GNUzilla 22, oktobar 2006

8/7/2019 GNUzilla 22, oktobar 2006

http://slidepdf.com/reader/full/gnuzilla-22-oktobar-2006 1/31



GNUzilla – oktobar 2006Uplašili ste se, a?.......................................................3Vesti..........................................................................4

DistribucijeDistroflash.................................................................6Distrowatch...............................................................8

Elive 0.5....................................................................9Upoznavanje sa Ubuntuom......................................12

SoftverGlom 1.1.2...............................................................14Gnome 2.16.............................................................17855resolution...........................................................20Upstart za Ubuntu...................................................22

SlobodaDebian u problemima...............................................23Kopirajt u digitalnoj eri............................................25GNU Free Documentation License...........................27

GNUzilla oktobar 2006 www.gnuzilla.info 2

GNUzillaMagazin za popularizaciju Slobodnog softvera, GNU,Linux i *BSD operativnih sistema

Glavni i odgovorni urednik:Ivan Jelić

Izvršni urednik:

Ivan ČukićLektura:Maja Tomi č

Tehni čka obrada i dizajn:Ivan Čukić

Redakcija:Marko Herman

Slađ an MiloševićMarko Milenović

Petar ŽivanićAleksandar Urošević

Saradnici:Mladen Mirilović

Miloš Ćapin

Prire đ ivač:

Mreža za Slobodan Softver – FSNhttp://www.fsnserbia.org

URL adresa:http://www.gnuzilla.info

Kontakt adresa:[email protected]

IRC kontakt:

#gnuzilla na irc.freenode.org

opyright © 2006 Free Software Network – FSN.

ermission is granted to copy, distribute and/or modify this document under the terms of the GNU Free

ocumentation License, Version 1.2 or any later version published by the Free Software Foundation; with novariant Sections, no Front-Cover Texts, and no Back-Cover Texts. A copy of the license is included in the section

ntitled "GNU Free Documentation License".

Sadr ž aj





Linux kernel 2.6.18Objavljena je finalna verzijanovog kernela, i to prvog useriji 2.6.18 koji nosi radninaziv "Jolly Roger", anakon tri meseca rada.Nova verzija donosi dosta

novina u odnosu napredhodnu 2.6.17 verziju.

Korisne adrese:http://www.kernel.org/

Mozilla: Firefox i Thunderbird 1.5.0.7Realizovane su nove nadogradnje postoje ćih verzijaFirefoxa i Thunderbirda. Ova nadogradnja uglavnomdonosi nove sigurnosne ispravke kao i ispravkegrešaka koje su uo čene do sada. Kao i uvekpreporučujem da, ukoliko koristite ove programe,ažurirate svoje postoje instalacije na novu verziju.

Korisne adrese:http://www.mozilla.com/products/

GNOME 2.16Realizovana je finalnaverzijan novog GNOMEgrafičkog okruženja kojanosi oznaku 2.16. Uovoj verziji ima dostanovina i poboljšanja u

odnosu na predhodnu2.14 i mo žete jepreuzeti sa zvani čne gnome internet stranice.

Korisne adrese:http://www.gnome.org/http://www.gnome.org/start/2.16/notes/C/

OpenOffice.org 2.0.4 RC1

Realizovana je prva RC verzija novogOpenOffice.org 2.0.4. Kao što mo žete pretpostavitiurađ ene su neophodne ispravke propusta i gre šakakoji su uočeni i trenutnoj 2.0.3 verziji, a odre đ enestvari su i pobolj šane.

Korisne adrese:http://download.openoffice.org/680/index.html


VestiPiše: Slađ an Milo šević

[email protected]



Debian GNU/Linux 3.1r3Debian tim je realizovao itreći po redu update (r3) za

svoju aktuelnu stabilnuverziju Debiana GNU/Linux3.1. Ovaj update dodajeodređ ene sigurnosne zakrpekao i ispravku odre đ enihproblema i gre šaka koje sudo sada uo čene u glibc,GRUB, Perl, drugimpaketima kao i u Debian instaleru.

Korisne adrese:http://ftp.debian.org/debian/dists/Debian3.1r3/ChangeLog

SRB i RS

(dodao I. Č.)Srbiji su najzad dodeljene dvoslovna (ISO 3116-1Alpha-2) i troslovna (ISO 3116-1 Alpha-3) oznaka.Oznake SRB i RS su od po četka bile predlog na šedržave ISO organizaciji. SRB je bila prihva ćena, dokje RS bila odbijena pod izgovorom da u skra ćenicine sme da se nalazi podatak o dr žavnom uređ enju.Posle toga je predlog Ministarstva spoljnjih poslovaRepublike Srbije, bio kontroverzna (re ći ću samotoliko) skra ćenica SS - „Srbi – Srbija“ koju jeInternet zajednica do čekala sa negodovanjem, dokje ISO predlagao SP.Na kraju je ipak odlu čeno da nam se dodeli napočetku zahtevana skra ćenica RS.




BHLDBHLD je nova Linux distribucija kojadolazi iz susedne nam dr žave i to iz BiH.Zasnovana je na popularnom KNOPPIX-ui, kao i ova popularna distribucija,prestavlja Live CD. Osnovni cilj ovog projekta jesteda se napravi i kreira kompletna desktop Linux

distribucija lokalizovana na bosanski jezik koja bizadovoljila potrebe tamo šnjih Linux korisnika.

Korisne adrese:http://bhld.linux.org.ba/

BardinuxBardinux je nova Linuxdistribucija koja jezasnovana na popularnomUbuntu Linuxu i koja jestvorena od strane ljudi uSekretarijatu za slobodansoftver pri Univerzitetu LaLaguna na španskom Kanarskom ostrvu. Ova

distribucija je naravno desktop orijentisana inapravljena je specijalno za potrebe toguniverziteta. Od programa sadr ži uglavnom poznatanazive kao što su: OpenOffice, Firefox, Thunderbird,Inkscape, Scribus, Blender, Yafray, Amarok, Gimpitd…

Korisne adrese:http://www.ssl.ull.es/bardinux

Linux MintLinux Mint je GNU/Linuxdistribucija koja je zasnovana naKubuntu Linuxu. Njen osnovnicilj jeste da Linux korisnicimaponudi ulepšanu verziju

Kubuntu-a, sa pobolj šanim izgledom, najsve žijimpaketima i podr škom za multimedije. Linux Mintdolazi kao jedan live CD u okviru koje postoji igrafički instaler. Dolazi sa:KDE 3.5.4, Koffice 1.5.2, AmaroK 1.4.1 i Firefox1.5.0. I koristi 2.6.15.22 kernel, Xorg 7.0 i gcc 4.0.3.Trenutno je u beta razvoju, a prva verzija nosinaziv: Linux Mint 1.0 “Ada” beta 007

Korisne adrese:http://linuxmint.com/


DistroflashPiše: Slađ an Milo šević

[email protected]



Nadolaze će realizacije distribucijaPogledajte i u ovom broju pregled nadolaze ćihrealizacija Linux/BSD distribucija i najave novih

verzija:

Oktobar:* 01-10-2006: FreeBSD 6.2-BETA2* 02-10-2006: NetBSD 3.1* 05-10-2006: openSUSE 10.2 Alpha 5* 11-10-2006: Fedora Core 6* 15-10-2006: FreeBSD 6.2-RC1* 15-10-2006: Vine Linux 4.0 RC* 19-10-2006: Ubuntu 6.10 RC1* 26-10-2006: openSUSE 10.2 Beta 1* 26-10-2006: Ubuntu 6.10* 29-10-2006: FreeBSD 6.2-RC2* 31-10-2006: Vine Linux 4.0* XX-10-2006: PC-BSD 1.4

Novembar:* 01-11-2006: OpenBSD 4.0* 09-11-2006: openSUSE 10.2 Beta 2* 13-11-2006: FreeBSD 6.2* 23-11-2006: openSUSE 10.2 RC 1

Decembar:* 07-12-2006: openSUSE 10.2* XX-12-2006: Debian GNU/Linux 'etch'* XX-12-2006: PC-BSD 1.5* XX-12-2006: Red Hat Enterprise Linux 5

U ovom mesecu nas o čekuje razvoj novih verzijanekoliko BSD distribucija: FreeBSD 6.2, PC-BSD1.4 i NetBSD 3.1, kao i finalne verzije dvepopularne Linux distrobucije i to Fedora Core 6 iUbuntu Linux 6.10



http://slidepdf.com/reader/full/gnuzilla-22-oktobar-2006 8/31GNUzilla oktobar 2006 www.gnuzilla.info 8

regled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija

Distrowatchovom mesecu ni šta novo i uglavnom je sve isto kao i proteklih meseci. Na vrhu su i dalje Ubuntu, openSUSE,

edora i Mandriva dok se ostale distribucije uglavnom smenjuju u zavisnosti od toga kada izlazi nova verzija.

Ubuntu 2357<openSUSE 1954>

Fedora 1315> MEPIS 1137<

Mandriva 989>

PCLinuxOS 937<Slackware 878<

Debian 815<DamnSmall 731<

Gentoo 714< Freespire 563> Puppy 554= CentOS 540< Zenwalk 539> KNOPPIX 505=

UbuntuCE 500> Kubuntu 434> FreeBSD 410> Sabayon 348< SLAX 337< Xandros 327< Arch 314=

KANOTIX 307> Xubuntu 287> Dreamlinux 280> RedHat 276> Foresight 273> LinuxXP 270> Frugalware 261< GParted 256> Vector 234< Nexenta 211> KateOS 208< Elive 200< PC-BSD 186= NovellSLE 177< Musix 169= SaxenOS 167> Underground 158=

40 NetBSD 158<41 IPCop 152=42 Linspire 151=43 LFS 135>44 DeLi 135>

45 VLOS 134<46 Vine 131>47 Solaris 130>48 VideoLinux 128=49 Kurumin 127>50 GeeXboX 126=51 SymphonyOS 123=52 Kororaa 120<53 BackTrack 120=54 DesktopBSD 116<

55 StartCom 115>56 ClarkConnect 106>57 Wolvix 103=58 Ark 102<59 64Studio 101<60 OpenBSD 99=61 BLAG 98=62 trixbox 94=63 Linpus 93>64 Gibraltar 93=65 OpenLab 90>66 Devil 86=67 BULinux 84=68 Pentoo 83<69 MyahOS 82>70 T2 81=71 Feather 81=72 Morphix 80=73 Turbolinux 78=74 FoXDesktop 77=75 Berry 76=76 Scientific 71=77 Gentoox 71=78 How-Tux 70=

79 dyne:bolic 70=80 YellowDog 66=81 Tilix 66=82 MoviX 64=83 Helix 63=

84 GoboLinux 63>85 DragonFly 61=86 Yoper 60=87 SmoothWall 60<88 SMEServer 60=89 LiveCDRouter 60=90 FreeNAS 60=91 aLinux 60=92 AUSTRUMI 59=93 Mediainlinux 58=

94 Edubuntu 58=95 Ultima 54<96 m0n0wall 54<97 WhiteBox 50=98 PUD 50=99 Lunar 50=100 CRUX 50=

Pad>Porast<Istirejting=(korišćeni podaci sa DistroWatcha)

Piše: Slađ an Milo šević[email protected]



ZA MNOGE KORISNIKE NAVIKLE NA SVOJA UČMALA OKUŽENJA, ELIVE MOŽE BITI OTKROVENJE.

U GNUzilli je već bilo reči o distribuciji koja kaografičko okruženje koristi Enlightenment, koji odsvog nastajanja predstavlja avangardu u svetugrafičkih okruženja za Unix-like operativne sisteme.

Novo izdanje nosi ime Revolution i donosi najsve žijiE17 spakovan da ga i malo dete mo že probati.Iako je na sajtu prire đ ivača u vreme preuzimanjaISO-a koji je testiran, stajala poruka da je skidanje

diska „za dž“ moguće preko u žasno spore veze, dokse brzi link mo že dobiti nakon udeljenog nov čanogpriloga ovoj distribuciji. Ovo mo že da budeinteresantno za korisnike koji imaju mogu ćnosti daodvoje koju desetinu eura, dok za nas koji živimo uSrbiji, ta opcija otpada. No, Distrowatch im je,namerno ili ne, dosko čio pa je Elive mogu će preuzetisa linka koji je objavljen u vesti na ovom sajtu, bezograničenja protoka, ta čnije maksimalno kolikoserver gde je ISO dozvoljava.Novi Elive, kao što je pomenuto, donosi najsve žiji


et me enlighten you!

Elive 0.5Piše: Ivan Jeli ć

[email protected]



Enlightenment DR17 koji se prili čno stabilizovao odposlednjeg kontakta koji sam imao sa njim. Ono štonaročito upada u o či je vrlo odmeren vizuelni

identitet cele distribucije koji me je, ne znam iz kograzloga, tokom boota podsetio na openSUSE.Nakon podizanja sistema, korisniku se nudimogućnost odabira tipa monitora koji poseduje,rezolucije i tipa sesije koju treba podi ći. Naime, radise o dve razli čite postavke okru ženja kada je tema upitanju, gde je prvi podrazumevani izgled, a druginazvan Night što govori o odabranm bojama i stilu.Ova tema izgleda zaista sjajno i nikako ne trebazaboraviti na nju. Po što se izabere tema, podi že segrafičko okruženje, a login manager Engagedočekuje korisnika.DR 17 je manje-vi še već ispričana pri ča tako da senećemo previše zadržavati na njemu. Na sajtuElivea se tvrdi kako je on ultrabrz i stabilanoperativni sistem, bez iznenadnih poruka ogreškama. Primetno manji broj dostupnih modula za

okruženje pokazuje da je tim zaista radio na tomeda sistem bude što stabilniji, mada nije da se nijedogodilo da neki error istr či na ekran i saop šti krah

određ ene aplikacije. Dakle, sistem zasnovan naokruženju, koje jo š uvek nije stabilno, nikako nemože to biti, što treba imati na umu. Uistinu, E17jeste đ avolski brz i vrlo vrlo stabilan obzirom nanivo na kom se nalazi.Ono što je veoma pozitivna karakteristika ovogsistema je odabir aplikacija koje su zapakovane nadisk. Elive je jedna od najupotrebljivijih distribucijakoja staje na jedan obi čan CDROM, usled činjeniceda se programima koji su u menijima mo že uraditiskoro sve. Uname -r daje izlaz u vidu verzije 2.6.15Linux kernela koji je optimizovan da i686 procesore.Ova verzija je, po što je Elive baziran na Debianu,uspela da uhvati period mirnog mora kada je Xorg upitanju na Debianu (muka oko prelazak na Xorg 7je bilo stvarno previ še), pa je grafi čki server uRevoluciji verzije 7.0 što omogu ćava bolju pogr šku

za grafički hardver injegove mogućnosti.DRI i OpenGL seuključujuautomatski tamogde postoji podr ška,pa se igrice izmenija mogu odmahigrati.




Krenimo redom. Firefox je zastupljen u verziji1.5.0.6, Thunderbird u 1.5.0.5, dok je za IMmoguće koristiti GAIM i AMSN. Xcah je naravno

tu, dok je za surf iz shella dostpan Lynx, a zapovezivanje na FTP servere GFTP. Promedba nanepostojanju P2P alata mo že biti na mestu, alitreba imati na umu ograni čenje u prostoru. Grafikaje prilično dobro pokrivena, ali mi nikako nije jasnozašto nema normalnog programa za rad savektorskom grafikom, dok je Blender uvr šten uizdanje. Audio i video su, bilo da se radi o obradi ilipotrošnji najbolje opskrbljeni, pa su podrazumevaneaplikacije na GNU/Linuxu i ovde prisutne, sadodatkom programa poput Rezounda ili Hydrogena,dok je video obrada posao Cinellere i Kina. Acidripje pun pogodak, po što je ovaj program vrlofunkcionalan i lak za kori šćenje. OpenOffice 2 jetakođ e tu, a zajedno sa njim je u meni namenjenkancelarijskim aplikacijama smešteni Xpdf.Pomeunte igre se svode na Cromium, TuxPuck i

Armagetron, mada ne treba zaboraviti ni

ScummVM i ZSnes emulatore. Gnome Baker,Bonfire i CDW su ostavljeni kao re šenja zanarezivanje optičkih medija, dok je prisutan i

Gparted. Sve u svemu, na Eliveu postoji za svakogaponešto sem za ljubitelje vektorskog crtanja koji ćeovoga puta ostaju kratki za alatku koja mo že danapravi nesto konkretno.

Elive je moguće instalirati na hard disk vrlojednostavnim postupkom, dok su programeri izekipe ove distribucije bili vredni i sve što su uradilisa Enlightenmentom zapakovali u deb pakere ipostavili ih u repozitorijum. Linije koje treba uneti usources.list glase deb http://idefix.eup.uva.es/eliveelive main efl elive tests ili debhttp://www.vobcopy.org/mirror/elive elive main eflelive tests, a treba imati na umu da je ovo testsoftver.Ova distribucija ima nekoliko vrlo pozitivnihkarakteristika. Pre svega, omogu ćava vrlo

jednostavno isprobavanje okru ženja E17 od kog semnogo očekuje.Zahvaljujući širokomdijapazonu aplikacija,može poslužiti zaprezentaciju slobodnogsoftvera svih namena, aGpared pruža potencijal zahirurgiju nad hard

diskovima. Stoga, ukolikomožete, nemojte dapropustite priliku daprobate Elive, mo žda tobude ljubav na prvi pogled.




JA SAM SVEŽ KORISNIK GNU/LINUX SISTEMA. I KAO ŠTO BI SVAKI POČETNIK TREBALO DA URADI, KORISTIM UBUNTU. ALI DA BI STE SHVATILI ZAŠTO IMAM POTREBU DA PIŠEM O UBUNTUU ONO ŠTO MANJE-VIŠE SVI VIŠEGODIŠNJI KORISNICI RAZNIH GNU/LINUX DISTRIBUCIJA ZNAJU, MORATE DA ZNATE PONEŠTO I O

ISTORIJI MOJE UPOTREBE RAČUNARA.

Sve je počelo pre više od 20 godina jednom Lolom8, a potom sam pre šao dug put preko C64,Spectruma, pomalo i Amige kod ortaka, Macintoshai raznih PC konfiguracija. Ako malo vi še znate osvim tim ra čunarima jasno vam je da su osim PC-a,svi ostali imali ugra đ eni OS koji su korisnicipodrazumevali i niko nije preterano razmi šljao ozameni, eventualno o pro širenju (otud recimo GEOSna C64). I kada na taj na čin razmišljate oračunarima, tako nastavite i kad nabavite prvi PC.Još kada se to odvija u vreme kada je MS DOS bioapsolutni standard, IBM-ov OS/2 je polakopropadao, DR DOS je bio dobra alternativa, ali ipaknije bilo interneta da biste do šli do ičega... Sve smo"kupovali" po nekim stanovima, a vreme kutija na

Bulevaru je bilo dosta daleko.

U to vreme je u mom okru ženju izuzetno uzbu đ enjeizazvalo pojavljivanje Windowsa 3.1, a potom i3.11... a kada u toj situaciju na kursu izprogramiranja u jeziku C čujete da postoji i ne štodrugo (Unix) nemate pojma kako da do njegadođ ete. Tada su i informati čki časopisi povremeno(rekao bih češće nego danas) prenosili informacije o

softveru otvorenog koda i pojavi GNU/Linuxdistribucija, ali sam ja imao tu sre ću da mi otac

donosi slovenačke časopise koji su više prostoraposvećivali tim temama. (Se ćam se jedne pri če o, amožda i sa, guruom slobodnog softvera RMS-om.)Ali sve to osim prirodnog interesovanja nije moglosamo po sebi mnogo da uti če.

Prvi dodir sa GNU/Linuxom bila je neka, zatada šnje pojmove golema, distribucija od recimo 4-5MB koju sam na šao na Sezamu, a koja se pokretalaiz DOS-a. Imao sam i nekoliko knjiga i malo sam seigrao... ali bilo je to daleko od ozbiljne upotrebe.Sledeći "korak" do šao je par godina kasnije...Nabavio sam Mandrake 10 i par puta poku šavaoinstalaciju, ali nisam imao sredstva za bekapsistema, a pla šio sam se reparticioni šem komp "naživo" i tako je to i šlo u poku šajima.

Nakon tih "neuspeha" par godina nisam razmi šljaona Linux teme. Posve ćen poslu (novinarskom iuredničkom) bavio sam se hardverom, tek izokolaprateći šta se de šava u OS svetu... To je bilo takosve dok početkom ove godine u “PC Magazinu” nijestvoren prostor za upliv novih tema. Re šio sam da bibilo zanimljivo da zamolim nekoga iz GNUzilla ekipeda piše o Linux distribucijama i tako obogati sadr žajčasopisa u kome sam tada radio... Neposredno prenego što je Linux na šao prostor na stranicama “PCMagazina” imao sam i jedan nesre ćan poku šaj sadistribucijom Open SuSE 10 i pisao sam mali blog otome na adresi win2lin.mojblog.co.yu (pogledajtečisto da vidite koliko sam lupetao).

I tako, na kraju mi je Ivan (Jeli ć) rekao da je za

mene prava distribucija Ubuntu. Nabavio samverziju 5.10, ispraznio hard disk na laptopu i nije


Ubuntu i ja

Upoznavanje sa UbuntuomPiše: Marko Herman

[email protected]



uspelo. Ali tokom leta mi je stigla verzija 6.06 (apotom sam preuzeo i 6.06.1) i instalacija jeproletela brzinom koju nisam ni sanjao... Za oko sat

vremena prakti čno je sve proradilo kako jeočekivano. Određ eni problemi su postojali sazvučnom karticom, a ni posle re šavanja eksternipotenciometar za ja činu nije proradio. Drugiproblem je integrisani modem, koji se nisam nitrudio po šteno da namestim po što u eri ADSL-amodemi nisu od klju čne važnosti.

Znači za tih sat vremena instalacije dobio sam ivećinu bitnih programa. Na prvom mestu mislim naOpenOffice 2 i Firefox, koje sam i ina če koristiosvakodnevno. Naravno, tu je bila i gomila raznihdrugih aplikacija, ali sam ipak morao da zadovoljimWindows navike. Za privatni e-mail sam nabacioThunderbird, a za muziku XMMS i Beep MediaPlayer koji će verovatno i ostati. MPlayer zafilmove... i za po četak bih se tu zaustavio. O

softveru i pode šavanju još dosta ću da pri čam (dapišem u stvari).

Kako je ovakav tekst ipak usmeren ka onima koji neznaju puno o GNU/Linux sistemima, pozabavio bihse sistemom instalacije programa i... pa prakti čnosvega. Na Windows sistemima odete na neki sajt,nađ ete program, "skinete" ga i pokreneteinstalaciju. Ovde postoji mogu ćnost da to uradite,

ako na đ ete deb paket za Debian ( što Ubuntu uusnovi jeste) distribuciju, ali su ština nije u tome.Suština je u upotrebi Synaptic Package Managera(ako ne želie da se navikavate na rad iz komandnelinije) ili komande apt-get (ako želite da kucate"nare đ enja" ra čunaru). I jedan i drugi na čin koristilistu repozitorijuma, kolekcija raznovrsnog softverapripremljenog za Ubuntu. Sve što mo žete instalirati,Synaptic lepo prikazuje raspore đ eno pokategorijama, sa opisima svakog paketa, a

omogućava i deinstalaciju nepotrebnih stvari.

Taj sistem dodavanja funkcionalosti OS-u je od

mene tra žio najviše navikavanja. Jednostavno volimda surfujem netom i gledam šta ima novo odprograma, vidim screenshote, funkcije... U Ubuntusvetu (odnosno u GNU/Linux svetu) je to mogu će,ali na kraju dobijate mogu ćnost preuzimanjaizvornog koda koji morate da kompajlirate ilidobijate pakete za pojedine distribucije ili upustvokako da komandom apt-get instalirate taj program.Iako je sistem lagan za upotrebu kad se naviknete,mislim da je to jedna od stvari koja će morati malodrugačije (čitaj jednostavnije) da funkcioni še da biUbuntu (ili bilo koji OS) privukao sebi laike kojineće nikada želeti da kucaju komande.

Time bih zavr šio moje prvo obra ćanje vernimčitaocima GNUzille. U sledećoj epizodi videćetekako se snalazim nakon nekoliko nedelja upotrebe,

šta me nervira, a šta me odu ševljava...




GLOM JE FRONT-END ZA JEDNU OD NAJBOLJIH RELACIONIH BAZA PODATAKA – P OSTGRESQL – KOJI IMA ZA CILJ DA RAD SA BAZOM I PISANJE APLIKACIJA KOJE TOJ BAZI PRISTUPAJU , SVEDE NA KLIKTANJE MIŠEM.

Ideja je bila stvoriti program koji će sve ove poslovepodići na jo š viši nivo nego što to radeOpenOffice.org Base, Microsoft Access i sli čni.Omogućava vam da u isto vreme stvarate i modelpodataka i korisni čko okruženje za njihov unos imenjanje.

InstalacijaAko ste jedan od ponosnih korisnika Debian ili

Ubuntu sistema, dovoljno je samo da otkucate# apt-get install glomkao root korisnik i program će da bude spreman zarad. Moram samo da napomenem da se ovaj paketkod Debiana nalazi u unstable repozitorijumu.Ako koristite Gentoo, potra žite Glom nawww.breakmygentoo.net repozitorijumu.Za sve ostale, tu je preuzimanje arhive saprogramom, instalacija neophodnih zavisnosti istandardni postupak:$ ./configure$ make# make installZavisnosti za Glom su Bakery 2.4, libgdamm 2,Python 2.2 ili noviji, PyGtk, PyGda i, naravno,PostgreSQL baza podataka.

Pode šavanje PostgreSQLaPodrazumevano pode šavanje za PostgreSQL bazu jeda ne dozvoljava nikom da se konektuje na nju

preko TCP/IP protokola. Prvi korak mora će da nambude kreiranje korisnika kome ćemo da dozvolimoovakav „luksuz“. Ako već imate korisnika koji imadozvole za pristup i želite njega da koristite, mo žeteda preskočite ovu sekciju.Prvo moramo da se ulogujemo kao postgres korisnikna sistem. Ako koristite Ubuntu, samo otkucajte$ sudo -s -u postgres

i unesite va šu šifru, a ako koristite neki sistem komesudo nije pode šen, ulogujte se kao root (su, palozinka) i otkucajte# su postgres

Sada na red dolazi pravljenje korisnika (va ži zaPostgreSQL u verziji 8.x):$ createuser -PEnter name of role to add: murraycEnter password for new role:Enter it again:Shall the new role be a superuser? (y/n) yCREATE ROLEI, za kraj, restartujte postgresql server (za ovomorate biti root korisnik).$ etc/init.d/postgresql restart

Pokretanje Gloma

O samom pokretanju i nema šta da se ka že – bi ćeteupitani za ime projekta koji želite da pravite,korisničko ime i lozinku, kao i za podatke o lokacijiservera na koji se povezujete.


ostgreSQL na lak na č in

Glom 1.1.2Piše: Ivan Čukić

[email protected]



Pravljenje bazePrvi korak je pravljenje tabela koje su nam potrebneu projektu.

Svako od polja u tabeli mora da ima neki odsledećih tipova: number, text, date, time, boolean iliimage.

Dok kreirate polja u tabeli, autmatski se kreira idijalog za unos podataka. Za svako od polja, u

dijalogu kreiraće se odgovaraju ća komponenta zaunos. Na slici mo žete videti kako izgleda jedan odprimera na Glom sajtu.

Glom sve ovo pravi bez potrebe za ikakvomintervencijom – dovoljno je samo napraviti tabele,relacije međ u tabelama, grupisati polja svake tabeleu kategorije da bi polja u dijalogu bila grupisanaonako kako želite, i prozor sa slike je gotov za 10minuta.

Relacije me đ u tabelamaU ovom polju Glom malo kaska za konkurencijom –korisnici ovakvih programa su navikli na grafi čki

prikaz tabela kod koga je dovoljno povu ći mišem odjednog polja jedne tabele, do drugog polja druge dabi se relacija napravila.Kod Gloma je pri ča jednostavnija, ali i manjeatraktivna i manje intuitivna. Imate spisakuspostavljenih relacija u koji mo žete da dodajetenove, ili da bri šete i menjate postoje će relacije.




IzveštajiIzveštaji se prave, kao i sve ostalo u Glomu uznekoliko kliktaja mišem – šta želimo da budeprikazano, kojim redosledom re đ ati podatke, uodnosu na koju kolonu ih re đ ati i slično.

Napredne opcije?Najprecizniji odgovor na ovo pitanje bi bio: „Nemaih.“ Uz pomoć ovakvih programa je mogu ćenapraviti mnogo toga bez ikakvog programerskogumeća, za stoti deo vremena koje bi bilo potrebno

za pravljenje istog programa u nekom pravomprogramskom jeziku. Problem nastaje u trenutku

kad udarite glavom u plafon i shvatite damogućnosti programa nisu dovoljne za va š projekat.Tada je jedina uteha koju Glom pru ža ta da bar

imate ve ć kreirane tabele u PostgreSQLu i da, kadbudete pravili ozbiljan program, ne ćete moratiispočetka da kreirate sve podatke, tabele i relacije.




SUDEĆI PO DOSADAŠNJEM POŠTOVANJU RASPOREDA,SAMO NUKLEARNI RAT ILI NEKA POVEĆA HAVARIJA SVETSKE MREŽE MOGU DA ODLOŽE ŠESTOMESEČNO OBJAVLJIVANJE NOVE VERZIJE OKRUŽENJA GNOME.

Skoro uvek kada se dogodi objavljivanje novogizdanja omiljenog softvera koje donosirevolucionarne novine, po inerciji se ista o čekivanjavezuju i za verziju koja nailazi posle nje. No, retkose dešava da veliki koraci idu jedan za drugim.GNOME 2.16 upravo predstavlja ilustracijunavedenog. Nakon verzije 2.14 koja je liniju uzlazneputanje okru ženja postavlia pod znatno ve ćimuglom, nije bio realno o čekivati da slede ća verzijaučini isto. Napredak postoji, a nove mogu ćnosti i

unapređ enja nisu toliko o čigledna kao što je to bioslučaj pre šest meseci. To nas naravno ne će sprečitida napravimo malu turu kroz GNOME 2.16.

Malo unutra, malo spoljaKada su vidljiva unapre đ enja GNOME-a 2.16 u

pitanju, prvo što upada u o či nakon u čitavanja noveverzije jeste novi set ikonica. Ta čnije, u pitanju sustare podrazumevane ikone, ali redizajnirane premasmernicama Tango projekta. Iako se o ukusima neraspravlja, stare ikone su bile prili čno neugledne,dok novi set odaje znatno bolji utisak. Izgledajusvežije, dok boje dolaze do izra žaja. Iako je kodvelikog broja korisnika prvi korak nakon pokretanjasvežeg GNOME-a bio promena ikonica i temeokruženja, ovoga puta će se češće događ ati dapodrazumevana tema ostane ne što du že u upotrebi.

Iako se Cairo o čekivao u verziji 2.14, njegovouključivanje u sistem je ostavljeno tek za noviGNOME. Ljubitelji GNOME-ovih igara su tako đ eobradovani vektorizacijom grafike u njima, pa su

sada karte kojima se igra pasijans recimo dalekoprijatnije i uglednije.

Metacity je dobio 3D mogu ćnosti koje se uistinu nedobijaju po defaultu. Kako bi bile dostupnepotrebno je kompajlirati metacity sa opcijom –


eglanje se nastavlja

Gnome 2.16Piše: Ivan Jeli ć

[email protected]



enable-compositor. Ova mogu ćnost se oslanja naGLX_texture_from_pixmap ekstenziju za kojupodršku trenutno imaju grafi čki sistemi zasnovani

na čipovima ATI Radeon sa oznakama od 7000 do9250 i Intel od i830 do i945. Beta drajveri za nVidiakartice omogu ćavaju podršku za potrebnuekstenziju, ali je sama podr ška Metacityja kaoznačajna novina ostavljena za slede će verzijeokruženja. Dakle, pored XGL-a i AIGLX-a, samGNOME se okreće ka iskorišćavanju potencijalagrafičkih podsistema što je za svaku pohvalu.Naravno, realna providnost prozora je samopočetak. Nadamo se da će naredne verzije donetiviše trodimenzionalnih efekata koji de facto postajutrend kada su radna okru ženja u pitanju.

Podrazumevane aplikacije koje se isporu čuju uzGNOME su tako đ e doživele nekoliko manjihinovacija, dok su neke debitanti. Čini se da je

najkorisnija unapređ enja doživeo power managementsistem koji sada omogu ćava drugim programima dakomuniciraju sa ovim podsistemom što dovodi doboljeg iskorišćenja energetskih resursa. Pra ćenjeistih je sada puno lak še i komformnije pomo ćugrafikona koji jasno pokazuju kako i kada je energijakorišćena.Kada govorimo o monitoringu, control freakovi bi ćeoduševljeni alatom za analizu diskova. Šalu nastranu, Baobab je vrlo korisna alatka kojaomogućava vrlo iscrpno pra ćenje iskorišćenjaprostora na disku. Stari ure đ ivač menija je zamenjen




novim pod nazivom Alacarte, mada će ova promenaostati neprime ćena kod korisnika Ubuntua, po što jeon u ovoj distribuciji ve ć bio uključen kao default

alat svoje namene.

Totem se sada bolje integri še u web strane, bilo dase radi o Windows Media ili RealPlayer formatima.

Zanimljiva usability inovacija jemogućnost prevlačenja aplikacijau drugu virtuelnu radnu povr šinuiz taskbara. Prilikom ove akcije,ali i prilikom prevlačenja prozora

u okviru menad žera radnih povr šina, prikazuje seuvećana ikonica aplikacije. Ve ć naslućujemo savetza narednu verziju: umesto ikone umanjeni prozor saprikazom njegovog sadr žaja u realnom vremenu.Poslednji novajlija za ovaj put je Tomboy koji sadapredstavlja podrazumevani program za manipulacijuporukama. To nas ujedno uvodi u pogled na

promene ispod haube.

Velika novost, kada je unutra šnjost novog GNOME-a u pitanju, je ulazak MONO-a u ovo okru ženje. Tou prevodu zna či da su sada C# bibiloteke deoGNOME-a, a od naredne verzije okru ženja bićemoguće predlaganje da moduli pisani u ovom jezikupostanu deo GNOME-a. GTK je prisutan u novojverziji 2.10 i donosi pobolj šanja zacrtana projektom

Ridley o kome je bilo re či u prethodnim brojevimaGNUzille. Opipljive novine koji je novi GTK doneosu unapre đ eni dijalog za štampanje i mogu ćnostpromene na čina prikazivanja putanje aktuelnelokacije klikom nadugme koje se nalazipored trake saputanjom. Tu je ipodrška sa Unicode 5,dok su neke od GTK

tema uklonjene usled nedostatka programera zanjihovo održavanje.Lokalizacija i ovog izdanja je potpuna kada je srpski

jezik u pitanju, zahvaljuju ći ekipi sawww.prevod.org.

Upgrade? Š to da ne...Iako ne donosi promene od kojih zastaje dah, noviGNOME je vredan upgradea. Okru ženje se pona šaza nijansu hitrije nego što je to slu čaj saprethodnom verzijom, dok su sitna unapre đ enjaplatforme i samih aplikacija dalja dopuna onoga štonedostaje. Ukupne performanse su u blagomporastu, stabilnost je na nivou koji se i o čekuje, pavalja ostati u toku i ovaj put kada je GNOME upitanju. Ve ćina distribucija će u verzijama koje seočekuju da uklju či i ovu verziju GNOME-a, što je, sobzirom na novine koje donosi, najbolje re šenjeukoliko govorimo o na činu prelaska na novu verziju.




PROBLEM SA REZOLUCIJOM NA INTELOVIM MOBILNIM GRAFIČKIM ČIPSETIMA 855/865/915

Ako ste se susretali sa laptopovima koji posedujuIntelove grafičke čipsete 855/865/915, sigurno steprimetili da nije mogu će izabrati neku “egzoti čnu”rezoluciju ekrana, ve ć samo 640x480, 800x600 i

1024x768.

Bez obzira na pode šavanja ekrana, mogu će jeizabrati samo te tri rezolucije, što je poznataboljka tog grafi čkog čipseta. Problem jerešiv primenom programa855resolution autora AlanaPoarijera (Alaina Poiriera).Potra žite taj program nainstalacionom disku va šegdistroa, a ako ne postoji,izvorni kod možete skinuti saadresehttp://perso.orange.fr/apoirier/.Prijavite se kao root u konzoli (komanda su ili sudo-s) i otkucajte:

# 855resolution -l

Kao izlaz bi trebalo da dobijete listu podr žanihmodova, ne što kao:

Mode 30 : 640x480, 8 bits/pixelMode 32 : 800x600, 8 bits/pixelMode 34 : 1024x768, 8 bits/pixelMode 38 : 1280x1024, 8 bits/pixelMode 3a : 1600x1200, 8 bits/pixelMode 3c : 1920x1440, 8 bits/pixelMode 41 : 640x480, 16 bits/pixelMode 43 : 800x600, 16 bits/pixel

Mode 45 : 1024x768, 16 bits/pixelMode 49 : 1280x1024, 16 bits/pixelMode 4b : 1600x1200, 16 bits/pixelMode 4d : 1920x1440, 16 bits/pixelMode 50 : 640x480, 32 bits/pixelMode 52 : 800x600, 32 bits/pixelMode 54 : 1024x768, 32 bits/pixelMode 58 : 1280x1024, 32 bits/pixelMode 5a : 1600x1200, 32 bits/pixelMode 5c : 1920x1440, 32 bits/pixel

Zatim, treba odabrati mod koji vam odgovara iprimeniti ga. Recimo da želite rezoluciju 1600x1200

sa dubinom boja od 32 bits/pixel(mod 5a u tablici), potrebno

je izvršiti sledećukomandu:

# 855resolution 5a

Nakon toga bi trebalo da sepojavi poruka o uspe šnoprimenjenom patchu. Me đ utim,

moguće je praviti i kombinacije. Akoželite rezoluciju npr. 1280x800 sa dubinom boja od32 bits/pixel onda treba napisati komandu:

# 855resolution 5c 1280 800

Nakon obaveštenja o primenjenom patchu,restartujte X server (Ctrl+Alt+Backspace). Akofunkcioniše, onda rezoluciju treba u činitipermanentnom. U tu svrhu se mo že napravitiskripta koja će da se pokre će sa sistemom. Kao rootnapravite tekstualni fajl 855resolution udirektorijumu /etc. U taj fajl trebalo bi upisati

komandu za primenu željene rezolucije, npr:

#!/bin/sh


ntel 855/865/915

855resolutionPiše: Miloš Ćapin



855resolution 5c 1280 800

Nakon toga, otvorite konzolu, prijavite se kao root(su) i otkucajte komandu

# chmod u+x /etc/855resolution

koja će taj fajl da u čini izvršnim. Da bi se ta skriptaizvršavala pri bootovanju sistema, u najve ćem brojuslučajeva je dovoljno linkovati taj fajl u/etc/rcs.d/rc5.d komandom

# ln -s /etc/855resolution \/etc/rc.d/rc5.d/S45855resolution

Međ utim, kod nekih distribucija, kao što je SuSE,nije tako. Da bi SuSE izvr šavao tu skriptu pribootovanju, treba editovati fajl/etc/init.d/boot.local i u njega dodati red

/etc/855resolution

nakon čega će i SuSE da izvr šava tu skriptu.






DEBIAN, JEDAN OD NAJVEĆIH „COMMUNITY“PROJEKATA NA SVETU, OD IZDAVANJA POSLEDNJE STABILNE VERZIJE SVOJE DISTRIBUCIJE GNU/LINUX SISTEMA (3.1 – S ARGE) KONSTANTNO UPADA U PROBLEME.

UbuntuPočetak svega je, bez pogovora,stvaranje Ubuntua i njegovaiznenadna ogromna popularnost. Napočetku je sve izgledalo mnogopovoljnije po Debian – Ubuntu jebio Debian sa novijim verzijamasoftvera, različitim grafičkimtemama, a unapre đ enja jednog

sistema su ve ćinom dopirala do, ipostajala deo onog drugog.

Danas je situacija znatno druga čija– Ubuntu se zna čajno odvojio odsvoje baze i stvari koje se u njegaugrađ uju sve ređ e nalaze put nazad kaDebian razvojnom timu. Zahvaljuju ćisvemu ovome, i

činjenici da je

Canonical „preuzeo“ nekoliko Debianprogramera, u razvojnom timu Debianase podizalo nezadovoljstvo, i mnogemane projekta, koje su do sada bilevećinom zanemarivane, su po čele daisplivavaju na površinu.

Metju GeretNajveći talas u Debian vodama je podigao jedan odvodećih programera koji je odlu čio da napusti

projekat zbog slabe orgaizacije i sporosti pridonošenju odluka.

Po njegovim re čima, postao je umoran od silnihprepucavanja po mailing listama i IRC kanalima –oko tema poput „da li da se Debian objavljuje češćeili ređ e?“, „da li je va žnija sloboda softvera ili to da

korisnici mogu da koriste svojhardver u potpunosti?“ i sli čnim.Najveći problem, po njemu, je tošto svi programeri u timu imajujednako pravo glasa i da se sva čijemišljenje jednako uva žava bezobzira na njegov dotada šnjidoprinos projektu.Ovde pravi paralelu sa

organizacijom koju ima Ubuntugde, u krajnjem slu čaju, na vrhustoji čovek koji može da ka že„biće ovako“ ili „biće onako“.

Ostatak razvojnog tima ve ćinomnije hteo da komentari še odlazakMetjua, osim komentarima poput„dosta je doprineo projektu i žaonam je što nas napu šta“. Neki su seodvažili i potvrdili da je ne što trulou Debian zajednici i da se nadaju daće je ovaj doga đ aj malo razdrmati iprobuditi, ali da ovo ni u komslučaju ne predstavlja po četak krajaDebiana.

Mozilla FirefoxDa nesreća nikad ne ide sama pokazuje i situacija u


Mozilla, Ubuntu...

Debian u problemimaPiše: Ivan Čukić

[email protected]



koju je Mozilla korporacija (MozCo) stavila Debian.

Elem, zahvaljujući činjenici da je logo Firefox

pretraživača zaštićen (non-free), i da se, samim tim,ne slaže sa Debian Free Software Guidelines(http://www.debian.org/social_contract), Debianga nije uključivao u svoju distribuciju. Delujeprilično bezna čajna stvar, zar ne? Sude ći po Mozilli,odgovor na ovo pitanje bio bi „ne“.

Prvi zahtev koji je Mozilla uputila je bio uklju čivanjecelog „brenda“ u firefox paket, što Debian nije hteoda uradi. Zahvaljuju ći toj odluci, Mozilla je odlu čilada se malo „sveti“ (mo že joj se) pa je rekla daDebian može da koristi za štićeno ime Firefox injegov logo samo ako sve izmene koje Debianpravi na izvornom kodu ovog pretra živača(takozvani patch-evi) prvo pro đ u krozMozilline ruke na odluku da li smeju da seprimene ili ne, kao što to rade ostale

distribucije (Fedora, SuSE...).

Naravno, kad su dva jarca na mostu, ni jedanne želi da popusti, pa je tako i u ovomslučaju. Odlu čeno je da će od slede će verzijeDebian GNU/Linuxa (4.0 – Etch), firefox bitipreimenovan. Za sada jo š nije odlučeno koje će bitinovo ime, ali najspominjaniji predlozi su IceWeasel,FreeFox i Web Browser (ovako je nazvan u Freespire

distrou).

U ovoj priči ni za jednu od strana se ne mo že rećida je u „krivu“ – Mozilla štiti svoje ime kao što je toDebian radio u vezi sa distroima poput Debian Purei sličnih, i ne želi da se nekontrolisane promeneizvornog koda nalaze pod imenom Firefox, dok je iDebian u pravu jer, kad bi slali svaku izmenu naproveru kod Mozille, a žuriranje verzija i ispravljanjesigurnosnih propusta bi trajalo danima.




Digitalna zajednicaGeneralizacija kompjuterskih tehnologija kao strogotehnicističkih je prisutna od po četka razvojaračunara i njihove zastupljenosti u svakodnevnimživotima ljudi. Pojam zajednica u informatici jeinicijalno bio vezan za zajednice programera koji suradili na odre đ enim projektima. U doba postojanja

tih zajednica je i kori šćenje računara bilo mahomvezano za ljude koji ih čine funkcionalnim, pa jesloboda koju su imali bila podrazumevano prisutna.Napredak hardvera i softvera, i njegovoinkorporiranje u liberalni kapitalizam je vremenompočelo da proizvodi ograni čenja koja su direktnouslovila početak rada na slobodnom operativnomsistemu od strane Richarda Stallmana i GNUprojekta. Stallman je bio svestan da softver nije jo š jedan prosti proizvod moderne civilizacije ve ć njegova tekovina poput pisma ili štmparije i daslobode korišćenja i rada na kompjuterskimprogramima ne predstavljaju jo š jedan modelrazvoja već ljudska prava.

Slobodan softver po štuje slobodu korisnikaomogućavajući slobodno korišćenje, deljenje i

modifikaciju programa. Postojanje mogu ćnostideljenja je otvorila nove aspekte povezivanja ljudikoji su na bilo koji na čin usmereni na slbodansofver, drugim re čima, stvorene su zajednice. Porednužnog udruživanja programera koji zajedno rade nanekom softverskom projektu i koji su i ranije,uisitinu ne u meri u kojoj je to slu čaj sa slobodnimsoftevrom, bili okupljeni u vidu nekakve zajednice,korisnici, odnosno ljudi koji ne umeju daprogramiraju su dobili mogu ćnost formiranja istih. Uvećini slučajeva su zajednice korisnika slobodnog

softvera nastajale spontano, usled nu žnepovezanosti odre đ ene grupe ljudi zajedni čkiminteresovanjima u vidu neke GNU/Linux distribucijeili specifičnog softvera. Slobodno se mo že reći da suzajednice korisnika slobodnog softvera prve velike istabilne zajednice u savermenom informati čkomdruštvu. Slobode, ili mo žda još bolje rečeno ljudskaprava koja slobodan softver pru ža korisnicimapredstavljaju glavni motiv udru živanja u zajednice,koje pak predstavljaju osnovu razvoja stabilnog islobodnog društva.

Slobodan softver i zajednice programera i korisnikasu pokazale da je udru živanje sa ciljevima višim odprostog stvaranja novca mogu će uprkos propadanjutakozvanih komunisti čkih društava koja su pojam

zajednice koristile kao jedan pd glavnih motiva zastvaranje iluzije koju su predstavljala. Postojanjegrupa ljudi okupljenih oko eti čkih principa i normipredstavlja neprocenjivu vrednost u doba otu đ enjakreativnosti i indiviualnostu zarad profita i napretkapotrošačkog društva.

Od za štite autora do

represije nad korisnicimaOsnovno pitanje kada se govori o delu koje se dajena korišćenje širokom krugu korisnika je na čindistribucije, odnosno za štita autorskih prava autoradela. U svojim po čecima, Copyright je slu žio kaozaštita koju je autor primenjivao na svoje delo ucilju omogućavanja ili onemogu ćavanja kopiranja odstrane izdava ča. Krajnji korisnici nisu imali previ šerazloga protiv, jer se on odnosio samo na izdava čene poga đ ajući konzumente dela koje mu je


et me enlighten you!

Kopirajt u digitalnoj eriPiše: Ivan Jeli ć

[email protected]



podlegalo. Razvoj ra čunarskih tehnologija i mre ža jeomogućio masovnu razmenu informacija i znanja.Kopiranje i deljenje knjiga, muzi čkih sadržaja ili bilo

čega drugog je postalo lako i brzo. U tom momentuje Copyright postao ograni čenje i za korisnike, kojisu sve navedene mogu ćnosti savremenih tehnologijaimali u svojim rukama. Kreativna sloboda imogućnost nesmetanog protoka informacija i znanjana žalost nisu postale civilizacijske tekovine.Izdavački i medijski lobiji su iskoristili Copyright kaometod represije i kontrole pa umesto da zakoni štitekorisnike i omogućavaju im slobodan pristup znanju,počeli su da slu že kompanijama kao sredstvokontrole. Moderna primena Copyrighta u velikojmeri odstupa od njegove inicijalne preimene.Umesto kontrole izdava ča od strane autora,Copyright služi kao sredstvo kontrole u rukamaizdavača u oba smera: prema korisnicima i premaautorima. Sloboda je postala rezidualna kategorijadok autorska prava umesto autoru pripadaju

izdavačkoj kompaniji za koja objavljuje njegov rad.

Iako je generalno postao sredstvo represije imasovne kontrole, Copyright ipak nalazi primenu namnogo humaniji na čin. Ograničavanje kopiranja jegeneralno ograničavanje slobode, ali Copyright se idanas primenjuje čak i kod slobodnih sadr žaja. Iakose slobodni sadr žaji, izmeđ u ostalog zasnivaju namogućnostima deljenja i kori šćenja, ime odre đ enog

dela na primer, ne mo že biti kopirano u smislukorišćenja za neko drugo delo, i ono podle žeCopyrightu. U tom smislu se, uistinu vrlo povr šnomože reći da Copyright danas mo že služiti i kaosredstvo za štite autora, jer omogu ćava zaštitu pravana stvaranje odre đ enog dela.






markup, or absence of markup, has been arranged to thwart ordiscourage subsequent modification by readers is notTransparent. An image format is not Transparent if used for anysubstantial amount of text. A copy that is not "Transparent" is

called "Opaque".

Examples of suitable formats for Transparent copies includeplain ASCII without markup, Texinfo input format, LaTeX inputformat, SGML or XML using a publicly available DTD, andstandard-conforming simple HTML, PostScript or PDF designedfor human modification. Examples of transparent image formatsinclude PNG, XCF and JPG. Opaque formats includeproprietary formats that can be read and edited only byproprietary word processors, SGML or XML for which the DTD

and/or processing tools are not generally available, and themachine-generated HTML, PostScript or PDF produced bysome word processors for output purposes only.

The "Title Page" means, for a printed book, the title pageitself, plus such following pages as are needed to hold, legibly,the material this License requires to appear in the title page.For works in formats which do not have any title page as such,"Title Page" means the text near the most prominentappearance of the work's title, preceding the beginning of thebody of the text.

A section "Entitled XYZ" means a named subunit of theDocument whose title either is precisely XYZ or contains XYZin parentheses following text that translates XYZ in anotherlanguage. (Here XYZ stands for a specific section namementioned below, such as "Acknowledgements", "Dedications","Endorsements", or "History".) To "Preserve the Title" of sucha section when you modify the Document means that itremains a section "Entitled XYZ" according to this definition.

The Document may include Warranty Disclaimers next to thenotice which states that this License applies to the Document.These Warranty Disclaimers are considered to be included byreference in this License, but only as regards disclaimingwarranties: any other implication that these WarrantyDisclaimers may have is void and has no effect on the meaningof this License.

2. VERBATIM COPYING

You may copy and distribute the Document in any medium,either commercially or noncommercially, provided that this

License, the copyright notices, and the license notice saying thisLicense applies to the Document are reproduced in all copies,and that you add no other conditions whatsoever to those of this License. You may not use technical measures to obstruct or

control the reading or further copying of the copies you make ordistribute. However, you may accept compensation in exchangefor copies. If you distribute a large enough number of copiesyou must also follow the conditions in section 3.

You may also lend copies, under the same conditions statedabove, and you may publicly display copies.

3. COPYING IN QUANTITY

If you publish printed copies (or copies in media that commonlyhave printed covers) of the Document, numbering more than100, and the Document's license notice requires Cover Texts,you must enclose the copies in covers that carry, clearly andlegibly, all these Cover Texts: Front-Cover Texts on the frontcover, and Back-Cover Texts on the back cover. Both coversmust also clearly and legibly identify you as the publisher of these copies. The front cover must present the full title with allwords of the title equally prominent and visible. You may addother material on the covers in addition. Copying with changeslimited to the covers, as long as they preserve the title of theDocument and satisfy these conditions, can be treated asverbatim copying in other respects.

If the required texts for either cover are too voluminous to fitlegibly, you should put the first ones listed (as many as fitreasonably) on the actual cover, and continue the rest ontoadjacent pages.

If you publish or distribute Opaque copies of the Document

numbering more than 100, you must either include a machine-readable Transparent copy along with each Opaque copy, orstate in or with each Opaque copy a computer-network locationfrom which the general network-using public has access todownload using public-standard network protocols a completeTransparent copy of the Document, free of added material. If you use the latter option, you must take reasonably prudentsteps, when you begin distribution of Opaque copies in quantity,to ensure that this Transparent copy will remain thus accessibleat the stated location until at least one year after the last time

you distribute an Opaque copy (directly or through your agentsor retailers) of that edition to the public.




It is requested, but not required, that you contact the authorsof the Document well before redistributing any large number of copies, to give them a chance to provide you with an updatedversion of the Document.

4. MODIFICATIONS

You may copy and distribute a Modified Version of theDocument under the conditions of sections 2 and 3 above,provided that you release the Modified Version under preciselythis License, with the Modified Version filling the role of theDocument, thus licensing distribution and modification of theModified Version to whoever possesses a copy of it. In addition,

you must do these things in the Modified Version:

A. Use in the Title Page (and on the covers, if any) a titledistinct from that of the Document, and from those of previousversions (which should, if there were any, be listed in theHistory section of the Document). You may use the same titleas a previous version if the original publisher of that versiongives permission.B. List on the Title Page, as authors, one or more persons orentities responsible for authorship of the modifications in theModified Version, together with at least five of the principalauthors of the Document (all of its principal authors, if it hasfewer than five), unless they release you from this requirement.C. State on the Title page the name of the publisher of theModified Version, as the publisher.D. Preserve all the copyright notices of the Document.E. Add an appropriate copyright notice for your modificationsadjacent to the other copyright notices.F. Include, immediately after the copyright notices, a licensenotice giving the public permission to use the Modified Versionunder the terms of this License, in the form shown in the

Addendum below.G. Preserve in that license notice the full lists of InvariantSections and required Cover Texts given in the Document'slicense notice.H. Include an unaltered copy of this License.I. Preserve the section Entitled "History", Preserve its Title,and add to it an item stating at least the title, year, newauthors, and publisher of the Modified Version as given on theTitle Page. If there is no section Entitled "History" in theDocument, create one stating the title, year, authors, and

publisher of the Document as given on its Title Page, then addan item describing the Modified Version as stated in theprevious sentence.

J. Preserve the network location, if any, given in the Documentfor public access to a Transparent copy of the Document, andlikewise the network locations given in the Document forprevious versions it was based on. These may be placed in the

"History" section. You may omit a network location for a workthat was published at least four years before the Documentitself, or if the original publisher of the version it refers to givespermission.K. For any section Entitled "Acknowledgements" or"Dedications", Preserve the Title of the section, and preserve inthe section all the substance and tone of each of thecontributor acknowledgements and/or dedications given therein.L. Preserve all the Invariant Sections of the Document,unaltered in their text and in their titles. Section numbers or

the equivalent are not considered part of the section titles.M. Delete any section Entitled "Endorsements". Such a sectionmay not be included in the Modified Version.N. Do not retitle any existing section to be Entitled"Endorsements" or to conflict in title with any InvariantSection.O. Preserve any Warranty Disclaimers.

If the Modified Version includes new front-matter sections orappendices that qualify as Secondary Sections and contain nomaterial copied from the Document, you may at your optiondesignate some or all of these sections as invariant. To do this,add their titles to the list of Invariant Sections in the ModifiedVersion's license notice. These titles must be distinct from anyother section titles.

You may add a section Entitled "Endorsements", provided itcontains nothing but endorsements of your Modified Version byvarious parties--for example, statements of peer review or thatthe text has been approved by an organization as theauthoritative definition of a standard.

You may add a passage of up to five words as a Front-CoverText, and a passage of up to 25 words as a Back-Cover Text, tothe end of the list of Cover Texts in the Modified Version. Onlyone passage of Front-Cover Text and one of Back-Cover Textmay be added by (or through arrangements made by) any oneentity. If the Document already includes a cover text for thesame cover, previously added by you or by arrangement madeby the same entity you are acting on behalf of, you may notadd another; but you may replace the old one, on explicit

permission from the previous publisher that added the old one.




The author(s) and publisher(s) of the Document do not by thisLicense give permission to use their names for publicity for or toassert or imply endorsement of any Modified Version.

5. COMBINING DOCUMENTS

You may combine the Document with other documents releasedunder this License, under the terms defined in section 4 abovefor modified versions, provided that you include in thecombination all of the Invariant Sections of all of the originaldocuments, unmodified, and list them all as Invariant Sectionsof your combined work in its license notice, and that youpreserve all their Warranty Disclaimers.

The combined work need only contain one copy of this License,and multiple identical Invariant Sections may be replaced with asingle copy. If there are multiple Invariant Sections with thesame name but different contents, make the title of each suchsection unique by adding at the end of it, in parentheses, thename of the original author or publisher of that section if known, or else a unique number. Make the same adjustment tothe section titles in the list of Invariant Sections in the licensenotice of the combined work.

In the combination, you must combine any sections Entitled"History" in the various original documents, forming onesection Entitled "History"; likewise combine any sectionsEntitled "Acknowledgements", and any sections Entitled"Dedications". You must delete all sections Entitled"Endorsements."

6. COLLECTIONS OF DOCUMENTS

You may make a collection consisting of the Document andother documents released under this License, and replace theindividual copies of this License in the various documents with asingle copy that is included in the collection, provided that youfollow the rules of this License for verbatim copying of each of the documents in all other respects.

You may extract a single document from such a collection, anddistribute it individually under this License, provided you inserta copy of this License into the extracted document, and follow

this License in all other respects regarding verbatim copying of that document.

7. AGGREGATION WITH INDEPENDENT

WORKS

A compilation of the Document or its derivatives with otherseparate and independent documents or works, in or on avolume of a storage or distribution medium, is called an"aggregate" if the copyright resulting from the compilation isnot used to limit the legal rights of the compilation's usersbeyond what the individual works permit. When the Documentis included in an aggregate, this License does not apply to theother works in the aggregate which are not themselvesderivative works of the Document.

If the Cover Text requirement of section 3 is applicable to thesecopies of the Document, then if the Document is less than onehalf of the entire aggregate, the Document's Cover Texts maybe placed on covers that bracket the Document within theaggregate, or the electronic equivalent of covers if theDocument is in electronic form. Otherwise they must appear onprinted covers that bracket the whole aggregate.

8. TRANSLATION

Translation is considered a kind of modification, so you maydistribute translations of the Document under the terms of section 4. Replacing Invariant Sections with translationsrequires special permission from their copyright holders, but youmay include translations of some or all Invariant Sections inaddition to the original versions of these Invariant Sections. Youmay include a translation of this License, and all the licensenotices in the Document, and any Warranty Disclaimers,provided that you also include the original English version of this License and the original versions of those notices and

disclaimers. In case of a disagreement between the translationand the original version of this License or a notice or disclaimer,the original version will prevail.

If a section in the Document is Entitled "Acknowledgements","Dedications", or "History", the requirement (section 4) toPreserve its Title (section 1) will typically require changing theactual title.

9. TERMINATION

You may not copy, modify, sublicense, or distribute the




Document except as expressly provided for under this License.Any other attempt to copy, modify, sublicense or distribute theDocument is void, and will automatically terminate your rightsunder this License. However, parties who have received copies,

or rights, from you under this License will not have theirlicenses terminated so long as such parties remain in fullcompliance.

10. FUTURE REVISIONS OF THIS LICENSE

The Free Software Foundation may publish new, revisedversions of the GNU Free Documentation License from time totime. Such new versions will be similar in spirit to the present

version, but may differ in detail to address new problems orconcerns. See http://www.gnu.org/copyleft/.

Each version of the License is given a distinguishing versionnumber. If the Document specifies that a particular numberedversion of this License "or any later version" applies to it, youhave the option of following the terms and conditions either of that specified version or of any later version that has beenpublished (not as a draft) by the Free Software Foundation. If the Document does not specify a version number of thisLicense, you may choose any version ever published (not as adraft) by the Free Software Foundation.

How to use this License for your documentsTo use this License in a document you have written, include acopy of the License in the document and put the followingcopyright and license notices just after the title page:

Copyright (c) YEAR YOUR NAME.Permission is granted to copy, distribute and/or modify thisdocument under the terms of the GNU Free Documentation

License, Version 1.2 or any later version published by the FreeSoftware Foundation; with no Invariant Sections, no Front-Cover Texts, and no Back-CoverTexts.A copy of the license is included in the section entitled "GNUFree Documentation License".If you have Invariant Sections, Front-Cover Texts and Back-Cover Texts, replace the "with...Texts." line with this: with theInvariant Sections being LIST THEIR TITLES, with the Front-Cover Texts being LIST, and with the Back-Cover Texts being

LIST.

other combination of the three, merge those two alternatives tosuit the situation.

If your document contains nontrivial examples of program code,

we recommend releasing these examples in parallel under yourchoice of free software license, such as the GNU General PublicLicense, to permit their use in free software.

Documents

GNUzilla 22, oktobar 2006