G. P. Malahov - Uticaj okoline na čovekovo zdravlje

  • Published on
    10-Aug-2015

  • View
    219

  • Download
    25

Embed Size (px)

DESCRIPTION

G. P. Malahov - Uticaj okoline na ovekovo zdravlje

Transcript

<p>Biblioteka LEKOVITE SILE</p> <p>Genadij Petrovi Malahov UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE</p> <p>Genadij Petrovi Malahov</p> <p>UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE(BILJKE, MINERALI, TKANINE I DRUGE MATERIJE) Prevod sa ruskog </p> <p>BEOGRAD 2003.</p> <p>SADRAJ</p> <p>PREDGOVOR UVOD KLASIFIKACIJA Klasifikacija p r e m a u k u s i m a Klasifikacija p r e m a snazi dejstva Klasifikacija p r e m a s r o d n o s t i (analogiji) Klasifikacija p r e m a svojstvima P R E K R U P E I BOBOVI VOE I JAGODE POVRE ZAINI I MIRODIJE TRAVE K u p a n j e u jutarnjoj rosi San na j a s t u k u od trava BIOENERGETSKOINFORMACIONA REZONANSA IZMEU CVEA I LJUDI DRVEE I BUNJE (GRMOVI) D o p u n a svojstvima drvea ORASI I SEMENA POSLASTICE U L J E (MASLO) I M A S T (SALO) M L E K O I MLENI PROIZVODI MESO METALI I MINERALI O p t a k a n j e (ugraivanje) k a m e n j a M a g i n a svojstva d r a g o c e n o g k a m e n j a SVOJSTVA (OSOBINE) TKANINA VODA OSTALO</p> <p>7 9</p> <p> 11 11 12 12 14 20 23 38 49 59 83 84 86 87 93 98 104 107 111 115 120 128 128 130 132 135</p> <p>PREDGOVOR</p> <p>PREVODIOCA</p> <p>Dok sam prevodio knjigu Uticaj okoline na ovekovo zdravlje nosio sam se milju da neke delove teksta izbacim iz prevoda. Naime, re je o nekim materijama, na primer golubjem ekskrementu, kinim glistama itd., ija seprimena u leenju danas smatra najveom ludou a kod veine ljudi izaziva i odvratnost. Meutim, kada sam bolje razmislio odluio sam da i taj deo teksta ostane, ali ne kao preporuka za leenje, ve kao deo tradicionalnog metoda rada, koji u mnogim zemljama i danas nije zaboravljen i potisnut. Pored toga setio sam se i poslovice: Utopljenik se hvata za slamku. Draga moja dilema bila je - da li uopte knjigu objav ljivati. Naime, knjiga je sadrajno i kompozicijski nesre ena, pojedina poglavlja i pojmovi su delimino objanjeni, postoji veliki broj nedoumica itd., to mije oduzelo mnogo vremena da nekako priredim knjigu za tampanje. S obzi rom na to da se u originalu nigde ne pominju latinski nazivi biljaka uneo sam ih samoinicijativno na odgovarajua mesta u tekstu. Tema koju razmatra ova knjiga prvi put se objavljuje u svetu, pa bez obzira na nedostatke ima mnogo zanimljivih podataka. Autor nije imao veliki broj informacija, ali je nesumnjivo eleo da sve ta je sakupio ostavi ljudima u naslee, to je i bio odluujui motiv za tampanje ove knjige. Nadam se, uvaeni itaoci, da ete i vi imati svoje komentare kada proitate knjigu.</p> <p>UVOD</p> <p>U daljem tekstu nailaziete na izraze kao to su odgo vara li ili ne odgovara jedna ili draga materija vatrenoj, suvoj, sluznoj ili hladnoj prirodi oveka. Svaki oveji organizam ima svoje osobenosti. Kod nekih ljudi on stvara vie toplote nego stoje potrebno, kod drugih nedovoljno; kod nekih je u stanju da dobro zadrava vodu, kod drugih nije. Zato, da bismo kompenzovali tu neuravnoteenost", na primer, poveanu toplotu organiz ma koja, leti za vreme velikih sparina, moe da prouzrokuje oboljenja, ljudi su svesno poeli da u tom periodu primenjnjn materije koje podstiu hlaenje organizma. Rezultat tih profilaktikih mera (ishrane, odee, terapija) jeste da ovek s neuravnoteenom prirodom ne boluje i ivi nor malno. To se odnosi i na suvou, slunost i hladnou. Prema tome, uenje o ovekovoj konstituciji imalo je u prolosti veliku ulogu u nainu leenja, doziranju lekova i terapijama. Lekari su prvo odreivali individualnu ovekovu konstituciju, a zatim odreivali leenje pomou tera pija, promene naina ivota, ishrane i tek potom medi kamenata. Upravo takvom pristupu odravanja ovekovog zdravlja ue nas indijska Ajun&gt;eda, tibetski Cud-i, uveni lekari - Avicena, Paraceljs, Amirdovlat Amasiaci i mnogi drugi. Ako poznaje osobenosti svog organizma, svaki ovek moe individualno da odabere materije koje uravnoteuju i poveavaju njegove prirodne odbrambene mehanizme i da</p> <p>koristi sve blagodeti zdravog ivota. Navedena i vekovima proverena, znanja o svojstvima organskih i neorganskih materija i njihovom utieaju na organizam oveka pomoi e vam u tome.</p> <p>KLASIFIKACIJA</p> <p>Drevni mudraci su sve materije razvrstavali prema uku sima, snazi dejstva, srodnosti (analogiji) i svojstvima.</p> <p>KLASIFIKACIJA PREMA UKUSIMA SLADAK UKUS je najjai po lekovitoj snazi jer ovrava, poveava snagu tela, pomae varenju sokova tela i raspolae manjom toplotnom sposobnou. KISEO UKUS ima opora, rashladna i isuujua svoj stva, pobuuje apetit, zasiuje, usitnjava hranu, pomae probavu hrane, otvara zatvore, ini prohodnim i ispira creva. SLAN UKUS ima proiavajua svojstva, izvlai stvr dnuto, zaglavljeno, zaepljeno, odstranjuje plesan (bu) i umereno zagreva. GORAK UKUS leci gubitak apetita, bolesti ui, isteruje gliste, pomae kod trovanja i kod edi, ima izraena proiavajua, odvajajua i baktericidna svojstva, ume reno rashlauje. LJUT UKUS poboljava probavu hrane i podstie ape tit, sui salo i gnoj, iri krvne sudove, ima svojstva razreivanja, ispiranja i rastvaranja i veoma jako zagreva. OPOR UKUS ima isuujua svojstva, sui gnoj, krv, u, zarauje rane, poboljava boju koe i jako hladi. TRPAK UKUS slian je oporom, zgunjava sokove i hladi. BEZUKUSNO - vlazi, razmekava i iscrpljuje.</p> <p>KLASIFIKACIJA PREMA SNAZI DEJSTVA Iz prakse znamo da ovek moe pojesti neku materiju i da ne oseti nikakvo dejstvo, a kada pojede drugu moe trenutno da umre. Zato su drevni lekari razlikovali etiri stepena snage dejstva. Ako je ovek uneo materiju u organizam i nije uoio nikakve tragove njenog uticaja u telu (tj. da ta materija ne zagreva, ne hladi, ne sui, ne vlazi itd.) ta materija se naziva uravnoteenom. Ako materija ima neko dejstvo tada se, uslovno, kae da snaga njenog dejstva odgovara prvom stepenu. Ako materija zadejstvuje ili svojom toplotom ili hlad noom, a ne ispolji tetan uticaj na organizam, kau, da snaga njenog dejstva dostie drugi stepen. Ako materija ispoljava otrovno dejstvo, do tog stepena da ak i ubija, pripada treem stepenu. Ako materija prouzrokuje smrtni ishod, snagu te mate rije odreuju etvrtim stepenom.</p> <p>Raspodela pozitivne i negativne energije Vrh biljke je naelektrisan pozitivno (+), a korenje nega tivno (-). Deo biljke pri samoj zemlji ima uravnoteena svojstva - mesto spajanja pozitivnog punjenja (potencijala). Plod ima pozitivni potencijal, a krtole (gomolji) nega tivan. Na samom plodu strana prema peteljci ima negativan, a strana prema cvetu pozitivan potencijal. Delovi biljke i bolesti koje se lece. Korenje leci bolesti kostiju. Stablo - bolesti mesa. Grane - bolesti sudova i ila (tetiva). Kora - bolesti koe. Lie - bolesti upljih organa" (eludac, uni mehur, tanko i debelo crevo, mokrana beika i testis). Cvetovi bolesti ulnih organa. Plodovi - bolesti vrstih organa" (srce, plu a, jetra, slezina i bubrezi).</p> <p>KLASIFIKACIJA PREMA SRODNOSTI (ANALOGIJI) Analogija delova biljaka sa organima oveka. Koren - osnova ivota, analogno elucu. Stablo - odgovara kimenoj modini. Grane - odgovaraju nervima. Lie - odgovara pluima. Cvetovi - lokalizacija vika snage (mesto na laenja organa za reprodukciju). Hlorofil zelena krv. Sok - odgovara energiji koja cirkulie kroz nerve i pretvara se u impulse mozga, seme i druga tkiva.</p> <p>Biljke koje imaju snagu Sunca" i snagu Meseca". Biljke koje mnogo zagrevaju organizam i isteruju iz njega hladnou dobile su naziv biljaka koje imaju snagu Sunca". One imaju ljut, kiseo i slan ukus, ispoljavaju dej stvo vrueg i ljutog. Korenje, stabla, grane, lie, cvetovi i plodovi tih biljaka su miriljavi - njihova aroma leci bolesti hladnoe. Takva svojstva imaju nar (mogranj), biber, aleva paprika i dugaka paprika (feferoni). Biljke koje jako hlade organizam i isteruju iz njega vruinu dobile su naziv biljaka koja imaju snagu Meseca".</p> <p>One imaju gorak, sladak i opor ukus i ispoljavaju hladno i bezizraajno dejstvo. Svi delovi tih biljaka lece bolesti upa la. Takve osobine imaju beli santal i kamfor (Laurus Camphora). Magine biljke Nai preci uoili su da uzimanje, noenje na sebi ili nalaenje nekih biljaka u blizini ispoljava posebno dejstvo na ljude. Evo nekih od tih uticaja. Posunac (Heliotropium) - trava iskrenosti. Kopriva (Urtica dioica) - hrabrosti. Rusomaa (Capselta bursa pastoris) - plodnosti. Rusa (Chelidonium majus) - pobede. Zimzelen (Vinca minor) - vernosti. Dobriica (Glechoma hederacea) - vitalnosti. Miinac (Cynoglossum officinale) - simpatije. Bunika (Hyoscyamus niger) - trava smrti. Ljiljan (Li li um) - manifestacije (ispoljavanja). Imela (Viscum album) - spasa. Razliak (Centaurea cyanus) draesti (ara). alfija (Salvia officinalis) - ivota. Divlja verbena (Verbena officinalis) - ljubavi. Matinjak (Melissa officinalis) regenerie snagu. Rua (Rosa...) - posveivanja (posvete). Vuja jabuka (Aristolochia clematitis) - fluida.</p> <p>KLASIFIKACIJA PREMA SVOJSTVIMA Klasifikacija prema svojstvima odreuje dejstvo mate rija na ovekovo telo. Razni izvori ukazuju na razliit broj svojstava. Ja sam, na osnovu rada Amirdovlata Amasiacija Nepotrebno za neznalice, odabrao 50 svojstava:</p> <p>1. Razredeno, neno - materija koja je imuna na dejstvo prirodne toplote naeg tela, a njena snaga dospeva do svih delova ovejeg tela. Takvo je vino i materije sline njemu. 2. vrsto, zgusnuto materija koja je po svemu suprot na razreenoj. 3. Tekue, vodnjikavo - materija ije se estice svim putevima ustremljuju u organe tela. Takva je voda i materije njoj sline. 4. Razredujue, omekavajue - materija koja omek ava drugu materiju, na primer, kamilica. Ova materija vee materiju koja je pod upalom, da bi se ona to lake izbacila iz organizma. 5. Rastvorljivo materija koja vee i rastvara sokove ili ih priprema za rastvaranje. 6. Otkidajue materija koja otkida estice druge materije, na primer, rusa (Chelidonium majus) i ukuvani urin. 7. Otvarajue - materija koja pomera drugu materiju s mesta zapuenja nekog od mikro prolaza u organizmu ili otvara pore na koi, slino semenu peruna. 8. Iscrpljujuee materija koja razmekava vrste or gane i slabi ih svojom toplotom i vlanou kao, na primer, vrua voda. 9. Proeiavajue, procedujue materija koja izbacuje lepljivu vlagu iz skrivenih pora, slino medu. 10. Umivajue materija koja smekava, vee i ispira lepljivu vlagu, na primer, pivo. 11. Izvlaee - materija koja pokree drugu materiju i izbacuje je napolje. 12. Koje vare hranu - materije koje pomau brzu pro bavu hrane u elucu. 13. Zavarujue, koje pomau sazreva nje - materije koje daju zrelost sokovima: ako su gusti - razblauje ih, ako su teni - zgunjava ih. Sva vlaga prelazi u drugo stanje na</p> <p>etiri naina: ili prelazi u stanje zrelosti, ili se probavlja, ili plesnivi i unitava se, ili se probavlja u stanju plesnivosti. 14. Vetrogonjsko - materija koja raznosi i razgoni vetrove (gasove). 15. Koja stvara klizavost - materija koja ima snagu razredivanja, prodire u telo i ispoljava klizavo dejstvo, to postepeno utie na poboljanje opteg stanja organizma. 16. Koja izaziva crvenilo materija koja zagreva or gane i pojaava dotok krvi, izvlai krv napolje i izaziva crvenilo koe, na primer, gorica (senf). 17. Koja izaziva svrab - lek koji silom izvlai lepljivu vlagu iz organizma na povrinu koe, izaziva stalni svrab i primorava oveka da se ee. 18. Spaljujue - materija koja svojom toplotom uni tava vlagu i spaljuje je. 19. Razjedajue - materija koja toliko rastvara meso da smanjuje njegovu zapreminu. 20. Koja izazivaplesnivost- materija koja razara duu i prirodnu vlagu u organizmu toliko da unutranji organi ne mogu da resorbuju tu razarajuu materiju, na primer, arsenik. 21. Vrua, koja izaziva opekotine na koi - materija koja pri i isuuje kou, zatvara pore za vlaenje koe i prouzrokuje stvaranje suvih ireva (gnojnih rana), na pri mer, vitriol (galica). 22. Lepljiva - materija koja isuuje vlagu nagomilanu u crevima, slepljuje creva i prouzrokuje zatvor. 23. Zagladujue - materija koja pri podmazivanju ini glatkom hrapavu kou, odstranjuje hrapavost i daje koi sjaj: mokraa i masti. 24. Vlaea, koja daje klizavost - materija koja smekava kanale creva, inei ih glatkim i klizavim, otvara ih i iz njih izbacuje svu nagomilanu vlagu ili neistou (otpatke), na primer, ljiva.</p> <p>25. Oporo, uvrujue - lek koji skuplja i zgunjava estice drugih materija u organima, suava i zatvara prolaze. 26. Suavajue - lek koji suava crevne kanale tako da hrana oteano prolazi kroz njih. 27. Zatvarajue, zapuavajue - lek koji svojom kompaktnou i suvoom zatvara crevne kanale, na primer, orba sa pirinom, skuvana sa goveim noicama ili prean hleb. 28. Ovravajua, koja ini vrstim - materija koja hladi i ovrava drugu materiju i ne dozvoljava joj da se apsorbuje, rastvori i rasporedi po organima organizma. 29. Ojaajua (okrepljujua) - materija koja jaa orga nizam, ini ga uravnoteenim i snanim i ne dozvoljava da u njega prodre tetna vlaga, na primer, ruino ulje. 30. Smrtonosna - materija koja dovodi organizam do krajnosti i ubija oveka. 31. Koja popunjava rane mesom materija koja podstie zarastanje, leci svezu ranu i stvara novo meso. 32. Koja proiava ranu materija koja odstranjuje gnojnu krastu, dobro isti i ispira ranu. 33. Koja pomae rast mesa u rani - materija koja pretvara krv u meso, pomae stvaranje oiljka i uvruje ga. 34. Koja isti, daje sjaj koi - materija koja isti trule delove koe i ini je sjajnom. 35. Proiavajua (purgativna) materija koja ima prirodna svojstva da izvlai vlagu iz eluca, proiava eludac, sputa ostatke druge materije u creva, izbacuje napolje i izaziva proliv. 36. Koja primorava na povraanje - materija koja iz vlai vlagu navie i izbacuje je povraanjem. Ko je na to navikao, njemu je lako. 37. Diuretika- materija koja zagreva bubrege, stvara obilnu mokrau i izbacuje je.</p> <p>38. Koja ini krv obilnom - materija koja otvara krvne sudove za razreenu krv i ini je obilnom. 39. Koja izaziva znojenje - materija koja proiava grudi, plua i grlo, izbacuje vlagu koja se u njima nago milala zahvaljujui svojoj gustoi i razreenosti. 40. Isuujua - materija koja sui druge materije. 41. Koja izbacuje plod- materija koja zbog svoje snage i vlanosti izbacuje plod iz utrobe, liavajui ga hrane koja mu je davala snagu, rasipa je i ne dozvoljava plodu da se hrani, tako da plod umire i ispada iz utrobe. 42. Koja odstranjuje, drobi kamenje - materija koja razreduje gustu sluz, isti bubrege, otvara mokrane kanale, usitnjava kamen i izbacuje ga napolje. 43. Koja izaziva stvrdnjavanje i smanjuje mleko - ma terija koja smanjuje i prekida izdvajanje mleka zagrevanjem i isuivanjem ili hlaenjem i stvrdnjavanjem. 44. Koja podstie mleko - materija koja stvara obilje mleka, na primer, masna semena. 45. Uvrujua, zgunjavajua - materija koja prou zrokuje stvaranje zgusnute vlage u organima oveka, koja se ne moe izbaciti ve ostaje u organima i tu postaje vrsta. 46. Koja zaustavlja krv - materija koja suava krvne sudove, ini krv gustom, sui je i ne dozvoljava joj da se rastvori i istee. 47. Koja izaziva zadravanje mokrae - materija koja pojaava sposobnost zadravanja mokrae, prekida njeno kapanje i prouzrokuje zadrku mokrae i zatvor. 48. Koja izaziva stvaranje semena - materija koja ras polae vikom vlanosti i rastvorljive toplote, pretvarajui je u seme. 49. Koja smanjuje i prekida stvaranje semena - ma terija koja isuuje seme, bud...</p>