GEORGIJA JAKŠIĆA S-30,LOZNICA 064/11-21-694;069/843-27-29 · 2017. 3. 6. · GEORGIJA JAKŠIĆA S-30,LOZNICA 064/11-21-694;069/843-27-29 1.1. NASLOVNA STRANA 6 - PROJEKAT MAŠINSKIH

GEORGIJA JAKŠIĆA S-30,LOZNICA 064/11-21-694;069/843-27-29 1.1. NASLOVNA STRANA

6 - PROJEKAT MAŠINSKIH INSTALACIJA

Investitor: Opština Veliko Gradište, ul. Žitni Trg br. 1 Objekat: Sportska sala sa aneksom, KP 2366/441, KO Veliko

Gradište Vrsta tehničke dokumentacije: PGD - Projekat za građevinsku dozvolu Naziv i oznaka dela projekta: 6 - Projekat mašinskih instalacija Za građenje / izvođenje radova: Građenje Pečat i potpis: Projektant: "3D INŽENJERING", Loznica Dejan Karapandžić, dig MSc

Pečat i potpis: Odgovorni projektant:

Vesna Ivanović, dipl.inž.maš. 330 E995 07

Broj dela projekta: PGD 6-12/2016 Mesto i datum: Loznica, 05.12.2016 godine

1.2. SADRŽAJ PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA 1.1. Naslovna strana projekta mašinskih instalacija

1.2. Sadržaj projekta mašinskih instalacija

1.3. Rešenje o određivanju odgovornog projektanta projekta mašinskih instalacija

1.4. Izjava odgovornog projektanta projekta projekta mašinskuh instalacija

1.5. Tekstualna dokumentacija

1.5.1. Tehnički opis

1.5.2. Opšti uslovi za ugovaranje i izvođenje radova

1.5.3. Tehnički uslovi za izvođenje radova

1.5.4. Poseban prilog bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite životne sredine

1.6. Numerička dokumentacija

1.6.1. Proračun

1.6.2. Predmer i predračun opreme, materijala i radova

1.7. Grafička dokumentacija

1.7.1. Situacija – instalacija bunarske vode za toplotnu podstanicu, crtež br. 01

1.7.2. Osnova prizemlja - dispozicija opreme u toplotnoj podstanici, crtež br. 02

1.7.3. Osnova prizemlja - dispozicija fan coil - a i razvodne cevne mreže, crtež br. 03

1.7.4. Osnova sprata - dispozicija fan coil - a i razvodne cevne mreže, crtež br. 04

1.7.5. Osnova prizemlja - dispozicija kanala za ubacivanje i izvlačenje vazduha, crtež br. 05

1.7.6. Osnova sprata - dispozicija kanala za ubacivanje i izvlačenje vazduha, crtež br. 06

1.7.7. Presek A - A, dispozicija fan coil - a i razvodne cevne mreže, dispozicija kanala za ubacivanje i izvlačenje vazduha, crtež br. 07

1.7.8. Presek B - B, dispozicija fan coil - a i razvodne cevne mreže, dispozicija kanala za ubacivanje i izvlačenje vazduha, crtež br. 08 1.7.9. Šema spajanja i regulacije, crtež br. 09

GEORGIJA JAKŠIĆA S-30,LOZNICA 064/11-21-694;069/843-27-29 1.3. REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10 odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13–odluka US, 50/2013–odluka US, 98/2013–odluka US, 132/14 i 145/14) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (''Službeni glasnik RS'', br. 23/2015.) kao:

O D G O V O R N I P R O J E K T A N T

za izradu Projekta mašinskih instalacija koji je deo Projekta za građevinsku dozvolu za građenje Sportske sale sa aneksom, KP 2366/441, KO Veliko Gradište: Vesna Ivanović, dipl.inž.maš................................................................... 330 E995 07 Projektant: "3D INŽENJERING", Loznica Odgovorno lice / zastupnik: Dejan Karapandžić, dig MSc Pečat: Potpis:

Broj tehničke dokumentacije: PGD 6 - 12/2016 Mesto i datum: Loznica, 05.12.2016 godine

GEORGIJA JAKŠIĆA S-30,LOZNICA 064/11-21-694;069/843-27-29 1.4. IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA PROJEKTA MAŠINSKIH INSTALACIJA

Odgovorni projektant Projekta mašinskih instalacija koji je deo Projekta za građevinsku dozvolu za građenje Sportske sale sa aneksom, KP 2366/441, KO Veliko Gradište :

Vesna Ivanović, dipl.inž.maš.

I Z J A V LJ U J E M

1. da je projekat u svemu u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima, 2. da je projekat izrađen u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i

normativima iz oblasti izgradnje objekata i pravilima struke 3. da su pri izradi projekta poštovane sve propisane mere i preporuke za ispunjenje osnovnih

zahteva za objekat i da je projekat izrađen u skladu sa merama i preporukama kojima se dokazuje ispunjenost osnovnih zahteva.

Odgovorni projektant: Vesna Ivanović, dipl.inž.maš Broj licence: 330 E995 07 Lični pečat: Potpis:

Broj tehničke dokumentacije: PGD 6 - 12/2016 Mesto i datum: Loznica, 05.12.2016 godine

1.5. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

1.5.1. TEHNIČKI OPIS

Ovim projektom je za objekat Sportske sale sa aneksom, na KP 2366/441, KO Veliko Gradište, čiji je investitor Opština Veliko Gradište, ul. Žitni Trg br. 1, definisana instalacija grejanja i hlađenja, kao i instalacija ventilacije, sa toplotnom podstanicom smeštenom u aneksu objekta.

Predmetni objekat sastoji se iz sportske sale površine 1335 m², i pratećih prostorija

(svlačionice, toaleti, ostave za sportske rekvizite, kancelarije, toplotna podstanica) površine 300 m², koje su smeštene u aneksu objekta. Podloge za izradu projekta su građevinske osnove etaža i odgovarajući preseci objekta.

Ovim projektom definisana je instalacija grejanja i hlađenja obnovljivim energentom, putem

toplotne pumpe voda/voda, razvodne cevne mreže i fan - coil uređaja. Ventilacija prostora sportske sale predviđena je pomoću klima komore sa rekuperatorom

toplote, ventilacionih kanala, mlaznica za ubacivanje svežeg i rešetki za izvlačenje otpadnog vazduha.

Instalacija grejanja i hlađenja putem fan coil – a:

Instalacija grejanja i hlađenja predviđena je za prostorije u aneksu objekta, kao i za prostoriju sportske sale.

Projektom je definisana instalacija grejanja i hlađenja, za temperaturni režim 45/40°C zimi, i 7/12oC, leti, putem fan – coil uređaja.

Zagrevanje vazduha iz prostorije, putem fan – coil uređaja u zimskom režimu, vrši se toplom vodom u temperaturnom režimu 45/40°C, koju obezbeđuje toplotna pumpa odgovarajuće toplotne snage.

Hlađenje vazduha iz prostorije, putem fan – coil aparata u letnjem režimu, vrši se rashladnom vodom u temperaturnom režimu 7/12°C, koju obezbeđuje toplotna pumpa odgovarajuće rashladne snage.

Uređaji za zagrevanje i hlađenje vazduha u prostorijama (fan – coili), dimenzionisani su u skladu sa dobicima i gubicima toplote prema proračunu. Za prostorije u aneksu objekta izabrani su parapetni fan - coil uređaji, dok je u sali predviđena kombinacija parapetnih i zidnih fan - coil uređaja.

Primarni fluid toplotne pumpe je bunarska voda temperature 15°C. Cirkulaciju bunarske vode kroz instalaciju toplotne pumpe, vrši bunarska pumpa odgovarajućih karakteristika.

Sekundarni fluid toplotne pumpe u zimskom režimu je topla voda temperature 45/40°C, a u letnjem režimu je rashladna voda temperature 7/12°C. Cirkulaciju tople i rashladne vode, od toplotne pumpe do hidrauličnog amortizera vrši sekundarna cirkulaciona pumpa, a kroz instalaciju fan - coil uređaja, cirkulaciona pumpa odgovarajućih karakteristika.

Horizontalna cevna mreža od razdelnika u toplotnoj podstanici izvodi se od čeličnih šavnih, hidroispitanih cevi, kvaliteta Č 1212, zavarivanjem, i vodi se ispod plafona aneksa objekta i po zidu sportske sale. Razvodna cevna mreža do uređaja za zagrevanje i hlađenje vazduha (fan – coila), su vertikale odgovarajućih dimenzija, takođe od čeličnih šavnih, hidroispitanih cevi, kvaliteta Č 1212.

Pravilnim izborom trase i oslonca razvodne toplovodne mreže, omogućena je samokompenzacija topolotnih dilatacija cevi.

Projektom je predviđena regulacija grejnog i rashladnog kapaciteta, putem termostatske regulacije po prostorijama za svaki fan – coil uređaj, putem mikroprocersorske upravljačke jedinice za toplotnu pumpu.

Toplotno širenje vode u instalaciji, omogućuje odgovarajuća zatvorena ekspanziona posuda.

Odzračivanje instalacije, omogućeno je putem odzračnih posuda u toplotnoj podstanici, kao i na najvišim tačkama razvodne toplovodne cevne mreže.

Predviđena je AKZ cevovoda, nosača, oslonaca i opreme, koja podrazumeva detaljno odmašćivanje i čišćenje od korozije i drugih nečistoća, premazivanje osnovnom i završnom bojom otpornom na temperature do 120°C, u dva premaza.

Horizontalna cevna mreža, kao i vertikale, oprema i cevovodi toplotne podstanice termički se izoluju paro- nepropusnom izolacijom, odgovarajuće debljine.

Prolazi cevovoda kroz protivpožarne zidove zaziđuju se do izolacije cevovoda (zaptivaju se protivpožarnom zaštitnom masom vatrootpornosti iste kao i zid kroz koji prolaze ili građevinskim cementnim rastvorom).

Instalacija ventilacije:

Ventilacija prostora sportske sale i svlačionice za sudije kao blokirane prostorije, vrši se

pomoću svežeg vazduha, pripremljenog u klima komori sa rekuperatorom toplote, smeštenoj u toplotnoj podstanici u aneksu objekta.

Količina svežeg vazduha koji se ubacuje u prostor sportske sale je 8400 m3/h, a u svlačionicu za sudije 200 m3/h, što ukupno iznosi 8600 m3/h, i ujedno predstavlja kapacitet klima komore. Predviđena količina vazduha u sportskoj sali zadovoljava potrebe od 212 osoba, sa po 40 m3/h, svežeg vazduha.

Projektni parametri vazduha su: leti: tu = 26°C, φu = 50%, pri ts = 35°C, φs = 35%, zimi: tu=18°C, φu = 50%, pri ts = -14,1°C, φs = 80%,

U letnjem režimu klima komora obezbeđuje navedene uslove, hlađenjem vazduha, putem hladnjaka, rashladne snage 12 kW. Kao rashladni fluid koristi se rashladna voda u režimu 7/12°C, koja se dobija putem toplotne pumpe voda/voda, pomoću koje se snabdeva i instalacija fan - coil uređaja.

U zimskom režimu klima komore navedene uslove postiže, zagrevanjem vazduha u toplovodnom zagrejaču toplotne snage 40 kW, u režimu tople vode 45/40°C, koja se takođe dobija putem toplotne pumpe voda/voda, pomoću koje se snabdeva i instalacija fan - coil uređaja.

Cevovod tople vode 45/40˚C i cevovod rashladne vode 7/12˚C se izrađuje od čeličnih cevi, antikoroziono zaštićuje i termički izoluje mineralnom vunom debljine 50mm u oblozi od Al lima debljine 0,7mm. Cirkulacija tople i rashladne vode kroz zagrejač odnosno hladnjak vrši se prinudno, nezavisnim cirkulacionim pumpama odgovarajućeg kapaciteta. Regulacija protoka vode kroz hladnjak i zagrejač vrši se nezavisnim regulacionim krugovima sa trokrakim mešnim ventilima sa elektromotornim pogonom.

Klima komora za obradu vazduha kapaciteta 8600 m³/h, sadrži sledeće segmente: usisnu

sekciju sa fleksibilnom vezom i demperom na elektromotorni pogon, za svež i izvlačeni vazduh, filtersku sekciju, pločasti rekuperator sa stepenom rekuperacije 70%, sekciju toplovodnog zagrejača, snage 40 kW, (45/40)˚C, sekciju hladnjaka, snage 12 kW, (7/12)˚C, rashladni fluid rashladna voda, ventilatorsku sekciju za ubacivanje vazduha ∆Pe = 915 Pa, prigušivač buke i potisnu sekcija sa fleksibilnom vezom, kao i ventilatorsku sekciju za izvlačenje vazduha ∆Pe = 1470 Pa.

Za potrebe ventilacije, kao i instalaciju grejanja i hlađenja usvojena je toplotna pumpa voda/

voda kapaciteta Qg / Qh = 115,0 / 105,9 kW.

Kanali za ubacivanje svežeg vazduha u prostorije i izvlačenje otpadnog vazduha iz prostorija, su pravougaonog preseka, i izrađuju se od pocinkovanog lima, sa pravim deonicama dužine 2m, kolenima R=D i fazonskim T elementima. Elementi kanalske instalacije spajaju se putem prirubnica izgrađenih od ugaonih profila H20. Za distribuciju vazduha u sportskoj sali, predviđene su vazdušne mlaznice sa dometom do 10 m, i zglobom za podešavanje ugla pod kojim će se vazduh ubacivati, a koje se ugrađuju na kanal. Količina vazduha po mlaznici iznosi 150 m3/h. Za izvlačenje vazduha predviđene su rešetke sa dva reda podesivih lamela i regulatorom protoka, sa kapacitetom od po 600 m3/h. Predviđena je izolacija kanala paro- nepropusnom izolacijom debljine 13mm. Kanali za ubacivanje i izvlačenje vazduha, postavljaju se na rešetkaste nosače krovne konstrukcije sale.

U skladu sa projektom PP zaštite na sistemu ventilacije, predviđene su automatske elektromotorne PP klapne, na razvodnim i odsisnim kanalima za vazduh, i to na mestima gde ovi kanali prolaze kroz protivpožarne zidove, prepreke i tavanice. Vatrootpernost klapni u skladu je sa vatrootpornosti konstrukcije kroz koju prolazi predmetni kanal.

Predviđeno je da se rešetka za svež vazduh i rešetka za otpadni vazduh postave na određenoj

visini, spoljne fasade toplotne podstanice.

Projektom je predviđen poseban sistem ventilacije za sanitarne prostorije, putem aksijalnih kupatilskih ventilatora za izvlačenje vazduha. Za izjednačavanje pritiska u prostorijama toaleta za posetioce u ulazna vrata se ugrađuju prestrujne rešetke.

Za početno gašenje požara predviđeni su PP aparati sa suvim prahom TIP S-6 i ručni aparat sa

CO2 gasom Tip CO2 – 5. Rasveta prostorije toplotne stanice je prirodna i veštačka putem prozora i električne rasvete. Predviđena je prirodna ventilacija prostora toplovodne stanice, putem ugradnje dovodne i

odvodne rešetke i putem prozora. Tokom montaže i eksploatacije postrojenja nephodno je pridržavati se upustava i preporuka proizvođača opreme. ODGOVORNI PROJEKTANT

Vesna Ivanović dipl.maš.ing.

1.5.2. OPŠTI USLOVI ZA UGOVARANJE I IZVOĐENJE RADOVA

1. Ustupanje izgradnje predmetnog investicionog objekta ima se izvršiti na osnovu važećeg

Zakona o planiranju i izgradnji i njegovih dopuna. 2. Ugovor za izvođenje predviđenih radova zaključiće se između investitora i izvođača, a na

osnovu ovog odobrenog projekta. Projekat je sastavni deo ugovora između investitora i izvođača.

3. Kao baza za podnošenje ponude, odnosno sklapanje ugovora služi ovaj projekat. Svi ponuđači moraju dobiti projekat na uvid, kao i otkucani tekst predračuna bez cena, u koji će ponuđači unositi cene. Svi primerci predračuna koji se daju ponuđačima moraju biti identični kako bi svi ponuđači ponudili iste radove, u istim količinama i istog kvaliteta.

4. U ponudi moraju biti obuhvaćene cene za: sav potreban materijal od istog kvaliteta; uvozne carinske i druge troškove za uvoznu opremu; sav transport materijala, kako spoljni, tako i unutrašnji na samom gradilištu; svi putni i transportni troškovi za radnu snagu; celokupan rad za izvođenje instalacije i pripremne i završne radove, odnosno ponude treba da obuhvate sve troškove realizacije od strane komisije za tehnički prijem i pregled.

5. Radove će investitor ustupiti najpovoljnijem izvođaču. Povoljnost ponude ocenjuje investitor imajući u vidu ne samo ponuđenu cenu ponuđača, već i njegov poslovni ugled, tehničku spremnost i zakonsku pogodnost za izvršenje ovih radova.

6. Ugovor o izvođenju smatra se zaključenim kada se stranke pismeno sporazumeju o izgradnji ovog postrojenja i ceni izgradnje.

7. Ugovor o izvođenju mora da sadrži i sledeće: - rokove početka i završetka svih radova; - način naplate izvršenih radova; - kaznene odredbe; - garantni rok sa preciziranjem onoga što se izuzima iz garancije; - nadzor nad izvođenjem radova; -obavezu izvođača da radove izvodi prema odobrenom projektu i u skladu sa važećim propisima, standardima, tehničkim uputstvima i normama. 8. U ugovoru sa izvođačem treba da bude naznačeno fizicko lice koje će rukovati radovima, a

ima zakonsko pravo na ovu funkciju. Isto tako, u ugovoru treba da bude naznačeno fizičko lice koje će na gradilištu predstavljati nadzor i vršiti njegovu funkciju za sve radove na gradilištu, a koje ima zakonsko pravo na tu funkciju.

9. Instalacije i postrojenje moraju se izvesti tako da u svemu odgovaraju ovom projektu i uslovima proizvođača opreme, kao i u skladu sa važećim propisima i standardima. Svako odstupanje od projekta dozvoljeno je samo uz prethodnu saglasnost projektanata, a sve izmene se moraju uneti u građevinski dnevnik.

10. Izvođenju postrojenja ne sme se pristupiti bez građevinske dozvole dobijene od nadležnih organa. Investitor je obavezan da izvođaču radova pre otpočinjanja istih obezbedi električnu energiju i vodu.

11. Izvođač je dužan da blagovremeno i pre početka radova drugih izvođača koji prethode njegovim radovima skrene pažnju investitoru na potrebne pripremne radove da bi ovi zajedno utvrdili rokove u kojima se ti poslovi moraju završiti.

12. Izvođač ovog projekta dužan je da pre početka radova izađe na gradilište i na licu mesta prekontroliše projekat i sravni ga sa stvarnim stanjem na objektu ili da, ukoliko sam objekat nije završen, sravni projekat instalacije sa građevinskim projektom. U slučaju nekih izmena na terenu i u objektu, ili ako utvrdi da postoji neslaganje između projekta instalacije i građevinskog projekta, izvođač jc dužan da sa dovoljnim obrazloženjem traži da se projekat prilagodi postojećem stanju.

13. Izvođač je dužan: - da radove izvodi prema projektu;

- da radove izvodi prema propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta koji važe za izgradnju ove vrste objekata;

- da blagovremeno preduzme mere za sigurnost objekta i radova, opreme, uređaja i postrojenja, za bezbednost zaposlenih radnika, prolaznika, saobraćaja i susednih objekata;

- da preduzme mere žaštite čovekove životne i radne sredine; - da izvrši pravilnu organizaciju poslova u sporazumu sa ostalim izvođačima, kako bi što manje

ometao izvođenje radova na objektu. 14. Garantni rok za kvalitet montažnih radova je rok predviđen zakonskim propisima, ukoliko

ugovoru nije drugačije određeno. Za ugrađenu opremu važi garancija proizvođača. Garantni rok teče od dana tehničkog prijema izvedenih radova, pod uslovom da komisija za tehnički prijem da pozitivno mišljenje. Ukoliko se na zahtev proizvođača tehnicki prijem ne izvrši blagovremeno, garantni rok teče od isteka roka kada je prijem trebalo izvršiti.

15. Svaki kvar koji se dogodi na postrojenju u garantnom roku, a prouzrokovan je isporukom lošeg materijala ili nesolidnom izradom, dužan je izvodač da na prvi poziv investitora otkloni o svom trošku, bez ikakvih naknada od strane investitora. Ako se izvođač radova ne odazove na prvi poziv investitora, ovaj ima pravo da pozove drugog izvođača radi otklanjanja kvara, a troškovi u tom slučaju u potpunosti padaju na teret izvođača radova.

16. Štetu prouzrokovanu višom silom (elementarne nepogode i sl.) popravlja izvođač o svom trošku, ali mu ovo daje pravo na produženje roka za završetak izgradnje. Dani u kojima vlada nevreme ne računaju se u radne dane, a broj ovih dana uzima se iz građevinskog dnevnika.

17. Sav upotrebljeni materijal mora biti najnovije fabričke proizvodnje, dobrog kvaliteta i obrade. Materijal ne sme da ima fabričkih grešaka i mora odgovarati propisima (normama) za fabrikaciju odgovarajućih materijala, odnosno jugoslovenskim standardima. Ugrađeni materijal mora imati ateste po važećim propisima. Za ugrađivanje neispravnog, odnosno neodgovarajućeg materijala, izvođač snosi svu odgovornost i snosiće sam troškove demontaže neispravnog materijala i ponovne montaže ispravnog.

18. Ako nadzorni organ bude zahtevao ispitivanje nekog materijala, izvođač će ga podneti na ispitivanje ovlašćenoj ustanovi, a troškove, ukoliko materijal odgovara, naplaćuje posebno kao višak rada, s tim što ima pravo na sporazumno produženje roka. Ukoliko uverenje dokaže da materijal ne odgovara standardima, on se odmah uklanja sa gradilišta, a troškovi padaju na teret izvođača. Ako nije drugačije dogovoreno, sav materijal predviđen za ugradnju mora biti nov, tj. neupotrebljavan.

19. Ukoliko investitor bude raspolagao nekim materijalom i ukoliko ga ustupi izvođaču u cilju njegove ugradnje u postrojenje, izvođač je dužan da sav materijal pregleda i neispravan odbaci. Ukoliko izvođač smatra da investitorov materijal nije propisanog kvalileta, on će odbiti da ga ugradi i to će konstatovati u građevinskom dnevniku. Ako nadzorni organ bude izričito zahtevao da se ugradi neodgovarajući materijal, izvođač će ga ugraditi, ali tada ne odgovara ni za njega, ni za posledice, a garancija se izuzima za taj deo instalacije, što se konstatuje odgovarajućom dokumentacijom u pismenoj formi.

20. Ukoliko izvođač izvede instalaciju u svemu po odobrenom projektu i sa materijalom predviđenim ovim projektom, snosi odgovornost za ispravno funkcionisanje sistema samo u pogledu izvršenih radova, kvaliteta materijala i kapaciteta pojedinih elemenata. Samovoljno menjanje projekta od strane izvođača zabranjeno je. Za manje izmene u odnosu na usvojeni projekat dovoljna je saglasnost nadležnog organa. Ukoliko se ukaze potreba za većim izmenama projekta, onda je potrebno da projektant preradi projekat i tako prerađeni projekat mora se uputiti ponovo na odobrenje investitoru.

21. Izvođač je obavezan, ukoliko prilikom izvođenja radova primeti da je predloženo rešenje tehnički neispravno, loše ili neusaglašeno sa građevinskim objektima ili drugim instalacijama, da o tome odmah obavesti investitora i traži izmenu projekta. Takođe, ako izvođač radova utvrdi da se usled greške u projektu ili usled pogrešnih uputstava inveslitora, tj. njegovog nadzornog organa radovi izvode na štetu trajnosti, stabilnosti, funkcionalnosti i kvalileta, odgovara sam za nastalu štetu ako na ove činjcnice ne upozori investitora.

22. Ako izvođač za vreme montaže primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na postrojenju, koji nisu obuhvaćeni u pogodbenom primeru, ili izmene koje imaju uticaj na učinak ili obim postrojenja, dužan je da investitoru odmah podnese predračun za te naknadne radove ili izmene postrojenja, odnosno instalacija. Izvođač će pristupiti izvođenju naknadnih radova ili izmena postrojenja tek posto mu investitor odobri predračun za te radove. Investitor mora dati odgovor na dopunsku ponudu u roku od osam dana, u protivnom će se smatrati da ponuda nije usvojena.

23. U cenu montaže postrojenja, odnosno instalacije uračunati su (ukoliko to ugovor drugačije ne definiše): potpuna montaža instalacije, njeno ispitivanje, regulacija i puštanje u probni rad; obuka radnika odmah po završetku montaže; naknada za montere, njihove pomoćnike i druga lica neophodna pri ispitivanju, regulaciji i probnom pogonu.

24. Izvođač radova mora za pojedine stručne radove imati na gradilištu rukovodeće tehničko osoblje koje ima zakonsko pravo za rukovanje takvim radovima. Svi radnici moraju imati odgovarajuće kvalifikacije i stvarno stručno znanje potrebno za izvođenje radova na datoj vrsti instalacije. Nadzorni organ ima pravo i dužnost da putem građevinskog dnevnika naredi izvođaču da sa gradilišta odstrani nestručino osoblje.

25. Svi domaći proizvođači opreme, oruđa za rad i uređaja na mehanizovan pogon dužni su da prilikom isporuke daju korisniku atest odgovarajuće stručne ustanove u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 101/2005).

26. Pri izvođenju radova izvođač mora voditi računa da se ne oštete okolni objekti, da se što manje ošteti sam objekat na kome se izvode radovi i da se ne oštete druge, već izvedene instalacije. Svaku učinjenu štetu, namerno ili zbog nedovoljne stručnosti, nemarnosti ili neobazrivosti, izvođač je dužan da otkloni ili nadoknadi troškove za njeno otklanjanje.

27. Sve otpatke i smeće koje izvođač sa svojim radnicima pri izvođenju ovih radova načini, dužan je da o svom trošku odnese sa gradilišta na mesto gde mu se odredi.

28. Mere bezbednosti zaposlenih radnika na ovom poslu dužan je da preuzme sam izvođač u svemu po važećim propisima.

29. Finansijske obaveze između investitora i izvođača međusobno se regulišu ugovorom u kome se reguliše i način isplate.

30. Za vreme izvođenja radova izvođač je dužan da na gradilištu vodi građevinski dnevnik. U njemu moraju biti upisane sve promene i odstupanja od glavnog projekta. Građevinski dnevnik overava nadzorni organ i predstavnik izvođača.

31. Pored građevinskog dnevnika nadzorni organ investitora za svoj račun vodi građevinsku knjigu u koju se evidentiraju svi izvedeni radovi. Građevinska knjiga služi kao osnov za sastavljanje situacije za naplatu, kao i za trajno dokumentovanje obima izvedenih radova. Građevinska knjiga mora biti zapečaćena i overena od strane investitora, a potpisuju je nadzorni organ i predstavnik izvođača.

32. Završeni objekat se ne sme upotrebljavati, odnosno stavljati u pogon pre nego što se izvrši tehnički pregled radi pregleda radova izvedenih na objektu i njegove tehničke ispravnosti. Tehnički pregled radova se vrši na osnovu zahteva koji mogu podneti izvođač ili investitor.

33. Izvođač je dužan da po završetku radova izradi i preda investitoru uputstvo za rukovanje instalacijom. Ovo uputstvo se izrađuje u tri primerka, od kojih jedan mora biti zastakljen, uramljen i postavljen na mesto dostupno rukovaocu gradilišta.

34. Izvođač je obavezan da uradi projekat izvedenog stanja u tri primerka i preda ga investitoru. Projekat izvedenog stanja mora biti urađen u skladu sa propisima i normativima za ovu vrstu instalacija.

35. Ako izvođtač utvrdi da radovi na izradi instalacije neće biti završeni u ugovorenom roku, potrebno je da bar deset dana pre isteka roka podnese investitoru zahtev za produženje roka sa obrazloženjem razloga koji su doveli do kašnjenja.

36. Ukoliko bi bilo izvedeno manje radova nego što je predmerom predviđeno i ugovorom ugovoreno, izvođač ima pravo na obeštećenje. Visina i način ovoga moraju se predvideti, odrediti i ugovoriti.

37. Tokom izvođenja radova investitor mora obezbediti lice koje će vrštiti stručni nadzor za njegove potrebe. Ovo lice (nadzorni organ) mora ispunjavati uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji i posedovati odgovarajuće stručne kvalifikacije. Nadzorni organ vrši u ime investitora stručni nadzor nad izvođenjem radova, usklađuje dinamiku izvođenja radova i daje potrebna uputstva izvođaču. On treba da usmeri radove na gradilištu na takav način da ne dođe do nepotrebnih rušenja, izmena i sl. Za uredno izvođenje radova nadzorni organ je direktno odgovoran investitoru.

38. Za vreme nadzora sklapa se ugovor sa stručnim licem (projektantskom organizacijom), ili investitor vrši nadzor preko svog organa. Ime nadzornog ograna saopstava se izvođaču pismeno pre početka radova. Ugovor takođe precizira sumu do koje nadzorni organ ima pravo da bez posebne saglasnosti investitora odobrava naknadne radove. Nadzorni organ overava građevinsku knjigu, dnevnik, situaciju i druga službena dokumenta.

39. U ugovoru sa nadzornim organom investitor treba da predvidi način svog obeštećenja za slučaj nastalih troškova zbog nepravilnog ili nesavesnog vršenja funkcije od strane nadzora.

40. Izvođač je na gradilištu odgovoran jedino nadzornom organu i sa njime komunicira putem građevinskog dnevnika. Nalozi nadzornog organa telefonom ili usmeno predstavljaju obavezu za izvođača tek kada se upišu u građevinski dnevnik. Nadzorni organ je obavezan da u obliku rešenja odgovori na sve zahteve izvođača definisane u dnevniku, i to u roku od šest dana. U protivnom nadzorni organ je odgovoran za produženje roka i nadoknadu štete nastale usled zastoja.

41. Nakon završetka montažnih radova celokupno postrojenje se mora ispitati. Ispitivanje vrši izvođač radova uz obavezno prisustvo nadzornog organa.

42. O izvršenom ispitivanju moraju se sačiniti zapisnici koji moraju da sadrže: - predmet ispitivanja; - popis lica koja su vršila i prisustvovala ispitivanju; - datum i vreme ispitivanja; - okolnosti pod kojima je ispitivanje vršeno (temperatura, kiša, sneg i slično); - rezultati ispitivanja sa tačno dobijenim vrednostima; - zaključak u kome se konstatuje da rezultati ispitivanja zadovoljavaju ili ne; - svojeručni potpis lica koja su vršila ispitivanje i koja su prisustvovala ispitivanju. 43. Kao završetak radova smatra se dan kada izvođač podnese nadzornom organu pismeni izveštaj o

završetku ugovorenih radova i ovaj to pismeno potvrdi u građevinskom dnevniku, odnosno pismeno zatraži od investitora da se obavi tehnički pregled i prijem objekta od strane nadležne komisije.

44. Pre podnošenja zahteva nadležnom organu za izvršenje tehničkog prijema i dobijanja dozvole za upotrebu, korisnik-investitor određuje stručna lica koja će izvršiti interni tehnički pregled izvedenih radova i o tome sačiniti izveštaj.

45. Petnaest dana pre završetka radova na objektu investitor sa izvođačem podnosi nadležnoj građevinskoj inspekciji zahtev za obrazovanje komisije za tehnički pregled i prijem objekta, a prema odgovarajućem pravilniku.

46. Tehnički pregled objekta, ili dela objekta, za čiju je izgradnju izdato odobrenje, mora otpočeti najkasnije u roku od petnaest dana po prijemu zahteva. Sam tehnički pregled se obavlja u svemu prema važećim zakonskim odredbama.

47. Za tehnički prijem izvođač odnosno investitor dužan je kompletirati i komisiji staviti na uvid sledeću dokumentaciju:

-odobrenja za gradnju sa saglasnostima nadleznih organa i ustanova (MUP, PTT, vodoprivreda, energetika, zaštita na radu, protivpožarna zaštita, urbanisti itd.);

- kompletnu investiciono-tehničku dokumentaciju (mašinsko-tehnološki, građevinski i elektrotehnički projekat, radioničku dokumentaciju i sl.) sa unetim izmenama i dopunama; -ocenu ovlašćene stručne ustanove za izvođenje objekata sa aspekta zaštite na radu i

protivpožarne zaštite; - atestnu dokumentaciju ugrađenog materijala;

- zapisnik o izvršenoj kontroli i prijemu konstrukcije pre montaže; - zapisnik, izveštaj o ispitivanju i rezultate ispitivanja; - ateste zavarivača; - dnevnik rada i građevinsku knjigu; - izveštaj o internom pregledu izvedenih radova; - uputstvo za puštanje u rad i održavanje sa šemama postrojenja. 48. Komisija za tehnički prijem objekta (postrojenja) dužna je pregledati svu navedenu

dokumentaciju, kao i sve izvedene radove. Po završenom pregledu komisija daje mišljenje da li su radovi izvedeni po projektu, da li se objekat (postrojenje) može pustiti u rad i pod kojim uslovima. Sve troškove komisije i troskove koji nastaju pri tehničkom pregledu i prijemu, kao i gorivo, mazivo, električnu energiju, vodu, sirovine i ostalo, snosi investitor.

49. Nakon dobijanja dozvole za upotrebu od nadležnih organa, objekat se može pustiti u probni rad. Odobrenja za upotrebu izdaje organ koji je izdao odobrenja za gradnju i koji je odredio komisiju za tehički pregled.

50. Ukoliko puštanje u rad usledi posle ugovorenog roka, obrazuje se interna komisija koja će prema zapisniku komisije za tehnički prijem izvršiti ponovni pregled i ispitivanje svih izvedenih radova. O ovom pregledu komisija sačinjava zapisnik i daje mišljenje o stanju objekta za puštanje u rad.

51. Investitor i izvođač radova, nakon dobijanja dozvole za upotrebu objekta, dužni su u zakonskom roku izvršiti primopredaju i konačan obračun svih izvedenih radova. Ugovorena vrednost (cena) obavezna je za izvođača radova. Samo u slučaju nagle promene cena, tj. velikih tržišnih poremećaja (za šta treba formirati preciznu dokumentaciju), može se isplatiti i viša cena.

52. Izvođač je obavezan da obezbedi merne i kontrolne instrumente za obavljanje tehničkog pregleda i prijema, kao i potrebnu radnu snagu.

53. Izvođač radova je dužan da odmah o svom trošku otkloni sve nedostatke koje komisija za tehnički pregled pronađe i navede ih u pismenoj formi, a koje su po predmetu ugovora obaveza za izvođača.

54. Ako komisija bude zahtevala da se izvrše izmene u odnosu na projekat, ili da se obave neki radovi koji nisu predmet ugovora, troškovi ovakvih radova padaju na teret investitora.

55. Radove iz prethodnog člana obavezan je da izvrši izvođač radova.

1.5.3. TEHNIČKI USLOVI ZA UGOVARANJE I IZVOĐENJE RADOVA

Ovim tehničkim uslovima date su osnovne smernice za izvođenje radova na postrojenju, a

izvodač radova je obavezan da se pridržava svih zakonskih i tehničkih normativa predviđenih za ovu vrstu objekata. Na osnovu potpisanog ugovora, izvođač pristupa izradi i montaži instalacije iz ovog projekta pod sledećim tehničkim uslovima: 1. Projektovana instalacija mora se izvesti i ispitati njihovo funkcionisanje u potpunosti prema

nacrtima, predračunu, tehničkom opisu i proračunu, kao i svim zakonskim uslovima za ovu vrstu instalacija. Prilikom montaže, odnosno postavljanje opreme na temelje mora se voditi računa da ne dođe do oštećenja osetljivih delova opreme. Ukoliko je oprema termički napregnuta, treba obezbediti dobro naleganje i slobodan rad pokretnih oslonaca. Sve priključke cevovoda treba izvesti "elastično" kako bi se smanjilo njihovo dejstvo na dozvoljenu vrednost opterećenja. Takođe, ukoliko je potrebno, treba obezbediti uzemljenje, hlađenje ležišta i sve ostalo što je potrebno za ispravan rad.

2. Pre početka montaže obavezno izvršiti pregled građevinskog objekta predviđenog za smeštaj, projektovanje opreme i materijala. Ako na građevinskom objektu postoje znatna odstupanja od projekta, obavezno zahtevati od investitora da građevinski projekat usaglasi sa građevinskim objektom.

3. Sva oprema i materijal koji će se upotrebiti za izradu ovog postrojenja mora da zadovolji zahtevane tehničke karakteristike, da bude u saglasnosti sa propisima i standardima i da je u ispravnom stanju.

4. Uz opremu se mora isporučiti i prateća tehnička dokumentacija sa karakteristikama, upustvo za upotrebu i bezbedan rad, upustvo za održavanje, propisana javna isprava i odgovarajući atesti kojima se dokazuje da su primenjene mere zaštite na radu.

5. Montažu cevovoda treba izvesti prema šemama i dispozocionim crtežima uz projekat. Na cevovodima gde je predviđena dilataciona lira ili prostorna kompenzacija izmedu dva fiksna osonca pri montaži treba izvršiti prednaprezanje u hladnom stanju kako je u projektu naznačeno, odnosno 50% ako nije naznačeno. Izvođenje prethodnog istezanja mora se izvršiti u prisustvu nadzornog organa i overiti u građevinskoj knjizi.

Svi cevovodi treba da budu izvedeni sa padom naznačenim u projektu tako da se mogu prazniti u najnižim tačkama, odnosno odvazdušiti na najvisim tačkama, ako je to potrebno. Oslanjanje cevovoda treba izvesti prema rastojanjima navedenim u projektu. Pri određivanju rastojanja mora se uzeti u obzir dimenzija cevi, karakteristika fluida i vrsta izolacije. Izvedena rastojanja ne smeju da pređu maksimalno dozvoljena, odnosno naznačena u projektu. Vrstu oslonaca, ukoliko to u projektu ili posebnoj dokumentaciji nije naznačeno, treba odabrati prema standardu za odgovarajuću veličinu cevi i način nošenja. Fiksni oslonci treba da budu tako urađeni da mogu da prenesu sva opterećenja na nosač bez deformacije cevi. Pokretni tako urađeni da mogu da prenesu sva operećenja na nosač bez deformacije cevi. Pokretni oslonci treba da dobro naležu na nosače, kako bi opterećenje u cevima bilo ravnomerno. Kod montaže oslonaca sa oprugom treba strogo voditi računa da predviđena opterećenja opruga u zagrejanom stanju cevovoda budu prema datoj tehničkoj dokumentaciji. Ovo se posebno odnosi na cevovode višeg pritiska čiju montažu treba vršiti prema upustvu iz projekta. Konstrukcija cevnih nosača treba da obezbedi dobro oslanjanje cevovoda, odnosno mora da bez deformacija prenese opterećenje na podlogu.

6. Zasuni i ventili kao i ostala armatura treba da su atestirani za radni pritisak i temperaturu, kako je označeno na šemi i specifikaciji. Prirubnice, zaptivači i vezni elementi kao

i fiting sa zaptivnim materijalom, treba da odgovaraju predviđenim radnim uslovima u projektu. Zavarivanje prirubnica na cevovode mora da bude upravno na osu cevi, čime se obezbeđuje dobro zaptivanje i ravnomerno opterećenje vijaka za prirubničku vezu (oblik žleba prema standardu SRPS M.B6.025). Zavarivanje cevovoda treba izvesti u zavisnosti od debljine zida

cevi i materijala odgovarajućim postupkom prema SRPS standardima za zavarivanje grupe C.T3. Zavarivanje određenog kvaliteta mogu vršiti samo atestirani varioci za tu vrstu radova.

7. Cevni zatvarači (ventili, zasuni i slavine) koji se spajaju sa cevima prirubnicama, zavarivanjem, uleganjem između prirubnica, unutrašnjim ili spoljašnjim cevnim navojem isporučuju se prema tehničkim uslovima isporuke SRPS M. C5.013. Obeležavanje cevnih zatvarača vrši se prema SRPS M. C5.004, a ugradne dužine cevnih zatvarača određene su standardima SRPS M. C5.005, SRPS M. C5.006, SRPS M. C5.007, SRPS M. C5.008, SRPS M. C5.009. Delovi kućišta koji su izloženi pritisku izrađuju se od livenog gvožđa, čelika, čelicnog liva, mesinga i drugih materijala.

8. Tehnički uslovi za izradu i isporuku prirubnica propisani su standardom SRPS M. B6.020, a osnovni podaci o prirubnicama standardima: SRPS M.B6.005 (nazivni prečnici), SRPS M. B6.006 (nazivni pritisci), SRPS M. B6.007 (opšti podaci o vrstama), SRPS M. B6.008 (oblici i mere), SRPS M. B6.011 (priključne mere). Kvalitet obrade pojedinih površina prirubnica mora odgovarati posebnim standardima prirubnica prema SRPS M.A0.065.

9. Zaptivači za prirubnice moraju biti ravni, glatki i podjednake debljine po celoj površini i ne smeju imati udubljenja ni pukotine, a ivice ne smeju biti iskrzane. Oblik i mere

zaptivača moraju odgovarati obliku i merama zaptivnih površina prirubnica. Materijal zaptivača zavisi od radnih pritisaka, temperature i vrste fluida. Zaptivači moraju biti u saglasnosti sa SRPS M.C4.110,111,112,113,114,115 i 116.

10. Preseci dimnih kanala mogu biti pravougli ili kružni. Za izradu dimnih kanala može se upotrebiti: čelični lim (crni lim, koji je najčešće pocinkovan, a ponekad sa premazom), pri čemu moraju biti u skladu sa grupom standarda SRPS M.E6. i SRPSM.E7. Uzdužni savovi su spojeni (falcovani), a poprečni pertlovani, sa ugaonim gvožđem za povezivanje, nepricvršćenim prirubnicama, sa tačkasto zavarenim profilisanim obujmicama ili zasunima. Kružne cevi izrađuju se i sa spiralnim falcom oko cevi (spiralno zavarene cevi, koje su ponekad i sa spljoštenim ovalnim presekom). Povezivanje se vrši pomoću spojnica ili uvlačenjem, a zaptivanje lepljivim trakama ili gumom.

11. Na mestima gde se postavlja armatura ili neki od uređaja ugraditi prirubnice ili fazonske elemente za vezu sa kanalima.

12. Vijci i navrtke za opštu primenu moraju biti prema SRPS M.B 1.600, a za spajanje cevnih prirubnica moraju zadovoljiti tehničke uslove izrade i isporuku prema SRPS M.B 1.021.

cevne zatvarače za odzračivanje, a na najnižim mestima priključke sa cevnim zatvaračima za pražnjenje cevovoda, sve prema prilozenoj grafičkoj dokumentaciji. Mesto račvanja i oslonci ne smeju da budu na zavarenim spojevima. Nastavci cevi ne smeju se izvoditi u zidovima već na lako pristupačnim mestima. Isto tako, fazonski delovi ne smeju se smestiti u zidove i tavanice, a armatura na nepristupačna mesta.

13. Oslonci cevovoda i kanala mogu biti: fiksni, klizni planarni, klizni vodeći i viseći . Oslonce izvesti prema grafickoj dokumentaciji ili prema standardima proizvodača, pri čemu ovi standardi moraju funkcionalno i tehnički odgovarati predloženim osloncima.

14. Nosače cevovoda uraditi prema grafičkoj dokumentaciji od opštih konstrukcionih čelika prema SRPS C.B0.500.

15. Radi smanjenja gubitaka toplote i zaštite pogonskog osoblja od opekotina predviđa se termička izolacija za sve cevovode, armaturu i opremu gde je temperatura visa od 50 °C. Za hladne cevovode i površine, radi sprečavanja kondenzacije vlage na površini, predviđa se antikoroziona termička izolacija. Materijali termičke izolacije predviđeni projektom moraju imati zahtevane karakteristike (termičku provodljivost, gustinu, čvrstoću, postojanost oblika, otpornost prema temperaturi,...) i moraju imati ateste i garnciju ne manje od dve godine. Ostali uslovi isporuke izolacionih materijala i ugradnje treba da budu u skladu sa SRPS U.J5.070.

16. Svi kanali i cevi pre montaže moraju biti, kako iznutra tako i spolja, dobro očišćene od krozije, produvane i osušene . Cevi očistiti od metalnog sjaja (po potrebi i peskiranjem, a eventualno za ostalu koroziju u porama hemijskim putem neutralisati i odmastiti). Čišćenje cevi izvršiti neposredno pre montaže. Svi elementi oslonca i nosača cevovoda zaštićuju se protiv korozije sa

dva premaza osnovnom bojom, pri čemu su debljine premaza u skladu sa pravilnikom o zaštiti od korozije čeličnih konstrukcija.

17. Kanali i cevovodi koji prolaze kroz zid moraju da budu snabdeveni cevnim čaurama (vodicama) izrađenim od bešavnih cevi ili lima debljine 1,5 mm, dužine u saglasnosti sa debljinom zida. Prečnik čaure treba da je veći od spoljašnjeg prečnika izolovane cevi za (5-10) mm. Otvor za prolaz cevi kroz zid može da se buši samo u dogovoru sa nadzornim organom i šefom gradilišta. Cevi na prolazu kroz otvore takođe treba izolovati. Pre ugradnje čaure treba da budu dva puta "minizirane" i montirane centrično u odnosu na osu otvora.

18. Zavarena i zalemljena mesta moraju biti stručno i kvalitetno izvedena tako da je debljina šava propisana prema debljini cevi. Ose moraju da se poklapaju, a šavovi sa unutrašnje i sa spoljašnje strane moraju ostati čisti tako da se protočni presek ne sužava.

19. Zavareni i zalemljeni spojevi na kanalima i cevovodu (šavovi) moraju da budu pristupačni i vidljivi (nikako zatvoreni građevinskom konstrukcijom). Za zavarivanje i lemljenje

kanala, cevi i instalacije izvođač mora imati odgovarajući broj osposobljenih radnika. 20. Projektovani sistemi moraju biti uzemljeni i opremljeni uređajima za automatsko iskopčavanje u

slučaju preopterećensti, kratkog spoja ili spoja za zemljom. 21. Električni uređaji i instalacije u zonama opasnosti moraju biti izvedeni u protiveksplozivnoj

zaštiti. Uređaji koji se koriste u zonama opasnosti posebnim oznakama iz kojih su vidljivi vrsta protiveksplozivne zaštite i područje primene.

22. Cevovode izvesti na način kako je dato u grafičkoj dokumentaciji projekta. Horizontalni

cevovodi se postavljaju sa padom ili usponom od 2 do 5 mm/m, odnosno kako je naznačeno u grafičkoj dokumentaciji. Na najvišim mestima horizontalnih cevovoda gde mogu nastati vazdušni džepovi postaviti priključke sa džepovima ili cevne zatvarače za odzračivanje, a na najnižim mestima priključke sa cevnim zatvaračima za pražnjenje cevovoda, sve prema priloženoj grafičkoj dokumentaciji. Mesto račvanja i oslonci ne smeju da budu na zavarenim spojevima. Nastavci cevi ne smeju se izvoditi u zidovima već na lako pristupačnim mestima. Isto tako, fazonski delovi ne smeju se smestiti u zidove i tavanice, a armatura na nepristupačna mesta.

23. Cevovode postaviti na oslonce i nosače cevovoda čiji položaji su defmisani u grafičkoj

dokumtaciji. Ako mesto oslonca nisu defmisana grafickom dokumentacijom, postavljaju se prema preporučenim vrednostima maksimalnih rastojanja, koje su date u Tabeli 1.

Fiksni oslonci moraju da budu tako uradeni da mogu da prenesu sva opterecenja na nosač, bez deformacija cevovoda. Pokretni oslonci treba da dobro naležu na nosače, kako bi opterećenje na oslonce bilo što ravnomernije raspoređeno. Nosači oslonaca treba da bez deformacija prenesu opterećenja na konstrukciju objekta. Prostiji nosači oslonaca su obrađeni u mašinskom projektu , a ostali u građevinskom. Pokretni oslonci treba da dobro naležu na nosače, odnosno rolnice, kako bi opterećenje u cevima bilo ravnomerno. Kod montaže oslonaca sa oprugom treba strogo voditi računa da predviđena opterećenja opruga u zagrejanom stanju cevovoda budu prema datoj dokumentaciji. Ovo se posebno odnosi na cevovode visokog pritiska čiju montažu treba vršiti i prema upustvu iz projekta. Na cevovodima gde je predviđena dilataciona lira ili prostorna kompenzacija izmedu dva fiksna oslonca pri montaži treba izvršiti prednaprezanje u hladnom stanju kako je u projektu naznačeno. Izvođenje prethodnog istezanja mora se izvršiti u prisustvu nadzornog organa i overiti u građevinskoj knjizi.

Nazivni prečnik

Max rastojanje za izolovane cevi

(m) Max rastojanje za neizolovane cevi

(m) DN15 1 2 DN20 1,5 2,5 DN25 2 3 DN32 2,5 3,5

DN40 2,5 3,5 DN50 3 3,5 DN65 3,5 4,5 DN80 3,5 4,5 DN100 4 5 DN125 5 6 DN150 5 6 DN200 6 7 DN250 7 8 DN300 7 8 DN350 8 9 DN400 8 9

24. Cevi i oblikovani delovi cevovoda treba da budu isporučeni sa atestom o uspešnom izvršenom

fabričkom ispitivanju. Svi lukovi treba da su glatki, bez nabora. Razvod gasnog cevovoda mora da bude takav da gasna instalacija ne bude izložena riziku od mehanickog oštećenja, toplotnog naprezanja ill hemijskih uticaja. Cevi ne smeju da se postavljaju ni delimično ni potpuno u podove, stubove, grede, zidove i si. Cevi ne smeju da se postavljaju u skladišta ili kroz skladišta tečnih i čvrstih goriva, odvodne kanale, kanalizacione otvore, vozna okna za lift, ventilacione kanale i si. Cevi ne smeju da se postavljaju na mesta koja nisu ventilisana ili su nedovoljno ventilisana, kao sto su: cevovodi, tuneli, podrumi, prizemlja, prostori nedovoljno visoki za kretanje ljudi, spuštene tavanice itd. Cevi ne mogu da sačinjavaju sastavni deo konstrukcije, niti da služe kao njeno ojačanje. Razvod gasnog cevovoda mora da bude izveden tako da se obezbedi dovoljan razmak izmedu cevi za gas i drugih vodova. Gasne cevi ni pod kakvim uslovima ne smeju da se postavljaju ispod cevi koje sadrže agresivne fluide ili na kojima može da dođe do kondenzacije. Prolaz kroz zid izvodi se u zaštitnoj cevi u kotlarnici. Cevovodi se vode slobodno uz zidove, ispod plafona, odnosno uz bok kotla. Ispod gasne rampe mora da se predvidi mesto za ispuštanje kondenzata i drugih nečistoća. Spojevi na gasnim cevovodima mogu da budu zavareni, sa prirubnicama i navojni. Svi zavareni spojevi mora da budu izvedeni u pogledu klasa, prema jugoslovenskom standardu SRPS C.T3.010. Spojevi sa prirubnicom dozvoljavaju postavljanje armature na cevovod i kad se zahteva rastavljiv spoj. Navojni spojevi smeju da se izvode samo kod nadzemnih cevovoda. Spajanje cevovoda gasa treba da bude zavarivanjem, a na mestima opreme i armatura prirubnicama ili zavarivanje, zavisno od nabavljene armature. Izvođač je dužan da uradi tehnoloski postupak zavarivanja koji je najpogodniji za date uslove cevovoda, a podobnost treba da dokaže na spoju cevi. Zavarivači treba da budu visokokvalifikovani i da ispunjavaju uslove za ovu vrstu radova, za pripremu šavova važi standard DIN2559, ili odgovarajuće SRPS norme. Zavareni šav mora da bude izveden skroz i ne sme da ima prskotine, ogorele zaseke, spojne defekte niti primese šljake. Oblikovanje krajeva cevi na hladno koje bi štetilo osobinama materijala, nije dozvoljeno. Pre zavarivanja, krajevi cevi mora da se doteraju centriranjem. Ivice mora da budu čiste, po mogućstvu suve i glatke. Elektrode za zavarivanje treba da odgovaraju osnovnom materijalu i propisima DIN1913 i obavezno da budu suve. Kod nepovoljnih vremenskih uslova, naročito kod temperatura ispod 0°C, radovi zavarivanja na spajanju cevi smeju se izvoditi samo tada kada uslovi zavarivanja i rad omogućavaju izvođenje besprekornog šava. U protivnom mora se izvršiti naknadno ispitivanje uzetog uzorka gotovog šava. Ako se zavarivanje vrši preko glave (padajući šav), predhodno treba da se ispita pogodnost elektrode. Ispitivanje šavova bez razaranja je potrebno za 10% zavarenih šavova. Ako se ustanovi greška, broj ispitanih šavova treba da se uveća. Na mestima gde je cevovod pri postavljanju dosta nepristupačan, ispitivanje varova bez razaranja treba da se izvede 100%. Za svaki zavar treba da bude u dnevniku montaže evidentirano ko ga je izveo, vreme kad je izveden, ime nadzornog organa i vrsta upotrebljene elektrode. Završeci disajnog ispusnog i odušnog voda, voda za izduvavanje i voda za odvod

propuštenog gasa mora da budu izvedeni u atmosferu. Ispusni otvori disajnog ispusnog i odušnog voda, voda propuštenog gasa mora da budu udaljeni od prozora i drugih otvora na zgradama najmanje 1m. Nazivni prečnici disajnog, ispusnog i odušnog voda za izduvavanje i voda propuštenog gasa mora da iznose najmanje DN20. Ne dozvoljava se izvođenje ispusnog voda zajedno sa odušnim vodom, vodom za izduvavanje i (ili) vodom za odvod propuštenog gasa. Na izlaznim otvorima vodova mora da se ugradi zaštitna mrežica. Svi nosači cevovoda kao i trase cevovoda treba da se izvedu prema priloženoj grafičkoj dokumentaciji.

25. Spajanje cevi vrši se zavarivanjem ili kod pocinkovanih cevi sa navojnim spojnim elementima.

Postupci i tehnika zavarivanja, ispitivanja i obezbeđenja kvaliteta zavarivačkih radova moraju se obaviti prema SRPS C.T3.001 do SRPS C.T3.082. Pre zavarivanja cevi, unutrašnje površine se čiste pomoću odgovarajućih mehaničkih čistača. Zavarena mesta moraju biti propisane debljine i adekvatno odrađena, ali tako da se ne smanji unutrašnji prečnik cevi (strujna površina). Svaki šav mora da se očisti od rđe i nečistoće. Zavarivanje prirubnica na cevovode mora da bude upravno na osu cevi čime se obezbeđuje dobro zaptivanje i ravnomerno opterećenje zavrtnjeva za vezu. Zavarivanje cevovoda treba izvesti u zavisnosti od debljine zida cevi i materijala odgovarajućim postupkom prema važećim standardima za zavarivanje. Takođe treba primeniti odgovarajući postupak termičke obrade kod legiranih materijala. Zavarivanje određenog kvaliteta cevi može vršiti samo atestirani varilac za tu vrstu radova. Za cevovode kod kojih je radna temperatura medijuma viša od 150°C, kao i za neka druga "specificna" postrojenja bez obzira na temperature i pritisak, obavezno je ispitivanje odgovarajućeg broja šavova radiografski, sistemom magnetnofluksom, tečnim penetratima ili nekom drugom odgovarajućom metodom. Procenat šavovoa koji se ispituju mogu se ugovoriti između investitora i Izvođača.

26. Nakon izvedene montaže, svi čvrsti oslonci (fiksne tačke) se centriraju, kanali i cevi se

podešavaju i pritežu na zadane veličine iz projekta. Nosači na koje se postavljaju kanali i cevi ne smeju neposredno dodirivati cevi koje su predviđene za izolaciju.

27. Kanalska i cevna mreža moraju da budu izvedene tako da omogućavaju nesmetano širenje, usled

temperaturskih izduženja, a da se pri tome ne ošteti izolacija. Konfiguracijska kanalske i cevne mreže i raspored nepokretnih oslonaca moraju biti takvi da omoguće neometanu samokompenzaciju temperaturskih dilatacija svake deonice između nepokretnih oslonaca.

28. Po završenoj montaži opreme i cevovoda, treba izvršiti pojedinačno ispitivanje svakog elementa

opreme, odnosno cevovoda, a zatim kompletne uređaje ukoliko je tehnološki to izvodljivo. Sve agregate sa pogonskim elektromotorima pre prvog uključivanja proverite da li su zaštićeni od strujnog udara na spoljni dodir i da li je izvršena elektro zaštita motora na preopterećenje. Takođe se kod svih vrsta pumpi mora obezbediti proticanje dovoljne količine radnog medijuma da bi se izbeglo pregrevanje ležista i drugih radnih sklopova. Pre prvog puštanja treba ručno proveriti da li se obrtni sklopovi lako okreću i da li su spojnice pravilno postavljene. Prvo uključivanje treba da bude kratkotrajno da bi se izbegle eventualne havarije. Kod opreme složenije konstrukcije pre prve probe mora da se dobro prouči pogonsko upustvo i prema njemu obavezno se postupi. Cevovode i armaturu treba ispitati hladnim vodenim pritiskom 1.5 puta većim od radnog, saglasno tehničkim propisima. Ispitivanje cevovoda može se izvršiti po deonicama kako radni uslovi dozvoljavaju. U toku trajanja od 1 casa na cevovodu i armaturi ne sme se pokazati nikakvo propuštanje ispitnog medijuma. Izuzetno se moze dozvoliti pad pritiska od 2 % kod cevovoda manje tehnološke važnosti. Probe se vrše sve dok se ne postigne nepropustljivost cevovoda i armature. Po završenoj uspešnoj hidrauličkoj probi, cevovoda treba izvršiti proveru rada svih lokalnih i daljinskih mernih instrumenata i regulacionih krugova sa regulacionom armaturom. Posebno treba proveriti da li je izvršena deblokada sigurnosnih ventila i da li su njihovi izduvi izvedeni propisano u atmosferu.

29. Svi elementi instalacije moraju biti zaštićeni od korozije na sledeći način: svi čelični elementi za spoljnu montažu moraju biti toplo pocinkovani i naknadno zaštićeni osnovnom bojom i emajl lakom, spoljašnji i unutrašnji neizolovani čelični kanali i cevovodi moraju biti prethodno očišćeni od korozije i zaštićeni dvostrukim temeljnim premazom na bazi cinka, a zatim dvostrukim premazom emajl laka, spoljašnji kanali i cevovodi moraju takode biti zaštićeni odgovarajućim premazom protiv korozije, tokom eksploatacije objekta kvartalno kontrolisati stanje protivkorozione žastite, i po potrebi popraviti ili obnoviti zaštitne slojeve (premaze). Po završenoj montaži opreme i cevovoda, a pre bojenja i postavljanja termičke izolacije, treba izvršiti pripremu za pojedinačno ispitivanje opreme i sekcija cevovoda, a zatim kompletne uređaje ukoliko je tehnološki to izvodljivo.

30. Sve cevovode, oslonce, nosače i nezastićenu opremu potrebno je dobro očistiti od korozije do

metalnog sjaja i zaštitno premazati. Vidno postavljene cevovode, oslonce, nosače i nezaštićenu opremu potrebno je obojiti dvostrukim premazom masne boje u tonu prema zahtevu Investitora ili nadzornog organa.

31. Po izvršenoj montaži, tehničkim ispitivanjima i izolaciji opreme i cevovoda a prema

pripremljenim pogonskim upustvima, može se izvršiti probni pogon postrojenja. Probni pogon treba da izvede specijalno obučeno osoblje izvođača radova uz kontrolu budućeg pogonskog osoblja postrojenja, ili neka specijalizovana ustanova, a u skladu sa ugovorenom obavezom. Puštanje pojedinih agregata i uredaja u pogon treba izvesti postepeno prema utvrđenom tehnološkom redosledu uz maksimalnu kontrolu svih elemenata postrojenja. Ukoliko se primete neke nepravilnosti u radu, ili nedozvoljene mehaničke deformacije, treba odmah obustaviti pogon. Posebno treba kontrolisati termički jako opterećenje cevovode, njihove dilatacije i ponašanje oslonaca sa nosačima.

32. Sve uređaje, cevovode i armaturu treba podvrgnuti punom tehničkom ispitivanju na pritisak koji

ima za cilj da ustanovi saobraženost konstrukcije postrojenja zahtevima tehničke sigurnosti. Punom tehničkom ispitivanju na pritisak podvrgavaju se svi novi uređaji, cevovodi i armatura koji rade pod pritiskom. Puno tehničko ispitivanje se vrši: vizuelnim pregledom, kontrolom zavarenih spojeva, ispitivanjem čvrstoće cevovoda, ispitivanjem zaptivenosti cevovoda.

34. Karakteristike pojedinih ispitivanja su: spoljni pregled se vrši bez prekida rada postrojenja; pri tome, obraća se pažnja na opšte stanje

funkcionalnosti uređaja kao i pojedinih sastavnih delova postrojenja posebno na stanje funkcionalnosti uređaja kao i pojedinih sastavnih delova postrojenja, posebno na armaturu i na međusobni uticaj delova uređaja; svi kanali, cevovodi povezana armatura i uređaji celokupne instalacije moraju da se, pre puštanja postrojenja u probni rad , podvrgnu ispitivanju na zaptivenost; pre ispitivanja, postrojenje mora biti očišćeno, svi poklopci, otvori okna i drugo moraju biti čvrsto postavljeni da ne bi došlo do procurivanja tokom sprovodenja ispitivanja.

35. Nakon uspelog punog tehničkog ispitivanja na pritisak, izdaje se nalog za izvođenje izolacije na

instalaciji, ako je to predviđeno projektom. Projektom predviđenu opremu i cevovode treba izolovati mineralnom vunom i oblogom od aluminijumskog lima. Debljinu izolacije izvesti prema podacima datim u projektu, a specifična gustina izolacije treba da obezbedi koeficijent provodljivosti λ=0,05 W/mK pri temperaturi od 100°C. Izolacija treba da se obavije koncentrično oko cevi, a na krajevima treba postaviti prstenove od lima, da bi se sprečilo ispadanje izolacije i onemogućio prodor vlage. Oblogu izolacije treba uraditi tako da obezbedi nesmetanu dilataciju cevovoda i dobru zaštitu od vlaženja. Po završenoj izolaciji cevovoda treba oblogu obojiti prema upustvu iz projekta.

36. Isporučilac uređaja obavezno mora da uz isporučene uređaje priloži i sledeće: ateste upotrebljenih materijala, ateste varilaca, rengenski snimak varova.

37. Instrumenti za merenje, kontrolu, snimanje i regulaciju parametara instalacije po projektu

obezbeđuje izvođač radova. 38. Svaki isporučeni (izrađeni) uređaj mora imati tablicu na kojoj su dati sledeći podaci: ime i mesto

proizvođača, fabrički broj, godina izrade, zapremina, radni pritisak, probni pritisak. 39. Za opsluživanje opreme, ukoliko je to potrebno, treba izvesti odgovarajuće posete sa stepenistem

i ogradama. 40. Probe se moraju vršiti sve dok se ne postigne nepropustljivost cevovoda i armature. 41. Pored opreme i cevovoda treba izvršiti proveru rada svih lokalnih i daljinskih mernih

instrumenata i regulacionih krugova sa regulacionom armaturom. Posebno treba proveriti da li je izvršena deblokada sigurnosnih ventila i da li su njihovi izduvi izvedeni propisno u atmosferu.

42. Posle izvođenja celokupnih predmetnih montažnih radova i uspele probe, izvođač radova je

dužan da unese u graficku dokumentaciju evntualno izvršene izmene i ovako ispravljenu dokumentaciju preda nadzornom organu pre prijema izvršenog posla.

43. U slučaju da se, u toku kvalitativnog i kvantitativnog prijema gotovog posla, konstatuje da

izvedeni radovi nisu ispravni, Izvođač radova je dužan da, u odredenom roku i o svom trošku, otkloni sve one nastale usled primene neodgovarajućeg materijla ili nedovoljnog kvaliteta radova, odnosno samovoljno menjanja predmetne Tehničke dokumentacije.

44. Izvođač je dužan da Investitoru preda u tri primerka izrađeno upustvo za rukovanje postrojenjem

o i otklanjanje smetnji. Ova upustva propisuje Izvođač. Jedan primerak upustva mora biti istaknut na vidnom mestu u drvenom ili metalnom okviru sa staklom.

45. Postrojenjem mogu rukovati samo ona lica koja su ispunila probne uslove i položila propisan

ispit za rukovanje parnom instalacijom. Neispravno i nekvalifikovano osoblje ne sme rukovati parnim postrojenjem, ali se može uz ispitano osoblje upotrebiti kao pomoćno osoblje. Postrojenje mora biti za vreme pogona stalno pod nadzorom ovlasćenog lica.

46. Puštanje pojedinih agregata i uređaja u pogon treba izvesti postepeno prema utvrđenom

tehnološkom redosledu uz maksimalnu kontrolu svih elemenata postrojenja. Ukoliko se primete neke nepravilnosti u radu ili nedozvoljene mehaničke deformacije, treba odmah obustaviti pogon. Posebno treba kontrolisati termički jako opterećene cevovode, njihove dilatacije i ponašanje oslonaca sa nosačima.

1.5.4. POSEBAN PRILOG O MERAMA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

UVOD

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS, 101/2005) i prema Zakonu o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS, 135/2004) pri projektovanju tj. izradi tehničke dokumentacije potrebno je u tehničku dokumentaciju ugraditi preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu i propisane mere zaštite životne sredine u skladu sa projektnim zadatkom.

Ovaj PRILOG O MERAMA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE sa naznakama svih opasnosti po život i štetnost po zdravlje radnika i građana, koja mogu da se pojave pri korišćenju objekta, predstavlja preventivnu meru, da se ove opasnosti otklone, a štetnosti otklone ili svedu u dozvoljene granice.

U skladu sa zahtevima ovih zakona urađen je PRILOG uz PROJEKAT ZA GRAĐEVINSKU DOZVOLU ZA GRAĐENJE SPORTSKE SALE SA ANEKSOM, KP 2366/441, KO VELIKO GRADIŠTE.

OPASNOSTI I ŠTETNOSTI KOD MAŠINSKE OPREME, SUDOVA I INSTALACIJA POD PRITISKOM KOJE SE MOGU JAVITI TOKOM EKSPLOATACIJE

One se mogu podeliti na : 1. Opasnosti od eksplozije i požara, 2. Opasnosti od povrede radnog osoblja, 3. Opasnosti od zagadivanja okoline. Do eksplozija moze doći usled: 1.1. Nepravilnog izvršenog dimenzionisanja opreme i instalacija, 1.2. Nepridržavanja važećih propisa i standarda, 1.3. Nepravilno izvršenog izbora opreme, cevovoda, merno-regulacione i sigurnosne armature i

ostalih elemenata instalacija i postrojenja. 1.4. Neodgovarajućeg materijala od koga je izrađena oprema, 1.5. Loše izvedenih montažnih radova, 1.6. Mehaničkih deformacija, oštećenja i prskanja instalacija i opreme usled termičkih dilatacija, 1.7. Pojave korozije, 1.8. Prekoračenja maksimalnog radnog pritiska u opremi i instalaciji, 1.9. Nepostojanja ili neispravnosti sigurnosne armature, 1.10. Nekontrolisnog odliva fluida iz opreme i instalacija, 1.11. Hidro-neizolovanosti opreme i instalacija, 1.12. Paljenja eksplozivne smese, 1.13. Pojave statičkog elektriciteta, 1.14. Nemogućnosti regulacije parametara fluida u radu postrojenja i istalacija, 1.15. Nepravilnog, nestručnog i neodgovornog rukovanja i održavanja postrojenja i instalacija. Povrede radnog osoblja mogu biti: 2.1. Mehaničke povrede, koje mogu nastati usled nedovoljne obučenosti osoblja ili usled nepaznje, 2.2. Opekotine koje mogu biti izazvane otvorenim plamenom, 2.3. Gušenje, odnosno trovanje gasom, do koga može doći u zatvorenim prostorijama ili šahtovima

koji se nedovoljno provetravaju, a u kojima dolazi do ispuštanja gasova iz instalacije. Na otvorenom prostoru ova opasnost je zanemarljiva.

Do zagađivanja okoline može doći usled: 3.1. Nekontrolisanog ispuštanja većih količina gasova ili gasnog kondenzata, što bi direktno uticalo na

biljni i životinjski svet.

PREDVIĐENE MERE ZA OTKLANJANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI OD POJAVE EKSPLOZIJE I POŽARA KOD MAŠINSKE OPREME, SUDOVA I INSTALACIJA POD PRITISKOM

1. Na bazi izvedenih tehničkih proračuna izvršeno je pravilno dimenzionisanje kompletne opreme, svih

elemenata instalacija pod pritiskom , kao i regulacione i sigurnosne armature, uz primenu svih važećih tehničkih normativa, standarda, zakonskih propisa i normi.

2. Projekat je u potpunosti urađen u skladu sa važećim tehničkim propisima i standardima. 3. Od strane odgovornog projektanta ove instalaciono-tehničke dokumentacije, koji ispunjava sve uslove

propisane Zakonom o izgradnji investicionih objekata SR Srbije, izvršen je pravilani izbor opreme i svih elementa postrojenja i instalacija.

4. Projektom je predviđen odgovarajući prvoklasni materijal, čiji kvalitet mora biti potvrđen odgovajućim atestima, a ujedno je predviđeno da se po završenoj montaži investitoru predaju svi atesti ugrađene opreme, kao i upustvo za rukovanje i održavanje.

5. Sve radove po ovom projektu izvodiće specijalizovana radna organizacija sa kvalifikovanim i atestiranim zavarivačima, a kontrolu kvaliteta izvođenja radova vrši nadzorni organ, koji takođe mora ispunjavati sve uslove propisane Zakonom o izgradnji investicionih objekata. Za sve vreme izvođenja radova na instalaciji mora biti prisutno lice u ime nadzornog organa. Spajanje instalacije vrši se odgovarajućim nastavcima priključcima i zavarivanjem, koje vrši atestirani zavarivač, a svaki zavareni spoj koji nije zadovoljio traženi kvalitet mora se iseći iz instalacije i zameniti novim. Predviđena je kontrola kvaliteta u svim fazama montaže, počevši od preuzimanja materijala i opreme, spajanja deonica i elemenata, postavljanja cevovoda, do ispitivanja instalacije.

6. Izvršena je pravilna kompenzacija cevovoda uz primenu efekata samokompenzacije mreže, a ujedno je cevna mreža tako postavljena da je onemogućeno mahaničko oštećenje iste.

7. Predviđeno je da se izvrši mehaničko čišćenje cevovoda i ostalih elemenata postrojenja i instalacije, a potom i propisana antikoroziona zaštita, kao i bojenje nadzemne instalacije nakon završene montaže.

8. Na svim elementima opreme i instalacije, gde može doći do prekoračenja maksimalnog radnog pritiska, postavljeni su odgovarajući ventili, sigurnosni i prelivni vodovi, kao i manometri za vizuelnu kontrolu i praćenje radnog pritiska protočnog fluida.

9. Na svim mestima gde je to tehnološki proces zahtevao, postavljena je regulaciona i sigurnosna armatura, tako je instalacija osigurana od prskanja usled nekontrolisanog porasta pritiska, koji se ne sme uklanjati i čija se ispravnost mora periodično kontrolisati.

10. Projektom je predviđeno da se po montaži opreme i instalacija izvrši propisno ispitivanje na čvrstoću i nepropusnost (zaptivenost).

11. Projektom je predviđena pravilna hidro izolacija svih elemenata instalacije, koja mora biti odgovarajućeg kvaliteta.

12. U cilju sprečavanja pojave ekslpozivnih smesa, projektom je rešen problem ventilacije i predviđena je stalna kontrola koncentracije gasova.

13. Projektom je predviđeno premošćavanje prirubničkih spojeva u cilju sprečavanja pojave statičkog elektriciteta i predviđena je katodna zaštita podzemno položenih čelicnih cevi.

14. Mogućnost regulacije parametara fluida u radu postrojenja i instalacije obezbeđuje pravilno raspoređena armatura i oprema.

15. Od strane proizvođača- isporučioca opreme i izvođača radova investitoru se predaju svi poterbni atesti, kao i upustva za rukovanje i održavanje postrojenja i instalacija.

OSTALE MERE SIGURNOSTI I PREDOSTROŽNOSTI TOKOM IZVOĐENJA RADOVA 1. Izrada ovog posrojenja mora se vršiti u svemu prema dokumentaciji odobrenog projekta, a sav

ugrađeni materijal mora odgovarati svojoj nameni, kao i priznatim propisima o kvalitetu materijala i JUS standardima, što izvođač dokazuje prilaganjem atestne dokumentacije proizvođača.

2. Nakon završene montaže instalacije, izvođač je obavezan da izvrši ispitivanje iste, kao i probni pogon i to u prisustvu nadzornog organa, kojom prilikom se utvrđuje da je instalacija potpuno funkcionalna i bezbedna po pitanju eventualnih prskanja i oštećenja usled povišenih temperatura, toplotnih dilatacija i povišenog radnog pritiska.

3. Svi rezultati ispitivanja moraju biti upisani u građevinsku knjigu i dnevnik i konstantovani posebnim zapisnikom.

4. Zavarivačke radove na celokupnom postrojenju i instalaciji mogu vršiti isključivo atestirani zavarivači, što izvođač dokazuje predočavanjem važećih svedočanstava i periodičnih atesta.

5. Prilikom obavljanja svih radova, izvođač je obavezan da koristi sve u skladu sa pojedinačnim propisima Osnovnog zakona o zaštiti na radu i zaštiti od požara , sa čime se mora upoznati rukovodilac montažnih radova.

6. Da bi se pravilno moglo vršiti tekuće održavanje ili pak neke hitne intervencije usled kvara, oštećenja ili prskanja pojedinih elemenata instalacije, neophodno je izvršiti obeležavanje svih cevovoda, već prema protočnom medijumu i smeru protoka (prstenova i strelica). Pridržavati se propisa iz ' Službenog lista SFRJ\ br. 19/68. od 15. maja 1968 godine, datog u tabeli:

Namena Osnovna boja Oznaka cevovoda Bliža namena para

crvena

Crveno Zasicena para Crveno-belo-zeleno Pregrejana para Crveno. zeleno- Ispusna para

Voda

Zelena

Zeleno

Pitka voda Zeleno-belo-zeleno

Topla voda Zeleno-crveno-

zeleno Napojna voda Svetlozeleno

Bunarska voda Zeleno-zuto-zeleno

Napojna voda Svetlozeleno-crveno-

svetlozeleno

Meka voda

Zeleno-crveno-zeleno

Otpadna voda Vazduh

Plava

Plavo Vazduh duvaljke Plavo-belo-plavo Topli vazduh Plavo-crveno-plavo Komprimovani Plavo-crno-plavo Ugljena prašina

gas

zuta

zuto Gradski gas (plin) Zuto-belo-zuto aceton Zuto-plavo-zuto vodonik Zuto-zeleno-zuto Ugljen dioksid

vakum

siva

sivo

vakum

Cevovodi prečnika do 0,50 mm treba da budu obojeni po celoj dužini. Cevovodi većeg prečnika imaju se na prirubnicama označiti i strelicama, koje pokazuju smer proticanja i to na određenim razmacima zavisno od dužine cevovoda, položaja i boljeg uočavanja. * - prepis: " Službeni list SFRJ", br. 19/68. (15. maj 1968 godine) - boje za cevovode

7. Način kontrole zaštite od električne struje kao i gromobranske zaštite vrši se prema propisima i upustvima sastavljenim od strane projektanta električnih instalacija, sa kojima je izvođač ovih radova upoznat.

8. Prilikom izvršenja svih zavarivačkih radova ill bilo kojih drugih radova sa otvorenim plamenom, potrebno je ukloniti sve zapaljive i nepotrebne predmete i materijale iz zone zavarivanja. Za sve vreme zavarivanja neophodno je imati pri ruci jedan aparat za početno gasenje požara suvim prahom S-6.

TOKOM EKSPLOATACIJE 1. Rukovanje pogonom i tekućim održavanjem instalacije može vržiti isključivo kvalifikovano i

obučeno stručno lice za ovu vrstu postrojenja i instalacije. 2. Potrebno je zabraniti svaki pristup, svim elementima postrojenja i instalacije, nepoznatim licima za

vreme montaže, probnog, a naročito redovnog pogona, kako bi se sprečilo i izbeglo svako slučajno ili zlonamerno oštećenje postrojenja i instalacije.

3. Na mestima gde je to moguće, postaviti vidno upozorenje ' zabranjen pristup' ili slično. 4. Maksimalna paznja mora se posvetiti nacinu na koji se instalacijama i opremom rukuje. Bilo kakve

improvizacije su iskljucene. Za sve rukovaoce obavezna je primena manipulativnih uputstava sastavljenih od strane isporučioca opreme, odnosno izvođača radova . Zbog toga, stepen obučenosti radnika mora biti na odgovarajućoj visini.

5. Rukovaoci, odnosno svi radnici koji rade na održavanju, treba da raspolažu potrebnim i dovoljnim znanjem o važećim tehničkim propisima, procesima i tehnologiji instalacije i postrojenja, karakteristikama i osobinama radnih fluida, sigurnosnim uređajima, uređajima za regulaciju, merenje i kontrolu u celokupnoj instalaciji i opasnostima koje mogu da nastanu i postupcima u slučaju opasnosti ili nepravilnog rada instalacije. Osoblje treba da bude u stanju da brzo i efikasno intervenise u slučaju da dođe do bilo kog kvara ili odsupanja od normalnog toka procesa.

6. Preporučuje se da se pre montaže i izgradnje postrojenja i instalacije odrede radnici koji će kasnije rukovati istim. Ovi radnici trebalo bi obavezno da budu prisutni tokom čitave izgradnje, odnosno montaže, tokom svih potrebnih ispitivanja, kao i pri puštanju instalacije u probni pogon. Tom prilikom bi stekli dragocena iskustva i znanja iz predmetne oblasti, zahvaljujući prisutnosti stručnog osoblja izvođača radova, nadzornog organa i projektanta. Ove bi radnike svakako trebalo zadužiti sa po jednim primerkom glavnih izvođačkih projekata predmetnih instalacija, pomoću kojih bi lakse pratili tehnologiju i tok izvođenja radova , naučili ili lakše shvatili određene stručne probleme i na bazi kojih bi obavezno trebalo da polažu i interni stručni ispit.

7. Tokom eksploatacije pozeljno je periodično simuliranje kritičnih situacija, čime se proverava stepen uvežbanosti osoblja koje rukuje instalacijom i postrojenjima.

8. Kao preventiva, odnosno za početno ručno gašenje požara, postaviti ručne aparate za suvo gašenje požara, tip S-9 na vidna i lako pristupačna mesta. Tokom višegodisnje eksploatacije objekta, odnosno postrojenja i instalacije neophodno je vršiti periodične preglede PP aparata, kako bi isti odgovarali svojoj nameni (period kontrole je svih 6 meseci).

9. Radi povećanja bezbednosti potrebno je sprovesti sledeće mere: - na potrebnim vidnim mestima postaviti uramljena i zastakljena upustva za rad, kojih su rukovaoci

dužni da se striktno pridrzavaju. - sva armatura i instrumenti moraju biti na vidnim i lako pristupačnim mestima. Ukoliko se neki

elemenat instalacije nalazi na velikoj visini ili drugim nepristupačnim mestima, neophodno je izraditi mobilne penjalice ili platforme radi lakšeg rukovanja, kontrole i popravke istih,

- periodično tokom eksploatacije treba vršiti pregled stanja uzemljenja instalacije i premoštenja prirubničkih spojeva,

- u slucaju kvara, defekta ili nepreciznosti rada pojedinih elemenata instalacije (termometra, manometra, ventila isl.) iste je potrbno odmah zameniti, čak i po cenu privremene obustave pogona, kako ne bi došlo do većih i težih havarija.

- sve oznake na instalaciji i postrojenjima treba da budu okačene i usklađene sa upustvima za rukovanje, a povremeno ih je potrbno obnavljati (vrsta i smer protoka fluida i si.),

- na mestima gde je primećeno oštecenje hidroizolacije, treba odmah izvršiti i popravku iste, - neophodno je periodično izvršiti čišcenje i ponovno bojenje svih zaštićenih elemenata instalacije, - ukoliko dođe do oštećenja neke deonice cevovoda ili ventila neophodno je odmah obustaviti pogon, - u slučaju zamene nekog oštećenog dela cevovoda ili armature obavezno izvršiti ispitivanje

instalacije na čvrstoću i nepropusnost, kako je to dato u tehničkim uslovima. 10. Jedan od bitnih i najvažnijih faktora sigurnosti je pravilna i funkcionalana zaštita. 11. Osoblje mora posedovati zaštitno odelo i ostalu potrebnu zaštitnu opremu, 12. Postrojenje je tako projektovano da u svojoj normalnoj eksploataciji nema nekontrolisanog

ispuštanja gasa ili kondenzata, tako da ne moze doći do zagađenja okoline. ZAKLJUČAK Projektom su predviđene sve potrebne mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti u pogledu zaštite na radu, mere protivpožarne i protiveksplozivne zaštite i mere zaštite životne sredine. ODGOVORNI PROJEKTANT

Vesna Ivanović dipl.maš.ing.

1.6. NUMERIČKA DOKUMENTACIJA

1.6.1. PRORAČUN

PRORAČUN KOEFICIJENATA PROLAZA TOPLOTE

SPOLJNI ZID - TERMOIZOLACIONI SENDVIČ PANEL 12cmRb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja

toploteOtpor prolazu

toploter di li di/li

kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.131 čelični lim 7800 0.002 58.5 0.0002 kamena vuna 35 0.12 0.034 3.5293 čelični lim 7800 0.002 58.5 0.000

spoljnji vazduh 0.04Ukupni otpor prolazu toplote R=1/ai+S(di/li)+1/ae 3.699Dodatak na hladne mostove 0 %Usvojeni koef.prolaza toplote K=1,1/R 0.270 W/m2K

SPOLJNI ZID - KLIMA BLOK 25cmRb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.131 krečni malter 1800 0.03 0.87 0.0342 klima blok 800 0.25 0.33 0.7583 stiropor 15 0.1 0.041 2.439


UNUTRAŠNJI ZID - KLIMA BLOK 30cmRb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.131 krečni malter 1600 0.02 0.81 0.0252 klima blok 800 0.3 0.24 1.2503 krečni malter 1600 0.02 0.81 0.025

unutrašnji vazduh 0.13Ukupni otpor prolazu toplote R=1/ai+S(di/li)+1/ae 1.559Dodatak na hladne mostove 10 %Usvojeni koef.prolaza toplote K=1,1/R 0.71 W/m2K

UNUTRAŠNJI ZID - KLIMA BLOK 20Rb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.131 krečni malter 1600 0.02 0.81 0.0252 giter blok 1200 0.19 0.52 0.3653 krečni malter 1600 0.02 0.81 0.025


UNUTRAŠNJI ZID - OPEKA 12cmRb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.131 krečni malter 1600 0.02 0.81 0.0252 puna opeka 1600 0.12 0.64 0.1883 krečni malter 1600 0.02 0.81 0.025


POD - parketRb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.1701 parket 700 0.02 0.21 0.0952 cementna košuljica 2200 0.04 1.4 0.0293 stirodur 35 0.08 0.034 2.3535 hidroizolacija 1100 0.0001 0.19 0.0016 nabijeni beton 1800 0.12 0.93 0.1297 nabijeni beton 2500 0.05 2.33 0.0218 šljunak 1700 0.6 0.81 0.741

Ukupni otpor prolazu toplote R=1/ai+S(di/li)+1/ae 3.539Dodatak na hladne mostove 0 %Usvojeni koef.prolaza toplote K=1,1/R 0.283 W/m2K

POD - keramičke pločiceRb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.1701 keramičke pločice 2300 0.0125 1.28 0.0102 cementna košuljica 2200 0.04 1.4 0.0293 stirodur 35 0.1 0.034 2.9415 hidroizolacija 1100 0.0002 0.19 0.0016 nabijeni beton 2200 0.2 1.51 0.1327 šljunak 1700 0.4 0.81 0.494

Ukupni otpor prolazu toplote R=1/ai+S(di/li)+1/ae 3.777Dodatak na hladne mostove 0 %Usvojeni koef.prolaza toplote K=1,1/R 0.265 W/m2K

KROV - TERMOIZOLACIONI SENDVIČ PANEL 25cmRb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.11 čelični lim 7800 0.002 58.5 0.0002 kamena vuna 35 0.25 0.034 7.3533 čelični lim 7800 0.002 58.5 0.000


RAVAN KROV - TERASARb Materijal Gustina Debljina sloja Koeficijent provođenja



kg/m3 m W/mK m2K/W

unutrašnji vazduh 0.11 krečni malter 1800 0.03 0.87 0.0342 porozna opeka 800 0.16 0.33 0.4853 beton sa kamenim agregatima 2200 0.05 1.51 0.0334 stirodur 35 0.2 0.034 5.8825 beton sa kamenim agregatima 2200 0.05 1.51 0.0336 hidroizolacija 1100 0.01 0.19 0.0537 cementna košuljica 2200 0.06 1.4 0.0438 klinker pločice 1900 0.0125 1.05 0.012


USVOJENI KOEFICIJENT PROLAZA TOPLOTE IZ LITERATURESPOLJNI PROZORI 1.50 W/m2KSPOLJNA VRATA 1.50 W/m2KUNUTRAŠNJA VRATA 2.60 W/m2K

Vrednosti građevinske fizike uzeti iz literature kao preporučene vrednosti za tip gradnje.

UNUTRAŠNJE PROJEKTOVANE TEMPERATUREzima leto18 26 C18 26 C18 26 C20 26 C22 26 C18 26 C

SVLAČIONICETOALETI ZA POSETIOCE

REKREATIVNE PROSTORIJEOSTAVE ZA REKVIZITEHODNICIKANCELARIJE

PRORAČUN TOPLOTNIH GUBITAKA

PROSTORIJA P 02 HODNIK I STEENIŠTEP 27.0 m2h 3.4 mtu 18 CRp 0.9H 3.1

TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI

SS t d a b P n -P SP k Dt k x Dt Qo Zu Za Zs Zh SZcm m m m² m² m² W/m²K °C W/m² W % % % % %

P 3 4.5 6.0 27.0 1 27.0 0.26 15 4.0 107K -14 4.5 2.0 9.0 1 9.0 0.15 32 4.8 43SZ I -14 25 2.0 3.4 6.7 1 3.8 2.9 0.29 32 9.4 27SP I -14 1.6 2.4 3.8 1 3.8 1.50 32 48.2 185SZ J -14 25 4.5 3.4 15.1 1 13.0 2.1 0.29 32 9.4 20SV J -14 2.5 2.5 6.3 1 6.3 1.50 32 48.2 301SZ Z -14 25 2.0 3.4 6.7 1 3.8 2.9 0.29 32 9.4 27SP Z -14 1.6 2.4 3.8 1 3.8 1.50 32 48.2 185

895 17.2 0.9 -5.0 0.0 13UKUPNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI 1,012 W

VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI

Karakteristika zgrade:

Obračun površina Obračun toplotnih gubitaka

Površina prostorije:Visina prostorije:Unutrašnja projektna temperatura:Karakteristika prostorije:

Dodaci

VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICIPropustljivost fuga Dužina fuga Ukupno

W214536214

UKUPNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI 964 WUKUPNI TOPLOTNI GUBICI PROSTORIJE 1,976 WSPECIFIČNI GUBICI PROSTORIJE 22 W/m3

PROSTORIJA P 04 HODNIKP 11.4 m2h 3.4 mtu 18 CRp 0.9H 3.1



P 3 9.5 1.2 11.4 1 11.4 0.26 15 4.0 45P 3 1.6 2.2 3.5 1 3.5 0.26 15 4.0 14T -14 9.5 1.2 11.4 1 11.4 0.15 32 4.8 54T -14 1.6 2.2 3.5 1 3.5 0.15 32 4.8 17UZ 20 12 11.1 3.4 37.7 1 5.0 32.7 2.21 -2 -4.4 -145UV 20 0.8 2.1 1.7 3 5.0 2.60 -2 -5.2 -26UZ 22 12 3.8 3.4 12.9 1 1.7 11.2 2.21 -4 -8.9 -100UV 22 0.8 2.1 1.7 1 1.7 2.60 -4 -10.4 -17

SP 0.30 8.00 32

Unutrašnja projektna temperatura:Karakteristika prostorije:

Naziv Temperaturska razlikam³/hmPa²/³ m °C

SP 0.30 8.00 32

Površina prostorije:Visina prostorije:

SV 0.60 10.00 32

Karakteristika zgrade:

Obračun površina Obračun toplotnih gubitaka Dodaci

UV 22 0.8 2.1 1.7 1 1.7 2.60 -4 -10.4 -17-157 20.5 -0.2 0.0 0.0 20

UKUPNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI -189 WVENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI

Propustljivost fuga Dužina fuga UkupnoW

-58-39

UKUPNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI -97 WUKUPNI TOPLOTNI GUBICI PROSTORIJE -286 WSPECIFIČNI GUBICI PROSTORIJE -7 W/m3

UV 0.60


UV 0.60 17.40 -25.80 -4

PROSTORIJA P 05 BILETARNICAP 8.3 m2h 3.4 mtu 20 CRp 0.9H 3.1



P 3 3.3 2.5 8.3 1 8.3 0.26 17 4.5 37T -14 3.3 2.5 8.3 1 8.3 0.15 34 5.1 42SZ J -14 25 3.3 3.4 11.2 1 2.0 9.3 0.29 34 10.0 93SP J -14 1.4 1.4 2.0 1 2.0 1.50 34 51.2 100UZ 18 30 2.5 3.4 8.5 1 8.5 0.71 2 1.4 12UZ 18 12 3.3 3.4 11.2 1 1.7 9.5 2.21 2 4.4 42UV 18 0.8 2.1 1.7 1 1.7 2.60 2 5.2 9

335 17.8 0.7 -5.0 0.0 13UKUPNI TRANSMISIONI TOPLOTNI GUBICI 380 W


W159

UKUPNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI 159 W

Površina prostorije:Visina prostorije:Unutrašnja projektna temperatura:Karakteristika prostorije:Karakteristika zgrade:



SP 0.30 5.60 34

UKUPNI TOPLOTNI GUBICI PROSTORIJE 539 WSPECIFIČNI GUBICI PROSTORIJE 19 W/m3

PROSTORIJA P 06 KANCELARIJAP 9.3 m2h 3.4 mtu 20 CRp 0.9H 3.1



P 3 3.7 2.5 9.3 1 9.3 0.26 17 4.5 42T -14 3.7 2.5 9.3 1 9.3 0.15 34 5.1 47SZ J -14 25 3.7 3.4 12.6 1 2.0 10.6 0.29 34 10.1 107SP J -14 1.4 1.4 2.0 1 2.0 1.50 34 51.2 100UZ 18 12 3.7 3.4 12.6 1 1.7 10.9 2.21 2 4.4 48UV 18 0.8 2.1 1.7 1 1.7 2.60 2 5.2 9



W159

UKUPNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI 159 WUKUPNI TOPLOTNI GUBICI PROSTORIJE 560 WSPECIFIČNI GUBICI PROSTORIJE 18 W/m3




SP 0.30 5.60 34

SPECIFIČNI GUBICI PROSTORIJE 18 W/m3

PROSTORIJA P 07 KANCELARIJAP 9.8 m2h 3.4 mtu 20 CRp 0.9H 3.1



P 3 3.9 2.5 9.8 1 9.8 0.26 17 4.5 44T -14 3.9 2.5 9.8 1 9.8 0.15 34 5.1 50SZ J -14 25 3.9 3.4 13.3 1 2.0 11.3 0.29 34 10.0 113SP J -14 1.4 1.4 2.0 1 2.0 1.50 34 51.5 101UZ 18 12 3.9 3.4 13.3 1 1.7 11.6 2.21 2 4.4 51UV 18 0.8 2.1 1.7 1 1.7 2.60 2 5.2 9UZ 10 12 2.5 3.4 8.5 1 8.5 2.21 10 22.1 188



W160

UKUPNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI 160 W

Obračun površina Obračun toplotnih gubitaka

Naziv Temperaturska razlika


Dodaci

m³/hmPa²/³ m °CSP 0.30 5.60 34

UKUPNI TOPLOTNI GUBICI PROSTORIJE 787 WSPECIFIČNI GUBICI PROSTORIJE 24 W/m3

PROSTORIJA P 09 OSTAVA ZA SPORTSKE REKVIZITEP 11.2 m2h 3.4 mtu 18 CRp 0.9H 3.1



P 3 4.0 2.8 11.2 1 11.2 0.28 15 4.2 47T -14 4.0 2.8 11.2 1 11.2 0.15 32 4.8 54SZ Z -14 25 2.8 3.4 9.5 1 1.1 8.4 0.29 32 9.4 79SP Z -14 1.4 0.8 1.1 1 1.1 1.50 32 48.2 54UZ 10 12 4.0 3.4 13.6 1 13.6 2.21 8 17.7 241UZ 22 12 2.8 3.4 9.5 1 9.5 2.21 -4 -8.9 -84



W118

UKUPNI VENTILACIONI TOPLOTNI GUBICI 118 WUKUPNI TOPLOTNI GUBICI PROSTORIJE 561 WSPECIFIČNI GUBICI PROSTORIJE 15 W/m3




SP

Documents

GEORGIJA JAKŠIĆA S-30,LOZNICA 064/11-21-694;069/843-27-29 · 2017. 3. 6. · GEORGIJA JAKŠIĆA S-30,LOZNICA 064/11-21-694;069/843-27-29 1.1. NASLOVNA STRANA 6 - PROJEKAT MAŠINSKIH