GODIŠTE XXIII BROJ 7 LIVNO, 22. listopada 2018. godine · da test uvažava tjelesne sposobnosti uzrokovane biološkim razlikama muškaraca i žena i razlike u godinama života. (6)

GODIŠTE XXIII BROJ 7 LIVNO, 22. listopada 2018. godine

PREGLED SADRŽAJA

***

SKUPŠTINA HERCEGBOSANSKE ŽUPANIJE

***

223. ZAKON o izmjenama i dopunama Zakona o policijskim Službenicima Kantona 10 ...............420224. ZAKON o izmjenama i dopunama Zakona o oružju i streljivu Hercegbosanske županije ......424225. ZAKON o dopuni Zakona o unutarnjim poslovima Hercegbosanske županije ................425226. ODLUKA o davanju suglasnosti na Odluku o odabiru najpovoljnijeg ponuditelja ...................426227. ODLUKA o usvajanju Izvješća o radu Županijskog javnog pravobraniteljstva za 2017.godinu ...............................................................426

***

VLADA HERCEGBOSANSKE ŽUPANIJE

***

228. ODLUKA o odobravanju kapitalnih potpora osnovnim školama s područja Hercegbosanske županije .............................................................426229. ODLUKA o davanju suglasnosti ..............428230. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................428231. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................428232. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ...........................................................429233. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................430234. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................430235. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................431236. ODLUKA o davanju suglasnosti na Smjernice

NARODNE NOVINE

HERCEGBOSANSKE ŽUPANIJE

Str. 418 - Broj 7 22. listopada 2018.

ekonomske i fiskalne politike Hercegbosanske županije za razdoblje 2019.-2021. ....................431237. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................432238. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................432239. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................433240. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................433241. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................434242. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................434243. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................435244. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................435245. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................436246. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................436247. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................437248. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................437249. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................438250. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................438251. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................439252. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................439253. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................440254. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................440255. ODLUKA o izmjenama Odluke o usvajanju Programa utroška sredstava kapitalnih transfera “Potpora općinama - vodoprivreda” utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018. godinu ...............................................................441256. ODLUKA o davanju suglasnosti ..............441257. ODLUKA o usvajanju Programa utroška sredstava tekućih transfera “Subvencije za veterinarstvo” utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018. godinu .......442258. PROGRAM utroška sredstava tekućih transfera “Subvencije za veterinarstvo” utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018. godinu ...............................................................442259. ODLUKA o odobravanju raspisivanja javnog

oglasa ................................................................444260. ODLUKA ................................................445261. ODLUKA o davanju suglasnosti za raspisivanje Javnog poziva za prijavu projekata udruga građana za sufinanciranje iz Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu .......445262. ODLUKA o isplati naknade za korištenje godišnjeg odmora - regresa za 2018. godinu ....446263. ODLUKA o pokretanju postupka raspisivanja javnog natječaja ...............................................446264. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................447265. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................448266. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................448267. ODLUKA o raspodjeli sredstva iz Programa utroška sredstava “Transfer udrugama građana - Crveni križ i invalidne osobe” utvrđenog Proračunom HBŽ za 2018. godinu u Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih ......449268. ODLUKA o raspodjeli financijskih sredstava za sufinanciranje prijevoza učenika srednjih škola, za školsku 2018./2019. godinu ..........................451269. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ...........................................................452270. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................452271. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................453272. ODLUKA o odobravanju financijskih sredstava ............................................................453273. ODLUKA o davanju suglasnosti na tehničke izmjene u Pravilniku o izmjenama i dopunama Pravilnika o unutarnjem ustrojstvu Ministarstva unutarnjih poslova Kantona 10 .........................454274. ODLUKA o davanju suglasnosti ..............454275. ODLUKA o raspodjeli financijskih sredstava zdravstvenim ustanovama .................................455276. ODLUKA o davanju suglasnosti na Pravilnik o stambenom zbrinjavanju branitelja i stradalnika Domovinskog rata i članova njihovih obitelji ...455277. PRAVILNIK o stambenom zbrinjavanu branitelja i stradalnika Domovinskog rata i članova njihovih obitelji .................................................456278. RJEŠENJE o imenovanju Županijskog povjerenstva za procjenu šteta od djelovanja prirodnih i drugih nesreća .................................467279. RJEŠENJE o razrješenju članova Županijskog povjerenstva za procjenu šteta od djelovanja prirodnih i drugih nesreća ...............468280. RJEŠENJE o imenovanju člana Povjerenstva za koncesije Hercegbosanske županije ............469281. RJEŠENJE o imenovanju ........................469

NARODNE NOVINE


Str. 419 - Broj 722. listopada 2018.

282. RJEŠENJE o imenovanju predsjednika i članova privremenog Upravnog vijeća Doma zdravlja Kupres .................................................470283. ZAKLJUČAK .........................................470

***

MINISTARSTVO RADA, ZDRAVSTVA, SOCIJALNE SKRBI I PROGNANIH

***

284. RJEŠENJE o razrješenju i imenovanju člana Povjerenstva ......................................................471

***

MINISTARSTVO ZNANOSTI, PROSVJETE, KULTURE I ŠPORTA

***

285. ODLUKA o Nastavnom planu i programu za zanimanja medicinski tehničar, zdravstveno- farmaceutski tehničar, web dizajner, tehničar za računalstvo, ekonomist-poslovna informatika, ekonomist bankarstvo i osiguranje, ekonomist-financije i računovodstvo i ekonomist-programer u strukovnim školama Hercegbosanske županije..471286. ODLUKA o davanju suglasnosti na imenovanje gospodina Ante Cosića, nastavnika povijesti i zemljopisa, na dužnost ravnatelja Osnovne škole “Glamoč” iz Glamoča ..............472287. ODLUKA o upisu učenika u srednje škole za školsku godinu 2018./2019. ..............................472288. ODLUKA o izmjeni i dopuni odluke o upisu učenika u srednje škole za školsku godinu 2018./2019. .......................................................478

***

J.U. ZAVOD ZA ODGOJ I OBRAZOVANJE

***

289. PRAVILNIK o stručno-pedagoškom nadzoru ..............................................................481

***

USTAVNI SUD FBiH

***

290. PRESUDA Ustavnog suda FBiH, broj: U-48/17 od 16. svibnja 2018. godine ................484

***

NARODNE NOVINE



***

SKUPŠTINA HERCEGBOSANSKE ŽUPANIJE

***

Temeljem članka 26. točke e. Ustava Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije“, broj: 3/96, 9/00, 9/04 i 10/05), a sukladno članku 98.Poslovnika Skupštine Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ“, broj: 8/03, 14/03, 1/04, 11/06 i 5/08), Skupština Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 23.srpnja 2018.godine donosi

ZAKON O IZMJENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLICIJSKIM SLUŽBENICIMA KANTONA

10

Članak 1.

U Zakonu o policijskim službenicima Kantona 10 ( “ Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 4/07 i 8/08, u daljnjem tekstu: Zakon), članak 41. mijenja se i glasi:

“(1) Ako se protiv policijskoga službenika pokrene kazneni, prekršajni ili parnički postupak zbog uporabe sile ili drugih radnji tijekom izvršenja zadataka Uprave policije, Ministarstvo će policijskom službeniku osigurati pravnu i financijsku pomoć da se angažira branitelj i da se pokriju ostali troškovi kojima policijski službenik bude izložen u svezi sa postupkom, izuzev ako je po ocjeni Uprave policije ili Ministarstva policijski službenik djelovao izvan okvira sve ako ih je zlouporabio.

(2) Pravna i financijska pomoć također će se osigurati policijskom službeniku kao oštećeniku u postupku za naknadu štete, odnosno njegovoj obitelji , ukoliko je šteta nanijeta u izvršenju ili u svezi s izvršenjem zadataka Uptave policije ili Ministarstva.

(3) Ministarstvo će pod uvjetima iz stavaka (1) i (2) ovog članka osigurati policijskom službeniku pravnu pomoć i nakon prestanka radnog odnosa, izuzev u slučaju da ima pravo na istu pravnu pomoć po nekom drugom osnovu.

(4) Ministarstvo će pravnu i financijsku pomoć, osigurati i građaninu koji je pomogao policijskom službeniku ako je protiv građanina pokrenut kazneni, prekršajni ili parnički postupak zbog djelovanja koje je u svezi s pruženom pomoći.

Članak 2.

Članak 42. mijenja se i glasi:

“(1) Prijem u radni odnos u Upravu policije vrši se na sljedeći način:

a) u čin policajac – kao prva razina pristupa za kandidate s najmanje IV stupnjem škole spreme

b) u čin mlađi inspektor – kao druga razina pristupa za kandidate s najmanje završenim prvim ciklusom visokog obrazovanja koji se vrednuje sa 180 ECTS bodova po Bolonjskom sustavu školovanja ili VI stupnjem školske spreme

c) u ostale činove – sukladno članku 42.a Zakona

(2) Upošljavanje policijskih službenika iz stavka (1) ovog članka obavlja se putem javnog natječaja.”

Članak 3.

Iza članka 42. dodaje se novi Članak 42.a koji glasi:

"Članak 42.a(Posebni slučajevi prijema policijskih službenika) (1) Uprava policije može izuzetno, kada to

potreba službe zahtjeva i kada se radno mjesto ne može popuniti internim premještajem niti promicanjem u viši čin policijskog službenika, vršiti prijem u radni odnos policijskog službenika iz drugog policijskog tijela u Bosni i Hercegovini u sve činove osim čina policajac, čina mlađi inspektor i čina generalni inspektor policije, na radno mjesto istog čina kojeg je imao u policijskom tijelu u kojem je prethodno bio uposlen.

(2) U roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog Zakona ministar će na prijedlog policijskog komesara donijeti pravilnik kojim će regulirati uvjete, postupak izbora i upošljavanja policijskih službenika iz stavka (1) ovog članka.”

NARODNE NOVINE



Članak 4.


“(1) Kandidat za upošljavanje u Upravu policije iz članka 42. stavka (1) točke a) i b) Zakona, mora ispunjavati sljedeće opće uvjete:

a) da je državljanin Bosne i Hercegovine;b) starosna dob između 18 i navršenih 27 godina

za početni čin policajac i do navršenih 35 godina za početni čin mlađi inspektor;

c) najmanje IV stupanj školske spreme za čin policajac, a najmanje završeni prvi ciklus visokog obrazovanja koji se vrednuje sa 180 ECTS bodova po Bolonjskom sustavu školovanja ili najmanje VI stupanj školske spreme za čin mlađi inspektor;

d) da nije otpušten iz institucija državne uprave, institucija sa javnim ovlastima na svim nivoima vlasti u BiH ili iz vojne službe u BiH kao rezultat stegovne mjere;

e) da nije pokrenut kazneni postupak;f) da nije izrečena pravomoćna osuđujuća

presuda za kazneno djelo; g) da nije optužen od Međunarodnoga

kaznenoga Tribunala za bivšu Jugoslaviju i da se nije odbio pojaviti pred Tribunalom;

h) da ispunjava uvjete u pogledu tjelesne i duševne sposobnosti za rad.

(2) Podatke iz stavka (1) točke f) ovog članka po

službenoj dužnosti pribavlja povjerenstvo iz članka 48. Zakona, posredstvom Uprave policije,samo za kandidate koji su uspješno završili testiranja i koji su odabrani radi upućivanja na liječnički pregled.

Članak 5. Članak 47. mijenja se i glasi:

“(1) Kandidat za upošljavanje u Upravu policije mora ispunjavati sljedeće posebne Uvjete:

a) da nema sigurnosnu smetnju sukladno Zakonu o zaštiti tajnih podataka;

b) da ima psiho-fizičke i zdravstvene sposobnosti potrebne za obavljanje poslova i zadaća policijskog službenika.

(2) Osim posebnih uvjeta iz stavka (1) ovog članka ministar na prijedlog policijskog komesara

može odlukom odrediti i druge posebne uvjete koje smatra prijeko potrebnim zbog prirode posla.”

Članak 6.

U članku 51. stavak (1) , iza riječi “ Testiranje” stavlja se riječ “počinje” a riječi “se obavlja” se brišu.

Stavak (2) mijenja se i glasi:

“(2) Kandidati koji ispunjavaju uvjete iz stavka (1) ovog članka testiraju se po navedenom redoslijedu:

a) test općeg znanja, uključujući pismeni rad

(esej);b) test tjelesne sposobnosti;c) intervju; d) drugi test koji Uprava policije smatra

potrebnim ili opravdanim.”

Stavak (4) mijenja se i glasi:

“Povjerenstvo za izbor obavlja sljedeće poslove;

a) preuzima i pregleda prijave sa priloženom

dokumentacijom, te na oglasnoj ploči policijskog tijela objavljuje listu kandidata prihvaćenih za postupak odabira, listu kandidata isključenih iz postupka odabira, te konačnu listu kandidata prihvaćenih za postupak odabira;

b) vodi zapisnike o radu Povjerenstva;c) utvrđuje sadržaj testova iz stavka (2) ovog

članka, uz odobrenje policijskog komesara;d) obavještava kandidate putem oglasne ploče

policijskog tijela o kandidatima koji će pristupiti testiranju, o rezultatima svakog pojedinačnog testa i o kandidatima koji nisu pristupili testiranju;

e) provodi testiranja i utvrđuje rezultate na testovima, te ukupne rezultate;

f) dostavlja policijskom komesaru listu uspje- šnih kandidata sa brojem osvojenih bodova

na svakom testu i ukupnim brojem bodova, listu kandidata koji su isključeni iz procesa odabina na temelju rezultata testiranja i listu kandidata koji nisu pristupili testiranju, najkasnije u roku 5 dana od završetka posljednjeg testa;

g) objavljuje na oglasnoj ploči policijskog

NARODNE NOVINE



tijela sve liste iz točke f) ovog stavka zajedno sa listom odabranih kandidata od strane policijskog komesara za upućivanje na liječnički pregled sukladno broju oglašenih slobodnih radnih mjesta ;

h) objavljuje konačnu listu kandidata koji se upućuju na osnovnu policijsku obuku.”

Iza stavka (4) dodaju se novi stavci (5), (6) ,(7) i (8), koji glase;

“(5) Prilikom utvrđivanja sadržaja testa tjelesne sposobnosti , Povjerenstvo za izbor će voditi računa da test uvažava tjelesne sposobnosti uzrokovane biološkim razlikama muškaraca i žena i razlike u godinama života.

(6) U roku od osam dana od objave liste kandidata prihvaćenih za postupak odabir i liste kandidata isključenih iz postupka odabira kandidat može podnijeti žalbu Policijskom odboru iz članka 124. Zakona.

(7) Kada je žalba iz stavka (6) ovog članka podnesena postupak odabira se prekida.

(8) Kada Policijski odbor odluči o svim podnesenim žalbama “Povjerenstvo za izbor na oglasnoj ploči policijskog tijela objavljuje konačnu listu kandidata prihvaćenih za postupak odabira.”

Članak 7.

U Članku 52. stavak (1) mijenja se i glasi:

“(1) Nakon što policijski komesar od Povjerenstva za izbor zaprimi listu uspješnih kandidata , sukladno članku 4. i 45. Zakona će izvršiti odabir kandidata radi upućivanja na liječnički pregled, te listu odabranih kandidata dostaviti Povjerenstvu za izbor radi objavljivanja na opasnoj ploči policijskog tijela.”

Članak 8.

Članak 53. mijenja se i glasi: "(1) U roku od osam dana od dana objave lista

iz članka 51. stavak (4) točke f) i g) i članka 52. stavak (1) Zakona, svaki kandidat može podnijeti žalbu Policijskom odboru iz članka 124. Zakona.

2) Kada je žalba iz stavka (1) ovog članka

podnesena, postupak izbora se prekida.

(3) Kada Policijski odbor odluči o svim podnesenim žalbama, policijski komesar će sačiniti listu kandidata za upućivanje na liječnički pregled u skladu sa brojem oglašenih radnih mjesta.

(4) Ako se neki od kandidata ne podvrgne liječničkom pregledu ili na istom ne zadovolji, policijski komesar će na liječnički pregled uputiti sljedećeg kandidata prema kriterijima iz članka 4. i 45. Zakona.

(5) Kandidati koji zadovolje na liječničkom pregledu podliježu sigurnosnim provjerama sukladno Zakonu o zaštiti tajnih podataka.

(6) Nakon postupka iz stavka (4) ovog članka policijski komesar će utvrditi konačnu listu kandidata koji se upućuju na osnovnu policijsku obuku i istu radi objave dostaviti Povjerenstvu za izbor.

Članak 9.


“Članak 54.(Objava konačne liste)

Povjerenstvo za izbor na oglasnoj ploči policijskog tijela objavljuje konačnu listu kandidata koji se upućuju na osnovnu policijsku obuku.”

Članak 10.

U članku 59., stavak (1) iza riječi “školske spreme” dodaje se riječi “ili najmanje završen prvi ciklus visokog obrazovanja koji se vrednuje sa 240 ECTS bodova po Bolonjskom sustavu školovanja”.

Članak 11.


“(2) Interni premještaj na drugu lokaciju iz stavka (1) ovog članka koji je 60 ili više kilometara udaljen od njegovog mjesta prebivališta može se izvršiti:

a) kada je policijskog službenika odabrao policijski komesar nakon što se policijski službenik prijavio na upražnjeno radno

NARODNE NOVINE



mjesto koje je interno objavljeno ilib) kada policijski službenik primi naredbu o

internom premještaju.”

Članak 12.


“(2) Pri davanju preporuke iz stavka (1) točke 3. ovog članka, Povjerenstvo za promicanja utvrđuje ispunjava li policijski službenik sljedeće kriterije:

a) da je proveo Zakonom propisano vrijeme u prethodnom činu;

b) daje bio ocijenjen ocjenom “dobar” ili višom ocjenom za svoj rad u posljecnje tri godine za koje je policijski službenik bio ocjenjivan;

c) da se protiv njega ne vodi kazneni postupak;d) da se protiv njega ne vodi stegovni postupak

za težu povredu službene dužnosti;e) da nije privremeno udaljen iz Uprave policije;f) da je uspješno položio interne ispite iz članka

74. stavak (2) Zakona;g) da njegovo promicanje nije suspendirano

sukladno članku 112. stavak (4) Zakona;h) da mu nije izrečena pravomoćna osuđujuća

presuda za kazneno djelo.

U stavku (3), iza riječi “spreme” dodaju se riječi “ili najmanje završen prvi ciklus visokog obrazovanja koji se vrednuje sa 180 ECTS bodova po Bolonjskom sustavu školovanja.”

U stavku (4) riječi “Policijski službenik koji se prijavljuje za promicanje iz čina inspektora u čin višega inspektora mora imati najmanje VI. stupanj stručne spreme.” se brišu, a iza riječi “VII stupanj stručne spreme” dodaju se riječi “ili najmanje završen prvi ciklus visokog obrazovanja koji se vrednuje sa 240 ECTS bodova po Bolonjskom sustavu školovanja.”

Članak 13.

U članku 76. stavak (1) točka 3. mijenja se i glasi;

" 3. za promicanje iz čina mlađi inspektor u čin inspektor i iz čina inspektor u čin viši inspektor-četiri godine u svakom činu za policijske službenike sa VI stupnjem stručn spreme, tri godine u svakom činu za policijske službenike sa najmanje završenim prvim ciklusom visokog obrazovanja koji se

vrednuje sa 180 ECTS bodova po Bolonjskom sustavu školovanja, te dvije godine u svakom činu za policijske službenike sa VII stupnjem stručne spreme ili najmanje završenim prvim ciklusom visokog obrazovanja koji se vrednuje sa 240 ECTS bodova po Bolonjskom sustavu školovanja.”

Članak 14.

U članku 91. u stavku (1), iza riječi “trenutnog “, dodaju se riječi “mjesta prebivališta” . a riječi” radnog mjesta” se brišu.

Stavak (4) istog članka mijenja se i glasi:

“Odredbe stavka (1) ovog članka ne primjenjuju se na policijskog službenika koji je prvi put raspoređen na posao, niti na policijskog službenika koji je raspoređen na radno mjesto prije stupanja na snagu ovog Zakona.”

Članak 15.

Iza članka 104. dodaje se se novi članak 104a. koji glasi:

Članak 104a.( Uvjet za stjecanje prava na mirovinu policijskog

službenika)

(1) Policijski službenik je u smislu umirovljenja osoba definirana u članku 2. Zakona o mirovinskom i invalidskom osiguranju i pravo na mirovinu ostvaruje pod uvjetimaa utvrđenim Zakonom o mirovinskom i invalidskom osiguranju i ovim zakonom, pod uvjetom da je:

a) imao neprekidno najmanje 15 godina staža osiguranja u svojstvu policijskog Službenika i

b) u vrijeme stjecanja prava na mirovinu ima svojstvo policijskog službenika.

(2) Policijskom službeniku iz stavka (1) ovog članka osobni koeficijent za ostvarivanje prava na mirovinu utvrdit će se na osnovi pet godišnjih plaća ostvarenih u svojstvu policijskog službenika koje su za policijskog službenika najpovoljnije.

(3) Odredbe stavka (2) ovog Članka odnose se i na policijskog službenika koji, zbog zadobivenih ozljeda na radu uzrokovanih neposrednim obavljanjem službenih poslova i zadataka, bude

NARODNE NOVINE



proglašen invalidom 1. kategorije.

Članak 16.

Članak 122, stavak (1), točka c) mijenja se i glasi:

c) kada navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, odnosno najmanje 20 godina mirovinskog staža ili kada navrši 40 godina staža osiguranja bez obzira na godine života.

Članak 17.

U članku 123., iza stavka (2) dodaje se novi stavak (3) koji glasi:

“(3) Izuzetno od stavka (2) ovog Zakona, policijski službenik na osobni zahtjev, prilikom odlaska u mirovinu može zadržati u trajnom vlasništvu službeni samokres koji je koristio tijekom službe o čemu odluku na prijedlog policijskog komesara donosi ministar.”

Članak 18.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Narodim novinama Hercegbosanske županije".

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija SKUPŠTINATomislavgradBroj: 01-02-31.2/18Datum: 23. srpnja 2018. godine

Predsjednik SkupštineRobert Bagarić

***

Temeljem članka 26. točke e. Ustava Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 3/96, 9/00, 9/04 i 10/05), a sukladno članku 98. Poslovnika Skupštine Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ”, broj: 8/03, 14/03, 1/04, 11/06 i 5/08), Skupština Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 23.srpnja 2018.godine donosi

ZAKON o izmjenama i dopunama Zakona o oružju i

streljivu Hercegbosanske županije

Članak 1.

U Zakonu o oružju i streljivu Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije “, broj 6/13 ) i Ispravke Zakona o oružju i streljivu HBŽ ( “Narodne novine Hercegbosanske županije “, broj 8/13 ) u članku 7. Stavku (2) “Kategorija A” iza riječi “oružje” dodaju se i riječi “i poluautomatsko i repetirajuće dugocijevno oružje sa užlijebljenom ili neužlijebljenom cijevi čiji spremnik može primiti više od pet metaka”.

- u stavku (5) “Kategorija B”, iza riječi “Poluautomatsko”, dodaju se riječi “i repetirajuće “, a u stavku (10) iste kategorije iza riječi “Poluautomatsko”, dodaje se riječi “ i repetirajuće “. - iza stavka (3) “Kategorija C” dodaju se novi stavci (4) i (5) koji glase :

(4) “Zračno oružje čija kinetička energija je 10,5 J ili veća, ili je brzina projektila 200 m/s ili veća, i kalibra većeg od 4,5 mm ".

(5) “ Oružje sa tetivom čija je sila natega veća od 450 N".

- stavak (3) "Kategorija D" mijenja se i glasi " Oružje sa tetivom čija je sila natega manja od 450 N ", i stavak (5) iste kategorije mijenja se i glasi " Zračno oružje čija je kinetička energija manja od 10,5 J ili je brzina projektila manja od 200 m/s i kalibra od 4,5 mm i manjeg”.

Članak 2.

U članku 9. iza stavka (1) dodaje se stavak (2) koji glasi:

“ Kao isprave o oružju, u smislu ovog Zakona, smatraju se sve isprave o oružju koje su izdala nadležna tijela na području Bosne i Hercegovine”.

Dosadašnji stavak (2) postaje stavak (3).

Članak 3.

(1) U članku 24. stavak (1) mijenja se i glasi:“Oružni list za držanje oružja i oružni list za

NARODNE NOVINE



držanje i nošenje oružja izdaje se s rokom važenja od 10 godina”.

(2) Stavak (4) istog članka mijenja se i glasi:

“Nadležno policijsko tijelo će na zahtjev za produženje važenja isprave o oružju produžiti važenje oružnog lista fizičkoj osobi na rok od 10 godina, ukoliko utvrdi da su ispunjeni uvjeti iz članka 11. stavak (2) točke b), c), d) i f) i stavak (3) točke a) i c)".

Članak 4.

(1) U članku 29. u stavku (1) iza riječi “prodati” dodaje se riječ “pokloniti”.

(2) U stavku (4) istog članka iza riječi “proda” dadaju se riječi “ili pokloni”, a iza riječi o prodaji dodaju se riječi “ili poklanjanju”, a iza riječi “prodaje” dodaju se riječi “ili poklanjanja”.

Članak 5.

U članku 80. stavak (1) mijenja se i glasi:“Osobe koje od dana stupanja na snagu ovog

Zakona prijave nadležnom policijskom tijelu da bez oružnog lista posjeduju oružje koje se prema odredbama ovog Zakona može posjedovati samo na temelju oružnog lista, nadležno policijsko tijelo će izdati oružni list za takvo oružje, uz uvjet da navedeno oružje ne potječe iz kaznenog djela i nije predmet potrage, uz ispunjavanje uvjeta iz članka 11. ovog Zakona”.

Članak 6.

U članku 82. u stavku (1) riječi, “i streljivo” se brišu, a riječi “dvije godine” zamjenjuju se riječima “jedne godine”.

Članak 7.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Temeljem članka 15. i 26. stavak 1. točke e) Ustava Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 3/96, 9/00, 9/04 i 10/05), a sukladno članku 98. Poslovnika Skupštine Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ” broj:8/03, 14/03, 1/04, 11/06 i 5/08 ), Skupština Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana, 23. srpnja 2018.godine donosi

ZAKONO DOPUNI ZAKONA O UNUTARNJIM

POSLOVIMA KANTONA 10

Članak 1.

U Zakonu o unutarnjim poslovima Kantona 10 (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 3/02, 6/03, 11/03 i 1/05), ( u daljnjem tekstu:Zakon), članak 2. stavak 1. iza alineje 4 dodaje se alineja 5 koja glasi:

“- obavljanje nadzora u oblasti zaštite od požara, te nadzora i ostalih poslova u svezi sa proizvodnjom, prometom i uporabom eksplozivnih tvari i prijevoza opasnih tvari”.

Dosadašnja alineja 5 postaje alineja 6.

Članak 2.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

NARODNE NOVINE



Temeljem članka 98. i 100. Poslovnika Skupštine Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ” broj:8/03,14/03,1 /04,11/06 i 5/08 ), Skupština Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana, 23.srpnja 2018.godine donosi

ODLUKUo davanju suglasnosti na Odluku o odabiru

najpovoljnijeg ponuditelja

I.

Skupština Hercegbosanske županije daje suglasnost na Odluku o odabiru najpovoljnijeg ponuditelja, broj: 03-03-14-181.12/18 od 5.srpnja 2018. godine, ugovornog tijela Ministarstva financija Hercegbosanske županije u postupku javne nabave financijskih usluga - dugoročnog kreditnog zaduženja Hercegbosanske županije u iznosu od 1.500.000,00 KM kod UniCredit bank d.d. Mostar, u svrhu financiranja kapitalnih investicija u oblasti cestogradnje (županijska cesta R419a, Tomislavgrad-Lipa-Blidinje).

II.

Odluka o odabiru najpovoljnijeg ponuditelja je sastavni dio ove Odluke.

III.

Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije “.



***

Temeljem članka 98. i 100. Poslovnika Skupštine Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 8/03, 14/03, 1/04, 6/05, 11/06 i 5/08) Skupština Hercegbosanske

županije na sjednici održanoj dana 23. srpnja 2018. godine donosi

ODLUKUo usvajanju Izvješća o radu Županijskog javnog pravobraniteljstva za 2017.godinu

Članak 1.

Skupština Hercegbosanske županije usvaja Izvješća o radu Županijskog javnog pravobraniteljstva za 2017.godinu.

Članak 2.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija SKUPŠTINATomislavgrad Broj: 01-02-30.2/18Datum: 24. srpnja 2018. godine


***

VLADA HERCEGBOSANSKE ŽUPANIJE

***

Na temelju članka 19. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 28. stavak 5. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 1/18), Vlada Hercegbosanske županije, na sjednici održanoj 12. srpnja 2018. godine, donijela je

ODLUKUo odobravanju kapitalnih potpora osnovnim

školama s područja Hercegbosanske županije

NARODNE NOVINE



I.

Na prijedlog Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa Hercegbosanske županije, odobravaju se kapitalne potpore osnovnim školama s područja HBŽ u ukupnom iznosu od 30.000,00 KM, a temeljem dospjelih prijava bit će raspoređene na sljedeći način:

1. OŠ Stjepana Radića Prisoje 1.500,00 KM za nabavku knjiga za knjižnicu,

2. OŠ Drvar 1.500,00 KM za: nabava sportskih rekvizita: strunjača i lopti

3. OŠ Fra Miroslava Džaje Kupres 1.000,00 KM za rekonstrukciju sanitarnog čvora,

4. OŠ Ivana Mažuranića Tomislavgrad 6399,00 KM za kompletiranje školske opreme,

5. Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa za nabavu školskih ploča za O.Š. Ivana Mažuranića Tomislavgrad u iznosu od 1.100,39 KM.

6. OŠ Ivan Goran Kovačić Livno 2500,00 KM za sanaciju krovišta Područne škole u Orguzu, za izgradnju septičke jame kod Područne škole u Lištanima, za saniranje/izmjenu dijela krova na Matičnoj školi, za uvođenje centralnog grijanja u Područnu školu u Lištanima, za saniranje sanitarnog čvora u Područnoj školi u Zabrišću, za saniranje sanitarnog čvora u područnoj školi u Guberu.

7. OŠ Fra Lovro Karaula Livno 10.000,00 KM za sanaciju sanitarnog čvora u Matičnoj školi u Livnu,

8. OŠ Glamoč 1.500,00 KM za rekonstrukciju dijela krovišta na školi,

9. OŠ Grahovo 1.000,00 KM za sanaciju sanitarnog čvora,

10. OŠ Fra Mije Čuića Bukovica 3.500,00 KM za opremanje školske knjižnice, što ukupno iznosi 30.000,00 KM za proračunsku 2017. godinu na ekonomskom kodu 615 110 “Kapitalne potpore osnovnim školama”.

II.

Sredstva iz točke I. Ove Odluke transferirati će se iz sredstava utvrđenih na pozicija 615 110 - “Kapitalne potpore osnovnim školama” u iznosu od 30.000,00, razdjelu 16 glava 01 potrošačka jedinica 0001 Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu.

III.

Korisnici potpora (OŠ Stjepana Radića Prisoje, OŠ Drvar, OŠ Fra Miroslava Džaje Kupres, OS Ivana Mažuranića Tomislavgrad, OŠ Ivan Goran Kovačić Livno, OŠ Fra Lovro Karaula Livno, OŠ Glamoč, OŠ Grahovo i OŠ Fra Mije Čuića Bukovica) obvezni su Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa dostaviti izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava, a Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ će o tome izvijesti Vladu.

IV.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo financija, Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa, OŠ Stjepana Radića Prisoje, OŠ Drvar, OŠ Fra Miroslava Džaje Kupres, OŠ Ivana Mažuranića Tomislavgrad, OS Ivan Goran Kovačić Livno, OŠ Fra Lovro Karaula Livno, OŠ Glamoč, OŠ Grahovo, OŠ Fra Mije Čuića Bukovica, Općina Tomislavgrad, Općina Drvar, Općina Kupres, Općina Livno, Općina Glamoč i Općina Bosansko Grahovo svatko u okviru svoje nadležnosti.

V.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija VLADABroj: 01-02-229-1/18Livno, 12. srpnja 2018. godine

Predsjednik VladeIvan Jozić

***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), članka 40. stavak 2. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu („Narodne novine Hercegbosanske županije“, broj: 1/18) i članka 4. Odluke o pokretanju procedure dugoročnog kreditnog

NARODNE NOVINE



zaduženja u 2018. godini, Vlade Hercegbosanske županije broj: 01-02-127-2/18. od 23. svibnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 12. srpnja 2018. godine, donosi

ODLUKU o davanju suglasnosti

I.

Daje se suglasnost na Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuditelja u postupku dugoročnog kreditnog zaduženja Hercegbosanske županije u iznosu od 1.500.000,00 KM (milijunpetstinatisućaKM), kod komercijalne banke, u svrhu financiranja kapitalnih investicija u oblasti cestogradnje (županijska cesta R419a, Tomislavgrad- Lipa-Blidinje), ugovornog tijela Ministarstva financija Hercegbosanske županije, broj: 03-03-14-181.12/18. od 05. srpnja 2018. godine.

II.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 12. srpnja 2018. godine, donijela je

ODLUKUo odobravanju financijskih sredstava

I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 1.487,25 KM Ministarstvu unutarnjih poslova Kantona 10 u svrhu plaćanja računa broj: 47-783/2018 od 28. lipnja 2018. godine.

II.

Sredstva iz točke I. ove Odluke transferirat će se iz Tekuće pričuve Proračuna HBŽ za 2018. godinu Ministarstvu unutarnjih poslova na ekonomski kod 613914- Izdaci za reprezentaciju.

III.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo unutarnjih poslova Kantona 10 i Ministarstvo financija HBŽ, svatko u okviru svojih mjerodavnosti.

IV.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi HBŽ (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96) i članka 13. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ” broj: 1/18), razmatrajući Zamolbu za jednokratnom novčanom pomoći Anti Petroviću, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 12. srpnja 2018. godine donijela je

ODLUKU o odobravanju financijskih sredstava

NARODNE NOVINE



Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 2.500,00 KM Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, u svrhu jednokratne financijske pomoći Anti Petroviću iz Tomislavgrada kao pomoć za troškove liječenje djeteta Ivana Petrovića.

Članak 2.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke prebacit će se s pozicije Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije s ekonomskog koda 600 000 “Tekuća rezerva - pričuva”, razdjel 11, glava 02., potrošačka jedinica 0001, na ekonomski kod 614 239 “Ostale potpore pojedincima” razdjel 19., glava 01., potrošačka jedinica 0001., Proračuna Hercegbosanske županije za Ministarstvo rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih HBŽ.

Članak 3.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih Hercegbosanske županije i Ministarstvo financija Hercegbosanske županije, svatko u okviru svojih mjerodavnosti.

Članak 4.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi HBŽ (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96) i članka 13. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ” broj: 1/18), razmatrajući Zamolbu za jednokratnom novčanom

pomoći Senadu Sitnicu, općina Livno, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 12. srpnja 2018. godine donijela je


Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 2.500,00 KM Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, u svrhu jednokratne financijske pomoći Senadu Sitnicu iz Gubera, općina Livna za pomoć u troškovima liječenja i nabavke lijekova.

Članak 2.


Članak 3.


Članak 4.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-04-40-Š-1672/18 od 11. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 12. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM MNK “Seljak” iz Livna za organizaciju malonogometnog turnira “Ljeto 2018”.

II.

Sredstva iz točke I. ove Odluke transferirat će se iz Tekuće pričuve Proračuna HBŽ za 2018. godinu Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa na ekonomski kod 614122 “Potpore za šport”.

III.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, Ministarstvo financija HBŽ, svatko u okviru svojih mjerodavnosti.

IV.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije2, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-04-40-Š-391/18 od 11. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 12. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM HNK “Tomislav” iz Tomislavgrada kao financijska potpora za održavanje općinske malonogometne lige Tomislavgrad 2018.

II.


III.


IV.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi HBŽ (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96) i članka 13. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ” broj: 1/18), razmatrajući Zamolbu za jednokratnom novčanom pomoći Robertu Buljanu, općina Livno, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 12. srpnja 2018. godine donijela je


Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 2.500,00 KM Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, u svrhu jednokratne financijske pomoći Robertu Buljanu iz Livna za pomoć u troškovima liječenja malodobnog djeteta.

Članak 2.


Članak 3.


Članak 4.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije“.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija VLADA

Broj: 01-02-223-1/18Livno, 12. srpnja 2018. godine


***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegovine županije” broj: 2/96), Vlada Hercegbosanske županije, na sjednici održanoj dana 12. srpnja 2018. godine, donijela je

ODLUKUo davanju suglasnosti na Smjernice ekonomske i fiskalne politike Hercegbosanske županije za

razdoblje 2019.-2021.

I.

Daje se suglasnost na Smjernice ekonomske i fiskalne politike Hercegbosanske županije za razdoblje 2019.-2021. br. 03-03-14-637/18 od 29. lipnja 2018. godine.

II.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 1/18) razmatrajući zahtjev Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Hercegbosanske županije, broj: 08-

NARODNE NOVINE



01-14-2376/18 od 18. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 19. srpnja 2018. godine, donijela je


Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM, Krunoslavu Kasalo iz Suhače b.b., općina Livno kao financijska pomoć za nabavu koza.

Članak 2.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke prenijet će se iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva na ekonomski kod 614 239 - “ostale potpore pojedincima”.

Članak 3.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo financija Hercegbosanske županije, svatko u okviru svojih mjerodavnosti.

Članak 4.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”,



***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske

županije”, broj: 1/18) razmatrajući zahtjev Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Hercegbosanske županije, broj: 08-01-14-2337/18 od 3. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 19. srpnja 2018. godine, donijela je


Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM, Martinu Kasalu iz Srđevića b.b., općina Livno kao financijska pomoć za izgradnju nove staje za ovce.

Članak 2.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke prenijet će se iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva na ekonomski kod 614 239 - “ostale potpore pojedincima”.

Članak 3.


Članak 4.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”,



***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj

NARODNE NOVINE



2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-04-40-Š-1592/18 od 11. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 19. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM KK “Borac 1972” iz Drvara za organizaciju košarkaškog turnira.

II.


III.


IV.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj

2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa broj: 06-04-40K-1897/18 od 26. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 4.000,00 KM UDVDR HVO HB- Podružnica Livno u svrhu završetka spomen obilježja “Križ” za poginule branitelje na Borovoj Glavi.

II.

Sredstva iz točke I. ove Odluke transferirat će se iz Tekuće pričuve Proračuna HBŽ za 2018. godinu Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa na ekonomski kod 614121 “Potpore za kulturu”.

III.


IV.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-04-40-K-401/18 od 20. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM društvu za planiranje, izgradnju, očuvanje i zaštitu groblja “Vržerale-Podgradina” kao financijska potpora za izgradnju novog groblja.

II.


III.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ i Ministarstvo financija HBŽ, svatko u okviru svojih mjerodavnosti.

IV.




***



I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM MZ Mrkodol kao financijska potpora za održavanje MMT Mrkodol 18.

II.


III.


IV.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-01-14-1192/18. od 20. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM udruzi Bušića kao financijska potpora za izgradnju sakralnog objekta-kapele.

II.


III.


IV.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-01-14-1733/18 od 20. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM kući djeteta Isusa iz Livna kao financijska potpora za održavanja kampa za djecu i mlade.

II.


III.


IV.




***

NARODNE NOVINE





I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 2.000,00 KM ŽKK Livno i Tomislavgrad kao financijska potpora za odlazak na Otvoreno prvenstvo Hrvatske za djevojčice.

II.


III.


IV.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-01-14-1385/18 od 20. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM MZ Roško Polje iz Tomislavgrada kao financijska potpora za obnovu kuće.

II.


III.


IV.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBZ, broj: 06-04-40-K-1309/18 od 20. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 1.000,00 KM UG Čuvari starina iz Livna, kao financijska potpora za nabavku rasvjete i stelaža.

II.


III.


IV.




***



I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM župnom uredu Grabovica iz Tomislavgrada kao financijska potpora za obnovu župne kuće.

II.


III.


IV.




***

NARODNE NOVINE





I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM udruzi “Kultura i mladi” iz Tomislavgrada kao financijska potpora za održavanja edukacije srednjoškolcima o ovisnostima.

II.


III.


IV.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-01-14-383/18. od 20. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM UG Lusnić, kao financijska potpora za izgradnju ograde oko groblja.

II.

Sredstva iz točke I. ove Odluke transferirat će se iz Tekuće pričuve Proračuna HBŽ za 2018. godinu Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa na ekonomski kod 614121 ”Potpore za kulturu”.

III.


IV.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-04-40-K-1229/18 od 20. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine,donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM HKM Naša ognjišta iz Tomislavgrada kao financijska potpora za redovite aktivnosti.

II.


III.


IV.




***



I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM Hrvatski pleter iz Drvara za organizaciju malonogometnog turnira.

II.


III.


IV.




***

NARODNE NOVINE





I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM udruzi građana “Crkvine” iz Žirovića kao financijska potpora za obnovu zvonika i kapelice.

II.


III.


IV.




***



I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 3.000,00 KM župi sv. Franje Asiškog iz Bukovice kao financijska potpora za obnovu crkve i župne kuće.

II.


III.


IV.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96) i članka 30. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), Vlada Hercegbosanske županije, na sjednici održanoj dana 26. srpnja 2018. godine, donosi

ODLUKUo izmjenama Odluke o usvajanju Programa

utroška sredstava kapitalnihtransfera “Potpora općinama - vodoprivreda”

utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018. godinu

I.

U Odluci o usvajanju Programa utroška sredstava kapitalnih transfera “Potpora općinama - vodoprivreda” utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018. godinu broj: 01-02-171-1/18 od 28. svibnja 2018. godine u točci 1. Programa utroška sredstava kapitalnih transfera “Potpora općinama - vodoprivreda” utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018. godinu, stavak 2. mijenja se i glasi:

"Sredstva u iznosu od 400.000,00 KM utrošiti će se na sljedeći način:

- javni poziv u iznosu od 248.967,14 KM; - sredstva za obveze preuzete ugovorima iz 2017. godine u iznosu od 111.032,86 KM; - rezervna sredstva u iznosu od 20.000,00 KM koja će se raspodijeliti posebnom odlukom Ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva; - financiranje nadzora nad provedbom ugovornih obveza u iznosu od 20.000,00 KM.

II.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine donijela je


I.

Daje se suglasnost na prijedlog odgovora na dodatna pitanja Europske komisije koji se odnose na sljedeća poglavlja Upitnika Europske komisije:

1. Poglavlje I - Politički kriterij;2. Poglavlje II - Ekonomski kriterij;3. Poglavlje 2 - Sloboda kretanja radnika;4. Poglavlje 3 - Pravo slobodnog nastana i

sloboda pružanja usluga;5. Poglavlje 5 - Javne nabave;6. Poglavlje 7 - Pravo intelektualnog vlasništva;7. Poglavlje 10 - Informacijsko društvo i mediji;8. Poglavlje 13 - Ribarstvo;9. Poglavlje 19 - Socijalna politika i zapošlja-

vanje;10. Poglavlje 20 - Načela poduzetničke i indust-

rijske politike;11. Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordi-

nacija strukturnih instrumenata;12. Poglavlje 24 - Pravda, sloboda i sigurnost;13. Poglavlje 25 - Znanost i istraživanje14. Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura;15. Poglavlje 27 - Zaštita okoliša;16. Poglavlje 28 - Zaštita potrošača i zdravlja.

II.

Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.


NARODNE NOVINE




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96) i članka 30. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 1/18), Vlada Hercegbosanske županije, na sjednici održanoj dana 19. srpnja 2018. godine, donosi

ODLUKUo usvajanju Programa utroška sredstava

tekućih transfera “Subvencije za veterinarstvo “ utvrđenih Proračunom Hercegbosanske

županije za 2018. godinu

Članak 1.

Usvaja se Program utroška sredstava tekućih transfera “Subvencije za veterinarstvo” utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018.godinu.

Sredstva za realizaciju Programa iz stavka 1. ovog članka planirana su u Proračunu Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 100.000,00 KM pod ekonomskim kodom 614417, u razdjelu 18, glava 01, “Subvencije za veterinarstvo”.

Članak 2.

Program iz članka 1. ove Odluke sastavni je dio ove Odluke.

Članak 3.

Sredstva utvrđena u članku 1. ove Odluke mogu se koristiti od dana usvajanja Programa utroška sredstava tekućih transfera “Subvencije za veterinarstvo” utvrđenih Proračunom Hercegbosanske županije za 2018. godinu, a koji će se izvršavati kvartalno sukladno razini ostvarenih prihoda.

Članak 4.

Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva hercegbosanske županije i Ministarstvo financija Hercegbosanske županije, svatko u okviru svojih mjerodavnosti.

Članak 5.




***

Na temelju članka 30. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 1/18) Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donosi

PROGRAM UTROŠKA SREDSTAVA TEKUĆIH TRANSFERA “SUBVENCIJE ZA VETERINARSTVO” UTVRĐENIH PRORAČUNOM HERCEGBOSANSKE

ŽUPANIJE ZA 2018. GODINU

UVOD

Programom utroška sredstava “Subvencije za veterinarstvo” za 2018. godinu obuhvaćeno je financiranje provođenja mjera otkrivanja, sprječavanja širenja i iskorjenjivanja, te mjera suzbijanja zaraznih i drugih bolesti životinja, osobito bolesti koje se mogu prenijeti na ljude (zoonoza), te zaštite dobrobiti životinja, kao i provođenje općih i posebnih zahtjeva koji se odnose na higijenu proizvoda životinjskog podrijetla koji su namijenjeni prehrani ljudi radi zaštite javnog zdravlja ljudi i higijenu hrane za životinje, shodno visini odobrenih sredstava u Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu.

RASPODJELA SREDSTAVA

Sredstva u iznosu od 100.00,00 KM s tekućeg transfera “Subvencije za veterinarstvo” raspoređuju se za:

1. Troškove dijagnostičkih i drugih pretraga (klinička pretraga, patološko anatomska, serološka, mikrobiološka, i druge

NARODNE NOVINE



laboratorijske pretrage u cilju utvrđivanja, izolacije i identifikacije uzročnika i vektora bolesti) životinja ili materijala životinjskog podrijetla, kod prijave sumnje na zarazne i druge bolesti koje se suzbijaju po zakonu, a koje se obavljaju radi odbacivanja ili potvrđivanja sumnje s posebnim akcentom na zarazne bolesti zajedničke ljudima i životinjama-zoonoze, provedbu mjera za sprečavane pojave, otkrivanje, suzbijanje i iskorjenjivanje bolesti životinja (nabavka cjepiva, zaštitno cijepljenje, provedba mjera u području distrikta, zaraženom mjestu, dvorištu), te pretraga u odnosu na dijagnosticiranje bolesti kod ljudi u cilju otkrivanja izvora zaraze, kao i troškove provedbe mjera eutanazije pozitivnih reaktora u cilju suzbijanja i sprječavanja širenja zaraznih i drugih bolesti životinja - 60.000,00 KM.

Korisnici sredstava iz točke 1. ovog Programa su veterinarske organizacije koje obavljaju poslove veterinarsko-zdravstvene zaštite, provode mjere za sprječavanje pojave, otkrivanje, suzbijanje i iskorjenjivanje zaraznih bolesti životinja, mjere eutanazije životinja naložene od nadležne županijske ili federalne veterinarske inspekcije u posjedu, mjestu ili općini u cilju otkrivanja, sprječavanja širenja i iskorjenjivanja zaraznih bolesti životinja kao i specijalizirane ovlaštene veterinarske ustanove u kojima se vrše dijagnostičke, laboratorijske, mikrobiološke i druge pretrage materijala dostavljene od strane veterinarskih organizacija i veterinarske inspekcije.

Kriterij za raspodjelu sredstava je broj dostavljenih i ispitanih uzoraka.

Izvješće o provedbi naloženih mjera veterinarske organizacije su dužne dostaviti Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u roku od 60 dana od dana provedbe naloženih mjera, najkasnije do 20.12.2018.godine. Uz izvješće dužne su dostaviti rezultate provedenih dijagnostičkih pretraga i preventivnih mjera.

2. Troškove za naknadu štete vlasnicima životinja za koje je naložena mjera

uklanjanja životinja sa posjeda (eutanazija i neškodljivo uklanjanje, sanitarno klanje) u cilju suzbijanja i sprječavanja širenja zaraznih bolesti ili je mjera eutanazije životinja naložena za potrebe dijagnostičkih pretraga u cilju odbacivanja ili potvrđivanja sumnje na zaraznu bolest, od strane županijske ili federalne veterinarske inspekcije, te vlasnicima životinja uginulih od zarazne bolesti (bedrenica, bjesnoća i dr.), kao i za predmete i opremu koja je uništena u cilju sprječavanja širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja - 25.000,00 KM.

Korisnici sredstava iz točke 2. ovog Programa su fizičke i pravne osobe koji su vlasnici/posjednici životinja za koje su naložene mjere uklanjanja životinja sa posjeda (otprema na sanitarno klanje ili eutanazija i neškodljivog uklanjanje) od strane veterinarske inspekcije ili je mjera eutanazije naložena u dijagnostičke svrhe, a u cilju provođenja propisanih mjera suzbijanja i iskorjenjivanja zaraznih bolesti životinja. Korisnici sredstava iz točke 2. ovog Programa su i fizičke i pravne osobe koje su vlasnici/posjednici životinja za koje se propisanim dijagnostičkim postupcima utvrde zarazne bolesti bedrenica (Antrax, Crni prišt) i bjesnoća (Rabies, Lyssa) post mortem.

Kriteriji za raspodjelu sredstava su broj neškodljivo uklonjenih životinja i tržišna cijena životinja na dan uklanjanja. Postupak za naknadu štete pokreće se zahtjevom vlasnika/posjednika životinja, u roku od 7 dana od dana neškodljivog uklanjanja seropozitivnih životinja a provodi se sukladno odredbama Pravilnika o postupku isplate nadoknade štete za neškodljivo uklonjene seropozitivne životinje („Službene novine F BiH“, broj 98/12).

3. Sufinanciranje troškova osnivanja i opremanja skloništa za napuštene životinje - 2.500,00 KM.

Korisnici sredstava iz točke 3. ovog Programa su pravne i fizičke osobe koje osnivaju skloništa za životinje sukladno odredbama Zakona o zaštiti dobrobiti životinja i podzakonskim aktima koji reguliraju zaštitu dobrobiti životinja.

NARODNE NOVINE



Kriteriji za raspodjelu sredstava su izrađena projektna dokumentacija, rješenje o registraciji i troškovnik nabave opreme ili izvođenja radova.

Izvješće o utrošku sredstava korisnik sredstava je obvezan dostaviti Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, u roku od 60 dana od dana uplate sredstava.

4. Financiranje troškova stručnih edukacija doktora veterinarske medicine i veterinarskih tehničara u organizaciji strukovnog udruženja (Udruge veterinara HBŽ) ili ovog Ministarstva - 2.500,00 KM.

Korisnik sredstava iz točke 3. ovog Programa su organizatori stručnih edukacija.

Kriteriji za raspodjelu sredstava je

Program održavanja stručne edukacije sa troškovnikom provedene edukacije.

Izvješće o utrošku sredstava organizator

stručne edukacije dužan je dostaviti Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u roku od 30 dana od dana uplate sredstava.

5. Financiranje troškova službenog uzorkovanja hrane životinjskog podrijetla namijenjene prehrani ljudi putem javne potrošnje i hrane za životinje, brisova radnih površina, opreme, materijala i dr. koji su u dodiru sa hranom i sirovinama životinjskog podrijetla u cilju utvrđivanja sukladnosti s mikrobiološkim kriterijima i kriterijima higijene procesa. Službeno uzorkovanje obaviti će službeni veterinari - županijska veterinarska inspekcija Uprave za inspekcijske poslove Hercegbosanske županije, u objektima koji proizvode hranu životinjskog namijenjene prehrani ljudi putem javne potrošnje i objektima koji proizvode hranu za životinje, odobrenim u nadležnosti ovog Ministarstva - 10.000,00 KM.

Korisnici sredstava iz točke 5. ovog Programa su registrirane veterinarske ustanove koje izvrše analizu dostavljenih službenih uzorka po akreditiranim laboratorijskim metodama. Službena uzorkovanja obavljat

će se prema Planu službenog uzorkovanja za 2018. godinu, kojeg donosi Ministarstvo poljoprivrede vodoprivrede i šumarstva Hercegbosanske županije.

Kriterij za raspodjelu sredstava je broj ispitanih službenih uzoraka na temelju Plana službenog uzorkovanja za 2018.godinu.

Izvješće o izvršenom uzorkovanju sa zapisnicima o provedenom uzorkovanju i rezultatima analiza (izvješća laboratorija) dužna je dostaviti županijska veterinarska inspekcija Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva po realizaciji Plana službenog uzorkovanja za 2018.godinu, najkasnije do 15.12.2018. godine.

IZVOR SREDSTAVA

Izvor sredstava za realizaciju ovog Programa je Proračun Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”) u kojem je na poziciji „Subvencije za veterinarstvo" planiran iznos od 100.000,00 KM

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstvaBroj: 08-01-02-1656/18Dana, 09. srpnja 2018. godine

Ministar Ivica Brešić, dipl. oec.

***

Na temelju članka 19. stavak 1. i 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ”, broj: 2/96), članka 2. i 6. Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 12/03, 34/03, i 65/13) Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 19. srpnja 2018. godine donijela je

ODLUKU o odobravanju raspisivanja javnog oglasa

NARODNE NOVINE



I.

Odobrava se raspisivanje javnog oglasa za izbor:

- Predsjednika i članova Upravnog vijeća Doma zdravlja Kupres - Predsjednika i članova Upravnog vijeća Doma zdravlja Drvar - Jednog člana Upravnog vijeća Zavoda za javno zdravstvo.

II.

Ministarstvo rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih Hercegbosanske županije će u ime Vlade Hercegbosanske županije provesti postupak izbora članova upravnih vijeća iz točke I. ove Odluke putem javnog oglasa sukladno utvrđenim kriterijima Vlade Hercegbosanske županije, imenovati povjerenstvo za izbor, te nakon provedenog natječaja dostaviti rang-listu uspješnih kandidata na razmatranje i usvajanje Vladi Hercegbosanske županije sukladno Zakonu o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine.

III.

Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje važiti Odluka o odobravanju ponovnog raspisivanja javnih oglasa za izbor članova upravnog vijeća Doma zdravlja Kupres i za izbor jednog člana upravnog vijeća Doma zdravlja Drvar iz reda zdravstvenih uposlenika broj: 01-02-54-2/18 od 21.2.2018. godine.

IV.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i 20. stavak

2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ”, broj: 2/96), a u svezi s člankom 94. Zakona o zdravstvenom osiguranju Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ”, broj: 12/05), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 19. srpnja 2018. godine donijela je

ODLUKU

I.

Prihvaća se Izvješće o radu Zavoda za zdravstveno osiguranje Hercegbosanske županije za 2017. godinu i upućuje Skupštini Hercegbosanske županije na usvajanje.

II.




***

Na temelju članaka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), na prijedlog Ministarstva gospodarstva Hercegbosanske županije broj: 05-01-14-220/17 od 13.11.2017 godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 19. srpnja 2018. godine donijela je

ODLUKUo davanju suglasnosti za raspisivanje Javnog

poziva za prijavu projekata udruga građana za sufinanciranje iz Proračuna Hercegbosanske

županije za 2018. godinu

I.

Ovom Odlukom Vlada Hercegbosanske županije

NARODNE NOVINE



daje suglasnost na dostavljeni tekst prijedloga za raspisivanje Javnog poziva za prijavu projekata udruga građana za sufinanciranje iz Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu.

II.

Određuje i ovlašćuje se Ministarstvo gospodarstva Hercegbosanske županije da raspiše Javni poziv.

III.




***

Na temelju članka 19. Stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), članka 58. točke b) Zakona o državnim službenicima i namještenicima u tijelima državne službe u Hercegbosanskoj županiji (“Narodne novine Hercegbosanske županije”,broj: 1/14 i 5/16), članka 9. stavak 2. Uredbe o naknadama i drugim materijalnim pravima iz radnog odnosa službenika u Hercegbosanskoj županiji (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 12/03, 3/10), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 19. srpnja 2018. godine donijela je

ODLUKUo isplati naknade za korištenje godišnjeg

odmora - regresa za 2018. godinu

Članak 1.

Odobrava se isplata naknade za korištenje godišnjeg odmora - regresa korisnika Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u neto iznosu od 415,00 KM po uposleniku.

Članak 2.

Sredstva za isplatu naknade planirana su i osigurana u Proračunu Hercegbosanske županije za 2018.godinu.

Članak 3.

Iznimno od članka 1. ove Odluke, naknada za korištenje godišnjeg odmora sucima i tužiteljima, kao i stručnim suradnicima koji obavljaju sudačku funkciju na području Hercegbosanske županije, isplatit će se u visini na način definiran Zakonom o plaćama i drugim naknadama sudaca i tužitelja u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, broj 72/05).

Članak 4.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo financija i ostali korisnici Proračuna Hercegbosanske županije.

Članak 5.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), a u svezi članka 24. Zakona o državnim službenicima i namještenicima u tijelima državne službe u Hercegbosanskoj županiji (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 1/14 i 5/16), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 19. srpnja 2018. godine, donijela je

ODLUKU o pokretanju postupka raspisivanja javnog

natječaja

NARODNE NOVINE



Članak 1.

Pokreće se postupak raspisivanja javnog natječaja za radno mjesto:

1. direktor Uprave za civilnu zaštitu Hercegbosanske županije.

Članak 2.

Zadužuju se Stručne službe Vlade Hercegbosanske županije da upute zahtjev Agenciji za državnu službu Odjeljenje u Livnu kojim će se pokrenuti raspisivanje Javnog natječaja iz članka 1. ove Odluke.

Članak 3.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi HBŽ (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96) i članka 13. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ” broj: 1/18), razmatrajući Zamolbu za jednokratnom novčanom pomoći Boji Vujanović iz Radanovaca, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 19. srpnja 2018. godine donijela je


Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 2.000,00 KM Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, u svrhu

jednokratne financijske pomoći Boji Vujanović iz Radanovaca, općina Livno za pomoć u rješavanju financijskih problema.

Članak 2.


Članak 3.


Članak 4.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi HBŽ (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96) i članka 13. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ” broj: 1/18), razmatrajući Zahtjev za jednokratnom novčanom pomoći, Centra za socijalni rad Kupres u svrhu pomoći obitelji Barišić, broj: 01-35-1-99/18 od 7. rujna 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 14. rujna 2018. godine donijela je

NARODNE NOVINE




Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 2.500,00 KM Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, u svrhu jednokratne financijske pomoći obitelji Barišić, općina Kupres.

Članak 2.


Članak 3.


Članak 4.


Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija VLADABroj: 01-02-276-1/18Livno, 14. rujna 2018. godine


***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi HBŽ (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96) i članka 13. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ” broj: 1/18),

razmatrajući Zamolbu za jednokratnom novčanom pomoći Milici Ivanković, općina Drvar, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 14. rujna 2018. godine donijela je


Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 2.500,00 KM Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, u svrhu jednokratne financijske pomoći Milici Ivanković, općina Drvar za pomoć u troškovima liječenja bolesnog djeteta.

Članak 2.


Članak 3.


Članak 4.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), u svezi s člankom 31. i 35. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 1/18) na prijedlog Ministarstva rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 14. rujna 2018. godine donijela je

ODLUKUo raspodjeli sredstva iz Programa utroška sredstava “Transfer udrugama građana - Crveni križ i invalidne osobe” utvrđenog

Proračunom HBŽ za 2018. godinu u Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i

prognanih

Članak 1.

Usvaja se Odluka o raspodjeli sredstava za programe/projekte udruga građana s tekućeg transfera „Transfer udrugama građana - Crveni križ i invalidne osobe“ utvrđenih u razdjelu 19, glava 01, potrošačka jedinica 0001, ekonomski kod 614324, Proračuna HBŽ za 2018. godinu kako slijedi:

NARODNE NOVINE



Članak 2.

Raspodjela sredstva iz članka 1. ove Odluke izvršena je sukladno točki IV. Odluke Vlade Hercegbosanske županije o usvajanju programa utroška sredstava “Transfer udrugama građana - Crveni križ i invalidne osobe” broj: 01-02-147-1/18 od 16. svibnja 2018. godine te u skladu s rezultatima Javnog poziva.

Članak 3.

Sa primateljima sredstva iz članka 1. ove Odluke Ministar rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih potpisati će ugovor kojim će između ostaloga biti predviđena dinamika isplate sredstva.

Članak 4.

Ukoliko se ukupni prihodi proračuna županije u tekućoj godini ostvare ispod planirane visine, razmjerno smanjenju primitaka u proračun, mogu se smanjiti i odobreni iznosi za provedbu programa/projekta o čemu će se obavijestiti pisanim putem.

Članak 5.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke mogu se koristiti samo za utvrđenu namjenu.

NARODNE NOVINE



Članak 6.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo financija i Ministarstvo rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih, svako u okviru svojih ovlasti.

Članak 7.

Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija VLADABroj: 01-02-147-2/18Livno, 14. rujna 2018. godine


***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96) i članka 28. stavak 2. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ”, broj 1/18), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 14. rujna 2018. godine donijela je

ODLUKUo raspodjeli financijskih sredstava za

sufinanciranje prijevoza učenika srednjih škola, za školsku 2018./2019. godinu

Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva za sufinanciranje prijevoza učenika srednjih škola u ukupnom iznosu od 450.000,00 KM, sukladno podatcima o broju učenika koji koriste prijevoz dobivenim od strane srednjih škola Hercegbosanske županije, a raspodijelit će se kako slijedi:

- Općina Livno - 200.878,73 KM (dvjesto tisuća i osamstotinasedamdesetosam maraka i sedamdesettri pfeninga), - Općina Tomislavgrad - 192.970,12 KM (stodevedesetdvije tisuće i

devetstosedamdeset maraka i dvanaest pfeninga), - Općina Glamoč - 17.003,51 KM (sedamnaest tisuća i tri marke i pedesetjedan pfening) , - Općina Drvar - 18.585,24 KM (osamanest tisuća i petstoosamdesetpet maraka i dvadesetčetiri pfeninga), - Općina Bosansko Grahovo - 12.258,35 KM (dvanaest tisuća dvjestopedesetosam maraka i tridesetpet pfeninga), - Općina Kupres -8.304,04 KM (osam tisuća tristočetiri marke i četiri pfeninga) ,što ukupno iznosi 450.000,00 KM (četiristo pedeset tisuća) .

Članak 2.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke transferirati će se iz sredstava utvrđenih na poziciji 614116 - Potpore nižim razinama vlasti - prijevoz učenika, u iznosu od 450.000,00 KM, razdjelu 16, glava 01, potrošačka jedinica 0001 Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu.

Članak 3.

Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa će s Općinom Livno, Općinom Tomislavgrad, Općinom Glamoč, Općinom Drvar, Općinom Bosansko Grahovo i Općinom Kupres potpisati poseban ugovor o pravima i obvezama načina utroška odobrenih sredstava kojim će biti pobliže regulirana prava i obveze ugovornih strana.

Članak 4.

Korisnici potpore obvezni su Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa dostaviti izvješće o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava, a Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa će o tome izvijesti Vladu Hercegbosanske županije.

Članak 5.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo financija, Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa, Općina Livno, Općina Tomislavgrad, Općina Glamoč, Općina Drvar, Općina Bosansko Grahovo i Općina Kupres, svatko u okviru svojih mjerodavnosti.

NARODNE NOVINE



Članak 6.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 1/18) razmatrajući zahtjev Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Hercegbosanske županije, broj: 8- 01-14-2514/18 od 28. kolovoza 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 30. kolovoza 2018. godine, donijela je


Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 5.000,00 KM Udruzi građana “Turani” Megdan kao financijska pomoć u svrhu asfaltiranja seoskog puta u selu Krivici.

Članak 2.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke prenijet će se iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva na ekonomski kod 614 324 - “Transfer udrugama građana”.

Članak 3.


Članak 4.


Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija VLADABroj: 01-02-269-1/18Livno, 30. kolovoza 2018. godine


***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-01-14-2172/18 od 27. kolovoza 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 30. kolovoza 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 5.000,00 KM za udrugu “Naša đjeca” kao financijska potpora za nabavku prijevoznog sredstva za djecu sa poteškoćama u razvoju.

II.

Sredstva iz točke I. ove Odluke transferirat će se iz Tekuće pričuve Proračuna HBŽ za 2018. godinu Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa na ekonomski kod 614320 “Potpore neprofitnim organizacijama”.

III.


NARODNE NOVINE



IV.Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja,

a objavit će se u ”Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96), članka 13. stavak 1. Zakona o izvršavanju Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 1/18), razmatrajući zahtjev Ministarstva znanosti, prosvjete, kulture i športa HBŽ, broj: 06-01-14-2177/18 od 27. kolovoza 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 30. kolovoza 2018. godine, donijela je


I.

Odobravaju se financijska sredstva u iznosu od 5.000,00 KM za MZ Borčani iz Tomislavgrada kao financijska potpora za asfaltiranje seoskog puta.

II.

Sredstva iz točke I. ove Odluke transferirat će se iz Tekuće pričuve Proračuna HBŽ za 2018. godinu Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa na ekonomski kod 614320 “Potpore neprofitnim organizacijama”.

III.


IV.Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja,

a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Na temelju članka 19. stavak 1. i 20. stavak 2. Zakona o Vladi HBŽ (“Narodne novine HBŽ” broj: 2/96) i članka 13. Zakona o izvršavanju Proračuna HBŽ za 2018. godinu (“Narodne novine HBŽ” broj: 1/18), razmatrajući Zamolbu za odobravanje financijskih sredstava Udruge umirovljenika/penzionera HBŽ, broj: 303/18 od 7. svibnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 30. kolovoza 2018. godine donijela je

ODLUKUo odobravanju financijskih sredstava

Članak 1.

Odobravaju se financijska sredstva iz Tekuće pričuve Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu u iznosu od 3.000,00 KM Stručnim službama Vlade Hercegbosanske županije kao potpora i pomoć u radu Udruge umirovljenika/penzionera Hercegbosanske županije.

Članak 2.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke prebacit će se s pozicije Tekuća pričuva Proračuna Hercegbosanske županije za 2018. godinu s ekonomskog koda 600 000 “Tekuća rezerva-pričuva”, na ekonomski kod 614 324 “Transfer udrugama građana”, razdjel 11, glava 01, potrošačka jedinica 0001 Stručne službe vlade Hercegbosanske županije.

Članak 3.

Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Stručne službe vlade Hercegbosanske županije i Ministarstvo financija, svatko u okviru svoje mjerodavnosti.

NARODNE NOVINE



Članak 4.




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96.), članka 52. stavak 1. točka 2 Zakona o organizaciji tijela uprave u Federaciji Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 35/05), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 30. kolovoza 2018. godine donijela je

ODLUKUo davanju suglasnosti na tehničke izmjene u

Pravilniku o izmjenama i dopunama Pravilnika o unutarnjem ustrojstvu Ministarstva

unutarnjih poslova Kantona 10

I.

Daje se suglasnost na tehničke izmjene u Pravilniku o izmjenama i dopunama Pravilnika o unutarnjem ustrojstvu Ministarstva unutarnjih poslova Kantona 10, broj: 02-01-02-11167/18 od 20. lipnja 2018. godine.

II.




***

Na temelju članka 19. stavka 1. i članka 20. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96.) Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 30. kolovoza 2018. godine donijela je


Članak 1.

Daje se suglasnost ministru znanosti, prosvjete, kulture i športa Hercegbosanske županije da potpiše Sporazum o produženju važenja Kolektivnog ugovora za djelatnost srednjeg obrazovanja (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 9/17).

Članak 2.

Sporazum iz članka 1. ove Odluke potpisat će Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa Hercegbosanske županije i Neovisni sindikat djelatnika srednjih škola Hercegbosanske županije.

Članak 3.

Sporazum iz članka 1. ove Odluke važit će do potpisivanja novog Kolektivnog ugovora za djelatnost osnovnog odgoja i obrazovanja, a ne dulje od 31. prosinca 2018. godine.

Članak 4.




***

NARODNE NOVINE



Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije", broj 2/96), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 14. rujna 2018. godine donijela je

ODLUKUo raspodjeli financijskih sredstava

zdravstvenim ustanovama

Članak 1.

Odobrava se raspodjela financijskih sredstva Ministarstvu rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih Hercegbosanske županije u iznosu od 140.000,00 KM, a u svrhu hitne financijske pomoći zdravstvenim ustanovama Hercegbosanske županije i to:

- Dom zdravlja Livnu 30.000,00 KM - Dom zdravlja Tomislavgrad 30.000,00 KM - Dom zdravlja Kupres 10.000,00 KM - Dom zdravlja Glamoč 10.000,00 KM - Županijska bolnica ,,Dr. fra Mihovil Sučić „ Livno 50.000,00 KM - Zavod za javno zdravstvo Hercegbosanske županije 10.000,00 KM

Članak 2.

Sredstva iz članka 1. ove Odluke prebacit će se sa s ekonomskog koda 614 229„ostale isplate pojedincima - dječiji doplatak“, na ekonomski kod 614 170, potpore zdravstvenim institucijama", razdjel 19., glava 01, potrošačka jedinica 0001 Ministarstva rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih HBŽ.

Članak 3.

Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih Hercegbosanske županije i Ministarstvo financija Hercegbosanske županije, svako u okviru svojih mjerodavnosti.

Članak 4.




***Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20.

stavak 2. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije” broj: 2/96, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 14. rujna 2018. godine donijela je

ODLUKUo davanju suglasnosti na Pravilnik o stambenom zbrinjavanju branitelja i

stradalnika Domovinskog rata i članova njihovih obitelji

I.

Daje se suglasnost na Pravilnik o stambenom zbrinjavanju branitelja i stradalnika Domovinskog rata i članova njihovih obitelji, broj: 10-01-41-68/17 od 30. studenog 2017. godine.

II.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Temeljem članka 35. i 37. Zakona o dopunskim pravima branitelja (“Narodne novine HBŽ”, broj: 11/06), uz suglasnost Vlade HBŽ, Uprava za pitanja branitelja i stradalnika Domovinskog rata HVO-a HBŽ Tomislavgrad,- direktor, donio je

NARODNE NOVINE



PRAVILNIKo stambenom zbrinjavanu branitelja i

stradalnika Domovinskog rata i članova njihovih obitelji

I OPĆE ODREDBE

Članak 1.Ovim Pravilnikom uređuju se uvjeti, način

i postupak za ostvarivanje prava na stambeno zbrinjavanje i pomoć u stambenom zbrinjavanju branitelja i stradalnika Domovinskog rata i članova njihovih obitelji HVO-a HBŽ.

Članak 2.

Izrazi koji se u ovom Pravilniku koriste imaju značenje po Zakonu o dopunskim pravima branitelja (“Narodne novine HBŽ”, broj: 11/06 u daljnjem tekstu Zakon) i alternativno po Zakonu o pravima branitelja i članova njihovih obitelji (“Službene novine F BiH”, broj: 33/04, 56/05,70/07 i 09/10).

Članak 3.

Stambeno zbrinjavanje i pomoć u stambenom zbrinjavanju prema ovom Pravilniku provodi se:

a) dodjelom stana u vlasništvo, koje podrazumijeva stjecanje vlasničkog pravo da slobodno i po svojoj volji stan posjeduje, koristi i s njim raspolaže,

b) dodjelom zamjenskog novčanog iznosa u vrijednosti stana, koje podrazumijeva isplatu novčanog ekvivalenta za odgovarajuću površini stana.

c) dodjelom novčane pomoći za dovršenje kuće ili stana, koje podrazumijeva izvođenje radova kojima se neuseljivi stambeni prostor dovodi u funkciju stanovanja,

d) dodjelom novčane pomoći za proširenje stambenog prostora, koje podrazumijeva dogradnju i nadogradnju postojećeg stambenog prostora,

e) dodjela novčane pomoći za poboljšanje uvjeta stanovanja, koje podrazumijeva: - radove kojima se osiguravaju osnovni higijensko-zdravstveni uvjeti u stambenim prostorima, - uvođenje novih i zamjena dotrajalih instalacija u stambenim prostorima, - zamjenu dotrajalih, oštećenih i uništenih građevinskih elemenata u stambenim

prostorima, - radove i preinake kojima se povećava funkcionalnost postojećeg stambenog prostora.

II PRIORITETNE SKUPINE

Članak 4.

Pravo na stambeno zbrinjavanje i pomoć u stambenom zbrinjavanju prema ovom Pravilniku, ostvaruju prioritetno osobe iz članka 2., 3., 4. i 5. Zakona, koje su ranjene, zatočene, obitelji poginulih i nestalih branitelja prema pravu prvenstva, kako slijedi:

a) I. prioritetna skupina; - djeca poginulih, umrlih i nestalih branitelja bez oba roditelja i - ratni vojni invalidi sa 100% oštećenjem organizma -1. skupine invaliditeta.

b) II. prioritetna skupina; - obitelji s dva i više poginulih, umrlih i nestalih branitelja i - ratni vojni invalidi sa 100% oštećenjem organizma - II. skupine invaliditeta.

c) III. prioritetna skupina; - obitelji poginulih, umrlih i nestalih branitelja i - ratni vojni invalidi sa 90%, 80% i 70% oštećenja organizma.

d) IV. prioritetna skupina; - ratni vojni invalidi sa 60%, 50%, 40%, 30% i 20% oštećenja organizma.

e) V. prioritetna skupina; - nositelji ratnih odlikovanja i priznanja i - razvojačeni branitelji.

Članak 5.

(1) Prioritetnim osobama u smislu prethodnog članka smatraju se osobe koje su ranjene, zatočene, poginule i nestale, neposredno na prvoj crti obrane obnašajući vojnu dužnost ili izvršavajući vojne dužnosti za ciljeve obrane po zapovjedi ili nalogu nadležnog tijela obrane ili organa uprave nadležnog za poslove obrane i državne sigurnosti.

(2) Pod navedenim okolnostima prioritetnim osobama smatraju se i članovi obitelji branitelja

NARODNE NOVINE



koji su umrli do 23.12.1996. godine od posljedica ranjavanja i zatočeništva, kao i članovi obitelji umrlih ratnih vojnih invalida čija smrt je u uzročno-posljedičnoj vezi sa oštećenjem organizma od ranjavanja ili zatočeništva.

III UVJETI ZA OSTVARIVANJE PRAVA

Članak 6.

(1) Osobe iz članka 4 ovog Pravilnika koje nemaju riješeno stambeno pitanje u smislu članka 7. ovog Pravilnika imaju pravo na dodjelu odgovarajućeg stana u trajno vlasništvo, pod uvjetom da su sudjelovale u obrani HBŽ i da imaju prijavljeno prebivalište na području HBŽ neprekidno najmanje pet godina prije stupanja na snagu Zakona o dopunskim pravima branitelja.

(2) Osobe koje nemaju riješeno stambeno pitanje u smislu članka 19. ovog Pravilnika i koje nisu prije donošenja ovog Pravilnika ostvarile novčanu ili materijalnu pomoć u iznosu većem od 10.000 KM imaju pravo na pomoć u stambenom zbrinjavanju, pod uvjetom da su sudjelovale u obrani HBŽ i da imaju prijavljeno prebivalište na području Županije.

(3) Prava se isključivo mogu ostvariti ako Uprava raspolaže novčanim sredstvima, stambenim fondom ili gradi stambenu jedinicu za tu namjenu.

Članak 7.

Prema ovom Pravilniku smatra se da osoba nema riješeno stambeno pitanje ukoliko na području BiH, Hrvatske ili neke druge države:

a) nema u vlasništvu odgovarajući stan ili kuću, b) nije nositelji prava vlasništva na odgovaraju-

ćem stanu,c) nema u vlasništvu građevinsko zemljište ili

nekretninu pogodnu za građenje u vrijednosti odgovarajućeg stana,

d) član njegove uže obitelji nema u vlasništvu kuću ili stan, nije nositelj stanarskog prava i nema u vlasništvu građevinsko zemljište ili nekretninu pogodnu za građenje u vrijednosti stana,

e) nije već prije donošenja ovog Pravilnika po istim osnovama i iz izvora namijenjenih za stambeno zbrinjavanje dobivao zemljište, novčana sredstva ili građevinski materijal

za rješavanje stambenog pitanja, (kupnja, izgradnja, obnova, popravka i sl.)

Članak 8.

Prvo na dodjelu stana ne mogu ostvariti osobe koje su svoj stambeni prostor prodale, darovale ili su na drugi način ostali bez prava vlasništvo na temelju preuzetih obveza, npr. založnog prava i sl.

Članak 9.

Iznimno od članka 4. ovog Pravilnika, Apsolutni prioritet za dodjelu stana ili zamjenskog novčanog iznosa za stan bez obzira na riješeno stambeno pitanje i plasman na rang listi ostvaruju:

a) djeca poginulih, umrlih i nestalih branitelja bez oba roditelja,

b) ratni vojni invalidi sa 100% oštećenjem organizma -1. skupine invaliditeta,

c) obitelji s dva i više poginulih, umrlih i nestalih branitelja,

d) ratni vojni invalidi sa 100% oštećenjem organizma - II. skupine invaliditeta ,

e) obitelji poginulih, umrlih i nestalih branitelja.

IV ČLANOVI OBITELJI BRANITELJA I STRADALNIKA DOMOVINSKOG RATA

Članak 10.

Članovima obitelji osoba iz članka 4. ovog Pravilnika smatraju se:

a) bračni drug, djeca rođena u braku i izvan braka;

b) usvojena djeca te pastorci koji su s poginulim ili nestalim braniteljem, odnosno umrlim ratnim vojnim invalidom, živjeli u zajedničkom kućanstvu posljednju godinu prije njegove smrti ili nestanka, odnosno stupanja u Oružane snage HVO-a;

c) roditelji i usvojitelj;d) očuh i maćeha koji su s poginulim, umrlim,

nestalim braniteljem, odnosno umrlim ratnim vojnim invalidom, živjeli u zajedničkom kućanstvu najmanje tri godine neposredno prije njegove smrti, odnosno stupanja u Oružane snage HVO-a;

e) djed i baka po ocu i majci koji su skrbili o podizanju i odgoju osobe od koje izvode pravo i s kojom su živjeli u zajedničkom

NARODNE NOVINE



kućanstvu najmanje tri godine neposredno prije njegovog stupanja u Oružane snage, pod uvjetom da nema osobe iz prethodnih točki: a), b), c) i d);

f) maloljetna braća i sestre, te braća i sestre nesposobni za privređivanje, a čija je nesposobnost nastupila prije 15. godine života, ako su s njim živjeli u zajedničkom kućanstvu do njegove smrti, odnosno do stupanja u Oružane snage i ukoliko nemaju roditelje, odnosno članove uže obitelji;

g) izvanbračni drug neženjenog poginulog, umrlog, nestalog branitelja s kojim je imao dijete i s kojim je živio u zajedničkom kućanstvu najmanje godinu dana prije njegove smrti, odnosno stupanja u Oružane snage, ako je taj status dokazao do 17.11.2007.godine.

Članak 11.

(1) Članovi obitelji koji odvojeno podnose zahtjeve za stambeno zbrinjavanje ili pomoć u stambenom zbrinjavanju, rješavaju se na način da prvi nasljedni red isključuje pravo sljedećega nasljednog reda.

(2) Obitelj sa više članova ostvaruju prava prema ovom Pravilniku kao sukorisnici prava u jednakim dijelovima.

V STRUKTURA STANOVA

Članak 12.

(1) Odgovarajuća veličina stana koja se dodjeljuje u vlasništvo određuje se prema broju članova obitelji, kako slijedi:

a) samac - stan površine 35 m2,b) dvočlana obitelj - stan površine 45 m ,c) tročlana obitelj - stan površine 60 m2,d) obitelj sa četiri i više članova - stan površine

70 m ,

(2) U odgovarajuću veličinu stana uračunavaju se i odstupanja od + / - 0,9m .

Članak 13.

(1) Dodjela stana u vlasništvo provodi se prema mjestu prebivališta korisnika prava sukladno utvrđenom redoslijedu prioritetnih skupina,

polazeći od više ka nižoj prioritetnoj skupini.

(2) Pravo na stan unutar iste kategorije prioritetne skupine ostvaruje se na temelju boljeg plasmanu na konačnoj rang listi za dodjelu stana u trajno vlasništvo, koju posebno za jednu ili više stambenih jedinicu kojim trenutno raspolaže, utvrđuje i donosi Uprava sukladno odredbama od članka 23. do 46. ovog Pravilnika.

Članak 14.

(1) Članovima obitelji poginulih i nestalih branitelj dodjela stanova u vlasništvo, izvršit će se po postojećoj Listi prvenstva za dodjelu stana u trajno vlasništvo, koja je sačinjena i verificirana od Komisije za stambeno zbrinjavanje sukladno ranije važećoj Uredbi o mjerilima i kriterijima za stambeno zbrinjavanje hrvatskih ratnih vojnih invalida i članova obitelji poginulog, umrlog, zatočenog ili nestalog branitelja HVO-a (“Narodne novine HBŽ”, broj: 10/00).

Članak 15.

(1) Članovima obitelji poginulih i nestalih branitelja koje se ne nalaze se na Listi prvenstva iz prethodnog članka, imaju pravo na dodjelu zamjenskog novčanog iznosa u vrijednosti stana sukladno mjerilima iz članka 12. ovog Pravilnika, pod uvjetom da Uprava ne raspolaže ili ne može osigurati odgovarajući stan u mjestu prebivališta.

(2) Visina zamjenskog novčanog iznosa stana u smislu prethodnih stavaka, utvrđuje se prema tržišnoj vrijednosti stana.

Članak 16.

(1) Pravo na zamjenski novčani iznos u vrijednosti stana, ukoliko nema drugih osoba iz članka 10. ovog Pravilnika, mogu ostvariti braća i sestre poginulog branitelja iza smrti roditelja (nositelja prava) kojima po toj osnovi za života nije dodijeljen pripadajući stan ili zamjenski novčani iznos u vrijednosti stana.

(2) Pravo na zamjenski novčani iznos u vrijednosti stana, ukoliko nema drugih osoba iz članka 10. ovog Pravilnika, mogu ostvariti i braća i sestre umrlog 100% ratnog vojnog invalida kojem po toj osnovi za života nije dodijeljen pripadajući stan ili zamjenski novčani iznos u vrijednosti stana,

NARODNE NOVINE



ako su sa njim živjeli u zajedničkom kućanstvu i pružali mu potrebnu skrb do njegove smrti.

Članak 17.

(1) Stanovi koji odstupaju od odgovarajućih veličina navedenih u članku 11. ovog Pravilnika dodjeljuju se u trajno vlasništvo prema sljedećim uvjetima:

a) za dodjelu većeg stana korisnik prava na stan obvezan je za svaki dodatni m od odgovarajuće veličine stana uplati odgovarajući novčani iznos prema tržišnoj vrijednosti koštanja 1m stana.

b) za dodjelu manjeg stana s povratom odgovarajućeg novčanog iznosa prema cijeni koštanja u smislu prethodne točke, korisnik prava na stan obvezan je dati svoj pristanak, odnosno pisanu suglasnost kao izraz volje.

(2) Površine koje se izražavaju kao ostatak u decimalama, odnosno koje ne predstavljaju cijeli broj kvadrata ne uračunavaju se u razliku kvadrata.

Članak 18.

Korisniku prava na stan koji je u postupku dodjele većeg stana, uplatio veći novčani iznos od stvarne površine dodjeljenog stana utvrđene etažnim elaboratom, imaju pravo na povrat pretplaćenog iznosa po istoj cijeni.

Članak 19.

Osobe koje su ostvare pravo na stan ili zamjenski novčani iznos u vrijednosti stana po ovom Pravilniku, kao i osobe koje su to pravo ostvarili po ranije važećim propisima, neovisno o bilo kojem nivou vlasti u BiH, smatraju se stambeno riješenim, a naknadno povećanje članova obitelji nema utjecaj na povećanje prava.

VI POMOĆ U STAMBENOM ZBRINJAVANJU

Članak 20.

Visina pomoći za stambeno zbrinjavanje utvrđuje se u novčanom iznosu do 10.000 KM

Članak 21.

Osobe koje su prije donošenja ovog pravilnika ostvarile novčana sredstva ili građevinski materijal u manjem iznosu od 10.000 KM ostvaruju pravo na razliku pomoći do toga iznosa.

Članak 22.

Pomoć u stambenom zbrinjavanju ostvaruje se u novčanim iznosima sukladno Programu rada Uprave za tekuću godinu. Programom se utvrđuje: ukupan iznos novčane pomoći u stambenom zbrinjavanju, raspodjela sredstava na prioritetne skupine, odnosno konačne rang- liste za općine u sastavu Županije, broj korisnika i visina iznosa pomoći prema prioritetnim skupinama, odnosno redoslijedu mjesta na konačnoj rang-listi, te rokovi izvršenja poslova u provedbi javnog oglasa za dodjelu pomoći.

VIII POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA

Odjeljak A (Postupak raspisivanja javnog oglas)

Članak 23.

(1) Javni oglas za pomoć u stambenom zbrinjavanju raspisuje Uprava, sukladno uvjetima i mjerilima propisanim ovim Pravilnikom.

(2) Javni oglas ostaje otvoren 30 (trideset) dana od dana njegova objavljivanja u Službenim novinama HBŽ.

(3) Obavijest o raspisivanju javnog oglas objavljuje se najmanje u jednoj dnevnoj novini koja se distribuira na teritoriji HBŽ i putom općinskih radijskim medija.

(4) Cjeloviti tekst javnog oglasa objavljuje se na oglasnoj ploči Vlade HBŽ i Skupštine HBŽ, na oglasnim pločama županijskih i općinskih organizacija udruga proizašlih iz Domovinskog rata te u elektroničkoj formi na službenim stranicama Vlade HBŽ ukoliko za to postoje tehnički preduvjeti.

(5) Kao pomoć u podnošenju prijave na javni oglas Uprava može odrediti neobvezujući tipski obrazac sadržaja prijave.

NARODNE NOVINE



(6) Prijave na javni oglas mogu se podnijeti-dostaviti neposredno na protokol Uprave u zajedničku pisarnicu Vlade HBŽ ili preporučenom poštom.

Članak 24.

(1) Uz prijavu na oglas obvezno je priložiti dokaze o ispunjavanju općih uvjeta propisanih ovim Pravilnikom:

a) Uvjerenje o pripadnosti ili okolnostima stradavanja u oružanim snagama HVO-a HBŽ, izdano od nadležnog općinskog tijela za obranu, odnosno Uvjerenje od Ministarstva unutarnjih poslova HBŽ za pripadnike policije u sastavu OS-HVO-a,

b) Uvjerenje o prijavi prebivališta u jednoj od općina u sastavu HBŽ ili Uvjerenje o prijavi prebivališta (kretanju) za period od 01.01. 2002 god. do 01. 01. 2007 godine, izdano od službe CIPS-a.

c) Ovjerenu Izjavu o ukupno ostvarenoj pomoći u stambenom zbrinjavanju izraženu u novčanim vrijednostima za svaki vid ostvarene pomoći.

(2) Uz prijavu se prilažu i drugi dokazi navedeni u odredbama na temelju kojih se ostvaruju bodovi prema utvrđenim mjerilima.

(3) Dokumentacija se prilaže u originalu ili ovjerenom presliku i ista ne može biti starija od šest mjeseci.

Članak 25.

(1) Prijave koje su zakašnjele, odnosno za koje se utvrdi da nisu podnijete-dostavljene u roku propisanim javnim oglasom, ne uzimaju se u razmatranje i iste se odbacuju kao nepravovremene.

(2) Prijave koje su preuranjene, odnosno za koje se utvrdi da su podnijete-dostavljene prije objavljivanja javnog oglasa, ne uzimaju se u razmatranje i iste se odbacuju kao preuranjene.

(3) Podnositelj zakašnjele ili preuranjene prijave obavještava se o razlozima odbacivanja prijave uz koju se vraća i priložena dokumentacija.

Odjeljak B (Postupak po prijavama)

Članak 26.

(1) Prijave za koje se utvrdi da su neodređene, nejasne ili nepotpune prema sadržaju javnog oglasa, kao takve se ne odbacuju, nego se podnositelju prijave određuje poseban rok od 10 (deset) dana da od dana prijema obavijesti otkloni nedostatke .

Prijava po kojoj se ne otklone utvrđeni nedostaci ili se prekorači rok iz prethodnog stavka, ne uzima se u razmatranje i ista se odbacuje kao nepotpuna, a podnositelju prijave vraća priložena dokumentacija sa obavijesti o razlozima odbacivanja prijave.

Odjeljak C (Mjerila i postupak bodovanja)

Članak 27.

Postupak bodovanja provest će se po pravovremeno pristiglim i uredno podnesenim prijavama na javni oglas prema sljedećim mjerilima;

a) po osnovu ratnog vojnog invaliditeta,b) po osnovu ortopedskog dodatka RVI,c) po osnovu okolnosti stradavanja,d) po osnovu ratnih odlikovanja i priznanja,e) po osnovu sudjelovanja u OS HVO-a,f) po osnovu uzdržavanih članova obitelji,g) po osnovu sudjelovanja srodnika iz

zajedničkog kućanstva u OS HVO-a,h) po osnovu neostvarene pomoći u stambenom

zbrinjavanju i) po osnovu zajedničke prijave supružnika.

Članak 28.

(1) Bodovi po osnovu ratnog vojnog invaliditeta, ostvaruju se razmjerno ukupno utvrđenom postotku tjelesnog oštećenja, (npr. RVI-100 % t.o. = 100 bodova; RVI-90% t.o.= 90 bodova i td.)

(2) Kao dokaz za ostvarivanje bodova po ovom osnovu uz prijavu se obvezno prilaže, konačno rješenje o priznatom statusu ratnog vojnog invalida.

Članak 29.

(1)Bodovi po osnovu ortopedskog dodatak RVI:

a) za I. stupanj ortopedskog dodatka, ostvaruje se 60 bodova,

NARODNE NOVINE



b) za II. stupanj ortopedskog dodatka, ostvaruje se 50 bodova i

c) za III. stupanj ortopedskog dodatka, ostvaruje se 40 bodova.

(2) Kao dokaz za ostvarivanje bodova po ovom osnovu uz prijavu se obvezno prilaže, konačno rješenje o priznatom statusu ratnog vojnog invalida sa utvrđenim pravo na ortopedski dodatak I, II ili III stupnja.

Članak 30.

(1) Bodovi po osnovu okolnosti stradavanja:

a) ratni vojni invalidi čije je tjelesno oštećenje nastalo isključivo kao posljedica ranjavanja ili je nastalo kao posljedica više ranjavanja na prvoj crti obrane, prema tom postotku ostvaruje isto toliko dodatnih bodova. (npr. RVI-100% po osnovu ranjavanja na osnovnih 100 bodova ostvaruje se + 100 dodatnih bodova po osnovu ranjavanja)

b) ratni vojni invalidi kojima je u ukupno tjelesno oštećenje uračunat i postotak po osnovu ranjavanja na prvoj crti obrane, prema tom postotku ostvaruju isto toliko dodatnih bodova, (npr. RVI-100% po osnovu ranjavanja, povrede i bolesti, ako se od toga na ranjavanje odnosi 70% ostvaruje se isto toliko dodatnih bodova)

c) ratni vojni invalidi kojima je oštećenje organizma po osnovu ranjavanja utvrđeno ispod 20%, kao i razvojačeni branitelji koji iz istog razloga nisu ostvarili status RVI ostvaruju dodatnih +10 bodova

d) ratni vojni invalidi kojima je u ukupno tjelesno oštećenje uvećano po osnovu zatočeništva ostvaruju dodatne bodove prema vremenu provedenom u zatočeništvu:

1) do jednog mjeseca dodatnih + 20 bodova,

2) do dva mjeseca dodatnih + 30 bodova,3) do tri mjeseca dodatnih + 40 bodova,4) za svaki sljedeći mjesec zatočeništva

(najmanje jedan dan) ostvaruje se dodatnih +10 bodova.

e) ratni vojni invalidi kojima nije uvećano ukupno tjelesno oštećenje po osnovu uvjeta zatočeništva, kao i razvojačeni branitelji koji iz istog razloga nisu ostvarili status RVI ostvaruju dodatnih +10 bodova.

(2) Kao dokaz za ostvarivanje dodatnih bodova iz prethodnog članka uz prijavu se obvezno prilaže:

a) za točku a) i b) Nalaz i mišljenje revizione liječničke komisije o visini postotka ratnog vojnog invaliditeta na osnovu kojega je doneseno konačno rješenje o priznavanju statusu ratnog vojnog invalida i po osnovu ranjavanja i Uvjerenje o okolnostima ranjavanja izdano od nadležnog općinskog tijela za pitanja evidencija iz oblasti vojne obaveze,

b) za točku c) Nalaz i mišljenje revizione liječničke komisije o visini postotka ratnog vojnog invaliditeta na osnovu kojega je doneseno pozitivno ili negativno rješenje o priznavanju statusu ratnog vojnog invalida ili Uvjerenje o okolnostima ranjavanja izdano od nadležnog općinskog tijela za pitanja evidencija iz oblasti vojne obaveze,

c) za točku d) Nalaz i mišljenje revizione liječničke komisije o visini postotka ratnog vojnog invaliditeta uvećanog po osnovu uvjeta zatočenja na osnovu kojega je doneseno konačno rješenje o priznavanju statusu ratnog vojnog invalida po osnovu zatočenja, Uvjerenje o okolnostima i vremenu provedenom u zatočenju izdano od nadležnog općinskog tijela za pitanja evidencija iz oblasti vojne obaveze ili Potvrdu o zatočenju izdana od Crvenog križa ili neke druge međunarodne organizacije,

d) za točku e) Nalaz i mišljenje revizione liječničke komisije o visini postotka ratnog vojnog invaliditeta na osnovu kojega je doneseno pozitivno ili negativno rješenje o statusu ratnog vojnog invalida ili Uvjerenje o okolnostima zatočenja izdano od nadležnog općinskog tijela za pitanja evidencija iz oblasti vojne obaveze ili Potvrdu o zatočenju izdana od Crvenog križa ili neke druge međunarodne organizacije.

(2) Pravovaljanim dokazom smatrat će se i ranije izdano Uvjerenje o okolnosti stradavanja i Potvrda o zatočenju ukoliko su prihvaćena kao dokaz u postupku priznavanja statusa ratnog vojnog invalida.

Članak 31.

(1) Bodovi po osnovu ratnih odlikovanja i

NARODNE NOVINE



priznanja ostvaruju se posebno za svaki dodijeljeni red ili spomenicu:

a) za Red hrvatskog trolista ostvaruje se 70 bodova,

b) za Red bana Jelačića ostvaruje se 60 bodova,c) za Red Nikole Šubića Zrinjskog ostvaruje se

50 bodova,d) za Red kneza Domagoja s ogrlicom ostvaruje

se 40 bodova,e) za Red hrvatskog pletera ostvaruje se 30

bodova,f) za Spomenicu Domovinskog rata ili

Domovinske zahvalnosti ostvaruju se 20 bodova.

(2) Kao dokaz za ostvarivanje bodova po ovom osnovu uz prijavu se obvezno prilaže povelja o dodijeljenom odličju, potvrda/isprava o dodijeljenoj spomenici ili konačno rješenje o priznatom pravu na mjesečni novčani dodatak.

Članak 32.

(1) Bodovi po osnovu sudjelovanja u OS HVO-a:

a) za jedan cijeli mjesec ostvaruje se 5 bodova,b) do 25 dana u mjesecu ostvaruje se 3 boda,c) do 16 dana u mjesecu ostvaruje se 2 boda,d) do 15 dana u mjesecu ostvaruje se 1 bod.

(2) Dragovoljci i Veterani Domovinskog rata koji su sudjelovali u obrani ili pripremi za obranu do 19. 06. 1992. godine, odnosno od 18. 09. 1991. do 31. 12. 1992. godine i ostali neprekidno u OS HVO-a do23.12.1995, godine ostvaruju dodatnih + 90 bodova.

(3) Dragovoljci i Veterani Domovinskog rata koji su ranije demobilizirani-razvojačeni od nadležnog vojnog tijela ostvaruju + 60 dodatnih bodova.

(4) Sudionici Domovinskog rata koji su u sustavu OS HVO-a proveli najmanje jednu godinu neprekidno u vremenu od 20. 06. 1992. do 23. 12. 1995. godine sotvaruju dodatnih + 30 bodova.

(5) Žene koje su sudjelovale u OS HVO-a ostvaruju dodatnih + 30 bodova.

(6) Maloljetne osobe koje su sudjelovale u OS HVO-a ostvaruju dodatnih + 30 bodova.

(7) Kao dokaz za ostvarivanje bodova po ovom osnovu uz prijavu se obvezno prilaže Uvjerenje o pripadnosti oružanim snagama HVO-a izdano od nadležnog općinskog tijela za pitanja evidencija iz oblasti vojne obaveze ili Uvjerenje MUP-a HBŽ, te Rodni list ukoliko se dodatni bodovi ostvaruju prema prethodna dva stavka.

Članak 33.

(1)Bodovi po osnovu uzdržavanih članova obitelji:

a) za maloljetno dijete i dijete koje je na školovanju ili je nezaposleno najduže do navršene 25 godine života ostvaruje se 10 bodova,

b) za dijete s posebnim potrebama (koje zbog bolesti, mentalnog ili tjelesnog oštećenja nije sposobno za samostalan život) ostvaruje se 20 bodova,

c) za nezaposlenog supružnika ostvaruje se 10 bodova,

d) za bivšeg supružnika kojem plaća alimentaciju ostvaruje se 10 bodova,

e) za dodijeljeno skrbništvo nad maloljetnim osobama bez roditeljske skrbi i punoljetnim osoba koje nisu sposobne brinuti se o sebi ostvaruje se 20 bodova,

f) za svakog ostalog uzdržavanog člana obitelji prema evidenciji porezne uprave ostvaruje se 10 bodova.

(2) Kao dokaz za ostvarivanje dodatnih bodova iz prethodnog članka uz prijavu se obvezno prilaže:

a) za točku a) za maloljetnu djecu Rodni list; za nezaposlenu djecu do navršene 25 godine života Rodni list i Potvrda o nezaposlenosti izdanu od područne službe Federalnog zavoda za zapošljavanje; za punoljetnu djecu na školovanju do navršene 25 godine života Rodni list i Potvrda sveučilišta o redovnom školovanju,

b) za točku b) Rodni list i Rješenje Centra za socijalnu skrb o priznatom statusu roditelja djeteta sa posebnim potrebama,

c) za točku c) Vjenčani list i Potvrda o nezaposlenosti izdanu od područne službe Federalnog zavoda za zapošljavanje,

d) za točku d) Rješenja suda o plaćanju alimentacije za bivšeg bračnog druga,

e) za točku e) Rješenje Centra za socijalnu skrb

NARODNE NOVINE



o dodjeli skrbništva,f) za točku f) Potvrda porezne uprave o

ostvarenim poreznim olakšicama (osobnom odbitku) za uzdržavanog članu obitelji.

Članak 34.

(1) Bodovi po osnovu sudjelovanja srodnika iz zajedničkog kućanstva u OS HVO-a ostvaruju se u omjeru 30% od ukupno utvrđenog broja bodova za svakog srodnika, po osnovu: utvrđenog postotka ratnog vojnog invaliditeta, okolnosti stradavanja, ratnih odlikovanja i priznanja te sudjelovanja u OS HVO-a.

(2) Srodnici iz zajedničkog kućanstva su osobe iz članka 10. ovog Pravilnika, kao i braća i sestre koji dijele isti stambeni prostor, odnosno žive u zajednici stanovanja, privređivanja i trošenja ostvarenih prihoda, najmanje pet godina do zaključivanja javnog oglasa.

(3) Kao dokaz za ostvarivanje bodova po ovom osnovu uz prijavu se obvezno prilaže Kućna lista izdana od nadležnog općinskog tijela; za svakog srodnika iz zajedničkog kućanstva Uvjerenje o prebivalištu i Uvjerenje o kretanju za period od pet godina prije zaključivanja javnog oglasa, te drugi dokazi sukladno članku 28. stavka 2.,članku 29. stavka 2., članku 30. stavka 2., članku 31. stavka 2. i članku 32. stavka 7.

Članak 35.

(1) Po osnovu neostvarene pomoći u stambenom zbrinjavanju za osobe koje nisu ostvarivale niti jedan od dodjeljivanih vidova pomoći u stambenom zbrinjavanju, a imaju najmanje jednu godinu provedenu u sastavu OS HVO-a ostvaruju 30 bodova.

(2) Kao dokaz za ostvarivanje bodova po ovom osnovu uz prijavu se obvezno prilaže ovjerena Izjava o neostvarenoj novčanoj i materijalnoj pomoći za stambeno zbrinjavanje i Uvjerenje o pripadnosti oružanim snagama HVO-a izdano od nadležnog općinskog tijela za pitanja evidencija iz oblasti vojne obaveze ili Uvjerenje MUP-a HBŽ,

Članak 36.

(1) Po osnovu zajedničke prijave supružnika, supružnici sudionici Domovinskog rata koji podnose zajedničku prijavu ostvaruju zajedničke bodove čiji se ukupni broj utvrđuje zbrajanjem njihovih pojedinačno ostvarenih bodova isključivo po osnovu utvrđenog postotka ratnog vojnog invaliditeta, okolnosti stradavanja, ratnih odlikovanja i priznanja te sudjelovanja u OS HVO-a.

(2) Bodovi koje supružnici ostvaruju po drugim mjerilima ovog Pravilnika ne mogu se duplirati.

(3) Kao dokaz za ostvarivanje bodova po ovom osnovu supružnici uz prijavu obvezno prilažu: Vjenčani list, te druge dokaze sukladno članku 28. stavka 2.,članku 29. stavka 2., članku 30. stavka 2., članku 31. stavka 2. i članku 32. stavka 7.

Odjeljak D (Postupak utvrđivanja Rang-lista)

Članak 37. Prema ukupnom broju ostvarenih bodova na

temelju mjerila iz ovog Pravilnika utvrđuje se redoslijed mjesta na rang-listama za pomoć u stambenom zbrinjavanju

Članak 38.

(1) Rang-liste za pomoć u stambenom zbrinjavanju utvrđuje i donosi Uprava za svaku općinu u sastavu HBŽ u pravilu za period od pet godina.

(2) Ukoliko je u periodu iz prethodnog članka realizacija pojedine rang-liste ispod 70% njeno važenje se može produžiti za dodatni period od jedne do pet godina.

(3) Odluku o produženju važenja rang-liste donosi Uprava uz prethodno pribavljenu suglasnost Zajednice udruga proizašlih iz Domovinskog rata.

Članak 39.

Ukoliko više podnositelja prijava istog prioritetnog redoslijeda ima isti broj bodova, njihovo mjesto na rang listi se određuje prema većem broju ostvarenih bodova polazeći od prvog

NARODNE NOVINE



prema niže postavljenom mjerilu iz ovog Pravilnik.

Članak 40.

Rang-liste sadrže sljedeće podatke: oznaku godine za koju se dodjeljuje pomoć; datum objave na oglasnoj ploči; rok za podnošenje prijave; naziv općine; oznaku skupine i prioritetnog redoslijeda; oznaku ukupnog broja osoba koje ostvaruju pravo na pomoć; broj mjesta; ime, očevo ime, prezime; datum i godina rođenja podnositelja prijave, njegovog supružnika ukoliko podnose zajedničku prijavu, uzdržavanih članova obitelji i srodnika iz zajedničkog kućanstva ukoliko ostvaruje bodove po tim osnovama; adresu stanovanja u općini prebivališta; pojedinačne bodove; ukupan broj svih ostvarenih bodova, te namjenu dodijeljene pomoći.

Članak 41.

(1) Rang-liste su javne i iste objavljuje Uprava na oglasnim pločama općina za koje su sačinjene.

(2) Postupak objave rang-lista može se dodijeliti i općinskim službama za braniteljsko invalidsku zaštitu, koje su obvezne u roku od 2 (dva) dana od dana prijema zahtjeva izvjestiti Upravu o datumu objavljivanja na oglasnoj ploči.

(3) Rang-liste za općine u sastavu HBŽ, koje nemaju formirane službe za pitanja branitelja i stradalnika Domovinskog rata HVO-a, objavljuju se na oglasnim pločama najbliže susjedne općine koja ima formiranu službu.

(4) Rang-liste se mogu objaviti i u elektroničkoj formi na službenim stranicama Vlade HBŽ ukoliko za to postoje tehnički preduvjeti.

Odjeljak E (Pravo prigovora, postupak utvrđivanja konačnih Rang-lista i dodjela

pomoći )

Članak 42.

(1) Osobe koje su nezadovoljni utvrđenim mjestom na rang listi ili redoslijedom pozicioniranja drugih, imaju pravo Prigovora.

(2) O prigovoru odlučuje Uprava.

(3) Prigovor se može odnositi na pravilnost

primjene mjerila za bodovanja, na utvrđivanje pojedinačnog i ukupnog broja bodova, na utvrđivanje mjesta na rang-listi, te drugi podaci koji su od utjecaja na valjanost rang-liste, a uz isti se mogu priložiti i novi dokazi koji mogu utjecaja na promjenu bodova i redoslijeda na rang-listi.

(4) Prigovor na rang listu podnosi se Upravi u rok od 15 (petnaest) dana od dana njihova objavljivanja na oglasnoj ploči općine za koju su sačinjene.

(5) Prigovor se dostavlja neposredno na protokol Uprave u zajedničku pisarnicu Vlade HBŽ ili preporučenom poštom.

Članak 43.

(1) Prigovori za koje se utvrdi da nisu podnijeti-dostavljeni u propisanom roku ne uzimaju se u razmatranje i isti se odbacuju kao nepravovremeni, a o razlozima odbacivanja obavještavaju se podnositelji.

(2) Prigovori za koje se utvrdi da nisu podneseni od ovlaštene osobe ne uzimaju se u razmatranje i kao takvi se odbacuju, a o razlozima odbacivanja obavještavaju se podnositelji.

(3) Prigovori za koje se utvrdi da su neodređeni, nejasni ili nepotpuni, kao takvi se ne odbacuju, nego se podnositelju prijave određuje poseban rok od 10 (deset) dana, da od dana prijema obavijesti otkloni nedostatke.

(4) Prigovori po kojima se ne otklone utvrđeni nedostaci ne uzima se u razmatranje i iste se odbacuju kao nepotpuna, a o razlozima odbacivanja obavještavaju se podnositelji.

Članak 44.

(1) Samo po pravovremeno pristiglim i uredno podnesenim prigovorima, provest će se postupak ispitivanja njihove opravdanosti.

(2) Ukoliko se u postupku utvrdi da je prigovor neosnovan, isti se odbija, a o razlozima odbijanja obavještava se podnositelja.

(3) Ukoliko se u postupku utvrdi da je prigovor osnovan, isti se usvaja, a o izmjenama na rang-listi obavještava se podnositelja.

NARODNE NOVINE



Članak 45.

Nakon okončanja postupka odlučivanja po prigovorima, Uprava donosi i objavljuje konačne rang-liste po kojima će se vršiti dodjela pomoći u stambenom zbrinjavanju.

Članak 46.

Pojedinačna rješenja o dodijeli pomoći u stambenom zbrinjavanju za tekuću godinu, donosi Uprava.

VIII INTERVENTNA POMOĆ

Članak 47.

(1) Iznimno od procedure propisane ovim Pravilnikom, Uprava može odobriti interventnu pomoć za sanaciju stambenih prostora, koja su oštećena ili postala neuvjetna za život, uslijed nastanka prirodnih nepogoda, požara i drugih nepredvidivih okolnosti, ili koja zbog dotrajalosti građevinskih elemenata zahtijevaju hitnu intervenciju na sanaciji krovišta, zidova, kupatila i sanitarnog čvora uslijed pojave vode, vlage i kondenzacije, te drugih pojava opasnih po život i zdravlje ljudi.

(2) Visina novčane pomoći iz prethodnog stavka, ovisno o vrsti i stupnju nastalog oštećenja na stambenom prostoru, određuje se unutar limita predviđenog za pomoć u stambenom zbrinjavanju.

Članak 48.

Ukoliko su oštećenje na postojećem stambenom prostoru takve prirode da ne postoje minimalni uvjeti za stanovanje i da je ulaganje u njihovu sanaciju potpuno neisplativo, Uprava može unutar limita predviđenog za pomoć u stambenom zbrinjavanju, odobriti pomoć za izgradnju novog stambenog prostora.

IX PRIVREMENO KORIŠTENJE STANA

Članak 49.

Uprava može ustupiti stan na privremeno korištenje braniteljima i stradalnicima Domovinskog rata, kojima je zbog nastanka okolnosti predviđenih člankom 47. ovog Pravilnika nužno do sanacije nastale štete osigurati privremeni smješta, kojeg na drugi način ne mogu osigurati.

Članak 50.

(1) Na temelju rješenja o ustupanju stana, Uprava zaključuje Ugovor o privremenom korištenju stana u pisanom obliku na određeno vrijeme i bez naknade za korištenje.

(2) Drugi bitni elementi ugovora prema prirodi ugovorenog odnosa, uredit će se sukladno Zakonu o obveznim odnosima.

X NAJAM STANA

Članak 51.

Uprava može dati stan u najam braniteljima i stradalnicima Domovinskog rata koji su zbog drugih životnih okolnosti privremeno ostali bez smještaja.

Članak 52.

Na temelju Rješenja o davanju stana u najam, Uprava zaključuje ugovor o najmu stana u pisanom obliku na određeno vrijeme i isti sadrži sljedeće elemente:

- naznaku ugovornih strana, - opis stana koji se daje u najam, - visinu najamnine i način plaćanja, - vrste troškova koji se plaćaju u svezi s korištenjem stana i način njihova plaćanja, - članove obiteljskog domaćinstva najmoprimca koji će sa njim stanovati, - vrijeme trajanja najma, - odredbe o uporabi zajedničkih prostorija, dijelova i uređaja zgrade i zemljišta koje pripada zgradi, - odredbe o primopredaji stana, - odredbe o pravu najmodavca da kontrolira ispravnost korištenja stana, - prava, dužnosti i obveze najmoprimca za vrijeme najma, - obveze ugovornih strana glede tekućeg i investicijskog održavanja stana, - odredbe o zabrani davanja stana u podnajam, - odredbe o prestanku, otkazu i raskidu ugovora o najmu stana, - otkazni rokovi i način davanja otkaza, - odredbe o postupanju u slučaju smrti ili trajnom napuštanju stana od strane najmoprimca, - odredbe o zabrani bilo kakvih radova - preinake i adaptacije u stanu bez suglasnosti

NARODNE NOVINE



najmodavca, - mjesto i datum zaključenja ugovora i potpis ugovornih strana.

Članak 53.

Visina mjesečne najamnine utvrđuje se prema ukupnoj površini unajmljenog stana, tako da se za svaki 1m2 stana utvrđuje iznosu od 1 KM.

Članak 54.

Najamnina se uplaćuje u proračuna HBŽ, najkasnije do 15-og u mjesecu za prethodni mjesec.

XI DONOŠENJE RJEŠENJA, ŽALBA I UPRAVNI SPOR

Članak 55.

Prava prema ovom Pravilniku ostvaruju se na temelju Rješenja koja donosi Uprava u postupku provedenom sukladno Zakonu o upravnom postupku F BiH, ukoliko ovim Pravilnikom nije predviđen poseban postupku za njihovo donošenje.

Članak 56.

Žalba na Rješenje iz prethodnog članka podnosi se Komisiji za žalbe Vlade HBŽ u roku 15 dana od dana njegova primitka.

Članak 57.

Postupak po žalbama provodi se sukladno Zakonu o upravnom postupku F BiH.

Članak 58.

Protiv rješenja donesenog po žalbi može se u određenom zakonskom roku pokrenuti upravni spor pred nadležnim županijskim sudom.

Članak 59.

Ukoliko se provjerom utvrdi da priložena dokumentacija na temelju koje se ostvaruje određeno prava prema ovom Pravilniku ne odgovara stvarnom stanju ili je izdana od nenadležnog organa ili krivotvorena, Uprava će takve prijave i zahtjeve odbaciti kao nepotpune i poduzeti druge mjere u skladu sa Zakonom.

XII FORMIRANJE POVJERENSTVA

Članak 60.

Uprava može formirati privremeno povjerenstvo za obavljanje pojedinih poslova na provedbi postupka ostvarivanja prava prema ovom Pravilniku, koji zbog svoje obimnosti i žurnosti izvršenja, zahtijevaju sudjelovanje većeg broja osoba.

Članak 61.

U povjerenstvo se mogu imenovati samo nezaposlene osobe koje pripadaju jednoj od braniteljskih skupina utvrđenih ovim Pravilnikom.

Članak 62.

Povjerenstvo se može formirati da radi u sastavu od 3 do 9 članova o čemu odlučuje Uprava ovisno o prirodi posla koji se treba obaviti.

Članak 63.

Rješenjem o formiranju povjerenstva pobliže se utvrđuje: sastav povjerenstva i vrijeme na koje se imenuju, poslovi i zadaci koji im se povjeravaju, propisi po kojima rade, prava i obveze predsjednika i članova, način obračuna naknade za rad, kao i druga pitanja od značaja za rad povjerenstva ili radnog tijela.

Članak 64.

Izbor članova povjerenstva vrši Uprava na temelju provedenog postupka javnog oglas ili po dostavljenom prijedlogu liste za članove povjerenstva, sačinjene od Zajednice udruga proizašlih iz Domovinskog rata HBŽ.

Članak 65.

XIII NAČIN FINANCIRANJA

Članak 66.

Sredstva za ostvarivanje prava prema ovom Pravilniku osiguravaju se županijskim proračunom i iz drugih izvora.

Članak 67.

Općina na čijem području Uprava planira izgradit stambeni objekt s više stambenih jedinica za stambeno zbrinjavanje branitelja i stradalnika

NARODNE NOVINE



Domovinskog rala u tu svrhu osigurava građevinsko zemljište s potrebnom dokumentacijom i osiguranom infrastrukturom.

XIV PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 68.

Uprava vrši Nadzor na provedbi ovoga Pravilnika i daje uputstva za njegovo tumačenje.

Članak 69.

Neriješeni zahtjevi za stambeno zbrinjavanje i pomoć u stambenom zbrinjavanju, koji su podneseni do stupanja na snagu ovog Pravilnika, rješavat će se u skladu sa odredbama ovog Pravilnika.

Članak 70.

Ovim se stavlja izvan snage Uredba o mjerilima i kriterijima za stambeno zbrinjavanje hrvatskih ratnih vojnih invalida i članova obitelji poginulog, umrlog, zatočenog ili nestaiog branitelja („Narodne novine HBŽ“, broj: 10/00).

Članak 71.

Ovaj Pravilnik donesen je uz suglasnost Vlade Hercegbosanske županije, a stupa na snagu osmog dana od dana objave u “Narodne novine HBŽ”.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija Uprava za pitanja branitelja i stradalnika Domovinskog rata Hrvatskog vijeća obraneTomislavgradBroj: 10-01-41-68/17Tomislavgrad, 30. studenog 2017. godine

DirektorLjiljana Kovačević

***

Na temelju članka 20. stavak 3. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96) i članka 7. stavak 2. Uredbe o jedinstvenoj metodologiji za procjenu šteta od prirodnih i drugih nesreća (“Službene novine Federacije BiH”, broj 75/04,38/06,52/09,56/09 i 36/14), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj

dana, 12. srpnja 2018. godine donijela je

RJEŠENJEo imenovanju Županijskog povjerenstva za

procjenu šteta od djelovanja prirodnih i drugih nesreća

I.

Imenuje se Županijsko povjerenstvo za procjenu šteta ( u daljnjem tekstu: Županijsko povjerenstvo) koje nastaju djelovanjem prirodnih i drugih nesreća a što je propisano člankom 3. Zakona o zaštiti i spašavanju ljudi i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nesreća ( „Službene novine Federacije BiH“, broj 39/03, 22/06 i 43/10 ), a za koje se daju definicije u članku 2. Uredbe o jedinstvenoj metodologiji za procjenu šteta od prirodnih i drugih nesreća.

II.

U povjerenstvo se imenuju:1. Stipe Perković - predsjednik, mag. ing.

techn. lign.;2. Tomislav Vrdoljak - član, dipl.ing. građevine;3. Milovan Kevac - član,dipl.ing šumarstva;4. Ivan Dolić - član, dipl.ing strojarstva;5. Zoran Brešić - član, dipl.ing. rudarstva;6. Orjana Semren - član,dr.vet.med.;7. Josip Janković - član, dipl. oec;8. Adi Duran- član, dipl. pravnik;9. Mira Šarić- tajnica povjerenstva.

Povjerenstvo se imenuje u razdoblju od četiri godine.

III.

Zadaci povjerenstva iz prethodne točke su:

1. Prati, objedinjuje, usmjerava i vrši nadzor nad radom općinskih povjerenstava na području županije i tim povjerenstvima pruža stručnu pomoć u radu;

2. Vrši provjeru realnosti procjene šteta na području županije koje su utvrde općinska povjerenstva uvidom u dokumentaciju i stvarno stanje nastale štete;

3. Izrađuje zbirno izvješće o procjeni šteta na području županije koje su utvrđene od strane općinskih povjerenstava i to izvješće dostavlja Vladi Hercegbosanske županije

NARODNE NOVINE



na razmatranje i usvajanje, a nakon toga usvojeno izvješće dostavlja Federalnom zavodu za statistiku i Federalnom povjerenstvu u roku od 15 dana od dana usvajanja;

4. Predlaže Vladi županije bliže kriterije i prioritete za pružanje jednokratne pomoći općinama za otklanjanje šteta nastalih od prirodnih i drugih nesreća;

5. Predlaže Vladi županije visinu sredstava koja bi trebala osigurati za otklanjanje šteta nastalih na području županije.

IV.

Županijsko povjerenstvo dužno je izvješće o procijenjenim štetama, prije njihovog dostavljanja Vladi županije dostaviti na razmatranje županijskom Stožeru civilne zaštite radi upoznavanja i davanja mišljenja.

Županijski Stožer civilne zaštite će osigurati odgovarajuća materijalno- tehnička sredstva i prostor za obavljanje administrativnih i drugih poslova nakon prikupljenih podataka o procjeni šteta.

V.

Članovima povjerenstva za rad u povjerenstvu pripada naknada u visini koju utvrdi Vlada Hercegbosanske županije. Ova naknada pripada samo za vrijeme kada povjerenstvo vrši poslove iz svoje nadležnosti.

VI.

Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja, a objaviti će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članak 20. stavak 3. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije ( “Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 2/96) i članka 8. stavak 1. Uredbe o jedinstvenoj metodologiji za procjenu šteta od prirodnih i drugih nesreća (“Službene novine Federacije BiH”, broj 75/04,38/06,52/0, 56/09 i 36/ 14), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana, 12. srpnja 2018. godine donijela je

RJEŠENJEo razrješenju članova Županijskog

povjerenstva za procjenu šteta od djelovanja prirodnih i drugih nesreća

I.

Članovi Županijskog povjerenstva za procjenu šteta od prirodnih i drugih nesreća razrješuju se dužnosti na koju su imenovani Vladinim Rješenjem o imenovanju članova Županijskog povjerenstva za procjenu šteta od djelovanja prirodnih i drugih nesreća (broj Odluke : 01-02-126-1/14 od 29. svibnja 2014. godine).

II.

Razrješuju se članovi Povjerenstva :

1. Tihomir Mioč, predsjednik2. Ivan Dolić, član3. Nebojša Radivojša, član4. Dubravka Puđa, član5. Sanja Milić, član6. Jozo Ursa, član7. Nikola Babić, član8. Zoran Brešić, član9. Mira Šarić, tajnica povjerenstva.

III.

Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja a objavit će se u Narodnim novinama Hercegbosanska županije.


NARODNE NOVINE




***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 3. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 2/96), a u svezi s člankom 12. Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije Bosne i Hercegovine”, broj: 12/03, 34/03 i 65/13), te člankom 9. stavak 2. Zakona o koncesijama (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 14/03 i 8/08), na prijedlog Ministarstva gospodarstva Hercegbosanske županije, Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine, donijela je

RJEŠENJE o imenovanju člana Povjerenstva za koncesije

Hercegbosanske županije

Članak 1.

Milan Bagarić imenuje se za člana Povjerenstva za koncesije Hercegbosanske županije.

Članak 2.

Mandat imenovanog traje do isteka mandata članova Povjerenstva za koncesije Hercegbosanske županije imenovanih Rješenjem broj: 01-02-23-1/18 od 26. siječnja 2018. godine.

Članak 3.

Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.



***

Na temelju članka 19. st. 1. i članka 20. st. 3. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne

novine HBŽ” 2/96), u vezi s aktom Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine, broj: 02-29-1851-1/18 od 05.07.2018. godine i Zaključkom Vlade Hercegbosanske županije, broj: 01-02-244-1/18 od dana 26. srpnja 2018. godine, Vlada Hercegbosanske županije je na sjednici održanoj dana 26. srpnja 2018. godine donijela

RJEŠENJE o imenovanju

I.

Za članove “Radne grupa za implementaciju tačke 1.1.3 Akcionog plana za realizaciju Politike sektora elektronskih komunikacija Bosne i Hercegovine za period od 2017.- 2021. godine”, ispred Vlade Hercegbosanske županije imenuju se sljedeće osobe:

1. Ivo Maglica, po zanimanju-zvanju diplomirani inženjer građevine, VSS (VII stupanj), rukovodeći državni službenik Ministarstva graditeljstva, obnove, prostornog uređenja i zaštite okoliša Hercegbosanske županije, postavljen na radno mjesto pomoćnika ministra za graditeljstvo, stambeno-komunalne djelatnosti i obnovu, kontakt telefon: 063-459- 520, e-mail adresa: [email protected];

2. Adi Duran, po zanimanju-zvanju magistar prava, VSS, državni službenik Ministarstva graditeljstva, obnove, prostornog uređenja i zaštite okoliša Hercegbosanske županije, postavljen na radno mjesto Stručnog savjetnika za upravni postupak, kontakt telefon: 063-440-028, e-mail adresa: [email protected].

II.

Imenovane osobe će zajedno sa ostalim članovima “Radne grupa za implementaciju tačke 1.1.3 Akcionog plana za realizaciju Politike sektora elektronskih komunikacija Bosne i Hercegovine za period od 2017.-2021. godine”, učestvovati u izvršenju aktivnosti na donošenju procedura za izdavanje odobrenja za građenje, ostvarenje prava puta, odnosno prava na pristup, postavljanje, korištenje i održavanje EK infrastrukture i povezane opreme, a koja čini teret na nekretnini na kojoj je izgrađena EK infrastruktura i povezana oprema, te obavljati druge poslove vezane za predmetnu

NARODNE NOVINE



oblast u skladu s aktom Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine, broj: 02-29-1851-1/18 od 05.07.2018. godine odnosno u skladu s točkom 1.1.3 Akcionog plana za realizaciju Politike sektora elektronskih komunikacija Bosne i Hercegovine za period od 2017.-2021. godine.

III.

Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija VLADABroj: 01-02-244-2/18Livno, 26. srpnja 2018. godine


***

Na temelju članka 19. stavak 1. i članka 20. stavak 3. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ” broj: 2/96), članka 64. stavka 7. Zakona o zdravstvenoj zaštiti (“Službene novine Federacije BIH”, broj: 46/10 i 75/13) i članka 4, Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovanjima (“Službene novine F BiH” broj: 12/03, 34/04 i 65/13), Vlada Hercegbosanske županije na sjednici održanoj dana 19. srpnja 2018. godine donosi

RJEŠENJE o imenovanju predsjednika i članova

privremenog Upravnog vijeća Doma zdravlja Kupres

Članak 1.

Privremeno Upravno vijeće Doma zdravlja Kupres u sastavu:

1. Ilija Barišić, predsjednik2. Goran Dizdar, član3. Nediljko Ćaleta, član4. Josipa Kusić, član5. Tina Landika, član

imenuje se do okončanja natječajne procedure za izbor članova Upravnog vijeća Doma zdravlja

Kupres, a najduže na razdoblje od tri (3) mjeseca od dana imenovanja.

Članak 2.

Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja a objavit će se u “Narodnim novinama HBŽ”.



***

Na temelju članka 19. st. 1. i članka 20. st. 4. Zakona o Vladi Hercegbosanske županije (“Narodne novine HBŽ” 2/96), Vlada Hercegbosanske županije je na sjednici održanoj 26. srpnja 2018. godine donijela

ZAKLJUČAK

I.

Usvaja se prijedlog Ministarstva graditeljstva, obnove, prostornog uređenja i zaštite okoliša Hercegbosanske županije, a vezano za akt Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine, broj: broj: 02-29-1851-1/18 od 05.07.2018. godine, da Vlada Hercegbosanske županije na sjednici odluči o imenovanju eksperata s područja Hercegbosanske županije kao članova “Radne grupa za implementaciju tačke 1.1.3 Akcijskog plana za realizaciju Politike sektora elektronskih komunikacija Bosne i Hercegovine za period od 2017.-2021. godine”, kojom točkom navedenog Plana je predviđeno izvršenje aktivnosti na donošenju procedura za izdavanje odobrenja za građenje, ostvarenja prava ruta, odnosno prava na pristup, postavljanje, korištenje i održavanje EK infrastrukture i povezane opreme, a koja čini teret na nekretnini na kojoj je izgrađena EK infrastruktura i povezana oprema.

II.

O imenovanju eksperata s područja

NARODNE NOVINE



Hercegbosanske županije kao članova “Radne grupa za implementaciju tačke 1.1.3 Akcionog plana za realizaciju Politike sektora elektronskih komunikacija Bosne i Hercegovine za period od 2017.-2021. godine”, Vlada Hercegbosanske županije će donijeti posebno Rješenje.

III.

Ovaj Zaključak stupa na snagu danom donošenja, a objavit će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija VLADABroj: 01-02-244-1/18Livno, 26. srpnja 2018. godine


***

MINISTARSTVO RADA, ZDRAVSTVA, SOCIJALNE SKRBI I PROGNANIH

***

Na temelju članka 54. Zakona o upravi (“Narodne novine HBŽ”, broj: 4/98), i članka 23. Pravilnika o bližim kriterijima za izbor lijekova, postupku i načinu izrade listi lijekova u Federaciji BiH, načinu stavljanja i skidanja lijekova sa listi lijekova, obvezama ministarstva zdravstva, zavoda za zdravstvenog osiguranja, te proizvođača i prometnika lijekova uvrštenih na liste lijekova, kao i korištenje lijekova (Službene novine Federacije BiH broj: 45/13) u daljnjem tekstu Pravilnik, Ministrica rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanih Hercegbosanske županije donosi

RJEŠENJEo razrješenju i imenovanju člana povjerenstva

Članak 1.

U povjerenstvo za stavljanje i skidanje lijekova na liste lijekova Hercegbosanske županije razrješuje se član povjerenstva:

Marijana Bilčar, dr. med.

Članak 2.

U povjerenstvo za stavljanje i skidanje lijekova na liste lijekova Hercegbosanske županije imenuje se član povjerenstva:

Miroslav Tomić, dipl. ekonomist

Članak 3.

Ovim Rješenjem mijenja se članak 1. stavak 1. točka 4. Rješenja, broj: 09-01-37- 39/18 od 24.4.2018. godine.

Članak 4.

Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja, a objaviti će se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija Ministarstvo rada, zdravstva, socijalne skrbi i prognanihBroj: 09-01-37-39/18Dana, 04. svibnja 2018. godine

MinistricaVasilija Broćeta

***

MINISTARSTVO ZNANOSTI, PROSVJETE, KULTURE I ŠPORTA

***

Temeljem članka 12. Zakona o srednjem školstvu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 12/04) i članka 53. Zakona o upravi (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 4/98), Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa donosi

ODLUKUo Nastavnom planu i programu za zanimanja

medicinski tehničar, zdravstveno- farmaceutski tehničar, web dizajner, tehničar za računalstvo,

ekonomist-poslovna informatika, ekonomist bankarstvo i osiguranje, ekonomist-financije

i računovodstvo i ekonomist-programer u strukovnim školama Hercegbosanske županije.

NARODNE NOVINE



I.

Ovom Odlukom donosi se Nastavni plan i program za zanimanja medicinski tehničar, zdravstveno-farmaceutski tehničar, web dizajner, tehničar za računalstvo ekonomist-poslovna informatika, ekonomist bankarstvo i osiguranje, ekonomist-financije i računovodstvo i ekonomist-programer u strukovnim školama Hercegbosanske županije.

II.

Nastavni plan i program iz točke I. ove Odluke primjenjivat će se od početka školske 2018./2019. godine za strukovne škole Hercegbosanske županije.

III.

Nastavni plan i program iz točke I. ove Odluke sastavni je dio ove Odluke.

IV.


Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športaBroj: 06-01-38-1182/18Livno, 31. svibnja 2018. godine

MinistarPetar Galić

***

Na temelju članka 81. stavka 3. Zakona o osnovnom školstvu ( “Narodne novine HBŽ” broj: 12/04 i 12/08), Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa donosi

ODLUKUo davanju suglasnosti na imenovanje gospodina Ante Cosića, nastavnika povijesti i zemljopisa,

na dužnost ravnatelja Osnovne škole “Glamoč” iz Glamoča

I.

Daje se suglasnost na imenovanje gospodina Ante Ćosića, nastavnika povijesti i zemljopisa, na dužnost ravnatelja Osnovne škole “Glamoč” iz Glamoča, imenovanog Odlukom Školskog odbora Osnovne škole “Glamoč” iz Glamoča broj: 04-293/2018 od 9. svibnja 2018. godine, na mandatni period od četiri godine.

II.


Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športaBroj: 06-01-38-1371/18Livno, 03. srpnja 2018. godine


***

Na temelju članka 77. stavka 6. Zakona o srednjem školstvu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj 12/04 i 12/08) i na prijedlog srednjih škola, Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa donosi

ODLUKUo upisu učenika u srednje škole za školsku

godinu 2018./2019.

I.

Ovom Odlukom utvrđuje se broj razrednih odjela i učenika koji se upisuju u I. razred srednjih škola prema vrstama programa i škola, rokovi za upise, te ostali uvjeti i postupci za upis učenika u srednje škole za školsku godinu 2018./2019.

II.

U I. razred srednjih škola Hercegbosanske županije u programe redovitog obrazovanja mladeži za školsku godinu 2018./2019. upisat će se učenici u sljedećem opsegu i vrstama škola i programa:

NARODNE NOVINE



A. U srednje javne škole u I. razred programa obrazovanja po javnim potrebama upisat će se najmanje 628 učenika sa završenom osnovnom školom i određeni broj učenika koji ponavljaju prvi razred u 33 razredna odjela i to:

A.1. U gimnazijske programe 190 učenika u 10 razrednih odjela;

A.2. U četverogodišnje strukovne programe za tehnička i srodna gospodarska zanimanja 268 učenika u 14 razrednih odjela;

A.3. U trogodišnje strukovne programe za zanimanja u industriji, gospodarstvu i obrtništvu 170 učenika u 9 razrednih odjela;

U I. razred srednjih javnih škola učenici će se upisivati prema vrstama programa obrazovanja, kvotama upisa i školama utvrđenim u “Strukturi i opsegu upisa učenika u I. razred srednjih škola za školsku godinu 2018./2019.”, koja je u privitku i sastavni je dio ove Odluke.

III.

U I. razred srednje škole učenici se upisuju na temelju pravovaljanih svjedodžba o završenom VIII. i IX. razredu osnovne škole ili njoj odgovarajuće škole u inozemstvu.

Svjedodžbe se predaju u originalu.Učenici se upisuju ili prelaze iz druge škole u

školu nastavka obrazovanja u II., III. i IV. razred na temelju pravovaljane svjedodžbe o prethodno završenom razredu srednje škole i prijelaznice (izvatka iz razredne knjige), ako je prijelaz u tijeku nastavne godine.

Pravovaljane su svjedodžbe o završenoj školi ili razredu svjedodžbe osnovnih i srednjih škola Hercegbosanske županije i svjedodžbe inozemnih škola za koje je u Ministarstvu znanosti, prosvjete, kulture i športa Hercegbosanske županije rješenjem utvrđena istovrijednost.

Učenika koji ima pravo upisa u skladu s odredbama ove Odluke, a iz opravdanih razloga (kao što je nedovoljno vrijeme za utvrđivanje istovrijednosti ili nostrifikaciju svjedodžba,) nema pravovaljanu svjedodžbu, škola može, na temelju izvornika ili ovjerene preslike i prijevoda nenostrificirane svjedodžbe o završenoj školi, upisati uvjetno i odrediti rok u kojem je učenik dužan pribaviti rješenje o nostrifikaciji, što utvrđuje ravnatelj škole.

Rok za pribavljanje pravovaljanog dokumenta

(rješenja o priznavanju istovrijednosti ili nostrifikaciji svjedodžbe o završenoj školi) ili rok za polaganje razlikovnih ispita za prethodni razred ne smije biti dulji od roka propisanog za početak II. polugodišta školske godine.

Uvjetno upisani učenici upisuju se u razrednu i matičnu knjigu s napomenom »uvjetno upisan do pribavljanja rješenja o nostrifikaciji ili svjedodžbi o položenim razlikovnim ispitima«, redovito pohađaju nastavu, ocjenjuju se kao i ostali učenici i, ako u propisanom roku ne pribave gore navedene dokumente ne mogu dalje nastaviti školovanje.

IV.

U I. razred srednjih škola za školsku godinu 2018./2019. učenici će se upisivati u sljedećim rokovima:

1. Ljetni upisni rok

1. a) Prvi upisni krug:

- prijave za upis u četvrtak 28. i petak 29. lipnja 2018. godine od 8,00 do 16,00 sati; - objava rezultata (ljestvice poretka na oglasnoj ploči) u ponedjeljak 2. srpnja 2018. godine najkasnije do 14,00 sati; - upis je u utorak 3. srpnja 2018. godine od 8,00 do 16,00 sati.

Svim neupisanim kandidatima škola je dužna na njihov zahtjev odmah nakon upisa vratiti upisne dokumente kako bi se oni mogli natjecati za upis u drugom upisnom krugu.

1. b) Drugi upisni krug:

- prijava za upis u ponedjeljak 9. srpnja 2018. godine od 8,00 do 12,00 sati; - objava rezultata (ljestvica poretka na oglasnoj ploči) u utorak 10. srpnja 2018. godine najkasnije do 12,00 sati; - upis učenika u petak 13. srpnja 2018. godine od 8,00 do 12,00 sati.

Svim neupisanim kandidatima koji ni nakon drugog upisnog kruga ne preuzmu svoje upisne dokumente škola mora odmah, preporučenom poštom, vratiti te dokumente.

Pisano izvješće o broju upisanih učenika u ljetnom upisnom roku i o nepopunjenim upisnim mjestima po razrednim odjelima i vrstama programa škole dostavljaju do 20. srpnja 2018.

NARODNE NOVINE



godine Ministarstvu znanosti,prosvjete,kulture i športa.

Ukoliko nakon ljetnog upisnog roka za pojedine struke i zanimanja ili za pojedine programe ne bude dovoljan broj prijavljenih učenikika Ministarstvo će uraditi izmjenu zanimanja i predložiti ih za jesenski upisni rok.

2.Jesenski upisni rok:

Postupci i rokovi:

- objava (na oglasnoj ploči) nepopunjenih upisnih mjesta (prema vrstama programa) i rokova za upis najkasnije do 10. kolovoza 2018. godine; - prijave za upis u srijedu 22. kolovoza 2018. godine od 8,00 do 12,00 sati; - objava ljestvice poretka u četvrtak 23. kolovoza 2018. godine najkasnije do 12,00 sati; - upis učenika u petak 24. kolovoza 2018. godine od 8,00 do 12,00 sati.

Upis učenika u II., III. i IV. razred srednje škole obavlja se, u pravilu, krajem kolovoza i početkom rujna u vrijeme koje škola odredi i oglasi na školskoj oglasnoj ploči.

Nakon završenog upisa, a najkasnije do 14. rujna 2018. godine škola je dužna Ministarstvu dostaviti Izvješće o rezultatima upisa učenika i ustroju rada za školsku 2018./2019. godinu.

V.

Natječaj za upis učenika škole objavljuju najkasnije do 18. lipnja 2018. godine u dnevnom tisku.

U roku za pravovremeno objavljivanje, sadržaj skupnog natječaja, način i mjesto objave te plaćanje troškova za natječaj škole dogovaraju s Ministarstvom.

Škola može objaviti natječaj i upisati učenike samo u programe za koje ima rješenje o odobrenju rada, i to u skladu s kvotama utvrđenim u ovoj Odluci.

VI.

U provedbi upisa učenika nije dopušteno smanjivati broj učenika po razrednom odjelu i povećavati broj razrednih odjela u odnosu prema broju utvrđenom u ovoj Odluci (u “Strukturi i

opsegu upisa učenika u I. razred srednjih škola za školsku godinu 2018./2019.”, u daljnjem tekstu: ova Odluka). Iznimno, takva odstupanja mogu se provesti uz prethodnu suglasnost Ministarstva, i to ako ne zahtijevaju povećan broj djelatnika škole i ako za to postoje opravdani razlozi.

Niti jedna škola ne smije upisom povećavati broj razrednih odjela u odnosu na broj razrednih odjela u školskoj godini 2018./2019., ako se time povećava broj djelatnika škole.

Suglasnost Ministarstva za odstupanja koja su veća od navedenih 10% i 20% škola je dužna zatražiti nakon redovnoga jesenskog upisnog roka, a najkasnije do početka nastave u školskoj godini 2018./2019.

Veće smanjenje broja učenika u razrednom odjelu od smanjenja utvrđenog u ovoj točki bit će moguće samo u nekim izrazito deficitarnim strukama i rijetkim zanimanjima.

Ako budu postojali opravdani razlozi (nedovoljno vrijeme za utvrđivanje istovrijednosti ili nostrifikaciju svjedodžba ) škola može na način utvrđen u stavku 1. i 2. ove točke nakon ljetnog upisnog roka zatražiti od Ministarstva povećan broj upisnih mjesta u odnosu na broj utvrđen u ovoj Odluci za upis učenika u jesenskom upisnom roku.

U zahtjevu za povećanje ili smanjenje broja upisnih mjesta obvezatno se navodi rezultat upisa u ljetnom upisnom roku po svim planiranim programima obrazovanja i popis neupisanih učenika koji to dokazuju originalnim svjedodžbama za VIII. i IX. razred osnovne škole. Neće se razmatrati zahtjevi škola koji ne budu odmah (prilikom dostave) kompletirani odnosno koji ne budu imali navedene elemente i očitovanje mišljenja u skladu sa stavkom 1. i 2. ove točke.

U kombiniranom razrednom odjelu (s dva ili više programa izobrazbe) škola može bez suglasnosti Ministarstva povećati broj upisnih mjesta u jednom programu izobrazbe i smanjiti broj u drugom, ovisno o interesu učenika.

Ako se u pojedine razredne odjele prvog i ostalih razreda upiše znatno manje učenika od broja utvrđenog ovom Odlukom, škola je obvezatna na početku školske godine osigurati najracionalniji način rasporeda učenika po razrednim odjelima, preustrojiti i kombinirati male odjele u prvom i ostalim razredima po srodnim programima izobrazbe, a može osigurati i eventualni prijelaz upisanih učenika I. razreda (uz njihov pristanak) u druge programe i odjele škole koji se mogu racionalnije ustrojiti, odnosno prijelaz u drugu školu u istom sjedištu škole ili naći druga odgovarajuća rješenja kojima će se onemogućiti ustroj i rad s

NARODNE NOVINE



nedopustivo malim razrednim odjelima.Srodnim programima obrazovanja u smislu ove

odluke smatraju se programi u istom strukovnom području (ili podskupini iz tog područja) koji se u općeobrazovnom i strukovnom dijelu programa (osim tehnologije struke, praktične nastave i stručne prakse) ne razlikuju više od jednoga glavnog predmeta, odnosno dva ili tri predmeta od kojih se jedan ili dva slušaju samo jednu godinu, odnosno predmeta koji se u takvim kombinacijama trebaju izvoditi posebno i instruktivno, s manjim brojem sati nastave.

Razredni odjel s manjim brojem učenika od broja učenika utvrđenog ovom Odlukom može se, uz suglasnost Ministarstva, u deficitarnim zanimanjima ustrojiti samo kada škola u istovrsnom ili srodnom programu nema više od jednog razrednog odjela i kada se u takav odjel nije upisao dovoljan broj učenika utvrđen ovom odlukom, odnosno kada nisu uspjele mjere provedene u skladu s ovom Odlukom, u čemu je škola dužna u rujnu izvijestiti Ministarstvo s obrazloženjem koje je mjere poduzela i zašto nisu uspjele.

Ustroj i preustroj razrednih odjela u skladu s ovom Odlukom mora se obaviti početkom rujna prije uvođenja učenika u razredne knjige.

VII.

Nadzor nad zakonitošću rada u provedbi ove odluke obavljat će Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa Hercegbosanske županije u sklopu svojih ovlasti.

VIII.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavljuje se u “Narodnim novinama Hercegbosanske županije”.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športaBroj: 06-01-38-3-937/18Livno, 29. svibnja 2018. godine


NARODNE NOVINE



NARODNE NOVINE



NARODNE NOVINE



***Na temelju članka 77. stavka 6. Zakona

o srednjem školstvu (“Narodne novine Hercegbosanske županije”, broj: 12/04. i 12/08.), a razmatrajući zahtjev Gimnazije iz Livna, Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športa donosi

ODLUKU o izmjeni i dopuni odluke o upisu učenika u srednje škole za školsku godinu 2018./2019.

I.

U članku II. Odluke o upisu učenika u srednje škole za školsku godinu 2018./2019. broj: 06-01-38-3-937/13. od 29. svibnja 2018. godine, u članku 2. mijenjaju se točke A, A1 i A2 koje glase:

A. U srednje javne škole u I. razred programa obrazovanja pojavnim potrebama upisat će se najmanje 634 učenika sa završenom osnovnom školom i određeni broj učenika koji ponavljaju prvi razred u 33 razredna odjela i to:

A.l. U gimnazijske programe 194 učenika u 10 razrednih odjela.

A2. U četverogodišnje strukovne programe za zanimanja u industriji, gospodarstvu i obrtništvu 270 učenika u 14 razrednih odjela

II.

Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavljuje se u "Narodnim novinama Hercegbosanske županije".

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Hercegbosanska županija Ministarstvo znanosti, prosvjete, kulture i športaBroj: 06-01-38-3-937/18Livno, 9. srpnja 2018. godine


***

NARODNE NOVINE



NARODNE NOVINE



NARODNE NOVINE



***

J. U. ZAVOD ZA ODGOJ I OBRAZOVANJE

***

Na temelju članka 14. Sporazuma o osnivanju Zavoda za odgoj i obrazovanje (“Narodne novine Županije Zapadnohercegovačke”, broj: 24/17), privremeno Upravno vijeće Javne ustanove Zavod za odgoj i obrazovanje, na 8. sjednici održanoj dana 28. lipnja 2018. godine, donijelo je:

PRAVILNIK O STRUČNO-PEDAGOŠKOM NADZORU

I.OPĆE ODREDBE

Članak 1.

Ovim Pravilnikom uređuje se stručno-pedagoški nadzor, način i uvjeti obavljanja stručno- pedagoškog nadzora te ovlasti stručnog savjetnika, odnosno druge osobe koja obavlja poslove stručno-pedagoškog nadzora.

Članak 2.

Stručno-pedagoški nadzor je sustavno i organizirano stručno praćenje realizacije nastavnih planova i programa, organizacije i izvođenja nastave i drugih oblika odgojno obrazovnog rada u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama (u daljnjem tekstu: ustanove) te stručnog i pedagoškog rada odgajatelja, nastavnika, stručnih suradnika i rukovoditelja u ustanovama.

Članak 3.

Stručno-pedagoški nadzor obavlja Javna ustanova Zavod za odgoj i obrazovanje (u daljnjem tekstu: Zavod), u ustanovama koje obavljaju poslove odgoja i obrazovanja u Županiji Zapadnohercegovačkoj i Hercegbosanskoj županiji, a po potrebi i u ostalim županijama i općinama s kojima Zavod potpiše ugovor o suradnji.

Članak 4.

(1) O provođenju stručno-pedagoškog nadzora odlučuje ravnatelj Zavoda i voditelj podružnice Zavoda, a u njihovoj odsutnosti osoba koju oni ovlaste.

(2) Stručno-pedagoški nadzor se može vršiti:

a) po službenoj dužnosti Zavoda,b) na zahtjev ministarstva obrazovanja,c) na zahtjev prosvjetne inspekcije,d) na zahtjev škole,e) na zahtjev učitelja, roditelja, staratelja,f) u drugim slučajevima kada Stručno vijeće

Zavoda ocijeni daje potrebno izvršiti nadzor.

II. STRUČNI SAVJETNIK, VANJSKI SURADNIK

Članak 5.

(1) Stručno-pedagoški nadzor provode osobe u zvanju stručnog savjetnika.

(2) Stručno-pedagoški nadzor može provoditi i osoba koja nije zaposlenik Zavoda, ako ispunjava uvjete za stručnog savjetnika (vanjski suradnik).

(3) Odluku o izboru vanjskog suradnika iz stavka (2) ovog članka donosi ravnatelj Zavoda.

(4) Aktom iz stavka (3) ovog članka i odgovarajućim ugovorom pobliže se uređuje vrijeme angažiranja, ovlasti, prava i obveze vanjskog suradnika.

Članak 6.

Odgovarajuća stručna sprema stručnog savjetnika (u daljnjem tekstu: savjetnik), utvrđuje se Pravilnikom o unutarnjem ustrojstvu i sistematizaciji radnih mjesta Zavoda.

Članak 7.

(1) Savjetnik obavlja nadzor na osnovu naloga ravnatelja Zavoda i voditelja podružnice Zavoda.

(2) Savjetnik snosi odgovornost ako propusti obaviti nadzor ili ako prekorači ovlasti utvrđene nalogom o stručno-pedagoškom nadzoru.

Članak 8.(Iskaznica savjetnika za stručno-pedagoški

nadzor)

(1) Savjetnik za obavljanje stručno-pedagoškog nadzora ima iskaznicu kojom dokazuje službeno svojstvo i ovlasti.

(2) Evidenciju izdavanja i zamjene te vraćanja službenih iskaznica koje nose savjetnici vodi Zavod.

(3) Iskaznicom se savjetnik smije koristiti samo u svrhu obavljanja stručno-pedagoškog nadzora u

NARODNE NOVINE



okviru mjerodavnosti.(4) Uporaba iskaznice u druge svrhe povlači

stegovnu i kaznenu odgovornost.(5) Iskaznicu je zabranjeno davati drugoj osobi.(6) Obrazac iskaznice iz stavka (1) ovog članka i

način njenog izdavanja propisuje ravnatelj Zavoda.

III. OBAVLJANJE STRUČNO-PEDAGOŠKOG NADZORA

Članak 9.

Stručno-pedagoški nadzor obavlja se:

a) uvidom u ostvarivanje godišnjeg plana i programa rada ustanove,

b) neposrednim praćenjem izvođenja nastave i drugih oblika odgojno-obrazovnog rada,

c) uvidom u pedagošku evidenciju i dokumen-taciju,

d) razgovorom s učenicima, roditeljima i odgojno-obrazovnim djelatnicima.

Članak 10.

U obavljanju stručno-pedagoškog nadzora savjetnik nadzire osobito:

a) izvođenje i ostvarivanje godišnjeg plana i

programa rada ustanove,b) planiranje, organiziranje i izvođenje nastave i

ostalih oblika odgojno-obrazovnoga rada,c) stručnu uporabu udžbenika, nastavnih sred-

stava i pomagala,d) ispunjenost pedagoških i didaktičko-

metodičkih zahtjeva u izvođenju nastave,e) vođenje stručno-pedagoške dokumentacije,f) provođenje ispita, način praćenja napredova-

nja i ocjenjivanja učenika,g) stručno usavršavanje odgojno-obrazovnih

djelatnika.

Članak 11. (Ostali poslovi savjetnika)

Osim što obavlja poslove iz članka 9. i članka 10. ovoga Pravilnika, savjetnik za stručno- pedagoški nadzor:

a) predlaže mjere za unapređivanje odgojno-obrazovnoga sustava,

b) pruža stručnu pomoć odgajateljima, učiteljima, nastavnicima i stručnim suradnicima (u daljnjem tekstu: učitelji)

i skrbi o njihovu stručno-pedagoškom usavršavanju,

c) prati rezultate odgojno-obrazovnog rada ustanove i razinu usvojenih znanja i vještina djece/učenika,

d) potiče učenička natjecanja i prati ostvarivanje eksperimentalnih programa,

e) ocjenjuje funkcionalnost prostora i opreme te predlaže mjere za njihovo osuvremenjivanje,

f) prati rad stručnih tijela u ustanovi.

Članak 12.(Obavijest o obavljanju stručno-pedagoškoga

nadzora)

(1) Savjetnik je dužan pravodobno obavijestiti ravnatelja ustanove o vremenu obavljanja stručno- pedagoškog nadzora.

(2) Iznimno se može obaviti stručno-pedagoški nadzor bez obavijesti iz stavka (1) ovoga članka ako to zahtijeva svrha nadzora.

(3) Ravnatelj ustanove i osoba čiji se rad nadzire dužni su savjetniku dati na uvid traženu dokumentaciju i evidenciju te ostale podatke i obavijesti potrebne radi nadzora, i osigurati ostale uvjete za nesmetano obavljanje nadzora.

Članak 13. (Vrste stručno-pedagoškog nadzora)

(1) Savjetnik vrši opći, posebni i pojedinačni stručno-pedagoški nadzor uvidom u rad ustanove, odnosno rad učitelja, ravnatelja i pomoćnika ravnatelja ustanove.

(2) Opći nadzor vrši se uvidom u rad i vrednovanje kvaliteta rada ustanove u ostvarivanju ciljeva i zadataka kao i nastavnog plana i programa.

(3) Opći nadzor iz stavka (2) ovog članka, obavlja povjerenstvo od tri člana koje formira ravnatelj Zavoda.

(4) Posebni nadzor vrši se po iskazanoj potrebi uvidom u rad i vrednovanjem kvaliteta rada ustanove u određenim oblastima, u ostvarivanju određenih ciljeva i zadataka, odnosno rada ravnatelja, pomoćnika ravnatelja i učitelja.

(5) Pojedinačni nadzor vrši se uvidom u rad i vrednovanjem kvaliteta rada pojedinih učitelja, ravnatelja i pomoćnika ravnatelja, prisustvovanjem izvođenju nastave, odnosno aktivnosti, ispitu i drugim oblicima odgojno-obrazovnog i stručnog rada.

(6) Pojedinačni nadzor iz stavka (5) ovog članka obavljaju savjetnici za svoje predmete ili odgovarajuće oblasti.

NARODNE NOVINE



Članak 14. (Opći stručno-peđagoški nadzor)

Opći stručno-pedagoški nadzor obuhvaća:

a) neposredno praćenje odgojno-obrazovnog rada dolaskom u ustanovu ili na drugo mjesto gdje se ostvaruje odgojno-obrazovni rad,

b) prisustvovanje izvođenju nastave, ispita i drugih oblika odgojno-obrazovnog rada,

c) prisustvovanje sjednicama stručnih organa, organa upravljanja, učeničkih i roditeljskih vijeća,

d) uvid u pripreme učitelja,e) uvid u ocjenjivanje i opći uspjeh učenika,

razrednih odjela i škole u cjelini,f) pregled materijalno-tehničke osnove

za izvođenje i organiziranje odgojno-obrazovnih djelatnosti, prema suvremenim pedagoškim standardima,

g) uvid u djelatnost školske knjižnice,h) uvid u podatke o samo vrednovanju ustanove,i) uvid u propisanu evidenciju i dokumentaciju,j) prikupljanje podataka putem upitnika

ili razgovora s ravnateljem, učiteljima, učenicima, roditeljima, odnosno starateljima,

k) utvrđivanje općih, djelatnih, kadrovskih i materijalnih uvjeta djelatnosti ustanove,

1) utvrđivanje ukupne kvalitete odgojno-obrazovne djelatnosti ustanove.

Članak 15.(Pojedinačni stručno-pedagoški nadzor)

(1) Pojedinačni stručno-pedagoški nadzor obuhvaća:

a) uvid u stručnu spremu učitelja, ravnatelja i pomoćnika ravnatelja,

b) uvid u pripremanje, planiranje i organizaciju rada učitelja, ravnatelja i pomoćnika ravnatelja,

c) uvid u rad učitelja nazočnošću satima redovite nastave i drugim oblicima odgojno- obrazovnog rada,

d) uvid u izbor nastavnih metoda i oblika rada učitelja te korištenje nastavnih pomagala i udžbeničke literature,

e) uvid u ovladanost nastavnih sadržaja od strane učenika,

f) uvid u metode, oblike i kriterije ocjenjivanja i izvođenje zaključnih ocjena,

g) uvid u stručno-pedagoško usavršavanje učitelja, ravnatelja i pomoćnika ravnatelja.

(2) Prigodom obavljanja stručno-pedagoškog nadzora, na zahtjev učitelja može se obaviti i stručna konzultacija, s ciljem odgovarajuće stručne pomoći i instrukcije.

Članak 16.(Zapisnik o obavljenom stručno-pedagoškom

nadzoru)

(1) O obavljenom stručno-pedagoškom nadzoru, savjetnik sastavlja zapisnik.

(2) Na osnovu zapisnika savjetnik obvezno razmatra utvrđeno stanje s ravnateljem, učiteljem ili stručnim tijelom ustanove.

Članak 17. (Nalaz)

(1) Na osnovu zapisnika iz članka 16. savjetnik sastavlja nalaz. Nalaz mora biti jasan.

(2) Nalaz o stručno-pedagoškom nadzoru sastoji se iz tekstualnog dijela i opće ocjene stanja, te sadrži:

- opis utvrđenog stanja, - mjere koje u ustanovi treba poduzeti radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti i nedostataka, - mjere koje se predlažu nadležnim tijelima ustanove, - rokove izvršenja mjera,

(3) Nalaz o općem stručno-pedagoškom nadzoru sastavlja predsjednik povjerenstva Zavoda i dostavlja ga ustanovi u kojoj je izvršen nadzor i organu upravljanja ustanove.

(4) Nalaz o posebnom i pojedinačnom stručno-pedagoškom nadzoru sastavlja savjetnik koji je obavio nadzor i dostavlja ga ravnatelju ustanove i odgojno-obrazovnom djelatniku na čiji rad se nadzor odnosi.

(5) Ravnatelj ustanove je dužan upoznati nastavničko i učiteljsko vijeće, te organ upravljanja ustanove s izvršenim općim stručno-pedagoškim nadzorom i dostavljenim nalazom.

(6) Nalaz o stručno-pedagoškom nadzoru iz kojeg se izvodi opća ocjena stanja je standardiziran, a donosi ga ravnatelj Zavoda.

Članak 18.

(1) Opća ocjena stanja stručno-pedagoškog nadzora izražava se tekstualno i ocjenama:

NARODNE NOVINE



- ne zadovoljava, - zadovoljava, - uspješan, - vrlo uspješan, - izvrstan.

(2) Rok dostavljanja nalaza o stručno-pedagoškom nadzoru je petnaest (15) dana od dana obavljanja nadzora.

Članak 19.(Rok za otklanjanje nedostataka)

(1) U slučaju da povjerenstvo ili savjetnik utvrde veće nedostatnosti u djelatnosti odgojno- obrazovne ustanove, odnosno rada učitelja, ravnatelja ili pomoćnika ravnatelja u nalazu će se odrediti rok do kojeg je potrebno otkloniti nedostatke.

(2) Rok iz stavka (1) ovog članka ne može biti dulji od šest (6) mjeseci.

Članak 20.

(1) Ustanova, odnosno organ upravljanja kome je dostavljen nalaz je dužna u roku od trideset (30) dana razmotriti nalaz, poduzeti odgovarajuće mjere glede otklanjanja nedostataka i o tome podnijeti pisano izvješće Zavodu. Ovo izvješće razmatra Stručno vijeće Zavoda i donosi odluku o prihvaćanju izvješća ili o potrebi ponavljanja nadzora.

(2) Ukoliko se na ponovljenom nadzoru utvrdi da nedostaci nisu ispravljeni, Zavod će dostaviti nalaz nadležnim tijelima na dalje postupanje.

Članak 21.

(1) Osobe i ustanove nad kojima je izvršen stručno-pedagoški nadzor mogu podnijeti primjedbe na nalaz savjetnika ravnatelju Zavoda u roku od petnaest (15) dana od dana prijema nalaza o nadzoru.

(2) Osobe i ustanove iz stavka (1) ovog članka mogu izjaviti primjedbu na odluku ravnatelja Zavoda, Ministarstvu obrazovanja, znanosti, kulture i športa, u roku od petnaest (15) dana od prijema iste.

IV. PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 22.

(1) Pravilnik stupa na snagu nakon dobivanja

suglasnosti od Ministarstva obrazovanja, znanosti, kulture i športa Županije Zapadnohercegovačke i Ministarstva znanosti, prosvjete, kuture i športa Hercegbosanske županije, danom objave na oglasnoj ploči Zavoda i bit će objavljen u Narodnim novinama Županije Zapadnohercegovačke i Narodnim novinama Hercegbosanske županije.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine Županija ZapadnohercegovačkaJ.U. Zavod za odgoj i obrazovanjeBroj: 27-1/18Široki Brijeg, 28. lipnja 2018. godine

Predsjednik privremenog Upravnog vijećarMijo Tokić

***

USTAVNI SUD FBiH

***

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine odlučujući o zahtjevu Premijera Federacije Bosne i Hercegovine i jedne trećine poslanika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona za utvrđivanje ustavnosti člana 1., člana 7. stav 2., člana 8., člana 18. stav 2., člana 37., člana 48., člana 52. stav 4. i člana 85. stav 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, člana 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona, člana 2. i člana 10. stav 1. Ustava Posavskog kantona i člana 2. i člana 10. st.1. i 2. Ustava Kantona 10, na osnovu člana IV.C.3.10.(2) b) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, nakon javne rasprave, na sjednici održanoj 16.05.2018. godine, donio je

PRESUDU

1. Utvrđuje se da član 1., član 7. stav 2., član 8. st. 1. i 2., član 18. stav 2., član 37. st. 1., 2. i 3., član 48. stav 3., član 52. stav 4. i član 85. stav 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona; član 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona i član 2. i član 10. stav 1. Ustava Posavskog kantona nisu u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

2. Nalaže se Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, Skupštini Zapadnohercegovačkog kantona i Skupštini

NARODNE NOVINE



Posavskog kantona da odmah, a najkasnije u roku od šest mjeseci od dana objave ove presude u službenim glasilima, donesu amandmane na ustave tih kantona u skladu sa amandmanima XXVII, XXVIII stav 2. i XXIX stav 1. na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, do kada će se neposredno primjenjivati navedene odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

3. Utvrđuje se da su član 8. stav 3., član 37. st. 4., 5. i 6. i član 48. st. 1. i 2. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

4. Obustavlja se postupak za utvrđivanje ustavnosti člana 2. i člana 10. st. 1. i 2. Ustava Kantona 10.

5. Presudu objaviti u “Službenim novinama Federacije BiH”, “Službenim novinama Hercegovačko-neretvanskog kantona”, “Narodnim novinama Posavskog kantona”, “Narodnim novinama Zapadnohercegovačkog kantona” i “Narodnim novinama Kantona 10”.

Obrazloženje

1. Predmet zahtjeva i podnosilac zahtjeva

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine podnio je dana 07.09.2017. godine Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Ustavni sud Federacije) zahtjev za ocjenu ustavnosti člana 1. i člana 8. st. 1. i 2. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona (“Službene novine Hercegovačko-neretvanskog kantona”, br.: 2/98, 3/98, 4/00 i 7/04), člana 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona (“Narodne novine Zapadnohercegovačkog kantona”, br.: 1/96, 2/99, 14/00, 17/00, 1/03, 10/04 i 17/11), člana 2. i člana 10. stav 1. Ustava Posavskog kantona (“Narodne novine Posavskog kantona”, br.: 1/96, 3/96, 7/99, 3/00, 5/00 i 7/04), člana 2. i člana 10. st. 1. i 2. Ustava Kantona 10 (“Narodne novine Kantona 10”, br.: 3/96, 9/00, 9/04, 10/04 i 10/05), sa odredbama člana I.1.(2), člana I.6., člana II.A.2.1.(1) d) i člana V.1.4. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u vezi sa članom 5. stav 1.(c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije.

Takođe, zahtjev za ocjenu ustavnosti Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona podnijela je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine dana 01.12.2017. godine jedna trećina poslanika u

Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona. U zahtjevu traže ocjenu ustavnosti odredbi člana 1., člana 7. stav 2., člana 8., člana 18. stav 2., člana 37., člana 48., člana 52. stav 4. i člana 85. stav 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, sa odredbama člana I.1. (2), člana I.6., člana II.A.2.1. (1) d), člana II.A.2.1. (2) b), člana IV.B.3.9., člana V.1.1., člana V.2.7a., člana V.2.7b. i člana V.3.8. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u vezi sa članom 5. stav 1. (c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije i člana 2. i člana 25. stav 1. tačke a) i b) Međunarodnog ugovora o građanskim i političkim pravima.

2. Rješenje o spajanju postupaka

Kako se u oba navedena predmeta radi o zahtjevima kojima se traži ocjena ustavnosti, između ostalih, Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, Ustavni sud Federacije na sjednici održanoj dana 14.03.2018. godine, primjenom člana 38. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 6/95 i 37/03) odlučio da u oba zahtjeva odlučuje u jednom ustavnosudskom postupku, te je donio Rješenje o spajanju postupaka, broj: U-48/17 od 14.03.2018. godine. Ustavni sud Federacije će u ovom ustavnosudskom predmetu voditi jedinstven postupak i donijeti jednu odluku.

3. Stranke u postupku

Na osnovu člana IV.C.3.10.(2) b) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, stranke u postupku u ovom predmetu su: Premijer Federacije Bosne i Hercegovine i jedna trećina poslanika u skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, kao podnosioci zahtjeva i Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, Zapadnohercegovačkog kantona, Posavskog kantona i Kantona 10.

4. Bitni navodi podnosilaca zahtjeva

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine smatra da pojedine odredbe Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, Ustava Zapadnohercegovačkog kantona, Ustava Posavskog kantona i Ustava Kantona 10, nepriznavanjem ustavnopravne konstitutivnosti srpskog naroda, nepriznavanjem ravnopravnosti srpskog jezika, nepriznavanjem ravnopravnosti ćiriličnog pisma i nepriznavanjem naziva “bosanski jezik” nisu u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

NARODNE NOVINE



Konkretizuje ove tvrdnje po kantonima na sljedeći način:

U Ustavu Hercegovačko-neretvanskog kantona Srbi nisu konstitutivni narod, srpski jezik i ćirilično pismo nisu priznati kao službeni jezik i službeno pismo, a naziv “bosanski jezik” nije priznat kao službeni naziv jezika.

U Ustavu Zapadnohercegovačkog kantona srpski jezik i ćirilično pismo nisu priznati kao službeni jezik i službeno pismo, a naziv “bosanski jezik” nije priznat kao zvanični naziv jezika kojim govore Bošnjaci i pripadnici Ostalih kojima je taj jezik maternji.

U ustavima Posavskog kantona i Kantona 10, Srbi nisu konstitutivan narod, srpski jezik i ćirilično pismo nisu priznati kao službeni jezik i službeno pismo, a naziv “bosanski jezik” nije priznat kao službeni naziv jezika kojim govore Bošnjaci i pripadnici Ostalih kojima je to maternji jezik.

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine navodi da je Ustavni sud Federacije u presudama broj: U-12/97 od 19.11.1997. godine i 20.02.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 24/98), broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 34/98) i broj: U-24/98 od 10.11.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 3/99), u vezi sa ustavima Zapadnohercegovačkog kantona, Posavskog kantona i Kantona 10, proglasio odredbe članova 10. neustavnim u odnosu na naziv “bošnjački jezik”. Naglašava da je u šestoj alineji Preambule i članu I.1.(2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisana konstitutivnost i ravnopravnost sva tri naroda i Ostalih u Federaciji Bosne i Hercegovine. Poziva se na Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: U-5/98-III od 30.06. i 01.07.2000. godine i podsjeća da je Ustav Bosne i Hercegovine mjerilo za ustave entitetậ i kantone. U pomenutoj Odluci Ustavnog suda Bosne i Hercegovine apostrofira alineju 10. Preambule Ustava Bosne i Hercegovine u kojoj je propisan princip konstitutivnosti. Između ostalog, a u vezi sa tada važećom normom iz Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, naglašeno je da definisanje Bošnjaka i Hrvata kao konstitutivnih naroda u Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine na neopravdan način daje tim narodima privilegije u institucionalnoj strukturi Federacije Bosne i Hercegovine. Shodno navedenom privilegovanje Bošnjaka i Hrvata, kao konstitutivnih naroda u odnosu na Srbe, kao takođe konstitutivan narod u Federaciji Bosne i Hercegovine, predstavlja povredu prava na slobodu kretanja i prebivališta i

prava na imovinu garantovane članom II. st. 3. i 4., a u vezi sa stavom 5. Ustava Bosne i Hercegovine. Spomenute privilegije Bošnjaka i Hrvata iz tada važećeg Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u suprotnosti su i članu 5. (c) Konvencije o uklanjanju svih vrsta rasne diskriminacije. Međunarodnopravni standardi zaštite ljudskih prava i sloboda su ugrađeni u Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, uključujući i Međunarodnu konvenciju o eliminaciji svih vrsta rasne diskriminacije uz zaključak podnosioca zahtjeva da su Federacija Bosne i Hercegovine i svi njeni kantoni dužni provoditi normative iz Ustava Bosne i Hercegovine i pomenute međunarodne standarde. U članu XII. stav 2. Ustava Bosne i Hercegovine propisana je obaveza entitetậ da amandmanskim postupkom izmijene svoje ustave da bi se osigurala saglasnost sa ovim Ustavom. U skladu sa članom III.3.b). Premijer Federacije Bosne i Hercegovine smatra da je zakonodavna vlast u Federaciji izvršila tu harmonizaciju, a da pomenuti kantoni nisu i u zahtjevu navodi konkretne primjere za tu tvrdnju. Zapadnohercegovački kanton, Posavski kanton i Kanton 10 nisu postupili u skladu sa presudama Ustavnog suda Federacije broj: U-12/97 od 19.11.1997. godine i 20.02.1998. godine, broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine i broj: U-24/98 od 10.11.1998. godine i koje su članove 10., u kojima su koristile izraz “bošnjački jezik” umjesto “bosanski jezik”, proglasile neustavnim. Podnosilac zahtjeva tvrdi da zakonodavne vlasti pomenutih kantona, još uvijek nisu amandmanima promijenile citirane neustavne odredbe čime su prekršile i odredbu člana 40. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine koja propisuje, između ostalog, da kada usvojeni ili predloženi zakon ili drugi propis organa kantonalne vlasti za koji Ustavni sud utvrdi da nije u skladu sa Ustavom neće se primjenjivati od dana objavljivanja presude Ustavnog suda u “Službenim novinama Federacije BiH”, odnosno predloženi zakon ili drugi propis neće stupiti na snagu ili će stupiti na snagu od dana određenog u tom propisu ukoliko se izmijeni na način koji propiše Ustavni sud. Formalno-pravno ovi kantoni nemaju na snazi ustavnu odredbu koja propisuje koji je službeni jezik i pismo tih kantona, a ta pasivnost kantonalnih zakonodavnih vlasti predstavlja neustavno stanje koje Ustavni sud Federacije mora utvrditi i naložiti njihovim kantonalnim skupštinama da usvoje relevantne odredbe u svojim ustavima kako bi se i taj nedostatak u ustavima ispravio. Pitanje jezika i pisma je pravo svakog konstitutivnog naroda i

NARODNE NOVINE



Ostalih što je propisano u članu II/1 Ustava Bosne i Hercegovine, članu II.A.1., članu V.1.4. (2) i članu V.5.17.a. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Prema članu V.1.4.(2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisana je obaveza kantona da ustavi kantona moraju biti u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. Bez obezbjeđenja ravnopravnosti korištenja jezika svih konstitutivnih naroda i prava na naziv svoga jezika i pisma svih konstitutivnih naroda i Ostalih nemoguće je obezbijediti “najviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda”. Član 60. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 40/10 i 18/16) propisuje da su organi vlasti u Federaciji dužni provoditi odluke Suda. Podnosilac zahtjeva smatra da i pasivnost javne vlasti u kantonu, koja nije uskladila ustav u skladu sa pomenutim odlukama ustavnih sudova, može biti neustavno ponašanje suprotno članu I.1. (2), članu I.6. i članu V.1.4. (2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Konačno zaključuje da nepropisivanje srpskog jezika i ćirilice, kao zvaničnog jezika i pisma, u navedenim kantonima predstavlja kolektivnu diskriminaciju svih građana koji se identifikuju sa tim jezikom i pismom i neustavno postupanje tih ustava u odnosu na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

U članu 8. stav 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona na hrvatskom jeziku propisano je da su zvanični jezici ovog Kantona “bošnjački” i hrvatski jezik što je u suprotnosti sa pomenutim presudama Ustavnog suda Federacije i Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine iz 1994. godine kojim je propisano da su službeni jezici Federacije “bosanski i hrvatski jezik”. Premijer Federacije Bosne i Hercegovine zaključuje da je član 8. stav 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, u verziji na hrvatskom jeziku, suprotan članu I.6. (1) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. U prilog tom zaključku navodi Presudu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: U-7/15 od 26.05.2016. godine, koja se bavi istim problemom i obavezuje vlasti u Republici Srpskoj da omoguće Bošnjacima i Ostalim pravo na školovanje na bosanskom jeziku.

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine predlaže da Ustavni sud Federacije usvoji zahtjev i donese presudu kojom će utvrditi neustavnost osporenih odredbi, naložiti kantonalnim skupštinama da odmah, a najkasnije u roku od šest mjeseci, izvrše amandmanske izmjene i dopune svojih ustava u skladu sa obrazloženjem iz

iste presude i da se presuda objavi u “Službenim novinama Federacije BiH”.

Jedna trećina poslanika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona ukazuje da su odredbe člana 1., člana 7. stav 2, člana 8., člana 18. stav 2., člana 37., člana 48., člana 52. stav 4. i člana 85. stav 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona u nesaglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine jer ne priznaju: ustavnopravni položaj srpskog naroda kao konstitutivnog naroda, ravnopravnost jezika i pisama, naziv “bosanski jezik”, ravnopravnost poslanicima iz reda srpskog naroda pri odlučivanju o simbolima kantona za korištenje mehanizma zaštite vitalnog nacionalnog interesa, proporcionalnu zastupljenost u vladi kantona u skladu sa popisom stanovništva iz 1991. godine i njihovo pravo na predlaganje amandmana na Ustav. Predlažu da Ustavni sud Federacije utvrdi da su navedene odredbe Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona u nesaglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i to sa odredbama: člana I.1. (2), člana I.6., člana II.A.2.1. (1) d), člana II.A.2.1. (2) b), člana IV.B.3.9., člana V.1.1., člana V.2.7a., člana V.2.7b. i člana V.3.8. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u vezi sa članom 5. stav 1. (c) Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i člana 2. i člana 25. stav 1. tačke a) i b) Međunarodnog ugovora o građanskim i političkim pravima.

Predlažu da se citirane odredbe Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona utvrde neustavnim, da se prestanu primjenjivati od dana objavljivanja presude Ustavnog suda Federacije u “Službenim novinama Federacije BiH”, da se naloži Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona da u roku od šest mjeseci uskladi osporene odredbe Ustava sa presudom, te da se presuda objavi u “Službenim novinama Federacije BiH” i “Službenim novinama Hercegovačko-neretvanskog kantona”.

5. Bitni navodi odgovora na zahtjeve

Na osnovu člana 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije je dana 19.09.2017. godine, pozvao skupštine spomenuta četiri kantona da se kao druga stranka u postupku izjasne na zahtjev Premijera Federacije Bosne i Hercegovine dostavljanjem svojih odgovora u roku od 30 dana.

a) Skupština Kantona 10 podneskom broj: 01-01/1-02-46.2/17 od 16.10.2017. godine obavijestila je Ustavni sud Federacije da je na sjednici od

NARODNE NOVINE



11.10.2005. godine donijela Amandmane od V-X na Ustav Kantona 10 kojima je Amandmanom V promijenjen član 2. Ustava ovog Kantona tako da glasi: “Hrvati, Srbi i Bošnjaci kao konstitutivni narodi u Federaciji, zajedno sa ostalima i građani Kantona ostvaruju svoja suverena prava u Federaciji i Kantona u skladu sa Ustavom Federacije i ovim Ustavom”, a Amandmanom VI na Ustav Kantona 10 da glasi: “Službeni jezici Kantona su jezici kojima govore: Hrvati, Srbi i Bošnjaci. Službena pisma su latinica i ćirilica. Ostali jezici mogu se koristiti kao sredstvo komunikacije i nastave u skladu sa zakonom”.

b) Skupština Zapadnohercegovačkog kantona podneskom broj: 01-01-O-6-XXXIV-1075/17-3 od 26.10.2017. godine obavijestila je Ustavni sud Federacije da je formirala Komisiju za izmjenu Ustava ovoga kantona da pripremi amandmane koji će, između ostalog, obuhvatiti i odredbe člana 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona.

c) Skupština Hercegovačko-neretvanskog kantona podneskom broj: 02-02-111/17 od 23.10.2017. godine obavijestila je Ustavni sud Federacije da nije usaglasila zajednički stav po pitanju odgovora na zahtjev, te je dostavila dva odvojena i suprotna mišljenja članova Komisije za zakonodavno-pravna pitanja ove skupštine. Dva člana Komisije u mišljenju broj: 02-03-005/17 od 20.10.2017. godine osporavaju navode iz zahtjeva u pogledu naziva jezika na hrvatskom jeziku i smatraju da svakom narodu pripada pravo da svoj jezik naziva kako to njegov pravopis nalaže i smatraju neprihvatljivim da jedan narod nameće drugom pravila njegovog pravopisa ili da pravnom normom nameće pravila svoga jezika ili pravopisa drugom narodu. Napominju da je o navedenim pitanjima nadležni sud već postupao, pa ovu stvar smatraju presuđenom. Smatraju da se nisu stekli ni formalnopravni, a ni suštinski uslovi za usaglašavanje navedenih odredbi jer su principi konstitutivnosti hrvatskog, srpskog i bošnjačkog naroda već ispoštovani. Prema njihovom mišljenju Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, “Odlukom broj: 41/02 od 06.10.2002. godine objavljenom u “Službenom glasniku BiH”, broj: 52/02”, je odredio konstitutivnost srpskog naroda sa svim pravima i sa važnošću na cijeloj teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Navedena odluka se primjenjuje i na teritoriji ovoga kantona i ima jaču snagu od ustavnih odredbi. U Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine nikada nije pokrenuta procedura niti izvršen postupak usklađivanja Ustava Federacije

Bosne i Hercegovine sa spomenutom Odlukom, a kako nije bilo izmjena Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u tom pravcu, nije bilo osnova ni za promjenu izmjena Ustava ovoga kantona. U skladu sa tom Odlukom u Hercegovačko-neretvanskom kantonu od 2003. godine pripadnici srpskog naroda su dobili jedno mjesto u Vladi, mjesto zamjenika predsjedavajućeg u Skupštini i imaju Klub Srba kao ustavnu kategoriju. Postavljaju pitanje zašto bi ovaj kanton mijenjao svoj ustav, ako nije bilo promjena u Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine. Ističu da su o prijedlozima iz zahtjeva Premijera Federacije Bosne i Hercegovine već odlučivali Ustavni sud Bosne i Hercegovine i Ustavni sud Federacije o čemu bi Ustavni sud Federacije trebao da vodi računa po službenoj dužnosti i kao o presuđenoj stvari. Na kraju predlažu da se prijedlog odbaci ili da se, na osnovu izloženih argumenata, odbije kao neosnovan.

Drugačijeg mišljenja su tri člana Komisije koji smatraju da je zahtjev Premijera Federacije Bosne i Hercegovine osnovan, iz razloga što je izostavljanje Srba kao konstitutivnog naroda u članu 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona suprotno članu I.1.(2), članu I.6. i članu II.2.d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, u vezi sa članom 5. stav 1. (c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije. Isto tako smatraju, da član 8. st. 1. i 2. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona (odnosi se naziv bosanskog jezika u Ustavu Hercegovačko-neretvanskog kantona na hrvatskom jeziku) nije u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. Odlučenja u presudama Ustavnog suda Federacije broj: U-12/97 od 19.11.1997. godine i 20.02.1998. godine, broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine i broj: U-24/98 od 10.11.1998. godine, nisu primjenjive u konkretnom slučaju, jer iste nisu ispitivale usklađenost Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona sa međunarodnim konvencijama i članom I.1.(2), članom I.6. i članom II.A.2.1. (1) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u vezi sa članom 5. stav 1. (c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije. Naglašavaju da je prijedlog da se na dnevni red Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona uvrste amandmani na Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona po pitanjima konstitutivnosti Srba, naziva bosanskog i srpskog jezika i upotrebe ćiriličnog pisma, već nekoliko puta bio na dnevnom redu iste Skupštine (zadnji put 02.10.2017. godine). Međutim, za te amandmane nije se mogla obezbijediti potrebna većina glasova da bi se

NARODNE NOVINE



usvojili. Smatraju da je djelovanje Ustavnog suda Federacije u ovom predmetu veoma važan korak u uspostavljanju jednakosti svih naroda u Hercegovačko-neretvanskom kantonu i otklanjanju opisane neusklađenosti Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona.

Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-68/17 od 11.12.2017. godine dostavio zahtjev jedne trećine poslanika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona na odgovor Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona i dana 19.01.2018. godine je obaviješten podneskom broj: 02-02-005/18 od 12.01.2018. godine da Komisija za zakonodavno-pravna pitanja Skupštine ovoga kantona nije usaglasila zajednički stav po pitanju odgovora na zahtjev za ocjenu ustavnosti zbog čega su Ustavnom sudu Federacije i dostavljena dva odgovora članova spomenute Komisije od 12.01.2018. godine sa potpuno suprotnim stavovima koji su identični sa stavovima članova ove Komisije u njihovim odgovorima dostavljenih Ustavnom sudu Federacije, dopisom broj: 02-02-111/17 od 23.10.2017. godine.

d) Skupština Posavskog kantona nije dostavila odgovor.

6. Sjednica suda sa javnom raspravom

Ustavni sud Federacije je imajući u vidu značaj materije koja je predmet odlučivanja održao javnu raspravu dana 16.05.2018. godine. Raspravi su pristupili punomoćnik Premijera Federacije Bosne i Hercegovine, punomoćnici jedne trećine poslanika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, kao i punomoćnici ispred Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, Posavskog kanona i Kantona 10. Ispred Skupštine Zapadnohercegovačkog kantona nije pristupio niko.

Punomoćnik Premijera Federacije Bosne i Hercegovine je ostao kod navoda iz zahtjeva, s tim da je u odnosu na osporene odredbe Ustava Kantona 10 povukao zahtjev, jer su iste izmijenjene. Ipak, primijetio je da i dostavljeni amandmani nisu u cijelosti ispoštovali odluke ovoga suda koje se tiču neustavnosti naziva “županija”, niti su ispoštovali odluke koje su ukazale na civilizacijske vrijednosti Evropskog suda za ljudska prava, jer kategorija “ostali” je u apsolutno marginalizovanom položaju kada je u pitanju jezik i pismo, ali to nije predmet ovoga slučaja, pa neće to dalje problematizovati. Podsjetio je da je ovaj sud davno donio nekoliko presuda u kojima je određene formulacije u ustavima kantona proglasio neustavnim i te

presude do danas nisu izvršene. U bilo kojoj pravnoj državi neprihvatljivo je da se odluke najviših sudova ignorišu i da se javna vlast, bez bilo kakvog osjećaja odgovornosti, tako odnosi prema najvišim sudskim instancama. Smatra da u ovom dijelu Ustavni sud Federacije treba braniti svoj dignitet zbog neizvršavanja vlastitih odluka i zauzeti proaktivan stav naspram ignorisanja javne vlasti da to učini. Postoji i dodatno kršenje odredbi Ustava Federacije Bosne i Hercegovine koje nalažu da se odluke ovog suda moraju izvršavati, jer je to pozitivna ustavnopravna obaveza i u tom dijelu je potrebno utvrditi i dodatno kršenje, jer nema opravdanja za neizvršavanje odluka Suda. Kada se ne izvrši odluka ustavnog suda onda nastaje pravna praznina zato što određena materija ostaje neregulisana, a to znači istovremeno i nanošenje štete onim subjektima u Federaciji Bosne i Hercegovine koji imaju pravo i zaslužuju da budu normativno regulisani u skladu sa ustavom i međunarodnim pravom. Tu prije svega misli na pripadnike srpskog naroda, ostale i sve one kojima je uskraćeno pravo na zvanično korištenje ćirilice kao njihovog pisma, a u veoma sličnoj situaciji su i pripadnici bošnjačkog naroda kojima se uskraćuje pravo da svoj jezik nazivaju onako kako oni to žele. Smatra da se Sud treba odrediti u smislu pitanja eventualno presuđene stvari u odnosu na naziv “bošnjački” jezik, ali da faktički u tim kantonima egzistiraju ove norme kao da presuda ustavnog suda nije ni bilo.

U odgovoru iz Hercegovačko-neretvanskog kantona navedeno je da se riječ “bosanski” iz bosanskog jezika prevodi kao “bošnjački” na hrvatskom jeziku i da nijedan narod ne može određivati drugom narodu pravopis. Jedini komentar koji ovaj punomoćnik, kao punomoćnik, građanin ove države i profesor ustavnog prava u bilo kojem kapacitetu, na ovakav službeni odgovor jedne kantonalne vlasti jeste da na jeziku bilo koje evropske pravne države na koje se ugledamo, neizvršavanje odluka ustavnog suda se prevodi kao neodgovornost. Smatra da je ovo predmet koji pokazuje da u našoj državi postoje anticivilizacijske norme koje neko pokušava da odbrani. Ističe da je izreka prijedloga presude precizirana i da se od Ustavnog suda Federacije, obzirom na neizvršavanje ranijih odluka toga suda, traži da utvrdi i prelazna rješenja na period do šest mjeseci. Na taj način bi se odmah dobile norme u skladu sa međunarodnim standardima, Ustavom Bosne i Hercegovine i obavezujućom sudskom praksom najviših sudskih instanci. To se prije svega odnosi

NARODNE NOVINE



na član 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, član 2. Ustava Posavskog kantona, član 8. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, član 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona i član 10. stav 1. Ustava Posavskog kantona. Na taj način bi Ustavni sud Federacije odmah predvidio da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi konstitutivni narodi zajedno sa Ostalim, da su ravnopravni uvažavajući duh jezika koji su usvojeni u pojedinim kantonima i da se predvidi da su službeni jezici kantona bosanski, hrvatski i srpski i da su latinica i ćirilica dva ravnopravna pisma.

Zahtjev je precizirao i tačno odredio koje odredbe kantonalnih ustava smatra da su povrijeđene.

Predstavnik jedne trećine poslanika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona je istakao da su u aprilu 2016. godine Klub poslanika Bošnjaka i Klub poslanika Srba pokrenuli inicijativu pred Skupštinom Hercegovačko-neretvanskog kantona za usvajanje Amandmana XIII na Ustav tog kantona. Ova inicijativa je triput stavljana na dnevni red sjednica kantonalne Skupštine, ali zbog nedovoljnog broja glasova do danas nije uspjela da se stavi ni na dnevni red, zbog čega je i podnesen ovaj zahtjev. Na raspravi su istakli da Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona i dalje sadrži diskriminatorske odredbe, jer definitivno “ne vidi” predstavnike Srba, srpski jezik i pismo ćirilicu, da se kantonalno službeno glasilo i dalje štampa samo na bosanskom i hrvatskom jeziku, a ne i na srpskom jeziku i na ćirilici. Takođe, prije nekoliko mjeseci upućena je i inicijativa Vladi Hercegovačko-neretvanskog kantona za izmjenu Zakona o službenim novinama, ali Vlada na to još nije odgovorila. Što se tiče objašnjenja o upotrebi termina “bošnjački jezik” smatraju nepotrebnim da bilo šta komentarišu. Tačno je da se u tom Kantonu koristi bosanski jezik i ne vide onda šta je sporno i zašto se neki protive izmjeni kantonalnog Ustava da to i de facto bude propisano u Ustavu toga Kantona. Godinama se Skupštini ovoga Kantona ukazuje na postojanje diskriminatorskih članova u Ustavu tog Kantona, ali do danas nije postojala dobra volja za rješavanje ovih problema.

Punomoćnik Posavskog kantona je priznao da ta kantonalna Skupština nije usvojila amandmane na Ustav tog Kantona, navodeći kao razloge što je tokom 2014. godine taj Kanton zadesila velika poplava i bila je izborna godina, a predviđeno je da amandmani koji se odnose na ravnopravnost konstitutivnih naroda, ravnopravnost jezika i pisama tih naroda budu stavljeni na dnevni red sjednice Skupštine ovoga Kantona tokom ove

kalendarske godine. Punomoćnik Skupštine Hercegovačko-

neretvanskog kantona je istakao da ne postoji stav Skupštine tog kantona, jer ne postoji jedinstveno viđenje ove problematike.

Drugi punomoćnik Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, koji je i potpredsjednik Skupštine ovoga Kantona i predsjednik Komisije za Zakonodavno-pravna pitanja, smatra da navodi zahtjeva premijera Federacije Bosne i Hercegovine da se određeni članovi Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona zasnivaju na kršenju Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije i Ustava Bosne i Hercegovine, nisu osnovani jer, po njemu, ovaj Kanton je u potpunosti implementirao sve odredbe koje se tiču konstitutivnosti sva tri naroda. Ostao je kod navoda dostavljenih u pismenoj formi, znači da je još 2003. godine konstituisan “srpski klub” u Skupštini, zamjenik predsjedavajućeg Skupštine je iz reda srpskog naroda, a Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona od 2003. godine do danas u svakom svom sazivu je imala po jednog predstavnika srpskog naroda. Zato tvrdi da u tom Kantonu ne postoji stvarna diskriminacija nehrvatskog stanovništva. Nametnuta Odluka Visokog predstavnika o amandmanima sadrži i dio koji propisuje da te izmjene i dopune imaju veću pravnu snagu od nedosljednih odredbi kantonalnih ustava, zakona i propisa i akata, te da stupanje na snagu ovih izmjena i dopuna nije potrebno donijeti dodatne normativne akte. Međutim, organi vlasti kantona i dalje imaju obavezu da usklade svoje ustave sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. U prvom zahtjevu se koristi termin “harmonizacija federalnih propisa”, što je samo pokušaj bježanja od realnosti jer ni Ustav Federacije Bosne i Hercegovine nije promijenjen u propisanoj proceduri, kada su u pitanju pomenuti amandmani. Takva situacija traje do danas jer ni Predstavnički dom, a ni Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine nisu usvojili pomenute izmjene i dopune Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u vidu tih amandmana, a kako to nalaže Ustav i poslovnici o radu oba doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegvine. Zaključio je da se i federalna vlast u ovoj situaciji ponaša kao Hercegovačko-neretvanski kanton jer su ti amandmani suštinski implementirani, a u tekstualnim dijelovima ustava, i federalnog i ovih kantona, to nije slučaj, te je to, po njemu, vrlo važno prethodno pitanje koje Ustavni sud Federacije treba razriješiti. U svakodnevnom radu svih institucija kantonalne

NARODNE NOVINE



vlasti, pa i u radu kantonalne Skupštine, u svim aktima se koristi naziv bosanski jezik, što je već odavno verifikovano. Uvjeren je da nema povreda Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u smislu da je bilo ko diskriminisan, i smatra da nema logike da se mijenja kantonalni ustav, ako prethodno nije promijenjen federalni ustav, te da ne treba dozvoliti da vladaju različiti “aršini” kada su pitanju federalni ustav i kantonalni ustavi. Kantonalni ustav bi morao biti usklađen sa federalnim ustavom i to je jedini pravno relevantan izraz “u cijeloj ovoj priči”.

7. Relevantno pravo

A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman II

U Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine mijenja se preambula, koja glasi:

“Uvjereni da demokratske institucije zasnovane na poštovanju ljudskih prava i sloboda najbolje stvaraju sklad između sebe i svojih zajednica,

Odbijajući nasilje rata, U želji da doprinesu unapređenju mira, U želji da unaprijede slobodu pojedinca i

razvijaju slobodno tržište, Vođeni principima Povelje Ujedinjenih

naroda, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i opštim okvirnim sporazumom o miru u Bosni i Hercegovini, kao i njegovim aneksima (Opšti okvirni sporazum),

Narodi i građani Federacije Bosne i Hercegovine, koja je sastavni dio suverene države Bosne i Hercegovine, odlučni da osiguraju punu nacionalnu ravnopravnost, demokratske odnose i najviše standarde ljudskih prava i sloboda, ovim donose Ustav Federacije Bosne i Hercegovine”.

Amandman XXVII

Bošnjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi, zajedno sa Ostalima, i građani Federacije Bosne i Hercegovine, koja je sastavni dio suverene države Bosne i Hercegovine, odlučni da osiguraju punu nacionalnu ravnopravnost, demokratske odnose i najviše standarde ljudskih prava i sloboda, ovim donose Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

Ovim amandmanom mijenja se zadnja alineja Preambule Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, koja je izmijenjena Amandmanom II na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

Amandman XXVIII

(1) Federacija Bosne i Hercegovine je jedan od dva entiteta države Bosne i Hercegovine i ima svu vlast, nadležnosti i odgovornosti koje Ustavom Bosne i Hercegovine nisu date u isključivu nadležnost institucija Bosne i Hercegovine.

(2) Bošnjaci, Hrvati i Srbi kao konstitutivni narodi, zajedno sa ostalima, i građani Federacije Bosne i Hercegovine, ravnopravno uređuju Federaciju Bosne i Hercegovine, definisanu Aneksom II Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Ovim amandmanom mijenja se član I.1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, koji je izmijenjen Amandmanom III na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

Amandman XXIX

(1) Službeni jezici Federacije Bosne i Hercegovine su: bosanski jezik, hrvatski jezik i srpski jezik. Službena pisma su latinica i ćirilica.

(2) Ostali jezici mogu se koristiti kao sredstvo komunikacije i nastave.

Ovim amandmanom mijenja se član I.6. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Član II.A.2.1.(1) d)

(…)(1) Sva lica na teritoriji Federacije uživaju

prava na:(...)d) zabranu svake diskriminacije zasnovane na

rasi, boji kože, polu, jeziku, religiji ili vjerovanju, političkim ili drugim uvjerenjima, nacionalnom ili socijalnom porijeklu;

(…)

Član II.A.2.1.(2) b)

(2) Svi građani uživaju sljedeća prava:b) politička prava: da učestvuju u javnim

poslovima; da imaju jednak pristup javnim službama; da biraju i budu birani.

Član IV.C.3.10.(2)

“b) na zahtjev Premijera, kantona ili jedne trećine poslanika u zakonodavnom tijelu kantona, utvrdit će da li su ustav kantona i amandmani na ustav, predloženi zakon ili zakon koga je usvojilo

NARODNE NOVINE



to zakonodavno tijelo, u skladu sa ovim ustavom;”

Član V.1.1.

U izvršavanju svojih nadležnosti utvrđenih u članovima III.2. i 4. svaki kanton će:

a) preduzeti sve potrebne mjere zaštite ljudskih prava i sloboda utvrđenih u članovima II. A. 1. do 7. i predviđenih u instrumentima u Aneksu, i djelovat će u skladu sa ovim ustavom;

b) izvršavati svoje nadležnosti vodeći računa o nacionalnoj strukturi stanovništva u svakom gradu ili opštini i

c) osigurati da konstitutivni narodi i pripadnici grupe Ostalih budu proporcionalno zastupljeni u ministarstvima kantona. Takva proporcionalna zastupljenost u skladu je sa popisom stanovništva iz 1991. godine do potpune provedbe Aneksa 7.

Član V.1.4

Svaki kanton ima ustav kojim se osiguravaju:a) dolje navedene institucije;b) zaštita prava i sloboda utvrđenih ovim

ustavom. Ustavi kantona moraju biti u skladu sa ovim

ustavom.

Amandman LXXXIza člana V.2.7. dodaje se novi naslov i članovi V.2.7.a) i b) koji glase:

“Mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa

Član V.2.7a.

1) Lista vitalnih nacionalnih interesa koji se štite u kantonima identična je listi sadržanoj u članu IV.5.17.a. ovog ustava. Klubovi iz člana IV. 5. 17.a. ovog ustava su u kantonima klubovi delegata formirani u skladu sa članom V.2.7. stav 2. ovog ustava.

2) Ako je više od jednog predsjedavajućeg ili zamjenika predsjedavajućeg zakonodavnog organa kantona tvrde da neki zakon spada u listu vitalnih interesa utvrđenih u članu IV.5.17.a. ovog ustava, za usvajanje takvog zakona potrebna je:

- većina glasova unutar svakog od klubova konstitutivnih naroda zastupljenih u datoj skupštini kantona.

3) Predsjedavajući i zamjenici predsjedavajućeg zakonodavnog organa kantona dužni su da u roku od sedam dana odluče da li neki od zakona, propisa ili akata potpada pod listu iz stava 2. ovog člana.

4) Ako samo jedan predsjedavajući ili zamjenik predsjedavajućeg tvrdi da zakon, propis ili akt potpada pod listu vitalnih interesa, dvotrećinska većina odgovarajućeg kluba jednog od konstitutivnih naroda datog zakonodavnog organa može proglasiti da je riječ o pitanju sa liste vitalnih nacionalnih interesa.”

Član V.2.7b.

(1) U slučaju da dvotrećinska većina jednog od klubova konstitutivnih naroda u skupštini kantona odluči da se neki zakon, propis ili akt odnosi na vitalni nacionalni interes, za usvajanje takvog zakona, propisa ili akta, potrebna je većina glasova unutar svakog kluba konstitutivnih naroda zastupljenih u zakonodavnom organu kantona.

(2) Ako se većina iz stava 1. ovog člana ne može postići, pitanje se prosljeđuje Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine koji donosi konačnu odluku o tome da li se dati zakon, propis ili akt odnosi na vitalni interes konstitutivnog naroda.

(3) Ustavni sud Federacije, u slučaju iz ovog člana, postupa na način predviđen u članu IV. 6. 18.a. ovog ustava.

(4) Ako Sud odluči da se radi o vitalnom interesu, zakon, propis ili akt se smatra neusvojenim, te se dokument vraća predlagaču koji treba pokrenuti novu proceduru. U tom slučaju predlagač ne može podnijeti isti tekst zakona, propisa ili akta.

(5) U slučaju da Ustavni sud odluči da se ne radi o vitalnom interesu, zakon, propis ili akt se smatra usvojenim/usvaja se prostom većinom glasova.”

B. Ustavi kantona

B.1. Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona(“Službene novine Hercegovačko-neretvanskog kantona”, br.: 2/98, 3/98, 4/00 i 7/04)

NARODNE NOVINE



Član 1.

Hrvati i Bošnjaci, kao konstitutivni narodi, zajedno sa ostalima ostvarujući svoja suverena prava uspostavljaju Hercegovačko-neretvanski kanton (u daljem tekstu: “Kanton”).

Član 7. stav 2.

Za prihvaćanje simbola potrebna je većina glasova u Skupštini Kantona, uključujući većinu glasova bošnjačkih poslanika i većinu glasova hrvatskih poslanika.

Član 8. (tekst na bosanskom jeziku)

Službeni jezici Kantona su bosanski i hrvatski jezik.

Službeno pismo je latinica.Ostali jezici se mogu koristiti kao sredstva

komunikacije i nastave, u skladu sa zakonom.

Članak 8. (tekst na hrvatskom jeziku)

Službeni jezici Županije su hrvatski i bošnjački jezik.

Službeno pismo je latinica.Ostali jezici se mogu rabiti kao sredstva


Član 18. stav 2.

Zakon iz prethodnog stava donosi se dvotrećinskom većinom glasova, uključujući većinu glasova hrvatskih poslanika i većinu glasova bošnjačkih poslanika.

Član 37.

Odluke koje se tiču vitalnih interesa bilo kog od konstitutivnih naroda u Kantonu, zahtijevaju saglasnost većine poslanika u Skupštini, uključujući većinu bošnjačkih i većinu hrvatskih poslanika.

Primjena odredbe iz stava 1. ovog člana može se zahtijevati većinom glasova bošnjačkih ili hrvatskih poslanika prisutnih na sjednici.

Ukoliko je većina preostalih poslanika protiv primjene odredbe iz stava 1. ovog člana osnovat će se zajednička komisija bošnjačkih i hrvatskih poslanika radi razrješenja tog pitanja.

Ako komisija nije u mogućnosti da to pitanje razriješiti u roku od sedam dana od pozivanja na odredbu iz stava 1. ovog člana, pitanje će po hitnom

postupku riješiti najviši sud Kantona, ukoliko je to pitanje u isključivoj nadležnosti Kantona.

Ako to pitanje nije u isključivoj nadležnosti Kantona odluku donosi najviši sud Kantona uz mogućnost žalbe Ustavnom sudu Federacije.

Postupak pred sudom iz stava 3. i 4. ovog člana urediće se posebnim zakonom.

Član 48.

Vlada Kantona sastoji se od predsjednika, zamjenika predsjednika i ministara.

Predsjednik i zamjenik predsjednika, te resorni ministri i njihovi zamjenici ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.

Vladu čine jednak broj članova iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda kao i određeni broj članova koje čine ostali.

Član 52. stav 4.

Uredbe iz stava 1. ovog člana Vlada donosi dvotrećinskom većinom uključujući većinu glasova članova Vlade iz reda hrvatskog naroda i većinu glasova članova Vlade iz reda bošnjačkog naroda.

Član 85. stav 1.

Amandmane na Ustav može predlagati guverner u saglasnosti sa zamjenikom guvernera, Vlada Kantona, većina poslanika u Skupštini ili većina bošnjačkih ili hrvatskih poslanika u Skupštini Kantona.

B.2. Ustav Zapadnohercegovačkog kantona(“Narodne novine Zapadnohercegovačkog kantona”, br.: 1/96, 2/99, 14/00, 17/00, 1/03, 10/04 i 17/11)

Član 10. stav 1.

“Službeni jezici Kantona su hrvatski i bošnjački jezik. Službeno pismo je latinica”.

B.3. Ustav Posavskog kantona (“Narodne novine Posavskog kantona”, br.: 1/96, 3/96, 7/99, 3/00, 5/00 i 7/04)

Član 2.

“Hrvati i Bošnjaci, kao konstitutivni narod u Federaciji, zajedno sa ostalim građanima Kantona ostvaruju svoja suverena prava u Federaciji i

NARODNE NOVINE



kantonu, u skladu sa Ustavom Federacije i ovome Ustavu”.

Član 10. stav 1.

“Službeni jezici kantona su hrvatski i bošnjački jezik. Službeno pismo je latinica”.

8. Relevantna ustavno-sudska praksa

A. Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Djelimična Odluka broj: U-5/98 III od 30.06. i 01.07.2000. godine (“Službeni glasnik BiH”, broj: 23/00).

B. Ustavnog suda Federacije

- Presuda broj: U-12/97 od 19.11.1997. i 20.02.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 24/98), i - Presuda broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 34/98).

9. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije

Na osnovu navoda iz zahtjeva, odgovora na zahtjeve, navoda iznesenih na javnoj raspravi Ustavni sud Federacije je utvrdio sljedeće:

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine je lice ovlašteno za podnošenje zahtjeva za ocjenu ustavnosti kantonalnih ustava. Takođe, jedna trećina poslanika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona ovlaštena je za podnošenje zahtjeva za utvrđivanje ustavnosti Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona.

Predmet zahtjeva za utvrđivanje ustavnosti su odredbe člana 1., člana 7. stav 2., člana 8., člana 18. stav 2., člana 37., člana 48., člana 52. stav 4. i člana 85. stav 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, člana 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona, člana 2. i člana 10. stav 1. Ustava Posavskog kantona i člana 2. i člana 10. st.1. i 2. Ustava Kantona 10, odnosno njihove usklađenosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i obavezujućim međunarodno-pravnim dokumentima navedenim u zahtjevima Premijera Federacije Bosne i Hercegovine i jedne trećine poslanika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, po kojima se vodi jedinstven postupak Rješenjem o spajanju postupaka ovog

suda broj: U-48/17 od 14.03.2018. godine.Ustavom Hercegovačko-neretvanskog kantona

je propisano da su konstitutivni narodi Hrvati i Bošnjaci, u tekstu na hrvatskom jeziku da su službeni jezici u tom kantonu hrvatski i “bošnjački”, te da je službeno pismo latinica. Takođe, u odnosu na član 7. stav 2., član 18. stav 2., član 37. st. 1., 2. i 3., član 48. stav 3., član 52. stav 4. i član 85. stav 1., da pitanja prihvatanja simbola, delegacije zakona na federalni nivo vlasti, procedure zaštite vitalnih interesa konstitutivnih naroda, nacionalni sastav Vlade Kantona, donošenje uredbi sa zakonskom snagom u vanrednim okolnostima i procedure donošenja amandmana na Ustav kantona mogu biti pokrenuta kvalifikovanom većinom poslanika iz reda hrvatskog i bošnjačkog naroda.

Ustavom Zapadnohercegovačkog kantona propisani su kao službeni jezici hrvatski i “bošnjački”, te latinica kao službeno pismo.

Ustavom Posavskog kantona propisano je da su Hrvati i Bošnjaci konstitutivni narodi u Federaciji Bosne i Hercegovine, te hrvatski i “bošnjački” jezik kao službeni jezici, a latinica službeno pismo.

Djelimičnom Odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: U-5/98 III od 30.06. i 01.07.2000. godine u pogledu Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine je ocijenio neustavnim tada važeće odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u kojima su izostavljeni Srbi kao konstitutivan narod, te srpski jezik i ćirilično pismo kao službeni jezik i pismo. Odluke o konstitutivnosti naroda na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine, kako se uobičajeno nazivaju, rezultovale su amandmanskim izmjenama na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine koje je donio Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Odlukom broj: 149/02 od 19.04.2002. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 16/02). Bez obzira što navedeni amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine nisu usvojeni na Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine, a što je kao prethodno pitanje delegirao punomoćnik Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, ova amandmanska intervencija Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu je, kao i brojne ostale, donijeta u okviru njegovog mandata i sastavni je dio Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Preambulom Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisano je da su narodi i građani Federacije Bosne i Hercegovine odlučni da osiguraju punu nacionalnu ravnopravnosti, demokratske odnose i najviše standarde ljudskih prava i sloboda.

NARODNE NOVINE



Amandmanima XXVII, XXVIII i XXIX na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, propisano je da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi konstitutivni narodi u Federaciji Bosne i Hercegovine, da zajedno sa ostalima i građanima Federacije Bosne i Hercegovine ravnopravno uređuju Federaciju Bosne i Hercegovine, te da su bosanski, hrvatski i srpski jezik službeni jezici, a latinica i ćirilica službena pisma.

Ustavni sud Federacije, Presudom broj: U-12/97 od 19.11.1997. i 20.02.1998. godine, utvrdio je da naziv jezika “bošnjački” u članu 10. Ustava Posavskog kantona nije u skladu sa tada važećom odredbom Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Isto tako, Ustavni sud Federacije, Presudom broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine utvrdio je da naziv službenih jezika “hrvatski i bošnjački” propisanih u član 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona nije u skladu sa tada važećom odredbom Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, sve u pogledu naziva “bošnjački” jezik.

Navedenim presudama Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine je pitanje naziva jezika “bošnjački” u materijalnopravnom smislu riješeno na način da je utvrđeno da taj naziv nije u skladu sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

Navedene ustavnosudske odluke očigledno nisu izvršene jer se i nadalje u osporenim odredbama kantonalnih ustava propisuje “bošnjački” jezik. No, kako u ovom postupku, Ustavni sud Federacije utvrđuje usaglašenost osporenih kantonalnih ustava sa važećim odredbama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a u ovom dijelu je ranijim odlukama Ustavnog suda Federacije pitanje naziva jezika promatrano sa stanovišta tada važećih odredbi Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, izmijenjenih 2002. godine navedenom amandmanskom intervencijom, to ovaj sud ne smatra da je u pitanju “presuđena stvar” u procesno pravnom smislu, te je pitanje službenih jezika ocjenjivao u vezi sa njihovom usaglašenošću sa važećim, relevantnim odredbama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Takođe, Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine regulisano je pitanje ravnopravnog učešća poslanika sva tri konstitutivna naroda u vršenju zakonodavnih i izvršnih nadležnosti u kantonu, propisanih u osporenim odredbama.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud Federacije utvrdio je u tač. 1. i 2. izreke presude da su odredbe člana 1., člana 7. stav 2. člana 8. st. 1. i 2., člana 18. stav 2., člana 37. st. 1., 2. i 3., člana 48. stav 3., člana 52. stav 4. i član 85. stav 1. Ustava Hercegovačko-

neretvanskog kantona; člana 10. stav 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona i člana 2. i člana 10. stav 1. Ustava Posavskog kantona u nesaglasnosti sa jasnim, preciznim i obavezujućim odredbama amandmana XXVII, XXVIII i XXIX na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, koji propisuju da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi konstitutivni narodi; da zajedno sa Ostalima i građanima ravnopravno uređuju Federaciju Bosne i Hercegovine, te da su službeni jezici u Federaciji Bosne i Hercegovine bosanski jezik, hrvatski jezik i srpski jezik i da su službena pisma latinica i ćirilica.

Nasuprot tome, ustavi Hercegovačko-neretvanskog kantona i Posavskog kantona ne prepoznaju Srbe kao konstitutivni narod, nego samo Hrvate i Bošnjake, suprotno izričitim odredbama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Takođe, Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona u tekstu na hrvatskom jeziku i Ustav Zapadnohercegovačkog i Ustav Posavskog kantona propisuju “bošnjački” jezik kao jedan od službenih jezika, a takođe ne propisuju srpski jezik kao jedan od tri službena jezika u Federaciji Bosne i Hercegovine. Niti jedan od pomenutih ustava ne predviđa ćirilično pismo kao jedno od službenih pisama.

U odnosu na Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona, Ustavni sud Federacije Bosne u Hercegovine u skladu sa članom 13. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, krećući se u okviru postavljenog zahtjeva, utvrdio je u tački 1. izreke Presude i neustavnost drugih odredbi tog Ustava, jer iste razrađuju postupak prihvatanja simbola, delegiranje kantonalne nadležnosti na federalnu vlast, postupak po odlukama koje se tiču vitalnog nacionalnog interesa, sastav Vlade Kantona, donošenje odluka Vlade u vanrednim okolnostima, te postupak donošenja amandmana na Ustav tog kanton, pri čemu su izostavljeni Srbi kao konstitutivni narod, sa jednakim pravima kao Hrvati i Bošnjaci.

Imajući u vidu ovakvu činjeničnu i pravnu situaciju, a polazeći od toga da ustavi kantona moraju biti usklađeni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije je osim utvrđivanja neustavnosti konkretnih odredbi u tački 1. izreke, donio u smislu člana 40. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine prelazno rješenje kojim je naložio Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, Skupštini Posavskog kantona i Skupštini Zapadnohercegovačkog kantona da odmah, a najkasnije u roku od šest mjeseci od dana objave ove

NARODNE NOVINE



presude u službenim glasilima, donesu amandmane na ustave tih kantona u skladu sa amandmanima XXVII, XXVIII stav 2. i XXIX stav 1. na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, do kada će se neposredno primjenjivati navedene odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Na sjednici Suda sa javnom raspravom održanoj dana 16.05.2018. godine punomoćnik Premijera Federacije Bosne i Hercegovine je povukao dio zahtjeva koji se odnosi na ocjenu ustavnosti člana 2. i člana 10. st.1. i 2. Ustava Kantona 10 iz razloga što su amandmanima V i VI na Ustav Kantona 10 izmijenjene osporene odredbe, čime je otklonjena njihova neustavnost. Ustavni sud Federacije je prihvatio povlačenje dijela zahtjeva u odnosu na Ustav tog kantona i u smislu člana 42. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, donio odluku o obustavi postupka kako je to navedeno u tački 4. izreke ove Presude.

Kako u smislu člana IV.C.3.12. b) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, danom objave u službenim novinama odredbe ustava kantona koje su ocijenjene suprotnim Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine prestaju da važe, odnosno nisu više u primjeni, ovim prelaznim rješenjem Ustavni sud Federacije je otklonio mogućnost eventualne pravne praznine, a period od šest mjeseci u skladu sa članom 40. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine smatra se primjerenim da Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, Zapadnohercegovačkog kantona i Posavskog kantona donesu amandmane na ustave tih kantona kojim će u skladu sa ovom presudom biti otklonjene utvrđene neustavnosti.

U tački 3. izreke presude Ustavni sud Federacije je utvrdio da su u pitanju norme neutralnog karaktera, koje nisu suprotne Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine.

Ustavni sud Federacije, imajući u vidu da su standardi nediskriminacije, jednakopravnosti građana, kao i standardi konstitutivnosti sva tri naroda koji zajedno sa Ostalima i građanima Federacije Bosne i Hercegovine donose ustav i jednakopravno učestvuju u životu na cijelom području Federacije, ravnopravno je uređujući, ugrađeni u Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije ne smatra potrebnim da, kada je već utvrdio neustavnost pojedinih odredbi kantonalnih ustava u odnosu na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, dalje elaborira i utvrđuje njihovu nesaglasnost sa tim međunarodnim dokumentima.

Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je jednoglasno u sastavu: dr. sc. Šahbaz Džihanović, potpredsjednik Suda, Mirjana Čučković, Aleksandra Martinović, prof. dr. Edin Muminović, dr. sc. Kata Senjak i Mladen Srdić, sudije Suda.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine USTAVNI SUDFederacije Bosne i HercegovineBroj: U-48/17Sarajevo, 16. svibnja 2018. godine

Predsjednica Ustavnog suda FBiHAleksandra Martinović

***

Ustavni sud Federacije Bosne i Hercegovine odlučujući o zahtjevu Premijera Federacije Bosne i Hercegovine i jedne trećine zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona za utvrđivanje ustavnosti članka 1., članka 7. stavak 2., članka 8., članka 18. stavak 2., članka 37., članka 48., članka 52. stavak 4. i članka 85. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, članka 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona, članka 2. i članka 10. stavak 1. Ustava Posavskog kantona i članka 2. i članka 10. st.1. i 2. Ustava Kantona 10, na temelju članka IV.C.3.10.(2) b) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, nakon javne rasprave, na sjednici održanoj 16.05.2018. godine, donio je

PRESUDU

1. Utvrđuje se da članak 1., članak 7. stavak 2., članak 8. st. 1. i 2., članak 18. stavak 2., članak 37. st. 1., 2. i 3., članak 48. stavak 3., članak 52. stavak 4. i članak 85. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona; članak 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona i članak 2. i članak 10. stavak 1. Ustava Posavskog kantona nisu sukladni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

2. Nalaže se Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, Skupštini Zapadnohercegovačkog kantona i Skupštini Posavskog kantona da odmah, a najkasnije u roku od šest mjeseci od dana objave ove presude u službenim glasilima, donesu

NARODNE NOVINE



amandmane na ustave tih kantona sukladno sa amandmanima XXVII, XXVIII stavak 2. i XXIX stavak 1. na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, do kada će se neposredno primjenjivati navedene odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

3. Utvrđuje se da su članak 8. stavak 3., članak 37. st. 4., 5. i 6. i članak 48. st. 1. i 2. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona sukladni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

4. Obustavlja se postupak za utvrđivanje ustavnosti članka 2. i članka 10. st. 1. i 2. Ustava Kantona 10.

5. Presudu objaviti u “Službenim novinama Federacije BiH”, “Službenim novinama Hercegovačko-neretvanskog kantona”, “Narodnim novinama Posavskog kantona”, “Narodnim novinama Zapadnohercegovačkog kantona” i “Narodnim novinama Kantona 10”.

Obrazloženje

1. Predmet zahtjeva i podnositelj zahtjeva

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine podnio je dana 07.09.2017. godine Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud Federacije) zahtjev za ocjenu ustavnosti članka 1. i članka 8. st. 1. i 2. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona (“Službene novine Hercegovačko-neretvanskog kantona”, br.: 2/98, 3/98, 4/00 i 7/04), članka 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona (“Narodne novine Zapadnohercegovačkog kantona”, br.: 1/96, 2/99, 14/00, 17/00, 1/03, 10/04 i 17/11), članka 2. i članka 10. stavak 1. Ustava Posavskog kantona (“Narodne novine Posavskog kantona”, br.: 1/96, 3/96, 7/99, 3/00, 5/00 i 7/04), članka 2. i članka 10. st. 1. i 2. Ustava Kantona 10 (“Narodne novine Kantona 10”, br.: 3/96, 9/00, 9/04, 10/04 i 10/05), s odredbama članka I.1.(2), članka I.6., članka II.A.2.1.(1) d) i članka V.1.4. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u svezi s člankom 5. stavak 1.(c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije.

Također, zahtjev za ocjenu ustavnosti Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona podnijela je Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine dana 01.12.2017. godine jedna trećina zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona. U zahtjevu traže ocjenu ustavnosti odredbi članka 1.,

članka 7. stavak 2., članka 8., članka 18. stavak 2., članka 37., članka 48., članka 52. stavak 4. i članka 85. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, s odredbama članka I.1. (2), članka I.6., članka II.A.2.1. (1) d), članka II.A.2.1. (2) b), članka IV.B.3.9., članka V.1.1., članka V.2.7a., članka V.2.7b. i članka V.3.8. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u svezi s člankom 5. stavak 1. (c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije i članka 2. i članka 25. stavak 1. točke a) i b) Međunarodnog ugovora o građanskim i političkim pravima.

2. Rješenje o spajanju postupaka

Kako se u oba navedena predmeta radi o zahtjevima kojima se traži ocjena ustavnosti, između ostalih, Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, Ustavni sud Federacije na sjednici održanoj dana 14.03.2018. godine, primjenom članka 38. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 6/95 i 37/03) odlučio da u oba zahtjeva odlučuje u jednom ustavnosudskom postupku, te je donio Rješenje o spajanju postupaka, broj: U-48/17 od 14.03.2018. godine. Ustavni sud Federacije će u ovom ustavnosudskom predmetu voditi jedinstven postupak i donijeti jednu odluku.

3. Stranke u postupku

Na temelju članka IV.C.3.10.(2) b) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, stranke u postupku u ovom predmetu su: Premijer Federacije Bosne i Hercegovine i jedna trećina zastupnika u skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, kao podnositelji zahtjeva i Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, Zapadnohercegovačkog kantona, Posavskog kantona i Kantona 10.

4. Bitni navodi podnositelja zahtjeva

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine smatra da pojedine odredbe Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, Ustava Zapadnohercegovačkog kantona, Ustava Posavskog kantona i Ustava Kantona 10, nepriznavanjem ustavnopravne konstitutivnosti srpskog naroda, nepriznavanjem ravnopravnosti srpskog jezika, nepriznavanjem ravnopravnosti ćiriličnog pisma i nepriznavanjem naziva “bosanski jezik” nisu sukladne sa Ustavom Federacije

NARODNE NOVINE



Bosne i Hercegovine. Konkretizira ove tvrdnje po kantonima na sljedeći način:

U Ustavu Hercegovačko-neretvanskog kantona Srbi nisu konstitutivni narod, srpski jezik i ćirilično pismo nisu priznati kao službeni jezik i službeno pismo, a naziv “bosanski jezik” nije priznat kao službeni naziv jezika.

U Ustavu Zapadnohercegovačkog kantona srpski jezik i ćirilično pismo nisu priznati kao službeni jezik i službeno pismo, a naziv “bosanski jezik” nije priznat kao zvanični naziv jezika kojim govore Bošnjaci i pripadnici Ostalih kojima je taj jezik maternji.

U ustavima Posavskog kantona i Kantona 10, Srbi nisu konstitutivan narod, srpski jezik i ćirilično pismo nisu priznati kao službeni jezik i službeno pismo, a naziv “bosanski jezik” nije priznat kao službeni naziv jezika kojim govore Bošnjaci i pripadnici Ostalih kojima je to maternji jezik.

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine navodi da je Ustavni sud Federacije u presudama broj: U-12/97 od 19.11.1997. godine i 20.02.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 24/98), broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 34/98) i broj: U-24/98 od 10.11.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 3/99), u svezi sa ustavima Zapadnohercegovačkog kantona, Posavskog kantona i Kantona 10, proglasio odredbe članaka 10. neustavnim u odnosu na naziv “bošnjački jezik”. Naglašava da je u šestoj alineji Preambule i članku I.1.(2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisana konstitutivnost i ravnopravnost sva tri naroda i Ostalih u Federaciji Bosne i Hercegovine. Poziva se na Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: U-5/98-III od 30.06. i 01.07.2000. godine i podsjeća da je Ustav Bosne i Hercegovine mjerilo za ustave entitetậ i kantone. U pomenutoj Odluci Ustavnog suda Bosne i Hercegovine apostrofira alineju 10. Preambule Ustava Bosne i Hercegovine u kojoj je propisano načelo konstitutivnosti. Između ostalog, a u svezi s tada važećom normom iz Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, naglašeno je da definiranje Bošnjaka i Hrvata kao konstitutivnih naroda u Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine na neopravdan način daje tim narodima privilegije u institucionalnoj strukturi Federacije Bosne i Hercegovine. Shodno navedenom privilegiranje Bošnjaka i Hrvata, kao konstitutivnih naroda u odnosu na Srbe, kao također konstitutivan narod u Federaciji Bosne i Hercegovine, predstavlja povredu prava na slobodu kretanja i prebivališta i

prava na imovinu garantirane člankom II. st. 3. i 4., a u svezi sa stavkom 5. Ustava Bosne i Hercegovine. Spomenute privilegije Bošnjaka i Hrvata iz tada važećeg Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u suprotnosti su i članku 5. (c) Konvencije o uklanjanju svih vrsta rasne diskriminacije. Međunarodnopravni standardi zaštite ljudskih prava i sloboda su ugrađeni u Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, uključujući i Međunarodnu konvenciju o eliminaciji svih vrsta rasne diskriminacije uz zaključak podnositelja zahtjeva da su Federacija Bosne i Hercegovine i svi njeni kantoni dužni provoditi normative iz Ustava Bosne i Hercegovine i pomenute međunarodne standarde. U članku XII. stavak 2. Ustava Bosne i Hercegovine propisana je obveza entitetậ da amandmanskim postupkom izmijene svoje ustave da bi se osigurala suglasnost sa ovim Ustavom. Sukladno s člankom III.3.b). Premijer Federacije Bosne i Hercegovine smatra da je zakonodavna vlast u Federaciji izvršila tu harmonizaciju, a da pomenuti kantoni nisu i u zahtjevu navodi konkretne primjere za tu tvrdnju. Zapadnohercegovački kanton, Posavski kanton i Kanton 10 nisu postupili sukladno s presudama Ustavnog suda Federacije broj: U-12/97 od 19.11.1997. godine i 20.02.1998. godine, broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine i broj: U-24/98 od 10.11.1998. godine i koje su članke 10., u kojima su koristile izraz “bošnjački jezik” umjesto “bosanski jezik”, proglasile neustavnim. Podnositelj zahtjeva tvrdi da zakonodavne vlasti pomenutih kantona, još uvijek nisu amandmanima promijenile citirane neustavne odredbe čime su prekršile i odredbu članka 40. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine koja propisuje, između ostalog, da kada usvojeni ili predloženi zakon ili drugi propis organa kantonalne vlasti za koji Ustavni sud utvrdi da nije sukladan sa Ustavom neće se primjenjivati od dana objavljivanja presude Ustavnog suda u “Službenim novinama Federacije BiH”, odnosno predloženi zakon ili drugi propis neće stupiti na snagu ili će stupiti na snagu od dana određenog u tom propisu ukoliko se izmijeni na način koji propiše Ustavni sud. Formalno-pravno ovi kantoni nemaju na snazi ustavnu odredbu koja propisuje koji je službeni jezik i pismo tih kantona, a ta pasivnost kantonalnih zakonodavnih vlasti predstavlja neustavno stanje koje Ustavni sud Federacije mora utvrditi i naložiti njihovim kantonalnim skupštinama da usvoje relevantne odredbe u svojim ustavima kako bi se i taj nedostatak u ustavima ispravio. Pitanje jezika i pisma je pravo svakog konstitutivnog naroda

NARODNE NOVINE



i Ostalih što je propisano u članku II/1 Ustava Bosne i Hercegovine, članku II.A.1., članku V.1.4. (2) i članku V.5.17.a. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Prema članku V.1.4.(2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisana je obveza kantona da ustavi kantona moraju biti sukladni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. Bez obezbjeđenja ravnopravnosti korištenja jezika svih konstitutivnih naroda i prava na naziv svoga jezika i pisma svih konstitutivnih naroda i Ostalih nemoguće je obezbijediti “najviši nivo međunarodno priznatih ljudskih prava i temeljnih sloboda”. Članak 60. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine (“Službene novine Federacije BiH”, br.: 40/10 i 18/16) propisuje da su organi vlasti u Federaciji dužni provoditi odluke Suda. Podnositelj zahtjeva smatra da i pasivnost javne vlasti u kantonu, koja nije uskladila ustav sukladno sa pomenutim odlukama ustavnih sudova, može biti neustavno ponašanje suprotno članku I.1. (2), članku I.6. i članku V.1.4. (2) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Konačno zaključuje da nepropisivanje srpskog jezika i ćirilice, kao zvaničnog jezika i pisma, u navedenim kantonima predstavlja kolektivnu diskriminaciju svih građana koji se identificiraju s tim jezikom i pismom i neustavno postupanje tih ustava u odnosu na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

U članku 8. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona na hrvatskom jeziku propisano je da su zvanični jezici ovog Kantona “bošnjački” i hrvatski jezik što je u suprotnosti sa pomenutim presudama Ustavnog suda Federacije i Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine iz 1994. godine kojim je propisano da su službeni jezici Federacije “bosanski i hrvatski jezik”. Premijer Federacije Bosne i Hercegovine zaključuje da je članak 8. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, u verziji na hrvatskom jeziku, suprotan članku I.6. (1) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. U prilog tom zaključku navodi Presudu Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: U-7/15 od 26.05.2016. godine, koja se bavi istim problemom i obvezuje vlasti u Republici Srpskoj da omoguće Bošnjacima i Ostalim pravo na školovanje na bosanskom jeziku.

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine predlaže da Ustavni sud Federacije usvoji zahtjev i donese presudu kojom će utvrditi neustavnost osporenih odredbi, naložiti kantonalnim skupštinama da odmah, a najkasnije u roku od šest mjeseci, izvrše amandmanske izmjene i dopune svojih ustava sukladno s obrazloženjem iz

iste presude i da se presuda objavi u “Službenim novinama Federacije BiH”.

Jedna trećina zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona ukazuje da su odredbe članka 1., članka 7. stavak 2, članka 8., članka 18. stavak 2., članka 37., članka 48., članka 52. stavak 4. i članka 85. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona u nesuglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine jer ne priznaju: ustavnopravni položaj srpskog naroda kao konstitutivnog naroda, ravnopravnost jezika i pisama, naziv “bosanski jezik”, ravnopravnost zastupnicima iz reda srpskog naroda pri odlučivanju o simbolima kantona za korištenje mehanizma zaštite vitalnog nacionalnog interesa, proporcionalnu zastupljenost u vladi kantona sukladno s popisom stanovništva iz 1991. godine i njihovo pravo na predlaganje amandmana na Ustav. Predlažu da Ustavni sud Federacije utvrdi da su navedene odredbe Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona u nesuglasnosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i to sa odredbama: članka I.1. (2), članka I.6., članka II.A.2.1. (1) d), članka II.A.2.1. (2) b), članka IV.B.3.9., članka V.1.1., članka V.2.7a., članka V.2.7b. i članka V.3.8. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u svezi s člankom 5. stavak 1. (c) Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i članka 2. i članka 25. stavak 1. točke a) i b) Međunarodnog ugovora o građanskim i političkim pravima.

Predlažu da se citirane odredbe Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona utvrde neustavnim, da se prestanu primjenjivati od dana objavljivanja presude Ustavnog suda Federacije u “Službenim novinama Federacije BiH”, da se naloži Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona da u roku od šest mjeseci uskladi osporene odredbe Ustava s presudom, te da se presuda objavi u “Službenim novinama Federacije BiH” i “Službenim novinama Hercegovačko-neretvanskog kantona”.

5. Bitni navodi odgovora na zahtjeve

Na temelju članka 16. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije je dana 19.09.2017. godine, pozvao skupštine spomenuta četiri kantona da se kao druga stranka u postupku izjasne na zahtjev Premijera Federacije Bosne i Hercegovine dostavljanjem svojih odgovora u roku od 30 dana.

a) Skupština Kantona 10 podneskom broj: 01-

NARODNE NOVINE



01/1-02-46.2/17 od 16.10.2017. godine obavijestila je Ustavni sud Federacije da je na sjednici od 11.10.2005. godine donijela Amandmane od V-X na Ustav Kantona 10 kojima je Amandmanom V promijenjen članak 2. Ustava ovog Kantona tako da glasi: “Hrvati, Srbi i Bošnjaci kao konstitutivni narodi u Federaciji, zajedno sa ostalima i građani Županije ostvaruju svoja suverena prava u Federaciji i Županiji sukladno sa Ustavom Federacije i ovim Ustavom”, a Amandmanom VI na Ustav Kantona 10 da glasi: “Službeni jezici Županije su jezici kojima govore: Hrvati, Srbi i Bošnjaci. Službena pisma su latinica i ćirilica. Ostali jezici mogu se koristiti kao sredstvo komunikacije i nastave sukladno sa zakonom”.

b) Skupština Zapadnohercegovačkog kantona podneskom broj: 01-01-O-6-XXXIV-1075/17-3 od 26.10.2017. godine obavijestila je Ustavni sud Federacije da je formirala Povjerenstvo za izmjenu Ustava ovoga kantona da pripremi amandmane koji će, između ostalog, obuhvatiti i odredbe članka 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona.

c) Skupština Hercegovačko-neretvanskog kantona podneskom broj: 02-02-111/17 od 23.10.2017. godine obavijestila je Ustavni sud Federacije da nije usuglasila zajednički stav po pitanju odgovora na zahtjev, te je dostavila dva odvojena i suprotna mišljenja članova Povjerenstva za zakonodavno-pravna pitanja ove skupštine. Dva člana Povjerenstva u mišljenju broj: 02-03-005/17 od 20.10.2017. godine osporavaju navode iz zahtjeva u pogledu naziva jezika na hrvatskom jeziku i smatraju da svakom narodu pripada pravo da svoj jezik naziva kako to njegov pravopis nalaže i smatraju neprihvatljivim da jedan narod nameće drugom pravila njegovog pravopisa ili da pravnom normom nameće pravila svoga jezika ili pravopisa drugom narodu. Napominju da je o navedenim pitanjima nadležni sud već postupao, pa ovu stvar smatraju presuđenom. Smatraju da se nisu stekli ni formalnopravni, a ni suštinski uvjeti za usuglašavanje navedenih odredbi jer su načela konstitutivnosti hrvatskog, srpskog i bošnjačkog naroda već ispoštovana. Prema njihovom mišljenju Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, “Odlukom broj: 41/02 od 06.10.2002. godine objavljenom u “Službenom glasniku BiH”, broj: 52/02”, je odredio konstitutivnost srpskog naroda sa svim pravima i sa važnošću na cijeloj teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Navedena odluka se primjenjuje i na teritoriji ovoga kantona i ima jaču snagu od ustavnih odredbi. U Parlamentu Federacije Bosne

i Hercegovine nikada nije pokrenuta procedura niti izvršen postupak usklađivanja Ustava Federacije Bosne i Hercegovine sa spomenutom Odlukom, a kako nije bilo izmjena Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u tom pravcu, nije bilo temelja ni za promjenu izmjena Ustava ovoga kantona. Sukladno s tom Odlukom u Hercegovačko-neretvanskom kantonu od 2003. godine pripadnici srpskog naroda su dobili jedno mjesto u Vladi, mjesto zamjenika predsjedatelja u Skupštini i imaju Klub Srba kao ustavnu kategoriju. Postavljaju pitanje zašto bi ovaj kanton mijenjao svoj ustav, ako nije bilo promjena u Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine. Ističu da su o prijedlozima iz zahtjeva Premijera Federacije Bosne i Hercegovine već odlučivali Ustavni sud Bosne i Hercegovine i Ustavni sud Federacije o čemu bi Ustavni sud Federacije trebao da vodi računa po službenoj dužnosti i kao o presuđenoj stvari. Na kraju predlažu da se prijedlog odbaci ili da se, na temelju izloženih argumenata, odbije kao neutemeljen.

Drugačijeg mišljenja su tri člana Povjerenstva koji smatraju da je zahtjev Premijera Federacije Bosne i Hercegovine utemeljen, iz razloga što je izostavljanje Srba kao konstitutivnog naroda u članku 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona suprotno članku I.1.(2), članku I.6. i članku II.2.d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, u svezi s člankom 5. stavak 1. (c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije. Isto tako smatraju, da članak 8. st. 1. i 2. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona (odnosi se naziv bosanskog jezika u Ustavu Hercegovačko-neretvanskog kantona na hrvatskom jeziku) nije sukladan sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. Odlučenja u presudama Ustavnog suda Federacije broj: U-12/97 od 19.11.1997. godine i 20.02.1998. godine, broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine i broj: U-24/98 od 10.11.1998. godine, nisu primjenjive u konkretnom slučaju, jer iste nisu ispitivale usklađenost Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona sa međunarodnim konvencijama i člankom I.1.(2), člankom I.6. i člankom II.A.2.1. (1) d) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u svezi s člankom 5. stavak 1. (c) Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije. Naglašavaju da je prijedlog da se na dnevni red Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona uvrste amandmani na Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona po pitanjima konstitutivnosti Srba, naziva bosanskog i srpskog jezika i uporabe ćiriličnog pisma, već nekoliko puta bio na dnevnom redu iste Skupštine (zadnji put

NARODNE NOVINE



02.10.2017. godine). Međutim, za te amandmane nije se mogla obezbijediti potrebna većina glasova da bi se usvojili. Smatraju da je djelovanje Ustavnog suda Federacije u ovom predmetu veoma važan korak u uspostavljanju jednakosti svih naroda u Hercegovačko-neretvanskom kantonu i otklanjanju opisane neusklađenosti Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona.

Ustavni sud Federacije je aktom broj: U-68/17 od 11.12.2017. godine dostavio zahtjev jedne trećine zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona na odgovor Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona i dana 19.01.2018. godine je obaviješten podneskom broj: 02-02-005/18 od 12.01.2018. godine da Povjerenstvo za zakonodavno-pravna pitanja Skupštine ovoga kantona nije usuglasilo zajednički stav po pitanju odgovora na zahtjev za ocjenu ustavnosti zbog čega su Ustavnom sudu Federacije i dostavljena dva odgovora članova spomenutog Povjerenstva od 12.01.2018. godine sa potpuno suprotnim stavovima koji su istovjetni sa stavovima članova ovog Povjerenstva u njihovim odgovorima dostavljenih Ustavnom sudu Federacije, dopisom broj: 02-02-111/17 od 23.10.2017. godine.

d) Skupština Posavskog kantona nije dostavila odgovor.

6. Sjednica suda s javnom raspravom

Ustavni sud Federacije je imajući u vidu značaj materije koja je predmet odlučivanja održao javnu raspravu dana 16.05.2018. godine. Raspravi su nazočili opunomoćenik Premijera Federacije Bosne i Hercegovine, opunomoćenici jedne trećine zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, kao i opunomoćenici ispred Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, Posavskog kanona i Kantona 10. Ispred Skupštine Zapadnohercegovačkog kantona nije nazočio nitko.

Opunomoćenik Premijera Federacije Bosne i Hercegovine je ostao kod navoda iz zahtjeva, s tim da je u odnosu na osporene odredbe Ustava Kantona 10 povukao zahtjev, jer su iste izmijenjene. Ipak, primijetio je da i dostavljeni amandmani nisu u cijelosti ispoštovali odluke ovoga suda koje se tiču neustavnosti naziva “županija”, niti su ispoštovali odluke koje su ukazale na civilizacijske vrijednosti Europskog suda za ljudska prava, jer kategorija “ostali” je u apsolutno marginaliziranom položaju kada je u pitanju jezik i pismo, ali to nije predmet ovoga slučaja, pa neće to dalje problematizirati. Podsjetio je da je ovaj sud davno donio nekoliko

presuda u kojima je određene formulacije u ustavima kantona proglasio neustavnim i te presude do danas nisu izvršene. U bilo kojoj pravnoj državi neprihvatljivo je da se odluke najviših sudova ignoriraju i da se javna vlast, bez bilo kakvog osjećaja odgovornosti, tako odnosi prema najvišim sudskim instancama. Smatra da u ovom dijelu Ustavni sud Federacije treba braniti svoj dignitet zbog neizvršavanja vlastitih odluka i zauzeti proaktivan stav naspram ignoriranja javne vlasti da to učini. Postoji i dodatno kršenje odredbi Ustava Federacije Bosne i Hercegovine koje nalažu da se odluke ovog suda moraju izvršavati, jer je to pozitivna ustavnopravna obveza i u tom dijelu je potrebno utvrditi i dodatno kršenje, jer nema opravdanja za neizvršavanje odluka Suda. Kada se ne izvrši odluka ustavnog suda onda nastaje pravna praznina zato što određena materija ostaje neregulirana, a to znači istovremeno i nanošenje štete onim subjektima u Federaciji Bosne i Hercegovine koji imaju pravo i zaslužuju da budu normativno regulirani sukladno sa ustavom i međunarodnim pravom. Tu prije svega misli na pripadnike srpskog naroda, ostale i sve one kojima je uskraćeno pravo na zvanično korištenje ćirilice kao njihovog pisma, a u veoma sličnoj situaciji su i pripadnici bošnjačkog naroda kojima se uskraćuje pravo da svoj jezik nazivaju onako kako oni to žele. Smatra da se Sud treba odrediti u smislu pitanja eventualno presuđene stvari u odnosu na naziv “bošnjački” jezik, ali da faktički u tim kantonima egzistiraju ove norme kao da presuda ustavnog suda nije ni bilo.

U odgovoru iz Hercegovačko-neretvanskog kantona navedeno je da se riječ “bosanski” iz bosanskog jezika prevodi kao “bošnjački” na hrvatskom jeziku i da nijedan narod ne može određivati drugom narodu pravopis. Jedini komentar koji ovaj opunomoćenik, kao opunomoćenik, građanin ove države i profesor ustavnog prava u bilo kojem kapacitetu, na ovakav službeni odgovor jedne kantonalne vlasti jeste da na jeziku bilo koje europske pravne države na koje se ugledamo, neizvršavanje odluka ustavnog suda se prevodi kao neodgovornost. Smatra da je ovo predmet koji pokazuje da u našoj državi postoje anticivilizacijske norme koje netko pokušava da obrani. Ističe da je izreka prijedloga presude precizirana i da se od Ustavnog suda Federacije, obzirom na neizvršavanje ranijih odluka toga suda, traži da utvrdi i prijelazna rješenja na period do šest mjeseci. Na taj način bi se odmah dobile norme sukladno s međunarodnim standardima, Ustavom

NARODNE NOVINE



Bosne i Hercegovine i obvezujućom sudskom praksom najviših sudskih instanci. To se prije svega odnosi na članak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, članak 2. Ustava Posavskog kantona, članak 8. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, članak 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona i članak 10. stavak 1. Ustava Posavskog kantona. Na taj način bi Ustavni sud Federacije odmah predvidio da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi konstitutivni narodi zajedno s Ostalim, da su ravnopravni uvažavajući duh jezika koji su usvojeni u pojedinim kantonima i da se predvidi da su službeni jezici kantona bosanski, hrvatski i srpski i da su latinica i ćirilica dva ravnopravna pisma.

Zahtjev je precizirao i točno odredio koje odredbe kantonalnih ustava smatra da su povrijeđene.

Predstavnik jedne trećine zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona je istakao da su u travnju 2016. godine Klub zastupnika Bošnjaka i Klub zastupnika Srba pokrenuli inicijativu pred Skupštinom Hercegovačko-neretvanskog kantona za usvajanje Amandmana XIII na Ustav tog kantona. Ova inicijativa je triput stavljana na dnevni red sjednica kantonalne Skupštine, ali zbog nedovoljnog broja glasova do danas nije uspjela da se stavi ni na dnevni red, zbog čega je i podnesen ovaj zahtjev. Na raspravi su istakli da Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona i dalje sadrži diskriminatorske odredbe, jer definitivno “ne vidi” predstavnike Srba, srpski jezik i pismo ćirilicu, da se kantonalno službeno glasilo i dalje štampa samo na bosanskom i hrvatskom jeziku, a ne i na srpskom jeziku i na ćirilici. Također, prije nekoliko mjeseci upućena je i inicijativa Vladi Hercegovačko-neretvanskog kantona za izmjenu Zakona o službenim novinama, ali Vlada na to još nije odgovorila. Što se tiče objašnjenja o uporabi termina “bošnjački jezik” smatraju nepotrebnim da bilo šta komentiraju. Točno je da se u tom Kantonu koristi bosanski jezik i ne vide onda šta je sporno i zašto se neki protive izmjeni kantonalnog Ustava da to i de facto bude propisano u Ustavu toga Kantona. Godinama se Skupštini ovoga Kantona ukazuje na postojanje diskriminatorskih članaka u Ustavu tog Kantona, ali do danas nije postojala dobra volja za rješavanje ovih problema.

Opunomoćenik Posavskog kantona je priznao da ta kantonalna Skupština nije usvojila amandmane na Ustav tog Kantona, navodeći kao razloge što je tijekom 2014. godine taj Kanton zadesila velika poplava i bila je izborna godina, a predviđeno je da amandmani koji se odnose na ravnopravnost

konstitutivnih naroda, ravnopravnost jezika i pisama tih naroda budu stavljeni na dnevni red sjednice Skupštine ovoga Kantona tijekom ove kalendarske godine.

Opunomoćenik Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona je istakao da ne postoji stav Skupštine tog kantona, jer ne postoji jedinstveno viđenje ove problematike.

Drugi opunomoćenik Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, koji je i dopredsjednik Skupštine ovoga Kantona i predsjednik Povjerenstva za Zakonodavno-pravna pitanja, smatra da navodi zahtjeva premijera Federacije Bosne i Hercegovine da se određeni članci Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona temelje na kršenju Međunarodne konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije i Ustava Bosne i Hercegovine, nisu utemeljeni jer, po njemu, ovaj Kanton je u potpunosti implementirao sve odredbe koje se tiču konstitutivnosti sva tri naroda. Ostao je kod navoda dostavljenih u pismenoj formi, znači da je još 2003. godine konstituiran “srpski klub” u Skupštini, zamjenik predsjedatelja Skupštine je iz reda srpskog naroda, a Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona od 2003. godine do danas u svakom svom sazivu je imala po jednog predstavnika srpskog naroda. Zato tvrdi da u tom Kantonu ne postoji stvarna diskriminacija nehrvatskog stanovništva. Nametnuta Odluka Visokog predstavnika o amandmanima sadrži i dio koji propisuje da te izmjene i dopune imaju veću pravnu snagu od nedosljednih odredbi kantonalnih ustava, zakona i propisa i akata, te da stupanje na snagu ovih izmjena i dopuna nije potrebno donijeti dodatne normativne akte. Međutim, organi vlasti kantona i dalje imaju obvezu da usklade svoje ustave sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine. U prvom zahtjevu se koristi termin “harmonizacija federalnih propisa”, što je samo pokušaj bježanja od realnosti jer ni Ustav Federacije Bosne i Hercegovine nije promijenjen u propisanoj proceduri, kada su u pitanju pomenuti amandmani. Takva situacija traje do danas jer ni Zastupnički dom, a ni Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine nisu usvojili pomenute izmjene i dopune Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u vidu tih amandmana, a kako to nalaže Ustav i poslovnici o radu oba doma Parlamenta Federacije Bosne i Hercegvine. Zaključio je da se i federalna vlast u ovoj situaciji ponaša kao Hercegovačko-neretvanski kanton jer su ti amandmani suštinski implementirani, a u tekstualnim dijelovima ustava, i federalnog i ovih kantona, to nije slučaj,

NARODNE NOVINE



te je to, po njemu, vrlo važno prethodno pitanje koje Ustavni sud Federacije treba razriješiti. U svakodnevnom radu svih institucija kantonalne vlasti, pa i u radu kantonalne Skupštine, u svim aktima se koristi naziv bosanski jezik, što je već odavno verificirano. Uvjeren je da nema povreda Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u smislu da je bilo ko diskriminiran, i smatra da nema logike da se mijenja kantonalni ustav, ako prethodno nije promijenjen federalni ustav, te da ne treba dozvoliti da vladaju različiti “aršini” kada su pitanju federalni ustav i kantonalni ustavi. Kantonalni ustav bi morao biti usklađen sa federalnim ustavom i to je jedini pravno relevantan izraz “u cijeloj ovoj priči”.

7. Relevantno pravo

A. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine

Amandman II

U Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine mijenja se preambula, koja glasi:

“Uvjereni da demokratske institucije utemeljene na poštovanju ljudskih prava i sloboda najbolje stvaraju sklad između sebe i svojih zajednica,

Odbijajući nasilje rata, U želji da doprinesu unapređenju mira, U želji da unaprijede slobodu pojedinca i

razvijaju slobodno tržište, Vođeni načelima Povelje Ujedinjenih

naroda, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, i općim okvirnim sporazumom o miru u Bosni i Hercegovini, kao i njegovim aneksima (Opći okvirni sporazum),

Narodi i građani Federacije Bosne i Hercegovine, koja je sastavni dio suverene države Bosne i Hercegovine, odlučni da osiguraju punu nacionalnu ravnopravnost, demokratske odnose i najviše standarde ljudskih prava i sloboda, ovim donose Ustav Federacije Bosne i Hercegovine”.

Amandman XXVII

Bošnjaci, Hrvati i Srbi, kao konstitutivni narodi, zajedno s Ostalima, i građani Federacije Bosne i Hercegovine, koja je sastavni dio suverene države Bosne i Hercegovine, odlučni da osiguraju punu nacionalnu ravnopravnost, demokratske odnose i najviše standarde ljudskih prava i sloboda, ovim donose Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

Ovim amandmanom mijenja se zadnja alineja

Preambule Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, koja je izmijenjena Amandmanom II na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

Amandman XXVIII

(1) Federacija Bosne i Hercegovine je jedan od dva entiteta države Bosne i Hercegovine i ima svu vlast, nadležnosti i odgovornosti koje Ustavom Bosne i Hercegovine nisu date u isključivu nadležnost institucija Bosne i Hercegovine.

(2) Bošnjaci, Hrvati i Srbi kao konstitutivni narodi, zajedno s ostalima, i građani Federacije Bosne i Hercegovine, ravnopravno uređuju Federaciju Bosne i Hercegovine, definiranu Aneksom II Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.

Ovim amandmanom mijenja se članak I.1. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, koji je izmijenjen Amandmanom III na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

Amandman XXIX

(1) Službeni jezici Federacije Bosne i Hercegovine su: bosanski jezik, hrvatski jezik i srpski jezik. Službena pisma su latinica i ćirilica.

(2) Ostali jezici mogu se koristiti kao sredstvo komunikacije i nastave.

Ovim amandmanom mijenja se članak I.6. Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Članak II.A.2.1.(1) d)

(…)(1) Sve osobe na teritoriji Federacije uživaju

prava na:(...)d) zabranu svake diskriminacije utemeljene na

rasi, boji kože, polu, jeziku, religiji ili vjerovanju, političkim ili drugim uvjerenjima, nacionalnom ili socijalnom podrijetlu;

(…)

Članak II.A.2.1.(2) b)

(2) Svi građani uživaju sljedeća prava:b) politička prava: da učestvuju u javnim

poslovima; da imaju jednak pristup javnim službama; da biraju i budu birani.

NARODNE NOVINE



Članak IV.C.3.10.(2)

“b) na zahtjev Premijera, kantona ili jedne trećine zastupnika u zakonodavnom tijelu kantona, utvrdit će da li su ustav kantona i amandmani na ustav, predloženi zakon ili zakon koga je usvojilo to zakonodavno tijelo, sukladan sa ovim ustavom;”

Članak V.1.1.

U izvršavanju svojih nadležnosti utvrđenih u člancima III.2. i 4. svaki kanton će:

a) poduzeti sve potrebne mjere zaštite ljudskih prava i sloboda utvrđenih u člancima II. A. 1. do 7. i predviđenih u instrumentima u Aneksu, i djelovat će sukladno sa ovim ustavom;

b) izvršavati svoje nadležnosti vodeći računa o nacionalnoj strukturi stanovništva u svakom gradu ili općini i

c) osigurati da konstitutivni narodi i pripadnici grupe Ostalih budu proporcionalno zastupljeni u ministarstvima kantona. Takva proporcionalna zastupljenost sukladna je sa popisom stanovništva iz 1991. godine do potpune provedbe Aneksa 7.

Članak V.1.4

Svaki kanton ima ustav kojim se osiguravaju:a) dolje navedene institucije;b) zaštita prava i sloboda utvrđenih ovim

ustavom. Ustavi kantona moraju biti sukladni sa ovim

ustavom.

Amandman LXXXIza članka V.2.7. dodaje se novi naslov i članci V.2.7.a) i b) koji glase:

“Mehanizam zaštite vitalnog nacionalnog interesa

Članak V.2.7a.

1) Lista vitalnih nacionalnih interesa koji se štite u kantonima istovjetna je listi sadržanoj u članku IV.5.17.a. ovog ustava. Klubovi iz članka IV. 5. 17.a. ovog ustava su u kantonima klubovi izaslanika formirani sukladno s člankom V.2.7. stavak 2. ovog ustava.

2) Ako je više od jednog predsjedatelja ili zamjenika predsjedatelja zakonodavnog

organa kantona tvrde da neki zakon spada u listu vitalnih interesa utvrđenih u članku IV.5.17.a. ovog ustava, za usvajanje takvog zakona potrebna je:

- većina glasova unutar svakog od klubova konstitutivnih naroda zastupljenih u datoj skupštini kantona.

3) Predsjedatelj i zamjenici predsjedatelja zakonodavnog organa kantona dužni su da u roku od sedam dana odluče da li neki od zakona, propisa ili akata potpada pod listu iz stavka 2. ovog članka.

4) Ako samo jedan predsjedatelj ili zamjenik predsjedatelja tvrdi da zakon, propis ili akt potpada pod listu vitalnih interesa, dvotrećinska većina odgovarajućeg kluba jednog od konstitutivnih naroda datog zakonodavnog organa može proglasiti da je riječ o pitanju sa liste vitalnih nacionalnih interesa.”

Članak V.2.7b.

(1) U slučaju da dvotrećinska većina jednog od klubova konstitutivnih naroda u skupštini kantona odluči da se neki zakon, propis ili akt odnosi na vitalni nacionalni interes, za usvajanje takvog zakona, propisa ili akta, potrebna je većina glasova unutar svakog kluba konstitutivnih naroda zastupljenih u zakonodavnom organu kantona.

(2) Ako se većina iz stavka 1. ovog članka ne može postići, pitanje se prosljeđuje Ustavnom sudu Federacije Bosne i Hercegovine koji donosi konačnu odluku o tome da li se dati zakon, propis ili akt odnosi na vitalni interes konstitutivnog naroda.

(3) Ustavni sud Federacije, u slučaju iz ovog članka, postupa na način predviđen u članku IV. 6. 18.a. ovog ustava.

(4) Ako Sud odluči da se radi o vitalnom interesu, zakon, propis ili akt se smatra neusvojenim, te se dokument vraća predlagatelju koji treba pokrenuti novu proceduru. U tom slučaju predlagatelj ne može podnijeti isti tekst zakona, propisa ili akta.

(5) U slučaju da Ustavni sud odluči da se ne radi o vitalnom interesu, zakon, propis ili akt se smatra usvojenim/usvaja se prostom većinom glasova.”

NARODNE NOVINE



B. Ustavi kantona

B.1. Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona(“Službene novine Hercegovačko-neretvanskog kantona”, br.: 2/98, 3/98, 4/00 i 7/04)

Članak 1.

Hrvati i Bošnjaci, kao konstitutivni narodi, zajedno sa ostalima ostvarujući svoja suverena prava uspostavljaju Hercegovačko-neretvanski kanton (u daljnjem tekstu: “Kanton”).

Članak 7. stavak 2.

Za prihvaćanje simbola potrebna je većina glasova u Skupštini Kantona, uključujući većinu glasova bošnjačkih zastupnika i većinu glasova hrvatskih zastupnika.

Član 8. (tekst na bosanskom jeziku)

Službeni jezici Kantona su bosanski i hrvatski jezik.

Službeno pismo je latinica.Ostali jezici se mogu koristiti kao sredstva


Članak 8. (tekst na hrvatskom jeziku)

Službeni jezici Županije su hrvatski i bošnjački jezik.

Službeno pismo je latinica.Ostali jezici se mogu rabiti kao sredstva



Zakon iz prethodnog stavka donosi se dvotrećinskom većinom glasova, uključujući većinu glasova hrvatskih zastupnika i većinu glasova bošnjačkih zastupnika.

Članak 37.

Odluke koje se tiču vitalnih interesa bilo kog od konstitutivnih naroda u Kantonu, zahtijevaju suglasnost većine zastupnika u Skupštini, uključujući većinu bošnjačkih i većinu hrvatskih zastupnika.

Primjena odredbe iz stavka 1. ovog članka može se zahtijevati većinom glasova bošnjačkih ili

hrvatskih zastupnika nazočnih na sjednici.Ukoliko je većina preostalih zastupnika

protiv primjene odredbe iz stavka 1. ovog članka osnovat će se zajedničko povjerenstvo bošnjačkih i hrvatskih zastupnika radi razrješenja tog pitanja.

Ako povjerenstvo nije u mogućnosti da to pitanje razriješiti u roku od sedam dana od pozivanja na odredbu iz stavka 1. ovog članka, pitanje će po žurnom postupku riješiti najviši sud Kantona, ukoliko je to pitanje u isključivoj nadležnosti Kantona.

Ako to pitanje nije u isključivoj nadležnosti Kantona odluku donosi najviši sud Kantona uz mogućnost priziva Ustavnom sudu Federacije.

Postupak pred sudom iz stavka 3. i 4. ovog članka urediće se posebnim zakonom.

Članak 48.

Vlada Kantona sastoji se od predsjednika, zamjenika predsjednika i ministara.

Predsjednik i zamjenik predsjednika, te resorni ministri i njihovi zamjenici ne mogu biti iz istog konstitutivnog naroda.

Vladu čine jednak broj članova iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda kao i određeni broj članova koje čine ostali.


Uredbe iz stavka 1. ovog članka Vlada donosi dvotrećinskom većinom uključujući većinu glasova članova Vlade iz reda hrvatskog naroda i većinu glasova članova Vlade iz reda bošnjačkog naroda.


Amandmane na Ustav može predlagati guverner u suglasnosti sa zamjenikom guvernera, Vlada Kantona, većina zastupnika u Skupštini ili većina bošnjačkih ili hrvatskih zastupnika u Skupštini Kantona.

B.2. Ustav Zapadnohercegovačkog kantona(“Narodne novine Zapadnohercegovačkog kantona”, br.: 1/96, 2/99, 14/00, 17/00, 1/03, 10/04 i 17/11)


“Službeni jezici Županije su hrvatski i bošnjački jezik. Službeno pismo je latinica”.

NARODNE NOVINE



B.3. Ustav Posavskog kantona (“Narodne novine Posavskog kantona”, br.: 1/96, 3/96, 7/99, 3/00, 5/00 i 7/04)

Članak 2.

“Hrvati i Bošnjaci, kao konstitutivni narod u Federaciji, zajedno sa ostalim građanima Županije ostvaruju svoja suverena prava u Federaciji i županiji, sukladno sa Ustavom Federacije i ovome Ustavu”.


“Službeni jezici županije su hrvatski i bošnjački jezik. Službeno pismo je latinica”.

8. Relevantna ustavno-sudska praksa

A. Ustavnog suda Bosne i Hercegovine

Djelomična Odluka broj: U-5/98 III od 30.06. i 01.07.2000. godine (“Službeni glasnik BiH”, broj: 23/00).

B. Ustavnog suda Federacije

- Presuda broj: U-12/97 od 19.11.1997. i 20.02.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 24/98), i - Presuda broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 34/98).

9. Činjenično stanje i stav Ustavnog suda Federacije

Na temelju navoda iz zahtjeva, odgovora na zahtjeve, navoda iznesenih na javnoj raspravi Ustavni sud Federacije je utvrdio sljedeće:

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine je osoba ovlaštena za podnošenje zahtjeva za ocjenu ustavnosti kantonalnih ustava. Također, jedna trećina zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona ovlaštena je za podnošenje zahtjeva za utvrđivanje ustavnosti Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona.

Predmet zahtjeva za utvrđivanje ustavnosti su odredbe članka 1., članka 7. stavak 2., članka 8., članka 18. stavak 2., članka 37., članka 48., članka 52. stavak 4. i članka 85. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona, članka 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona, članka 2. i članka 10. stavak 1. Ustava Posavskog

kantona i članka 2. i članka 10. st.1. i 2. Ustava Kantona 10, odnosno njihove usklađenosti sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine i obvezujućim međunarodno-pravnim dokumentima navedenim u zahtjevima Premijera Federacije Bosne i Hercegovine i jedne trećine zastupnika u Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, po kojima se vodi jedinstven postupak Rješenjem o spajanju postupaka ovog suda broj: U-48/17 od 14.03.2018. godine.

Ustavom Hercegovačko-neretvanskog kantona je propisano da su konstitutivni narodi Hrvati i Bošnjaci, u tekstu na hrvatskom jeziku da su službeni jezici u tom kantonu hrvatski i “bošnjački”, te da je službeno pismo latinica. Također, u odnosu na članak 7. stavak 2., članak 18. stavak 2., članak 37. st. 1., 2. i 3., članak 48. stavak 3., članak 52. stavak 4. i članak 85. stavak 1., da pitanja prihvatanja simbola, delegacije zakona na federalni nivo vlasti, procedure zaštite vitalnih interesa konstitutivnih naroda, nacionalni sastav Vlade Kantona, donošenje uredbi sa zakonskom snagom u vanrednim okolnostima i procedure donošenja amandmana na Ustav kantona mogu biti pokrenuta kvalifikovanom većinom zastupnika iz reda hrvatskog i bošnjačkog naroda.

Ustavom Zapadnohercegovačkog kantona propisani su kao službeni jezici hrvatski i “bošnjački”, te latinica kao službeno pismo.

Ustavom Posavskog kantona propisano je da su Hrvati i Bošnjaci konstitutivni narodi u Federaciji Bosne i Hercegovine, te hrvatski i “bošnjački” jezik kao službeni jezici, a latinica službeno pismo.

Djelomičnom Odlukom Ustavnog suda Bosne i Hercegovine broj: U-5/98 III od 30.06. i 01.07.2000. godine u pogledu Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Bosne i Hercegovine je ocijenio neustavnim tada važeće odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine u kojima su izostavljeni Srbi kao konstitutivan narod, te srpski jezik i ćirilično pismo kao službeni jezik i pismo. Odluke o konstitutivnosti naroda na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine, kako se uobičajeno nazivaju, rezultirale su amandmanskim izmjenama na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine koje je donio Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Odlukom broj: 149/02 od 19.04.2002. godine (“Službene novine Federacije BiH”, broj: 16/02). Bez obzira što navedeni amandmani na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine nisu usvojeni na Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine, a što je kao prethodno pitanje delegirao opunomoćenik Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona,

NARODNE NOVINE



ova amandmanska intervencija Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu je, kao i brojne ostale, donijeta u okviru njegovog mandata i sastavni je dio Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Preambulom Ustava Federacije Bosne i Hercegovine propisano je da su narodi i građani Federacije Bosne i Hercegovine odlučni da osiguraju punu nacionalnu ravnopravnosti, demokratske odnose i najviše standarde ljudskih prava i sloboda.

Amandmanima XXVII, XXVIII i XXIX na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, propisano je da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi konstitutivni narodi u Federaciji Bosne i Hercegovine, da zajedno s ostalima i građanima Federacije Bosne i Hercegovine ravnopravno uređuju Federaciju Bosne i Hercegovine, te da su bosanski, hrvatski i srpski jezik službeni jezici, a latinica i ćirilica službena pisma.

Ustavni sud Federacije, Presudom broj: U-12/97 od 19.11.1997. i 20.02.1998. godine, utvrdio je da naziv jezika “bošnjački” u članku 10. Ustava Posavskog kantona nije sukladan s tada važećom odredbom Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Isto tako, Ustavni sud Federacije, Presudom broj: U-7/98 od 07.07.1998. godine utvrdio je da naziv službenih jezika “hrvatski i bošnjački” propisanih u članku 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona nije sukladan s tada važećom odredbom Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, sve u pogledu naziva “bošnjački” jezik.

Navedenim presudama Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine je pitanje naziva jezika “bošnjački” u materijalnopravnom smislu riješeno na način da je utvrđeno da taj naziv nije sukladan sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine.

Navedene ustavnosudske odluke očigledno nisu izvršene jer se i nadalje u osporenim odredbama kantonalnih ustava propisuje “bošnjački” jezik. No, kako u ovom postupku, Ustavni sud Federacije utvrđuje usuglašenost osporenih kantonalnih ustava s važećim odredbama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, a u ovom dijelu je ranijim odlukama Ustavnog suda Federacije pitanje naziva jezika promatrano sa stanovišta tada važećih odredbi Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, izmijenjenih 2002. godine navedenom amandmanskom intervencijom, to ovaj sud ne smatra da je u pitanju “presuđena stvar” u procesno pravnom smislu, te je pitanje službenih jezika ocjenjivao u svezi s njihovom usuglašenošću s

važećim, relevantnim odredbama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Također, Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine regulirano je pitanje ravnopravnog učešća zastupnika sva tri konstitutivna naroda u vršenju zakonodavnih i izvršnih nadležnosti u kantonu, propisanih u osporenim odredbama.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud Federacije utvrdio je u toč. 1. i 2. izreke presude da su odredbe članka 1., članka 7. stavak 2. članka 8. st. 1. i 2., članka 18. stavak 2., članka 37. st. 1., 2. i 3., članka 48. stavak 3., članka 52. stavak 4. i članka 85. stavak 1. Ustava Hercegovačko-neretvanskog kantona; članka 10. stavak 1. Ustava Zapadnohercegovačkog kantona i članka 2. i članka 10. stavak 1. Ustava Posavskog kantona u nesuglasnosti sa jasnim, preciznim i obvezujućim odredbama amandmana XXVII, XXVIII i XXIX na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, koji propisuju da su Bošnjaci, Hrvati i Srbi konstitutivni narodi; da zajedno s Ostalima i građanima ravnopravno uređuju Federaciju Bosne i Hercegovine, te da su službeni jezici u Federaciji Bosne i Hercegovine bosanski jezik, hrvatski jezik i srpski jezik i da su službena pisma latinica i ćirilica.

Nasuprot tome, ustavi Hercegovačko-neretvanskog kantona i Posavskog kantona ne prepoznaju Srbe kao konstitutivni narod, nego samo Hrvate i Bošnjake, suprotno izričitim odredbama Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. Također, Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona u tekstu na hrvatskom jeziku i Ustav Zapadnohercegovačkog i Ustav Posavskog kantona propisuju “bošnjački” jezik kao jedan od službenih jezika, a također ne propisuju srpski jezik kao jedan od tri službena jezika u Federaciji Bosne i Hercegovine. Niti jedan od pomenutih ustava ne predviđa ćirilično pismo kao jedno od službenih pisama.

U odnosu na Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona, Ustavni sud Federacije Bosne u Hercegovine sukladno s člankom 13. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine, krećući se u okviru postavljenog zahtjeva, utvrdio je u točki 1. izreke Presude i neustavnost drugih odredbi tog Ustava, jer iste razrađuju postupak prihvatanja simbola, delegiranje kantonalne nadležnosti na federalnu vlast, postupak po odlukama koje se tiču vitalnog nacionalnog interesa, sastav Vlade Kantona, donošenje odluka Vlade u vanrednim okolnostima, te postupak donošenja amandmana na Ustav tog kanton, pri čemu su izostavljeni Srbi kao konstitutivni narod, sa jednakim pravima kao Hrvati i Bošnjaci.

NARODNE NOVINE



Imajući u vidu ovakvu činjeničnu i pravnu situaciju, a polazeći od toga da ustavi kantona moraju biti usklađeni sa Ustavom Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije je osim utvrđivanja neustavnosti konkretnih odredbi u točki 1. izreke, donio u smislu članka 40. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine prijelazno rješenje kojim je naložio Skupštini Hercegovačko-neretvanskog kantona, Skupštini Posavskog kantona i Skupštini Zapadnohercegovačkog kantona da odmah, a najkasnije u roku od šest mjeseci od dana objave ove presude u službenim glasilima, donesu amandmane na ustave tih kantona sukladno s amandmanima XXVII, XXVIII stavak 2. i XXIX stavak 1. na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, do kada će se neposredno primjenjivati navedene odredbe Ustava Federacije Bosne i Hercegovine.

Na sjednici Suda s javnom raspravom održanoj dana 16.05.2018. godine opunomoćenik Premijera Federacije Bosne i Hercegovine je povukao dio zahtjeva koji se odnosi na ocjenu ustavnosti članka 2. i članka 10. st.1. i 2. Ustava Kantona 10 iz razloga što su amandmanima V i VI na Ustav Kantona 10 izmijenjene osporene odredbe, čime je otklonjena njihova neustavnost. Ustavni sud Federacije je prihvatio povlačenje dijela zahtjeva u odnosu na Ustav tog kantona i u smislu članka 42. Poslovnika Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine, donio odluku o obustavi postupka kako je to navedeno u točki 4. izreke ove Presude.

Kako u smislu članka IV.C.3.12. b) Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, danom objave u službenim novinama odredbe ustava kantona koje su ocijenjene suprotnim Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine prestaju da važe, odnosno nisu više u primjeni, ovim prijelaznim rješenjem Ustavni sud Federacije je otklonio mogućnost eventualne pravne praznine, a period od šest mjeseci sukladno s člankom 40. Zakona o postupku pred Ustavnim sudom Federacije Bosne i Hercegovine smatra se primjerenim da Skupštine Hercegovačko-neretvanskog kantona, Zapadnohercegovačkog kantona i Posavskog kantona donesu amandmane na ustave tih kantona kojim će sukladno s ovom presudom biti otklonjene utvrđene neustavnosti.

U točki 3. izreke presude Ustavni sud Federacije je utvrdio da su u pitanju norme neutralnog karaktera, koje nisu suprotne Ustavu Federacije Bosne i Hercegovine.

Ustavni sud Federacije, imajući u vidu da su standardi nediskriminacije, jednakopravnosti građana, kao i standardi konstitutivnosti sva

tri naroda koji zajedno s Ostalima i građanima Federacije Bosne i Hercegovine donose ustav i jednakopravno učestvuju u životu na cijelom području Federacije, ravnopravno je uređujući, ugrađeni u Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, Ustavni sud Federacije ne smatra potrebnim da, kada je već utvrdio neustavnost pojedinih odredbi kantonalnih ustava u odnosu na Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, dalje elaborira i utvrđuje njihovu nesuglasnost s tim međunarodnim dokumentima.

Ovu presudu Ustavni sud Federacije donio je jednoglasno u sastavu: dr. sc. Šahbaz Džihanović, dopredsjednik Suda, Mirjana Čučković, Aleksandra Martinović, prof. dr. Edin Muminović, dr. sc. Kata Senjak i Mladen Srdić, suci Suda.

Bosna i Hercegovina Federacija Bosne i Hercegovine USTAVNI SUDFederacije Bosne i HercegovineBroj: U-48/17Sarajevo, 16. svibnja 2018. godine

Predsjednica Ustavnog suda FBiHAleksandra Martinović

***

Уставни суд Федерације Босне и Херцеговине одлучујући о захтјеву Премијера Федерације Босне и Херцеговине и једне трећине посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона за утврђивање уставности члана 1., члана 7. став 2., члана 8., члана 18. став 2., члана 37., члана 48., члана 52. став 4. и члана 85. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона, члана 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона, члана 2. и члана 10. став 1. Устава Посавског кантона и члана 2. и члана 10. ст.1. и 2. Устава Кантона 10, на основу члана IV.Ц.3.10.(2) б) Устава Федерације Босне и Херцеговине, након јавне расправе, на сједници одржаној 16.05.2018. године, донио је

ПРЕСУДУ

1. Утврђује се да члан 1., члан 7. став

NARODNE NOVINE



2., члан 8. ст. 1. и 2., члан 18. став 2., члан 37. ст. 1., 2. и 3., члан 48. став 3., члан 52. став 4. и члан 85. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона; члан 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона и члан 2. и члан 10. став 1. Устава Посавског кантона нису у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

2. Налаже се Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона, Скупштини Западнохерцеговачког кантона и Скупштини Посавског кантона да одмах, а најкасније у року од шест мјесеци од дана објаве ове пресуде у службеним гласилима, донесу амандмане на уставе тих кантона у складу са амандманима XXVII, XXVIII став 2. и XXIX став 1. на Устав Федерације Босне и Херцеговине, до када ће се непосредно примјењивати наведене одредбе Устава Федерације Босне и Херцеговине.

3. Утврђује се да су члан 8. став 3., члан 37. ст. 4., 5. и 6. и члан 48. ст. 1. и 2. Устава Херцеговачко-неретванског кантона у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

4. Обуставља се поступак за утврђивање уставности члана 2. и члана 10. ст. 1. и 2. Устава Кантона 10.

5. Пресуду објавити у “Службеним новинама Федерације БиХ”, “Службеним новинама Херцеговачко-неретванског кантона”, “Народним новинама Посавског кантона”, “Народним новинама Западнохерцеговачког кантона” и “Народним новинама Кантона 10”.

Образложење

1. Предмет захтјева и подносилац захтјева

Премијер Федерације Босне и Херцеговине поднио је дана 07.09.2017. године Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине (у

даљем тексту: Уставни суд Федерације) захтјев за оцјену уставности члана 1. и члана 8. ст. 1. и 2. Устава Херцеговачко-неретванског кантона (“Службене новине Херцеговачко-неретванског кантона”, бр.: 2/98, 3/98, 4/00 и 7/04), члана 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона (“Народне новине Западнохерцеговачког кантона”, бр.: 1/96, 2/99, 14/00, 17/00, 1/03, 10/04 и 17/11), члана 2. и члана 10. став 1. Устава Посавског кантона (“Народне новине Посавског кантона”, бр.: 1/96, 3/96, 7/99, 3/00, 5/00 и 7/04), члана 2. и члана 10. ст. 1. и 2. Устава Кантона 10 (“Народне новине Кантона 10”, бр.: 3/96, 9/00, 9/04, 10/04 и 10/05), са одредбама члана I.1.(2), члана I.6., члана II.А.2.1.(1) д) и члана V.1.4. Устава Федерације Босне и Херцеговине у вези са чланом 5. став 1.(ц) Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације.

Такође, захтјев за оцјену уставности Устава Херцеговачко-неретванског кантона поднијела је Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине дана 01.12.2017. године једна трећина посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона. У захтјеву траже оцјену уставности одредби члана 1., члана 7. став 2., члана 8., члана 18. став 2., члана 37., члана 48., члана 52. став 4. и члана 85. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона, са одредбама члана I.1. (2), члана I.6., члана II.А.2.1. (1) д), члана II.А.2.1. (2) б), члана IV.Б.3.9., члана V.1.1., члана V.2.7а., члана V.2.7б. и члана V.3.8. Устава Федерације Босне и Херцеговине у вези са чланом 5. став 1. (ц) Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације и члана 2. и члана 25. став 1. тачке а) и б) Међународног уговора о грађанским и политичким правима.

2. Рјешење о спајању поступака

Како се у оба наведена предмета ради о захтјевима којима се тражи оцјена уставности, између осталих, Устава Херцеговачко-неретванског кантона,

NARODNE NOVINE



Уставни суд Федерације на сједници одржаној дана 14.03.2018. године, примјеном члана 38. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, бр.: 6/95 и 37/03) одлучио да у оба захтјева одлучује у једном уставносудском поступку, те је донио Рјешење о спајању поступака, број: У-48/17 од 14.03.2018. године. Уставни суд Федерације ће у овом уставносудском предмету водити јединствен поступак и донијети једну одлуку.

3. Странке у поступку

На основу члана IV.Ц.3.10.(2) б) Устава Федерације Босне и Херцеговине, странке у поступку у овом предмету су: Премијер Федерације Босне и Херцеговине и једна трећина посланика у скупштини Херцеговачко-неретванског кантона, као подносиоци захтјева и Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона, Западнохерцеговачког кантона, Посавског кантона и Кантона 10.

4. Битни наводи подносилаца захтјева

Премијер Федерације Босне и Херцеговине сматра да поједине одредбе Устава Херцеговачко-неретванског кантона, Устава Западнохерцеговачког кантона, Устава Посавског кантона и Устава Кантона 10, непризнавањем уставноправне конститутивности српског народа, непризнавањем равноправности српског језика, непризнавањем равноправности ћириличног писма и непризнавањем назива “босански језик” нису у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. Конкретизује ове тврдње по кантонима на сљедећи начин:

У Уставу Херцеговачко-неретванског кантона Срби нису конститутивни народ, српски језик и ћирилично писмо нису признати као службени језик и службено писмо, а назив “босански језик” није признат као службени назив језика.

У Уставу Западнохерцеговачког кантона српски језик и ћирилично писмо нису признати као службени језик и службено писмо, а назив “босански језик” није признат као званични назив језика којим говоре Бошњаци и припадници Осталих којима је тај језик матерњи.

У уставима Посавског кантона и Кантона 10, Срби нису конститутиван народ, српски језик и ћирилично писмо нису признати као службени језик и службено писмо, а назив “босански језик” није признат као службени назив језика којим говоре Бошњаци и припадници Осталих којима је то матерњи језик.

Премијер Федерације Босне и Херцеговине наводи да је Уставни суд Федерације у пресудама број: У-12/97 од 19.11.1997. године и 20.02.1998. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 24/98), број: У-7/98 од 07.07.1998. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 34/98) и број: У-24/98 од 10.11.1998. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 3/99), у вези са уставима Западнохерцеговачког кантона, Посавског кантона и Кантона 10, прогласио одредбе чланова 10. неуставним у односу на назив “бошњачки језик”. Наглашава да је у шестој алинеји Преамбуле и члану I.1.(2) Устава Федерације Босне и Херцеговине прописана конститутивност и равноправност сва три народа и Осталих у Федерацији Босне и Херцеговине. Позива се на Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број: У-5/98-III од 30.06. и 01.07.2000. године и подсјећа да је Устав Босне и Херцеговине мјерило за уставе ентитетậ и кантоне. У поменутој Одлуци Уставног суда Босне и Херцеговине апострофира алинеју 10. Преамбуле Устава Босне и Херцеговине у којој је прописан принцип конститутивности. Између осталог, а у вези са тада важећом нормом из Устава Федерације Босне и Херцеговине, наглашено је да дефинисање Бошњака и Хрвата као конститутивних народа у Уставу Федерације Босне и Херцеговине на неоправдан начин даје тим народима

NARODNE NOVINE



привилегије у институционалној структури Федерације Босне и Херцеговине. Сходно наведеном привилеговање Бошњака и Хрвата, као конститутивних народа у односу на Србе, као такође конститутиван народ у Федерацији Босне и Херцеговине, представља повреду права на слободу кретања и пребивалишта и права на имовину гарантоване чланом II. ст. 3. и 4., а у вези са ставом 5. Устава Босне и Херцеговине. Споменуте привилегије Бошњака и Хрвата из тада важећег Устава Федерације Босне и Херцеговине у супротности су и члану 5. (ц) Конвенције о уклањању свих врста расне дискриминације. Међународноправни стандарди заштите људских права и слобода су уграђени у Устав Федерације Босне и Херцеговине, укључујући и Међународну конвенцију о елиминацији свих врста расне дискриминације уз закључак подносиоца захтјева да су Федерација Босне и Херцеговине и сви њени кантони дужни проводити нормативе из Устава Босне и Херцеговине и поменуте међународне стандарде. У члану XII. став 2. Устава Босне и Херцеговине прописана је обавеза ентитетậ да амандманским поступком измијене своје уставе да би се осигурала сагласност са овим Уставом. У складу са чланом III.3.б). Премијер Федерације Босне и Херцеговине сматра да је законодавна власт у Федерацији извршила ту хармонизацију, а да поменути кантони нису и у захтјеву наводи конкретне примјере за ту тврдњу. Западнохерцеговачки кантон, Посавски кантон и Кантон 10 нису поступили у складу са пресудама Уставног суда Федерације број: У-12/97 од 19.11.1997. године и 20.02.1998. године, број: У-7/98 од 07.07.1998. године и број: У-24/98 од 10.11.1998. године и које су чланове 10., у којима су користиле израз “бошњачки језик” умјесто “босански језик”, прогласиле неуставним. Подносилац захтјева тврди да законодавне власти поменутих кантона, још увијек нису амандманима промијениле цитиране неуставне одредбе чиме су прекршиле и одредбу члана 40. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације

Босне и Херцеговине која прописује, између осталог, да када усвојени или предложени закон или други пропис органа кантоналне власти за који Уставни суд утврди да није у складу са Уставом неће се примјењивати од дана објављивања пресуде Уставног суда у “Службеним новинама Федерације БиХ”, односно предложени закон или други пропис неће ступити на снагу или ће ступити на снагу од дана одређеног у том пропису уколико се измијени на начин који пропише Уставни суд. Формално-правно ови кантони немају на снази уставну одредбу која прописује који је службени језик и писмо тих кантона, а та пасивност кантоналних законодавних власти представља неуставно стање које Уставни суд Федерације мора утврдити и наложити њиховим кантоналним скупштинама да усвоје релевантне одредбе у својим уставима како би се и тај недостатак у уставима исправио. Питање језика и писма је право сваког конститутивног народа и Осталих што је прописано у члану II/1 Устава Босне и Херцеговине, члану II.А.1., члану V.1.4. (2) и члану V.5.17.а. Устава Федерације Босне и Херцеговине. Према члану V.1.4.(2) Устава Федерације Босне и Херцеговине прописана је обавеза кантона да устави кантона морају бити у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. Без обезбјеђења равноправности коришћења језика свих конститутивних народа и права на назив свога језика и писма свих конститутивних народа и Осталих немогуће је обезбиједити “највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода”. Члан 60. Пословника Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, бр.: 40/10 и 18/16) прописује да су органи власти у Федерацији дужни проводити одлуке Суда. Подносилац захтјева сматра да и пасивност јавне власти у кантону, која није ускладила устав у складу са поменутим одлукама уставних судова, може бити неуставно понашање супротно члану I.1. (2), члану I.6. и члану V.1.4. (2) Устава Федерације Босне и Херцеговине. Коначно закључује да непрописивање

NARODNE NOVINE



српског језика и ћирилице, као званичног језика и писма, у наведеним кантонима представља колективну дискриминацију свих грађана који се идентификују са тим језиком и писмом и неуставно поступање тих устава у односу на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

У члану 8. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона на хрватском језику прописано је да су званични језици овог Кантона “бошњачки” и хрватски језик што је у супротности са поменутим пресудама Уставног суда Федерације и Уставом Федерације Босне и Херцеговине из 1994. године којим је прописано да су службени језици Федерације “босански и хрватски језик”. Премијер Федерације Босне и Херцеговине закључује да је члан 8. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона, у верзији на хрватском језику, супротан члану I.6. (1) Устава Федерације Босне и Херцеговине. У прилог том закључку наводи Пресуду Уставног суда Босне и Херцеговине број: У-7/15 од 26.05.2016. године, која се бави истим проблемом и обавезује власти у Републици Српској да омогуће Бошњацима и Осталим право на школовање на босанском језику.

Премијер Федерације Босне и Херцеговине предлаже да Уставни суд Федерације усвоји захтјев и донесе пресуду којом ће утврдити неуставност оспорених одредби, наложити кантоналним скупштинама да одмах, а најкасније у року од шест мјесеци, изврше амандманске измјене и допуне својих устава у складу са образложењем из исте пресуде и да се пресуда објави у “Службеним новинама Федерације БиХ”.

Једна трећина посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона указује да су одредбе члана 1., члана 7. став 2, члана 8., члана 18. став 2., члана 37., члана 48., члана 52. став 4. и члана 85. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона у несагласности са Уставом Федерације Босне и Херцеговине јер не признају: уставноправни положај српског народа као конститутивног народа, равноправност

језика и писама, назив “босански језик”, равноправност посланицима из реда српског народа при одлучивању о симболима кантона за коришћење механизма заштите виталног националног интереса, пропорционалну заступљеност у влади кантона у складу са пописом становништва из 1991. године и њихово право на предлагање амандмана на Устав. Предлажу да Уставни суд Федерације утврди да су наведене одредбе Устава Херцеговачко-неретванског кантона у несагласности са Уставом Федерације Босне и Херцеговине и то са одредбама: члана I.1. (2), члана I.6., члана II.А.2.1. (1) д), члана II.А.2.1. (2) б), члана IV.Б.3.9., члана V.1.1., члана V.2.7а., члана V.2.7б. и члана V.3.8. Устава Федерације Босне и Херцеговине у вези са чланом 5. став 1. (ц) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и члана 2. и члана 25. став 1. тачке а) и б) Међународног уговора о грађанским и политичким правима.

Предлажу да се цитиране одредбе Устава Херцеговачко-неретванског кантона утврде неуставним, да се престану примјењивати од дана објављивања пресуде Уставног суда Федерације у “Службеним новинама Федерације БиХ”, да се наложи Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона да у року од шест мјесеци усклади оспорене одредбе Устава са пресудом, те да се пресуда објави у “Службеним новинама Федерације БиХ” и “Службеним новинама Херцеговачко-неретванског кантона”.

5. Битни наводи одговора на захтјеве

На основу члана 16. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине, Уставни суд Федерације је дана 19.09.2017. године, позвао скупштине споменута четири кантона да се као друга странка у поступку изјасне на захтјев Премијера Федерације Босне и Херцеговине достављањем својих одговора у року од 30 дана.

а) Скупштина Кантона 10 поднеском број: 01-01/1-02-46.2/17 од 16.10.2017. године

NARODNE NOVINE



обавијестила је Уставни суд Федерације да је на сједници од 11.10.2005. године донијела Амандмане од V-X на Устав Кантона 10 којима је Амандманом V промијењен члан 2. Устава овог Кантона тако да гласи: “Хрвати, Срби и Бошњаци као конститутивни народи у Федерацији, заједно са осталима и грађани Кантона остварују своја суверена права у Федерацији и Кантона у складу са Уставом Федерације и овим Уставом”, а Амандманом VI на Устав Кантона 10 да гласи: “Службени језици Кантона су језици којима говоре: Хрвати, Срби и Бошњаци. Службена писма су латиница и ћирилица. Остали језици могу се користити као средство комуникације и наставе у складу са законом”.

б) Скупштина Западнохерцеговачког кантона поднеском број: 01-01-О-6-XXXIV-1075/17-3 од 26.10.2017. године обавијестила је Уставни суд Федерације да је формирала Комисију за измјену Устава овога кантона да припреми амандмане који ће, између осталог, обухватити и одредбе члана 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона.

ц) Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона поднеском број: 02-02-111/17 од 23.10.2017. године обавијестила је Уставни суд Федерације да није усагласила заједнички став по питању одговора на захтјев, те је доставила два одвојена и супротна мишљења чланова Комисије за законодавно-правна питања ове скупштине. Два члана Комисије у мишљењу број: 02-03-005/17 од 20.10.2017. године оспоравају наводе из захтјева у погледу назива језика на хрватском језику и сматрају да сваком народу припада право да свој језик назива како то његов правопис налаже и сматрају неприхватљивим да један народ намеће другом правила његовог правописа или да правном нормом намеће правила свога језика или правописа другом народу. Напомињу да је о наведеним питањима надлежни суд већ поступао, па ову ствар сматрају пресуђеном. Сматрају да се нису стекли ни формалноправни, а ни суштински услови за усаглашавање

наведених одредби јер су принципи конститутивности хрватског, српског и бошњачког народа већ испоштовани. Према њиховом мишљењу Високи представник за Босну и Херцеговину, “Одлуком број: 41/02 од 06.10.2002. године објављеном у “Службеном гласнику БиХ”, број: 52/02”, је одредио конститутивност српског народа са свим правима и са важношћу на цијелој територији Федерације Босне и Херцеговине. Наведена одлука се примјењује и на територији овога кантона и има јачу снагу од уставних одредби. У Парламенту Федерације Босне и Херцеговине никада није покренута процедура нити извршен поступак усклађивања Устава Федерације Босне и Херцеговине са споменутом Одлуком, а како није било измјена Устава Федерације Босне и Херцеговине у том правцу, није било основа ни за промјену измјена Устава овога кантона. У складу са том Одлуком у Херцеговачко-неретванском кантону од 2003. године припадници српског народа су добили једно мјесто у Влади, мјесто замјеника предсједавајућег у Скупштини и имају Клуб Срба као уставну категорију. Постављају питање зашто би овај кантон мијењао свој устав, ако није било промјена у Уставу Федерације Босне и Херцеговине. Истичу да су о приједлозима из захтјева Премијера Федерације Босне и Херцеговине већ одлучивали Уставни суд Босне и Херцеговине и Уставни суд Федерације о чему би Уставни суд Федерације требао да води рачуна по службеној дужности и као о пресуђеној ствари. На крају предлажу да се приједлог одбаци или да се, на основу изложених аргумената, одбије као неоснован.

Другачијег мишљења су три члана Комисије који сматрају да је захтјев Премијера Федерације Босне и Херцеговине основан, из разлога што је изостављање Срба као конститутивног народа у члану 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона супротно члану I.1.(2), члану I.6. и члану II.2.д) Устава Федерације Босне и Херцеговине, у вези са чланом 5. став 1.

NARODNE NOVINE



(ц) Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације. Исто тако сматрају, да члан 8. ст. 1. и 2. Устава Херцеговачко-неретванског кантона (односи се назив босанског језика у Уставу Херцеговачко-неретванског кантона на хрватском језику) није у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. Одлучења у пресудама Уставног суда Федерације број: У-12/97 од 19.11.1997. године и 20.02.1998. године, број: У-7/98 од 07.07.1998. године и број: У-24/98 од 10.11.1998. године, нису примјењиве у конкретном случају, јер исте нису испитивале усклађеност Устава Херцеговачко-неретванског кантона са међународним конвенцијама и чланом I.1.(2), чланом I.6. и чланом II.А.2.1. (1) д) Устава Федерације Босне и Херцеговине у вези са чланом 5. став 1. (ц) Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације. Наглашавају да је приједлог да се на дневни ред Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона уврсте амандмани на Устав Херцеговачко-неретванског кантона по питањима конститутивности Срба, назива босанског и српског језика и употребе ћириличног писма, већ неколико пута био на дневном реду исте Скупштине (задњи пут 02.10.2017. године). Међутим, за те амандмане није се могла обезбиједити потребна већина гласова да би се усвојили. Сматрају да је дјеловање Уставног суда Федерације у овом предмету веома важан корак у успостављању једнакости свих народа у Херцеговачко-неретванском кантону и отклањању описане неусклађености Устава Херцеговачко-неретванског кантона.

Уставни суд Федерације је актом број: У-68/17 од 11.12.2017. године доставио захтјев једне трећине посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона на одговор Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона и дана 19.01.2018. године је обавијештен поднеском број: 02-02-005/18 од 12.01.2018. године да Комисија за законодавно-правна питања Скупштине овога кантона није усагласила заједнички

став по питању одговора на захтјев за оцјену уставности због чега су Уставном суду Федерације и достављена два одговора чланова споменуте Комисије од 12.01.2018. године са потпуно супротним ставовима који су идентични са ставовима чланова ове Комисије у њиховим одговорима достављених Уставном суду Федерације, дописом број: 02-02-111/17 од 23.10.2017. године.

д) Скупштина Посавског кантона није доставила одговор.

6. Сједница суда са јавном расправом

Уставни суд Федерације је имајући у виду значај материје која је предмет одлучивања одржао јавну расправу дана 16.05.2018. године. Расправи су приступили пуномоћник Премијера Федерације Босне и Херцеговине, пуномоћници једне трећине посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона, као и пуномоћници испред Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона, Посавског канона и Кантона 10. Испред Скупштине Западнохерцеговачког кантона није приступио нико.

Пуномоћник Премијера Федерације Босне и Херцеговине је остао код навода из захтјева, с тим да је у односу на оспорене одредбе Устава Кантона 10 повукао захтјев, јер су исте измијењене. Ипак, примијетио је да и достављени амандмани нису у цијелости испоштовали одлуке овога суда које се тичу неуставности назива “жупанија”, нити су испоштовали одлуке које су указале на цивилизацијске вриједности Европског суда за људска права, јер категорија “остали” је у апсолутно маргинализованом положају када је у питању језик и писмо, али то није предмет овога случаја, па неће то даље проблематизовати. Подсјетио је да је овај суд давно донио неколико пресуда у којима је одређене формулације у уставима кантона прогласио неуставним и те пресуде до данас нису извршене. У било којој правној држави неприхватљиво је да се одлуке највиших судова игноришу и да се јавна власт, без

NARODNE NOVINE



било каквог осјећаја одговорности, тако односи према највишим судским инстанцама. Сматра да у овом дијелу Уставни суд Федерације треба бранити свој дигнитет због неизвршавања властитих одлука и заузети проактиван став наспрам игнорисања јавне власти да то учини. Постоји и додатно кршење одредби Устава Федерације Босне и Херцеговине које налажу да се одлуке овог суда морају извршавати, јер је то позитивна уставноправна обавеза и у том дијелу је потребно утврдити и додатно кршење, јер нема оправдања за неизвршавање одлука Суда. Када се не изврши одлука уставног суда онда настаје правна празнина зато што одређена материја остаје нерегулисана, а то значи истовремено и наношење штете оним субјектима у Федерацији Босне и Херцеговине који имају право и заслужују да буду нормативно регулисани у складу са уставом и међународним правом. Ту прије свега мисли на припаднике српског народа, остале и све оне којима је ускраћено право на званично коришћење ћирилице као њиховог писма, а у веома сличној ситуацији су и припадници бошњачког народа којима се ускраћује право да свој језик називају онако како они то желе. Сматра да се Суд треба одредити у смислу питања евентуално пресуђене ствари у односу на назив “бошњачки” језик, али да фактички у тим кантонима егзистирају ове норме као да пресуда уставног суда није ни било.

У одговору из Херцеговачко-неретванског кантона наведено је да се ријеч “босански” из босанског језика преводи као “бошњачки” на хрватском језику и да ниједан народ не може одређивати другом народу правопис. Једини коментар који овај пуномоћник, као пуномоћник, грађанин ове државе и професор уставног права у било којем капацитету, на овакав службени одговор једне кантоналне власти јесте да на језику било које европске правне државе на које се угледамо, неизвршавање одлука уставног суда се преводи као неодговорност. Сматра да је ово предмет који показује да у нашој држави постоје антицивилизацијске норме

које неко покушава да одбрани. Истиче да је изрека приједлога пресуде прецизирана и да се од Уставног суда Федерације, обзиром на неизвршавање ранијих одлука тога суда, тражи да утврди и прелазна рјешења на период до шест мјесеци. На тај начин би се одмах добиле норме у складу са међународним стандардима, Уставом Босне и Херцеговине и обавезујућом судском праксом највиших судских инстанци. То се прије свега односи на члан 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона, члан 2. Устава Посавског кантона, члан 8. Устава Херцеговачко-неретванског кантона, члан 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона и члан 10. став 1. Устава Посавског кантона. На тај начин би Уставни суд Федерације одмах предвидио да су Бошњаци, Хрвати и Срби конститутивни народи заједно са Осталим, да су равноправни уважавајући дух језика који су усвојени у појединим кантонима и да се предвиди да су службени језици кантона босански, хрватски и српски и да су латиница и ћирилица два равноправна писма.

Захтјев је прецизирао и тачно одредио које одредбе кантоналних устава сматра да су повријеђене.

Представник једне трећине посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона је истакао да су у априлу 2016. године Клуб посланика Бошњака и Клуб посланика Срба покренули иницијативу пред Скупштином Херцеговачко-неретванског кантона за усвајање Амандмана XIII на Устав тог кантона. Ова иницијатива је трипут стављана на дневни ред сједница кантоналне Скупштине, али због недовољног броја гласова до данас није успјела да се стави ни на дневни ред, због чега је и поднесен овај захтјев. На расправи су истакли да Устав Херцеговачко-неретванског кантона и даље садржи дискриминаторске одредбе, јер дефинитивно “не види” представнике Срба, српски језик и писмо ћирилицу, да се кантонално службено гласило и даље штампа само на босанском и хрватском језику, а не и на српском језику и на ћирилици. Такође, прије

NARODNE NOVINE



неколико мјесеци упућена је и иницијатива Влади Херцеговачко-неретванског кантона за измјену Закона о службеним новинама, али Влада на то још није одговорила. Што се тиче објашњења о употреби термина “бошњачки језик” сматрају непотребним да било шта коментаришу. Тачно је да се у том Кантону користи босански језик и не виде онда шта је спорно и зашто се неки противе измјени кантоналног Устава да то и de facto буде прописано у Уставу тога Кантона. Годинама се Скупштини овога Кантона указује на постојање дискриминаторских чланова у Уставу тог Кантона, али до данас није постојала добра воља за рјешавање ових проблема.

Пуномоћник Посавског кантона је признао да та кантонална Скупштина није усвојила амандмане на Устав тог Кантона, наводећи као разлоге што је током 2014. године тај Кантон задесила велика поплава и била је изборна година, а предвиђено је да амандмани који се односе на равноправност конститутивних народа, равноправност језика и писама тих народа буду стављени на дневни ред сједнице Скупштине овога Кантона током ове календарске године.

Пуномоћник Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона је истакао да не постоји став Скупштине тог кантона, јер не постоји јединствено виђење ове проблематике.

Други пуномоћник Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона, који је и потпредсједник Скупштине овога Кантона и предсједник Комисије за Законодавно-правна питања, сматра да наводи захтјева премијера Федерације Босне и Херцеговине да се одређени чланови Устава Херцеговачко-неретванског кантона заснивају на кршењу Међународне конвенције о уклањању свих облика расне дискриминације и Устава Босне и Херцеговине, нису основани јер, по њему, овај Кантон је у потпуности имплементирао све одредбе које се тичу конститутивности сва три народа. Остао је код навода достављених у писменој форми, значи да је још 2003. године конституисан “српски клуб” у Скупштини, замјеник

предсједавајућег Скупштине је из реда српског народа, а Влада Херцеговачко-неретванског кантона од 2003. године до данас у сваком свом сазиву је имала по једног представника српског народа. Зато тврди да у том Кантону не постоји стварна дискриминација нехрватског становништва. Наметнута Одлука Високог представника о амандманима садржи и дио који прописује да те измјене и допуне имају већу правну снагу од недосљедних одредби кантоналних устава, закона и прописа и аката, те да ступање на снагу ових измјена и допуна није потребно донијети додатне нормативне акте. Међутим, органи власти кантона и даље имају обавезу да ускладе своје уставе са Уставом Федерације Босне и Херцеговине. У првом захтјеву се користи термин “хармонизација федералних прописа”, што је само покушај бјежања од реалности јер ни Устав Федерације Босне и Херцеговине није промијењен у прописаној процедури, када су у питању поменути амандмани. Таква ситуација траје до данас јер ни Представнички дом, а ни Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине нису усвојили поменуте измјене и допуне Устава Федерације Босне и Херцеговине у виду тих амандмана, а како то налаже Устав и пословници о раду оба дома Парламента Федерације Босне и Херцегвине. Закључио је да се и федерална власт у овој ситуацији понаша као Херцеговачко-неретвански кантон јер су ти амандмани суштински имплементирани, а у текстуалним дијеловима устава, и федералног и ових кантона, то није случај, те је то, по њему, врло важно претходно питање које Уставни суд Федерације треба разријешити. У свакодневном раду свих институција кантоналне власти, па и у раду кантоналне Скупштине, у свим актима се користи назив босански језик, што је већ одавно верификовано. Увјерен је да нема повреда Устава Федерације Босне и Херцеговине у смислу да је било ко дискриминисан, и сматра да нема логике да се мијења кантонални устав, ако претходно

NARODNE NOVINE



није промијењен федерални устав, те да не треба дозволити да владају различити “аршини” када су питању федерални устав и кантонални устави. Кантонални устав би морао бити усклађен са федералним уставом и то је једини правно релевантан израз “у цијелој овој причи”.

7. Релевантно право

A. Устав Федерације Босне и Херцеговине

Амандман II

У Уставу Федерације Босне и Херцеговине мијења се преамбула, која гласи:

“Увјерени да демократске институције засноване на поштовању људских права и слобода најбоље стварају склад између себе и својих заједница,

Одбијајући насиље рата, У жељи да допринесу унапређењу

мира, У жељи да унаприједе слободу

појединца и развијају слободно тржиште, Вођени принципима Повеље

Уједињених народа, Универзалне декларације о људским правима, и општим оквирним споразумом о миру у Босни и Херцеговини, као и његовим анексима (Општи оквирни споразум),

Народи и грађани Федерације Босне и Херцеговине, која је саставни дио суверене државе Босне и Херцеговине, одлучни да осигурају пуну националну равноправност, демократске односе и највише стандарде људских права и слобода, овим доносе Устав Федерације Босне и Херцеговине”.

Амандман XXVII

Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи, заједно са Осталима, и грађани Федерације Босне и Херцеговине, која је саставни дио суверене државе Босне и Херцеговине, одлучни да осигурају пуну

националну равноправност, демократске односе и највише стандарде људских права и слобода, овим доносе Устав Федерације Босне и Херцеговине.

Овим амандманом мијења се задња алинеја Преамбуле Устава Федерације Босне и Херцеговине, која је измијењена Амандманом II на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

Амандман XXVIII

(1) Федерација Босне и Херцеговине је један од два ентитета државе Босне и Херцеговине и има сву власт, надлежности и одговорности које Уставом Босне и Херцеговине нису дате у искључиву надлежност институција Босне и Херцеговине.

(2) Бошњаци, Хрвати и Срби као конститутивни народи, заједно са осталима, и грађани Федерације Босне и Херцеговине, равноправно уређују Федерацију Босне и Херцеговине, дефинисану Анексом II Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Овим амандманом мијења се члан I.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине, који је измијењен Амандманом III на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

Амандман XXIX

(1) Службени језици Федерације Босне и Херцеговине су: босански језик, хрватски језик и српски језик. Службена писма су латиница и ћирилица.

(2) Остали језици могу се користити као средство комуникације и наставе.

Овим амандманом мијења се члан I.6. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

Члан II.А.2.1.(1) д)

(…)(1) Сва лица на територији Федерације

уживају права на:(...)д) забрану сваке дискриминације

засноване на раси, боји коже, полу, језику, религији или вјеровању, политичким или другим увјерењима, националном или

NARODNE NOVINE



социјалном поријеклу;(…)

Члан II.А.2.1.(2) б)

(2) Сви грађани уживају сљедећа права:б) политичка права: да учествују у јавним

пословима; да имају једнак приступ јавним службама; да бирају и буду бирани.

Члан IV.Ц.3.10.(2)

“б) на захтјев Премијера, кантона или једне трећине посланика у законодавном тијелу кантона, утврдит ће да ли су устав кантона и амандмани на устав, предложени закон или закон кога је усвојило то законодавно тијело, у складу са овим уставом;”

Члан V.1.1.

У извршавању својих надлежности утврђених у члановима III.2. и 4. сваки кантон ће:

a) предузети све потребне мјере заштите људских права и слобода утврђених у члановима II. А. 1. до 7. и предвиђених у инструментима у Анексу, и дјеловат ће у складу са овим уставом;

b) извршавати своје надлежности водећи рачуна о националној структури становништва у сваком граду или општини и

c) осигурати да конститутивни народи и припадници групе Осталих буду пропорционално заступљени у министарствима кантона. Таква пропорционална заступљеност у складу је са пописом становништва из 1991. године до потпуне проведбе Анекса 7.

Члан V.1.4

Сваки кантон има устав којим се осигуравају:

a) доље наведене институције;b) заштита права и слобода утврђених

овим уставом. Устави кантона морају бити у складу са

овим уставом.

Амандман LXXXИза члана V.2.7. додаје се нови наслов и чланови V.2.7.а) и б) који гласе:

“Механизам заштите виталног националног интереса

Члан V.2.7а.

1) Листа виталних националних интереса који се штите у кантонима идентична је листи садржаној у члану IV.5.17.а. овог устава. Клубови из члана IV. 5. 17.а. овог устава су у кантонима клубови делегата формирани у складу са чланом V.2.7. став 2. овог устава.

2) Ако је више од једног предсједавајућег или замјеника предсједавајућег законодавног органа кантона тврде да неки закон спада у листу виталних интереса утврђених у члану IV.5.17.а. овог устава, за усвајање таквог закона потребна је:

- већина гласова унутар сваког од клубова конститутивних народа заступљених у датој скупштини кантона.

3) Предсједавајући и замјеници предсједавајућег законодавног органа кантона дужни су да у року од седам дана одлуче да ли неки од закона, прописа или аката потпада под листу из става 2. овог члана.

4) Ако само један предсједавајући или замјеник предсједавајућег тврди да закон, пропис или акт потпада под листу виталних интереса, двотрећинска већина одговарајућег клуба једног од конститутивних народа датог законодавног органа може прогласити да је ријеч о питању са листе виталних националних интереса.”

Члан V.2.7б.

(1) У случају да двотрећинска већина

NARODNE NOVINE



једног од клубова конститутивних народа у скупштини кантона одлучи да се неки закон, пропис или акт односи на витални национални интерес, за усвајање таквог закона, прописа или акта, потребна је већина гласова унутар сваког клуба конститутивних народа заступљених у законодавном органу кантона.

(2) Ако се већина из става 1. овог члана не може постићи, питање се просљеђује Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине који доноси коначну одлуку о томе да ли се дати закон, пропис или акт односи на витални интерес конститутивног народа.

(3) Уставни суд Федерације, у случају из овог члана, поступа на начин предвиђен у члану IV. 6. 18.а. овог устава.

(4) Ако Суд одлучи да се ради о виталном интересу, закон, пропис или акт се сматра неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову процедуру. У том случају предлагач не може поднијети исти текст закона, прописа или акта.

(5) У случају да Уставни суд одлучи да се не ради о виталном интересу, закон, пропис или акт се сматра усвојеним/усваја се простом већином гласова.”

Б. Устави кантона

Б.1. Устав Херцеговачко-неретванског кантона(“Службене новине Херцеговачко-неретванског кантона”, бр.: 2/98, 3/98, 4/00 и 7/04)

Члан 1.

Хрвати и Бошњаци, као конститутивни народи, заједно са осталима остварујући своја суверена права успостављају Херцеговачко-неретвански кантон (у даљем тексту: “Кантон”).

Члан 7. став 2.

За прихваћање симбола потребна је већина гласова у Скупштини Кантона, укључујући већину гласова бошњачких посланика и већину гласова хрватских посланика.

Члан 8. (текст на босанском језику)

Службени језици Кантона су босански и хрватски језик.

Службено писмо је латиница.Остали језици се могу користити као

средства комуникације и наставе, у складу са законом.

Чланак 8. (текст на хрватском језику)

Службени језици Жупаније су хрватски и бошњачки језик.

Службено писмо је латиница.Остали језици се могу рабити као

средства комуникације и наставе, у складу са законом.


Закон из претходног става доноси се двотрећинском већином гласова, укључујући већину гласова хрватских посланика и већину гласова бошњачких посланика.

Члан 37.

Одлуке које се тичу виталних интереса било ког од конститутивних народа у Кантону, захтијевају сагласност већине посланика у Скупштини, укључујући већину бошњачких и већину хрватских посланика.

Примјена одредбе из става 1. овог члана може се захтијевати већином гласова бошњачких или хрватских посланика присутних на сједници.

Уколико је већина преосталих посланика против примјене одредбе из става 1. овог

NARODNE NOVINE



члана основат ће се заједничка комисија бошњачких и хрватских посланика ради разрјешења тог питања.

Ако комисија није у могућности да то питање разријешити у року од седам дана од позивања на одредбу из става 1. овог члана, питање ће по хитном поступку ријешити највиши суд Кантона, уколико је то питање у искључивој надлежности Кантона.

Ако то питање није у искључивој надлежности Кантона одлуку доноси највиши суд Кантона уз могућност жалбе Уставном суду Федерације.

Поступак пред судом из става 3. и 4. овог члана уредиће се посебним законом.

Члан 48.

Влада Кантона састоји се од предсједника, замјеника предсједника и министара.

Предсједник и замјеник предсједника, те ресорни министри и њихови замјеници не могу бити из истог конститутивног народа.

Владу чине једнак број чланова из реда бошњачког и хрватског народа као и одређени број чланова које чине остали.


Уредбе из става 1. овог члана Влада доноси двотрећинском већином укључујући већину гласова чланова Владе из реда хрватског народа и већину гласова чланова Владе из реда бошњачког народа.


Амандмане на Устав може предлагати гувернер у сагласности са замјеником гувернера, Влада Кантона, већина посланика у Скупштини или већина бошњачких или хрватских посланика у Скупштини Кантона.Б.2. Устав Западнохерцеговачког кантона(“Народне новине Западнохерцеговачког кантона”, бр.: 1/96, 2/99, 14/00, 17/00, 1/03, 10/04 и 17/11)


“Службени језици Кантона су хрватски и бошњачки језик. Службено писмо је латиница”.

Б.3. Устав Посавског кантона (“Народне новине Посавског кантона”, бр.: 1/96, 3/96, 7/99, 3/00, 5/00 и 7/04)

Члан 2.

“Хрвати и Бошњаци, као конститутивни народ у Федерацији, заједно са осталим грађанима Кантона остварују своја суверена права у Федерацији и кантону, у складу са Уставом Федерације и овоме Уставу”.


“Службени језици кантона су хрватски и бошњачки језик. Службено писмо је латиница”.

8. Релевантна уставно-судска пракса

А. Уставног суда Босне и Херцеговине

Дјелимична Одлука број: У-5/98 III од 30.06. и 01.07.2000. године (“Службени гласник БиХ”, број: 23/00).

B. Уставног суда Федерације

- Пресуда број: У-12/97 од 19.11.1997. и 20.02.1998. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 24/98), и - Пресуда број: У-7/98 од 07.07.1998. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 34/98).

9. Чињенично стање и став Уставног суда Федерације

На основу навода из захтјева, одговора на захтјеве, навода изнесених на јавној расправи Уставни суд Федерације је утврдио сљедеће:

NARODNE NOVINE



Премијер Федерације Босне и Херцеговине је лице овлашћено за подношење захтјева за оцјену уставности кантоналних устава. Такође, једна трећина посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона овлашћена је за подношење захтјева за утврђивање уставности Устава Херцеговачко-неретванског кантона.

Предмет захтјева за утврђивање уставности су одредбе члана 1., члана 7. став 2., члана 8., члана 18. став 2., члана 37., члана 48., члана 52. став 4. и члана 85. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона, члана 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона, члана 2. и члана 10. став 1. Устава Посавског кантона и члана 2. и члана 10. ст.1. и 2. Устава Кантона 10, односно њихове усклађености са Уставом Федерације Босне и Херцеговине и обавезујућим међународно-правним документима наведеним у захтјевима Премијера Федерације Босне и Херцеговине и једне трећине посланика у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона, по којима се води јединствен поступак Рјешењем о спајању поступака овог суда број: У-48/17 од 14.03.2018. године.

Уставом Херцеговачко-неретванског кантона је прописано да су конститутивни народи Хрвати и Бошњаци, у тексту на хрватском језику да су службени језици у том кантону хрватски и “бошњачки”, те да је службено писмо латиница. Такође, у односу на члан 7. став 2., члан 18. став 2., члан 37. ст. 1., 2. и 3., члан 48. став 3., члан 52. став 4. и члан 85. став 1., да питања прихватања симбола, делегације закона на федерални ниво власти, процедуре заштите виталних интереса конститутивних народа, национални састав Владе Кантона, доношење уредби са законском снагом у ванредним околностима и процедуре доношења амандмана на Устав кантона могу бити покренута квалификованом већином посланика из реда хрватског и бошњачког народа.

Уставом Западнохерцеговачког кантона прописани су као службени језици хрватски

и “бошњачки”, те латиница као службено писмо.

Уставом Посавског кантона прописано је да су Хрвати и Бошњаци конститутивни народи у Федерацији Босне и Херцеговине, те хрватски и “бошњачки” језик као службени језици, а латиница службено писмо.

Дјелимичном Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине број: У-5/98 III од 30.06. и 01.07.2000. године у погледу Устава Федерације Босне и Херцеговине, Уставни суд Босне и Херцеговине је оцијенио неуставним тада важеће одредбе Устава Федерације Босне и Херцеговине у којима су изостављени Срби као конститутиван народ, те српски језик и ћирилично писмо као службени језик и писмо. Одлуке о конститутивности народа на цијелој територији Босне и Херцеговине, како се уобичајено називају, резултовале су амандманским измјенама на Устав Федерације Босне и Херцеговине које је донио Високи представник за Босну и Херцеговину Одлуком број: 149/02 од 19.04.2002. године (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 16/02). Без обзира што наведени амандмани на Устав Федерације Босне и Херцеговине нису усвојени на Парламенту Федерације Босне и Херцеговине, а што је као претходно питање делегирао пуномоћник Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона, ова амандманска интервенција Високог представника за Босну и Херцеговину је, као и бројне остале, донијета у оквиру његовог мандата и саставни је дио Устава Федерације Босне и Херцеговине.

Преамбулом Устава Федерације Босне и Херцеговине прописано је да су народи и грађани Федерације Босне и Херцеговине одлучни да осигурају пуну националну равноправности, демократске односе и највише стандарде људских права и слобода.

Амандманима XXVII, XXVIII и XXIX на Устав Федерације Босне и Херцеговине, прописано је да су Бошњаци, Хрвати и Срби конститутивни народи у Федерацији Босне и Херцеговине, да заједно са осталима и грађанима Федерације Босне и Херцеговине

NARODNE NOVINE



равноправно уређују Федерацију Босне и Херцеговине, те да су босански, хрватски и српски језик службени језици, а латиница и ћирилица службена писма.

Уставни суд Федерације, Пресудом број: У-12/97 од 19.11.1997. и 20.02.1998. године, утврдио је да назив језика “бошњачки” у члану 10. Устава Посавског кантона није у складу са тада важећом одредбом Устава Федерације Босне и Херцеговине. Исто тако, Уставни суд Федерације, Пресудом број: У-7/98 од 07.07.1998. године утврдио је да назив службених језика “хрватски и бошњачки” прописаних у члан 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона није у складу са тада важећом одредбом Устава Федерације Босне и Херцеговине, све у погледу назива “бошњачки” језик.

Наведеним пресудама Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине је питање назива језика “бошњачки” у материјалноправном смислу ријешено на начин да је утврђено да тај назив није у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

Наведене уставносудске одлуке очигледно нису извршене јер се и надаље у оспореним одредбама кантоналних устава прописује “бошњачки” језик. Но, како у овом поступку, Уставни суд Федерације утврђује усаглашеност оспорених кантоналних устава са важећим одредбама Устава Федерације Босне и Херцеговине, а у овом дијелу је ранијим одлукама Уставног суда Федерације питање назива језика проматрано са становишта тада важећих одредби Устава Федерације Босне и Херцеговине, измијењених 2002. године наведеном амандманском интервенцијом, то овај суд не сматра да је у питању “пресуђена ствар” у процесно правном смислу, те је питање службених језика оцјењивао у вези са њиховом усаглашеношћу са важећим, релевантним одредбама Устава Федерације Босне и Херцеговине.

Такође, Уставом Федерације Босне и Херцеговине регулисано је питање равноправног учешћа посланика сва три конститутивна народа у вршењу законодавних и извршних надлежности у кантону, прописаних у оспореним одредбама.

Имајући у виду наведено, Уставни суд Федерације утврдио је у тач. 1. и 2. изреке пресуде да су одредбе члана 1., члана 7. став 2. члана 8. ст. 1. и 2., члана 18. став 2., члана 37. ст. 1., 2. и 3., члана 48. став 3., члана 52. став 4. и члан 85. став 1. Устава Херцеговачко-неретванског кантона; члана 10. став 1. Устава Западнохерцеговачког кантона и члана 2. и члана 10. став 1. Устава Посавског кантона у несагласности са јасним, прецизним и обавезујућим одредбама амандмана XXVII, XXVIII и XXIX на Устав Федерације Босне и Херцеговине, који прописују да су Бошњаци, Хрвати и Срби конститутивни народи; да заједно са Осталима и грађанима равноправно уређују Федерацију Босне и Херцеговине, те да су службени језици у Федерацији Босне и Херцеговине босански језик, хрватски језик и српски језик и да су службена писма латиница и ћирилица.

Насупрот томе, устави Херцеговачко-неретванског кантона и Посавског кантона не препознају Србе као конститутивни народ, него само Хрвате и Бошњаке, супротно изричитим одредбама Устава Федерације Босне и Херцеговине. Такође, Устав Херцеговачко-неретванског кантона у тексту на хрватском језику и Устав Западнохерцеговачког и Устав Посавског кантона прописују “бошњачки” језик као један од службених језика, а такође не прописују српски језик као један од три службена језика у Федерацији Босне и Херцеговине. Нити један од поменутих устава не предвиђа ћирилично писмо као једно од службених писама.

У односу на Устав Херцеговачко-неретванског кантона, Уставни суд Федерације Босне у Херцеговине у складу са чланом 13. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине, крећући се у оквиру постављеног захтјева, утврдио је у тачки 1. изреке Пресуде и неуставност других одредби тог Устава, јер исте разрађују поступак прихватања симбола, делегирање кантоналне надлежности на федералну власт, поступак по одлукама које се тичу виталног националног интереса, састав Владе Кантона, доношење одлука Владе у ванредним околностима, те поступак доношења амандмана на Устав тог кантон, при чему су изостављени Срби као

NARODNE NOVINE



конститутивни народ, са једнаким правима као Хрвати и Бошњаци.

Имајући у виду овакву чињеничну и правну ситуацију, а полазећи од тога да устави кантона морају бити усклађени са Уставом Федерације Босне и Херцеговине, Уставни суд Федерације је осим утврђивања неуставности конкретних одредби у тачки 1. изреке, донио у смислу члана 40. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине прелазно рјешење којим је наложио Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона, Скупштини Посавског кантона и Скупштини Западнохерцеговачког кантона да одмах, а најкасније у року од шест мјесеци од дана објаве ове пресуде у службеним гласилима, донесу амандмане на уставе тих кантона у складу са амандманима XXVII, XXVIII став 2. и XXIX став 1. на Устав Федерације Босне и Херцеговине, до када ће се непосредно примјењивати наведене одредбе Устава Федерације Босне и Херцеговине.

На сједници Суда са јавном расправом одржаној дана 16.05.2018. године пуномоћник Премијера Федерације Босне и Херцеговине је повукао дио захтјева који се односи на оцјену уставности члана 2. и члана 10. ст.1. и 2. Устава Кантона 10 из разлога што су амандманима V и VI на Устав Кантона 10 измијењене оспорене одредбе, чиме је отклоњена њихова неуставност. Уставни суд Федерације је прихватио повлачење дијела захтјева у односу на Устав тог кантона и у смислу члана 42. Пословника Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине, донио одлуку о обустави поступка како је то наведено у тачки 4. изреке ове Пресуде.

Како у смислу члана IV.Ц.3.12. б) Устава Федерације Босне и Херцеговине, даном објаве у службеним новинама одредбе устава кантона које су оцијењене супротним Уставу Федерације Босне и Херцеговине престају да важе, односно нису више у примјени, овим прелазним рјешењем Уставни суд Федерације је отклонио могућност евентуалне правне празнине, а период од шест мјесеци у складу са чланом 40. Закона о поступку пред Уставним судом Федерације Босне и Херцеговине сматра се примјереним да Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона, Западнохерцеговачког кантона и Посавског кантона донесу амандмане на уставе тих кантона којим ће у складу са

овом пресудом бити отклоњене утврђене неуставности.

У тачки 3. изреке пресуде Уставни суд Федерације је утврдио да су у питању норме неутралног карактера, које нису супротне Уставу Федерације Босне и Херцеговине.

Уставни суд Федерације, имајући у виду да су стандарди недискриминације, једнакоправности грађана, као и стандарди конститутивности сва три народа који заједно са Осталима и грађанима Федерације Босне и Херцеговине доносе устав и једнакоправно учествују у животу на цијелом подручју Федерације, равноправно је уређујући, уграђени у Устав Федерације Босне и Херцеговине, Уставни суд Федерације не сматра потребним да, када је већ утврдио неуставност појединих одредби кантоналних устава у односу на Устав Федерације Босне и Херцеговине, даље елаборира и утврђује њихову несагласност са тим међународним документима.

Ову пресуду Уставни суд Федерације донио је једногласно у саставу: др сц. Шахбаз Џихановић, потпредсједник Суда, Мирјана Чучковић, Александра Мартиновић, проф. др Един Муминовић, др сц. Ката Сењак и Младен Срдић, судије Суда.

Босна и ХерцеговинаФeдepaциja Бocнe и ХepцeгoвиheУСТАВНИ СУДФeдepaциje Бocнe и ХepцeгoвиheБрој: У-48/17Сарајево, 16.05.2018. године

Предсједница Уставног суда ФБиХ

Александра Мартиновић

***

NARODNE NOVINE



OBAVIJESTPRETPLATNICIMA

POZIVAMO VAS DA SE PRETPLATITE NA “NARODNENOVINE HERCEGBOSANSKE ŽUPANIJE”

PRETPLATA NA SLUŽBENO GLASILO ZA 2018 . GODINUIZNOSI 200 KM

Račun za uplatu:161 020 003356 0061 PRORAČUNBroj organizacijske jedinice proračuna: 11010001Identifikacijski broj: 4281098220007Vrsta prihoda: 722631Šifra općine: 055

INFORMACIJE NA ADRESI:

Stručne službe VladeHercegbosanske županije,

Stjepana II. Kotromanića bb, 80101 Livno

ILI NA TELEFON:

034/200-035

NARODNE NOVINE HERCEGBOSANSKE ŽUPANIJESLUŽBENO GLASILO

Uređuje: Tatjana Čečura, v.d. tajnika Vlade Hercegbosanske županije, Livno,Ulica Stjepana II Kotromanića bb, 80101 LIVNO; telefon 034/200-035,Izdavač: Stručne službe Vlade Hercegbosanske županije, Livno.Ulica Stjepana II Kotromanića bb.List izlazi prema potrebi.Tisak: “Tiskara PERIŠA” - Livno.Naklada: 200 primjeraka.Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se u roku od 15 dana od danaizlaska lista iz tiska.

Documents

GODIŠTE XXIII BROJ 7 LIVNO, 22. listopada 2018. godine · da test uvažava tjelesne sposobnosti uzrokovane biološkim razlikama muškaraca i žena i razlike u godinama života. (6)