1. Bioloko-seksualna i emotivna funkcija

Funkcija zadovoljenja polnog nagona dobija svoj napotpuniji izraz upravo u savremenoj porodici. U ovoj porodici ova se funkcija potpuno izdvaja od reproduktivne. Osnovni cilj braka esto nisu deca, ve zadovoljenje najintimnijih elja oba suprunika. Evolucija porodine grupe u branu dovela je do dubokog preobraaja porodinih i branih oseanja. Porodica se ne zasniva bilo sa kojim licem, ve sa onim koje je eljeno i koje moe da ispuni ivot radostima. Nikakvog udela nemaju, po pravilu, roditelji ili neki blii srodnici u izboru branog druga. Linosti u braku dobijaju punu individualnost. Nije dovoljna i potrebna bilo koja ena, i obrnuto, ve odreena, nezamenljiva, ena sui generis.esto intimnosti ne poinju tek sa zakljuenjem braka. Sadrina odnosa u ovoj porodici ne moe da se svede samo na zadovoljenje polnog nagona, ona je mnogo punija i sadrajnija, ljubav branih drugova predstavlja podlogu njihove polne intimnosti. Brak se zakljuuje, po pravilu, iz ljubavi i na njoj se odrava. Prestanak ljubavi esto dovodi do raspada porodice.

Emotivna funkcija ukazuje i na izmenjen odnos roditelja, a posebno oca prema deci. Dete vie nije sredstvo za produenje vrste i za ouvanje porodine imovine. Ono postaje centar porodice. Neko je tano nazvao na vek vekom deteta. Njemu se poklanja sva panja, nad njim se neno bdi. Njegov znaaj raste utoliko vie ukoliko je manje dece u porodici.sve ei su sluajevi jedinca nad kojim cela porodica strepi. Preterana ljubav porodice ima svoje negativne posledice: deca kojima se posveuje preterana panja postaju esto vremenom porodini i drutveni problem. I samo zakonodavstvo ograniava disciplinska prava oca odnosno roditelja prema deci. Suprunici bez dece esto se orjentiu na usvajanje tue dece. Takoe se sve vie pribegava vetakom oploivanju. Porodica vie nije primljena odnosno nametnuta, ve slobodno izabrana. Sociolozi na Zapadu uveliko podvlae znaaj i potrebu porodice u obavljanju emotivne funkcije. Tako, jedan sociolog istie da majin poljubac obavlja neophodnu drutvenu funkciju. Ljubav je neophodna za ivot kao i najfiniji vitamini (Sauvy). Drugi jo drastinije ukazuje na ulogu porodice u normalnom razvitku linosti. Istie se da prva i najdublja ljubav koju dete prima i daje, i koju nigde van porodice ne moe da oseti, jeste ljubav majke, oca i drugih lanova porodice, i obrnuto. Ono je u toj sredini okrueno takvom panjom kakvu nikada ne moe da oseti van porodice. Zato se istie da je detetu potrebna porodica, a ne dete porodici. Mnogobrojna ispitivanja su pokazala da dete odraslo u nekoj socijalnoj ustanovi uvek zaostaje u optem razvitku za decom odgajenom u normalnim porodinim uslovima. Meutim, detetu nije potrebna bilo kakva porodica, ve samo ona koja e mu pruiti normalne uslove za razvitak. Obrnuto, razrivena porodica, gde ne postoji potrebna ljubav, panja i potovanje, moe detetu priiniti nenadoknadivu tetu.

2. Reproduktivna funkcija

Savremena porodica se odlikuje relativno slabim natalitetom i mortalitetom. Meutim, smanjenje nataliteta nije dovelo do smanjenja, ve do sve snanijeg poveanja stope prirataja stanovnitva. Ukupan broj stanovnika nalazi se u stalnom porastu. Istina, geografska i nacionalna distribucija tog stanovnitva nije ravnomerna.

Do XVIII veka Zemlja je bila reko naseljena, pa je enja za pojaanim raanjem bila opravdana, jer je na njoj bilo svega 728 miliona stanovnika, a po proceni Statistikog ureda OUN za 1961, ukupan broj stanovnika na Zemlji iznosio je 3 milijarde i 69 miliona, dok danas taj broj iznosi preko 6 i po milijardi.

Dete zaista, postepeno isezava kada su poele da rastu obaveze kolovanja i trokovi kolovanja. Deca ponekad nisu potrebna za linu sreu. Poto dete u savremenim uslovima vrlo skupo staje, sve je vei broj porodica bez dece ili sa jednim odnosno dvoje dece. elja za uivanjem i linim ivotom nagoni mnoge suprunike na lini egoizam ili na odlaganje raanja, na pojavu redovnih abortisa, to esto dovodi do kasnije bioloke nesposobnosti ene za raanje. Teskobni i esto nehigijenski stanovi ne daju dovoljno prostora za vie dece. Sem toga, sve due se odlae stupanje u brak, jer on sputava slobodu i donosi sve vee obaveze. Ovome treba dodati i sve vei porast skupoe koji je zapaen u svim visoko razvijenim zemljama u svetu.

Ova pojava u zapadnoevropskoj porodici moe se videti iz sledeih primera. U Francuskoj je na 1000 sposobnih ena za udaju izmeu 15 i 49 godina, broj roenja iznosio 1856-1865= 100, a 1926-1930= 62 roenja. Zanimljivo je da je u istom periodu porastao broj zakljuenih brakova sa 100 na 124. ovaj podatak pokazuje da raste broj brakova bez dece.

U Velikoj Britaniji Statistikim posmatranjem utvreno je da od lica koja su 1925.godine stupila u brak i ije su porodice kompletne 17% nemaju uopte dece, a 25% ima samo jedno dete. Porodice sa estoro dece sasvim su izezle, a porodice sa etvoro i petoro dece iznosile su 20%.

Posle drugog svetskog rata uoene su dve znaajne pojave koje, moda, predstavljaju nove simptome novih procesa u porodici. Re je o porastu nataliteta u nekim zemljama Evrope i u SAD. Francuska, koja je do poslednjeg rata bila na poslednjem mestu po natalitetu u Evropi, ezdesetih je izbila na drugo mesto. U SAD je u poeku, paralelno sa industrijalizacijom, zapaeno opadanje nataliteta (prosek 2-3 deteta). Dok je ezdesetih natalitet u znatnom porastu (proseno 3-4 deteta).

3. Ekonomska funkcija

U savremenoj porodici dolo je do znaajnog preobraaja ekonomske funkcije. Ova porodica nema sredstava za proizvodnju. Ponekad samo, ona poseduje kuu za stanovanje i batu. Ona zavisi iskljuivo od plate i zarade van porodice. Ona vie nije zajednica proizvoaa, odnosno proizvoaka jedinica, kao patrijahalna porodica, ve je gotovo iskljuivo potroaka jedinica. Neki sociolozi smatraju da je ona prestala da bude i zajednica potroaa, jer su suprunici esto upueni na obede van kue, industrijalizacija i mehanizacija kunih usluga odvajaju enu od domaih poslova, a rad van kue upuuje oba suprunika na odvojene ivotne sredine, a esto i na odvojene porodine budete, deca provode vei deo dana u koli i kolskim ustanovama, gde dobijaju jedan ili vie obroka i dr.

Prihodi porodice igraju znaajnu ulogu u njenoj stabilnosti. Tenja porodice usmerena je ka porastu ivotnog stadarda i porodinog budeta. Nezaposlenost ili slabe plate dovode do razdora u porodici. Privreivanje porodice nije naturalno, ve novano, nije sezonsko, ve meseno ili nedeljno. Porodini budeti se meseno (ili nedeljno) planiraju, vodi se rauna o prihodima i rashodima, nastoji se da se oni to ekonominije iskoriste. Izvori prihoda potiu, po pravilu, iz redovnog radnog odnosa, ali se dopunski izvori ostvaruju i van njega: honorarnim radom, ugovorom o delu, berzanskim poslovima i na druge naine. tednja igraglavnu ulogu u stvaranju oseanja porodine sigurnosti. Visina prihoda porodice slui kao merilo njene drutvene vrednosti i njenog ugleda. U SAD je ovo rangiranje izvreno vrlo dosledno. Vodi se rauna o spoljnim obelejima materijalnog stanja: izbor kue u kojoj porodica stanuje, marka automobola, izbor prodavnica u kojima se porodica snadbeva i dr.

Savremena porodica sve vie se oslobaa primitivno ureenog i opremljenog domainstva. Vri se mehanizacija poslova u domainstvu, to znatno skrauje radno vreme potrebno za obavljanje kunih poslova. Sem toga, vri se podela rada izmeu svih lanova porodice bez obzira na pol i uzrast. Mnoge funkcije porodice prenose na industriju: pripremanje hrane, pripremanje zimnice, ienje, pranje, peglanje i dr. Iezavanje kunih poslova ne dovodi samo do emancipacije ena, ve i dece, naruito enske. Ideal porodice nije toliko imanje koliko kvalifikacija, znanje i struno obrazovanje. enska deca, kao i muka, sve vie tee ka sticanju kvalifikacija i obrazovanja. Sve vie se podela rada vri i van porodice: ena, pa ak i deca dok ne odu iz porodice, nalaze zaposlenje van porodice. Preteni deo ivota provodi se van nje. Ostvarivanjem samostalnih prihoda, lanovi porodice stiu veu ekonomsku samostalnost. Deca takoe mogu imati svoju imovinu, zaraenu ili na drugi nain dobijenu, i njom raspolagati u granicama zakona.

U ovoj porodici menja se strukturapotronje. Dok se u patrijahalnoj porodici izdaci za ishranu smatraju najvanijim elementom potronje, ovde se odnos znatno menja. Sa porastom prihoda rastu drugi porodini izdaci.to ne znai da je ishrana sada slabija, ve da prihodi porodice omoguuju orjentaciju i na druge raznovrsne potrebe. Istina, izdaci na ishranu zavise od prihoda porodice, ali su oni po pravilu nii od polovine ukupnih mesenih il nedeljnih prihoda. Od drugih potreba, najvei su izdaci na stan i odravanje stana. Uzrok ovome treba traiti u tekim stambenim prilikama, to dovodi do visokih zakupnina, koji se kreu i do treine prihoda porodice, a ponekad i vie. Nabavka nametaja i pokuanstva, kao i mehanizacija domainstva (friider, bojler i dr.), predstavlja vaan izdatak porodice. Naroito je karakteristina elja savremene porodice za voenjem udobnog porodinog ivota i modernim ureenjem stana. Znatni su i komunalni trokovi, kao i oni koji su vezani za kunu udobnost: osvetljenje, grejanje, telefon i dr. Ovde spadaju trokovi za odravanje line i stambene higijene, kao i za line potrebe: odea, obua. Na ove poslednje esto se troe nesrazmerno velika sredstva, naruito za zadovoljenje enskih lanova za garderobom. Rastu i kulturne potrebe porodice: tampa, knjige, struna literatura, muziki instrumenti, radio, televizor, umetnike slike, pozorite i dr. Takoe rastu izdaci za rekreaciju, zabavu i razonodu: za godinji odmor, vikende, izlete, posete lokalima, sporstskim priredbama, kupovinu spostrskih rekvizita. Potrebe dece su takoe u porastu: deje igrake, knjige, instrumenti i dr. Najzad, imunije porodice troe znatna sredstva za nabavku i odravanje predmeta luksuza: automobila, vikend-kuica, vila, za kupovinu nakita i sl.

Sigurno je da postoje razlike u standardu izmeu pojedinih porodica, a naruito izmeu radnikih i slubenikih. U celini, stabilnost savremene porodice zavisi od ekonomske i politike stabilnosti kapitalistikog drutva. U tom smislu se, pored ostalog, porodica socijalizuje (postaje zavisna od drutva kao celine), i upravo radi toga drava mora da joj obezbedi izvesne garancije za njenu stabilnost: pomo u sluaju nezaposlenosti, porodine dodatke, zdrastvenu zatitu u sluaju bolesti, penzijsko osiguranje u sluaju starosti i dr. Odavno se prouavaju i potrebe porodice, tj. njeni prihodi i rashodi, zatim porodini stanovi, kao i sve ostale potrebe, te se na osnovu toga odreuje politika drave prema porodici.

4. Funkcija pruanja zatite

U savremenom kapitalistikom drutvu ova funkcija porodice sve vie iezava, ali ne potpuno. Sigurno je da svi oblici porodine zatite jo dugo nee nestati. To su u prvom redu:

a) bioloka, prirodna zatita (podizanje, negovanje i uvanje dece)

b) moralna zatita (pomaganje, porodina solidarnost i podrka)

c) pravna zatita (zastupanja)

d) ekonomska zatita (izdravanje i nasleivanje).

Porodica je jo uvek pozvana da pre drave prui zatitu svojim lanovima. Meutim, sve vie prava dobija drava upravo u ovoj oblasti. Sve vie su porodice upuene na traenje ove zatite. Savremeno kapitalistiko drutvo obezbeuje visoku lestvicu zatienosti pojedinca, pa i porodice (u kasnijoj fazi razvitka kapitalizma).

Meutim, vrlo dugo u buroaskim zemljama nije postojala jasna koncepcija o principima zatite porodice. Preduzete mere nisu uvek ile za tim da tite porodinu grupu kao celinu, ve pojedinca. To je dovelo, po reima poznatog francuskog naunika Pola Dirana, do ralanavanja porodice izvan okvira braka i srodstva. Stoga su mnogi pisci poeli da postavljaju pitanja:

a) Koja je osnovna koncepcija porodice danas i da li brak treba da bude i dalje osnova ljudskih odnosa? (Rouast)

b) Koju alternativu treba izabrati od dve mogunosti: ekonomsku zatitu porodice ili ekonomsku zatitu linosti? (Ansel)

Sve do tridesetih, kapitalistike drave su pridavale manji znaaj zatiti porodice kao celine nego zatiti pojedinih njenih lanova.

U Francuskoj je u oi drugog svetskog rata donet Kodeks o porodici, koji je formulisao osnovna socijalna pravila porodice:

1. pravo na porodini dodatak,

2. dodatak u sluaju da je samo jedan lan porodice zaposlen,

3. dodatak na roenje deteta,

4. dodatak na materinstvo (uveden 1948.godine).

Predviene su i druge prestacije za posebne sluajeve, ili posebna kategorija lica, kao i niz drugih mera upravljenih ka jaanju porodice. One su, kao to smo videli, dovele do poveanja nataliteta u Francuskoj posle drugog svetskog rata.

5. Vaspitna i obrazovna funkcija

Vaspitna funkcija u savremenoj porodici podeljena je izmeu porodice i drave. Jo uvek je veliki znaaj porodice u vaspitanju dece. Deca od roditelja ne primaju samo ljuba i nenost, ve i pogled na svet, nain ivota i odnos prema drutvu. Pored ostalih, roditelji imaju i ulogu vaspitaa i disciplinskog stareine. Oni tee da se njihova deca ponaaju po normama koje su oni usvojili. Ako deca tako postupaju, kae se da su odnosi u porodici harmonini i da je porodica uravnoteena. Pogotovu e tako biti ako se i svi ostali lanovi porodice tako ponaaju. Meutim, dogaa se da se svi lanovi porodice, a posebno roditelji i deca, ne pridravaju istih moralnih normi. U tom sluaju porodini sistem nije dobro integrisan i dolazi do ponaanja pojedinih lanova porodice koje je suprotno oekivanom. Ovo ponaanje moe se pretvoriti u devijatno, ili ak u delikventno ponaanje. Ako doe do ovakvog stanja, porodica nije ispunila oekivanu ulogu vaspitaa. Meutim, moe se dogoditi da ponaanje roditelja odstupa od drutvenih normi, tj.da je ono devijantno ili delikventno. Takva porodica ne moe da igra uspeno ulogu vaspitaa i neophodna je vea intervencija drave radi zatite interesa dece. Kae se da u tom sluaju oekivanja dece u odnosu na roditelje (ili samo jednog) nisu ispunjena, to dovodi takoe do poremeenosti u porodici.

Uopte, vaspitanje koje dobijaju deca u savremenom drutvu podeljeno je izmeu porodice i drutva. I na ovoj relaciji mogue su divergentne uloge. Porodino vaspitanje moe biti konzervativnije i naprednije od drutvenog, i obrnuto. To moe, takoe, dovesti do devijacija, pa i do delikvetnog ponaanja ako se dete ne snae u dvostrukom poloaju. U svakom sluaju, taj dualizam ostavlja duboke tragove u njegovoj dui. Posle drugog svetskog rata raste delikvencija omladine u celom svetu, pa se ona ak opaa i u socijalistikim zemljama (siledije, huligani, tinejderi i dr.). ona je, pored navedenog, posledica gubljenja perspektive u ivotu ili loeg uticaja nekih oblika drutvenog vaspitanja (filmovi, kriminalni romani i dr.). zapaa se i kompleks manje vrednosti kod dece imunijih roditelja i visokih strunjaka. Najzad, kod radnike omladine u kapitalizmu postoji esto nesvesna tenja da se preskoi drutveni poloaj i pobegne u vie klase. To se, na primer, moe videti iz podataka o vrstama krivinih dela maloletnika u SAD. U ovoj zemlji najvei broj dece izveden je pred sudove zbog kraa automobila, provala i silovanja. Na svakih 1000 dece, u 1958.godini, 23,5 izvedeno je pred sudove.

Savremena porodica nema, po pravilu, nikakvog uticaja na pruanje obrazovanja svojim lanovima. Obrazovanje se stie u kolama: od najniih do najviih. U kapitalizmu kole mogu biti dravne i privatne. Ove druge su ili svetovne ili verske, dok je danas u svim oblastima. Osnovno obrazovanje je besplatno, dok se vie i visoko obrazovanje plaa. Zato su kole, i pored jednakih formalnih uslova, u kapitalizmu dostupne samo deci bogatih roditelja. Stipendijama se omoguuje kolovanje i naruito obdarenoj siromanoj deci. Najimuniji graani obino alju svoju decu u posebne kolede (SAD) ili specijalne visoko obrazovne ustanove (Francuska), gde ona dobijaju sistematsko obrazovanje. Dok u dananje vreme se prua mogunost vanrednog kolovanja i odraslim licima u veernjim kolama, na posebnim teajevima, i drugim slinim nainima. Naruito je karakteristina tenja lanova savremene porodice da steknu to ire obrazovanje odnosno to vee strune kvalifikacije.