reč je o cevima koje je 2002. godine za potrebe “Barja”, trebalo da isporuči smederevski “Sartid”. Vrednost ukupnog posla bila je 30 miliona dinara, a “Sartid” je isporučio cevi za 17 miliona, ali je u međuvremenu otišao u stečaj. Veljković je propustio rok da prijavi potraživanje i da dug od 13 miliona uđe u stečajnu masu. Mutan je i ugovor sa beogradskim preduzećem “Energoprojekt” sa kojim je Veljković iste godine zaključio ugovor o izgradnji vodosistema “Barje”. Beograđ ani su fakturisali da će “Vodovod” to koštati 10 miliona dinara a zatim su za isti posao kao podizvođače, angažovali taj isti “Vodovod” i platili mu sedam miliona dinara. Zanimljivo je da istraga protiv Veljkovića traje više od godinu dana. Istražni sudija nije želeo da daje izjave, uz obrazloženje da je za to nadležan predsednik Opštinskog suda Slobodan Janković. Janković je, takođe, odbio da nam objasni zašto se toliko odugovlači, smatrajući da ne treba da se meša u rad istrage. Antrfile : 5. OKTOBAR OBAZRIVOST pravosudnih organa, kada su u pitanju istrage i optužnice protiv lokalnih funkcionera, može se, donekle, razumeti. Posle 5. oktobra 2000. godine, protiv desetak lokalnih čelnika Miloševićevog režima podnete su optužnice ali su, uglavnom, oslobođeni. DOKAZI PROTIV Žarka Krstića, direktora “Vodovoda” od 1985. do 2000. godine, vođen je sudski postupak zbog nezakonitog trošenja devet miliona dinara, namenjenih za izgradnju vodosistema “Barje”. Postupak protiv njega je obustavljen prošle godine zbog “nedostatka dokaza”. BAZENI ZA “Skadar na Bojani” 20 godina su važili i leskovački Plivački bazeni. Završeni su 2001. godine, ali sada se postavlja pitanje njihove rentabilnosti, jer nema dovoljno posetilaca. U poslednje vreme sve glasnije se u tom kontekstu pominje i “Barje”. Leskovčani se vodom snabdevaju iz podzemnih bunara koji neće presušiti još najmanje 50 godina.