Izdavac: Noviilsko-izdavacko i graficko preduzeee Fivred!li pregled - Beogr.ad

Generalni direktor Toma MARKOVIC

Glavni i odgov01ni urednik Slo])odan SINDOLIC

Urednik Milinka E>URICIC

Tehnicki urednik Marija SLA VKOVIC

Nacrt korica Mioslav STOJANOVIC- PIRKE

Tiaz 3000 primerak.a

--St~;pa~-Stamparija Privedru pregled - Beograd, Masala Birjuzova 3

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI 19501976. EDVARD KARDELJ: . SISTEM SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA UVODNA STUDI~A

PRIVREDNI PREGLED - BEOGRAD, 1977.

IzOJ' tekstova iz dokumenata Blagoje BOSKOVIC

Dr David DASIC

Recenzent izora dokumenata Marjan ROZIC

SADRZAJ Stana

. Kardelj: SISTEM SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA U JUGOSLA VIJI - - - -

Ideja samoupravljanju - - - - - -Samoupravljanje i participacija - - - - -Nastanak i azvoj samoupravljanja u JugoslavJji Uspesi :i teskoce u samoupravnom razvoju - -DuStvena svojia - - - - - -Reprodukcija socijal:istickih i samouprnih drustveno-ekonomskih odnosa - - - - - - - - - - - - - - -Samoupravno dustveno planiaje - - - - - - - - -Sloodna azmena d izmedu aterijalne poizvodnje i dustven:ih delatnosti - - - - - - - - - - - - - - -Uloga svesnih socijalisticki snaga u daljem azvoju samoupavljanja Sa:moupavna socijalisticka demokatija Delegatski sistem - - - -Dzava i samoupavljanje - -Samoupavljanje i medunacionalni odnosi Saoupavljanje u buducnosti -

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI

Uvodne naporene - - - - - -

TRANSFORMACIJA DRUSTVENI ODNOSA NA SAMOUPRA VNIM OSNOVAMA (1950-1963) - - - - - - -

Uputstvo osnivanju i adu adnickih sreta dr:lavnih privednih peduzeca, 23. decerbra 1949. godine - - - - - - - - - - - - -

Osnovni zakon pavljanju dzavni pivednim pedzeeima i visim plvrednim druzenjima od strane 1-adih kolektiva, 1950. godine

Iz govoa druga Tita u Naodnoj skupstini FNRJ, povodo p1edloga Osnov-nog zakona pavljanju drzavnim pivrednim peduzecima i vJsim priv-ednim duzenjlma od stane adnih kolektiva, 26. juna 1950. godine

Iz ft . . Tita na VI kongresu : "Borba komunista Jugoslavije za socijablsticku deokatij

Iz rezolucije VI kongresa zadacima i ulozi Saveza komunista Jugosla-vije, 7. novembra 1952. godine - - - - - - - - - - - -

Iz Ustavnog zakona osnovama drustvenog i politickog ud Federative Narode Repulike Jugoslavije i saveznim orgaima vlasti, 13. jauara 1953. ~~ ------- --------Iz ekspozea . ardelja pedlogu Ustavnog zakona na VI edovnom zase-danju Naodne skupstine, 12. januara 1953. godine - -

Iz ft Dure Salaja: Dosadasnja iskustva i dalji azvoj adnickog samoupr-avljanja u Jugoslaviji, na Kongresu adnickih saveta Jugoslavije, 25. juna 1957. godine - - - - - - - -

Rezolucija gs adnickih saveta Jugoslavije, 27. juna 1957. god!ine -

Iz ft . . Tita na VII kogesu SKJ: Zadaci Saveza komunista u \rezi sa meduarodnom situacijom i unutasnj~im azvo'jem socijalisticke izgadnje

77

79

81

89

99

Jugoslavije-

L,

Edvard Kardelj

SISEM SOCIJALISTiKOG SAMOUPRA VLJANJA U JUGOSLA VIJI*)

Ideja samoupravljanju

Samoupravljanje nije ,,izum jugoslovenske teorije i prakse, sto nam jedni jednako nepravedno pripisuju u zaslugu, drugi u greh. Ideja samoupravljanja stara koliko i ideja humanizma i, posebno, koliko i medunarodni radmcki pokret, istorija njegove klasne borbe i istorija socijalisticke prakse. Ono rezultat vecit teznji coveka ka slobodi i slobodnom stvaranju, ovladivanju objektivnim zakonima pri-rode i drStva, boljem Zivotu. Samoupravme

samopravljanja nerazdvojno vezano za svaki korak napred razvoj drustveno-ekonomskih, demokratskih i hmanih odnosa socijalizm.

sto samopravljanje relativno tek na pocetk, moze se objasn]ti, izmed osta!log, time sto se socijalizam - kao celovit druS-tven'i sistem - razvijati nerazvijenim zernljama, gde s slovi za razvoj socijalistickog samopravljanja nepovoljniji nego sto i ili ekonornski i indstrijski razvijenim zemljama. Socijalizam takvim zemljama, naie, svojim prvim fazama ima velikim delo da resava tek one zadatke privrednog razvoja koji pripadaju epohi kapitalizma, ka:pitalizam ih rlije resio i vise ih 'Ile moze resiti. karakter tih zadataka namece i odredene forrne pozajrnljene 'iz epohe kapitalizma, koje ne gd razvijanj radnickog samoupravljanja.

Prema tome, samopravljanje nije nikakva jgoslovenska vol!ltaristicka osobenost, nego to opsta zakonitost napretka socijalizma, Cije forrne, naravr, mog iti veoma razHCite. i Jgoslaviji nrkada nisrno tvrdili da !las sistem radnickog samopravljar1ja jedirli mo-gci olik samopravljanja. Na kraj krajeva, svojoj koncepciji sovjetske vlasti Lenj'in dao razrade!l i izvanredno dalekovid koil-cepciju samopravljanja. Tek kasnije - Staljinovo vreme i pod pritiskorn specificrlih slova kojirna se razvijala sovjetska revolcija - ta koncepcija acelno 'izmenjena, cime dobroj meri ilo prekinto ostvarivanje Lenjlinove koncepcije sovjetske vlasti.

Poslednjih gocna lz se i drugim socijalistickim zemljama napori da se samopravljanje afirrnise i nekim drgim oblicima, kao StO s !lOvi oblici privredrlih organizacija i privrednog sistema, proSi-rena loga sincblkata, spostavljanje odredenih organa u privredmm organizacijama sa razliCitom skalo prava i odgovornosti itd. Sve to predstavlja zajednicko iskstvo na put razvoja socijalizma i socija-listickog sarnopravljanja. Vrlo verovatno da i u zemljama sa snaznom tradicijom visepartijskog sistema nastati i neki drgi oblici samopravljanja.

U stvari, jedan od gorucih prolema savremenog covecanstva i razvoja savremenih politickih sistema g i se sa2eto izraz'iti i postaviti na sledeci nacin: kako doba koje tram velik koncentracij sredstava za .proizvodnj, velik untrasnj drstven centralizacij, transnacior1aln integracij rada i velik medsobn zavisrst naroda, kada stepen integrisanosti drustva i covecanstva visi nego ikad ranije, kako, dakle, takvim slovima obezbediti slobod coveka njegovom rad i stvaranj, sarrlim tim i upravljanj drstvom. Ideja i praksa samopravljanja, i to - ne blih se plasio, nasprot sa-vremene kritike :i'11stitcionalizacije, da potreblm pravo rec - insti-tcionalizovanog saopravljanja smislu kompleksrg drstvenog sistema, d, mom rnisljenj, odgovor na to pitan}e, jer stvaalack slobod coveka i !laroda pretvaraj podsticaj iiltegraciji pro-izvodrlih snaga i covecanstva, samim tim i taj proces iiltegrisanja' slovljavaj tom slobodom. U tom srnisl ideja i praksa samouprav-ljanja, nesumnjivo, mogu da lizvrse Zilacajan i!icaj na dalji razvoj drstvenog demokrtskog politickog sistea u svet.

10

Samoupravljanje i participacija

Oblici samopravljanja radnika, njegov domet, karakter ti kon-kretni drustve!lo-istorijski znacaj jesu i i veoma razlioiti, kao sto s razlicite i drustvee prilike u pojedmim zemljama svetu. Objek-tivni slovi za Ilastajanje iisti!lSkog socijalistickog samoupravljanja pojavljuj se, naravno, tek tamo i u OilOj meri u kojoj se pojavljje i drstvea svojina sredstvima za proizvodnj. Ali, i u savreme-om kapitalistickom svetu sve se cesce i sve vd.se Sire zahtevi za samopravljanjem ili za saodlcivanjem ekoornskom Z!ivotu. su svakako progresivni zahtevi u borbi radicke klase. Medtim, blla ilzija ocekivati da se samim cescem radrlika u upravljanj predzecima koja ostaj privatnoj kapital'isi!ickoj svojini, z izmeniti priroda kapitalizrna i sstina kapitalisticko-svojinskiih odnosa. Samoup-ravljanje, stvari, pocinje tamo gde prestaje kapitalisticka privatna svojina i gde otpocinje onaj proces oslobadanja rada i radnog coveka, koji jedno poCiilje da iskljcje drzavno-svoji!lski upravljacki moopol sa njegovim irokratsko-tehnokratskim deforrnacijama.

Sistem socijalistickog samopravljailja nije samo oblik demokrat-skog pravljanja radika slovima i sredstViia za prdizvodnj, vec i polaza tacka samopravnog preobrazaja celog drStva, o.snovu rkovodece loge i11teresa radrlicke klase. Da u jugosloveskom drustvu rlije ila obezbedena takva vlast radnika, zajedo sa svim radnim ljdima, koja jedino moze dosledo da obezeduje drustveo-svojins.ki karakter sredstava za proizvodnj, samoupravljanje u Jugoslaviji i, Ilajboljem sl, bilo svedeno na jedan oblik parcipacije radnika upravljanju sredstvima za pro'izvodnj.

Dodse, svaka participacija radnika sistem privatno-svojin:skog ili 'drzavno-svojinskog monopola moze zaciti korak apred u drstveom progresu, ~mo u srnisl jacanja politicke pozicije radilicke klase drustvu, vec i u smisl ogranicava11ja tog svojiilSkog moopola. Takva ila i nasa situacija u prvim godi11ama posle rata. .ipak, participacija i samoupravljanje radnog coveka, nase shvatailju, nis identicni pojrnovi i odnosi. JugosloveilSki sistern socijalistickog saoupravljailja postepeo prerastao faz participacije time sto radicka klasa, zajedno sa .svim radnim ljdima, upravo kao samoup-raVIlo orgarlizovan udruzeni rad, kao sloboda zajednica proizvodaca (Marks), stekla neposredail ticaj r1a odlucjce istitcije sistema dr-zave vlasti. Takva pozicija radmcke klase i drzeog rada u ce1ini sistem vlasti poslednje vreme posebno ojacala delegatskim siste-mom kao specificrlim oblikom demokratskog sistema drStva, kojem sistem demokratski mtegrisanih s&oupravn zajedica, poli-ticke partije polazna tacka kako za formiraje in.stitucija drzavne vlasti tako i za organizovailje i nacin delova11ja idejrlih i po:tickih snaga drstva.

Ali, uprkos svem tome, i kapitalistickorn drstvu borba za sa-moupravljanje, cak i za participacij moze da odigra v pro-gresivnu logu, kad stoje na celu snage koje zaista teze socijalizmu. Takva borba moze da politicke pozioije radrric'ke klase, radrlickog

11

pokreta u drustv, odnosno njen drustven snag. povezanosti sa borborn za nacionalizacij sredstava za proizvodnju ona moze da d ne samo t podrustvljavanja proizvodnje, vec i 1izbegavaja onih t irokratsko-tehnokratskih deformacija socijali.siickog razvoja koje s i karakteisticne za dosadasj istorij sooijalisticke prakse.

I strcnjaci, ne samo laici svakodnevnom govor, cesto po-stavljaj pitanje zasto bi se radnik kapita.Jiizrr borio protiv tog poretka kad ima k, actorrbll i dovoljo odece i llrane. NeodrZi-vost takvog rasdivanja u tome sto ono linteres radnog coveka svodi iskljcivo na proem ateijalnih slova Zivota. Medtim, Zivot sva-kodnevno ponovo pokazje ne samo da rast potrebe coveka, vec i da aterijalni standard nije sve. U novim usloViima nastaj i nov.i iteresi koji su sastavni deo Zivotn potreba coveka. Covecanstvo do te r razvilo proiziodne snage da .razvijenim delovima sveta prevazide polozaj coveka kome se on morao boriti za prost ma-terijaln egzistencij. Njegove tezje orijentisane s sve vecoj eri na sve sir skalu ciljeva i potreba, pre svega na nove, pravo ma-sovne oblike afirmacije coveka drStvu. Sn se d fizickog rada ukpnorn drustvenom rad, povecava udeo naucoistrazivacko,g, mnog i kltrnog rada. Sanjuje vrerne korne covek dresi-rana fizicka snaga, povecava vreme u korne se covek posvecje kltrnoj aktivnosti, saostalnom stvaraj i s drustvenom pravljanj. Sn se broj onih koji pasivno primaju kulturne i ljdske vrednosti, povecava broj n koji zele da aktivo cestvuj njihovorn stvaranj. I metnost izasla iiz usk okvira izzetnosti i postaje deo svakodnevnog Zivota ljdi. Obrazovanje, knjiga, metnost vise nis stvar nek.h prosvetiteljskih miSija narod, vec sas-tavni deo nacina svakodnevnog zivo.ta i rada ljudi. Sve vise se sma-njje broj ljdi koji rade neposrednoj materiijalnoj proizvodnji, povecava broj ljdi koji svojim radom i stvaranjem zadovoljavaj te i druge slice v potrebe coveka. Sve manje ljudi spremih da pasivo prihvataj slove kojima Zive, sve vise onih kojri zele . da se svesno angazj drustvenom pravljanj. Sama takva dlstvea afirmacija coveka, dakle, zahteva drstveni progres.

Ali, s druge strane, monopolisticko raspolaganje kapitalom i teh-nologijom savremene proizvodnje i ogromna centralizacija monopoli-stickog kapitala koji d nadnacionalne dimenzije, samim tirn kraj-nje centralisticki karakter celokpne organizacije ;i proizvodnje i pravljanja drstvenim poslovima, sve vise szavaj radr, stvaralack i ~votn slobod coveka i sve viSe ga potcinjavaj moci snaga, koje su njern nepoznate, za njega gotovo anonime. Na taj nacin se klasna i drustvena potcinjeost coveka njem sarnoe prikazuje kao potcinjenost tehologiji i institcijama kojia on, prkos rastcoj ma-terijalnoj potrosnji, postaje sve sirornaSiji svojoj ljdskoj, drstverj i stvaralackoj afirmaciji li slobodi. i jeste jedan od razloga sto se sa-vrernena klasna i politicka borba neretko izrazava ik apstraktnih ltralevicarsk parola protiv 'institcionalizma, potrosackog drstva, za spontanu akcij masa i za hipijevsk slobod i slicno. U stva:ri, sve s to kratkovida empiristicka trazenja radnog coveka da, svet kojem dominiraj razni oici rnonopolistickog ovladavanja svim vido-

12

vima izvora ljdskog zivota, nade prostor za svoj sopstven radn i stvaralack slobod, na toj osnow i za poboljsavanje svojih materijal-nih i drugih Zivotnih slova.

Moglo se navesti jos mnogo takvih i s~cnih te1_1_?.~n~ja s~vremenom svet koje pokazuj koliko s besrruslena rmsl)ea da cove~ opste moze doci takvu sitacij da se pred jim viSe nece _otvar~~I nove perspektive napretka ili da or1 nece iti sprernan da se za ll]1-llovo ostvareje.

Gre8e takode i oni koji veoma cesto ponavljaju da rsarno-pravljanje' socijali;ticka forma koja od,govara jednoj :r:eraz\~~_j~no~ zem-lji, da razvijeim zemljarna ono ne .. odgovara: Nap~o~I.':, mislenJa sam da pravo visoka ekonoska razviJenost na]povol]m]1 slov za pun afirrnacij samopravljaja.

Nije proem tome da se ljdi u razvijenim zernljama ne hte: li boriti za drustveni progres i za socijalisticke drstvene ~rornee, vec t da novirr1 slovima treba menjati i sredstva i oblike borbe. U mogi zemljama k radnicke partije s, verovatno, i sV.se malo vo-dile racna svem tome i zato s dozivljavale nespehe.

Nije slcajno sto se sada razvijenim zapadnim zemljama toli~o disktje takozvanim ljdskim odnosima, .. ~~ ~ . samoupravlJao-nj predzecirnao samo znak d~ kap1!alisti~k!i Sistem, st;r~rl, vec iscrpljje i poslednje rezerve za svoJe odrzavan~e. ptern rnateriJal-nih stimlsa radnickoj klasi i da na vrata sve dl. k. neoph~~nost sstinskog menjanja drstvene str~ture: Stvar . sa~1ll r~dckih pokreta ti zernalja kako, kojirn ptev1ma 1 sredstwrna se pro-cesi odvijati.

;{i,~J\Ho~: '".;' ~""'

vao s~esno. Nije to. i nekakav trenutni revolt, Ilego dugogodisnja veo:nav teska borba, k?Ja predstavljala viisoku skolu politickog vaspi-taa coveka. U tome ] ila i snaga na8e revolucije, to i nas komu-rliste, obavezivalo. U takvim uslovima rlije moglo prevladati shvatanje da Komurlisticka par~ija, koja ila na celu velikog revolucionarnog pokreta veoma svesn1h masa, moze da vlada umesto radilicke klase i ~adnv.masa uopste. Snaga jugoslove!lskog revolucionarnog pokreta 1Yila ] u Slroko rasprostranjenom osecanju moCi uticaja radnih masa na Partij':l i na drustveno upravljanje. Zato se i vodeca uloga Partije mogla os":~nvati samo kroz osposobljavanje masa za svesr, socijalisticku akclJU. Stoga smo mi, kornurlisti, upravo u objektivnom i subjekt!ivnom ospos~J:>ljav.anju .rad!Yih .. m za takvu akoiju, pogotovo njihovog rjnapred]eg 1 naJaktlvJeg dela, gledali i morali gledati sustinu svoje nove drustvene uloge posle pobede revolucije.

Mi smo uvek i.~icali kao neophodnost stalnu povezanost Partije, kao avangardne rn, s masama i njenu zavisrst od svesti i samo-s~~lne inicij.ativ.~ i ak~ivnosti tih masa. Razvijali srno i speci:ficne pobl-incke orgazaCIJe koJe bi mogle izraziti tu drustvenu aktivnost masa o~nosno angaZovati u svakodnevnoj politickoj aktivnosti. Svesni sm~ ~ili da samo podrska vecine ra:dnicke klase i radrlih ljudi socrijalizmu kao s~sternu rno~.e. obezbed~ti i demokratizadiju tog mladog revolucionarnog S!stema, ko]1 u prv1m fazama svog razvoja morao da se bori za svoj opst.~r:ak prv~t;r:no sre~stv~:na same revolucije. to se rlije moglo P?St1c1 sarno pol1tlckom agitaciJom vec prvenstveno odgovorndm i ak1Jiv-m ucescem radnika u upravljanju proizvodnjom i drustvenim poslovi-ma. Sto~a smo uv.ek forsi~ali razne ob1ike ucesca radrlika u upravljanju p:eduzecem, kao 1 . ~ ~: drugim oblastima drustvenog zivota. ila stalna tendenciJ JOS za vreme rata na osl

t:re;-eko~omski polozaj coveka istovremeno omogcava da on i n 0

_

:71 m~ere~ p~t~n _glav:r; pokretacka snaga drustvenog napretka u ~-

1 da 1z I?-~,:~a} 1z !lJ::~ovlh mteres~ izrasta nov istorijski tip demok~mje: ~~d! 1 v~;131 ~d onog ko]i se zove parlaeta;rna demokrati Jer ta den;okrap~a bll~ - i danas - politri.cki siste odrzavadj~ kia.:nog drstv~ 11I drstve~:-sopstvenickog l. socijalisticko dr::stvo,. ~e~trm, mora tezlti demokratiji slobodne zajednice proizvo-daca, ko]a postepeno prerasti u besklaso drustvo.

Da_ 1~ smo tome speli? Sa im bedenjem mozemo re6i da ~ ~S~OVl ]_esmo, ako pred ocima iman proces, ne nekakv sem sladc' 0~_s1~te~a. kada kazem - osnovi, onda misli pre svega na s i. '

I~o_je ilo epr~kido ;rapadano i sa desne i sa leve strane, samo-pravl]an]e se, kao s1stem, 1pak odbrailo li odrzalo !i do te mere gra~eno_ :"vak~de'?'li r~d,_ -~ivot i. sv~st nasih radnih Ijdi da ga da-;as c_ak 1 Il]~gov_1 naJ~dlcJl protivci ne rnog otvoreno apadati Jer 1 se asl1 u 1zolaclji od radnih ljdi. '

. ~ e~.rn ljdi:a - i ~? zemlji i iostranstv - samopravni t ~ .. cllJ. 1~g~edal1 ~~ kao t1]. Medtirn, samopravni sistem u JgoslaVI]1 v z~:'u_ 1. razv~J~ se ~pr~os mogim objektivnim i sbjektiv:rrim, u~trasnpm 1 ~pol]m teskocama i otporima. Nas samoupravni sistem ne, vos~sle~~ ~okazao- i novim drustvenim odnoshna koji su se vec form1ralr ~ ~OJl s~ dalje razvijaj !i materijalnim rezltatima, od-nosno ? svoJ~J dr.~tvenc:-ekono~skoj efikasosti - da to realna progre~.I.vn~. oriJ:vntaciJa naseg drustva. U stvari, samopravljanje ~~!~:!I : v1s~ eksperiment, g veoma kompleksni sistem socija-llstlckiJ:~ drustveh ekonornskih i politickih odnosa koji vec duboko koreen stvarnosti. '

tome gov~ri i ~injeica da s godine najspesijeg drstveo-ekonor;rsko~ razVI!ka J~os~o:;nskg drstva vezae pravo za sam0 .. pr~Vfol: per10d ~ase, SOCIJallsticke d. tome govoe s ~ta~lSt1c~1 podac1 vec, :posebno, i cije:rrica da , zahvaljjci brzo 1 dinam1co .temp 1?~1v:edog i drstvenog razvoja, Jgoslavija jedi-na od nedovolJ~

ma svoga razvoja oblcno znao da nade puteve i resenja koji su mu omo-gucili da Cini korake dalje i da svoju unutrasnju koheziju, kao i svoju drustvenu i politicku snagu. U svakom slucaju, nri jedna kriza nije ila takva da i ozblljije zapretila okretanjem tocka istorije nazad.

Drustvena svojina

Centralno pitanje u razvoju socijalistickog samopravljanja jeste kakvi treba da budu. odnosi izmed radnih ljd'i slovdma drustvene svojine na sredstvima za proizvodnju. I teorijski i rcelr mi smo vec poodavo napstili tez da drustvenoj svojini sve r, kad se ka2e da ona drzava svojrina, odnosno da drzavno-svojiski mo-nopol na sredstvirna za proizvodnju t-rajni, pogotovo da jed1ini ob-lik drustvene svojine. Smatrali smo da drzavno-svojinski oblik dru-stvene svojine i nuzan u odredeoj fazi nase socijalisticke revolucije i smatramo da mnogim drugim zeljama i ubuduce taj oblik dru-stvene svojine iti neophodan, pogotovo fazi koju su Marks i Engels nazvali aktom eksproprijacije eksproprijatora. Ipak, kao od-nos izmed ljudi, drzavno-svojinski monopol , istorijski gledano, jos uvek kao pupcanom vrpcom povezan sa onirn svojinski kategorijama koje pripadaj drustveno-ekonomskim forrnacijama u koj1ima se radna snaga nalazila jednim, sredstva za proizvodju drgim rukama.

Daleko sam od toga da tvrdim da drzavno-svojirJ.Siki monopol na sredstvima za proizvodnju isto sto i kapitalisticki rrnopol, iz pro-stog razloga sto loga drzavno-svojinskog rrnopola zavdsi od klasne struktre drzavne vlasti, k socijalisticke revolucije iz teelja m. Takode sam daleko od toga da tvrdim da prevazilazeje drzavo-svojinskog monopola kao dominantnog faktora drustvenog razvoja zavisi samo od subjektivne volje vladajucih snaga u socijalistickom drustv. Naprotiv, to proces koji zavisi od Citavog niza objektimih slova kojima se odvija pojedina socijalisticka revolcija i pojedina socijalisti-cka praksa.

No, kao drstveno-ekonoska i kao prav:na kategorija drzavno--svojinski monopol , ipak, jos uvek klasicna svojdnska kategorija, to jest sredstva za proizvodnju drzavnoj svojini nisu zajedni&a svoj.ina radnika, osim onoj meri kojoj drzava objektivno predstavlja kolek-tivni ir1teres radnlicke klase. Medutirn, stvarni subjekt te svoj,ie prak-si drzava, njeni organi i njen aparat, ne radr1ik. takvim odno-sirna uvek se mogu razviti tendecije i deformacije da kolektivn volju radika zameni sbjektivna volja drzavnih orgaa, cak 'i drzavnog aparata, iz cega se radaju sve one negativne drustveno-ekoomske i politicke posledice, koje su narn vec poznate iz sopstvene prakse.

Drustvena svoj'ina - kao sto ostalo svaka svojina vek i bila - sistem odnosa medu ljudima, ne odnos izmed coveka i stvari, takvih odnosa kojima ona nlije monopolsko pravo nijedrg pojedi-nacnog sbjekta u drustv, to jest Ili drzave, ni radnog kolektiva, pojedircnih radnika. Ona zajednicka svojma svih koji rade. sarnim ti i svojina svakog pojedinacog radnog coveka. u ono] m u kojoj mu ona obezbeduje pravo rada drustvenrim sredstvima, zajedno sa svim

18

oll'im njegov:i neotudivim pravima koja su vezana za to osnovno pravo rada. ta prava ukljucuju i pravo prisvajanja sredstava za lienu i za-jedicku potrosnju prema radu, pod jednakim i ravnopravnim uslovima sa drugim radnicima. Na taj nacin drustvena svojir se izrazava u prav11 rada drustvenrim sredstvima, 11 isto vreme i u odgovornosti svakocr radnlika da to pravo ostvar11je u p11noj ravnopravnosti sa svakim drugi~ radniko koji ima to isto pravo, zajedno sa svim dgi pravia i odgo-vornostima koje s11 vezane za to osnovno dr11stveno-ekonomsko pravo radnika. Time drustvena svojina zaista - 11 pozitivnom srnisl11 te rizreke - postaje nicija i svaCija, to jest i zajednicka i n.

Med11tim, time se ne 11kida i s princip svojine, ne 11kidaj11 se oni svojinski odnosi koji proizlaze iz prisvajanja osnovi rada, vec se sarr n njova drustveno-ekonoska sadrzina. Posto dr11stvena svoj'ina zajednicka svojina svih lj11di koji rade, u krajnjoj liniji i svih clanova drustva, bar u perspektiv:i, niko na bazi te svojie ne moze da vrsi pr:ivatno ili gr11pno prisvajanje ili da stice komandni polozaj 11 odnos11 na dr11ge radnike. posto drustvena svojma ristovreeno i licna svojina, niko od radika ne moze otudivati sva ona prava koja mu pripadaj11 na osnov prava rada dr11stvenim sredstvima, uklj11cujuci tu i pravo prisvajanja sredstava lice potrosnje pod ravnopravnim 11Slo-vima sa dr11gim radnicima u samoupravno 11dr11.Zenorn rad. Pojednosta-vljeno govoreci, dr11stvena svojina se nas izra2ava kao sistem instituci-onalizovanih ed11sobnih prava i odgovorosti radnika i svih Clanova drustva, ne kao odnos pojedinih iJividualnih il'i kolektivih sbjekata prema stvarima ili kao odnos svojinskog monopola prema lj11dima, prema radnicima koji ne raspolaz takvi monopolom. N taj nacin se sa svojiskih odnosa i formalno skida spoljna fasada koja ih, kako Marks kaze, predstavlja kao odnos izmed11 coveka i stvari, , 11 S11Stini, rec odnos11 izmed11 lj11d'i.

Verujem da zako 11druzenom rad11 koji se sada piprema Skupstii SFRJ izrazio pravo n sadrZin11 pojma druStvene svojine kojoj govorio Karl Marks. Podseti6.t na neke njegove veoma pozna-te rnisli, koje sada postaju posebno aktelne pravo sa razvojem socijali-stickog samopravljanja i oblika drustvene svojine tom siste.

U Kapitalu Marks drustveoj svoji:ni rekao: Kapiltalisticki nacin prisvajanja, koji proizlazi iz kap1talisti&og

nacina proizvodnje, dakle, kapitalisticka privatna svoj'ina, jeste prva negacija individualne privatne svojine zasovane na sopstveom radu. Ali uznoscu prirodrg procesa kapitalisticka proizvodnja rada svoju vlastit gi. negacija negadije. Ova ne spostavlja iznova pri-vatnu svojinu, ali uspostavlja individualnu svojin na osnovici tekovi-na kapitalisticke ere: na osnovici kooperacije i zajednickog posedovanja zemlje i sredstava za proizvodnj koje proizveo s rad.1)

Ali jos ranije, u Manifestu Komunisticke partije, Marks istom pitanj rekao:

Kapital zajednicki proizvod i moze se staviti pokret samo zajednicko akcijom mnogih clanova, krajnjoj instanci samo zajedn'i-

1) . Marks - F. Engels, Sabrana dela, tom XXI, :>Prosveta, :Seog1-ad, 1970, st!'. 672.

2* 19

ckom akcijom svih clanova drustva. Kapital, dakle, nije neka Iicna, vec drustvena sila. r tome, kad se kapital pretvor.i u opstu svojinu, u svojinu koja pripada svim clanovima drustva, tie se licna svojina ne pretvara u drustvenu. Menja se samo drustver karakter svojd.ne, r gui klasni karakter.2)

I konacno, u Graaanskom radu Francuskoj, govoreci Pariskoj kouni, Marks kaze:

Ona htela da individualnu svojinu uCini stvarnoscu, pretvara-juci sredstva za proizvodnju, zemlju i kapital, koji sada pre svega pred-stavljaju sredstva za poroljavanje i eksploataciju rada, u puka oruda slobodnog i udruzenog rada. . . Ako zadruZa proizvodnja ne treba da ostane varka i zamka, ako ona treba da potisne kapirtalisticki sistem, ako udruzene zadruge treba da regulisu nacionalnu proizvodnju jed.,.. nom zajednickom planu i da tako uzmu pod svoju sopstvenu kontrolu i ucine kraj stalnoj anarhiji i peiodicnim konvulzijama, koje su neiz-bezna sudblna kapitalisticke proizvodnje - sto i to, gospodo, bllo dru-go nego komunizam, oguci kounizarn?3)

Za Marksa izvor 'SVIih iklabllih :di:ferencijaCJija uvek i nemovni sukob izmedu bllo kog olika monopola u raspolaganju sredstvima za prdizvodnju i viskom rada, s jedne, i radnog coveka koji mora da radi tim sredstvima da i ziveo, s druge strane. Pri torne Marks taj mono-pol nije vezao samo za formalno svojinsko pravo. On ukazivao na to da i sam stvarni monopol u raspolaganju drustvenim kapHalom, makar i ne postojalo formalno svojinsko pravo, spostavlja iste odnose. Stoga i citatima koje sam istakao Marks ne govori drzavno-svoj1iskom mo-rpol kao zameni za privatno-kapitalisticki nnopol, vec smatra da drustvena svojina mora iti zajednicka, odosno opsta svojina svih ljudi koji rade, u krajnjoj linijli i svih Clanova drustva. U tom smislu Marks kazao i na mogucu genez oblika drstvene svojine, govoreCi da se drstvena svojina pojaviti najpre kao klasna svojina radnika, za-tim kao svojina svih clanova drstva, najpre na nivou nacije, potom i u medarodnim okvirima. Pri tome on predvideo i mogcnost da se u revoluciji, u prelaznom periodu socijalizma uspostavlja drzavna svo-jina kao prvi revolucionarni akt radnicke klase u kidanju kapitalistic-ke privatne svojine, to jest kao prvi revolcionari korak radnicke klase 1.1 menjanj proizvodnih odnosa. Ali, Marksove misli koje sam napred citirao jasno kz da on u drzavnoj svojd.ni nije video cilj socijaliz-ma, vec revolcionarno sredstvo u rk radnicke klase koja ste-kla vlast, odnosno vodec ulog u drustvu.

Mi, u stvari, ne polazin od r1ekakvog statickog ndela drustve-ne svojie, kao sto ne polazimo ni od shvatanja da postoje staticki mode-li socijalizma od kojih svaki za sebe trebalo da bude - kao sto se neretko nze proCitati u propagandilim clancima - jedino pravi, naj-olji, cak i veCiti. Za nas nastajanje socijalistickih drustvenih od-nosa slozen i dugotrajan istorijski proces u kojem progresu nema kraja, jednako kao sto progres nikad u istoriji Ilije imao kraj. u tom proces neminovno nastaju i razliciti oblici drstvene svoj'ine, odnosno razliciti

2) . Mai'ks - F. Engels, Sabrana dela, tom VII, Prosveta, Beograd, 1974, str. 391. 3) Pariska komuna, Rad

Neretko se teza da se socijalizam razvija prema opsti zakoni-tostia, prema tome ne moze iti razliitih modela socijalizma. Jedno i drgo s sebi tacno. Ali sstia prolema tome sto se veoma razliCito tmaCi sta to Opsta zakonitost i sta to mo-del. Opsta zakonitost di_ja~ekticki proces. Zato se i socijaliza razvija kroz protivreenosti, koje namec i razliite olike i razlici-t dinamik njihovog razresavanja. Upravo to opsta zakonitost. Me-dti, savreeni socijalisticki dogatizam bas negira dijalekticki kara-kter opstih zakonitosti razvoja socijalizma. Marksisticki dogmatizam se vraca metafizici, proglasavajci model odredenog postojeceg stania kao opst zakonitost, negira pravo na postojanje drgih odela, ne ime odbrane dijalektickog karaktera opst za:konitosti razvoja soci-jalizma, vec ime odbrane odredenog postojeceg stanja, odredenog sta-tickog modela. Stoga kritika teorije razlicitim modelima socijali-zma - koja inace opravdana sa gledista dijalektickog karaktera op-stih zakonitosti razvoja socijalizma- ovom slucaju, stvari, samo ob-lik proglasavanja odredenog modela za jedii moguci rrdel soci-jalizma. taj staticki model postaje istovremeno rnetafizicka sadrzi-na pojma opstih zakonitosti. Takav metafizicki pristp m opstih zakonitosti razvoja socijaliza, aravno, i pojam drustvene svojie u u Prokrustovu postelju jedio priznatog statickog odela. samo dokaz vise da dogmatizam, stvari, samo oblik empirizma i pragmatizma, koji od teorije prave samo slgu postojece prakse.

Mi smo nastojali da se, ne samo teoriji vec i u praksi, oslobo-dimo takve logike svojinskih odosa, to jest da drustve svojrin ne tumaCimo na osnovu brzoaskog prava - koliko da i u s to pravo odredeoj meri jos uvek prisuto i r iti pristno - vec da drustveno-svojmske odnose shvatimo kao d istorijski proces raz voju od!losa izmedu ljudi, izmedu samih radnika, izmedu radnika i drzave, pogotovo kao odnos izmed drzave i stvari, izedu drza-ve i sredstava za proizvodnju, to jest drustvenog kapitala. Razume se, posto su s epohi istorijski interesi radnicke klase pokretacka sna-ga opsteg drstvenog progresa, odlcjuce za ocenjivaje i smeravanje tog procesa U kojoj eri Oil cvrscuje vodecu drustve logu tih interesa radnicke klase, odnoso svil1 ljudi koji rade sredstvia za pro-izvodnju u drustvenoj, to jest rljihovoj zajedickoj svoj!mi. , u krajnjoj liniji, rec dilemi koju jos Marks i, naie, da li oslo-bodenje rada, odnosno radnika stvar same radnicke klase, stvar klasne borbe, su, pak, gi i neki drugi putevi socijalizma. Drugim reCi-ma, postavlja se pitanje da li sama radriicka klasa nosilac dijalekti-ckog procesa koji se prosceno zove izgradnja socijazma, , pak, U njeno ime taj drustveno-istorijski proces moze da nosi neka elita u tehnostrukturi proizvod!lje i drzave. Dosadasnja iskustva socijalisticke prakse pokazuju da upravo ovaj drug'i koncept, odnosno praksa na osnovu takvog koncepta, izvor niza protivrecnosti koje namecu socijali-stickom drustvu logiku jacanja vlasti centralistickog drzavnog aparata, tendencija koje se prosceno nazivaj kult licnosti i drugih slicnih -pojava i konflikata.

Upravo te dileme imali smo u vid kad smo se orijer1tisali na saoupravljanje i kad smo traZili puteve njegovog razvoja. Zato cu se i

22

zadrzati ekirrl nacelnim aspektima nase prakse u olasti drustveno--svojmskih odrsa.

Pre svega treba istaci da sistem socijalistickog samoupravlja-nja s novi Ustav n takozvano pravo rada sredstvima drustvenoj svojrini kao fundamentalno pravo radnika koje odredje Citav jegov polozaj u proizvodrlim odnosima i drustvu opste. fundaer1talno pravo radnika odreduje edsobne od!lose radnika, istovreeno u sei sadrzi i niz drugih neotudivih prava radrl'ika, koja mu niko ne rrze odu-zeti ili zakidati - n~ zakon, ni praksa, niti eki drzavni organ - ako se on sam pridrzava jednakih prava drugih radrrika. pravo ne samo sadrzmi, vec ni formi, nije vise brzoasko pravo koje se izra-zava u svojinskom odnosu prema stvari, prema sredstvia za proizvod-nju, vec , rekao bih, socijalisti:cko pravo koje regulise medusobdse o~nose radnika koji rade, i kolektivno i sarnoupravno rasnolazu, sre tVl-ma drustvenoj svojini kao zajednickim slovom njihovog drzenog rada. Razume se, iz takvog prava proizlazi i uzajamna zavisnost i od-govornost, samim tim i uzajamne obaveze radnika. Sredstva za proiz-vodnju na taj naCin postaju zajednicki uslov slobodnog rada i slobodnog raspolaganja rezultatima toga rada, pod jednakim opstim uslovima za sve radnike. drStvena svojina se tirn slovima izrazava kao sistem od-nosa, r\ i uzajame odgovornosti med sairn radicia, ne u od-osu dzmedu drzave i radnika.

Zati, iz takvog sisterna odnosa drstvene svojie proiz1azi i od-govornost radnika jedne osnovne organizacije druzenog rada r radioima drugih osnovnih organizaci_ja i prema celokupo udruzeom radu. Cilj te odgovornosti jeste obezbedivanje jed!lakih opstih uslova i ravnopravosti svih rad!lika u ostvartvaj njihovog prava rada dru-stveirn sredstvira ukljcjci t i sticanje sredstava za li potrosj osovu i srazmeri sa doprinosom njihovog rada, sk!ladu sa zajed-nickim odosno drustveno utvrdenim merilima rada.

Tu , dalje, i pravo i odgovornost radnika .~ preko svog .dohot-ka u osnovoj organizaciji drazenog rada i svo]lh sarnoupravruh pra-va neposredo kotrolisu i usmeravaj tok prosirene i opste drstver1e eprodukcije. Tu kontrol oni r1e ostvaruju samo formalno, to jest svo-jim demokratski politickim pravima kojima raspola:lu u sisternu saoupravljaja, vec pre svega ekonomskim sredstvima, odiloSilo pre svega tie sto sticu deo dohodovnih rezultata ostvarenih u mehaizmu te op-ste drustver1e reprodukcije dohodak OSilOVYle organizacije, ; i SVOj licni dohodak. Rec , u stvari, neophodosti da osovna orgarlizacija druzeog rada i radik u njoj sticu svoj ukupni dohodak, kao i Hcni dohodak, kako na osovu dinarrrike prodktivnosti svog rada tako i kg drustvenog rada, i to srazerno dopriosu koji s rezultatu dru-stveog rada dali svojim tekcim i svojim rninulim radom. kad ovom slucaju govorim minulom radu, rnislim na onaj deo ukpnog dohotka oSilovne organizacije druzenog rada koji se u oliku akmulacije ds sredstava reprodukcije, to jest drustveog kapitala, svakodevno podrustvljuje kao drustveno odosno zajednicko sredstvo i uslov drzeog rada svih radnika.

Iz svega toga istovrerneo proizlazi i odgovornost radnika prema zajednickim i drustvenim iteresima, pre svega prema zajednlckim inte-

23

resima udruzenog rada, zatim i prema opstirn interesirna drustva u ~ lini. Razume se, ni ti zajedr1icki i opsti intereSi drustva ne ogu 'se subjektivisticki i voluntaristicki odrecti.vati u vrhovirna tehnostruk-ture udrZenog rada drzave, akar to ila i Skupstia. Upravo za-: to naS sistem saoupravne demokatije nastoji da te poslove 11 najv_e-coj rrgucoj meri prenese u nadlezost delegatskog sistema, koji ima: svoju bazu u organizacijama udrZenog rada i drugim samoupravni:i:n zaj edrlicama.

I, najzad, ovi se interesi utvrduju i onim prinudi aktima d:rZa-' ve na koje ona Ustavorn ovlascena.

Celokupnost svih tih odosa izmedu ljudi i sastavnih delova samo-upravno udruzenog rada i drustva u celini - jeste sustina naseg siste-' ma drustvene svojie. Sredstvia za proizvodnju i reprodukciju u dru-stvenoj svojii rliko pojedinacno - ni kao pojedinac, :rui kolektivno kao grupa, ni kao drzavni organ - ne z da raspolaze, niti moze da pri-svaja neki njihov deo bez odgovornosti prema jedakirn pravima dru-goga. Na taj nacin drustvena svojina postaje samo opsti uslov koji omo-gucuje pojedinaCom radniku u udruzenom radu da ostvaruje svoje pravo rada drllstvenim sredstvima, odrsno da na osrvu slobodnog ko-riscenja tog uslova moze da stice svoj licni doldak srazmerno dopri-nosu koji svojim tekuci i minulim rado dao ukupnom rezultatu drustvenog rada. Takav sistern odnosa drustver1e svojine istovremeno i nukleus, odosno pocetak ukidanja svakog olika svojinskog s1ste-a, jer zajedrlicka, odnosno drustvena svojina sa dalji razvojem proizvodrlih snaga i porastom produktivnosti rada, sve vise izrazavati odose raspodele prema potrebama, sve manje odnose raspodele pre-ma radu. ime , u stvari, drustvena svoj'ina postajati sve manje ogra-nicavajuci faktor licnog prisvajanja prema licnirn potrebama.

Reprodukcija socijalistickih i samoupravnih drustveno-ekonomskih odnosa

Jedna od osnovnih dilema savremenog socijalizma sastoji se u tome ko 'i kako raspola.Ze viskom rada, ko njegov sopstvenik d.li monopolni upravljac koji raspolaze drustvenim kapitalo i tirne postaje odlueu-juCi Cinilac u drustvenom i politicko Zivotu. Na datom stepenu raz-voja proizvodnih snaga i zavisnosti coveka od njegovog rada to moze da bude sama drzava i njen aparat, koji upravlja u ime radnicke klase, ali koji ujedno neizbeZo ispoljava i tendecije da postae gospoda1 nad samom radnickom klasom. moze da bude i neki autormni teh-nokratsko-upravljacki rnehanizam, zasrva na znaju i savremenqj organizaciji rada, koji istovreeno ispoljava tender1ciju da razvija od radnicke klase otudene cetre ekoomske i politicke moci i vlasti nad jorn. moze da bude i spoj jednog i drugog, sto u daasjern mo-entu glavna opasnost u nase drustvu. I1i paik, to moze da bude radri.i covek u odgovarajucoj kolektivnoj, samopravnoj i demokratskoj orga-izaciji udrZenog rada, koja mu omogucuje da se oslanja na strucno- ---upravljacke funkcije drustveno.g rada, ali i da ih podreduje zajedrlickirn interesima radnih ljudi.

U drustvu svojinskog nnopola, cirkulacija drustverg kapitala odnosno viska rada radnika neprekido dovodi do njegove cetralizacije

24

u vrhovima privrede i drzave, to jest u rukarna onih koji imaju mono-pol nad kapitalom, u poslednje vreme i u takozvaim nadnacionalnim komparlijama. Na taj r1acin se otuduje visak rada ne samo od radnika vec i od i, i neprekidno jacaju onopolisticki centri ekonomske i po-liticke moci, koji sve m podlezu. ilo kakvoj stvarnoj kontroli dru-stva. Takav proces istovremeo rada i politicke posledice razvoj jedne zemlje, posto u sve vecoj meri pretvara rad:Ika u slepog i bezuticajnog izvrSioca volje takvih otudenih cetara. Jer, cilj takvog sistema svojin-skog rropola nije i ne moze iti covek i njegov drustveni polozaj, vec centralizacija karpitala sama sebl, jer nju objekt1vr namece sama pri-roda tog s'istema.

Nasuprot takvom procesu, mi u na8em socijaliStickom drustvu stavom i zakonia ustaovljavamo takve odnose koji citav tok cirkula-cije drustvenog kapitala odosr viska rada radnika okrecu ka udruze-nom radniku u osnovni organizacijaa udruzeog rada. Celokupni do-hodak u svi njegovim vidovima koji se realizuje na trzistu ili na ilo kom stepenu udruZivaja rada i dohotka i drustvee reprodukcije, uvek se r kocentrisati u osnovnim organizacijaa udruzenog rada. Zato se: i svi rezultati koji se realizuju u tom procesu drustvene reprodukcije moraju vracati radnicia u osovni organizacijaa udrZenog rada, koje tie eprekidno- naravno, pod normalnim uslovima- povecava-ju masu dohotka, ds drustvenih sredstava kojima radrliei uprav-ljaju u tim organizacijama, sanlim tim prosiruju i materijalne izvore za poboljsavanje svojih sopstvenih, licnih radnih, zivotnih i opst dru-stvenih uslova.

na osnovu tako sticano?; i - pod normalnim uslovima - stalno uvecavanog dohotka osno1.rne organizacije udruzerg rada, radnici, za-tirn, uvek iznova udruzuju rad i dohodak svoje osnovne organizacije udruzenog rada sa drugim osnovnim organizacijarna udruzenog rada radi ostvarivaja zajednickih ciljeva u razvoju proizvodnih snaga, pro-duktivnosti rada i poboljsavanja radih, zivotnih i opstih drustvenih us-lova radrlika. proces udruzivaja vrsi se na osnovu samoupravih sporazuma udruzivanju, koje su sve osnovne orgaizacije udruzenog rada prema Ustavu i Zakonu obavezne da doose, narocito putem spo-razurna osnovama zajednickih planova. Cetralizujui dohodak takvim dernokatskirn putem, osnovne organizacije udruzenog rada, odnosno udrZeni rad, istovrerneno ga pretvaraju 11 zajednick11 ekonomsku snagu udruzenog rada, kojom on stvara uslove za otvaranje novih radnih rne: sta i za povecavaje produktivnosti 11kupnog drustvenog rada. ukupm rezultati takvog procesa 11druzivanja rada i dohotka se v raspore-duju na osnovne orgaizacije druzenog rada u zavisnosti od doprino-sa koji su svojim tekuci i mir1ult radorn dale ti rezultatima. ViSak rada, kao lt klasnog odosa med11 ljudima, u stvari, na taj r1aCin prakticno prestaje da postoji, jer njime kao delom ukupne vredosti koju proizveo svojim rado raspolaze sam radnik. vrednost koja predstavljala visak rada postaje sastavni deo dohotka, odnosno drustvenih sredstava kojia upravlja s radrlik u osnovrlim organiza-cijama udruzenog rada. U stvari, visak rada ostaje samo ekonoska kategorija, koja oznacava veliCiu sredstava koja, pravilu, radici sami izdvajaju za potrebe unaprelivanja uslova i sredstava njihovog ra:da i drustvenog zivota.

25

Pri tome su drstveno-ekonomski odnosi izmed:u osnovnih organi-zacija udrzenog rada, u koje one stupaju kada udrzju svoj rad i do-hoda:k u cilju zajednickog laganja u drstvenu reprodukciju i ostva-rivaja zajed:n.ickog dohotka, oslobod:eili samo kapitalistri.cke klas11e sadrzie vec i ekoomske logike kap'italistickog profita. er, ti odnosi se zasnivaju na podeli profita, vec na 'speaificnom oblrku slobodne razmene rada. Naravno, ova razmena se odvija na ekakvom slobod-om trZist kapitala, vec slobodoj razmei rada osovu sanupravruh sporazuma i drstvemh dogovora osnovama samopravmh i drstvenih plaova. motivacija radn'ika za tu vrstu razmene rada u njihovin, pre svega, radnim i razvojnim interesima, ne u nekakvom retijerstv ili izvlacenj profita na racn tud:eg rada.

Dohotkom sv organ

ako bude odvajao dovoljan deo cistog dohotka za razvoj, odnosno 'Za ulaganje u svoju ili drugu organizaciju udrZenog rada u cilj,u povecava.;. nja zajednicke produktiv11osti rada, odnosno ako tim sredstvia zaista bude racionalnije gospodario. Takav drustveno-ekonomski polozaj rad-ika r jos brze nego do sada da n i ostatke najamnog mentali-teta kod radnika. Radnik u sve vecoj meri, upravo kroz politiku aku mulacije sagledavati s trertne probleme svojih radih uslova vec i dugoroce prolerne produktivnosti svoga rada, samim tim i stva-ranja sve povoljnijih uslova za svoje stvaralacke amicije, za rast svog licog dohotka i za svoj socijali i k11lturni zivot.

Cisti dohodak forira se na osrvu objektivnih ekonoskih za-kona robne proizvodnje i trzista, kao 'i procesa drustvene reprodukcije, to znaci da, pravil, visa produktivnost rada daje i veCi do-hodak, se zato i dohodak pojedinacne osnov11e orga11izacije udruze-og rada razlikuje od individualnog kva11tuma rada radnika te organi-zacije. to ne zavisi sarr od sposobnosbl radnika, od idividualnog kvan-tuma njegovog rada, od produktivnosti individualog rada i od radrri-kove subjektivne volje, vec znatno vise od orgaskog sastava faktora proizvodnje i karaktera tehnoloije. Stoga stecei kvantum dohotka os-novne organizacije udruzenog rada ne moze automatski da bude d. me-rilo za visinu licrrih dohodaka, jer bi to dovelo do neodrzivih razlika u rrivou licrlih dohodaka radnika u pojedinim orgarrizacijama 11druzenog rada. Zato radrrici osnovne organizacije udruzenog rada, iako u nacelu; doduse, sarrstalno donose odluke visini licnih dohodaka i zajednicke potrosnje, rrraju p11i tome da se pridrzavaju odredenih drustveno utvr-denih merila kvantiteta i kva1iteta rada, koja treba da obezbede da kretanje licnih dohodaka sto vise bude u sklad sa 11acelom -- za isti rad isti licni dohodak. vodeci 11osilac utvrdivaja tih merila mora iti sama radnicka klasa, to jest njen si11dikat i sarnoupravni i drStveni dogovor, samo izuzetno i drzavni propisi.

Samoupravno drustveno planiranje

uslovima kada s11 udruzeni radr1ici 11 razi oblicia medu--sobno povezarrih, zavisih i uzajamno odgovornih organizacija i zajed-nica udruzenog rada gospodari i svog rada i drustvenog kapitala to jest zajednickih sredstava drustvene reprodukcije, oni moraju pla~om obezbeaivati kako optialne uslove i rezltate svog rada tako i opti-mal razvojnu politiku, odnosno najracionalrrije ulaganje drustveih sredstava u razvoj. Time oni, u stvari, vrse jednu drustvenu funkciju~ mogu da vrse samo zajedrricki, u uzajamnoj dernokratskoj odgovor-nosti u drustvu kao jedinstvenoj reprodukciooj celii. Upravo zato plan 11 uslovia socijalistickog samoupravljanja - pored toga sto regu-liSe mater'ijalne tokove 11 drustvenoj reprodukciji - treba prvenstveno da bude oblik udruZivanja rada i dohotka, i, potom, olik raspodele __ zajednicki ostvarenog dohotka na nosioce zajednickog plana, na osnovu njihovog ulozenog tekceg rada i rezultata gospodarenja drustverrim kapitalom, to jest njihovirn i drustvenim minulim radom kojim u. vljaju.

28

Stoga se drustvena sadrzina plana i planiranja mora izrazavati, pre svega, u utvrdivanju i ostvarivanju medusobnih prava i odgovor-nosti radnika u samoupravno udruzenom radu, polazeci od zajednic-kog .interesa radnika da drustveni rad kao celina bude sto produktiv-niji i da zajednicki reguliS opste drustvene uslove privredivanja k:oji obezbeduju njihovu ravnopravnost. osovni razlog sto sistem drustvenog planiranja u uslovima socijalistickog samoupravljaja ne moze iti isti kao u uslovima drzavno-svoj'iskog monopola. On vise ne noze biti puko prograniranje aterijalnog razvoja i utvrdivanje raz-\'Ojnih ciljeva i prograna ekoomske politike, vec mora postati i inst-unet demokratske reprodukcije socijalistickih samoupravnih drust-venih odnosa. Sen toga, plan ne moze iti neka od radnika nezaviso utvrdena i njemu nametnuta nuzrst.

Pokusa]i da se u uslovima socijalistickog samoupravljanja planira na. stari, drzavno-cetralisticki nacin u nas su doziveli neuspeh. Takvi planovi su za praksu ili vise prognoza i preporuka, nego realna os-ova za zajedrlicku akciju. Takav nacin planiranja sadriavao i u nasim uslovima stalnu opasnost da zelje i u drzavnom centru volunta-risticki odredeni razvojni i investicioni cilj evi postanu sredstvo za uspo-stavljanje monopola tehnostrukture u raspolaganju drustvenim kapi-talon, uz uoicajeno opravdanje da rec optimumima rnaterijalnog razvoja drustva, tirne i odredenim viSim ciljevima kojia radnici treba da se podreduju. Upravo zato u uslovia socijalistickog samou-pravljanja plan z da bude samo jedan od itrlih instrumenata drustvee rnaterijale reprodukcije, vec i reprodukcije socijalistickih samoupravnih drustveno-ekonornskih odrsa. Tek kao instrumet ost-'.arivanja takve materijale i drustveno-ekoornske reprodukcije, l istovremeno i instrument borbe za visu produktivnost i pojedmacnog i drustvenog rada u celii, kao i instrurnent razvojne politike koja rnora da d u fnkciji unapredivanja uslova radnickog rada i zivota. I tek ako bude takav, plan iti optimalno stiulativan, to jest podsticace radnika da postize sto visu produktivnost rada.

Polazna tacka celokupnog sistema planiranja s osnovne organi-zacije udrZenog rada, jer su or1e i nosilac celok-upog drustveog do-ltka. Planovi svih drugih nosilaca planiranja rnoraj da polaze od pla-nova tih organizacija kao svoje osove, pre svega da budu u skladu sa plairanim dohotkom u njima. i obrnuto, u svom planiranj os-novna organizacija udrzenog rada mora da vodi racuna interesima celokpnog udruzenog rada, zato planiranje uvek dvosmerno: odozdo prema gore i odozgo prema dole. Osirn toga, kada osnovna organizacija udruzenog rada zakljcila dogovor zajednickom planu u okviru rade organizacije ili Sire zajednice udruzenog rada, preko njih i u opstini, republici i federaciji, ona obavezna da se tog l pr'idrzava. l treba da obezbedi pravo i rnogucnost radniku osrvoj organizaciji udruzenog rada da preko svog racuna u radnoj, slo-'-zenoj i siroj organizaciji udruzenog rada irna neposredan uvid u rezul-tate udruZivanja rada i sredstava, u stanje i kretanje zajednicki ostva-:renog dohotka, to jest u spesnost gospodarenja dohotkom na svim nivoima druzenog rada i u celokupnom procesu drustvene reproduk-cije, kao i da ima kontrolu i pravo odlucivanja i raspolaganja tim do-hotko, z istovremen odgovornost za ekonomsk!i rezultat takvog ras-

29

polaganja, i za materijalne posledice takvog raspolaganja njegov licni dohodak.

Srednjorocni plar1 u nasi'l uslovima najpogodnij'i olik udruzi-vanja rada i dohotka i osnovni olik plana ekorskog i drustvenog razvoja. Zbog toga drustvena obaveza svih nosilaca planirailja da uskladuju svoje srediljorocile plailove. Srednjorocnii planovi se grade na pretpostavkama dugorocnih planova za razdolje od deset i vise godina, koji su obavezni san kao zajednicka pol'itika. Godisnji plan , pak, samo svojevrstan izvod iz srednjoroenog plana.

Svakako treba istaci da obaveznost plana i efikasrst planiranja u uslovima socijalistickog samoupravljanja gledarno ne kroz priz:r hijerarhijske prinude viseg plana prema nizem, vec kroz jedan sistem institucioilalizovanih medusobnih odnosa i obaveza sarrrih nosilaca plana - pocev od osrvnih organizacija udrzenog rada i esnih zajednica, komua i repblika do federacije - kljucujuci u taj sklop odnosa i obaveza i radne organizacije, slozene organizacije, sire asocijacije udruzenog rada, razne vrste finansijskih asocijacija u sklopu kreditno--bankarskog i monetarnog sistema. Takav sistem medusobnih odnosa u kojima radrrici prvataju srednjorocne i dgorocne obaveze udruzi-vanj dohotka omogcuje efikasnost planiranja i ekonomske politike u slovima socijalistickog samopravljaja. princip saglasnosti od-redivanju planskih obaveza istovremeo stiti sanupravni polozaj rad-Ilika od opasosti da obavezost plana postane 'izvor obnavljanja drza.v-no-sopstveilickog, odnosno tehno-blrokratskog moopola raspolaganju radilikovim viskom rada.

Slobodna 1-azmena rada izmed:u materijalne proizvodnje i drustvenih delatnosti

Razvojem samoupravnih odnosa c1mmo korak dalje i u rascisca-vanju i izgradnji odnosa olasti samoupravnog zadovoljavanja soci-jalilih, obrazovnih, IlaucnoistrazivaCkih, klturn i drugih interesa rad-nih ljudi u odgovarajuim drustvenim delatnostima. Vec su Ustavni amandmani iz 1971. godine nalagali da se interesne zajednice u olastia drustvenih delatnosti organizju na bazi ravnopravnosti i ravno-pravnog dogovaranja radnih ljudi koji su korisilici usluga, odnosno iz cijeg se dohotka finansiraju ove delatnosti, i radnih ljdi delatnosti-a koje, rekao bih, proizvode te usluge, i koji, takode, svoj delatnost i jezin razvoj zasrrivaj na dohotk stecenom Ila osnovu takvog nepo-srednog i slobodnog, ali ujedno dugoroenog, organizovanog i odgovornog samoupravnog sporazumevanja sa radnicima u materijalnoj proizvodnji. Tu olast samoupravnih odnosa Ustav naziva slobodnom razmenom rada. Time nije obezbedena samo neposrednija kontrola radnih ljdi nad trosenjem sredstava u raznim drustveni delatnostima, vec i svoje-vrsa samopravna integracija iilteresa, koja omogucava da se poje-diile vrste drustveilill delatilosti razvijaju sa mrgo vise l i nogo --vise uskladeih napora proizvodaca i korisnika uslug&.

Osirn toga, ovo treba da ooguci odlucujce korake ka integracij:i udruzenog rada, kako onog neposrednoj materijalrj proizvodnji,

30

tako i onog u nematerijalnoj proizvodnji, koji se aterijalno realizuje tek posredno, u vecoj produktivnosti drustvenog rada uopste. Dok drzavni budZet i posrednik u tim odnosima te dve olasti drustvenog rada ne samo sto su prividno izgledale kao nezavisne jedna od druge, cak i kao itno razliCite, vec stavise, dolazile su i u konfrtkt koji se, pravilu, nije razresavao u d'irektnom samoupravnom odnosu m.eau rad-ni ljudima, nego politickim sredstvima i odlukama u drzavn11n orga-nia, odnosno republickim skupstinama. Dosledna primena novih ustavnih odredaba treba, medutim, da saznije nego do sada dovede te olas11i drustvenog rada u direktnu medusobnu zavisnost i do edusobnog samoupravnog dogovaranja. U drustveni delatnostima koje, u stvari, nisu u pravo smislu samo clik po:trosnje vec i sastavni deo drustvenog rada, nije neophodno da porez ili drzavni propisia utvrden doprinos budu jedini regulatori odnosa iz:edu proizvodnog i takozvanog neproizvodrg rada. i na svi drugi podrucjima sloodne medusobne razmene rada, i ovde neposredni ekonomski od-noSi razlicitih olasti drustvenog rada, pravilu, daju bolje rezultate g sto to i slucaj sa budzetskim i poreskim nacinom finansiranja. Drugim reCima, rec :ne samo vertikalnom vec i horizontalnom povezivanju drustvenog rada.

Razume se, tu ne mogu iti posrednik trzisni odnosi kakvi vladaju u robnoj proizvodnji. Vec pocetni koraci u izgradnji samoupravnih interesnih zajednica pokazuju da se u takv'irn organizacijama medu-sobnih ekonomskill i drugih odnosa prolemi te vrste mogu uspesno re.Savati samoupravnirn sporazurnia i drustvenim dogovorima na dugo-rocrrijim osnovama.

Dakako, posto se tu cesto radi i posebnim drustve:riim intere~irna, driavni organi morati u tim olastima drustvenog rada i dalJe da vSe odredene vrlo znacajne regulativne, i nadzorne fukcije. No, te funkcije treba da narusavaju vec da upopunjuju ri garantuju sus-tinSku uzajarnnu povezanost i zavisnost celokupog drustveno,e; rada u jedinstvenom samou:pravno sistemu.

povezanost u nasem ustavnom sistemu doila i svoj 'insti-tucionalni izraz time sto su samoupravne delegatske 'Skupstine samo-upravnih interesnih zajednica od posebrg drustvenog interesa ravno-pravni dom opstiskih i repulickih skupstina, kada odlucuju pitanj'ima koja su od itnog z kako za te saoupravne interesne zajednice tako i za drustvo kao celinu. se odnosi na net samouprav-rrih interesnih zajednica - za obrazovaje, nauku, socijalnu zastitu, zdravstvo ri kulturu. znaci da opstinska, odnosno republicka skups-tina ne moze doneti odluku ili zakon koji se odnosi na te drustvene de-latosti bez saglasnosti njihovih samoupravnih skupstina. Ali i obrnuto, skupstie tih samoupravnih interesnih zajednica ne mogu doneti svoju odluku bez saglasosti drugih domova opstinske, odnosno republicke skupStine, kada rec znacajnim pitanjima od opsteg drustvenog interesa. Razume se da Ustav morao predvideti i postupak aritraze, ako se sporazum ne postigne, odluka se nra doneti.

Takvim sistemom drustveno-ekonomskih i denkratskih odnosa su i drustvene delatnosti, koje su ile tradicionalno vezane za drzavu

31

i zavisne od nje, postale slobodne samouprave delatnosti i integalni deo samoupravog udruzeo~ rada.

Uloga svesnili socijalistickih snaga u daljem razvoju samoup1-avljanja

U samoupravnom razvoju ekorskog i ~olitickog sis_t_en;a _iv drustva uopste veoma znacaja i uloga organizovanJ:h snaga socrJalistrcke dru-stvene svesti izrazen u takvim organizacijama kao sto su Savez komu-nista, Socijaiisticki savez radnog naroda, s~~ikati, o_;~ad~nske .~ druge druStveno-'politicke organizacije, kao i u naucmm, strucnll l dr.ug'll!n dustvenim organizacijama. Ove organizacije .n~ rr:eki po~rednr~ .J.Zmeiu coveka i v1asti coveka i organa samoupravl]an]a, coveka 1 skupste, kao sto su to politi~ke partije u klasicnom parlamentarnom sistem:r. Nacelno uzev, one su pre svega faktor olikovanja drustvene sv~s~, odnosno oslonac i avangardna snaga radnog coveka koja mu omoguc~Je da bu.~e sposoban za sanstalno i kvalifikovano vrsenje demokratskih funkCIJa njegovim samopravnim institucijama i koje pokrecu narodne mase u akciji za dalji razvoj socijalistickih odnosa.

Meiutim, posto nase drustvo jos uvek u revo1u~ior:arrm .. p~eviranju, Savez komunista - zajedno sa d~gi~n ~rog~es1v~.~. soc1]alls-tickim snagama i dalje ima ulog vodece 1de]ne !1 politlck~. revol~-: cionarne snage na onim podrucjima drustvenog ~vota ~ ko]l ~aVISI stailnost socijalistickih i samoupravnih osnova .~aseg dr~stva .. U [StOJ? smislu i sindikati vrse veorna znacajnu funkcl]U razresavaa konfll-kata koji nastaju u ekonomskim i socijalnim odnosima meiu ljudima.

Bitan faktor i pokretacka snaga kontin:;riranog razvoj~ ~a.n::oup~ ravljanja u nasoj zemlji , nesumnjivo, i to sto su se .vodece 1den~. 1 politicke snage naseg drustva, pre svega Savez komustc: Jugosia:vrJ~, ne samo opredelile za sarrupravljanje, vec su razradom egovog Id~Jnog, drustveno-ekonomskog, politicko~ i kulturnog kncepta . ne~rekidno podsticale i usmeravale razvoj samoupravog srstema 1 gv nutrasnju integraciju u pravcu izgradnje jedinstvenog, ko~istent~og i celovitog drustveno~ sistema. OCigledno da prevladavan]u proti-:--recnosti i konflikata interesa kojih ima i U nasem samoupravom SOC1-jalistickom drustvu, spontanitet i empirizam ne mogu blti je?ini fakto~ razvoja. Ne samo nauka, vec i idejne i poli'ticke snage drustva. kao 1 drgi faktori svesnog ljudskog stvaranja, neophodna su i u mnogom pogledu odlucujuca komponenta tog procesa. Mi nastojimo ~ u naser_n sisternu te snage ne bud partijsko-politicki faktor u odvo]eno polr-tickorn sistemu drzave ~lasti, vec unutrasnji sastav~ deo ~istema sarrupravljanja, to jest oblik organizovane svesne ~t1vnosti v samouprav:-ljaca kako u sistemu udruzenog rada tako i u s1sterr drzavne vlast1.

Svoju istorijsku ulogu u izgradnji socijalistickog drustva radnicka klasa z uspesno da odigra samo kao organizovana snaga. l:ldruze-nom radu, kao organizovana snaga samopravom. ostvanv:anJ_ svo--jih socijalnih, kulturnih i drugih interesa, kao .?rgar11zova:-a. Ide]r-~oliticka snaga u neprekidno proijanju ka s_voJim d':g~r~cm !d~m istorijskim interesima koji su istovremeno 1 dugorocm mteres1 drust-

32

venog napetka opste i kao organizovana snaga u odbrani socijalistic-kog razvoja u drustvenoj praksi. Sanupravljanje rnora izrazavati sve te rnanifestacije i radnicke klase, i zato ono ne moze biti samo ne-kakav instrument iskljucivo empirijsko~ delovanja radnih ljudi u ost-varivanj njihovih svakodnevih interesa u udruzenom radu, jos manje nekakve spotane vladavine masa, jer bi se svela na cisti empirizarn.

Prema tome, zadatak koji danas pre svega treba reglisati jeste neophodnost da uCinirno nov korak u takvom kon:stituisanju ekonom-skih, socijalnih i demokratskih odnosa meiu radnirn ljudirna u udruze-no rad, u okviru kojih oni kao organizovana snaga iti jos samo-stalniji, a1i jedno i jos odgovorniji u upravljanju drustvenim sredstvi-ma za proizvodnju, kako bi tirne postajali sve kvalifikovaniji stvarni nosilac i motorna snaga samopavnog drustverg razvoja. Razue se, od trenu.tka kada preuzima dustvena sredstva . i vlast, radnicka klasa pocinje da rnenja i sebe samu, pri u jedinstve samoupravi s'is-tem socij alistick:ih proizvodnih odnosa neprekido i sve sire i svako-dnevno kljcuje i sve druge slojeve naroda. Sarno tirn putem smn i deokatska diktatura proletarijata moze da postane demo-kratska vladavina naroda, ri sarno tim putem i radnicka klasa sve vise prestaje da bude sarno sloj radnika kao dresirarre radr1e snage (Maks).

Ali pravo zbog toga subjektivni faktori kreativne drustvene svesti rnoraju iti organizovani sastavni deo sistema samoupravne demo-kratije i izraz sarnouprave aktivosti samog udruzenog rada, ne neka idejno-propagandisticka sna~a van to~ sisterna ili klasicna poli-ticka partija iznad njega, to jest koja upravlja drustvor umesto radnog coveka, odnosno graiarra.

Samop1-avna socijalisticka demokratija

Svakako da jedno od centralnih pitanja na kojem se angazuj svesne socijalisticke snage i pitanje daljeg razvoja samoupravne demo-kratije u nasem drstv kao celovitom sisternu.

Vec smo odavo utvrdili, i ceiokupna s praksa potvriivala i potvrije, da samopravom socijalistickom drustv ne odgovara sistem visepartijske dernokratije koji astao burzoaskoj politickoj drzavi ili jednopartijski sistem koji astao u specificnorn prelaznom periodu izrnei burzoaske i socijalisticke demokratije. , dakako, ne znaCi da poricemo istorijsku mogcnost, mnogi zernljaa cak i neophodnost, da socijalisticki odnosi pobede i u uslovirna postojanja visepartijske demokratije brzoaskog tipa, ako za to postoje odgovara-juci istorijski uslovi. Meitim, s zelja prosla kroz dubok soci-jalisticku revoluciju i ona i rnogla da savlada suprotnosti zbog kojih revolucija i astala da otvorila prostor za delovanje kontra-revolucionarnih saga oliku nekog visepartijskog sistema, iz prostog razloga sto te suprotnosti samorn revolucijom nis blle ukinute, vec promenjen samo odnos snaga. Obavljanje visepartijskog sisterna s~mo i ponovo zaostrilo stare suprotnosti.

SamoupraYljanje u JugoslaYiji 33

Med:tim ne moze biti nikakve smnje u to da socijalizarn ne rnoze da nap~edje ako se u m ne razvijaj demokratski odnosi rned:u ljdima, to jest ako socijalisticka praksa nema aktivu podrsku vecine radrrih ljudi. Boreci se protiv neprijatelja socijalizrna i socijalis-tickog samopravljanja istovremeno smo stvarali uslove za razvoj novog tipa demokratije, to jest samoprave socijalisticke d.emokratije, .. ~oja se zasrliva na demokratiji drzenog rada. U takvoJ deokratl]l postoji vise potreba za takrniicenje politickih partija, to jest za borbu mect njirna koja od njih na l centralisticke drzave vladati radom i drstvenim kapitalom, jer s i rad i drstveni kapital u rkama udrzerlih radrlika njihovirn osnovrlim orgaiza

drustvu i postaju sposob11e da a11gazuju najsire kreative s11age dru-stva.

Va.z11o , takode, ukazati 11 to da delegat 11ije u svakom ko11kret-11om pitaju strogo veza11 takozvanim imperativ11im mandatom, jer i to suvise otezalo i usporilo rad skupstine, pogotovo kada rec re-publickoj, 11aroCito Skupstmi SFRJ. sto samoupraVIla zajed11ica delegaciji, tako i delegacija svome delegatu u skupstim daje instrukcije za rad, 11 postavlja zahteve kako da glasa svakom pojedinom pita-ju. Posle pretresaja u delegaciji onih pitanja koja su na dnevnorn re-du skupstine, delegacija, u stvari, daje opste uputstvo delegatu tome kako da se ponasa u skupsti11i. Ali u tom okviru delegat samostala u opredeljivaju i glasaju pitajima kojima se odlucuje u skupsti-l. Naime, osnovna funkcija delegacije i delegata ne svodi se samo na to da kao postar prenese stavove svojih samouprav11ih zajednica -rnada arav11o moraju da cine i to - vec i da se sporazumevaju i dogo-varaju sa drugim delegacijama i delegatima radi pronalazenja resenja koja s prvatljiva i za druge, to jest koja odgovaraj i opStim drustve-im iteresima. 1\!Ioraju se, dakle, staati usklaaivaj pojedmacnih sa zajednickim mteresima. Narav11o, oni pri tome moraj izrazavati inte-ese i t svoje samoupravne zajednice, ali moraju u.vazavati i inte-ese i t drgih samoup:cavih zajednica, sa cijim delegatima treba da se sporazmeju resenjima koja s prihvatljiva, ako 11 uvek za sve, d bar za vecinu. No, ako samoupravna zajednica ne bude zadovoljna adom svog delegata, ili svoje delegacije, moze i da ih opozove. Ali i nt, i delegacija i delegat takoae iaju pravo da podnes ostaYku, ako se ne slaz sa smernicarna koje im daje samopraVIla zajednica, odnosno delegacija kojoj s odgovorni.

Delegatska veca s okosica skpstlna kao organa dstvenog sa-mopravljanja i najvisih g vlasti u okviu prava i dznosti dru-stveo-politickih zajedica. 11 utvraju politiku i dl svim 11aj-vaznijim pitajima znacajnim za politicki, rprivredrri, socijalni, kultui zivot i dstveni razvitak u interes dg coveka.

D1zava i samoupravljanje

Dzava kao faktor vlasti i u uslovima samoupravljanja zadrzava, i jos dugo zadrzati, veoma znacaju ulogu u regulisaju materijal-rrih tokova drustvenog razvitka, u obezbelivanju planske privrede i 1.1 drugim olastima drustveog zivota, posebno u olasti obezbedivaja esmetaog funkcionisaja socijalistickog samoupraVIlog sistema. Ali azvojem samoupravljaja njena drustveno-istorijska uloga poCinje da se menja. Ona vise nije samostalna snaga iznad drustva niti pojam idetiteta sa drustvom, vec postaje sve vise jedna od funkcija samoupraVIlo organizovanog drstva. Drzava sve manje sopstvenik uslova i sred-stava rada u ime radnika, sve vise jedna od funkcija drustvene svoji- .. , izrazene u takvim proizvodim odnosima u kojima uslovima !i sred-stvima za proizvodnju neposredo i na osnovu jedakih prava i odgo-vornosti raspolazu radnici, radi ljudi udruzeni drustvenom radu i razvoj drustverrih proizvodnih snaga. Time i idejna i politicka vg-

36

da radnicke klase i druge snage socijalisticke drustvene svesti s"~. manje mogu da dolaze u polozaj da u otuaenom politickom siste drzave vladaju umesto radnicke klase. 11 u uslovima samoupravljanja posta-ju, tako reci, unutrasja snaga svesti te klase i svih radih ljdi, koji kao demokratska, sloboda samoupraVIla zajednica proizvodaca pravljaju kako udrzenim adom, razvojem proizvodnih snaga i celokpnim ma-terijalnim i socijalnirn razvojem drustva, tako i drzavom kao oruaern vlasti i prinde, za obezbeaivaje takvih jihovih interesa, sve dok ta-kva pinuda d istorijski neopldna.

1\!Ii smo se uvek suprotstavljali poznatoj Staljd.novoj tezi da 1\!Iark-sova i Lenjinova teorija >>odurmraju drzave spada dalek bdcnost, da sadasnji zadatak u stvari samostalno i svestrano uloge drzave. Nasuprot tome, naglasavali smo da svaki korak u proSi-rivaju uloge sanupravljanja i korak u >>odumiranju drzave. Ali ujed-110 smo uvek isticali da to nikako znaci slaljenje drzave kao instrmenta vlasti radnicke klase, jer ona kao organ vlasti ne moze da slai sve dotle dok ta vlast drustveno-istorijska neophodnost. Olici te vla-sti i rg ispoljavanja menjace se, doijace razne demokratske forme, ali njena sadrzina r ostati sve dotle dok radicka klasa ne izvojje definitivne itke za socijaliza u praksi, u proizvodnim odrsirna.

Drugim eCima, polazimo od gledista da nije dovoljno samo govo-riti vlasti radnicke klase, jer se iza takvog praznog pricanja i raznih vrsta demagogije g kriti i veoma smnjive politicke amicije. Na-protiv, radick klasu, odosno sve radne ljde, treba uciniti direktnim nosiocem vlasti upravo u samoupraVIloj orgaizaciji u kojoj oni rade, zive i ispoljavaj svoje neposredne i dgorocne mterese i ciljeve. Na-raVIlo, takvom sistemu moraj imati svoje mesto i odlucjuci uticaj i orgaizovane snage socijalisticke svesti koje znati da povezuj daasnji sa sutrasjim danom, neposredni interes sa dgorocnim, pojedinacni iteres sa zajednickim, iskstvo prakse sa naukom, idejno-politicke cilje-ve sa strucnim, rekao ih, sistem samoupravljanja sa sisteo drzavne vlasti na takav nacm da upravo sistem samopravljaja i baza i po-lazna tacka drzaVIle vlasti, kao radnicke klase organizovae kao drzava.

Samoupravljanje i meunacionalni odnosi

Socijalisticko sarnoupravljanje, i 'kao koncept i ideja i kao praksa nasih radih ljudi, istovrerneno znaci i najsnaznije z slobode i ravnopravnosti naroda i narodnosti koji zive u Jugoslavij1i. Polazna tacka za razvoj meanacionalnih odnosa u 11s drustv nije s ..: liticka i kllltrna, odnosno demokratska sloboda naroda, vec i njegova ekonoska samostalnost koja, tako reci, automatski proizlazi iz samoup--raVIlog polozaja adnika i svih radih ljudi. Na takav nacin sarrupravljaje radnika, radnog coveka istovremeo z svakoj naciji sa-moupravu samostalnost u rad i raspolaganju rezultatima rada, odno-sno u izgradnjj materijalne baze za razvoj sopstvee klture i civilizacije. , za obezbedenje slobode jednog naroda itr da, pored politicke i kltrne samosta1nosti, on raspolaze rezultatima, odnosno dohotko

37

svog drustvenog rada i da upravlja celokupnorn drustvenom reprodukci-jom, dakako, u odgovarajucoj ravnopravnoj uzajamnoj zavisnosti i odgo-vornosti sa drugim narodima koji Zive u istom privrednom siste. Ova nacionala ekonomska samostalost u nasoj zemlji nije ni etatisticko--adrninistrativa kategorija ni autarkija niti pravo nacionalisticki ego-izarn, vec upravo specificam. vid i izraz sarnoupravljanja radnog coveka.

upravo takva saupravna sarnostalnost naroda i narodnosti Jugoslavije pokazala se i kao uslov i najsnaznija pokretacka srga u nji-hovorn zblizavanju, ujedijavam.ju i jacanju ravnopravne rnedusobne od-govornosti u resavaju zajednickilh prolerna i ciljeva. Nikako tirne Ile ih zeleo da tvrdim da U tim OdilOSirna vise Ilema i konflikata interesa. Oni postoje, sigurno se i ubuduce pojavljivati. Ali, celokupno IlaSe dosadasnje iskustvo potvrduje da upravo samoupravljanje najsnafulij~ faktor u prevazilazeju takvih konflikata interesa, odnosno u dernokrat-skorn resavanju zajednickih prolerna koji nicu iz takv konflikata.

Sarnoupravljanje u buducnosti

Kad i:smo hteli da sa nekoliko reci darno jednu viziju buducnosti, rekli isrno da se drustvo tek kada se bude oslajalo na automatizova-ne proizvodne sluzbe moci do kraja organizovati kao samoupravr dru-stvo korne vise iti neophodna ni drzavna r:d ni prinuda priv-rede proizvodnog procesa koja dam.as zahteva fizicki rad coveka. Iak:o su ovi procesi vise stvar buducnosti, njih u izvesnorn smislu vec danas treba u.rnati u ob:air. I to pre svega u torn smislu sto sarrupravljanje u proizvodnorn radu treba sve vise da se preplice sa svirn drugirn olastima drustverg sarnoupravljanja i drzavnog sistema.

U buducosti, kada dalji razvoj proizvodnih snaga bude stvorio odgovarajuce uslove, sigurno da i drustverli polozaj coveka i odno-se rnedu ljudirna sve manje odredivati njihov tekuci rad, sve vise uku-pan rezultat drustvenog rada i stvaranja. ime se srnajivati i snaga unutrasjih konflikata interesa i uloga drzavne vlasti u sisternu sarno-upravljanja. Ali ne sarno to. Prostor sarnoupravne slobode toliko se proSiriti da samouprava demokratija, kao oblik drzavne vlasti radnicke klase, vise biti olik za za8titu socijalistickih proizvodnih odosa, vec slobodan odos stvaralacke saradje rnedu ljudima. Nase drustvo , doduse, tek pocetku tog puta, ali rni morarno iti dosledni i radi-kalni u kursu, kao sto rarno biti realisti u pogledu korlkretnih koraka u njegovom ostvarivaju. Zatrcavaje u resenja za koja u nasem drustvu jos ne postoje uslovi jedako opasno kao i zatvaranje oCiju pred pro-lernirna koje istorija stavila na devi red savrernenog covecanstva. Drugirn reCirna, ukidati ili slaiti ulogu drzave pre nego sto sarrupravno drustvo ude sposobno da zivi bez oslonca na snagu drzavne vlasti radnicke klase i svih radih ljudi, ilo i ravr odricaju upravo od socijalistickog samoupravljam.ja. Ali, mi srnatramo da koraci koje sada __ Ciirno idu u pravcu takvih dugorocnih ciljeva, i to kako u drustveno--ekonomskirn odnosirna tako i u daljem razvoju aseg politickog sistea.

Za ljude koji su vecito skloi podrzava:n.ju postojeceg stanja i reda stvari samoupravljaje utopija i anarhija. Medutirn, za ljude koj1

38

tra2e izlaz iz SU!promosti savrernenog drustva na socijalistrcki i demo-kratski nacin socijalisticko sarnoupravljanje jedna rnogucost takvog progresivog izlaza, za neke i istorijska nemmovnost. Za nas, pak, koji srno agazovani u izgradji sistema socijalistickog samoupravljaja u Jugoslaviji samoupravni sistem nase drustvo, svakodnevna prolematika u kojoj zivimo, zadatak i cilj koji vidimo pred sobom. Ne bih zeleo da ideali:zJirarn uspehe naseg dosadasnjeg razvoja sarrupravljanja. Medutim, rr1i srnatrarno da su postiguti ozblljni rezultati. U sva-kom slucaju, samoupravlianje vise i sarno vizija i teZja progresivne socijalisticke mi:sli. Ono i praksa i drustvea stvarnost koja vec neko-liko decenija zivi i kontinuirano se razvija. jos jedom potvrduje da sarnoupravljaje nije efemerna pojava neke subjektivisticke ideologije niti politicka konstrukcija, vec jedna od opstih zakonitosti u razvoju socijalizma.

SAMOUPRAVLJANJE U JUGOSLAVIJI

/

UVODNE NAPOMENE

Socijalisticko samopravljaje d od ajvecih istorijsk tekovia dgotraje, orgaizovae, teske i slozee revolucioare borbe radicke klase i svih radih ljdi putu izgradje socijalizma Ju-goslaviji. Od jegovog uvoaeja 1950. godie proteklo preko cetvrt stoleca. Za to vreme samoupravljaje se sz razvilo i obuhvatilo sve sfere drustveog zivota i rada, postalo osova produkcioih i ukup-nih drustveih odosa. Samoupravljaje se potvrdilo i afirmisalo kao domiirajuci drustveo-ekoomski odos, kao sustina drustveog, so-cijalog, ekonomskog, poLitickog i ukpnog i socijalisticke Jgoslavije, kao ideologije i kao i svakodevog misljeja i zivljeja. Samoupravljaje postalo traja i eotuaiva osova polozaja, prava i odgovornosti radih ljudi i ukupih drustveih odosa. Pokazalo se kao snaza faktor podsticaja stvaralastva i iicijative radih ljudi svim oastima drustveog rada, razvijaja ma;terijale Qsove drustva i podizaja zivotog stadarda i socijale stailosti radih ljdi. Nje-gova talost pokazala se i razresavaju, demokratski i humaisticki i, svih krpih koflikata i protivurecosti koje svom socijalistickom hodu jugoslovensko drustvo ailazilo. Samouprav-ljaje , dakle, postalo objektiva zakoitost, sa primarom sagom 1adicke klase i radih ljudi druzeom radu, koji ga s, produb-ljuju i razvijaju pravcu izgradje Marksove slobode asocijacije pro-tzvoaaca.

Za vise od cetvrt veka samoupravljaje preslo put od prvilL 1adickih saveta 1949. godii, kao eksperimetalih organa radickog samoupravljaja, preko radickih saveta i pravih odbora osovu. Osnovog zakoa rvl drzavim privredim preduzecima i vi-sim privredim druzejima od strae radih kolektiva iz 1950. godie, preko jegovog stalog razvijaja i olikovaja Ustavim zakoom iz 1953, Ustavom SFRJ iz 1963, Ustavim amadmaima 1971. i Ustavom SFRJ iz 1974. godie, do izgradje celovitog, integralog drustveog sistema, kojem se azi drustvee svojie sredstava za proizvodj ostvaruje proleterska maksima osloboaeja rada, ostvaruje s rad-og coveka druzeom rad sa uslovima, sredstvima i rezultatima 1ada i jihov odlucujuci ticaj sve tokove drustvee reprodukcije.

43

Za bolje shvataje i razmevaje sstie razvoja samopravnog sistema Jgoslaviji it s zi programski dokmeti koji su opredel razvoj samopravljaja. S tim .vezi vec dze vreme oseca se drustvea potreba za kjigom kojoj i jedom mest ila prezetiraa ajvaznija dokmeta razvoj socijalistickog samo-pravljanja Jgoslaviji od 1949. do danas, z jihovo atentico obrazlozeje. Takva kjiga Jgoslaviji postoji. DosadaSja izda-ja, pre svega izdavacke kuce Privredi pregled, koja se odose razvoj samoup1avljaja Jugo.slaviji, drugacijeg su karaktera.

Potreba za takvom kjigom , asem misljeju, najsireg ka-?aktera, svojoj osnovoj i dgorocije i trajije vredosti, kao svojevrsi prikaz tragaja i borbe jgosloveskog drustva za soci-jalisticke samouprave prodkcioe odose i jihovo ostvarivaje praksi. Ona i ila dragocena pomoc svakode.vom radu radicirruL '!;. osovim i drugim orgaizacijama druzeog rada, orgaima drstveo-politickih wjedica, telima drstveo-politickih orgaizacija, i, strucim, kltrim, obrazovim i drgim istitcijama, dele-gatima, privredicima, stdetima, i i st?ucim radnicima, ceicima i d1-. Isto tako, za takv01n puikacijom postoji veliko inte?eso-vaje svih oih koji dolaze iz iostranstva i izcavaj p1aksu saniou...: pravljaja i s ki razvoj. Zbog svega toga kjiga i, osim doktt-' tig, iala ajsiri drstvei znacaj.

Kjiga k prezetiramo javosti , stvari, zborik koji obu-h'ata zi izvore tekstova saoupravljajtL od 1949-1976. godine. U izbon.L tekstova polazilo se svega od oih koji su ajznacaji-' ji, kljucni i najneposednije povezani sa razvoje sistema samottpravlja-ja privredi i drugi dustvei delatostima, te azvoja drustveo:.. -ekoo'lnSkih odosa socijalistickoj Jugoslaviji tL pojedinim istorijskim etapama njeog razvoja. NaroCito s se imali vid pog?amsko.:.politicki stavovi voaenju samopavljaja i jegovom istorijskom zna"-caju, sustii samopravljaja, polozaj adih ljdi samopravnom sistemu, dohotku, , aspodeli dohotka, si reprodkciji~ drustveoj svojini, planiraju, tzist i dr. V spomentom izbor tek-stova nije se, meautim, ize lazilo politicki sistem. i moglo da. bude predmet posebog zbornika.

Uz dokmete razvoj samopravljaja Jgoslaviji (odnosno iz'ode iz njih) dati s i ajvaziji delovi ekspozea, govora, referatci, vodnih izlagaja kojima obrazlozeno ds pojediih dokume-ata. I ovde se tezilo da se d samo i delovi tekstova koji se od-ose osovna pitanja razvoja samoupravljaja.

Sadrzaj knjige prezetira itorijsko-h1onoloski, to jest prema vremeu ds dokumeta, uz odgovarajucu periodizacij koja. slovog karakte1a (1950-1963, 1963-1971. i 1971-1976). Takoae, pocetk svakog od tako defiisaih perioda dat kratak smari pre; gled kojem se poksalo izloziti sto it za odosi period razvojtL socijalistickog samopravljanja.

Imajci vid veliki drustvei z ove kjige, svakako da i, i d aseg savesog i stpljivog rada, od velike koristi ile do-roamerne kritike s ciljem da se, dogledo vreme, doae do jos l i preglednije knjige (zborika) samoupravljaj Jgoslaviji.

44

TRANSFORMACIJA DRUSTVENIH ODNOSA

NA SAMOUPRAVNIM OSNOVAMA 1950 - 1963

Socijalisticko samoupravljanje nastalo kao istorijska nuznost u razvoju drustveno-ekonomskih i drustveno-poickih odnosa u Jugosla-viji i u svome razvitku dozivljava kvantHativne i kvalitativne promene u kontinuitetu revolucionarnog snazenja i o1ikovanja svojih verodostoj-nih sadrzaja. Pre svega, crplo svoje izvore iz opstih kretanja u svetu ka socijalizn, teorijskih i naucn marksisticko-lenjinistick po-gleda, iskustava radnickog pokreta u svetu i autenticnih sadrzaja, osnove i sStine 5 socijalisticke revolucije. SaLmoupravljanje uspostavila, svojom svesnom i revolucioarnom delatnoscu, sama radnicka klasa na eelu sa Savezom komunista Jugoslavije.

Socijalisticko samoupravljanje povezano sa drustvenom svoji-nom sredstava za proizvodnju, koja cini materijalnu osnovu samouprav-ljanja i, sa svoje strane, samoupravljanje znaci afirmaciju drustvenog karaktera sredstava za proizvodnju. Takole, socijalisticko samoupav-ljanje povezano sa afirmacijom trzisnih odnosa :i zakorlitosti, ali pod svesnom kontolom udruzenih radnika i drustva u celini, putem sarno-uprawg planiranja. Ono istovremeno znaci proces postepenog odumi-ranja drzavnih funkcija i prenosenja niza tih fukcija neposredne proizvolace i njihove asocijacije, proces spajanja proizvolaca sa sred-stvima za proizvodnju i rezultatima njihovog d, 1proces izgradje integralog sistema produkcionih odosa u kome sve osnovne funkcije upravljanja tokovima drustvene reprodukcije imaju u svojim rukama radniCka klasa i radnici u udruzenom radu.

Socijalisticko samoupravljanje, istorijsko-hronoloski posmatrano, otpocelo da se uvodi u Jugoslaviji odmah posle socijalistiCke revo-luci:je, kroz pocetne, posredne i nedovoljr razvijene oblike uticaja rad-nika na delatnost preduzeca. u preduzecia dolazilo do izrazaja u delovanju radnickih poverenika, sindikalne organizacije, tzv. radnickih savetovanja, davaju predloga, misljenja i saveta radnih ljudi rukovod-stvu ;preduzeca. Krajem 1949. doneto Uputstvo osnivanju i rad1L radnickih saveta drzavnih privrednih preduzeca, koje predstavlja prvi akt autenticnog samoupravljanja i pretecu zakona uvolenju samo-upravljanja iz 1950. godine. Mada Uputstvo znaCilo osnovu za for-miranje saoupravnih organa u jednom broju (215) eksperimentalno izabrar1ih preduzeea, radnicka klasa v povoljno priila formi-ranje radnickih saveta tako da ih u kratkom roku (za oko pola

47

godine) obrazovano priblizno 800 predzeca. Pored kontrolne funkcije, ovi radnicki saveti ~irnali s niz fnkcij pravc prZanja pomoci za unapreaivanje poslovanja predzeca, ali ostala dl loga

prenose se na upravljanje radnim kolektivima preduzeca, otvoren proces donosenja autonornnog samoupravnog prava (samoupravni pra-vilnici i dr.), ojacana samostalnost preduzeca u privredivanju uz otvaranje procesa da snose posledice svoga poslovaja (kvidacija, sa-nacija, poravavanje poverilaca i sl.). U 1954, 1955. i 1956. gocni nije bilo smelijih ideja i zahteva za m jos raije uspostavljeog sistema drustveih odnosa. Nije ilo vecih prodora na liniji decentra-lizacije, deirokratizacije i demokratizacije drustvenih odnosa. lpak, kao izuzemo znacaja komponenta samoupravnog sistema ru 1955. godini uveden komlni siStem, u kome su opstine postale jedan od itnih samoupravih cinilaca i faktora drustveno-ekonomskog razvoja.

Medutim, tada8nje analize drustveno-ekonomskih odnosa ukazi-vale su da se od preduzeca i komuna oduzima suvise sredstava i da su preduzeca osudena na tehnicku i privrednu stagnaciju, komunama se otezavaju napori za podsticanje radnih kolektiva za vecu produktivnost rada, za razvoj rprivrede i podizanje sopstvene materijalne osnove, obez-bedivanje porasta zivotnog standarda i slicno. Veoma su ostro postav-ljeni zahtevi da se ucine dalje promene u razvoju privrednog sistema, sistema prosirene reprodukcije, u deetatizaciji drustvenih odnosa u pravcu ustavne i zakonski utvrdene uloge neposrednih proizvodaca i njihov; radnih kolektiva i komuna u drustvenoj reprodukciji. Prvi kongres adnickih. savet2 Jugoslavije, odrzan juna 1957. godine, sintetizovao sva dotadasnja saznanja i znacio veliki politicki podsticaj u pravcu navedenih i drugih promena u privrednom sistemu. Kongres se naj-odlucnije zalozio za slobodniju raspodelu dohotka sa ciljem da se kroz to realizuje pravo proizvodaca na raspodelu dohotka prema radu, sto ngucno vise ujednace uslo\ri privredivanja za sve radne kolektive, objektiviziraju obaveze prema drustvenoj zajednici, za prosirivanje sa-mostalnosti preduzeca i prava neposrednih proizvodaca u proizvodnji i raspodeli sredstava i posebno na podrucju prosirene eprodukcije, za jacanje saradnje i udruzivanja medu preduzecima. U aprilu 1958. go-dine odrzan Sedmi konges SKJ koji usvojio Program SKJ, kao dugorocnu temeljnu, idejo-politicku platformu razvitka samoupravnog socijalizma u Jugoslaviji. U Programu su, na osnovu maDksisticko-le-njinisticke nauke, sopstvenog iskustva i razvoja socijalizma u drugim zemljama, formlisane odredene zakonitosti dr.ustvenog razvitka Ju-goslaviji i dati ciljevi dugorocnog razvoja, zatim putevi, metodi i sred-stva za njihovo ostvarivanje. Program utvrdio da su osnovni nosioci socijalistickog drustvenog razvitka neposredni proizvodaci, adni kolek-tivi, koune, socijalisticke drustvene organizacije, kao i drzava, ali u funkciji njihovog zajednickog instrumenta i faktora napretka socija-lizma. Teznja da se razvojem socijaliza stvori socijalisticka zajed-nica proizvodaca. Pri tome Program definise da socijalizarn drustveno redenje zasnovano na podrustvljenim sredstvima za proizvodnju, kome drustvenom proizvodnjom upravljaju udruzeni neposredni proiz-vodaci, u kome se vrsi raspodela prema radu, i u kome se pod ruko-vodstvom radnicke klase, koja se kao klasa i sama menja, svi drustveni odnosi postepeno oslobadaju klasnih suprotnosti i svih elemenata isko- -riscavanja co\1eka od strane coveka S tim u vezi, neposedni proizvo-daci i jihovi radi kolektivi moraju imati maksimalnu samostalost u svom radu i poslovaju, to jest u proizvodji i raspolaganju odre-

50

denim f?ndov~ma u pred~zecu, te da odlucuju stvaranju i ukupnoj raspodell drustvenog pr01zvoda, u okviru drustvenih planova. Sedrni k?.ngres SKJ stvorio politicke uslove za nove irnpulse sto radikal-]eg rnenjanja etatisticko-irokratskih odnosa i stuktura.

Pod uticajem Prvog kogresa rad.ickih saveta Jugoslavije i Sed-mog kongr.~sa SKJ, u 1.~57. delom i .u ~958. godini donet veci broj zakoa kopma se raZV1Ja samoupravl]ae i vrsi dalje razvijanje pri-vred~g siStei?a samoupravm osnovama, medu kojima: Zakon admm . odnos~:na, Zakon ~edstvima privednih oganizacija, Zako1~ dop:nos: ~~ v ~ohotka pnvednih oganizacija, Zakon doprinosu sedstv~;z ~z . l~cmh. dohoda~, i drugi. Svim ovim zakonima prosirene su mogucnostl radh kolekt1va u regulisanju medusobnih drustveno--eko:z:oms~ih .. odnosa, date su Sire osnove materijalrg polozaja proiz-vodaca, b1tn1]e. se prevladavaju ostaci najamnih odnosa, i sto od pos:bnog_ z, radni kolektivi dobljaju prava da, posle podmireja drustveh obaveza, sam?vstalno odluc~ju raspodeli i upotrei preo-stalog dela do~tka llcne dohotke 1 fondove. Uvedea kategorija dohotka i to ] zacilo zacetak razvijanja dohodovnih odnosa kao su-stinske strane samoupravnog prodkcionog odnosa. v Nakon d~set godina od vd samoupravljanje radnih ljudi s1roko se razvilo i obhvatilo sve olasti zivota i rada. Medutim za-pa2ene su i sporosti u tom razvoj koje su poizlazile iz prev~like ~loge vdrzave u reprodukciji i nedovoljne afirmacije neposredih pro-lZVOdaca . u -~ome. Drzavni organi su raspolagali najvecim delom viska ra~~ naJveclJ? d~lom sredstava za 'investicije. ukazivalo da po-?tOJl dubok Jaz .. 1zrnedu idejno-politickih opredeljenja (Ustavni zakon 1z 1953, . ~ezoluclJe VI kongresa , Prvog kongresa samopravljaca J~.gosl~V1Je, VII, kongresa SKJ) i realog stanja u drustvu. Takvo stanje ~. bllo mogucn? da se duze zadrzi. Radnicka klasa insistirala d.alJlm ~eophodrn prorneama. Promene su usledile u privredno s1stet~, 1 to u pravcu daljeg osamostaljivaja preduzeca, jacanja samo-upravh prava radika, razvijanja trzisnih odnosa. Tako u 1961. doslo do, . u eko.n~r~skoj litera~uri nazvane, mini refome. 0\rim rn::. ] d~flt1vno oforl]ena kategorija dohotka, kao nov eko-noill:skl ~ dr~stve~i odnos, kao materijc;tlni okvir samoupravljanja i mot1v pvred1vanJa neposrednih proizvoa:aca. Ovim se vrsi ecracija kategorije najamntne, profita i slicno. Neposredni proizvodaci st~vljeni su ~v~litetno nove drustveo-ekonomske odnose, u kojia slo-bodno odlucUJU raspodeli dohotka za licne dohotke, za drustveni standard i za prosirenu reprodukciju. Radi ostvarivanja toga izvrsene su mr:og~. izmene i dopune propisa - Zakona sredstvima privrednih orgazaclJa, Z~kona ~oprinosu iz dohotka privrednih organizacija, Zakona radm odnos1ma, Zakona doprinosu budzetima iz licnocr dohotka i dr. Promene koje su ucinjene u 1961. godini nisu doveden~ do kraja, jer sem sistema raspodele, delimicno deviznog sistema i si-stema cena .nisu ~buhvatile ostale delove privrednog sistema, posebno se ! .odnos~ n~ s1stem pros~ree reprodukcije koji i dalje ostao pod snazm utlcaJem drzave. Stavise, neke stihijne pojave na podrucju :aspodele dohotka u privrednim oganizacijama, (rast licnih dohodaka 1znad porasta poduktivosti rada, veliki drustveo neoprrdai rasponi

51

u licnim dohocima zaposlenih kako unutar preduzeca tako i izmed:u preduzeca, opadanje stope akumulacije) uticale su d~ se drza;rna. i~tervencija pojacala i na podrucju raspodele dohotka, c1me su li'kvidirane deformacije u raspodeli dohotka, ispravljene oCite i krupne greske i odstupanja, ali stvorene nove opasnosti od etatizma. _

Novi impulsi razvoj.u samoupravljanja dati su zakljuccima Cet-vrtog plenuma SKJ jula 1962. godine. Naravno, Ustav iz 1963. crodine dao sintezu dostignuca dotadasnjeg samoupravnog razvoja, ~ siroko otvorio prostor za dalje razvijanje samoupravljanja, nje-govo teorijsko i prakticno sazrevanje u celovitiji sistem drust\enill odnosa.

UPUTSTVO OSNIVANJU I RADU RADNI(IH SA VETA DRZA VNIH PRIVREDN PREDUZECA, 23. DECEMBRA

1949. GODINE

I. OBRAZOVANJE I ZADACI RADNiKOG SAVETA

1. U cilju punog ostvarenja ustavnog nacela neposrednom ucescu radnika u upravljanju privredom i u vSenju privredne kontrole, kao i u cilju sto alctJiv-nijeg angazovanja radnika u bori za izvrsenje planskih zadataka, u dza>Jbl:m pivrednim peduzeC:ima osnivaju se adnicki saveti.

Pr-av1ilnom oganizacijom i radom radnickih saveta pruZ;a se mogucnost rad-nicima da doblju ne samo jasniji uvid u rad i proleme peduzeca, nego im se pruza mogucnost neposrednog uticaja kako na proleme proizvodnje tako i proleme samog upavljanja preduzecem. Na taj nacin radnici sticati ogrom-la iskustva i rZ im se sve mogucnostt da se iz edova radnika jos vise i brZ razvija kadar ukovodilaca preduzeca.

2. Zadatak r-adnickog saveta da aktivno ucestvuje u resavanju svih naj-vaznijih pitanja preduzeca, da bdno prati rad i pomaze lapredenje poizvodnje i rada u preduzecu.

Obazovanje radnickih savet-a ne umanjuje znacaj d:irektoru rukovode-j preduzecem. Ovlascenje, duZosti i odgovonosti diektora predzeca u po-gledu neposredog rukovodenja radom preduzeea iukoliko se ne menjaj obra-zovanjem radnickih saveta.

Isto tako obazovanjem adnickih saveta menjaju se niti umi01juju za-daci sindikalne podruZnice koja i nadalje ostaje rukovodilac socijalis:ickog takmi-cenja i mobilizato adnicke klase u cilj izvseja i pemasenja planskih zadataka.

3. Radnicki savet narocito: - asmatrati pedlog privredn0 g plama preduzeea, asmatrati razradu os-

novnog plana preduzeca na pojediine pogone kao i osnovnog plana izgadnje obje-kata dttStvenog standarda i dati tome svoje miSljeje;

- asmatrati ped1og pravila radnom redu u preduzec i dati svoje primedbe;

- predlagati mere za uapedenje polizvodnje, racionalizaciju proizvodnje, v produktivnosti rada, sniZenje proizvodnih troskova, pooljsi01je kvali-teta proizvodnje, iznalazenje proizvodnih mogucnosti preduzeea, sprovodeje sted-nje, smanjenje otpadaka;

- predlagati mere za bolju organizaciju d peduzeea, za iskoenjivanje otklanji01je tehnickih i admilllistrativnih nedostataka;

- raspravljati radnim normama u preduzecu i davati svoje predloge; - asmatrati raspored radne snage i stavljati svoje primedbe i pedloge; - vo

- rasmatrati predlog pravila radnoj disciplini 11 preduzecu, mere