Dragoljub D. Jovanović

MEDICINA PRI RUCI

“Čoveka ne čini ništa srećnijim no

njegovo vlastito pošteno uverenje

da je učinio najbolje što je mogao.”

Tesla

2

S a d r ž a j: Strana:

Medicina pri ruci – uvodni deo ………………………….…….…........…... 4Temperatura ……………………………………………………….………... 6Saniranje povreda kože (rana)……………………………...................….. 9Lečenje opekotina ……………………...……………………….......….… 10Glavobolja ……………………………..…….…………….………………. 12Krvni pritisak ........................................................................................ 14Probavne smetnje ............................................................................16Ranice u ustima (afte) .......................................................................... 18Otežano disanje ………………………………… .................................... 19Grčevi u nogama ...................................................................................20Zubobolja ................................................................................. ........... 21Bolovi u donjem delu kičme, krstima I laktovima ………………… ……. 23Hemoroidi (šuljevi) ………………………………. ........................... ....... 24Neprijatan miris nogu ........................................................................... 26Staračka dalekovidost ………………………………………………….…. 28Lek protiv nervoze, tenzije i svadje u kući ………………………….……. 31Biografija autora ……………………………………………………….…… 32

3

MEDICINA PRI RUCI

Sa namerom da moja malenkost da’ skroman doprinos za ispunjenje želje velikog gospodina Pelagića koju izrazi u "Narodnom učitelju": "Da se ostavlja pokoljenjima da nastave sa dopunjavanjem novim saznanjima", želim ovde da iznesem moja iskustva i iskustva mojih prijatelja i poznanika sa narodnim lekovima i medicinom.

Ne treba smetnuti sa uma iskustva mudrih ljudi u ovakvim slučajevima: * “Bolest ne treba kriti.”* “Ne treba se ustezati traženja pomoći.”

Odmah da kažem, ja nisam bolešljiv čovek niti je to moja porodica, uglavnom sve je u granicama normalnog, ali sam imao prilike da slušam iskustva mnogih ljudi, pa sam, kada je to bilo potrebno pomagao sebi ili članovima moje porodice a nisam se ustezao ni da ponudim iskustvo kao pomoć prijateljima.

RANA

Evo uvodnog dela iz moje priče “Rana” na torlačkom jeziku, nije lek ali će možda nekome pomoći: “Nema tooga kogaa kroz život nee nećii povrediil el neći

4

put naaomič, neći put po dlibokoo nee neštoo treviilo, zakačiilo, deernulo… Veluu od toj se nemoož pobegne. Božja volja. Takooj piisano… Nijednaa rana, bilaa onaa spolja el iznuutra, ne zarastee da baš ne ostanu tragovi, da se ne poznava gde je bilaa i od kvo nastala, da se ne vidi, ne ostane ožiljak… Nijednaa nee bez belegu. Belega može da se ne vidi ali onaa tuj, čovek se seeti pa s’ vreme na vreme pak zabolii. Od ranu, kakvagod da je, kad počne da zaceljuuje, ako čoveek može da izdržii, bolje je da se ne stura korubina, da se ne kopa po njuu. Navlčeeš dreju da ti ne stalno predoči, da te ne podseča stalno na toj a i na drudji da ne bodee oči, pa takooj…

Kad pogleedaš sa stranuu, kakogod da napraajiš rana si tvojaa, teb isto…S’toj što si pokriil ranu el beleeg samo smanjiš doživljaj na okolinu. Oniija što te vole manje se sećiiraju a onija što te mrznu manje se raduju…”

(Uvod iz moje priče Rana)

Bez kojih čajeva i lekova, po mom mišljenju i iz mog iskustva, ljudi koji imaju malu decu nebi trebalo da budu u kući (predlažem da roditelji, prilikom dužeg odsustvovanja od kuće ili na godišnjim odmorima, nose sa sobom ove čajeve i preparate):

1. Tačan termometar 2. Čista, ne jaka, voćna rakija (od jabuke ili groždja -

komova) ili Etil alkohol 72 %3. Acetisal ili andol4. Novalgetol (ampule)5. Tinktura propolisa6. List dunje7. Povidon jodid8. Hanzaplast9. Vata10.Gaza11.Široki flaster

5

Napomena: Ne zaboravite da u kolima imate apoteku prve pomoći.

TEMPERATURA:

Temperatura je jedan od prvih, glavnih i pouzdanih pokazatelja zdravstvenog stanja organizma. Ovde posebno želim da svojim iskustvom pomognem mladim roditeljima u podizanju svog podmladka. Smatra se da je normalna temperatura organizma, merena ispod mišice, 36,6 do 36,7 stepena Celziusa. Veća temperatura, preko 37 stepena, pokazuje da sa organizmom nešto nije u redu, da u organizmu postoji neko žarište. Ne želeći da se mešam u nešto i tvrdim što nije moja oblast, govorim iz svog iskustva, što sam o tome čitao i slušao, nagle skokove temperature, posebno kod dece, do 37,5 stepena, pogotovu uveče, ne treba shvatati previše ozbiljno jer po pravilu uveče temperatura skače, ne znači da ne treba otići lekaru, ali treba znati da ta temperatura, pored toga što nam signalizira da nešto nije u redu sa organizmom, na taj način se organizam brani od nepoželjnih posetioca. To je na neki način normalno jer predstavlja prirodnu odbranu organizma. Loše bi bilo kada organizam nebi reagovao na taj način. U ovakvim slučajevima najčešće se organizam, uz tople čajeve, sam izbori. Veću temperaturu preko 37,5 stepena Celzija treba shvatiti ozbiljno. Treba pomoći organizmu u borbi da ozdravi. Kako pomoći organizmu?: Najbolje je otići lekaru i strogo se pridržavati lekova koje je propisao i načina upotrebe i ponašanja. Ako niste u mogućnosti da odete lekaru, što se često dešava, naročito je to važno kod male dece, morate, i to uvek morate imati na umu, što češće meriti temperaturu (na po sat ili dva, naročito noću) i

6

priručnim sredstvima skidati temperaturu i držati je pod kontrolom jer u suprotnom, nesmem ni pomisliti do kakvih posledica može doći. Kako to činiti:

1. Prvo i najvažnije je da svako domaćinstvo mora imati ispravan termometar. Ako ga nema, pre nego što stigne beba u kći, mora biti nabavljen.

2. U svakoj kući gde ima malog deteta mora postojati etil alkohol (72 %) ili čista prirodna rakija, ne mnogo jaka (oko 40%).

3. Mora imati neko sredstvo na bazi Acetisala, najbolje je Andol 0,3.

4. Dobro bi bilo da ima nekoliko ampula Novalgetola (za vrlo teške slučajeve).

* Kao što rekoh, visoku temperaturu treba shvatiti vrlo ozbiljno i treba je kontrlisati što češće, naročito noću. Vrlo je važno da dete koje ima visoku temperaturu pije isključivo tople napitke. Nije toliko važno da li će to biti voda, čaj ili sok, važno je da se što više tečnosti unosi u organizm. Nesme se dozvoliti da organizam dehidrira. Sa druge strane povećanjem tečnosti u organizmu dolazi do pojačanog znojenja a znojenjem i isparenjem znoja sa kože skida se temperatura.

* Kod viših temperatura (do 38,5 stepena) obavezno treba tri puta u toku 24 sata davati po pola tablete Acetisala ili tri puta po jedan andol od 0,3 mg, kvasiti čelo, vrat, šake, ruke, tabane i nogice sa razblaženim alkoholom (72%) pomešanim sa vodom pola - pola ili čistom slabom rakijom. Kvašenje grudnog koša i ledja treba izbegavati jer to može izazvati veliku drhtavicu i šok kod deteta.

* U težim slučajevima, kada temperatura deteta prelazi 38,5 stepeni mora se sve učiniti da se dodje do zdravstvenog radnika. Jedan od roditelja mora biti uvek uz dete i stalno kontrolisati temperaturu. Da to nebi postalo detetu dosadno, roditelji temperaturu mogu povremeno

7

proveravati dodirivanjem čela ili zavlačenjem dva prsta (kažiprst i srednji prst) ispod mišice i lagano pokretati prste kao kod makaza. Svaki se roditelj “izvešti” ovom načinu provere tako da pojedinci mogu da pogode temperaturu u deseti deo stepena. Dete treba piti što više tečnosti, treba da se kvasi rastvorom alkohola u vodi ili mekom rakijom kao kod srednjih temperatura i davati tri puta u toku 24 sata po pola Acetisala ili tri puta po jedan Andol.

* Kod izuzetno visoke temperature, preko 39 stepena, situaciju treba shvatiti izuzetno ozbiljnom i pored toga što treba preduzeti sve što je pomenuto za niske srednje i visoke temperature, predlažem, po preporuci mog strica, Dr. Mileta Jovanovića, izuzetnog lekara, sada u penziji, da se u čaši od 2 dcl vode rastvori jedna ampula Novalgetola, dobro promeša, podeli u tri dela i svaki od delova na po dva sata daje detetu da popije. Nikako se nesme popiti cela količina rastvorenog Novalgetola od jedared jer može doći do naglog pada temperature što nikako nije preporučljivo.

Bebama je teško davati lekove, naročito na bazi acetisala, skoro je nemoguće jer ga osete i gade se na njega. Treba pokušati flašicom, rastvaranjem leka u omiljenim napitcima. Novalgetol dodat u omiljeni napitak deca skoro ne osete i uzimaju ga bez problema.

Opet napominjem da sve napred što je izneto treba samo da posluži kao prva pomoć do odlaska stručnom licu - lekaru koji je, naročito kod viših i visokih temperatura, obavezan i nezamenljiv.

8

SANIRANJE POVREDA KOŽE (RANA):

Vrlo često i na razne načine, naročito kod dece, dolazi do povreda kože i podkožnog tkiva (povrede ili rane). Sitnije povrede su česte i to ne treba shvatati preterano ozbiljno "Od toga deca rastu", treba ukazati prvu pomoć (previti ranu) i za sedam dana, ako nema nikakvih problema u organizmu, rana će zarasti. Kod težih povreda (kada je rana veća, kada su krvavljenja obilnija), ako je lekar daleko, ukazati prvu pomoć i što pre otići lekaru. Pitate se odakle vam pribor za prvu pomoć? Ako nemate u kući, imate u kolima prvu pomoć, ako nemate vi ima komšija, prijatelj poznanik ili bilo ko sa kolima na koga prvog naidjete.

Kako postupiti u slučaju manjih povreda kože: Najčešće povrede kod dece su ogrebotine i posekotine a nastaju prilikom padova u igri pri čemu najčešće dolazi do povreda kože na kolenima, dlanovima, laktovima ili prstima. Najjednostavnije je ako rana nije zaprljana.

1. Kako očistiti ranu:Najbolje je ako imate povidon jodid i vatu. Prema

veličini rane izaberite komad vate, nakvasite je povidon jodidom i obrišite ranu. Ovakvim načinom čišćenja nema bolova jer povidon jodid "ne peče". Ako nemate pomenutu tinkturu, ranu možete očistiti vatom nakvašenom rastvorom hidrogenijuma u vodi (na 2 dcl vode 1/2 kafene kašike hidrogenijuma). Ako nemate ništa od pomenutih

9

preparata iskoristite vatu natopljenu čistom rakijom. Budite pripremljeni na bol, rakija "peče". Na kraju i vata nakvašena destilisanom ili čistom vodom može da posluži za čišćenje rane.

2. Kako zaštititi ranu:Ako se radi o maloj povredi (ogrebotini illi posekotini), dovoljno je očišćenu ranu zaštititi hanzaplastom na čijem jastučetu treba nakapati povidon jodid ili rastvor tinkture propolisa u vodi. Ako nemate ni jedan od ovih preparata, rana se može zaštititi i samo hanzaplastom. Ako je mesto povrede (rana) veća od hanzaplasta uzmite komad gaze nešto veći od površine rane, nakvasite ga povidon jodidom ili tinkturom propolisa rastvorenom u vodi ili ako nemate ni jedan od ovih preparata stavite suvu gazu na ranu i zalepite komadom širokog flastera, komadom selotepa ili učvrstite (zamotajte) zavojem.

3. Kontrola zarastanja:Ako se zaštićeno mesto ne zaprlja dovoljno je da ranu previjate svaki drugi dan. Treba očekivati da manje povrede zacele za sedam dana.

LEČENJE OPEKOTINA:

Propolis: Vrlo efikasan lek u lečenju opekotina, povreda kože i tkiva, probavnih smetnji i promena i povreda na koži različitog porekla. Sve ovo sam lično isprobao na sebi, članovima moje porodice i mnogim poznanicima i prijateljima. Svi koji su ga koristili vrlo su se pohvalno izrazili.

10

Kažu pčelari, propolis je pčelinji proizvod koji po izgledu podseća na tamnjan ili vosak a kojim pčele zatvaraju pukotine na košnicama i oblažu uginule životinje (miševe, guštere, zmije itd.). Za lekovita svojstva ovog preparata sam saznao od gospodina Dimov Sime, kome je para iz expres lonca izgorela lice a kod koga posle lečenja propolisom nisu ostali ni sitni tragovi. Moja supruga je vrelim uljem ispekla šaku. Opekotina je posle nedelju dana tretiranja raznim priznatim sredstvima toliko loše izgledala da je "nisi smeo pogledati". Posle samo nekoliko tretiranja rastvorenom tinkturom propolisa u vodi povreda je počela da zaceljuje a posle par meseci više se nije primećivalo koja je ruka bila povredjena. O njegovoj lekovitosti sam slušao i od Ace Stančeva čija supruga je od propolisa pravila melem za opekotine a kojim je Sima Dimov izlečen.

Prema preporuci gospodina Nikodija Jeftića, mog komšije iz sela Jelašnice kod Knjaževca, koji je imao preko 100 košnica pčela, koji se ozbiljno bavio pčelarstvom, propolis nikada ne treba upotrebljavati kao gotov proizvod pčela već kao tinkturu rastvorenu u vrućoj vodi.

Kako pripremiti tinkturu propolisa: Na daščici sitno iseckati planiranu količinu propolisa, staviti u flašicu i rastvoriti ga sa koncentrovanim etil alkoholom sa odnosom 20 do 25 grama propolisa na 100 grama alkohola. Uz nekoliko mućkanja treba tako da odstoji jedan dan (u hitnim slučajevima, ako se radi o opekotinama i slično, može se upotrebiti i odmah). Ovde treba napomenuti da se tinktura od stajanja ne kvari i ne gubi kvalitet.

Propolis – pčelinji proizvod

11

Kako upotrebljavati lek (tinkturu propolisa): Kao što je napred rečeno za lečenje ne treba upotrebljavati tinkturu propolisa već tinkturu rastvorenu u toploj vodi: Količinu pripremiti prema potrebi sa odnosom na jednu kafenu šoljicu tople vode, voda treba da bude dosta topla ali da može da se drži na koži, dodati supenu kašiku tinkture propolisa ako se upotrebljava spolja ili jednu kafenu kašiku ako se pije. Pre upotrebe dobro promešati. Dobiće se mlečno bela tečnost. Sa tom tečnošu što češće mazati povredjeno mesto ili piti u slučaju poremećaja u probavi i problemima sa želudcem. Ako se pije ne bi trebalo u toku dana popiti više od dve šoljice vodenog rastvora propolisa.

GLAVOBOLJA:

Glavobolja je jedna od najrasprostranjenijih bolesti savremenog čoveka, naročito je zastupljena kod ženske populacije. Ljudi glavobolju osećaju i doživljavaju različito, neki kao probode, neki kao kljucanja neki kontinualne bolove. Bolove osećaju u raličitim delovima glave, neki je osećaju spreda, neki u slepoočnicama neko u dubini neko u potiljačnom delu, nekome se koče vratne žile i gotovo kod svakog je nepodnošljivo. Ono što je sigurno to je da nas bol obaveštava o tome da se nešto dešava u našim organima. Uzroci mogu biti različiti, time ne želim da se bavim jer za to nisam stručan a to i nije namera i cilj ovog pisanja.

Ljudi se protiv bolova glave bore na različite načine, nekima pomažu preparati koji sadrže Acetil salicilnu kiselinu (Acetisal, Aspirin, Andol, Midol itd.), neki uzimaju Analgin, neki Brufen, neki Novalgetol, neki Kafetin, neki koriste preparate koji deluju smirujuće. Ko

12

zna čega sve ima. Neki koriste kombinacije u odredjenom odnosu. U svakom slučaju sa kim bilo da se zagovorite njegov lek i način je najefikasniji. Koristio sam skoro sve pobrojane preparate. Ne želim da dam prioritet ni jednom leku. Mogu jedino da kažem, ako su bolovi toliko jaki a nemate u blizini lekara, da sigurno nećete pogrešiti ako uzmete neki od preparata koji sadrži Acetil salicilnu kiselinu jer su ti preparati najkompleksniji (i analgetik i anestetik i antipiretik i antireumatik i dobro deluje na krvne sudove i poboljšavaju cirkulaciju). Za vrlo jake glavobolje, moj stric Dr. Mile, lekar u penziji, predlaže da se u čaši sa 2 dcl vode rastvori ampula novalgetola i popije na dva puta u razmaku od oko 2 sata. Probao sam – uspeva.

Svaki lek je efikasan za svoj slučaj a kako i čime treba lečiti odredjene bolove glave to je najbolje da nam kaže lekar.

Da kažem moje iskustvo, šta pokušati u slučaju glavobolje kada nemate u blizini lekara ili lek. Ljudi se dovijaju na različite načine i kažu da pomaže. I ja sam se često njima služio i predlagao prijateljima, zaista u mnogim slučajevima mogu pomoći.

1. Ako osećate bolove u zadnjem delu glave, škripu u vratnim žilama i ukočenost, često ljudi ovakve bolove opisuju da ih osećaju posle spavanja, dovoljno je da zadignete kragnu na košulji, kragnu na pidžami ako se radi o spavanju ili pak da vežete maramu oko vrata. Videćete, vrlo je efikasno. Ovo nije narodno iskustvo, preporučio mi je moj stric Dr. Mile.

2. U letnjem periodu, kada su velike vrućine, po neki put je dovoljno da se vodom dobro okvasi čelo i vrat i malo odsedi ili prilegne. često bolovi brzo prodju.

3. Gospodja Olja Maksimović, naša prijateljica, predlaže da se popije šoljica turske kafe bez šećera sa

13

nacedjenim limunom. To je preporuka njenog kuma, lekara iz Prištine. Mnoge žene koje su ovo probale kažu da im je glavobolja posle ovog napitka ubrzo prošla.

4. Bio sam u situaciji da razgovaram sa nekim Holandjanima. Oni kažu da se kod njih vrlo retko uzimaju lekovi protiv glavobolje, dobro se istuširaju i posle toga odspavaju. Nema razloga u to da sumnjam. Treba probati.

5. Dosta ljudi pati od glavobolje na putovanju, naročito u letnjem periodu i pri velikim vrućinama, za to predlažem da se tog dana, par sati pre polaska uzme manja količina nekog preparata na bazi Acetisala (pola aspirina, pola acetisala, tableta andola ili nešto drugo) i tog dana nećete imati glavobolju.

KRVNI PRITISAK:

Poremećaj krvnog pritiska ili u narodu poznato kao "pritisak" je jedna od najrasprostranjenijih bolesti savremenog sveta. Različitog je porekla. Manifestuje se u obliku povećanja ili smanjenja gornjeg pristiska ili povećanja ili što je vrlo retko smanjenja donjeg pritiska. Kažu da je normalni 125/75 mm živinog stuba, medjutim ima stručnjaka koji zagovaraju mišljenje da svaki onaj pritisak koji ne odstupa bitno od pomenutog a ne smeta osobi je normalan. Pošto je tema vrlo široka, kompleksna i ne predstavlja moju stručnu oblast prepustam je stručnjacima a ja samo želim da u ovoj oblasti iznesem

14

svoje iskustvo: Naime pre petnaestak godina imao sam par godina povišen krvni pritisak (kretao se od 170 do 190 mm živinog stuba. Bio sam kod više lekara i uzimao propisane lekove. Redovno ga kontrolisao (nabavio sam i aparat za merenje krvnog pritiska). Ne mogu se pohvaliti da mi je zvanična medicina mnogo pomogla. Dok sam uzimao lekove pritisak je bio u normali, čim bi prestao on je rastao. Ne mogu da se požalim da mi je smetao, dobro sam ga podnosio, skoro ga nisam ni primećivao, ali me nerviralo to što sam znao da je prisutan. Ne mogu da se setim ko mi je to rekao a voleo bih da se setim da bi mu se zahvalio: "Bobice crnog trna, koji raste svuda kao sitno bodljikavo rastinje po zapuštenom terenu, uglavnom pored poljskih i šumskih puteva a koje sazrevaju u kasnu jesen, još je bolje i ako ih uhvati prva slana, skidaju gornji krvni pritisak". U kasnu jesen, spremajući drva za zimu, uzimao sam po šaku-dve ovih bobica i dešavalo se čudo, pritisak je padao. Odlučio sam da napravim lek po svom receptu. Stavio sam do tri četvrtine flaše od dva litra ovih crnih bobica i napunio je rakijom od jabuka srednje jačine (oko 45%) za koju sam takodje čuo da skida pritisak i pročišćava krvne sudove. Ništa drugo nisam dodavao. Stajalo je to tako do oko nove godine. Rakija je poprimila divno prozirnu tamno crvenu boju. Nastao je napitak koji podseća na liker. Niko nebi mogao predpostaviti da od tako gorkih i kiselih bobica može

15

nastati tako nešto. Svake večeri sam uz TV program ili društvo "gostirao" po pola rakijske čašice ovog napitka sve dok ga je bilo. Pritisak u to vreme nisam ni kontrolisao.

Došlo je proleće. Ja nemam pritiska. Mislio sam da će to biti kratkog veka isto kao i sa lekovima, medjutim od tad je prošlo petnaestak godina. Prvih desetak godina meni se gornji pritisak nije pomerao, kretao se oko 125 mm a donji bio oko 85 mm. Poslednjih pet-šest godina gornji pritisak mi se spustio na oko 110 do 115 mm a donji na 75 mm.

Bobice crnog trna sam preporučivao mnogim ljudima koji imaju problem sa visokim krvnim pritiskom. Mnogi su ih uzimali, svaki na svoj način, neko uzimao sveže, neko stavljao u zamrzivač, neko kuvao čaj i uglavnom svako se pohvalno izrazio.

PROBAVNE SMETNJE:

Kao većina ljudi u poodmaklim godinama a imam ih, hvala Bogu 67 i dobro ih nosim, imao sam svoja iskustva i naslušao se priča iz ove oblasti:

1. U vreme dok sam gradio kuću, bilo je to osamdesetih godina, a zna se kako se i šta jede kada su tu majstori. Uz vruća i sveža jela jeo sam na brzinu dosta svež (topao) kvalitetan beli hleb (sa oplemenjivačem) i tople pite i gibanice. Postalo je redovno da pola sata posle obroka dobijem nesnosne grčeve u stomaku i znojenje usled bolova dok u obliku proliva ne izbacim sve što sam pojeo, posle toga bude sve normalno kao da nisam imao nikakve tegobe. Patio sam to godinama dok nisam došao do

16

zaključka da meni smetaju vruća testa i testa sa oplemenjivačem. Pokušao sam sa domaćim hlebom od Pere pekara, koji, od kako ga znam, pravi hleb i pogače na tradicionalni način, bez oplemenjivača, i desilo se čudo. Perin hleb sam mogao da pojedem, bilo on bio vruć ili hladan, u neograničenim količinama. I eto tako poslednjih dvadesetak godina ja jedem hleb bez oplemenjivača i nemam problema sa probavom koju sam imao a Peri pekaru sam pre par godina poslao litar domaće rakije kao zahvalnost za lek i ako se »za lek ne kaže hvala«. 2. Svi, koji smo čuvali decu, znamo koliko može da bude veliki problem povraćanje, proliv a naročito letnji proliv kod dece. Ovo može da dovede dotle da dečji organizmi izgube vodu i da ih prolivi toliko iscrpe da moraju primati vodu i hranu preko infuzije. Samo roditelj može zamisliti koliko je teško gledati kada dete prima infuziju.

* Sigurno da je u ovakvim slučajevima najbolje obratiti se lekaru ali ako to nije moguće neće škoditi da se proba sa čajem od lista dunje. Da je list od dunje lekovit za ovu vrstu poremećaja čuo sam od prijateljice Ankice, probao sam, mnogima sam rekao i verujte čaj od dunje prekida pomenute tegobe. Mnogi koji su probali pohvalno su se izrazili. Lekari, medju ljudima ove struke imam dosta prijatelja i rodjaka, pozitivno su se izrazili o lekovitosti lista dunje. Smatraju da ima osnova jer list dunje sadrži dosta tanina i još nekih sastojaka koji povoljno utiču na probavni trakt. * U slučaju poremećaja u probavi i problemima sa želudcem, treba probati sa rastvorom tinkture propolisa u vrućoj vodi. Napitak pripremiti prema potrebi sa odnosom:

List dunje

17

na jednu kafenu šoljicu tople vode jedna kafena kašika tinkture propolisa (pogledajte napred u tekstu o propolisu). Voda treba da bude dosta topla ali da može da se pije. Piti dan dva tri puta dnevno po kafenu šoljicu i videćete, biće napretka. Jako je dobro preventivno pre početka slavlja, masnih jela i obilnih obroka, popiti šoljicu pomenutog naptka.

* Pričao mi stric, dr. Mile. U to vreme je bio mlad lekar, tek što je počeo da radi, imao je veliki problem sa želudcem, niti mu se jelo, niti mu želudac primao hranu, samo je kopnio. Prošao je mnogo zdravstvenih ustanova ali boljitka nije bilo. Gledao je sam sebe kako nestaje, kaže "došlo je do onde". Neko mu rekao da pokuša sa čajem od lista oraha. Kaže, prvu šolju kad je popio, osetio je kako mu je "dobro, dobro, dobro u stomaku". Kroz par nedelja stanje sa želudcem je normalizovano. Pio je tako čaj od lista oraha nekoliko godina, neobavezno, najčešće umesto vode. Danas je dr. Mile lekar u penziji u poodmaklim godinama. Nema nikakvih stomačnih tegoba. Kaže: Moj stomak može da skuva konjska kopita samo da se skinu potkovice.

* Kod jako teških poremećaja u probavi (jako teških proliva) što bi narod rekao »Kada se više nema kuda« treba uzeti bočicu Streptomicin, otvoriti je, rastvoriti sadržaj sa malo vode, isipati sadržaj u pola čašice vode, promešati i ispiti. Ako se radi o deci do 5 godina upotrebiti samo polovinu doze, za manju decu i manje. Opet napominjem da ovo treba učiniti »samo kada se više nema kuda« jer Streptomicin može nepovoljno uticati na sluh.

18

RANICE U USTIMA (Afte):

* U slučaju ranica u ustima (afte), treba probati sa rastvorom tinkture propolisa u vrućoj vodi. Napitak pripremiti prema potrebi sa odnosom: na jednu kafenu šoljicu tople vode jedna supena kašika tinkture propolisa (pogledajte napred u tekstu o propolisu). Pomenutim rastvorom što češće ispirati usta.* U slučaju ranica u ustima (afte), pomaže i ispiranje usta rastvorom Hidrogenijuma sa vodom sa odnosom: Na čašu vode od 2 dc jedna kafena kašičica 6 % hidrogenijuma (dame ga koriste prilikom farbanja kose).

OTEŽANO DISANJE:

Svrati moj stric, dr. Mile, kod nas na selo, da se vidimo, da popričamo. Sedimo tako na terasi uz ponude. Pravi je boem a pored toga ume i jako lepo i slikovito da priča. Upečatljiv je. Ume sagovorniku da drži pažnju. Milina je jedna slušati ga. Ume od običnih stvari da napravi temu. Pa i ja i mnogi drugi vide i dožive isto što i on, ali on dok to priča nekako je posebno, ima težinu, kao da čovek ponovo doživljava ...

Mladice na granama jelke

19

Hvala Bogu mnogo je prošao. Mnogo pametnog može od njega da se čuje. Nisu mu godine prošle uzalud. U pričanju je pravi Raša Popov ... Kao što rekoh, beše proleće. Sedimo na terasi, stric se udubio u priču, u jednom trenutku pogled mu se zaustavi na jelku. Zastade. Kažiprstom leve ruke, usporenim pokretom, precizno, kao pravi veliki lovac pokaza na mladice koje izbijahu na vrhu grana jelki. Krajevi grana se bejahu okitili svetlozelenim mladicama pa se čini kao da su jelke procvetale. "Mnogo dobra stvar" reče "za one koji imaju problem sa disanjem i disajnim organima". Pitam, šta to. Mladice četinara… (govorio je tiho, razložno i upečatljivo)... čaj od njih ... može da se kuva od svežih a može i da se osuše i sačuvaju za kasnije… I nastavi prethodnu priču tamo gde je stao, a u njegovoj duši nasta neko olakšanje, blaženstvo, sreća. Nemože se sakriti da je zadovoljan. Ostavio je poruku potomstvu. Nekom će možda zatrebati. Nekom će možda pomoći.

GRČEVI U NOGAMA:

Mnogi, pogotovu ljudi u poodmaklim godinama, osećaju grčeve u nogama. Neki ih opisuju ovako, neki onako, neki u blagoj formi a neki ih dožive toliko jako da nemogu stajati na nogama. Većina ljudi govori da ih grčevi hvataju u ranim jutarnjim časovima i to naročito kad predhodnog dana više opterete ili nahlade noge. Grčevi se javljaju i kada se preko noći noge nahlade. Ovakve tegobe sam gledao dugo godina kod svog dede, gledao sam to i kod svog oca. Deda je imao sina lekara, mog strica Dr. Mileta, otac rodjenog brata lekara a nikako da se požale na tegobe. Narod kaže: "Bolest ne treba kriti". Kada sam ja počeo da osećam grčeve, požalio sam se stricu. Preporučio mi je da jednom dnevno popijem u vodi

20

rastvoren sadržaj jedne kesice Kalijum hlorida (kalijum) ... I da vidite čudo, grčevi odneseni kao rukom. Opet kada tako počnem da osećam grčeve ja popijem po kesicu kalijuma i opet sam neko vreme bez grčeva u nogama. Često mislim, deda se namučio a ima sina lekara. Sa kalijum hloridom netreba preterivati, može biti štetan. Uzimati jednu kesicu nedeljni, samo ako imate bolove.

ZUBOBOLJA:

Neznam da li ima dosadnije stvari od zubobolje. Po pravliu se javlja uveče, preko noći i vikendom kada nema zubara. Kažu ljudi iz iskustva, verovatno se dešava na psihičkoj bazi, i pri najjačoj zubobolji kad odete zubaru, dok čekate na red, bolovi prestanu pa kad čovek sedne na stolicu više nije siguran koji ga zub boleo a ako ipak zna koji je nije više siguran da želi da ga vadi. Ja imam šezdeset I kusur godina i imam, makar prednje, relativno zdrave zube ali sam i ja osetio i doživeo deo predhodne priče pa sam se dovijao na razne načine koristeći se najčešće iskustvima moje babe i prababe, koje obe poživeše po blizu sto godina a imale su probleme sa zuboboljom. Najčešće su se same snalazile i dovijale kako su umele ili pak možda koristile nečija iskustva kako bi ublažile zubobolju. Glavni i skoro jedini lek protiv zubobolje koji su koristile je bila ljuta rakija. Najpre su čačkalicom dobro očistile zub od hrane a verovatno pri čakćanju zuba odstranjivale su i deo gnoja, a onda su zub i mesto koje boli dobro ispirale ljutom rakijom. I ja sam probao nekoliko puta i mogu reći da se bolovi, makar na kratko, umire.Sledeća stvar koja može da pomogne, bar na izvesno vreme, su analgetici. Ima ih skoro u svakom domaćinstvu ili pak u komšiluku. Iz mog iskustva, za ovu potrebu, najbolji je Analgin. Zub koji boli i mesto pored njega treba očistiti od hrane, staviti na njega ili ako ima šupljine u

21

šupljinu komad tablete Analgina i polako ga grickati i topiti da otopina udje u bolno mesto. Neće smetati i da se popije tableta nekog analgetika. Ako bolovi od ovoga ne prestanu makar će biti umanjeni do sutra dok ne odete zubaru. Za ovu potrebu ne koristiti Aspirin ili preparate na bazi Acetilsalicilne kiseline jer oni mogu da izazovu ranu na tkivu ili ronjenje zuba.

BOLOVI U DONJEM DELUKIČME, KRSTIMA I LAKTOVIMA

O lekovitosti gorkog pelena ili pelina i njegovog korišćenja u lečenju može se naći na internetu. To su znali još stari narodi. Ja, iako sam bio ponešto načuo o tome, nisam verovao da ima toliku moć dok nisam to isprobao na sebi. Ipak ne mogu tvrditi da će kod svakog čoveka u sličnim uslovima delovati isto. Ovde iznosim svoje iskustvo.

Desetak poslednjih godina sam imao jake napade bolova u donjem delu kičme i krstima. Uzimao sam razne lekove protiv bolova. Medjutim, ispostavljalo se da štogod bilo da uzimam bolovi su trajali sedam do deset dana. Naročito mi je teško bilo da stojim u mestu. Hvatalo me tako dva puta godišnje i držalo po nedelju dana. Kad bolovi prodju kao da nije bilo ništa, radio sam normalno sve fizičke poslove. Jednom prilikom, kad su me bili bolovi jako uhvatili, otišao sam lekaru. Na snimcima nije ništa značajno nadjeno. Propisano mi je nekoliko inekcija. Nadao sam se najboljem, medjutim već od prve inekcije sam osetio tolike srčane smetnje, grčeve, kontrakcije, probode, da sam jedva preživeo. Istog dana, kad me srčani napad malo popustio otišao sam ponovo lekaru. Zatekao sam drugog lekara, požalio se na smetnje. On mi

22

je rekao da od te inekcije nebi trebalo da imam takve smetnje. Na moje insistiranje promenjena mi je terapija, propisan mi je lek – tablete Roxikam. Od ovih tableta sam se divno osećao. Jako su mi smanjivale bolove. Kad bolovi prodju nisam uzimao lekove. Vremenom sam došao do zaključka, pošto sam oko pola sata pre nailaska bolova osećao nekakvu najavu u obliku slabih povremenih tužnih bolova u krstima da ako u ovom roku uzmem tablete Roxikam do jakih bolova uopšte ne dodje. Eto tako sam se snalazio desetak godina.

Krajem jula 2011. godine sekući granu oraha pao sam sa vrha merdevina na ledja i nagnječio nekoliko pršljenova na donjem delu kičme. Teško sam mogao stajati na nogama ali sam ih osećao, mogao da pokrećem i mogao raditi prstima. Uzimao sam Roxikam jednu tabletu dnevno a onda posle dvadesetak dana krenuo intezivno u rehabilitaciu, sam i prema sopstvenom nahodjenju. Dok sam imao zalihe leka nekako je išlo. Kad sam otišao u apoteku ispostavilo se da ovog leka vise nema. Ne proizvodi se a zalihe prodate. Pozvao sam u pomoć internet i pronašao takav lek u Bugarskoj pod imenom Piroksikam sofarma 10 mg. Imalo je i od 20 mg ali meni je bilo bolje od 10. Napravio sam solidnu zalihu ovih tableta i uzimao po jednu dnevno sve do svete Trojice 2014. godine a onda se desilo nešto neverovatno. Naime, slavili smo svetu Trojicu. Gosti za stolom. Jedan od gostiju, moj jako dobar prijatelj i drug još iz školskih dana zapeo hoće da pije pelinkovac pa pelinkovac. U kući nismo imali ovo piće, srećom neko od gostiju reče da je doneo kao poklon. Spasio me. Sutra naveče, prošla sveta Trojica, ja gledam TV program. Dodje i meni nešto da popijem pelinkovac. Sipam sebi čašicu, sedim i pijuckam. Pre par meseci sam

Gorki pelin

23

udario levi kažiprst čekićem po zglobu. Nije bilo velikog loma, savijao se uz manje problema. Osećao sam tužan bol i videla se oteklina na zglobu. Onako, iz čiste radoznalosti, utopim desni kažiprst u čašicu i okvasim zglob levog kažiprsta. Odmah sam osetio neku prijatnost, nestaje onaj tužni bol. Osećam prst. Okvasim šake i nakvasim zglobove u laktovima, već vise od dve godine sam imao vrlo jake tužne bolove naročito uveče u mirujućem položaju. Odmah sam osetio naglo poboljšanje. Ustanem sa fotelje, uzmem flašu pelinkovca pa u kupatilo. Nakvasim donji deo kičme, one povredjene pršljenove i krsta. Osetio sam ogromno poboljšanje. Blaženstvo. U narednih mesec dana sam upotrebio bocu fabrički proizvedenog pelinkovca kvaseći povredjeno mesto uz blage masaže nekoliko puta dnevno. Nastavio sam sa domaćim pelinkovcem. Sa ljutom voćnom rakijom, smatrajući da je tako delotvorniji napravio sam svoj pelinkovac. U tome mi je pomogla komšinica, ubrala je gorki pelin jer ja tu lekovitu biljku ne prepoznajem. Nestalo je bolova i u kažiprstu i u laktovima i u kičmi i u krstima. Od svete Trojice 2014. godine ne uzimam lek, samo povremeno kvasim povredjeno mesto pelinkovcem.

Radi nekakvog poredjenja učinka od 100 % ukupnog bola Piroksikam mi je ublaživao dvadesetak do trideset posto a sa pelinkovcem sam rešio oko sedamdeset posto.

HEMOROIDI (ŠULJEVI)

Moja baba je doživela duboku starost, za tri ipo meseca sto godina. Često je govorila: “Kad bi doživeela sto, samo da vidim kakoo je toj, pa posle nek bude kako

24

bude”. Želja joj se za malo nije ispunila. Iz nje je govorilo dugogodišnje iskustvo nepismene žene. Zračila je iskustvenim znanjem predhodnih generacija i svojih savremenika iz raznih oblasti što se godinama gomilalo i prenosilo sa kolena na koleno. Umela je da pomogne bolesnoj stoci, da pritekne u pomoć ženama pri poradjanju, da daje veštačko disanje (ona je to zvala “da duva u usta” i masažu srca, mogla je prema pegama sa lica majke posle petog meseca trudnoće nepogrešivo da odredi pol deteta. Bila je jako odlučna u svemu. Mnogo toga je znala i umela ali meni je kao detetu sve to bilo normalno – moja baba. Često su je moj otac i stric, koji je u to vreme studirao medicinu, u šali zvali “marveni doktur”.

A sada o onome o čemu želim da prenesem babino iskustvo – lečenje hemoroida. O hemoroidima neću ovde pisati, ko ima taj problem on zna šta je to.

Kad i kojom prilikom mi je baba o tome govorila nemogu da se setim, znam samo da je bila u poodmaklim godinama, što kažu torlaci “zavreviili smo se, takooj nekako”. Ja nisam imao taj problem pa samim tim nemogu preneti svoje iskustvo.

Iz ishrane treba izbaciti začine koji deluju

nadražujuće na kožu i sluzokošu (ljutu paprika, ren, biber i preteranu količinu alkoholnih pića). Posle svake velike nužde treba se oprati i obrisati mekanom krpom.

Lek je šargarepa, ona najobičnija, koren narandžaste boje što se upotrebljava u ishrani. A kako?... Uzeti mladu sočnu šargarepu prečnika srednjeg prsta, nožem dobro očistiti (ostrugati koru, ne ljuštiti, struganjem se na površini bolje oslobadja vlaga - tečnost). Napraviti čepić veličine malog prsta sa dobro zaobljenim krajevima

Šargarepa

25

kao nebi došlo do povredjivanja. Jako je važno da se šargarepa prilikom struganja ovlaži (izgleda da je ta tečnost lekovita). Šargarepa se nesme prati da joj se ne uklone lekoviti sastojci. Pre stavljanja čepića čmar se nesme ničim mazati kako bi sluzokoža što bolje došla u kontakt sa lekovitim sadržajima iz šargarepe. Pripremljen čepić se polako stavi u čmar (anus) kao što se stavljaju čepići za temperaturu. Treba biti oprezan, iz vise pokušaja napred nazad kako bi se sluzokoža ovlažila od šargarepe – ništa na silu da ne dodje do povredjivanja. Za stavljanje čepića je najbolje koristiti povijeni gornji deo tela napred odnosno jako nazad izbačena zadnjica.

Čepić treba držati da deluje sat ipo-dva na dan. Nikako za to vreme ne sedate da ne dodje do povredjivanja. Kretati se – hodati (to se i preporučuje radi većeg oslobodjanja i boljeg absorbovanja lekovitih sastojaka iz šargarepe). Ako se oseti da se čepić vadi (ispada) ponovo ga vratiti. Posle sat ipo – dva čepić pažljivo izvaditi i baciti (ništa na silu, za vadjenje je najbolje koristiti isti položaj tela kao i za stavljanje). Sutradan radnju ponoviti.

Baba kaže da će za četiri – pet dana šuljevi nestati ili će se stanje bitno poboljšati.

NEPRIJATAN MIRIS NOGU:

To osobe ženskog pola, i ako kao indijanci imaju prefinjen osećaj za mirise, nemogu ni zamisliti koliko neprijatno mogu mirisati noge u vojsci. Naravno nisu služile vojni rok, pa im nije poznato. Današnja omladina misli da se u pričama preteruje, ali nije tako ... Spavaone sa po pedesetak do sto kreveta na spratovima. U hodnicima "pod konac" poredjane znojave čizme, cokule ili cipele sa

26

znojavim čarapama na njima od svih vojnika iz nekoliko spavaona koje do ujutru treba da se osuše. Na svakom paru obuće moraju biti čarape. Nije važno da li su čarape pocepane, da li su prljave, da li su vlažne, da li neprijatno mirišu ali mora da ih bude. Na smotri svaki vojnik mora na nogama imati čarape i obuću, kao što rekoh nije važno u kakvom su stanju. E a sad, verovatno da ste čuli ili možda doživeli, u vojsci mora biti sve na broju i pod konac, manjka nesme biti i tu započinje priča o neprijatnom mirisu. Vojnik u brzini ne gleda i ne bira da li je uzeo čarape sa svoje ili nečije obuće, ovo nije tako ni lose, ako si brz možeš da probereš. Ako ostaneš bez čarapa moraš uzeti sa smeća, naći bačene, prljave i pocepane dok se ne snadješ. Ima i novih SMB čarapa u kantini ili u gradu ali treba doći do njih, smotra je rano. ... Eto tako se sa noge na nogu preko čarapa ili obuće prenose gljivična oboljenja koja šire jako neugodan miris. Ne vredi prati noge one neprijatno mirišu pa mirišu. Kad se uveče udje u spavaonu čovek misli da će se ugušiti. Oni koji su u spavaoni taj neprijatni miris ne osećaju. Srodili se sa tim. Tek kad se skine uniforma i počne civilni život dodje se do saznanja, prijatelji vam kažu, da vam noge mnogo ružno mirišu. Neko vreme se zbog toga neprijatno osećate i krijete svoj problem a onda krenete u potragu za lekom. Jedan predlaže ovo drugi ono ali miris se teško gubi jer se gljivična oboljenja teško leče i brzo obnove. Posle ovakve priče ispada da je armija rasadnik glivičnih oboljenja nogu i neprijatnih mirisa, medjutim nije tako. Do oboljenja dolazi na razne načine a najčešće je znojenje nogu u patikama ... A sada kako sigurno ukloniti neprijatan miris nogu? Pa vrlo jednostavno. U Knjaževcu, u apoteci "ESKULAP", apoteka je kod crkve, ima leka. Pravili su ga stari farmaceuti a mladi se drže tradicije. Ne treba vam

27

recept. Dovoljno je da potražite preparat protiv neprijatnog mirisa nogu. Pravi se u nekoliko oblika. Svi su vrlo efikasni. Posle samo jednog do dva tretiranja neprijatan miris nestaje. Mnogima sam predložio i svi su se izrazili pohvalno o leku. Neki kažu da su ovaj preparat koristili kao lek protiv neprijatnog mirisa grudi i ledja.

STARAČKA DALEKOVIDOST

O staračkoj dalekovidosti za sada mogu govoriti samo na osnovu dva slučaja:

Prvo, supruga mi je pričala kako jednu svoju stranku nije prepoznala. Pojavio se čovek u kancelariji u poodmaklim godinama. Od kako ga zna nosio je naočare. Po njima je bio prepoznatljiv. Sad bez naočara. Bio je to gospodin Pavlović Milisav iz Majdanpeka. Rekao je da više ne nosi naočare, može da čita i piše bez njih. Popravio je vid. Skoro godinu dana je pio čaj od koprive i vid mu se postepeno vratio. Poznavao sam ga i ja. Mislim da je nekada bio moj radnik. Često je šetao ulicom pored reke Mali Pek. Onako bez naočara mi je malo delovao neobično. Jednom prilikom mi je do detalja izneo svoje iskustvo.

Kopriva

28

Drugo, moje iskustvo. Kod mene se staračka dalekovidost razvijala tačno onako kako je opisano u medicinskim udžbenicima. Počela je postepeno da se povećava u plusu od četrdeset druge godine. Oko pedeset pete godine sam dospeo do 1,5 za kretanje, gledanje TV-a i vožnju auta. Za rad sam koristio naočare + 4,5. Po neki put, kad je trebalo raditi nešto preciznije na kartama, (bavio sam se projektovanjem u rudarstvu) stavljao sam dvoje naočare. Kad me neko od kolega i koleginica zatekne u takvom stanju ja sam gledao da ih preduhitrim sa objašnjenjem: „Govorio sam im kako nisam skrenuo u glavi nego mi zbog potrebe za preciznošću tako bolje.“ Pod uticajem gospodina Milisava i nagovoru svoje supruge počeo sam i ja da pijem čaj od koprive. Da vidite čudo uspelo je i meni, doduše polovično. Popravio mi se vid samo na jednom oku. Na desnom. Čaj sam počeo da pijem jedne jeseni pre desetak godina. Pio sam ga svakodnevno. Nisam poštovao vremenske termine, kad se setim ali obavezno svakog dana. Umesto vode. Došlo je proleće, ja sam i dalje pio čaj od koprive. Već sam bio zaboravio na to. Postalo mi je bilo svakodnevnica. Najpre sam primetio da teško čitam titove filmova na TV-u. Zatim da na desnom oku, kada idem sa posla polako ulicom, razmazano vidim saobraćajne znake, natpise na prodavnicama i reklame na panoima. Brisao sam stakla naočara. Isto. Gledao sam kroz njih prema svetlu, mislim izgrebana su. Ne. Pogledam u momentu dok brišem naočare prema nekom natpisu. Vidim slova poprilično oštro. Mogu da čitam. Zažmurim na jedno pa na drugo oko. Na levom vidim mutno, na desnom dobro. Stavim naočare, sad na levom dobro na desnom mutno. Gledam levim okom kroz staklo naočara a desnim bez stakla. Vidim odlično na oba oka. Pritisnem palčevima desno

29

staklo, ono ispadne. Stavim naočare samo sa levim staklom. Vidim odlično. Mnogo bolje nego poslednjih dvadesetak dana. Uzmem ono desno staklo sa asfalta što sam ga malo pre izbio iz rama, stavim u džep pa kući. Upalim televizor. Mnogo bolje vidim. Uzmem knjigu. Na desnom oku čitam bez naočara. Sutradan na poslu poskidam desna stakla sa svih naočara. Neuporedivo bolje... Na kontu toga sam često pravio i viceve. Kad neko od koleginica ili kolega sedne na stolicu preko puta mog stola i gleda u mene ili pak ide meni u susret ja počešem desno oko kroz ram. Nastane smeh. Svako kaže: „Šta je ispalo ti staklo?“ Ja iskoristim priliku pa im kažem. Pohvalim se kako mi se na desnom oku vratio vid. Retko ko poveruje. Svi kažu to nije moguće. Oni što su u toj oblasti malo bolje informisani kažu da se optika može vremenom, sa godinama, pomerati od minusa ka plusu ali nikako od plusa ka minusu. Ne veruju mi čak ni očni lekari. Kad na sistematskim pregledima to konstatuju kažu da je verovatno ranije bila neka greška.

Evo sad i jedne male zgode iz tog perioda. Pošto mi je kosa u vreme akcije skidanja desnih stakala sa naočara bila potpuno seda, bela, primetio sam da mi mestimično i to u vrlo kratkom periodu postaje smedja. Hvalio sam se kolegama. Pravili na kontu toga viceve. Oni kažu da mi se najverovatnije od kopriva organizam počeo da podmladjuje. Neko kaže da pazim da ne preteram, da ne podetinjim. Stajao sam često u kupatilu ispred ogledala i buljio u svoju kosu. Čudio se. Sve lepo ali mi nekako boja išla malo na crvenkasto i bila tamnija prema krajevima. Prema korenu je i dalje bila bela što mi nikako nije bilo normalno. Jednom prilikom tako gledajući u ogledalo zaustavio mi se pogled na češlju. Prorade u meni seljačka

30

zdrava logika. Viknem iz kupatila: „Ženo, jel` si koristila moj češalj kad si farbala kosu !“. Kaže: „Jesam!“

Na kraju opet da se na kratko vratim vidu. Ipak izgleda da sam malo preterao sa koprivom. Postao sam na desnom oku kratkovid. Danas, u 67. godini života, vid mi je na desnom oku otišao u minus. Opet na naočarima nosim desno staklo ali sada sa optikom – 1,5.

LEK PROTIV NERVOZE, TENZIJE ISVADJE U KUĆI

Ovo nije lek iz prirode, više priča za naravoučenije, ali videćete, delotvoran je. Daje rezultate... Priču sam čuo u Dalmaciji. Naime priča se kako je tamo neka, dali je bila svekrva ili snaja, otišla kod sveštenika na ispoved. Ispričala mu kako je u njihovoj kući stalno tenzija, svadja, često dodje i do batina... Sveštenik je pažljivo saslušao i rekao da to njeno nije jedinstveni slučaj... Ima toga svuda... Utešio je da ne brine. Ima leka. Predložio joj svetu vodicu. Dao joj jedan litar i posavetovao, da nabavi kecelju sa džepom. Da u džepu uvek drži bocunić sa svetom vodicom, da joj je uvek pri ruci. Čim oseti da će početi svadja da uzme iz bocunića vodicu u usta. Ne mnogo, za jednu supenu kašiku i da tako drži sve dok ne prodje tenzija. Posle može da proguta ili izbaci... Koristila tako žena, koristila... Da vidite čudo, u kući sve manje i manje tenzije, svadje i sve ostalo što uz to ide... Nestalo

Bocunić

31

vode. Žena ode svešteniku da zamoli za još. Sveštenik joj reče da je Svevišnji pri napustanju zemlje svu vodu osvetio. Može da uzme sa bilo kog izvora, bunara, reke ili vodovoda.

Biografija

Moje ime je Dragoljub Jovanović. Sin me zove Gaša. Tako me zvao i otac dok sam bio mali. Rodjen sam 09.11.1948. godine u Jelasnici kod Knjazevca. Diplomirao sam na Rudarskom fakultetu u Boru 1977.  Iste godine sam se zaposlio u Rudniku bakra Majdanpek i ostao mu do danas veran.

Te davne 1977. godine, sa koferom iznošenog veša i punog “fiće” udžbenika i literature iz oblasti rudarstva, u vreme kada su stručnjaci lako dolazili do posla, učini mi otac uslugu i doveze u ovo rudarsko naselje gde sam zatekao miroljubive starosedeoce i ljude dobre volje sa svih strana i svih vera koji se ovde nadjoše svi sa jednim ciljem da sebi izgrade bolje sutra, podignu decu i mirno odavde odu u zasluženu penziju. Kofer i veš pojede zub vremena, a literaturu i očevog “fiću” čuvam za uspomenu unucima. Literaturu, možda će je i oni koristiti, a fiću, po želji oca, da mu se njime igraju praunuci, “da znaju da im je pradeda bio šofer”.

Počinjući stranicu “DELO” na Website zapitao sam se šta bi prema opšte prihvaćenim društvenim normama, (moralnim normama), to bilo «delo», i kada čovek otpočinje sa delima. Ne mogu za sada drugačije, do da se izrazim jezikom diplomata: “Delo je multilateralno korisna stvar po čemu čovek postaje prepoznatljiv”, a vreme kada će čovek početi sa delima je jako rastegljiva stvar isto kao i delo. Moje delo, može se reći, započinje sa zapošljenjem a vezano je uglavnom za rudarstvo i rudarenje u Majdanpeku i okolini.

Radio sam pet godina kao smenski inženjer, zatim 18 godina kao inženjer projektant i odgovorni projektant, od 2000. do kraja 2006. godine radio sam kao rukovodioc Rudarske pripreme i odgovorni projektant, od januara 2007. pa do 20. Oktobra 2008. godine proveo sam na mestu Upravnika Površinskog kopa od kada sam na mestu Pomoćnika direktora za rudarstvo. Nisam liderski tip.

32

Nije skromno ovo ja da kažem ali za 33 godine rada ostavio sam veliki pečat na površinskim kopovima Rudnika bakra Majdanpek i mislim da bi moje iskustvo dobro došlo mladjim kolegama. Sa jednim delom mog doprinosa možete se upoznati u odeljku  ” DELO “ na Website: http://djovanovic.wordpress.com

Volim svoje zanimanje i posao. Uvek sam se trudio da mi vreme ne prodje “uzalud”.   Ako bi nekada ponovo bio u prilici da biram, izabrao bi opet isto.

Srećno sam oženjen suprugom Milenom sa kojom imam sina Mladena.

Moja interesovanja van profesionalnog života su bila a i danas su mnogobrojna i različita. U pojedinim oblastima, kao što je sport, imao sam velliki uspeh.

Eto tako sa godinama dodje nešto čoveku pa krene. Počne da se bavi  nečim što mu u mladosti nikad nebi palo na pamet:  Počeo sam u svojoj 62. godini da pišem priče, priče iz seoskog života. Sa namerom da moja malenkost da’ skroman doprinos za ispunjenje želje velikog gospodina Pelagića koju izrazi u "Narodnom učitelju": "Da se ostavlja pokoljenjima da nastave sa dopunjavanjem novim saznanjima", želim ovim kratkim delom da iznesem svoja iskustva i iskustva mojih poznanika i prijatelja sa narodnim lečenjem i lekovima.

33

34