6. februar 2017. godine

Građanima sve prazniji džepovi Firme nemaju kome

da prodaju robu!

Građani su očito toliko osiromašili da se to vidno oseti i u

poslovanju preduzeća koja sve veću muku muče sa

prodajom robe.

Tako je kao najveće ograničenje u poslovanju u decembru

2016. slabu tražnju istaklo čak 41,4 odsto kompanija, a ovaj

problem posebno muči mikro i velika preduzeća.

Tromesečna očekivanja kompanija domaće industrije u

januaru ukazuju na usporavanje domaće tražnje, kao i na

nižu očekivanu prodaju na stranom tržištu.

- Indikator tromesečne očekivane prodaje na domaćem

tržištu u januarskoj anketi je ostvario vrednost od 18,9

odsto, čime je zabeležen pad od 7,7 odsto u odnosu na decembar. Uprskos padu, u odnosu na januar 2016,

indikator tromesečne očekivane prodaje zabeležio je veću vrednost za osam odsto - navodi se u Barometru

Privredne komore Srbije (PKS).

Da ovakvo stanje u privredi oslikava životni standard građana koji nije sjajan, smatraju stručnjaci.

- Obećavaju nam rast BDP-a, kao i rast broja zaposlenih, što bi trebalo da stvara povoljnu klimu da ljudi troše i

hrabrije ulaze u troškove i poslovne aktivnosti, no izgleda da mnogi i ne veruju u sve to, te smatraju da nije

razumno da troše - navodi ekonomista Mlađen Kovačević.

Kako dodaje, ni rast izvoza, primera radi, ne znači i rast standarda građana zbog toga.

- Ako se rast BDP-a zasniva na rastu stranih kompanija koje posluju u Srbiji, to ima jako mali efekat na privredu

Srbije i životni standard naših građana. Ili ako je izvoz porastao, a najveći njegov deo su ostvarile strane

kompanije, to takođe ne utiče bitno na naše stanovništvo. Realni prihodi im zbog toga nisu značajno povećani -

smatra Kovačević.

Inače, u januarskoj anketi Barometra takođe se navodi i da je veliki pad zabeležio indikator očekivane prodaje na

stranom tržištu.

- U skladu s tim, 14,4 odsto anketiranih firmi planira veći izvoz, dok se 5,6 odsto firmi smatra da će imati pad

izvoza u odnosu na decembar. U odnosu na januar prošle godine, indikator je zabeležio približno istu vrednost -

navodi se u Barometru.

Pored toga, u januaru je indikator koji meri proizvodne kapacitete u odnosu na ugovorenu prodaju zabeležio

pogoršanje, odnosno veću vrednost u odnosu na decembar, ali je ovaj indikator bolji u odnosu na januar 2016.

I kada se radi o problemima nelikvidnosti u domaćoj industriji, u januaru je došlo do pogoršanja, ali i po pitanju

novog zapošljavanja.

Pored slabe tražnje, drugi po redu problem koji muči domaća preduzeća su i niske cene proizvoda, te se na to žali

19,3 odsto kompanija.

TRAŽI SE REŠENJE Đorđević: Za FAP ima nade

Vlada Srbije želi da spase Fabriku automobila Priboj (FAP), jer je ovo preduzeće važno za našu ekonomiju, ali i

Ministarstvo odbrane, izjavio je ministar odbrane Zoran Đorđević, dodajući da će radnicima, kojima su zaostale

plate, biti isplaćene u narednih 10 dana.

"Vojska je opredelila deo FAP-a koji je za nas zanimljiv i koji će za nas raditi. Dali smo im neke poslove verujući

da će rezultat biti pozitivan, kakav je sad. FAP je krajem

prošle godine dobio dva miliona evra da uradi 21 kamion za

Vojsku Srbiju. Imaju još neke ugovorene poslove i mislim da

su nova vremena pred FAP-om", rekao je Đorđević gostujući

u Dnevniku zapadne Srbije.

Đorđević, koji je u subotu, zajedno sa delegacijom SDPR-a

posetio FAP, rekao je da će biti analizirano stanje u ovom

preduzeću, da li se deo može staviti u funkciju SDPR, koji bi

mogao da jedan svoj deo preseli u Priboj i proizvodnju radi u

FAP-u.

"SDPR dosta proizvoda radi za izvoz, a FAP je blizu luke

Bar, ima ljudstvo, prostor, što bi moglo da bude od velike koristi", objasnio je Đorđević.

On je podsetio da kamioni u vojsci nisu zanavljani od 80-tih godina, dodajući da je plan da FAP, Zastava kamioni

i Jumko Vranje, budu tri kompanije će se pridružiti odbrambenoj industriji u Srbiji.

Govoreći o gradnji Fabrike streljačke municije u Uzićima kod Požege, ministar kaže da je došlo do manjeg

kašnjenja zbog pojave klizišta.

"Želimo da imamo stabilnu fabriku i želimo da bude na najbolji mogući način bezbedna i za radnike. Biće to

najmodernija fabrika, kao sve zapadne fabrike i biće ponos naše namenske industrije", istakao je Đorđević.

On je rekao da će u narednom periodu akcenat u svim kompanijama odbrambene industrije biti na bezbednosti i

sigurnosti radnika.

"Želimo da na prvom mestu to promenimo. Jedan od primera je Sloboda iz Čačka koja ima najmoderniju halu u

kojoj zaposleni imaju najbolje uslove, a i bezbednost je na najvišem nivou", izjavio je Đorđević.

Prema njegovim rečima, sve kompanije namenske industrije beleže uspon i idu napred i nijedna od njih više nije u

minusu.

Đorđević je rekao da Ministarstvo odbrane ima strategiju i jasno zna šta hoće od vojske u narednih 10 godina.

"Prva stvar koju smo primetili i koja je bila najakutnija 2012. godine, jeste vazduhoplovstvo i

protivvazduhoplovna odbrana. Prvi rezultati se pokazuju sada. Država je stala na noge, država se nije zadužila i

upravo razumevanjem premijera, da jaku ekonomiju mora da prati jaka vojska, koja će da pruži bezbednost svojim

građanima, ali i bezbednost za ulaganje i sve ostalo, jeste uloženo u vojsku. Vojska ide u pozitivnom smeru i to se

vidi", rekao je Đorđević.

Đorđević je istakao da, koncepcija veličine vojske koju imamo zadovoljava bezbednosne izazove i pretnje koji su

za ovu zemlju.

"Spremni smo da odgovorimo na to i da branimo našu zemlju. Želim da poručim građanima da oni moraju da

imaju poverenje da je vojska spremna da uradi to, svakim danom sve spremnija i bolja", naglasio je ministar

odbrane.

Kada je reč o kasarnama koje nisu u funkciji, Đorđević je rekao da je razgovarao sa premijerom Srbije i dobio

odobrenje da sačini novi predlog, dodajući da će u narednim danima biti upućen ka Nemanjinoj 11.

"Ranije je prednost imala lokalna samouprava koja je to mogla da kupi na pet godina, u pet godišnjih rata ili 60

mesečnih. Novi predlog je da napravimo novi način procene sa Poreskom upravom i loklanim samoupravama, u

zavisnosti od njihove razvijenosti, da bude odloženo plaćanje dve godine grejs period, plus osam godina otplata.

To je ukupno deset godina", rekao je ministar odbrane.

Prema njegovim rečima, prve dve godine lokalna samouprava pod povoljnim okolnostima bi imala mogućnost

neplaćanja gde bi mogla da odradi detaljan urbanistički plan, da privuče nekog investitora, nešto da radi, nešto i da

proda i da posle dve godine počne da otplaćuje vojsci.

"Tako bi smo mogli svu imovinu koja je višak da prodamo. Ako je budemo stavili u funkciiju pokrenućemo i

loklanu samoupravu, a pokrenućemo i vojsku koja će u nekom trenutku početi da prihoduje od toga", zaključio je

Đorđević.

"Pazite šta i gde kupujete, čitajte deklaracije"

Iako poljoprivredna inspekcija u Beogradu ima samo sedam inspektora, prošle godine su pronadjene nepravilnosti

tokom svake četvrte kontrole.

To je izjavio Nenad Vujović iz Ministarstva poljoprivrede,

ocenjujući da je reč o dobrim rezultatima.

Od 1. januara 2016. inspekcija je sa tržišta povukla skoro

1.000 tona hrane i pića, od toga je 86,7 tona prehrambenih

proizvoda biljnog porekla i 54 tone pića, rekao je Vujović za

RTS.

Više od 50 odsto tih namirnica je zabranjeno, dodao je.

Potrošači, upozorio je Vujović, treba da prepoznaju svoju

ulogu u lancu bezbednosti hrane, da je ne kupuju na svakom

mestu i da vode računa o deklaraciji.

Inspekcija, kaže, ima novi pristup, racionalno koristi resurse

i procenjuje rizike, te da godinu dana radi na osnovu

planova analiza i da se može govoriti o dobrim rezultatima.

Kada je reč o kvalitetu hleba, Vujović kaže da je ovih dana pokrenuta široka akcija i da se proverava kako se hleb

proizvodi, te da se kontrolišu proizvodi i u takozvanim prodavnicama zdrave hrane.

"Postoji posebna grupa proizvoda gde potrošači u specijalizovanim prodavnicama traže ono što im treba, a kao i

svaka druga hrana i ona je pod kontrolom", rekao je Vujović.

Kako je naveo, veliki procenat nepravilnosti je na deklaracijama proizvoda, a potrošači imaju pravo da znaju

kakve proizvode kupuju.

Vujović kaže i da je kafa svake godine predmet kontrole poljoprivredne inspekcije i da više od 85 odsto tih

proizvoda dolazi iz tri ili četiri velika pogona koja su pod apsolutnom kontrolom.

"Uglavnom nepravilnosti srećemo kod malih prodavnica, uglavnom na pijacima i rešavamo taj problem", rekao je

Vujović.

Povodom istraživanja Centra potrošača Srbije koje je pokazalo da su u čak 65 odsto u 40 odsto uzetih uzoraka

kafe nađeni surogati, Vujović kaže da pijemo dobru kafu, te da surogata u kafi ima, ali u daleko manjem procentu.

Prema njegovim rečima, ne kažnjava inspekcija direktno, već sudovi određuju kazne koje se kreću od 300.000 do

tri miliona za privredni prestup i od 30.000 do 50.000 za odgovorno lice.

Besplatne obuke za nove preduzetnike

Ministarstvo privrede, Razvojna agencija Srbije i regionalne razvojne agencije i ove godine će za privrednike i one

koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla organizovati u gradovima širom Srbije besplatne obuke, saopšteno

je danas iz Ministarstva privrede.

Kako je navedeno, privrednici će takođe besplatno moći da dobiju i nepohodne informacije o započinjanju

poslovanja, nacionalnim i međunarodnim programima za podršku preduzetništvu, izvorima finansiranja, pravnim

propisima, u regionalnim razvojnim agencijama.

Takođe, privrednici mogu da računaju i na besplatnu pomoć vezanu za poreze i takse, te da se informišu o

inovacijama, standardima, poslovnim inkubatorima, udruživanju, kao i da testiraju svoju poslovnu ideju.

Milošević: Penzije i za Srbe koji rade u Rusiji

Državljani Srbije koji rade ili su nekada radili u Rusiji, moći će da ostvare pravo na penziju i iz te države pod

uslovom da su im uplaćivani doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje, predviđeno je sporazumom Srbije i

Rusije o socijalnom osiguranju, koji je parafiran u novembru prošle godine.

To isto pravo moći će da ostvare i državljani Rusije koji su radili

ili rade u Srbiji, rekao je pomoćnik ministra za rad zadužen za

penzijsko i invalidsko osiguranje Zoran Milošević.

- Svi koji danas rade u Rusiji ili oni koji su radili pre 20 godina

moći će da ostvare pravo na penziju i iz Rusije, odnosno taj staž

navršen u Rusiji može da im omogući da ostvare pravo na penziju

i iz Srbije - rekao je Milošević.

Prema postojećim podacima, kaže Milošević, trenutno oko 3.000

Srba radi u Rusiji, ali nije poznato koliko ih je radilo u

prethodnom periodu.

On podseća da sada radnik koji je, recimo, 10 godina radio u Srbiji i 10 godina u Rusiji, nema pravo na penziju, a

da će mu ona biti omogućena stupanjem ovog sporazuma na snagu.

- Dobiće dve penzije, jer će se staž od 10 godina u Srbiji i 10 godina u Rusiji sabrati i svaka zemlja će srazmerno

svom stažu odrediti visinu penzije - rekao je Milošević.

On navodi i primer da će ljudi koji su pre, recimo, 15 godina radili pet godina u Rusiji, a posle toga ostvarili pravo

na penziju u Srbiji gde su radili 20 godina, sada moći da ostvare pravo i na penziju iz Rusije.

Svi zahtevi za ostvarivanje tog prava, ističe Milošević, podnosiće se u Srbiji i na srpskom jeziku.

Do stupanja na snagu sporazuma ostalo je, kaže Milošević, prvo da se sporazum potpiše, što se očekuje u narednih

nekoliko meseci, a nakon toga i da prođe neophodnu procedure do potvrđivanja u parlamentu.

- Sporazum naravno treba da potvrdi Skupština Srbije, ali i ruska Duma, a kada stupi na snagu, on će doneti velike

benefite za naše radnike - kaže Milošević.

Milošević podseća da Srbija trenutno ima 28 takvih sporazuma sa drugim zemljama, najvećim delom iz Evrope.

Trenutno su, kaže, u toku pregovori o sporazumu sa kanadskom provincijom Kvebek.

- Iako imamo sporazum sa Kanadom, provincija Kvebek ima svoju pravnu regulativu i neophodno je da se potpiše

sporazum i sa Kvebekom, kako bi naši građani kojih, po nekim procenama, tamo ima oko 10.000 ostvarili neka

prava iz tamošnjeg sistema penzijskog i invalidskog osiguranja” - rekao je Milošević.

Naveo je da nažalost još nemamo takav sporazum ni sa Grčkom, koji je, dodaje, veoma bitan.

- Tu su pregovori bili započeti ali su zbog ekonomske situacije u Grčkoj, obustavljeni. Očekujemo u toku ove

godine ili početkom iduće godine da se to okonča - kaže Milošević.

Nastavljaju se, navodi, i pregovori sa Australijom, a septembra ili oktobra započeće pregovori i sa Kinom, dok se

do kraja godine očekuje i nastavak pregovora sa Ukrajinom.

Srbija: 100 vlasnika firmi - tek 6 mlađih od 30

Stopa nezaposlenosti mladih je pala za skoro osam odsto u poslednje četiri godine.

Međutim, i dalje zabrinjava podatak da čak četvrtina

građana te starosne dobi nije zaposlena niti se školuje,

podaci su istraživanja o "Ekonomskoj uključenosti

mladih".

Istraživanje je pokazalo da je u Srbiji svaki četvrti

preduzetnik i svaki 17. vlasnik preduzeća mlađi od 30

godina.

"Najviša stopa nezaposlenosti mladih bila je 2011. godine

kad je ona iznosila 42,5 odsto, ali je počela da pada i 2015.

je iznosila 34,9 odsto. Daleko smo od vremena pre krize,

kada je tokom 2008. godine bila još niža stopa

nezaposlenosti", rekao je istraživač javnih politika Mihailo

Karović. On je naveo da je porasla i stopa aktivnosti što znači da su mladi ljudi ili zaposleni ili u aktivnoj potrazi

za poslom.

Četvrtina mladih ljudi, tačnije 25,2 odsto su ekonomski isključeni - ne rade, ne školuju se, nisu ni na kakvim

dodatnim obukama i oni su u najvećem riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, rekla je vođa projekta Jovana

Tripunović.

Ona je rekla i da je taj procenat u Evropskoj uniji upola niži.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta "Mreža omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske", koje je na

okruglom stolu "Uloga mladih u privredi Srbije" predstavila Fondacija Ana i Vlade Divac, koja ovaj projekat

sprovodi u Srbiji uz finansijsku podršku Evropske komisije.

Da li će biti penala za odlazak u prevremenu penziju?

Socijalno-ekonomski savet trebalo bi na idućoj sednici da razmatra predlog o ukidanju penala za odlazak u penziju

pre napunjenih 65 godina života, pišu danas Večernje novosti.

Kako list navodi, tu inicijativu podneo je 2015. godine Savez samostalnih sindikata Srbije, ali iz različitih razloga

nije stigla na dnevni red.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da se zbog opstrukcije o tom predlogu

nije ranije raspravljalo, iako je stalno na dnevnom redu.

„Nekome ko ima 40 godina radnog staža i plaćao je doprinose sve vreme rada nepravedno je da se kada ode u

penziju pre 65 godina starosti obračunavaju kazneni poeni“, rekao je Vuković.

On je kazao da je u redu, ako je država u krizi, da se, dok osoba ne napuni zakonom propisan broj godina, umanji

penzija, ali čim se uslov ispuni treba dati punu penziju.

Vlada Srbije bi, prema njegovim rečima, trebalo da razmatra i inicijativu i da predloži amandman na Zakon o

penzijsko-invalidskom osiguranju.

Prema računici Samostalnog sindikata, penzioneri kaznenim poenima gube oko dve i po penzije godišnje.

Zakon predvidja da se budućim penzionerima za svaki mesec nedostatka staža ili godina života penzija umanjuje

0,34 odsto. To je trajno umanjenje koje maksimalno može da iznosi do 20,4 procenta godišnje

Do kada morate da platite prvu ratu poreza

Na ovogodišnjoj prvoj uplatnici poreza na imovinu iznos je isti kao lane. Zbog Dana državnosti, rok plaćanja

pomeren sa 15. na 17. februar

SLEDEĆEG petka, 17. februara, ističe rok za uplatu

prve rate poreza na imovinu u ovoj godini. Iako ova

obaveza, po zakonu, mora da se plati do 15. februaru,

rokovi su pomereni na 17. zbog praznovanja Dana

državnosti. Na uplatnicama, kao i uvek za prvu ratu,

treba da se upiše iznos jednak poslednjoj uplati sa

lanjskog rešenja.

Porez na imovinu prihod je opština i gradova, pa i

rešenja na kućne adrese stižu u različito doba, već u

zavisnosti od brzine i ažurnosti lokalnih uprava prihoda.

Iako je ovo namet čija se prva rata državi plaća

unapred, dešava se da prođe i majski rok za drugu ratu,

a da zvaničan papir sa razrezanim iznosom još nije stigao.

Kakva će biti računica opštinskih vlasti tek ćemo videti. Neke su, poput Grada Beograda, već najavile koliki rast

poreza mogu da očekuju građani na novim rešenjima.

- Porez na imovinu za 2017. godinu za obveznika koji ne vodi poslovne knjige, za odgovarajuću površinu iste

nepokretnosti, može biti utvrđen u iznosu koji je do dva odsto uvećan u odnosu na pripadajuću poresku obavezu

tog obveznika za 2016. godinu - stoji u Odluci o visini stope poreza na imovinu Uprave javnih prihoda Grada

Beograda.

Kašnjenje u plaćanju kvartalnih iznosa poreza na imovinu u roku, povlači sigurnu zateznu kamatu, ali i moguću

kaznu od 5.000 dinara po svakoj zakasneloj rati. Ranije je ova kazna išla i do 50.000 dinara, ali među građanima

nije bilo onih kojima je naplaćena za kašnjenje u namirivanju rata.

Ukoliko se dogodi, što je čest slučaj, da je novim rešenjem razrezan veći porez nego što je plaćena rata po starom

obračunu, razlika mora da se uplati u roku od 15 dana od dostavljanja rešenja.

KVARTALNO

POREZ na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Tako rate padaju

uglavnom 15. u mesecu: februaru (pomereno na 17. zbog Dana državnosti), maju, avgustu i novembru. Ukoliko

15. u mesecu "padne" na praznik ili vikend, rok se pomera na sledeći radni dan.

"NOVOSTI" SAZNAJU Stroža kontrola namirnica

od maja

U toku formiranje Nacionalnog saveta za bezbednost hrane. Uskoro i dugo najavljivana referentna laboratorija

GRAĐANI Srbije moći će od maja, kako je potvrđeno

"Novostima", daleko bezbrižnije da kupuju prehrambene

proizvode. Tada bi, naime, trebalo da počne da radi Savet za

bezbednost hrane, a uskoro se očekuje i dugo najavljivani

početak rada Nacionalne referentne laboratorije.

I pored toga, međutim, stručnjaci upozoravaju kako je

potrebno mnogo toga da se uradi, jer je sam Zakon o

bezbednosti hrane, još iz 2009. godine, prepun nedostataka,

a s vremenom su stroga pravila koja su važila menjana u

skladu sa uvoznicima i domaćim proizvođačima, kojima je

na prvom mestu bio profit, a ne kvalitet i bezbednost.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, uprkos dosadašnjim zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do

sada nisu formirana kako bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen. Krajem prošle

godine, formirana je Radna grupa koja će stvoriti Savet za bezbednost hrane.

- Baviće se, na nacionalnom nivou, procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji - ističu u

resornom ministarstvu. - Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji

su članovi Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti.

Okvirni rok za formiranje Saveta jeste april ove godine. Namera je bila da formiranjem Saveta građani u isto

vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane.

Sam proces osnivanja Saveta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije direktno povezan s početkom rada

Nacionalne referentne laboratorije.

- Intenzivno se radi i na polju Nacionalne laboratorije - objašnjavaju u Ministarstvu. - Posebna radna grupa će u

kratkom roku doneti Akcioni plan za uspostavljanje sistema nezavisne kontrole sirovog mleka.

Prof. dr Dragoljub Cvetković, sa novosadskog Tehnološkog fakulteta, objašnjava kako su ovaj savet i laboratorija

izuzetno značajni, jer se njima, praktično, zaokružuje kompletan sistem kontrole hrane.

- OVAKAV savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti - jasan je

Cvetković. - Glavni zadatak saveta, po mom mišljenju, trebalo bi da bude da upozori, predupredi i da edukuje,

odnosno, da se zahvaljujući njihovim upozorenjima, preduprede situacije kao što je, pre par godina, bila ona sa

povećanim nivoom aflatoksina...

I Marijan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, navodi da bi planska dokumenta kada je

reč o bezbednosti hrane trebalo već da postoje.

- Njih, nažalost, i dalje nema - ističe Rističević. - Ima dosta zastarelih pravilnika koji se primenjuju, a mogu da

ugroze zdravlje ljudi i proizvodnju. Tema bezbednosti hrane je široka i podložna raznim uvozničkim i

proizvođačkim interesima, a interes treba da bude zdravlje stanovništva, životinja i biljaka.

Kako priča Rističević, jedan od problema jeste i to što su stručnjaci često u vezi sa kompanijama koje se bave

proizvodnjom ili uvozom hrane. Na njihovim platnim spiskovima su, a nekad je to i teško dokazivo.

UKLjUČENE I ORGANIZACIJE POTROŠAČA

DO SADA smo imali dva sastanka, a svi su imali zadatak da daju predloge šta i kako treba da se radi, rekao nam

je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

- Da bi se osnovala Agencija za bezbednost hrane, potrebno je dosta para - kaže Papović. - Prava analiza rizika

određene vrste proizvoda biće prvo konkretno što će da se uradi. Tražićemo i obavezne izveštaje inspekcijskih

organa, kao što smo nedavno radili analizu mleka. Rezultate vanredne kontrole Ministarstva poljoprivrede još

nismo dobili, iako su rekli da će biti gotovi za dan-dva. Inspekcije će morati da dostavljaju izveštaje šta rade i

kakvi su rezultati tih ispitivanja. Transparentnost u radu je najbitnija. Kod nas inspekcije stalno ispituju neke

parametre koji ne postoje.

KOORDINACIJA VAŽNOST referentne laboratorije, kako kaže Cvetković, ogleda se u tome da bude

supervizor akreditovanim laboratorijama. - Oni bi trebalo, pre svega, da se bave uvođenjem novih metoda u radu -

objašnjava Cvetković. - Uz to, trebalo bi da bude autoritet, i da radi superanalize, ako se ukaže potreba, kada se

razlikuju nalazi dve ili više laboratorija.

"Banini" ide na doboš 21. marta

Čuvena fabrika keksa i kolača u Kikindi, koja je od aprila prošle godine u stečaju, čeka novog gazdu. Neuspešna

konsolidacija i namirenje dugova, sledi prodaja imovine

Bazična kikindska konditorska firma AD "Banini", koja je od aprila 2016. u stečaju, prodaje se, odlučio je

Privredni sud u Zrenjaninu, uz saglasnost Odbora poverilaca. Cilj trgovinske transakcije je da se dođe do novog

vlasnika, koji će oživeti proizvodnju u čuvenoj fabrici. To je jedini način da se ostvari profit i vrate dugovanja,

koja su nezvanično premašila 40 miliona evra.

Konsultantska kuća iz Beograda, koju je angažovao sud, procenila je da je vrednost imovine "Baninija" oko 30

miliona evra. Početna cena kompletnog kapitala, kako zakon nalaže, biće 50 odsto od ove sume, što i nije veliki

iznos koji bi stopirao trgovinu, zakazanu za 21. mart ove

godine. Nezvanično, ima dosta zainteresovanih kupaca,

među kojima i stranih kompanija, koje su se i ranije

interesovale za ovu poslovnu akviziciju, ali je dosadašnji

menadžment prevođen tri decenije neprokosnovenim

većinskim vlasnikom Radojkom Stanićem odbijao i samu

pomisao da se tako nešto desi.

Na podužem spisku "Baninijeve" imovine su obe fabrike

sa kompletnim postrojenjima i opremom. Tu je i poslovni

prostor na više lokacija i komforan stan u Kikindi, 35,4

hektara poljoprivrednog zemljišta u Vrbici, plac od 894

kvadrata u Bašaidu...

Kada prezaduženi "Banini" pre nekoliko godina nije

uspevao da izmiri obaveze prema poveriocima, pre svega bankarima, što ga je i oteralo u stečaj, kompletna fabrika

izdata je u zakup DOO Konditori "Malenčić". Ništa ne bi bilo čudno da to nije sestrinska firma, koju je na istoj

adresi, kao njen stopostotni vlasnik, osnovao Branko Malenčić, jedan od većih vlasnika matičnog AD "Banini" i

predsednik njegovog UO, inače, poslovni ortak Stanića. Malenčić je čak preuzeo i svih oko 500 radnika

"Baninija". A upravo oni su krajnje zabrinuti, nespokojni i preplašeni, jer ne znaju šta ih čeka posle prodaje

matične fabrike.

RADNICI

PEDESETAK radnika Konditora "Malenčić" u petak se okupilo ispred fabričke kapije, tražeći da im se pojasni

situacija u kojoj su se našli. Razgovarali su sa gazdom Malenčićem. Rečeno im je da su napokon otklonjene

smetnje za isplatu decembarske plate, te da je do 10. februara ugovoren posao za poznatog kupca. Do prodaje

"Baninija", obećano je, neće biti otpuštanja, a radnici će se kao i dosad, po potrebi pozivati na posao.

JOŠ U PRITVORU

RADOJKO Stanić (59) u pritvoru je više od mesec dana. Uhapšen je pred Novu godinu, zajedno sa Brankom

Malenčićem (59) i finansijskom direktorkom Danom Jezdić (47). Njih troje terete se za više krivičnih dela u

privredi. Sumnja se, između ostalog, da su počev od jeseni 2015. pa do decembra prošle godine, nezakonito

prebacivali "Baninijeva" sredstva na Malenčićev račun, da su utajili porez, oštetili poverioce, donoseći odluke

mimo njihovog znanja i odobrenja suda. Za razliku od Stanića, Malenčić i Jezdićeva brane se sa slobode.

Od jula jeftiniji regionalni roming

Korisnici srpskih mobilnih operatera i dalje će plaćati visoke cene razgovor u EU. Sporazum važi za Srbiju, BiH,

Crnu Goru i Makedoniju

KORISNICI srpskih operatera mobilne telefonije i

dalje će plaćati znatne troškove rominga prilikom

putovanja u inostranstvo. Najavljeno ukidanje

rominga od 15. juna odnosi se isključivo na

državljane Evropske unije. Ako je za utehu - i oni

će, prilikom dolaska u Srbiju, plaćati više troškove

rominga kada budu kontaktirali sa svojim

prijateljima u državama EU.

- Trenutno ne postoji mogućnost ukidanja troškova

rominga za korisnike srpskih operatera mobilne

telefonije u EU, uprkos zajedničkoj inicijativi zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji pokrenutoj pre

nekoliko godina. Ovo je, ukratko, odgovor nadležne državne agencije na pitanje da li i ovdašnji korisnici mogu da

se nadaju ukidanju troškova rominga.

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije - RATEL, podseća da Srbija ima sklopljen sporazum sa

susednim državama o nižim cenama rominga u regionu.

- Sporazum između Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije se sprovodi od jula 2015. godine, u skladu sa

definisanom dinamikom i uz zajedničko kvartalno praćenje rezultata - rečeno je "Novostima" u RATEL-u. -

Naredno sniženje cena je predviđeno za 1. jul ove godine. Ne možemo ništa da kažemo o daljim sniženjima cena

rominga, ali RATEL, kao i ostali regionalni regulatori, prati kako se ova oblast reguliše u EU.

Prema Odluci koja prati sporazum, utvrđene su maksimalne cene koju operateri mogu da naplaćuju u regionalnom

romingu. Tako je cena odlaznog minuta u romingu u regionu trenutno najviše 24 centa, a dolaznog sedam. Od

početka jula, do daljeg, cene će biti snižene na 19 centi za odlazne pozive, a pet centi na dolazne. Na sve ove cene

treba dodati i PDV od 20 odsto.

Kada je reč o korišćenju interneta u regionu, maksimalne cene su trenutno ujednačene na 45 centi za megabajt, a

od jula će biti upola niže: 20 centi po megabajtu (plus PDV).

SMS poruke će sa sadašnjih osam pasti na najviše šest centi, plus PDV.

- Primena regionalnog sporazuma donela je pozitivne efekte - ističu u RATEL-u. - Svi mobilni operateri su

izvestili o rastu saobraćaja, naročito kad je reč o prometu podataka.

ZNAČAJAN PORAST INTERNETA

- U slučaju pripejd korisnika, količina prenetih podataka u regionalnom romingu je porasla za 336 odsto u

četvrtom kvartalu 2015. godine u odnosu na isti period 2014. - pokazuju podaci godišnjeg izveštaja RATEL. - Kod

postpejd korisnika količina prenetih podataka je u četvrtom kvartalu 2015. porasla za 173 odsto u odnosu na

poslednje tromesečje 2014.

Zbirni podaci za 2016. godinu biće poznati tek u junu ove godine.

Krivične prijave i otkazi u JP Nuklearni objekti

Krivične prijave, mobing i otkazi - vesti su koje poslednjih meseci stižu iz Javnog preduzeća "Nuklearni objekti". I

dok bivša zaposlena tvrdi da je direktor nestručan - on kaže da su otkazi usledili "zbog nerada i kršenja radne

discipline."

Pun kofer dokumentacije Želmira Ilić nosi u nadi da će dokazati da nije trebalo da dobije otkaz. Kaže da njen sada

već bivši direktor ima četiri tužbe za mobing, od kojih je jedna njena.

"Kada je on otvoreno počeo da mene zlostavlja na način da mi je sve vreme usmeno zabranjivao da radim posao

za koji sam sklopila ugovor o radu - meni nije preostalo ništa drugo nego da se obratim držvnim organima i da

tražim zaštitu pred institucijama ove države", kaže Želmira Ilić , bivša zaposlena u JP "Nulearni objekti".

A radila je kao šefica polikliničke službe unutar Nuklearnih objekata sve dok od ministarstva zdravlja nije stiglo

mišljenje da to javno preduzeće više ne može da obavlja pomenutu delatnost.

"To je sve jedna velika laž koja će biti dokazana pred nadležnim organima. Apsolutno tvrdim da nije bilo

mobinga, neki od naših zaposlenih su i pored više upozorenja činili radnje protiv zakona i nisu odradili svoj posao

u vezi sa ugovorima o radu", kaže Dalibor Arbutina , v. d. direktora JP "Nuklearni objekti".

Čim je dobila otkaz - posao je poveren privatnoj klinici koja je obavila lekarske preglede zaposlenih - zbog toga je

tužila direktora za zloupotrebu službenog položaja i pronevere 1,6 miliona dinara.

"Kada sam razumela da je svo moje zlostavljanje imalo za cilj samo da se posao iz javnog preduzeća preda

privatnoj kući - ja onda nisam imala kud", kaže Želimira Ilić.

Na to Arbutina odgovara:

"Za posao koji je vredan 300.000 dinara, što se radi na dnevnom nivou, to su sve mali poslovi, ja sam optužen da

sam pribavio korist od 1,6 miliona dinara. Ako sam pribavio, sam ću sebe da kandidujem za Nobela za

ekonomiju", kaže Arbutina.

Arbutina kaže da je za sve prijave saznao iz medija, ali da će rado odgovoriti na pitanja Tužilaštva za organizovani

kriminal.

Mobing ili nerad - odluku o tome doneće pravosudni organi. U međuvremenu, bivši zaposleni tvrde da je

nezakonito i to što je Dalibor Arbutina od 2014. godine direktor u v. d. statusu dok on sa druge strane odgovara da

je njegov status u nadležnosti Vlade republike Srbije.

Prevoznici: Do sada smo bezbedno vozili putnike u

kombijima, a sada nas država ukida

Vlasnici firmi za kombi prevoz protestuju u utorak

Zakon koji uskoro stupa na snagu predviđa strožije kazne za prevoz putnika u putničkim vozilima u koje spada i

kombi, odnosno sva vozila do 9 mesta. Vlasnici firmi koje prevoze kombijima, poručuju - to znači da će se kombi

prevoz ugasiti, te zato najavljuju protest 7. februara.

Kombi, koji je do sada većini ljudi bio sredstvo prevoza, na

primer od Beograda do aerodroma u nekoj od zemalja u

okruženju, zapravo prema Zakonu o prevozu putnika u

drumskom saobraćaju kategoriše se kao putničko vozilo i

kao takvo ne može učestvovati u međumesnom i

međunarodnom prevozu. Do sada, prevoznici su nesmetano

radili, a sada, smatraju narušavaju se ljudska i ustavna

prava.

"Kombi prevoz onakav kakav mi radimo i koji je

najelegantniji, sa vozilima koja imaju 7 i 8 putničkih mesta

više neće postojati. Kazne su toliko velike da izlaze izvan

okvira našeg standarda i svega onoga što postoji u

okruženju", kaže Zoran Balović, vlasnik firme Gea turs.

Tvrde, gurnuti su u sferu sive zone i okarakterisani kao nebezbedan prevoz, bez ikakvih dokaza. Cilj im je da

postignu dogovor sa Vladom oko odlaganja primena Zakona. Protestovaće kažu, jer niko do sada nije želeo da

razgovara sa njima

"Ustavom vam niko ne može zabraniti pravo na rad i da zarađujete i privređujete. Niko se nije posavetovao sa

građanima, to je pre svega volja građana i oni sami traže takav vid prevoza. A kada mislimo na privredu mislimo

pre svega na količinu goriva, poreze, akcize, servisi i s.", kaže Predrag Marić iz Udruženja kombi prevoznika.

U ministarstvu saobraćaja tvrde - Takav vid prevoza putnika nije bio dozvoljen ni po sada važećem, a neće ni po

novom zakonu, samo su kazne pooštrene.

"Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju prvi put definiše šta je nelegalan prevoz i uvodi nove

mehanizme dokazivanja ove pojave. Na taj način se sprečava ponavljanje situacija iz prošlosti kada bi ovakvi

prekršaji zastarevali zbog nedostatka dokaza. Jedna od sankcija koja je predviđena za kršenje odredbi zakona jeste

i oduzimanje vozila, čime će se sprečiti ponavljanje istih prekršaja", navodi se u saopštenju.

U Ministarstvu saobraćaja tvrde, tek je juna 2016. godine registrovano neko zvanično udruženje kombi

prevoznika, čiji broj članova im nije poznat. A u udruženju tvrde, imaju oko 30 registrovanih firmi.

Matić: Treba iskoristiti potencijale tehnološkog start

ap-a za razvoj IT sektora

Povodom Evropske nedelje start apa koja se obeležava naredne sedmice, državna sekretarka u Ministarstvu

trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić je izjavila da je potrebno iskoristiti potencijale koje ima

tehnološki start ap, za razvoj IT sektora, ali i celokupne privrede Srbije.

Matićeva je navela da nedavno usvojena Strategija razvoja IT industrije, između ostalog, određuje mere podrške

za IT preduzetništvo i start ap projekte i da je u toku izrada Akcionog plana, saopšteno je iz ministarstva.

"Predviđena je dodela bespovratnih sredstava za start ap projekte, u cilju povećanja broja tržišno uspešnih srpskih

start ap privrednih subjekata u čijim projektima dominantnu ulogu imaju informacione tehnologije", navela je

Matićeva.

BIZLIFE/BLIC

10 NAJMOĆNIJIH ljudi u medijima u Srbiji

Dnevni list Blic objavio je tradicionalnu godišnju listu 50 najmoćnijih ljudi u srpskim medijima, a prvih deset na

listi je istih onih deset kao i prošle godine.

Jedina velika promena na listi je da je ove godine

najmoćniji čovek u medijima Dragan Bujošević

generalni direktor RTS-a (prošle godine to je bio Dragan

Šolak, osnivač kompanije SBB koja je u sastavu United

grupe).

Kao i prošle godine na drugom mestu je Željko Mitrović,

prvi čovek „Pink medija grupe“, a treći je Šolak.

Slede Suzana Vasiljević, jedan od najbližih saradnika

premijera Aleksandra Vučića, Jelena Drakulić Petrović,

generalni direktor „Ringier Axel Springer“, Teodor

Kirijaku, vlasnik „Antena grupe“, Aleksandar Rodić, koji je na čelu „Adria Media grupe“, Dragan J. Vučićević,

vlasnik Informera, Jadranka Drinić, direktorka „Direct Media“ i Predrag Ranković Peconi, vlasnik Happy

televizije, na desetom mestu.

Na 44.mestu, kao i prošle godine, nalazi se Borislav Miljanović, osnivač Represent sistema, u čijem sastavu je i

portal BIZLife, za koji, kako navodi Blic, „pišu autori od znanja i ugleda“. U tekstu se navodi da se BIZLife

njuzleter „dnevno prosledi na 20.000 adresa“, kao i istoimeni „magazin namenjen poslovnim ljudima u Srbiji“.

Danas saznaje: Zaštitnik građana 7. februara odlazi sa funkcije i počinje izbornu trku

Saša Janković sutra podnosi ostavku

Zaštitnik građana Saša Janković podneće u sutra 7. februara ostavku na funkciju ombudsmana i zvanično početi

pripreme za izbornu kampanju pred predsedničke izbore, saznaje Danas.

Ostavci će prethoditi prijem u Palati Srbija koji se

održava večeras , gde će biti obeleženo deset godina

postojanja i rada institucije Zaštitnika građana. Na

prijemu će Janković zvanično saopštiti svoju odluku.

Drugi mandat Saše Jankovića ističe 4. avgusta i on

po zakonu ne bi imao pravo da ponovo bude biran

na funkciju zaštitnika građana. Mandat zaštitnika

građana je pet godina i može najviše dva puta da

bude biran na tu funkciju. Janković je drugi mandat

odlučio da skrati jer je 26. decembra objavio da će

se kandidovati na izborima za predsednika Srbije.

Skupština Srbije je krajem juna 2007. izabrala Jankovića za zaštitnika građana, a zakletvu je položio 23. jula te

godine. Početkom avgusta 2012. Jankovića su za drugi mandat na toj funkciji predložile poslaničke grupe

Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije i Liberalno-demokratske partije, a taj predlog jednoglasno je

podržao Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja. U raspravi o izboru ombudsmana, Jankovića su podržale sve

poslaničke grupe uključujući i Srpsku naprednu stranku.

- Kada se osvrnem unazad, najveće postignuće je da je ova institucija postala svetionik građanima i savesnim

državnim službenicima, dokaz da administracija i građani ne moraju da budu neprijatelji. Izdigli smo teme

ljudskih prava i vladavine prava iz akademskog i nevladinog domena u sferu interesovanja "običnog" građanina -

kaže Janković u intervjuu za Danas.

Ceo intervju sa Sašom Jankovićem povodom 10 godina rada institucije Zaštitnika građana možete pročitati

(ponedeljak 6. februar) u štampanom izdanju Danasa

Očekuje se da će ukupna količina odštampanih koverata preći brojku od dva miliona

Štampaju koverte za nagradnu igru i vikendom

Pošta Srbije je zbog velikog interesovanja građana i tokom vikenda doštampavala besplatne namenske koverte za

nagradnu igru "Uzmi račun i pobedi", saopšteno je iz ovog javnog preduzeća.

Do sada je u pošte distribuirano 1.370.000 besplatnih koverata, a njihovo doštampavanje nastaviće se dok traje

nagradna igra. Očekuje se da će tokom sledeće nedelje ukupna količina odštampanih koverata preći brojku od

2.000.000.

Inače, do subote je poslato 148.000 pisama za učešće u nagradnoj igri.

SRBIJA DANAS/B92

TA PEĆ ZA DVA SATA DUPLIRA RAČUN ZA

STRUJU: Saveti stručnjaka za efikasno GREJANJE

Stručnjaci savetuju da se grejanje na struju izbegne ukoliko je to moguće

Zbog vrlo hladnog vremena, potrošnja električne energije tokom decembra prošle godine i januara ove, veća je za

čak 560 miliona kilovat-sati u odnosu na period od pre

godinu dana.

- Previše su bile niske temperature, tako da je to logično,

nema tu šta. Ovo je zaista bila vanredna situacija - kaže

jedan od sugrađana.

Jedni kažu da ih je centralno grejanje spasilo, a drugi

kažu da se snalaze sa drvima i ugljom. “Onaj ko nema

para štedi i smrzava se”, dodaju. Ali i kada se nema

novca, a temeprature se kreću i do -15 stepeni, mnoga

domaćinstva prinuđena su da se dogrevaju.

Ipak činjenica je da malo ko od potrošača zna da dva ili tri sata dodatnog uključivanja kvarcne grejalice ili uljanog

radijatora može čak za trećinu da uveća račun za struju, dok dodatno uključivanje TA peći tokom dana, na recimo

dva sata, može i da duplira račun.

- Ako bismo uzeli da se prosečno sa jednim stepenom hladnije temperature prosečne dnevne, potroši do 5 odsto

više energije samo za zagrevanje prostorija, i ako bismo uzeli da je na primer u novembru mesecu prosečna

mesečna temperatura bila oko 6 stepeni, a u decembru ili januaru oko -3, ili -4, praktično gotovo 50 odsto više

energije će se utrošiti za zagrevanje prostorija - ističe Aca Vučković iz Agencija za energetiku.

Iz agencije za energetiku podsećaju da se struja u tako hladnim danima mnogo više troši i na sve ostale životne

potrebe, kao što je zagrevanje vrlo hladne vode u bojlerima, ali i duže korišćenje sijalica.

- Te grejalice su najneefikasniji vid dogrevanja. Znači mnogo je ekonomski isplativije potrošačima da to rade TA

pećima, ili da to rade nekim vrstama pumpi, na primer nekim split sistemima za grejanje. Najveći i najkorisnijji

savet potrošačima je prvo, nemojte se grejati na električnu energiju, ako je ikako moguće, a drugo izvršiti izolaciju

svojih stanova i unapredite energetsku efikasnost da što manje potrošite - savetuje Slobodan Ružic, ekspert za

energetiku.

U iščekivanju novih računa za struju, koji bi trebalo da budu ispravljeni potrošačima čiji su iznosi za decembar bili

veći i za 100 odsto, nadležni apeluju da se do kraja zime ipak povede računa o potrošnji.