7/29/2019 gilgames 1

1/3

Na poetku ploe opisan je utvreni grad Uruk i njegov kralj Gilgame. On vlada kao silnik, i narod trai od bogovada stvore junaka koji e ga savladati. Po zapovedi Anua, boga neba, boginja Aruru ga naini od blata ovlaivi gapljuvakom. To je novi junak Enkidu. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim ivotinjama. Nekom je lovcuzasipao jame i unitavao postavljene zamke. Ovaj se pritui Gilgameu, koji mu dade mladu enu da svojim arimazavede Enkidua i tako ga odvoji od stoke. Tako se sve i dogodi. ena opisuje Enkiduu Gilgamea i njegovu snagu, aEnkidu odlui da se s njim bori. Zajedno sa enom stie u Uruk, gde ih narod sveano doeka. Meutim, Gilgame

je sanjao udan san. Po majinom tumaenju sna, on e pobediti jednog junaka koji e mu posle te borbe postatiprijatelj i brat.

DRUGA PLOA

U prvom delu se opisuje sastanak Enkidua sa Gilgameom i njihova borba u kojoj pobeuje Gilgame. Posredstvomnjegove majke, oni postaju prijatelji i braa. U drugom delu Gilgame poziva Enkidua da zajedno pou u Kedrovuumu i ubiju njenog uvara stranog Humbabu, koji je uvredio amaa, boga sunca, a neprestano uznemirava istanovnike bregova.

ETVRTA PLOA

ama, bog sunca, alje Gilgamea i Enkidua da ubiju stranoga Humbabu jer ga je uvredio. Gilgame to objavljujeknezovima u gradu. Njegova majka moli amaa da u borbi pomogne sinu. I Enkidua moli da ga zatiti. Gilgame iEnkidu dou do Kedrove ume iza koje se die Breg bogova. Uz pomo amaa i ratnog boga Niniba, oni ubijuHumbabinog uvara ume. Enkidu klone, a Gilgame ga hrabri i nagovara da pou dalje. Tako stigoe u umu.

ESTA PLOAPo povratku Gilgame opra svoje oruje i obue novu odeu. Bio je lep, pa i sama boginja Istar baci pogled nanjega. Zove ga da joj bude ljubavnik, ali on odbija i nabraja joj sva njena rava dela. Istar se potui ocu Anuu itrai od njega da poalje arobnog bika, koji bi ubio Gilgamea. Anu joj ispuni elju, ali Gilgame i Enkidu savladajui ubiju bika. Istar se pope na zid grada Uruka i prokle Gilgamea. Gilgame i Enkidu slave sa narodom pobedu nadnebeskim bikom.

SEDMA PLOA

Enkidu pria Gilgameu svoj poslednji san: zgrabio ga orao i odneo visoko, a zatim ga ispustio te se na tlurazmrskao. On predosea da taj san znai nesreu. I Gilgame uvia da mu bogovi nisu vie naklonjeni. Enkidu serazboli i lei dvanaest dana u groznici. Na kraju prorie svoju smrt.

OSMA PLOA

Enkidu umire, a Gilgame se, alostan, sea sretnih dana koje je proveo sa prijateljem. est ga je dana i est noioplakivao, a sedmoga dana sahranio. Pun boli luta stepom i susree lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja ikako se sada i sam boji smrti.

DEVETA PLOA

Gilgame je uznemiren, boji se smrti. Hoe da ode do Utnapitima, svoga praoca, od koga eli da sazna kako bimogao postii veni ivot. Jurio je preko stepe i stigao do brega Mau, na kome je kapija kroz koju prolazi sunce.Nju uvaju korpioni. Na njegovu molbu oni ga puste u mrani klanac. Dugo je putovao kroz tamu, a kad je izaaona svetlo, pokloni se amau, bogu sunca. Ovaj ga uputi do Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetsko more i Vodesmrti, gde na jednom ostrvu ivi Utnapitim. Gilgame stigne do Vrta bogova, ciji kedrovi nose na sebi raznedragulje kao plodove.

DVANAESTA PLOA

Gilgame nema mira. Poziva arobnjake i svetenike i trai od njih da mu dozovu Enkiduov duh. Oni ga alju u

Podzemni svet, ali on ne uspeva da vidi Enkidua i da s njim govori. Po povratku iz podzemlja, na Gilgameovumolbu Ea mu omoguuje da ugleda Enkiduovu senu i da s njom razgovara. Enkidu mu ne otkriva tajnu ivota ismrti jer ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video, ti bi seo i zaplakao. Na ponovnu Gilgameovu molbu,Enkidu opisuje svoje stanje i nestaje pre nego sto je Gilgame mogao da ga jo neto pita. Gilgame se vraa uUruk i umire u svojoj palati.Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nenost kukavilukA klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a utanje neznanje.

Ep(epopeja) o Gilgameu je najstarije knjievno djelo za koje znamo. Smatra sepraizvorom sve epske poezije, a nastao je tako reci u praskozorje civilizacije. Iako ne

7/29/2019 gilgames 1

2/3

moemo precizno da odredimo vrijeme njegovog nastanka, pretpostavljamo da je mnogovijekova stariji i od Homerovih epova, Starog zavjeta ili Veda i Upaniada.Ovaj sumersko-akadski ili sumersko-vavilonski ep stvoren je i zapisan u Mesopotamiji,medurijecju, oblasti izmedu rijeka Eufrata iTigrisa. Pretpostavlja se da se, u nekoneodredeno vrijeme u prolosti, narod Sumera spustio sa sjevera i naselio u donjojMesopotamiji. Oni su zacetnici najstarije sacuvane kulture i tvorci prvog pisma u istorijicivilizacije. Sumeri su kao narod nestali u drugom milenijumu pijre n.e., stopivi se sa

brijnim semitskim narodima koji su ih okruivali, ali jezik kojim su govorili i pismokojim su pisali cuvani su u Mesopotamiji u religioznim obredima i pismima jo dugoposlije njihovog nestanka: poslednji zapisi na sumerskom poticu iz prvog vijeka prijen.e., a nakon toga su I sumerski jezik i klinasto pismo definitivno nestali.

Jedno od najstarijih napisanih i sauvanih knjievnih dela je sumersko - vavilonski ep, ep oGilgameu. Najstariji sumerski pisani spomenici potiu iz vremena oko 3500. godina p. n. e,a sredita njihove kulture bili su gradovi Ur i Uruk. Ovaj ep je jako poznat, a smatra se da jesastavljen oko 1700. godine p. n. e. Smatra se, takoe, da je nastao mnogo ranije. Napisan

je na 12 ploa (pevanja) i govori o kralju Gilgameu, kralju grada Uruka. Uruk, grad u kome

se radnja epa deava, veoma je star i predstavljao je uz Ur, sredite sumerske kulture. Popredanju, njime je vladao Gilgame, "dve treine bog, a jednu treinu ovek". Na poetkuepa, na prvoj ploi (pevanju) opisan je utvreni grad Uruk i njegov kralj Gilgame. On vladakao silnik, i narod trai od bogova da stvore junaka ravnog njemu i njegovoj snazi. BoginjaAruru naini Enkidua, nainivi ga od blata i svoje pljuvake. Enkidu je novi lik, junak, uzGilgamea, najvanija linost ovog epa. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskimivotinjama. Gilgame je usnuo udan san. Po majinom tumaenju sna, on e pobediti

jednog junaka koji e mu posle te borbe postati veliki prijatelj. Tako i bi. Doavi u Uruk,Enkidu i Gilgame su se sukobili. Pobedio je Gilgame, i posredstvom njegove majke, njihdvojica postaju neraskidivi prijatelji.

U drugom delu (nastavku) Gilgame poziva Enkidua da pou zajedno u Kedrovu umu i da pobede Humbabu, zlog

uvara te ume koji je uvredio boga sunca, amaa. Enkidu se u poetku neka: vraa se meu poljske ivotinje istepu, elei da ponovo postane deo njih. Ipak, Gilgame je odluio da ga potrai i naavi ga, obojica se vratie uUruk gde, na zapovest boga sunca, amaa, odlaze u Kedrovu umu da ubiju Humbabu. Prolazili su razneavanture: ubili su uvara ume, a zatim je Enkidu usnio san koji je, po tumaenju Gilgamea, odlian: on znai dae njih dvojica pobediti zlobnog Humbabu. Najzad, nakod dugo sati i puno peaenja, glavni junaci su pobediliHumbabu. Gilgame se vraa u Uruk nosei na koplju Humbabinu glavu. Sve je to u epu opisano i deluje veomauzbudljivo ali i neizvesno. Od este ploe poinje nova avantura. Vrativi se u Uruk, Gilgame se oprao i zbacioprljavo odelo sa sebe, pa je boginja Itar bacila oko na njega. Htela je da joj Gilgame bude ljubavnik. On toodbija, govorei kako je boginja Itar nainila toliko zla. Zbog toga se Itar razljuti, potui se ocu Anuu i proklaGilgamea. Poslala je na njega i Enkidua arobnog bika, da ih ubija. Ali, snagom, Gilgame i Enkidu ubijajuarobnog bika i slave s narodom pobedu nad nebeskim bikom.

Ubrzo Enkidu umire: nekoliko dana (dvanaest dana leei u groznici) pre svoje smrti usnio je san kojeg prepriavaGilgameu - odneo ga je orao i sa velike visine pustio a on se na tlu razmrskao. Obojica predoseaju smrt. Enkiduumire. Gilgame ali za njim (tuguje est dana i est noi) a sedmog ga je sahranio. Na samom kraju, zapoinjetrea avantura - Gilgameovo traganje za venim ivotom. Gilgame hoe da ode do Utnapitima, svog praoca.Ponovo prolazei kroz velike muke (jurei kroz stepe, lutajui kroz tamu, traei Vrt bogova, Svetsko more i vodesmrti, susreui se sa laarom i prelaenjem preko sto dvadeset drvenih balvana preko Vode smrti - dotakne livodu, umree) - Gilgame, uz puno znanja i spretnosti dolazi do Utnapitima i pita ga kako da postignebesmrtnost. Utnapitim mu govori:

7/29/2019 gilgames 1

3/3

Ep o Gilgameu je ep o hrabrosti i prijateljstvu. Glavni junak je hrabar, neustraiv, moan, dobar - bori se protivzla. Gilgame je opisan kao "dve treine bog, a jednu treinu kao ovek". Ta jedna treina u njegovoj dui proradiupravo onda kaa se on sprijateljava sa Enkiduom, kada on osea da u njemu postoji i ono ljudsko, ovozemaljsko.Na kraju on traga za besmrtnou, jer smatra da bi ako bi postao besmrtam mogao pomoi ne samo Enkiduu daizae iz podzemnog sveta ve i drugim ljudima. On misli na druge, naroito u onom trenutku kada mu je zmijaukrala besmrtnu travu. Na kraju on umire, a to je dokaz njegove borbenosti, ljudskosti i te jedne treine koja unjemu odigrava jako vano ulogu. Sam Gilgame je odraz hrabrosti, junatva, pravednosti ali, u neku ruku i

savrenosti - jer on je i bog i ovek, u isto vreme. Njegove su mogunosti i boanske i ovozemaljske. Dokaz togada je on junak jeste njegova smrt. Gilgame je, takoe, lik koji se preispituje; lik kojem snovi neto govore i kojeon eli da otkrije. On traga za istinom; za nekakvim spasenjem, on ui od Utnapitima i sleduje njegove rei.Dodatno ga ubija i Enkiduova smrt. Ona ga razdire, ali on pokuava da nae reenje. Zato je Gilgame u istorijiknjievnosti velika linost. Ep obiluje epitetima, kontrastima i metaforama. Obiluje slikama koje doaravaju tekeprizore iz Gilgameovog ivota. Obiluje prikazom bogova i njihovim ratovima. itajui ep o Gilgameu, mi neupoznajemo samo glavnog lika i Enkidua, ve se upoznajemo i sa tradicionalnim sumerskim verovanjima -upoznajemo se sa kulturom Mesopotamije i naroda koji su te prostore naseljavali. Upoznajemo se sa njihovimverovanjima, religijom, kulturom itd.

Vanu ulogu u epu odigrava i Utnapitim, sa svojim filozofskim izrekama o prolaznost u ivotu.Pred sam kraj je bitno spomenuti i ulogu koje snovi imaju u epu. Tumacenje snova je veoma bitno u Gilgameu, jerse i junacima ali i citaocima puno toga otkriva kroz snove (predskazanja, ubistva itd). Primera radi, Gilgame jeusnio san u kojem mu se javlja majka koja mu kae da e stei prijatelja u borbi itd. Uopte, u epici a naroito uepovima i epskim pesmama, snovi i ostala vrsta predskazanja imaju bitnu ulogu i mogu imati razliita znaenja.Sam ep je spoj dobra i zla, prevare i pravdoljubivosti, pokarenosti, zlobe, i dobrote asti i potenja. Motiv potopa jeveoma interesantan, jer bi on mogao prethoditi motivu potopa u Starom zavetu u Bibliji. U svakom sluaju, Ep oGilgameu je temelj drevne pisane rei, ali i uopte.

Ep o Gilgameu se smatra najstarijim knjievnim delom koje nam je poznato.Nastao 1700. godina pre noveere,pisan je klinastim pismom,na glinenim ploicama.Ukupno ih je dvanaest,a uvane su u Asurbanipalovoj biblioteci u Nivivi,koja je imala preko 300.000 ploica.Ep je pisan u dvanaest ploica,koje nisu kompletno sauvane.Ono to danas moemo itati je ostatak epa,sauvan na prvoj,drugoj,etvrtoj,estoj,sedmoj,osmoj,deveto j idvanaestoj ploici.

Gilgame je kralj ,poluboanskog porekla,pa samim tim i smrtan.Prijatelj Gilgameov,Enkidu je nastao kao kreacijaboginje Aruru,koja ga je stvorila od blata sa namerom da uniti Gilgamea,ali su se njih dvojica igrom sluajasprijateljili.Izraz da e neko biti *pravljen i od blata* ,moda potie upravo iz spoznaje o ovom prijateljstvu ,odnosa koji jetrebao imati sasvim drugaiju namenu,a pretvorio se u neto iznad svega ljudsko.Iz ovog prikaza prijateljstvaproistie i najvea vrednost i lepota epa - poruka o humanizmu i ovekoljublju koju nosi,ljubav prema prijatelju,zakoga treba sve uiniti i bez kojeg je ivot prazan.S druge strane,ep govori i o ovekovoj smrtnosti,njegovojnemogunosti da dosegne venost.Ostati u venosti moe se samo stvaranjem dela trajne vrednosti,dela kojeostavljamo iza sebe,a koja e govoriti i nakon nae fizike smrti.Pandam ovoj ivotnoj filozofiji nalazimo i u delima naih pisaca - "Blago onom ko ivi dovijeka,imao se rata i roditi" - Petar Petrovi Njego