G. P. Malahov - Zdravlje muškarca

  • Published on
    09-Aug-2015

  • View
    204

  • Download
    11

Embed Size (px)

DESCRIPTION

G. P. Malahov - Zdravlje mukarca

Transcript

<p>GENADIJ PETROVI MALAHOV</p> <p>ZDRAVLJE MUKARCA- LEENJE I PROFILAKSA -</p> <p>(PREVOD S RUSKOG)</p> <p>BEOGRAD 2004.</p> <p>SADRAJUVOD 9</p> <p>NAIN IVOTA I ZDRAVLJEU KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST? Parametri koji odreuju zdravog oveka Parametri koji odreuju bolesnog oveka Kakvo treba da bude samoozdravljenje NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE Zavisnost od alkohola Puenje Narkomanija Prodrljivost KAKO SE OSLOBODITI OD TETNIH NAVIKA Leenje gladovanjem Narodni metodi leenja alkoholizma</p> <p>10</p> <p>10 12 13 14 15 16 16 23 29 31</p> <p>32 32 34</p> <p>RASPROSTRANJENA KOD MUKARACA</p> <p>OBOLJENJA 36</p> <p>PLUNA OBOLJENJA Kako oistiti i izleiti plua Lekovite trave i smee za leenje plua SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA Hipertenzija (povieni arterijski pritisak) Leenje hipertonije Leenje i profilaksa hipertonije narodnim metodima Problemi sa krvnim sudovima Lekovito voe i jagode kod srano-vaskularnih oboljenja Orasi i povre kod srano-vaskularnih oboljenja Emocionalno-voljna motivisanost za izleenje srca ienje krvi ONKOLOKA OBOLJENJA Staje rak? ienje organizma od ljake i parazita Stimulacija zatitnih sila organizma POLIPI ienje od parazita pomou trojke" PROBLEMI SA CREVIMA Zatvori Proliv Hemoroidi</p> <p>36 36 36 41 41 42 44 45 48 49 51 52 53 53 53 55 60 61 69 69 85 86</p> <p>OSTEOHONDROZA Profilaksa i leenje osteohondroze Kako otkloniti bolove kod osteohondroze ARTRITIS Ishrana obolelih od artritisa ta raditi za rastvaranje soli u zglobovima Odvar za izbacivanje ljake SINDROM HRONINOG UMORA Leenje sindroma hroninog umora PROSTATITIS IADENOM PROSTATE Akutni bakterijski prostatitis Hronini bakterijski prostatitis Nebakterijski prostatitis Faktori rizika Dijagnostika prostati tisa Osnovni naini leenja Masaa kod prostatitisa Fitoterapija kod prostatitisa Profilaksa prostatitisa i adenoma prostate TRIHOMONADNA OBOLJENJA Leenje trihomonoze HERPES Leenje i profilaksa herpesa</p> <p>94 95 96 97 98 99 99 101 104 .107 109 109 Ill 111 112 113 114 115 118 121 123 126 128</p> <p>SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUKARACA Metod stiskanja (gnjeenja)"</p> <p>UVOD130 131</p> <p>PORODINI I SEKSUALNI IVOT MUKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJEULOGA MUKARCA U PORODINOM IVOTU Preporuke mladim muevima INTIMNI ODNOSI ZASIENOST IUZDRANOST LEKOVTTI SEKS Lekoviti mehanizam polnog akta ISHRANA KOJA STTMULIE SEKSUALNOST Opte ozdravljenje pomou ishrane Ljubavna trpeza ZAKLJUAK</p> <p>133</p> <p>V</p> <p>133 133 135 139 140 140 142 143 153 154</p> <p>eina oboljenja, sa kojima se sukobljavaju mukarci, esto su povezana sa nainom njihovog ivota. Naa lost, alkohol, puenje, prejedanje, nedostatak fizikih ak tivnosti toliko su izraeni u svakodnevnom ovekovom i votu, da na njih skoro niko ne obraa panju. A upravo ta kav nain ivota, uz razne infekcije, uzrokuje raznovrsna oboljenja. Ako poznajemo uzroke njihovog nastanka, mo emo odabrati efikasan nain da pomognemo vlastitom organizmu. Za ozdravljenje i odravanje zdravlja treba uvek imati dovoljno vremena, snage i nadahnua. Ako vam to predstavlja teret i izaziva glavobolje - nema izleenja. Tre ba shvatiti sledeu istinu: ivot koji se sastoji u robovanju svojim glupim navikama obavezno izaziva oboljenja. Leenje praeno negativnim raspoloenjem ne daje dobre rezultate. Leenje bez normalizacije i harmonizacije veza organizma sa okolnom sredinom ima samo privremeni efekat. U leenju, ozdravljanju i podmlaivanju ovek po nekad nema izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala na jedan put - normalizacija i harmonija veza organizma sa okolnom sredinom tokom celog ivota. I tim putem treba ii sa radou i nadahnuem.</p> <p>NAIN IVOTA I ZDRAVLJE</p> <p>U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA</p> <p>S</p> <p>tatistiki podaci govore da 20% ovejeg zdravlja zavi si od naslea, da se isto toliko odreuje ekolokom si tuacijom, da od zdravstvene zatite zavisi samo 8,5%, a ak 51,5% ovejeg zdravlja odreuje se nainom njegovog ivota. Razmotrimo detaljnije te podatke i nain na koji moemo uticati na njih. Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od naslea podatak je na koji direktno ne moemo uticati - nekima je dato, drugima ne. Naravno, mi ne moemo uticati na svoje naslee, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka moemo uticati i uiniti ih mnogo boljim. Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od ekoloke si tuacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagauje ivotnu sredinu, ako ne ovek svojom nerazumnom aktiv nou i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bo gatstvima. ivimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo dovoljno rauna o svom zdravlju, a kada se razbolimo pri zivamo u pomo ili prirodu ili lekare. Farmaceutska indu strija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih neumereno i savesno koriste. Nedavno je otkriveno, da su podzemni izvori pitke vode u banjama na Alpima otrovani... sa 30 vrsta najrasprostranjenijih lekova. Ispostavilo se, da se pojedini lekovi, prolazei kroz organizam ne cepaju, ve zadravaju svoja lekovita svojstva. Zajedno za</p> <p>mokraom oni dospevaju u otpadne vode, i dalje se meaju sa podzemnim vodama za pie i nagomilavaju u njima. Korienje takve pitke vode", ak i kupanje u njoj (po sebno male dece), izaziva alergije i druga oboljenja. Anti biotici, sredstva za umirenje, za srana oboljenja, protiv zaea i drugi lekovi ponovo bombarduju" ovekov orga nizam. Osim toga, tetni mikroorganizmi, koji stalno bo rave u medicinskoj sredini, prilagoavaju se na nju i po staju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivi ce i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoni. Potrebni su drugi, mnogo jai. Da biste zaustavili tu sulu du trku i prestali da trujete okolinu, leite se prirodnim sredstvima. Osam i po posto ovejeg zdravlja zavisi od zdrav stvene zatite. Neu razmatrati ovo pitanje, koje se uglav nom odnosi na poboljanje zdravlja u ekstremnim slua jevima - trovanja, traume i druga akutna oboljenja. Bor ba protiv epidemija vie se odnosi na ekonomske uslove ivota. Ostaje jo 51,5% neposredno povezanih sa nainom ivota svakog od nas. Od toga kako ovek ivi, misli, die, hrani se, kree se, profilaktiki se isti i rastereuje - za visi njegovo zdravlje. U zakljuku se moe rei da, osim u 8,5% sluajeva, zdravlje i blagostanje oveka zavise od njega samog. Ako pravilno organizuje svoj ivot ovek moe izai na kraj sa bilo kojim oboljenjem.</p> <p>TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST?</p> <p>PARAMETRI KOJI O D R E U J U ZDRAVOG OVEKASvest - Preovladava ivahno-radosno raspoloenje, nema jakih negativnih preivljavanja, tekih misli i umo ra, razvijena je elja za znanjem. Disanje. - Zdrav ovek uini od pet do sedam disajnih ciklusa (udisaj, izdisaj i pauze izmeu njih - jedan disajni ciklus) u minutu. (to je manje ciklusa, ovek je zdraviji.) Ishrana. - Zasienost malom koliinom prirodne hrane, stalan blagi oseaj gladi (govori o tome da se ovek ne prejeda), normalna stolica posle svakog uzimanja hra ne (to oznaava idealan rad probavnog trakta). Koa. - ista, ravna, bez bubuljica, ireva i neprijat nog mirisa, odlino regulie toplotnu razmenu. Imunitet - Odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo zaraivanje rana, posekotina, opekotina i slino. Miii. - Elastini, izdrljivi, umereno jaki (dobra elastinost veza i zglobova), proporcionalno razvijeni. U celini zdrav ovek ima dobro dranje tela, propor cionalne je grae, ima manji sloj sala, malo se zamara, poeljan je u drutvu, ekstremne dogaaje prihvata i raz matra trezveno, razumno i bez suvine emocionalne obo jenosti.</p> <p>ovek se moe posmatrati u razliitim okolnostima i uslovima ivota. S tim u vezi i pojmovi zdravlje i bo lest mogu se na razliite naine tumaiti i objanjavati. Prednost dajem razmiljanju da se pod pojmom ovek podrazumeva harmonijski sistem, koji postoji na raun toga to kroz sebe stalno proputa bujice informacija, energije i materija. Zahvaljujui tome ovek moe da se orjentie u okolini (rad sa informacijskim tokovima), da radi (rad sa energijama), da se ispoljava u fizikom obliku (rad sa materijama - ishrana). Kada u tokovima koji stru je naim organizmom nastane neki poremeaj, to se ispo ljava boleu. Medicina je zabeleila blizu dvadeset tri hi ljade bolesti! ovekovo zdravlje podrazumeva stanje u kome* se odvija normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovejeg organizma i okol ne sredine, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne spo sobnosti organizma dovoljno velike. Bolesno stanje oveka, podrazumeva stanje pri ko jem je naruena normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovekovog orga nizma i prirode, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne sposobnosti organizma smanjene ili nedovoljne.</p> <p>C</p> <p>PARAMETRI KOJI O D R E U J U BOLESNOG OVEKABilo kakve promene u funkciji svesti, disanja, ishra ne, koe, imuniteta, miia prema pogoranju govore o jednom ili drugom stepenu pogoranja zdravlja ili bolesti. Svest - Potiteno (apatino) raspoloenje, esta snana preivljavanja, nametljive misli, stalan oseaj za mora i ravnodunosti prema ivotu. Disanje. - Znatno vie od sedam disajnih ciklusa u minutu. Ishrana. - Zasienost velikom koliinom termiki obraene ili neprirodne hrane, odsustvo oseaja gladi, oteana stolica ili je nema 24 sata. Koa. - Masna ili suva, ispucala, sa miteserima, bubuljicama i neprijatnim mirisom. Imunitet - Stalno prisustvo nekih oboljenja, naro ito infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opeko tina i slino. Miii. - Slabi, mlitavi, jedva pokretni i neproporci onalno razvijeni. Kod obolelog oveka, po pravilu, dranje tela je sla bo, on je neproporcionalno graen, ima viak ili nedosta tak sala, brzo se umara, nezadovoljan je ili se lako razdrai zbog sitnica, bilo koji dogaaj za njega je stres sa jako izraenim emocijama.</p> <p>KAKVO TREBA DA BUDE SAMOOZDRAVLJENJERad na ozdravljenju (leenju) mora se obavljati si stematino i temeljito ukljuujui istovremeno sve lekovite sile organizma. 0 tim lekovitim silama ve je bilo rei, a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koa (uglavnom posredstvom elienja i ienja), imunitet (uglavnom pomou ienja, pravilne ishrane, trava i eli enja) i motorna aktivnost. Ako se pravilno pristupi samoleenju ono traje od nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne srne se gubiti iz vi da da samoozdravljenje nije jednokratna mera, ve poste pena, planska i redovna aktivnost tokom celog ivota. Na in ivota treba podesiti tako da jaanje vlastitog zdravija ne bude zamorno i nezanimljivo, ve da postane element koji upotpunjuje nau svakodnevicu. Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednogdva sredstva za izleenje (na primer, urinoterapije, glado vanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni. ovek, koji je poao putem samoozdravljenja da bi brzo i na due staze imao zadovoljavajue efekte, mora da ima u vidu vlastitu konstituciju, godine ivota i klimatske uslove u kojima se nalazi. To je najvanije. Kada se nave deni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni.</p> <p>NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE</p> <p>Zablude u vezi sa alkoholom Smatra se da je alkohol hranljivi produkt. U stvar nosti alkohol je narkotik, koji podriva zdravlje stanovni tva" (ovo je izvod iz odluke Meunarodne zdravstvene organizacije - MZO, iz 1975. godine). Sveruski kongres za borbu protiv pijanstva i alkoho lizma odran 1910. godine (na kome je meu delegatima bilo 150 lekara i naunika-lekara) doneo je specijalnu od luku o tom pitanju: Hranljivi produkt moe biti samo materija, koja apsolutno nije tetna za organizam. Alko hol, kao narkotini otrov, u bilo kojim dozama nanosi oveku ogromnu tetu. Trujui i razarajui organizam, on skrauje ovekov ivot u proeku za 20 godina", a takoe: Alkohol - etilov piritus, spada u veoma jake narkotike". U Velikoj sovjetskoj enciklopediji (tom 2, str. 116) data je sledea formulacija ovog poroka: Alkohol spada u veoma jake narkotike". Smatra se da umerene doze alkohola nisu tetne. Za alkohol, kao narkotik, ne postoje nekodljive doze, kao i za morfijum, heroin i druge narkotike. Danski naunici su ustanovili, da se pri umerenoj upotrebi alkohola ve posle 4 godine kod ljudi koji piju al kohol uoava smeuran mozak u 85% sluajeva (Nauka i ivot", 1985, broj 10). Razgovor o umerenim" dozama i kulturnom" pi jenju vina je zamka za prostake. Svi koji piju i alkoholia ri poinjali su od umerenih" doza i kulturno" su pili, a zavravali su ivot u psihijatrijskim bolnicama ili na gro bljima 20 godina pre roka. Votka se smatra najboljim sredstvom protiv prehla de. Budui da alkohol ima izraeno svojstvo da pojaava</p> <p>N</p> <p>aalost, mnoge tetne navike, kao to su: alkohol, pu enje, neutoljiva potreba za hranom pa ak i narko manija u razliitim oblicima - vrsto su se ukorenih u na em ivotu. U emu je njihova tetnost?</p> <p>ZAVISNOST OD ALKOHOLAIstorija alkohola Vino - napitak koji uzbuuje i uveseljava - odavno je poznato. Meutim, ono se, po pravilu, proizvodilo od itarica, u relativno malim dozama, bilo je skupo, pa su ga mahom ispijali imuniji ljudi. Tek poetkom XIX veka proizvodnja alkohola postaje masovna i jeftina i stvaraju se uslovi za njegovu iroku rasprostiranjenost meu sta novnitvom. Kao i svaki drugi otrov, alkohol, uzet u odreenoj dozi, moe uzrokovati smrt. Za oveka sa telesnom tei nom od 64 kilograma smrtna doza je 500 grama istog al kohola. Na tok trovanja bitno utie i brzina unoenja al kohola u organizam. Sporo unoenje alkohola smanjuje opasnost. Pri dospevanju smrtonosne doze alkohola u or ganizam temperatura tela se smanjuje za 3 - 4 stepena. Smrt nastaje 12 - 40 sati nakon trovanja. Naunici su utvrdili da je za votku od 40 smrtna doza 1 200 grama.</p> <p>cirkulaciju u organizmu, koja se smanjuje za vreme pre hlade, smatra se da je lekovit. Meutim, i laici znaju da se odmah posle tog dejstva javlja oseaj potitenosti, to jo u veoj meri slabi organizam. Leenje" alkoholom doprinosi estim oboljenjima i pogorava tok svih infek tivnih oboljenja. Veruje se da preieni alkohol (piritus) nije otro van. Alkoholni proizvodi koji nisu dobro preieni, veo ma su otrovni, ali je najotrovniji piritus, odnosno etil-alkohol, bilo da je trovanje akutno, bilo da je hronino. Na osnovu eksperimenata i posmatranja pijanih lju di utvreno je, daje otrovnost alkohola sve jaa, stoje nje gova koncentracija vea. Time se objanjava nepovoljan uticaj jakih alkoholnih napitaka na razvoj alkoholizma. Smatra se, da male doze alkohola, ako njegova kon centracija u krvi ne prelazi odreeni nivo - nisu tetne i dozvoljene su ne samo za proizvodnju nego i za transport (trgovinu). Istraivanja ehoslovakih naunika su poka zala, da krigla piva, koju ofer ispije pre vonje, poveava broj havarija za 7 puta, konzumiranje 50 grama votke - za 30 puta, a konzumiranje 200 grama votke - za 130 puta. Veruje se, da alkohol poveava apetiti podstie pro bavu. Pri konzumiranju alkohola strada, pre svega, elu dac. Sto je alkoholni napitak jai, oteenja eluca su te a. Pod uticajem alkoholnih napitaka nastaju velike promene u itavom lezdanom aparatu probavnog trakta. lezde, koje se nalaze u zidovima eluca i proizvode eludani sok, koji sadri pepsin, sonu kiselinu i razne fermente, neophodne za probavu hrane, pod uticajem alko holnog nadraaja pokuavaju da se od toga zatite lue-</p> <p>njem vee koliine sluzi...</p>