Sadržaj

1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2

2. Govor tela i opažanje osoba2.1. Opažanje osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . 42.2. Radnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82.3. Gestovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132.4. Znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192.5. Signali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

3. Zaključak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

1

1. UVOD

"Najvažnija stvar u komunikaciji je slušanje onoga što nije rečeno."1

Mi stalno, namerno ili nenamerno, svesno ili nesvesno, opažamo unutrašnja stanja ljudi i izvodimo zaključke o njima na osnovu njihovog verbalnog i neverbalnog ponašanja. Neverbalna komunikacija čini oko deset procenata komunikacije licem u lice. Neme poruke koje šalje naše telo često otkrivaju mnogo više nego što to čine reči. Te neme poruke, pokreti tela, utiču na kreiranje prvog utiska ili građenje slike o nekoj osobi. Često se ljudi koncentrišu samo na reči zaboravljajući da njegovi pokreti, stav tela i izraz lica govore mnogo o osobi.

Sva živa bića izvode neke radnje (akcije), bilo da se radi o stvaralaštvu ili potrebama samih bića, o izgradnji, proizvodnji, šetanju, uzimanju obroka.

"Čovek jeste biće akcije - gestikulirajući, pozerski, pokretljiv i ekspresivan primat."2

Radnje uključuju i nesvesne, spontane pokrete i položaje koje ponavljamo i više puta dnevno kao što je spajanje šaka ili prekrštanje ruku ili nogu (sl. 1).

Skoro svaka radnja koju izvode odrasli ima jedan utvrđen obrazac.

1 Piter Draker2 "Otkrivanje čoveka" - Desmond Morris

2

sl. 1. Prekrštanje nogu - spontana radnja

Gest je vid radnje kojim se šalje neki znak ili informacija posmatraču. Pokrete ruku, kao što je mahanje (sl. 2), glave, ramena, tela, nazivamo gestovima. Oni predstavljaju podršku govornom iskazu neke osobe, kao i njene emocionalne stavove o tome.

Znaci koje sami dajemo i primećujemo kod drugih osoba daju ritam izgovorenim mislima i obeležavaju akcente u našem govoru. Oni su deo našeg verbalnog izražavanja, toliko da čak i kada razgovaramo sa nekim preko telefona, mi gestikulišemo. Ti znaci razlikuju se od osobe, prilike i kulture.

2.1. OPAŽANJE OSOBA

3

sl. 2. Mahanje rukom - gest

Kada sa nekom osobom stupimo u kontakt ili je ugledamo, često joj pridajemo određene osobine i svojstva. Pre svega opažamo emocije i crte lica, kao i namere i uzroke određenog ponašanja osoba. Opažanje drugih osoba značajno je za snalaženje u socijalnom svetu.

Za opažanje tuđih emocija koristi se više vrsta podataka, kao što su pokreti mišića lica. Određeni izraz lica pokazuje određenu emociju.

Glavne emocije su sreća, žalost, strah, iznenađenje, gnev i gađenje (sl. 4).

"Proces putem koga se nekoj osobi koja se neposredno opaža pridaju određena svojstva, osobine ili namere naziva se opažanjem osoba."3

3 Psihologija za II razred gimnazije.

4

sl. 4. Osnovne emocije:

1 - Gnev

2 - Strah

3 - Sreća

4 - Iznenađenje

5 - Žalost

6 - Gađenje

Još pre 400. godina p.n.e. Grci su smatrali da postoje 4 različita tipa temperamenta i da svaki ima određene crte lica.

Tako imamo melanholični temperament koga odlikuju osetljivost i jaka osećanja, pretežno tuga. Takva osoba ima meke i fine crte lica.

Osoba sa energičnim i oštrim crtama lica ima kolerični temperament, karakterističan po naglim i žestokim reagovanjima.

Flegmatični temperament odlikuju opuštene crte lica i pospan izgled. Takva osoba pokazuje nezainteresovanost i slabo reagovanje.

Četvrti tip temperamenta je sangvinički temperament i odgovara staloženoj osobi sa pravilnim i smirenim crtama lica.

Pored facijalne ekspresije u proceni drugih ljudi mogu nam pomoći vokalna ekspresija glasa, kao i ekspresija pokreta.

Samopouzdanost u glasu pokazuje dominantnost, dok nervozan i mekši ton glasa pokazuje pokornost. Kada je u pitanju ekspresija pokreta, položaj tela je važan znak u opažanju osoba. One osobe koje pri komuniciranju sa nama sede u opuštenom položaju, sa telom nagnutim prema nama, mi opažamo kao prijateljske osobe.

5

U opažanju drugih ljudi bitan je i prvi utisak ili impresija. Ona se veoma brzo formira, utiče na dalje opažanje i teško se menja.

Međutim, prilikom opažanja neke osobe dolazi do nekih grešaka. Greške u opažanju osobe su češće nego greške u opažanju predmeta, a na to utiču tri faktora. Prvi je što imamo manje čulnih podataka, a takođe i manje pouzdanih i sigurnih podataka. Drugi razlog je taj što je teško ostati ravnodušan prilikom ocenjivanja osoba, pa postajemo pristrasni. Treći razlog je taj što je mnogo posebnih činilaca koji ometaju objektivnost u opažanju osoba, kao što su karakteristike tih osoba, suzdržanost i zatvorenost, ili netačno i lažno prikazivanje sebe samog.

Takođe, tu utiču i karakteristike onoga koji opaža, tj. ocenjivača, kao što su nedostatak iskustva ili inteligencije, nedovoljna kritičnost prema sebi i drugo.

One greške koje se javljaju redovno i zakonito nazivaju se sistematskim greškama. Tu spadaju halo - efekat, neopravdana funkcionalna analogija, uprošćavanje, stereotipnost, itd.

"Halo - efekat je tendencija da se pojedinac doživljava suviše pozitivno ili negativno na osnovu predhodnih generalizacija ili predrasuda."4

Halo - efekat je posledica pogrešne ili površne prve impresije. Takođe, na to utiče i neka vrsta lične teorije, verovanje u to da se neke osobine uvek javljaju zajedno. Npr. ako je neka osoba suzdržana, ne znači i da je neemocionalna.

Prilikom greške neopravdane funkcionalne analogije na osnovu fizičkih osobina mi zaključujemo o određenim psihičkim osobinama. Mnogi veruju da nisko čelo govori o niskoj inteligenciji ili nošenje naočara o obrazovanosti i načitanosti, što nije uvek tačno.

Kada se radi o uprošćavanju, osobi koju opažamo pridajemo nekoliko izraženih usklađenih osobina, a ne posmatramo kao osobu složenih osobina.

"Stereotipnost se ogleda u tendenciji da se svim pripadnicima nekog zanimanja ili određenog položaja pridaju iste osobine."5

Npr. za sve profesore vezuje se rasejanost ili za političare neiskrenost i davanje lažnih obećanja. Česta je i etnička stereotipija, kada se pripadnicima

4 www.wikipedia.rs5 Psihologija za II razred gimnazije.

6

jednog naroda pridaju iste osobine i karakteristike. Tako se svi Englezi ocenjuju kao hladnokrvni, Srbi kao tvrdoglavi, a Italijani kao živahni. Kada neki narod iz nekog razloga ne volimo, sve pripadnike ocenjujemo kao primitivne i agresivne, i takva greška u opažanju naziva se negativna etnička stereotipija.

Opažajući neku osobu često nas zanimaju uzroci njenog ponašanja i postupaka. Tako možemo da predvidimo ponašanje neke osobe, kako u različitim situacijama, tako i prema nama.

"Proces zaključivanja o uzrocima ponašanja osobe koja se opaža naziva se atributacija."6

Ali ljudi često teže ka tome da sebe prikažu drugačije, u što boljem svetlu, kao i da prikriju svoje prave namere. Zato uzroke nečijeg ponašanja nije lako otkriti.

2.2. RADNJE

Čovek je biće akcije, on se pokreće, stvara, gestikulira... Tj. svakodnevno vrši neke radnje ili akcije, kao što su uzimanje obroka, kupanje, odlazak u pozorište.

6 Psihologija za II razred gimnazije.

7

Međutim, neke radnje vršimo i nesvesno, spontano, nerazmišljajući o njima. Na primer, kada spojimo šake i prste uvek se jedan palac nalazi preko drugog (sl. 5). Iako svaka osoba ima svoji "dominantan palac", gotovo niko to ne može reći dok ne spoji prste. A kada pokušamo da zamenimo uobičajna mesta palčeva, osećamo nelagodnost.

Svaka radnja koju izvode ljudi ima određeni obrazac. Ali postavlja se pitanje kako su te radnje stečene? Da li su urođene, apsorbovane ili su ipak stečene svesnim vežbanjem? Na osnovu toga radnje delimo na: urođene, otkrivene, apsorbovane, uvežbane i mešovite.

"Urođene radnje su radnje koje ne moramo da učimo."7

To su instiktivne radnje i njih posedujemo od rođenja. Neka od njih su izuzetno važna za opstanak. Primer za jednu takvu urođenu radnju je novorođenče koje reaguje sisanjem kada se prinese majčinim grudima.

Pored toga, u urođene radnje spadaju i plač, zatim smejanje (sl. 6), mrštenje i drugo. Čak i slepa i gluva deca od rođenja znaju da se smeju, iako nikada nisu nikoga videli da se smeje. To je dokaz da je ta radnja urođena.

7 "Otkrivanje čoveka" - Desmond Morris

8

sl. 5. Prekrštanje ruku - svako ima dominantan palac

Mnogi istraživači su pokušali da otkriju da li su neke radnje urođene ili stečene, i da li svi ljudi na svetu, iako se neka plemena i nacije nikada nisu srela, vrše neke radnje na isti način i sa istom namerom. Tako, svi lupaju nogama o pod kada su ljuti ili podižu i spuštaju obrve prilikom pozdrava.

Međutim, genetika i istraživanja o radnjama nisu još uvek dovoljno razvijena da bi smo bili sigurni. Jedino za one radnje koje vršimo bezu ikakvog ranijeg iskustva, što možemo uočiti kod novorođenčadi i dece slepe od rođenja, možemo tvrditi da su to urođenje radnje.

Kako Desmond Morris tvrdi, čovečanstvo poseduje i urođeni nagon ka agresiji. Međutim, to ne opravdava ekstreme ljudskog nasilja. Ovaj poznati zoolog takođe tvrdi da su ljudi "programirani da se bore".

Kada bi smo mogli da se vratimo u rano doba pećinskog čoveka, čuli bi smo smeh, videli iste vrste izraza lica, primetili iste vrste svađa, prijateljske saradnje, ljubavne veze, kako mi to danas činimo. Mnogi naši nagoni i naše radnje su skkoro isti kao i pre nekoliko hiljada godina.

Otkrivene radnje. Iz činjenice da svi imamo isti mišićni sistem, kao i slične šake, ruke i noge, proizilazi druga činjenica: svi mi gestikulišemo, skrštamo ruke i prekrštamo noge na veoma sličan način.

"Otkrivene radnje su one koje sami za sebe otkrivamo."8

One su slične urođenim radnjama. Kada posmatramo nekog bankara sa Novog Zelanda ili nekog zemljoradnika iz Evrope kako veoma slično prekrštaju ruku, tu radnju ne možemo gledati kao urođenu, već kao otkrivenu. Otkrivene radnje su poluurođene ranje koje su zasnovane preko anatomije na sugestijama koje nam šalje genetika.

8 "Otkrivanje čoveka" - Desmond Morris

9

sl. 6. Smeh i plač - urođenje radnje

Kao što je već pomenuto, prekrštanje ruku je jedna od otkrivenih radnji. To što svi to radimo na sličan, a ne potpuno isti način, pokazuje da tu radnju ne učimo od drugih, već je sami otkrivamo za sebe (sl. 7). Otkrivene radnje stečene su nesvesno i nemamo tačnu predstavu o tome kako ih vršimo.

Apsorbovane radnje su radnje koje nesvesno preuzimamo od drugih ljudi, uglavnom nama bliskih, kao što je porodica ili prijatelji. Njih ipak stičemo nesvesno, ali za razliku od otkrivenih, vršenje apsorbovanih radnji se razlikuje od kulture do kulture, od nacije do nacije. Na primer, homoseksualci uglavnom uvek usvajaju karakteristične pokrete koje vrše pripadnici te grupe. Takvi muškarci se ponašaju na jedan više ženski način, ali to ipak nisu u potpunosti ženski pokreti, jer ih nisu prisvojili od žena, već od drugih homoseksualaca.

Najviše apsorbijemo pokrete i radnje od onih ljudi kojima se divimo, najviše od svojih najbližih, a zatim i od popularnih i javnih ličnosti.

Poznata je priča o farmerkama, takozvanom "blu - džinsu". To je ranije bila odeća za američke farmere, a onda su neke javne ličnosti počele da ih nose kao običnu odeću. Tko je nastao taj trend koji traje i dan - danas. Mnogi gestovi i stavovi su se na taj ili sličan način raširili mnogim kulturama i nacijama, pa i čitavim svetom.

10

sl. 7. Prekrštanje ruku - svi to radimo na sličan način

Uvežbane radnje su one radnje kojima nas uče, tj. one se stiču učenjem ili praksom. Primer za ovu radnju je rukovanje (sl. 8) ili namigivanje (sl. 9). Iako su veoma slične apsorbovanim, uvežbane radnje se stiču svesno i namerno. U početku, dete nagovaraju da nekom pruži ruku, a zatim ono samo sebe uči rukovanju praksom. U uvežbane radnje takođe spada pucketanje prstima, zviždanje i mnoge druge koje učimo tokom života.

Mešovite radnje su one radnje koje stičemo na nekoliko načina. Iako postoji razlika između urođenih, otkrivenih, apsorbovanih i uvežbanih radnji, mnoge su na neki način povezane. Na primer, neke urođene radnje, kao što je plač bebe, vremenom se transformišu u skladu sa kulturnim uticajima. Neke otkrivene radnje su pod uticajem društvenih običaja. Prekrštanje nogu u doba kraljice Viktorije ženama nije bilo dozvoljeno dok je danas to svakodnevna i uobičajena radnja.

11

sl. 8. i sl. 9. Rukovanje i namigivanje su radnje koje se uče

2.3. GESTOVI

"Gest je svaka radnja kojom se šalje neki vidni znak posmatraču."9

Gestovi se koriste da pokažu određene stavove, emocije i druge poruke; mahanje pesnicom označava ljutnju, zevanje dosadu, a tapšanje je znak odobravanja.

Razlikujemo primarne i sekundarne gestove.

9 "Otkrivanje čoveka" - Desmond Morris

12

U primarne gestove spada mahanje rukom, za koje je potreban posmatrač. Kijanje je sekundaran ili slučajan gest (sl. 10). Takvi gestovi su nedruštveni i tiču se naših ličnih radnji, kao što je zevanje, zauzimanje udobnog položaja, trčanje, hodanje...

Često se može otkriti nečije raspoloženje upravo iz ovakvih gestova, ukoliko ta osoba ne postane svesna "emitovanja raspoloženja" i ne pokusa sa samokontrolom.

Desmond Morris je primarne ili namerne gestove podelio na šest kategorija:

1. Izražajni gestovi. Tu spadaju pokreti koji se stvaraju pomoću ruku, ali i ostalih delova tela. Oni uključuju i važne znake izraza lica, koji imaju značajnu ulogu u svakodnevnoj komunikaciji. Ova vrsta gestova nije karakteristična samo za ljude, već i za životinje. Osmeh, sleganje ramenima, durenje, mahanje ili mrštenje (sl. 11) - sve su to izražajni gestovi. Po svojoj funkcionalnosti, oni su komunikacijski gestovi.

13

sl. 10. Kijanje spada u sekundarne gestove, za koje nam nije potreban

posmatrač

2. Mimički gestovi pokušavaju da preslikaju stvar koju želimo da opišemo. Mimički gestovi šalju znake podražavanjem predmeta ili radnji. Postoje četiri vrste mimičkih gestova:

Društvena mimikrija, kada "stavljamo maske" u društvu da bismo prikrili

prava osećanja ili kada se smejemo na nekoj zabavi, iako se ne osećamo srećno.

Teatralna mimikrija, koju kao gest koriste glumci da bi nas zabavili. Ona se danas izuzetno razvila.

Kod parcijalne mimikrije izvođač pokušava da podražava nešto što on nije i ne može biti. Ako je reč o ptici, izvođač će mahati rukama, imitirajući

pokrete krila ptice. Često se koristi onaj mimički gest kada se šaka pretvara u "pištolj" (sl. 12).

Kod vakuumske mimikrije radnja se vrši u otsustvu predmeta na koji se odnosi. Kada smo gladni, na primer, pravimo pokrete stavljanja zamišljene hrane u svoja usta.

Mimički gestovi se svakodnevno koriste. Njihova značajna karakteristika je da teže što realnijem opisivanju stvari ili pojava. To nam ukazuje na to da su mimički gestovi internacioalni i nemaju kulturna ograničenja.

14

sl. 11. Mrštenje je gest kojim izražavamo ljutnju ili neslaganje.

sl. 12. Šaka imitira pištolj - parcijalna mimikrija

3. Šematski gestovi su skraćene verzije mimičkih gestova. Oni izdvajaju jednu karakteristiku ili osobinu onoga što opisuju. Ali za razliku od mimičkih, šematski gestovi ne teže realnom opisivanju. Javljaju se kao neka vrsta imitacije koju brzo obavljamo.

"Kao što u običnom govoru reč 'gospođa' skraćujemo na 'gđa', tako se jedna razrađena mimika razjarenog bika skraćuje prosto na dva kažiprsta koji bockaju vazduh umesto rogova."10

Većina šematskih gestova su lokalni: kao što svaki region ima svoj sopstveni jezik, tako ima i skup šematskih gestova. Primer za to je znak konja, koji se kod različitih nacija drugačije opisuje. Međutim, neke šematske gestove može većina da prepozna. Rogovi, koji se uvek pretstavljaju pomoću dva prsta, su simbol stoke (sl. 13).

Iako svaka kultura ima svoju varijantu, kao Indijka koja drži

ispružene kažiprste pored kukova ili kao stanovnik Australije čiji su kažiprsti postevljeni pored slepoočnica, razumeće da i jedan i drugi pokušavaju šematski prikazati stoku.

4. Simbolični gestovi su oni gestovi koji predstavljaju raspoloženja i ideje. Na primer, kada želimo da pokažemo glupost mi okrećemo kažiprst pored ili na slepoočnici, signalizirajući tako da mozak nije stabilan i da se stalno obrće. Ovu radnju sa kažiprstom ne bi svi razumeli. Činjenica da je neki signal koji označava tupoglavost imaju potpuno drugačije značenje u drugim zemljama. U nekim ukazuje na odobravanje i slaganje, a u nekim na krivicu, sumnju, opasnost. Simbolični gestovi karakteristični su za određenu kulturu i moramo ih naučiti kako bismo ih razumeli.

10 "Otkrivanje čoveka" - Desmond Morris

15

sl. 13. Dva prsta su internacionalni simbol za prikazivanje rogova ili stoke

Mnogi simbolični gestovi imaju svoju dugu istoriju. "Držanje ukrštenih prstiju" (sl. 14) je gest koji koriste mnogi nehrišćani, neznajući da taj gest pretstavlja drevno sredstvo hrišćanske crkve koje služi za zaštitu od đavola.

5. Tehnički gestovi su gestovi kojima se koriste stručne manjine. Takvi su, na primer, gestovi koje koriste članovi nekog televizijskog studija kada jedni drugima prenose uputstva za rad. Ti gestovi su prilično rasprostranjeni, ali ipak svaki studio ima sopstvene varijante. Sa pojavom tonskog i video zapisa, a takođe i bubica, mnogi tehnički gestovi su nestali.

Gde je nemoguće, ili je zabranjeno, ostvariti verbalni kontak, tu nalazimo tehničke gestove. Ronioci ne mogu da razgovaraju jedni sa drugima ispod vode i zato su im neophodni znaci da bi se sporazumevali.

Vatrogasci, osoblje restorana, vozači kranova, aerodromski signalizatori na pisti - svi oni imaju svoje tehničke gestove.

6. Šifrovani gestovi pretstavljaju formalni znaci koji čine sistem, tj. određeni kod ili jezik. Oni imaju svoje značenje samo kao deo planiranog, sastavljenog sistema. Najvažniji sistemi tog tipa su jezik gluvonemih (sl. 15) i mornarski semaforski jezik.

Gestovi, po definiciji, šalju signale i moraju biti jasni. Ali postoje i višeznačni gestovi. "Višeznačan gest je onaj pokret koji ima više potpuno jasno određenih značenja, u zavisnosti od vremena i mesta. "11

11 "Otkrivanje čoveka" - Desmond Morris

16

sl. 14. Držanje ukrštenih prstiju

Kada Amerikanac podigne ruku i pomoću palca i kažiprsta napravi krug, on želi da signališe da je nešto dobro, sjajno. U Japanu je to, međutim, gest za novac, dok u Francuskoj on znači 'bezvredan' ili 'nula' (sl. 16). Postoji veliki broj znakova koji ima više od jednog osnovnog značenja.

17

sl. 15. Jezik gluvonemih - šifrovani gestovi

sl. 16. U Americi ovaj gest znači 'sjajno', a u Francuskoj 'nula'

2.4. ZNACI

"Dirigentski znaci daju takt i ritam izgovorenim mislima."12

Oni često prate govor pred publikom. Govornik, koji živahno govori, nije apsolutno svestan toga da mu se ruke kreću i seku vazduh dok prate ritam njegovih reči (sl. 17). Ako bismo ga zamolili da te dirigentske znake kasnije ponovi i opiše, ne bi mogao to da učini. Reći će samo da "maše rukama", ali neće znati ništa detaljno.

Dirigentski znaci se razlikuju zavisno od osobe i kulture. Desmond Morris ukazuje na nekoliko najvažnijih vrsta dirigentskih znakova:

12 "Otkrivanje čoveka" - Desmond Morris

18

sl. 17. Govornik koji nesvesno 'maše' rukama dok govori

1. Vakuumski zahvat preciznosti.

Postoje dva oblika vakuumskog zahvata preciznosti: tzv. ruka - kesa i dodir palac - kažiprst. Kod "ruke - kese" vrhovi svih pet prstiju su medjusobno spojeni i to podseća na skupljeni otvor kese za novac.

Kod dodira palac - kažiprst vrhovi samo ova dva prsta su spojeni jedan sa drugim. Ovaj oblik vakuumskog zahvata preciznosti je najpopularniji i uključuje manji mišićni napor.

2. Namišljeni zahvat preciznosti.

Ruka - palica, kada usvajamo položaj ruke sa preciznim zahvatom, kao da hvatamo neki imaginarni, mali predmet. Ova radnja se međutim ne izvršava do kraja, tj. vrh palca se ne spaja sa vrhovima prstiju (sl. 18). Izražava traženje preciznosti, a ne samu preciznost.

3. Vakuumski energični zahvat.

19

sl. 18. Traženje preciznost - namišljeni zahvat preciznosti

Ovakav zahvat koristimo kada želimo kao da nešto ugrabimo ili udarimo, a prsti su zgrčeni oko zamišljenog predmeta u šaci, dok je ponekad šaka u stisnutoj pesnici. Ovaj pokret odražava naše raspoloženje i nosi poruku o našoj odlučnosti. Često ga koriste političari kada govore neodređeno i konfuzno, da bi prikrili to i pokazali odlučnost (sl. 19). Drugačiji je pokret "savijena ruka" kod kojeg prsti samo dodiruju šaku.

4. Zamišljeni energični zahvat.

Koristi ga govornik koji želi da se nametne, a u tome nije uspeo, i to je položaj "vazdušni rukohvat".

5. Poluispružena ruka.

Prilikom ovakvog pokreta dirigujuća ruka se pruža ispred tela, dok je lakat uz grudni koš. Ovde je najbitniji pološaj dlana govornika. Kada je dlan naniže, govornik želi da ‘smanji pritisak’, tj. da smiri situaciju. Dlan napred označava neki protest i odbijanje (sl. 20). Dlan unazad, prema sopstvenom telu, dlan je govornika koji traži utehu ili da bi metaforički približio druge osobe

20

sl. 19. Političar koji koristi vakuumski energični zahvat kako bi pokrio svoju nesigurnost

sebi. Kada je govornikov dlan okrenut u stranu, preovlađuje jaka želja da se premosti neki jaz i nerazumevanje između govornika i slušaoca.

Međutim, razlike u ovakvom gestikulisanju postoje i između društvenih slojeva. Pripadnici viske klase u doba kraljice Viktorije su izbegavali ovakve pokrete i mrštili se na sve oblike društvenog opuštanja. Iako danas ne postoji tako oštro povučena linija, postoje i danas govornici koji ne gestikulišu.

Pored dirigentskih postoje i vodički znaci.

To su radnje pomoću kojih se pokazuje neki pravac. Najjednostavniji znak je pokazivanje telom. Napravljen je eksperiment u jednoj američkoj prometnoj ulici, koji pokazuje da kada grupa od pet ljudi posmatra jedan zamišljeni predmet na nebu, 18% prolaznika će se zaustaviti i pridružiti im se. Pokazivanje telom moze biti na neki način zarazno kao društveni signal.

Kada nas neko zamoli da mu pokažemo i objasnimo put, pored verbalnog odgovora, mi pokazujemo kažiprstom u kom pravcu treba ići ili gde se nešto nalazi, a nekad samo ispružimo ruku dok nam je dlan usmeren ka određenom pravcu (sl. 21).

21

sl. 20. Dlanovi okrenuti napred označavaju odbijanje

Znaci za „da“ i „ne“ su znaci kojima pokazujemo slaganje i prihvatanje ili neslaganje i odbijanje. Klimanje i odmahivanje glavom jeste u širokoj meri zastupljeno, ali postoje izuzeci kao što su lokalni pokreti za „da“ i „ne“ koje putnik ili došljak verovatno ne bi odmah razumeo.

Takođe, slaganje i neslaganje može se pokazati i pomoću ruku. Kada roditelj želi da pokaže detetu da nešto ne sme da radi, često maše podignutim kažiprstom levo – desno (sl. 22).

Tada ruka 'pozajmljuje' radnju koju bi izvršila glava. Ta ista radnja može da se vrši i sa otvorenim dlanom prema drugoj osobi. Što su emocije jače, to su pokreti brži, snažniji i žustriji.

22

sl. 21. Vodički znak – pokazivanje pravca rukom

sl. 22. Kao znak za “ne” roditelj najčešće maše kažiprstom levo - desno

Znaci veze su signali koji otkrivaju našu privrženost drugima. Kada vidimo dve osobe koje hodaju ulicom ruku – pod – ruku, pretpostavićemo da su te osobe na neki način vezane jedna za drugu (sl. 23).

Kontradiktorni znaci uključuju istovremeno davanje dva međusobno suprotna znaka. Na primer, čovek koji se prijateljski osmehuje može istovremeno da steže pesnice. On tada šalje dve poruke: 'ja sam srećan' i 'ja sam ljut'. Izvođač je međutim svestan samo one radnje koja je „telesna laz“. Ona što odražava njegove prave emocije biće nesvesna. Na taj način možemo saznati koja radnja je iskrena, a koja obmana.

Pored ovih, postoji još vrsta znakova koji se uglavnom razlikuju od osoba do mesta. Iako ih nismo potpuno svesni, koristimo ih svakodnevno, zavisno od raspoloženja i situacije.

23

sl. 23. Dve osobe se drže za ruke – to pokazuje da su bliske

2.5. SIGNALI

Kada posmatramo lice neke osobe, prvo primećujemo izraz lica, tj. fokusiramo se na facijalnu ekspresiju. Ali znamo da mnogi ljudi umeju da “naprave” srećno lice čak i kada se ne osećaju tako. Neki na taj način odlično skrivaju svoje prave emocije i osećanja. Međutim, postoji nešto što ne možemo sakriti i kontrolisati, a to su zenični signali.

Opšte je poznato da se širenje i skupljanje naših zenica dešava pri promeni svetla. Kada je u pitanju bleštava sunčeva svetlost naše zenice se skupe, dok se u mraku one rašire. Ali na naše zenice ne utiše samo svetlost, već i naše raspoloženje. Kada ugledamo nešto što nas uzbuđuje, bilo da je prijatno ili zastrašujuće, naše zenice se rašire, bez obzira na svetlost. Ali kada gledamo nešto čega se gnušamo, naše zenice se skupe (sl. 24).

24

sl. 24. Naše zenice se ne menjaju samo pri promeni svetla – ukoliko osetimo uzbudjenje one će se raširiti, ako osetimo gnušanje one će se skupiti.

Zenični signali se emituju nesvesno, bez našeg znanja i kontrole. Isto tako, mi ih i primamo nesvesno. Dva prijatelja koja razgovaraju će osećati veće emocionalno uzbuđenje i bliskost ako im se zenice šire. Oni neće biti svesni da su ta osećanja u vezi sa zeničnim signalima koji šalju jedan drugome. Takođe, eksperimentima je utvrđeno da će se, prilikom gledanja slike bebe, muškarcima bez dece zenice skupiti, dok će se muškarcima – roditeljima zenice proširiti. Kod žena, bilo da su majke ili ne, zence će se uvek proširiti kada ugledaju bebu ili dete. To pokazuje da su žene, i pre nego što rode, pripremljene za materinske reakcije.

Ozbiljna istraživanja u oblasti zeničnih signala vrče se tek poslednjih dvadesetak godina, ali su ljudi i ranije svesno manipulisali tim znakovima. Pre nekoliko stotina godina neke italijanske devojke su upotrebljavale drogu u vidu kapi koje su stavljale u oči sa namerom da im se zenice prošire i da tako budu prijatnije i lepše. Ta droga nazvana je ‘belladonna’ što znači ‘lepa žena’.

Kineski trgovci žadom su nosili crne naočare, tj. naočare za sunce, kako bi sakrili širenje svojih zenica ukoliko bi im se u rukama našao ponuđeni vredni primerak žada. Na taj način su sakrivali oduševljenje, glumeći nezainteresovanost, kako bi taj primerak žada bio što jeftiniji.

Danas veliki broj ljudi nesvesno odaje i prima zenične signale, misleći da na zenice utiče samo svetlost.

Prve signale čovek prima još u majčinoj utrobi i ti signali spadaju u roditeljske signale. Iako beba, koja još nije rođena, nije osetljiva na dodir i zvuk, ona prima signale od majke: toplotu njenog tela i kucanje njenog srca sa oko 72 otkucaja u minutu.

Mnoge majke, držeći bebu u naručju, pevuše joj i ljuljuškaju je. Istraživanja su pokazala da oko 80% majki, levoruke ili desnoruke, drže svoje dete na levoj strani naručja, tj. uz samo srce. Tada se dete smiri jer oseća i čuje dobro poznati zvuk – otkucaje srca svoje majke. Zato zvuk i ritam kucanja srca ima posebnu ulogu kao umirujući signal.

Posle prve godine života svaka zdrava beba prepoznaje svoju majku po određenom prijateljskom osmehu, koji ona detetu kao roditeljski signal stalno šalje. Kako deca rastu, tako sve više upijaju karakteristike svojih roditelja, kao što su hodanje, ton glasa i sl. Ti roditeljski signali ostavljaju pečat i usađuju se u

25

nas. Oni, pre ili kasniji, izbijaju na površinu, naročito kada ta deca jednog dana postanu roditelji.

Treba pomenuti i seksualne signale koji predstavljaju “udvaranje i sekvencu pred spolno opštenje životinje – čoveka”13.

Postoje četiri važne funkcije seksualnih signala: 1) partneri se pronalaze, 2) odabiraju, 3) međusobno uzbuđuju, 4) jedno za drugo polno vezuju.

Partneri se mogu pronaći, tj. upoznati, na raznim mestima i na razne načine. Što se izbora tiče, često biramo fizički privlačne partnere, kao i one koji su nam po interesovanjima slični. Veliku ulogu tu igraju signali koje šaljemo osobi koja nas privlači. Često je to dugo gledanje u oči, blago dodirivanje, osmehivanje, veće poigravanje jezikom sa češćim vlaženjem usana. U seksualne signale spada i erotičan ples, sa kojim se srećemo u diskoteci ili klubu.

Krećući se naviše po lestvici intimnosti, između muškarca i žene javlja se telesna prisnost. Tada oni međusobno šalju razne signale, koji se kreću od faze gledanja, preko faze stavljanja ruke oko struka partnera, poljupca, itd. Prema Frojdu, naša želja za prisnim telesnim dodirima dolazi još iz detinjstva, najčešće iz našeg bliskog odnosa sa majkom.

13 „Otkrivanje čoveka“ – Desmond Morris

26

4. ZAKLJUČAK

Govor tela je bitan faktor u ljudskom životu. Bilo da se radi o izrazu lica, držanju tela ili pokretima ruku, sve nam to uveliko pomaže da se pri komunikaciji bolje izrazimo.

Psihološka istraživanja pokazuju da prilikom komunikacije, u izražavanju emocija, 7% čine reči, 38% ton glasa, a svega 55% emocije izražavamo govorom tela, gestovima, izrazom lica, itd. Neverbalni znaci su veoma značajne poruke koje prenosimo.

Ljudima je potrebna dobra komunikacijska veština zato što je komunikacija veoma bitna za opstanak. Uostalom, svaki čovek, od najotvorenijeg do najstidljivijeg, ima potrebu za dobrom komunikacijom. Opažanje osoba i shvatanje nečijeg govora tela pomaže nam da bolje upoznamo neku osobu, njene emocije i stavove, pa i da predvidimo njeno ponašanje u budućim situacijama. Takođe, možemo bolje upoznati i svoje sopstveno ponašanje, tj. ono što naše telo pri komunikaciji radi nesvesno. Tako možemo usavršiti svoj govor tela radi bolje komunikacije sa drugim ljudima. Npr. prekrštene ruke iza leđa pokazuju samouverenost, i govore da nemamo ništa da krijemo. Takođe, ruke na struku pokazuju da verujemo u svoje mogućnosti i da smo sigurni u svoje stavove. Blago podignuta glava može pokazati uobražen stav, ali otkrivanjem vrata pokazujemo da se ne osećamo ranjivo.

27

“Uvek treba imati na umu da vaše telo, način na koji se krećete i izražavate, može reći više od reči. Ako znate kako da upotrebite govor tela u svoju korist, ljudi vas mogu doživeti na sasvim drugačiji način.”14

Literatura

1. Gordon R. Veinrajt, Govor tela: praktični priručnik, Alnari & Puna kuća, Beograd 2001.

2. Dezmond Moris, Otkrivanje čoveka: vodič kroz govor tela, Zograf, Niš 2005.

3. Dr Nikola Rot, dr Slavoljub Radonjić, Psihologija za II razred gimnazije i II i III razred područja rada ekonomija, pravo i administracija, Zavod za udžbenike, Beograd 2009.

4. http://www.psihologijaonline.com

5. http://www.wikipedia.org

14 www.cosmopolitan.rs

28

29