FUNGICIDI U ZAŠTITI BILJA - agroekologija.com · Urednik Prof. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu Autor Doc. dr. Slavica M. Vuković,

FUNGICIDIU ZAŠTITI

BILJA

UrednikProf. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu

AutorDoc. dr. Slavica M. Vuković, Poljoprivredi fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

RecenzentProf. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu

Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, Srbija

Dizajn i štampa TFK SIGNUM, Novi Sad

Tiraž100

ISBN 978-86-7520-326-1

Novi Sad, 2014.

3

SadržajPredgovor .................................................................................................................... 4

1. UVOD .................................................................................................................. 6

2. FUNGICIDI ........................................................................................................ 8 2.1. Neorganski ...................................................................................................... 10 2.2. Organski ......................................................................................................... 12 2.3. Biofungicidi ..................................................................................................... 14 2.4. Fungicidi za tretiranje semena ........................................................................ 16

3. REZISTENTNOST FITOPATOGENIH GLJIVA NA FUNGICIDE ................................... 18

4. NAJZNAČAJNIJE FITOPATOGENE GLJIVE PROUZROKOVAČI OBOLJENJA GAJENIH BILJAKA ................................................ 31 4.1. Ratarski usevi .................................................................................................. 31 4.2. Povrtarski usevi ............................................................................................... 34 4.3. Zasadi voća i vinove loze ............................................................................... 36

5. REGISTROVANI FUNGICIDI U REPUBLICI SRBIJI ................................................. 39 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva ................................................................ 40 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva ............................................................ 45 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze ............................................... 51

Literatura .................................................................................................................... 59

4

Predgovor

Knjiga “Fungicidi u zaštiti bilja” pripremljena je u okviru IPA projekta Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food. U uvodnom delu knjige autor daje istorijat primene fungicida, koja su prvootkrivena hemijska jedinjenja koja je čovek koristio za zaštitu gajenih biljaka od prouzrokovača bolesti. Od XVII veka započinje “neorganska era”, odnosno primena neorganskih jedinjenja (arsen, živin sublimat, bakar-sulfat itd.). Tokom XIX veka se počinju intenzivno primenjivati sumpor i bakar, a 1882. godine pronalazak “Bordovske čorbe” predstavlja i početak industrijske proizvodnje fungicida, da bi četrdesetih godina XX veka počela era organskih fungicida. Autor navodi podelu fungicida prema hemijskom sastavu, mestu primene, prema delovanju na parazite i prema načinu delovanja u odnosu na biljke. Dat je prikaz neorganskih fungicida i mehanizma njihovog delovanja, zatim nesistemičnih organskih fungicida, koji predstavljaju fungicide širokog spektra delovanja i ispoljavaju površinsko delovanje, odnosno biljka mora biti zaštićena pre nego što infekcioni materijal dospe do nje. Organski sistemični fungicidi za razliku od nesistemičnih ispoljavaju i površinsko i sistemično delovanje, što zavisi od: svojstva fungicida, patogene gljive, domaćina, perioda inkubacije, vremena primene fungicida itd. Takođe, prikazana su sredstva za sistemično indukovanje otpornosti (acibenzolar-S-metil) - jedinjenje koje aktivira odbrambene mehanizme kod biljaka, primenjuje se pre infekcije kao i sredstva za hemijsku dezinfekciju zemljišta (a.m. - dazomet i metilbromid ) – čijom primenom se u zemljištu suzbijaju: nematode, insekti, i parazitne gljive i klijanje semena nekih korovskih vrsta. U poglavlju posvećenom biofungicidima, opisane su prednosti i nedostaci, oblast primene biofungicida i način delovanja. Dat je prikaz sredstava za tretiranje semena. Tretiranje semena fungicidima za zaštitu semena od mikroorganizama u zemljištu je praksa koja se preporučuje za mnoge vrste semena: pšenicu, ječam, ovas kukuruz, suncokret, šećernu repu, soju i uljanu repicu.

5

Autor navodi da je jedan od rizika primene fungicida u poljoprivrednim usevima i pojava rezistentnih populacija štetnih vrsta fitopatogenih gljiva. Posledice pojave rezistentnosti pored ekonomskih šteta, su povećanje količine primene fungicida po jednom tretmanu ili povećanje broja tretmana po hektaru, zagađenje životne sredine (kontaminacija zemljišta i podzemnih voda) i povećanje štetnih ostataka u usevima. Prevencija pojave rezistentnosti, ili upravljanje rezistentnošću, fitopatogenih gljiva prema fungicidima postiže se primenom opštih i pojedinačnih uputstava. Takođe prikazano je razvrstavanje fungicida prema mehanizmu delovanja i riziku od pojave rezistentnosti prema FRAC-u. U poglavlju “Najznačajnije fitopatogene gljive prouzrokovači oboljenja gajenih biljaka”, autor daje prikaz najznačajnijih patogena u ratarskim i povrtarskim usevima, zasadima voća i vinove loze, a u Poglavlju 5., se nalazi spisak fungicida registrovanih za promet u našoj zemlji, razvrstanih prema aktivnoj materiji, preparatu i bolesti koju suzbijaju. Knjiga je namenjena poljoprivrednim proizvođačima, savetodavnim stručnim službama, studentima poljoprivrede i istraživačkim institucijama, odnosno svima koji treba i žele da se upoznaju sa pravilnom primenom fungicida, u cilju odlaganja pojave rezistentnosti, proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane i očuvanja životne sredine. U ime autora zahvaljujem se svim članovima projektnog tima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Srednje poljoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz Rume, kao i Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem. Zahvaljujem se našim partnerima na projektu iz Republike Hrvatske, projektnom timu Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku i Hrvatske agencije za hranu.

Urednik Prof.dr Sanja Lazić

6

Primena pesticida u zaštiti bilja protiv štetnih organizama je nužnost savremene poljoprivrede, uslovljena potrebom za očuvanjem prinosa i proizvodnjom većih količina hrane. Na teritoriji Republike Srbije broj registrovanih aktivnih supstanci i preparata raste. Do 2014. godine registrovano je 413 a.s. odnosno 986 preparata, formulisanih u 38 vrsta različitih formulacija a namenjenih poljoprivredi, za primenu na semenu, zemljištu, nadzemnim delovima biljaka, plodovima ili drugačije. U svetu, prema podacima koje iznosi MacBean (2012) aktuelan je spisak od 920 pesticidnih supstanci. Fungicidi su prvootkrivena hemijska jedinjenja koja je čovek koristio za zaštitu gajenih biljaka od prouzrokovača bolesti. Od XVII veka započinje “neorganska era”, odnosno primena neorganskih jedinjenja (arsen, živin sublimat, bakar-sulfat itd.). Tokom XIX veka se počinju intenzivno primenjivati sumpor i bakar, a 1882. godine pronalazak “Bordovske čorbe” predstavlja i početak industrijske proizvodnje fungicida. Četrdesetih godina XX veka počinje era organskih fungicida.

1. UVOD

7

1. Uvod

Fungicidi (fungus - gljiva, caedo - ubijam) su neorganska, organska, biotehnička, biotehnološka jedinjenja, ili živi organizmi (gljive, bakterije, virusi) koji sprečavaju klijanje spora, ili usporavaju vegetativni porast ili ih u potpunosti uništavaju. Fungicidi su sredstva namenjena za suzbijanje prouzrokovača biljnih bolesti i to:

FUNGICIDI (u užem smislu) - sredstva za suzbijanje fitopatogenih i saprofitnih gljiva, prouzrokovača oboljenja gajenih biljaka ili uskladištenih biljnih proizvoda,

BAKTERICIDI - sredstva za suzbijanje prouzrokovača bakterijskih oboljenja gajenih biljaka,

VIRICIDI - sredstva namenjena za suzbijanje biljnih bolesti virusnog porekla.

Zahtevi koji se postavljaju pri sintezi, primeni, ispitivanjima i oceni efekata fungicida smatraju se vrlo složenim. Osnovni zahtev je visoka selektivnost u toksičnosti fungicida, upravo iz razloga velike sistematske bliskosti biljke i parazitne gljive, jer neki od njih su visoko toksični i za patogenu gljivu i za biljku domaćina (soli teških metala, njihovi kompleksi, polutanti) odnosno, fungicidni efekat ne sme biti zasenjen drugim efektima. Formulisanjem fungicidnog preparata dovode se do optimuma fizičko hemijska svojstva (veličina čestica, stabilnost aktivne materije na hidrolizu, oksidaciju, svetlost) uz dodatak pomoćnih materija da bi se zadovoljili osnovni zahtevi u zaštiti biljke domaćina i ostvario zadovoljavajući fungicidni efekat.

8 9

2. Fungicidi

Opšte prihvaćena podela fungicida u praksi je na fungistatike (koji samo usporavaju porast gljive) i fungicide koji uništavaju gljivu (fungitoksini).

Podela fungicida prema hemijskom sastavu:neorganski •organski •

Prema mestu primene:za tretiranje semena, lukovica, rizoma, gomolja;•suzbijanje prouzrokovača oboljenja u zemljištu;•tretiranje nadzemnih delova biljaka - folijarna primena •

(preko lista, zimsko tretiranje, tretiranje plodova pre skladištenja)

Prema delovanju na parazite (gljivu, bakteriju): preventivne (protektivne) - suzbijaju patogena pre ostvarene infekcije; •kurativne - suzbijaju patogena posle ostvarene infekcije;•eradikativne - koji sprečavaju sporulaciju patogena. •

Savremeni fungicidi mogu ispoljavati jedno od pomenutih načina delovanja, dva, ili ispoljavaju sve pomenute. Pri ostvarenoj infekciji, ciljanom primenom fungicida koji ispoljava kurativno delovanje, to jest prodorom u sporu ili miceliju gljive one bivaju uništene.

2. FUNGICIDI

Prema načinu delovanja u odnosu na biljke fungicidi se mogu podeliti na: kontaktni - površinski, nesistemični (ne kreću se u biljci); •sistemični - translokacioni (ascedentno; descedentno kretanje u biljci);•ograničeni sistemici-lokalsistemici •

(kreću se ograničeno u biljci oko mesta primene u okviru lista).

Primenom preventivnih fungicida uz obezbeđenost ravnomernog rasporeda bilo čvrstih čestica ili tečnih kapljica na biljnim delovima, mestima moguće infekcije, usporava se ili sprečava klijanje spora, ili se sprečava da isklijale hife prodru u tkivo domaćina, odnosno od jedinjenja koja ispoljavaju preventivno delovanje zahteva se dobra pokrivenost biljnih delova, to jest što bolji raspored depozita fungicida. Nasuprot pomenutom, kod supstanci sa sistemičnim svojstvima dovoljna je i gruba raspodela depozita na biljne delove, jer takav fungicid biljka usvoja. Ocene efekata fungicidnih supstanci mogu biti izvedene preko klijavosti spora, dužine začetka hifa, prečnika kolonije, stepena ostvarene infekcije, preko procenta niklih, zdravih ili obolelih biljaka, prouzrokovanih oštećenja ili drugačijih ali uvek merljivih promena. Rezultati se porede sa stanjem u kontroli (varijanta bez prisustva ispitivanog jedinjenja) ili efektima koji su ostvareni primenom standardnog jedinjenja (standarda) - čije je delovanje već poznato (Inđić i Vuković, 2012). Pri primeni fungicidnih jedinjenja od značaja su i njihova fizičko - hemijska svojstva (rastvorljivost u vodi, organskim rastvaračima, isparljivost, stabilnost) koje je neophodno poznavati, imajući u vidu eksperimentalne uslove i ciljeve ispitivanja (Šovljanski i Lazić, 2007).

10 11

U ovu grupu spadaju fungicidi na bazi bakra i sumpora. Oni deluju kontaktno ili površinski. Primenjuju se preventivno.

Fungicidi na bazi bakra Fungicidi na bazi bakra od davnina su poznati kao sredstva za suzbijanje prouzrokovača plamenjače na vinovoj lozi no, imaju i daleko širi spektar delovanja. Najstarije jedinjenje je bordovska čorba (1882. godine). Fungicidno delovanje jedinjenja na bazi bakra zasniva se na aktivnosti Cu2+ katjona. Odnosno pod uticajem CO2 i organskih kiselina koje produkuju biljke, pri primeni bakarnih jedinjenja oslobađa se Cu2+ koji prodire u spore gljiva i inhibira enzimske procese - koji za posledicu imaju odumiranje spora. Ova jedinjenja mogu biti fitotoksična ukoliko se primenjuju na niskim temperaturama i pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha. Pored fungicidnog ispoljavaju i baktericidno delovanje.

2.1. NEORGANSKI FUNGICIDI

Jedinjenja bakra i kombinacije sa drugim a.s.:

Cu iz bakar - hidroksida•

Cu iz bakar – hidroksida i kalcijum-hlorida•

Cu iz bakar – hidroksida + parafinsko ulje•

Cu iz bakar – sulfata pentahidrata i kalcijum - hidroksid•

Cu iz bakar oksida•

Cu iz bakar oksihlorida•

Cu iz bakar oksihlorida + cimoksanil•

Cu iz bakar oksihlorida i cink - karbonata•

Cu iz bakar oksihlorida + mandipropamid•

Cu iz bakar oksihlorida + mineralno ulje•

Cu iz bakar - oksisulfata•

Cu iz bakar sulfata i kalcijum hidroksida•

Cu iz bakar sulfata pentahidrata i kalcijum hidrokisda•

Cu iz bakar sulfata trobaznog•

Fungicidi na bazi sumpora Fungicidi na bazi sumpora primenjuju se za suzbijanje prouzrokovača pepelnica. Najčešće se upotrebljavaju kao elementarni sumpor. Fungicidno delovanje ostvaruje para sumpora, pa čak ispoljavaju i akaricidno delovanje. Slobodni molekuli elementarnog sumpora su rastvorljivi u lipidima, lako prodiru kroz ćelijski zid spora gljiva ili hife. U ćeliji deluje na oksido-redukcione procese i brzo dovodi do odumiranja spora ili hifa. Aktivnost sumpora zavisi od veličine čestica. Sumpor nije svrstan u otrovne materije. Pri temperaturi nižoj od 16°C efekat sumpora je slab ali, sa povećanjem temperature povećava se i njegova aktivnost, dok na temeperaturama višim od 25 °C nije preporučiva primena zbog pojave fitotoksičnosti na tretiranim biljkama. Primenjuje se sam ili u kombinaciji sa sistemičnim fungicidima.

2.1. Neorganski fungicidi

Organski nesistemični fungicidi To su fungicidi širokog spektra delovanja, imaju površinsko delovanje odnosno, biljka mora biti zaštićena pre nego infekcioni materijal dospe do nje. Svrstani su u nekoliko hemijskih grupa:

ditiokarbamati (aktivna supstanca /a.s./- cineb, • mankozeb, propineb, metiram, tiram)

ftalimidi (a.s. - kaptan, folpet)•dikarboksimidi (a.s. - vinklozolin, iprodion, prosimidon) •dinitrofenoli (a.s. – meptildinokap)•drugi organski fungicidi (a.s. - dodin, fluazinam, pirimetanil, fenheksamd, •

fludioksonil, hlorotalonil, triazoksid, zoksamid)

Organski sistemični fungicidi Sistemični fungicidi naneti na biljku jednim delom funkcionišu kao površinski ili kontaktni fungicidi a veći deo biva usvojen od površinskih ćelija lista i prenet u druge biljne delove. Koliki deo će biti usvojen od strane biljke zavisi od vrste sistemičnog fungicida. Imajući to u vidu neki fungicidi ispoljavaju i površinsko i sistemično delovanje što zavisi od: svojstva fungicida, patogene gljive, domaćina, perioda inkubacije, vremena primene fungicida itd. Sistemičnim fungicidima u odnosu na one sa površinskim delovanjem daju se izvesne prednosti međutim, neophodno ih je racionalno koristiti. Posledica česte primene preparata sa sistemičnim delovanjem je brzo stvaranje sojeva

12 13

gljiva rezistentnih na određena jedinjenja odnosno, pojava rezistentnosti, čime se aktivnost fungicida smanjuje. Otuda, kad je reč o sistemičnim fungicidima treba ih primenjivati onda kada obezbeđuju prednost (kišni period, visoki pritisak infekcionog materijala) u odnosu na nesistemike. Treba ih primeniti naizmenično sa fugicidima koji ispoljavaju površinsku aktivnost, ili sa sistemičnim fungicidima, ali sa različitim mehanizmom delovanja, da bi se vek upotrebe određenih fungicida produžio.

Razvrstani su po hemijskim grupama: acilalanini (aktivna supstanca/a.s./ - metalaksil, metalaksil-M)•anilidi (a.s. – karboksin)•anilinopirimidini (a.s. – ciprodinil, pirimetanil)•amidi cinamične kiseline (a.s. - dimetomorf)•benzimidazoli (a.s. - karbendazim, tiabendazol)•cijanoacetamidi (a.s. – cimoksanil)•etil-fosfonati (a.s. – fosetil-aluminijum)•fenilamidi (a.s. - benalaksil, metalaksil, oksadiksil, ofurak)•fenilimidazolinoni (a.s. - fenamidon)•guanidini (a.s. – dodin, gvazatin-acetat)•hinoni (a.s. - ditianon)•imidazoli (a.s. - prohloraz, triflumizonl)•karbamati (a.s. – iprovalikarb, propamokarb-hidrohlorid)•morfolini (a.s. - fenpropimorf)•oksiminoacetamidi (a.s. – dimoksistrobin)•piperazini (a.s. - triforin)•pirimidini (a.s. – fenarimol, nuarimol, ciprodinil)•piridin-karboksamidi (a.s. – boskalid)•piroketalamini (a.s. – spiroksamin)•strobilurini (a.s.– azoksistrobin, kresoksim-metil, trifloksistrobin, pirakolstrobin)•triazoli (a.s. - triadimefon, triadimenol, bitertanol, tebukonazol, miklobutanil, •

bromkonazol, ciprokonazol, heksakonazol, flutriafol, dinikonazol, flusilazol, propikonazol,penkonazol,difenkonazol, epoksikonazol, fenpropidin, metkonazol, flukvinkonazol, tetrakonazol)

tiofosfati•ostali sistemični fungicidi •

(a.s. - propamokarb, fosetil-aluminium, dimetomorf, karboksin).

Sredstva za sistemično indukovanje otpornosti (acibenzolar-S-metil) - jedinjenje koje aktivira odbrambene mehanizme kod biljaka, primenjuje se pre infekcije.

Sredstva za hemijsku dezinfekciju zemljišta (a.m. - dazomet i metilbromid ) - primenom ovih jedinjenja u zemljištu se suzbijaju: nematode, insekti, i parazitne gljive i klijanje semena nekih korovskih vrsta.

2.2. ORGANSKI FUNGICIDI

2.2. Organski fungicidi

15

Biopesticidi podrazumevaju primenu korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma, zatim primenu biljnih ekstrakata i eteričnih ulja u zaštiti bilja. Produkti metabolizma pomenutih mikroorganizama su toksini, kristali, spore i antibiotici, koji štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove, pri čemu su bezopasni po ljude i ekološki bezbedni. Takođe, korisni mikroorganizmi produkuju i vitamine, enzime i biljne hormone koji mogu delovati na imuni sistem biljaka, povećavajući njihovu otpornost. Biofungicidi mogu biti na bazi korisnih gljiva, bakterija, kvasaca, koji infestiraju i kontrolišu razvoj biljnih patogena, zatim na bazi eteričnih ulja ili biljnih ekstrakata (Copping, 2009). Sposobnost biofungicida da zaštiti biljku domaćina od patogena, da se održi na različitim biljkama u različitim uslovima, osnov je njihovog komercijalnog uspeha.

Razlikuju se sledeći mehanizmi delovanja biofungicida:1. direktna kompeticija2. antibioza3. predatorstvo ili parazitizam4. indukovana otpornost domaćina

2.3. BIOFUNGICIDI

Direktna kompeticija podrazumeva da se koren biljaka domaćina mora naseliti organizmom koji se primenjuje za biološko suzbijanje prouzrokovača bolesti ili Biological Control Organism (BCO) pre nego što dođe do infekcije patogenom. Organizam koji se primenjuje mora biti prisutan u velikom broju radi kompeticije sa patogenom. Biološki agens proizvodi toksin koji usporava rast patogena (antibioza). BCO treba da poseduje antibiotička i antigonistička svojstva. Ukoliko patogen prodire u koren, moguće je da izostane efekat antibioze. Predatorstvo ili parazitizam podrazumeva da organizam koji se primenjuje za biološku kontrolu napada patogeni organizam i njime se hrani. Pri ovakvom mehanizmu delovanja, biološki agens mora biti prisutan pre napada patogena. Indukovana otpornost se javlja kada se u napadnutoj biljci aktivira odbrambeni sistem i to ne imuni, već unutrašnja borba za usporavanje infekcije (Grahovac i sar., 2009). Biofungicidi se primenjuju: za tretiranje semena, krtola krompira pred sadnju ili skladištenje, folijarno, za potapanje ili prskanje rasada pre sadnje, zalivanjem biljaka posle rasađivanja i potapanjem kalema. Broj gajenih biljaka koje se štite biofungicidima je velik, od ratarskih, povrtarskih, voćarskih vrsta, ukrasnom, lekovitom i začinskom bilju.

Prednosti biofungicida: organizmi za biološko suzbijanje su prirodni izvor; •primena bioloških agenasa u programima integralne zaštite bilja •

omogućava razvoj održive poljoprivredne proizvodnje; smanjen uticaj na životnu sredinu, a samim tim povećan biodiverzitet budući da •

su biopesticidi specifičnijeg delovanja na ciljni organizam od hemijskih preparata; smanjuju potrebu za hemijskim sredstvima; •izuzetno su značajni u pripremi antirezistentne strategije i upravljanju •

osetljivošću suzbijanih vrsta na hemijske pesticide; bezbedniji su za upotrebu od hemijskih preparata; •kraćih su karenci i radnih karenci; •mogu se primenjivati u raznim tipovima biljne proizvodnje; •neki trajno ostaju u biocenozi posle unošenja.•

Nedostaci biofungicida: teže se uvode u primenu; •imaju uži spektar delovanja; •sporije deluju od hemijskih sredstava; •deluju preventivno, nikad eradikativno; •imaju kraći rok trajanja i skuplji su; •mogu biti inkompatabilni sa drugim fungicidima ili baktericidima; •zahtevaju višekratnu primenu; •zahtevaju sniženje pragova štetnosti.•

Biofungicidi registrovani u Republici Srbiji:Bacillus subtilis• soj ST1/III (preparat F-Stop)Pythium oligandrum • (preparat Polyversum)

14

kada je zemljište vlažno i kada je temperatura između 5 i 10 °C. Fungicidi obrazuju zaštitni film oko semena koji služi za sprečavanje razvoja bolesti, dok uslovi za klijanje ne budu zadovoljavajući.Fungicidi za tretiranje semena treba da budu:

efikasni protiv prouzrokovača oboljenja na semenu i poniku; - toksikološki i ekotoksikološki najpovoljnije formulisani;- zadovoljavajuće perzistentnosti (dužine delovanja);- selektivni za semena na koja se nanose i pri dužem skladištenju istog, -

to jest bez štetnog uticaja na kvalitet semena i početne faze razvoja mladih biljaka;laki za primenu;- bezbedni za rukovaoca. -

Načini nanošenja pesticidnih preparata menjali su se tokom vremena najpre se izvodilo: izlaganju semena parama (živina jedinjenja), suvim zaprašivanjem, vlažnim tretiranjem, inkrustacijom i piliranjem ili peletiranjem, od kojih su danas najzastupljenija zadnja dva. Tretiranje semena se obično vrši po doradi semena pre pakovanja, a u nekim slučajevima seme se može tretirati i neposredno pred setvu. Prisustvo pesticidne komponente na semenu, kompleks faktora kao što su vlažnost, temperatura, supstrat u kome se odvija naklijavanje, mogu prouzrokovati i neželjene promene odnosno usporiti klijanje, izazvati fitotoksične promene, smanjiti klijavost ili određene pojave koje nisu nužno i negativne (izduženje stabla ili korena, skraćenje internodija). Kvalitet tretiranog semena se bazira na određivanju energije klijanja i klijavosti istog u određenim, propisanim uslovima uz propisane minimalne vrednosti za klijavost gajenih biljaka. Isti postupci naklijavanja semena koriste se i pri proveri uskladištenog tretiranog semena, kada se čuva duže od godinu dana (Anonimus, 2006; Anonimus, 2013).

16 17

Seme gajenih biljaka je veoma pogodan supstrat za razviće mnogobrojnih prouzrokovača bolesti. U zavisnosti od vrste semena, prirode prouzrokovača bolesti, kao i spoljnih činilaca, zavisi visina štete na gajenim biljnim vrstama. Štetnost se izaražava na različite načine: procentom inficiranog semena, težinskim smanjenjem prinosa, smanjenjem kvaliteta semena, umanjenjem upotrebne vrednosti semena. Poznato je da pojedini prouzrokovači bolesti u potpunosti uništavaju seme, kao što je, na primer slučaj sa gljivama iz roda Tilletia i Ustilago. Nasuprot ovima, za većinu patogena moglo bi se reći da nanose indirektne štete. One se manifestuju u raznim vidovima, kao što je šturost, smanjena klijavost, plesnivost, pegavost itd. Glavni izvori inokuluma prouzrokovača bolesti biljaka i semena su seme, zaraženi biljni ostaci, zemljište i dr. Prisustvo parazita bilo na površini ili u unutrašnjosti semena, ugrožava njegovu biološku vrednost a samim tim utiče na zdravstvenu kondiciju i vitalnost biljaka. Tretiranje semena fungicidima za zaštitu semena od mikroorganizama u zemljištu je praksa koja se preporučuje za mnoge vrste semena: pšenicu, ječam, ovas kukuruz, suncokret, šećernu repu, soju i uljanu repicu. Fungicidi se koriste za zaštitu semena u zemljištu u periodu između setve i nicanja. Upijanjem vode menja se hemijska reakcija semena od alkalne ka kiseloj, ubrzo posle klijanja, pa time seme postaje odlična podloga za razvoj raznih mikroorganizama koji se nalaze u zemljištu. Većina ovih bolesti se javlja

2.4. FUNGICIDI ZA TRETIRANJE SEMENA

2.4. Fungicidi za tretiranje semena

Jedan od rizika primene fungicida u poljoprivrednim usevima je i pojava rezistentnih populacija štetnih vrsta fitopatogenih gljiva. Rezistentnost je najbrži evolucioni proces koji nastaje kao posledica selekcionog pritiska pesticida i odbrane živih organizama od toksičnih materija. Posledice pojave rezistentnosti pored ekonomskih šteta su povećanje količine primene fungicida po jednom tretmanu ili povećanje broja tretmana po hektaru, zagađenje životne sredine (kontaminacija zemljišta i podzemnih voda) i povećanje štetnih ostataka u usevima. Problem rezistentnosti gljiva na fungicide nastaje sa početkom upotrebe selektivnih sistemičnih fungicida, kao posledica intezivne i neracionalne primene istih. Rezistentnost na fungicide se definiše kao stabilno nasledno prilagođavanje gljiva na neki fungicid, što se ispoljava kao umanjena osetljivost u odnosu na normalnu osetljivost. Najefikasniji način u prevenciji pojave rezistentnosti je integralni pristup (fizičke, hemijske, biološke mere borbe) u suzbijanju štetnih vrsta fitopatogenih gljiva.

Strategija prevencije pojave rezistentnosti ili upravljanje rezistentnošću fitopatogenih gljiva prema fungicidima (Fungicide Resistance Action Committee - FRAC) postiže se primenom opštih i pojedinačnih upustava.

3. REZISTENTNOST FITOPATOGENIH GLJIVA NA FUNGICIDE

18 19

3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

Opšta upustva:Ne koristiti pojedinačan preparat nego mešavine •

(komponente različitog mehanizma delovanja);Ograničenje broja aplikacija, tretiranje samo kada je neophodno;•Održavanje doze zadate od proizvođača;•Izbegavanje upotrebe sistemika/pesticida širokog spektra delovanja;•IPM-integralni pristup kombinacije svih mera;•Upotreba hemijskih preparata iz različitih hemijskih grupa;•Primena agrotehničkih mera; •

Pojedinačna upsutva:Kadgod je to moguće rotirati preparate sa onima iz druge hemijske grupe •

(drugačijeg mehanizma delovanja);Primenjivati tank-mix mešavine dva preparata iz različitih hemijskih grupa;•Tretiranje izvoditi prema programu integralne zaštite koji nalaže pregled •

i kontrolisanje useva radi utvrđivanja pojave patogena, poznavanje istorije primene fungicida na parceli/plodored (uzimaju se u obzir agrotehničke, biološke mere i hemijska zaštita).

Osnovni elementi za pripremu strategija u primeni fungicida FRAC (Fungicide Resistance Action Committee)

MOA Code:Različita slova (od A do I, sa dodatim brojevima) koriste se u cilju razlikovanja grupa fungicida prema biohemijskom mehanizmu delovanja (MOA) u biosintetskim putevima biljnih patogena. Grupisanje je izvršeno na osnovu metaboličkih procesa počevši od sinteze nukleinskih kiselina (A) pa do sekundarnog metabolizma, npr. sinteza melanina (I) na kraju liste, zatim inicijatori odbrambenog mehanizma biljaka domaćina (P), noviji molekuli nepoznatog mehanizma delovanja i nepoznatog rizika od pojave rezistentnosti (U, tranzitni status, najčešće ne duže od 8 godina, dok informacije o mehanizmu delovanja i mehanizmima rezistentnosti ne postanu dostupne) i inhibitori koji deluju na više mesta (M).

Mesto delovanja i kod:Ukoliko je na raspolaganju, navodi se biohemijski mehanizam delovanja. U mnogim slučajevima, precizno mesto delovanja nije poznato. Ipak, grupisanje se može izvršiti na osnovu ukrštene rezistentnosti unutar same grupe ili u odnosu na druge grupe.

20 21

Meh

aniza

m d

elov

anja

(M

OA)

Mes

to d

elov

anja

i ko

d

Naz

iv g

rupe

Hem

ijska

gru

pa

Naz

iv a

ktivn

e m

ater

ije

R -r

ezist

entn

ost;

UR

- uk

ršte

na re

ziste

ntno

st

FRAC

CO

D

A: in

hibi

tori

sint

eze

nukl

eins

ke k

isel

ine

A1:

RNA

polim

eraz

a I

PA –

fung

icid

iFe

nil a

mid

i (Ph

enyl

Amid

es) acilalanini

benalaksilfuralaksill

metalaksillmetalaksil-M

R i UR dobro poznata kod vrsta reda Oomycetes,

ali mehanizam razvoja R je nepoznat.Visok rizik

4

oxazolidinoni oksadiksil

butirolaktoni ofurak

A2:adenozin-deaminaza

hidroksi (2 -amino-) pirimidini

hidroksi – (2-amino-) pirimidini

bupirimatdimetirimol

etirimol

Srednji rizik. R i UR utvrđena kod

prouzrokovača pepelnica. Potrebna

strategija za upravljanje R.

8

A3:DNK/RNK

sinteza

Hete

roar

omati

-čna

je

dinj

enja

izoksazoli himeksazol

Nije poznata R 32izotiazoloni oktilinon

A4:DNK

poizomeraza tip II (giraza)

karboksilne kiseline

karboksilne kiseline

oksolinska kiselina

Baktericid. Postoji R. Rizik

neodređen. Potrebna


31

Naziv grupe:Nazivi grupa se navode na osnovu sličnosti hemijskih struktura koje su prihvaćene u literaturi. Zasnovani su na različitim izvorima (hemijska struktura, mesto delovanja, prvi, značajan predstavnik grupe).

Hemijska grupa:Grupisanje je zasnovano na hemijskim ekvivalentima. Nomenklatura je izvršena prema IUPAC i imenima Chemical Abstract (hemijskih izvoda).

Naziv aktivne materije (common name):Nazivi za pojedinačne aktivne materije prihvaćeni (ili predloženi) od strane ISO (International Standard Organization – Međunarodna Organizacija za Standarde) za koje se očekuje da budu navedeni na deklaraciji proizvoda kao opis proizvoda.

Komentari rezistentnosti (R i UR):Detalji koji se odnose na (molekularni) mehanizam rezistentnosti ili rizik od pojave rezistentnosti. Ukoliko je pojava rezistentnosti u poljskim uslovima poznata za jednog pripadnika grupe, vrlo je verovatno, ali ne isključivo, da će ukrštena rezistentnost biti prisutna i kod drugih članova grupe. Broj dokaza, koji ukazuju na to da se stepen ukrštene rezistentnosti razlikuje među članovima grupe i patogenim vrstama ili čak unutar vrste, je u porastu. Za najnovije informacije o statusu rezistentnosti ili ukrštene rezistentnosti određenog patogena/kombinacije fungicida, preporučuje se da se kontaktiraju lokalni predstavnici FRAC-a predstavnici proizvođača ili savetnici za zaštitu bilja. Prema principima opisanim u FRAC Monografijama 1, 2 i 3, realan rizik razvoja rezistentnosti na određenu grupu fungicida može biti nizak, srednji ili visok.

FRAC Code:Brojevi i slova služe za razlikovanje grupa fungicida prema njihovom ponašanju prema ukrštenoj rezistentnosti. Brojevi su pripisivani primarno prema vremenu uvođenja datog proizvoda na tržište (brojevi 1 do 44, status 2009).

U tabeli 1. su prikazani komercijalni fungicidi prema njihovom mehanizmu delovanja i riziku od pojave rezistentnosti. Takođe su uključeni i najznačajniji baktericidi.

3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

Tabela 1. Fungicidi razvrstani prema mehanizmu delovanja i riziku od pojave rezistentnosti

22

B: in

hibi

tori

mito

ze i

ćelij

ske

deob

e

B1: β-tubulin agregat mitoze

MBC

- fu

ngic

idi

Meti

l ben

zimid

azol

kar

bam

ati (M

ethy

lBe

nzim

idaz

ole

Carb

amat

es)

benz

imid

azol

i

benomil karbendazim fuberidazol tiabendazol

R česta kod mnogih vrsta

gljiva. Nekoliko mesta mutacije,

uglavnom E198A/G/K, F200Y u

(3-tubulin genuPozitivna UR

između članova grupe. Negativna

UR na N – fenil karbamate.Visok rizik

1

tiofanatitiofanat

tiofanat - metil

B2:β-tubulin agregat mitoze

N-fenil karbamati

N - fenil karbamati

dietofenkarb

Postoji R. Mesto mutacije E198K. Negativna UR na benzimidazole.

Visok rizik. Potrebna


10

B3:β-tubulin agregat mitoze

benzamidi toluamidi zoksamid

Nizak do srednji rizik. Potrebna


22

B4:deoba ćelijapredloženo

feniluree feniluree pensikuron Nije poznata R 20

B5:dislokacija

spektrin-sk ih proteina

benzamidi piridinmetil-benzamidi fluopikolid Nije poznata R 43

23


C: in

hibi

tori

resp

iraci

je

C1:kompleks I NADH oksido-

reduktaza pirim

idin

amin

i

pirim

idin

amin

i

diflumetorim Nije poznata R 39

C2:kompleks

II: sukcinat-dehidro-genaza

SDHI

In

hibi

tori

sukc

inat

deh

idro

gena

ze(S

ucci

nate

deh

ydro

gena

se in

hibi

tors

)

fenil-benzamidi

benodanilflutolanilmepronil

R utvrđena kod nekoliko vrsta gljiva iz poljske populacije i kod laboratorijskih

mutanta. Mesto mutacija je u sdh genu, npr. H/Y (ili H/L) na 257, 267, 272 ili P225L, u

zavisnosti od vrste gljive. Potrebna

strategija za upravljanje R. Srednji rizik

7

piridinil-etil-benzamidi fluopiram

furan- karboksamidi fenfuram

oksatin-karboksamidi

KarboksinOksikarbo-

ksin

tiazol-karboksamidi tifluzamid

pirazol - karboksamidi

furametpirpentiopirad

biksafenizopirazamsedaksan

piridin-karboksamidi

boskalid

C3:kompleks III: citohrom bc1

(ubikvinol oksidaza) na

mestu Qo (cit b gen)

QoI-fungicidi

Spoljni inhibitori kvinona

(Quinone outside

Inhibitors)

metoksi-akrilati

azoksistrobinenestrobinpikoksistro-

bin

R utvrđena kod više vrsta gljiva. Mesto mutacije je u cyt b genu (G143A, F129L)

i dodatnim mehanizmima.UR je utvrđena

među svim pripadnicima QoI

grupe.Visok rizik

11

metoksi-karbamati

Piraklostro-bin

oksimino acetati

kresoksim-metil

trifloksistro-bin

oksimino-acetamidi

Dimoksistro-bin

metomino-strobin

orizastrobin

oksazolidin-dioni famoksadon

dihidro-dioksazini

Fluoksastro-bin

imidazolinoni fenamidon

benzil-karbamati piribenkarb

24 25

D: in

hibi

tori

sint

eze

amin

okis

elin

a i p

rote

ina

D1:biosinteza metionina

predlože-no(cgs gen)

AP – fungicidi

Anilin pirimidini (Anilino-

Pyrimidines)

anilin-pyrimidini

cipr

odin

imep

anip

irim

pi

rimet

anil

R utvrđena kod rodova Botrytis

i Venturia, sporadično kod

Oculimacula.Srednji rizik

9

D2:sinteza

proteina

Enop

iranu

ron-

ska

kise

lina

antib

iotik

enop

iranu

rons

ka k

iselin

aan

tibio

tik

blasticidin-S



23

D3:sinteza

proteina

heks

opira

nozil

anti

bioti

k

heks

opira

nozil

anti

bioti

k

kasugamicin

R utvrđena kod patogenih gljiva

i bakterija (P. glumae). Srednji rizik. Potrebna


24

D4:sinteza

proteina

gluk

opira

nozil

anti

bioti

k

gluk

opira

nozil

anti

bioti

k

streptomicin

Baktericid Utvrđena R. Visok

rizik. Potrebna strategija za

upravljanje R.

25

D5:sinteza

proteina

tetraciklin antibiotik

tetraciklin antibiotik

oksit

etra

cikl

in BaktericidUtvrđena R. Visok

rizik. Potrebna strategija za

upravljanje R.

41


E: in

hibi

tori

tran

sduk

cije

(pre

nos)

sign

ala

E1:G-protein u

ranoj ćelijskoj signalizacijpredloženo

kvinolini kvinolini kvinoksifen

Utvrđena R. Srednji rizik.

Potrebna strategija za

upravljanje R. UR na

prokvinazid kod Erysiphe (Uncinula necator) ali ne kod

Blumeriagraminis.

Prokvinazid i kvinoksifen

uvrstiti u zajedničku

strategiju za upravljanje R.

13

E2:MAP/histidin-

kinaza u prenosu

osmotskih signala

(os-2, HOG1)

PP-fu

ngic

idi

Feni

l piro

li(P

heny

lPyr

role

s

fenil piroli fenpiklonilfludioksonil

R utvrđena sporadično,

mehanizam nije precizno utvrđen.Nizak do srednji rizik. Potrebna


12

E3:MAP/histidin-

kinaza u prenosu

osmotskih signala

(os-1, Dafl)

dika

rbok

simid

i

dika

rbok

simid

i

hlozolinatiprodion

prosimidonvinklozolin

R utvrđena kod roda Botrytis i

drugih patogena. Nekoliko mutacija u OS-1, pretežno

I365S.UR česta među pripadnicima

grupe.Srednji do visok

rizik

2

26

F: in

hibi

tori

sint

eze

mem

bran

a i l

ipid

aF1 nekadašnji

dikarboksimidi

F2:biosinteza fosfolipida;

metil -transferaza

fosforo-tiolati fosfotiolatiedifenfos

iprobenfos (IBP) pirazofos

R utvrđena za određene vrste gljiva.


strategija za upravljanje R

ukoliko se primenjuje za

rizične patogene

6

ditiolani ditiolani izoprotiolan

F3:lipidna

peroksidacija predloženo

AH-fungicidi

Aromatični ugljovodonici (hlorofenili, nitroanilini)(Aromatic

Hydro-carbons)

aromatični ugljovodonici

bifenil hloroneb dikloran

kvintozen (PCNB)

teknazen (TCNB)

tolklofos-metil

R utvrđena za neke gljive. Nizak do srednji rizik. Zbog različitog

spektra aktivnosti, postoji kompleks modela za razvoj

R

14

hetero aromatična jedinjenja

1,2,4-tiadiazoli etridiazol

F4:propustljivost

ćelijske membrane,

masne kiseline

predloženo

karbamati karbamatijodokarb

propamokarb protiokarb



28

F5:biosinteza fosfolipida i uklanjanje ćeliskog zida predloženo

CAA-fungicidi

Amidi karboksilne

kiseline(Carboxylic

Acid Amides)

amidi sinaminske

kiseline

dimetomorfflumorf R utvrđena kod P.

viticola ali ne i kodP. infestans.

UR između svih članova CAA

grupe. Nizak do srednji rizik

40valinamidi karbamati

bentiavalikarb iprovalikarbvalifenalat

amidi mandelinske

kiseline

mandipropa-mid

F6:mikrobni disruptori

ćelijske membrane patogena

Mikrobi (Bacillus sp.)

Bacillus subtilisi

fungicidni lipopeptidi

koje proizvodi

Bacillus subtilis izolat

QST 713

Nije utvrđena R. Postoji nizak

rizik. Mehanizam delovanja – nespecifično

razaranje ćelijske membrane

44

27


G: i

nhib

itori

bios

inte

ze st

erol

a u

mem

bran

ama

G 1: C14

demetilaza u biosintezi

sterola (erg 11/cyp

51) DMI –

fung

icid

i

Inhi

bito

ri de

meti

latio

na(D

eMet

hyla

tion

Inhi

bito

rs)

(SBI

: Cla

ss I)

piperazini triforin

Velika razlika u spektru aktivnosti

DMI.R utvrđena kod

raznih gljiva.Nekoliko

mehanizama R je poznato,

uključujući mesta mutacije.

UR je prisutna među DMI za istu

vrstu gljive.U cyp51 (erg 11)

genu, npr.V136A, Y137F, A379G, I381V;

cyp51 promotoru; ABC

transporteru itd.DMI fungicidi su inhibitori

biosinteze sterola(Biosynthesis

Inhibitors- SBIs),

ali ne pokazuju UR sa

drugim SBI grupama.

Srednji rizik*

3

piridini pirifenoks

pirimidini fenarimol

imidazoli

imazaliloksopokonazol

pefurazoatprohloraztriflumizol

triazoli

azakonazolbitertano

bromukonazolciprokonazol

difenokonazoldinikonazol

epoksikonazoletakonazol

fenbukonazolflukvinkonazol

flusilazolflutriafol

heksakonazolimibenkonazol

ipkonazolmetkonazolmiklobutanilpenkonazol

propikonazolprotiokonazolsimekonazoltebukonazoltetrakonazoltritikonazoltriadimenoltriadimefon

G 2:Δ14 reduktaza

Δ8→ Δ7 izomeraza u

biosintezi sterola(erg 24, erg 2)

Amini (“Morfolini”)(SBI: Class II)

morfolini spiroketalaminipiperidinimorfolini

Smanjena osetljivost kod prouzrokovača

pepelnica.UR prisutna

unutar grupe, ali ne i između

drugih SBI grupa. Nizak do

srednji rizik**

5piperidini fenpropidin piperalin

spiroketal-amini spiroksamine

G 3:3-keto

reduktazaC4-demetila-tion (erg 27)

Hidroksianilidi(SBI: Class III) hidroksianilidi fenheksamid

Nizak do srednji rizik.

Potrebna strategija za upravljanje R

17

G 4:skvalen –

epoksidaza u biosintezi

sterola (erg 1)

(SBI: Class IV)

tiokarbamati piributikarbFungicidna i herbicidna

aktivnostR nije utvrđena. 18

alilamini naftifinterbinafin

Medicinski fungicidi

28

H: in

hibi

tori

sint

eze

gluk

ana

H 3:biosinteza trehalaze i inozitola

glucopiranozil antibiotik

glukopiranozil antibiotic validamicin R nije utvrđena 26

H 4:hitin

sintetazapolioksini

peptidilpirimidin nukleozid

polioksin



upravljanje R.

19

I: in

hibi

tori

sint

eze

mel

anin

a u

ćelij

skim

zido

vim

a

I 1:reduktaza

u biosintezi melanina

MBI-RInhibitori biosinteze

melanoma – reduktaza(Melanin

Biosynthesis Inhibitors- Reductase)

izobenzo-furanon ftalid

R nije utvrđena 16.1piro-

kvinolinon pirokvilon

triazolobenzo-hiazol triciklazol

I2:dehidrataza u biosintezi melanina

MBI-DInhibitori biosinteze

melanoma - dehidrataza

(Melanin Biosynthesis Inhibitors-

Dehydratase)

ciklopropan-karboksamid karpropamid



upravljanje R.

16.2karboksamid diklocimet

propionamid fenoksanil

P: in

duko

vanj

e od

bram

beno

g m

ehan

izm

a ko

d bi

ljke

dom

aćin

a

P1:putevi

salicilne kiseline

benzo-tiadiazol BTH

benzo-tiadiazol BTH

acibenzolar- S-metil R nije utvrđena

P

P2 benzizotiazol benzizotiazolprobenazol

(antibakterijska i antifungalna

aktivnost)R nije utvrđena

P3 tiadiazol-karboksamid

tiadiazol-karboksamid tiadinil izotianil R nije utvrđena

P4predloženo

prirodna materija laminarin R nije utvrđena

29

Nep

ozna

t meh

aniza

m d

elov

anja

nepoznato cijanoacetamid - oksim

cijanoacetamid - oksim cimoksanil

Postoje tvrdnje o R. Nizak do srednji rizik.


upravljanje R.

27

nepoznato fosfonati etil -fosfonatifosetil-Alfosforna

kiselina i soli

Utvrđena R kod nekoliko

patogena.Nizak rizik.

33

nepoznato ftalaminske kiseline

ftalaminske kiseline

tekloftalam (baktericid) R nije utvrđena 34

nepoznato benzotriazini benzotriazini triazoksid R nije utvrđena 35

nepoznato benzen-sulfonamidi

benzen-sulfonamidi flusulfamid R nije utvrđena 36

nepoznato piridazinoni piridazinoni diklomezin R nije utvrđena 37

nepoznato tiokarbamati tiokarbamati metasulfokarb R nije utvrđena 42

razaranje mikrotubula (predloženo)

tiazol karboksamid

etilamino-tiazol

karboksamidetaboksam R nije utvrđena U5

nepoznato fenil-acetamid fenil-acetamid ciflufenamid

Utvrđena R kod Sphaerotheca.


upravljanje R.

U6

nepoznato kvinazolinon kvinazolinon prokvinazid



upravljanje R. UR prema

kvinoksifenu kod Erysiphe ali

ne kodBlumeria graminis.

Prokvinazid i kvinoksifen

uvrstiti u strategiju za

upravljanje R.

U7

razaranje aktina

(predloženo)benzofenon benzofenon metrafenone R nije utvrđena U8

U10

U11


30 31

Nek

lasi

fikov

ani

nepoznato raznovrsno raznovrsno

mineralna ulja,

organska ulja, kalijum bikarbonat,

materije biološkog porekla

R nije utvrđena NC

Kont

aktn

o de

lova

nje

na v

iše

mes

ta

kontaktno delovanje na

više mesta

neorganski neorganski bakar (različite soli)

Nizak rizik bez znaka razvoja R.

Za dodin je utvrđena R

kod Venturia inaequalis što

ukazuje da dodin možda i nije inhibitor sa više mesta

delovanja.Nema UR

između materija iz grupa M1-

M9.Preporučije se primena strategije za

upravljanje R.

M1

neorganski neorganski sumpor M2

ditiokarbamati i srodna

jedinjenja

ditio

karb

amati

i s

rodn

a je

dinj

enja ferbam

mankozeb maneb

metiram propineb

tiram zineb ziram

M3

ftalimidi ftalimidikaptan

kaptafolfolpet

M4

hloronitrili (ftalonitrili)

hloronitrili (ftalonitrili) hlorotalonil M5

sulfamidi sulfamidi dihlofluanid tolilfluanid M6

kvanidini kvanidinidodin

gvazatin iminoktadin

M7

triazini triazini anilazin M8

kvinoni (antrakvinoni)

kvinoni (antrakvinoni) ditianon M9

Anonimus (2009): FRAC Code List©: Fungicides sorted by mode of action (including FRAC Code numbering) http://www.frac.info/frac/publication/anhang/FRAC_CODE_LIST.pdf

3. Rezistentnost fitopatogenih gljiva na fungicide

Najznačajniji patogeni gajenih biljaka prikazani su u daljem tekstu (Bagi i Bordnar, 2012).

STRNA ŽITAPepelnica strnih žita (prouzrokovač: Blumeria graminis)Lisna rđa pšenice (prouzrokovač: Puccinia recondita)Fuzarioza klasa pšenice (prouzrokovač: Gibberella zeae, anamorf: Fusarium graminearum)Glavnica pšenice (prouzrokovač: Tilletia caries)Gar pšenice (prouzrokovač: Ustilago tritici)Siva pegavost (septorioza) lista pšenice (prouzrokovač: Mycosphaerella graminicola; anamorf: Septoria tritici)Prugavost lista ječma (prouzrokovač: Pyrenophora graminea anamorf: Drechslera graminea)

4. NAJZNAČAJNIJE FITOPATOGENE GLJIVE PROUZROKOVAČI OBOLJENJA GAJENIH BILJAKA

4.1. RATARSKI USEVI

33

4.1. Ratarski usevi

32

4.1. Ratarski usevi

KUKURUZFuzariozna trulež korena i stabla kukuruza (prouzrokovači: vrste iz roda Fusarium)Plesnivost klipa kukuruza (prouzrokovači: vsrte iz roda Fusarium, Penicillium, Aspergillus)

ŠEĆERNA REPAPegavost lišća šećerne repe (prouzrokovač: Cercospora beticola)Ugljenasta trulež biljaka (prouzrokovač: Macrophomina phaseolina)

SUNCOKRETPlamenjača suncokreta (prouzrokovač: Plasmopara helianthi) Sivomrka pegavost stabla suncokreta (prouzrokovač: Diaporthe helianthi, anamorf: Phomopsis helianthi)Bela trulež suncokreta (prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)Crna pegavost suncokreta (prouzrokovač: Leptosphaeria lindqiustii, anamorf: Phoma macdonaldi)Siva trulež suncokreta i drugih biljaka (prouzrokovač: Botryotinia fuckeliana, anamorf: Botrytis cinerea)

ULJANA REPICASiva trulež (prouzrokovač: Botryotinia fuckeliana, anamorf: Botrytis cinerea)Bela trulež (prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)

SOJAPlamenjača soje (prouzrokovač: Peronospora manshurica)Bela trulež soje (prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)

LUCERKACrna pegavost lista lucerke (prouzrokovač: Pseudopeziza medicaginis)

KROMPIRPlamenjača krompira i paradajza (prouzrokovač: Phytophthora infestans) Crna pegavost krompira i paradajza (prouzrokovač: Alternaria solani)

Glavnica pšenice (prouz. Tilletia caries) Gar pšenice (prouz. Ustilago tritici)

Plesnivost klipova kukuruza(prouz. Giberela zeae)

Fuzarioza klasa pšenice (prouz. Fusarium graminearum)

Plamenjača suncokreta prouz. Plasmopara helianthi)

Pegavost lišća šećerne repe(prouz. Cercospora beticola)

Bela trulež suncokreta (prouz. Sclerotinia sclerotiorum)

http:

//ju

le.p

flanz

enbe

stim

mun

g.de

http:

//w

ww

.bay

ercr

opsc

ienc

e.bg

https

://w

ww

.flic

kr.c

om

PASULJAntraknoza pasulja (prouzrokovač: Colletotrichum lindemuthianum)

KUPUSNJAČEKila kupusa (prouzrokovač: Plasmodiophora brassicae)Crna trulež krstašica (prouzrokovač: Xanthomonas campestris)

PARADAJZPlamenjača krompira i paradajza (prouzrokovač: Phytophthora infestans)Siva pegavost paradajza (prouzrokovač: Septoria lycopersici)

PAPRIKAZeleno (verticiliozno) uvenuće biljaka (prouzrokovači: Verticillium albo-atrum, V. dahliae)

KRASTAVACPlamenjača vrežastih biljaka (prouzrokovač: Pseudoperonospora cubensis)Antraknoza krastavca, lubenice i dinje (prouzrokovač: Colletotrichum lagenarium)Pepelnica krastavca i duvana (prouzrokovač: Erysiphe cichoracearum)Fuzariozno uvenuće biljaka (prouzrokovač: Fusarium oxysporum)

LUKPlamenjača luka (prouzrokovač : Peronospora destructor)Siva trulež luka (prouzrokovač : Botryotinia fuckeliana, anamorf: Botrytis cinerea)

GRAŠAKPlamenjača graška (prouzrokovač: Peronospora viciae)Antraknoza graška (prouzrokovač: Ascochyta pisi)

KORENASTO POVRĆEBela trulež (prouzrokovač: Sclerotinia sclerotiorum)Pegavost lista celera (prouzrokovač: Septoria apiicola)

SALATAPlamenjača salate (prouzrokovač: Bremia lactucae)

34 35

1. Povrtarski usevi

4.2. POVRTARSKI USEVI

http:

//w

ww

.pol

jobe

rza.

net

http:

//w

ww

.aps

net.o

rg

Crna pegavost krompira i paradajza (prouz. Alternaria solani)

Plamenjača vrežastih biljaka (prouz. Pseudoperonospora cubensis)

Plamenjača krompira i paradajza (prouz. Phytophthora infestans)

http:

//bi

o113

portf

olio

leig

hhob

son2

.wee

bly.

com

JABUKAČađava pegavost lišća i krastavost plodova (prouzrokovač: Venturia inaequalis)Pepelnica jabuke (prouzrokovač: Podosphaera leucotricha)Moniliozna trulež plodova jabuke (prouzrokovač: Monilia fructigena)

KRUŠKAČađava krastavost kruške (prouzrokovač: Venturia pyrina)Crna pegavost kruške (prouzrokovač: Fabrea maculata)

BRESKVAKovrdžavost lišća breskve (prouzrokovač: Tafrina deformans)Pepelnica breskve (prouzrokovač: Sphaerotheca pannosa)Moniliozna oboljenja breskve (prouzrokovač: Monilia fructigena, M. laxa, M. fructicola)Šupljikavost lišća (prouzrokovač: Stigmina carpophila)

36

1. Pedološka istraživanja i uzorkovanje zemljišta

37

4.3. Zasadi voća i vinove loze

KAJSIJAPegavost lišča kajsije (prouzrokovač: Gnomonia erythrostoma)Moniliozno oboljenje kajsije (prouzrokovač: Monilia fructigena, M. laxa, M. fructicola)

ŠLJIVAPlamenjača šljive (prouzrokovač: Polystigma rubrum)Rđa šljive (prouzrokovač: Transchelia pruni-spinosae)

VIŠNJA I TREŠNJAOspičavost lišća (prouzrokovač: Blumeriella jaapii)

ORAH I LEŠNIKSiva pegavost oraha (prouzrokovač: Gnomonia leptostyla)Pepelnica leske (prouzrokovač: Phyllactinia guttata)

JAGODASTO VOĆEPegavost jagode (prouzrokovač: Mycosphaeralla fragariae)Plamenjača jagode (prouzrokovač: Phytophthora fragariae)Siva trulež jagode i maline (prouzrokovač: Botrytis cinerea)Sušenje lastara maline (prouzrokovač: Didymella applanata)Rđa maline (prouzrokovač: Phragmidium rubi-ideai)

VINOVA LOZAPlamenjača vinove loze (prouzrokovač: Plasmopara viticola)Pepelnica vinove loze (prouzrokovač: Uncinula necator)Siva trulež grožđa (prouzrokovač: Botrytis cinerea )Crvenilo lišća vinove loze (prouzrokovač: Pseudopeziza tracheiphila)Prevremeno odumiranje kordunice i čokota vinove loze (prouzrokovač: Phomopsis viticola, Eutypa armeniaca, Stereum hirsutum)

4.3. ZASADI VOĆA I VINOVE LOZE

Čađava pegavost lišća i krastavost plodova jabuke (prouz. Venturia inaequalis)

http:

//w

ww

.pla

ntm

anag

emen

tnet

wor

k.or

g

38

4.3. Zasadi voća i vinove loze

39

5. REGISTROVANI FUNGICIDI U REPUBLICI SRBIJI

Moniliozna trulež(prouz. Monilia fructigena)http://www.fsbio-hannover.de

Plamenjača vinove loze (prouz. Plasmopara viticola)http://www.niskoselo.com

Siva trulež grožđa, jagode i maline (prouz. Botrytis cinerea) http://ucrtoday.ucr.edu

Siva trulež grožđa, jagode i maline (prouz. Botrytis cinerea) http://ucrtoday.ucr.edu

Kovrdžavost lišća breskve (prouz. Tafrina deformans)http://www.fsbio-hannover.de

Pepelnica vinove loze (prouz. Uncinula necator)http://ruralcentro.uol.com.br

U tabelama 1-25 su prikazani registrovani fungicidi u Republici Srbiji za primenu u zaštiti ratarskih i povrtarskih useva i zasada voća i vinove loze (Sekuluć i Jeličić, 2013).

40 41

5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva

prohloraz+tebukonazolMYSTIC PRO 500 EC Pepelnica

ZAMIR 400-EWPepelnica, rđe, fuzarioze klasa

tebukonazol MYSTIK 250-ECfamoksadon+flusilazol CHARISMA Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa

mankozeb

MANKOGAL-80Rđe i pegavostiBEVESAN 45-M

DITHANE M-45tebukonazol AKORD Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa

trifloksistrobin+ciprokonazol SPHERE Pepelnica, rđe, pegavosti klasapropikonazol+ciprokonazol ARTEA 330-EC

Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasapropikonazol+tebukonazol

NOMAD MECPROSARO 250-EC

hlorotalonil+propikonazol KARIKAepoksikonazol+tiofanatmetil DUETT ULTRAfenpropimorf+epokiskonazol OPUS TEAM Pepelnica, rđe, pegavosti

tebukonazol+karbendazim ANTRE Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa

tebukonazol+tiofanatmetil ANTRE PLUS Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa, mrežasta pegavost ječma

metkonazol CARAMBA EC Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasa

Tab. 2. Fungicidi za zaštitu useva kukuruza

Aktivna materija Preparat Za suzbijanje prouzrokovača oboljenja

Fungicidi za tretiranje semenakaptan MERPAN 48-FS Truleži

tiabendazol+fludioksonil+metalaksil-M+azoksistrobin MAXIM XL 035-FS Truleži

fludioksonil+metalaksil-M MAXIM QUATRO 382 FS Truleži klipa i stabla

mankozeb

MANKOGAL-FSMehurasta gar, fuzarioze korena

FUŽITONMANKOGAL-S Mehurasta gar, fuzarioze, pepeljasta

pegavostBEVESAN 60-S

tiramBEVETIRAM Gari, palež klijanaca, fuzarioze klicaROYAL-FLO Mehurasta gar, fuzarioze klica, paleži

klice, poleganjekarboksin+tiram VITAVAX 200-FF

tritikonazol ALIOS Fuzarioze klijanaca, paleži i truleži klice, Mucor

Fungicidi za folijarno tretiranjepiraklostrobin+epoksikonazol OPERA Truleži klipa i stabla

5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih usevaTab. 1. Fungicidi za zaštitu useva strnih žita


Fungicidi za tretiranje semena

tebukonazol

ORIUS 6-FS

GlavniceTYCON

AKORD 060-ODTEBUKON

RAXIL 060-FS

Glavnice, otkrivena garGIZMO 60-FS

AKORD 060-FSDEFENDER

AKORD 025-FSORIUS 2-WS

Glavnicetiram+tebukonazol RAXIL T 515-FS

tiabendazol+flutriafol TRITICITtritikonazol REAL 200 -FS

mankozeb

MANKOGAL-FS

Glavnice, snežna plesanFUŽITON

MANKOSEEDMANKOGAL-SBEVESAN 60-S

timatoksam+difenokonazol+fludioksonil CELEST TOP 312,5 FS Glavnice

gvazatin-acetat Glavnice, fuzarioze Fungicidi za folijarno tretiranje

difenokonazol+propikonazolRIAS 300-EC

PegavostiCERCOHEM

hlorotalonil DAKOFLOkarbendazim GALOFUNGINtetrakonazol EMINENT 125-ME

flukvinkonazol FLAMENCO Pepelnica, rđekarbendazim+flusilazol ALERT-S

Pepelnica, rđe, pegavosti

karbendazim+ciprokonazol ALTO COMBI 420-SCpikoksitrobin+ciprokonazol ACANTO PLUS

propikonazolTILT 250-EC

BUMPER 25-ECPRESING

tebukonazol+triadimenol+ spiroksamin FALCON EC-460

flutriafolIMPACT 25-SC

FLUOCO Pepelincaprohloraz MIRAGE 45-EC Pepelnica, pegavosti

azoksistrobin+ciprokonazol AMISTAR EXTRA Pepelnica, rđe, pegavosti, fuzarioze klasaprohloraz+propikonazol BUMPER P 490-EC Pepelnica, rđe, fuzarioze klasa

42

Tab. 3. Fungicidi za zaštitu useva šećerne repe



mankozebMANKOGAL-S

Plamenjača, truleži i fuzarioze, pegavostBEVESAN 60-S

karbokisin+tiram VITAVAX 200-FF Plamenjača, truleži, poleganjaFungicidi za folijarno tretiranje

karbendazim+flusilazol ALERT-S

Pegavost lista

karbendazim+ciprokonazol ALTO COMBI 420-SCazoksistrobin+ciprokonazol AMISTAR EXTRApikoksistrobin+ciprokonazol ACANTO PLUS

tebukonazol ORUS 25-EW

hlorotalonil

BALEAR 720 SCDAKOFLO

GALEON 50-SCBEVETIKOLAELECT-500

BRAVO 720-SCDAKOFLO 720-SC

ODEON 82,5-WDGhlorotalonil+tetrakonazol EMINENT STAR

tiofanat-metil FUNOMILkarbendazim GALOFUNGIN

tebukonazol+karbendazim ANTREtebukonazol+tiofanat-metil ANTRE PLUS

fenpropimorf+epoksikonazol OPUS TEAMepoksikonazol+tiofanat-metil DUETT ULTRA

epoksikonazol ESCORTApiraklostrobin+epoksikonazol OPERAazoksistrobin+epoksikonazol MERCURY

tetrakonazol EMINENT 125-MEhlorotalonil+tetrakonazol EMINENT STAR

flukvinkonazol FLAMENCOtrifloksistrobin+ciprokonazol SHERE

prohloraz+propikonazol BUMPER P 490-ECprohloraz+tebukonazol ZAMIR 400 EW

flutriafol

IMPACT 25-SCCERPAKT 25-SC

FLUOCOTAKT

difenokonazol+propikonazol

RAIS 300-ECCEBIT 300-ECCERCOHEMIMPERIJAL

43

Tab. 4. Fungicidi za zaštitu useva suncokreta


Fungicidi za tretiranje semenametalaksil-M APRON XL 350-ES Plamenjačafludioksonil MAXIM 025-FS Siva trulež, bela trulež, crna pegavost

Fungicidi za folijarno tretiranjekarbendazim GALOFUNGIN Sivo-mrka pegavost, bela trulež

pikoksistrobin+ciprokonazol ACANTO PLUS Pegavost listaboskalid+dimoksistrobin PICTOR Siva trulež, bela truležIprodion+karbendazim KUBIK

Siva truležIprodion+tiofanat-metil KUBIK PLUSprohloraz SPARTAK 45-EC

piraklostrobin RETENGO Siva trulež, rđa

Tab. 5. Fungicidi za zaštitu useva soje



karboksin+tiram VITAVAX 200-FF Truleži i uvenuća, paleži klica, sivomrka pegavost

Tab. 6. Fungicidi za zaštitu useva uljane repice


Fungicidi za tretiranje semenakarboksin+tiram VITAVAX 200-FF Truleži korena, poleganja

tiametoksam+metalaksil-M+fludioksonil CRUISER OSR Trulež, bela trulež

Fungicidi za folijarno tretiranjeboskalid+dimoksistrobin PICTOR Truleži, crna pegavostprohloraz+tebukonazol ZAMIR 400 EW Bela trulež

metkonazol CARAMBA EC Bela trulež, siva trulež

5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva 5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva

44

Tab. 7. Fungicidi za zaštitu useva hmelja


Fungicidi za folijarno tretiranje

fosetil-aluminijumALIETTE 80-WP

Plamenjača

TOPICpropineb ANTRACOL WP-70

Cu iz bakar oksi-hlorida

BAKROCID S-25BAKARNI KREČ SUPER

BAKARNI OKSIHLORID-50BAKROCID S-50

BAKARNI KREČ-50BEVEBLAU KREČ

Cu iz bakar hidroksida BLAUVITCu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN

Cu iz bakar sulfata CUPROXATPLAVI KAMEN

Cu iz bakar sulfata i klacijum hidroksida

BORDOVSKA ČORBA S-20

BORDOVSKA ČORBA WP-20

sumporKOLOSULWEBESAN

Tab. 8. Fungicidi za zaštitu useva duvana


Fungicidi za folijarno tretiranjepropineb ANTRACOL WP-70

Plamenjača

mankozeb+dimetomorf ACROBAT MZ-WG

mankozeb

MANKOGAL-80BEVESAN 45-MDITHANE M-45

45

5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih usevaTab. 9. Fungicidi za zaštitu useva krompira



imidakloprid+pensikuron PRESTIGE 290-FS Bela noga

Fungicidi za folijarno tretiranje

mankozeb+dimetomorfACROBAT MZ-WG

Plamenjača, crna pegavost

SPHINX MZ

propineb

ANTRACOL WP-70ANTRACOL 70-WG

NIJANSA WG

mankozeb

MANKOGAL-80BEVESAN 45-MDITHANE M-45

VILOZEBPREVENT 80-WP

Cu iz bakar sulfata CUPROXATCu iz bakar hidroksida CHAMP DPCu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN

hlorotalonil DAKOFLO, ELECT-500cimoksanil+famoksadon EQUATION PRO-WG

metiram POLYRAM-DFazoksistrobin QUADRIS

mankozeb+metalakisl-M RIDOMIL GOLD MZ 68-WG

mankozeb+valifenal VALIS Mmankozeb+benalaksil FANTIC M

mankozeb+cimoksanil

SOLACEVOKAL

Plamenjača

CURZATE M-WGVILKOSON

CYMOCLEAN 714 WPpropineb+cimoksanil VOKAL P

mankozeb+Cu iz bordovske čorbe CUPROFIX 30-MZ

propamokarb-hidrohlorid+fenamidon CONSENTO

propamokarb-hirdohlorid+fluopikolid INFINITO SC

propamokarb-hidrohlorid+hlorotalonil FUZIJA


propamokarb-hidrohlorid+fluazinam KARDINAL PLUS

propamokarb-hidrohlorid+mankozeb SILUETA

mandipropamid+difenokonazol REVUS TOP 500 SC

5.1. Fungicidi za zaštitu ratarskih useva 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva

46

difenokonazol

HEMOKONAZOL 250-EC

Crna pegavostSCORE 250-ECVENTOR

AGROSKOR 250-ECRAYOK EC Čađava pegavost lista i krastavost ploda

boskalid+piraklostrobin SIGNUM Crna pegavost

Cu iz bakar sulfata


Plamenjača


KUPRABLAU-WPPLAVI KAMEN

Cu iz bakar oksihlorida

BAKROCID S-25CUPROZIN 35-WP Plamenjača, crna trulež

BAKARNI OKSIHLORID-50

Plamenjača

BAKROCID S-50BAKARNI KREČ-50BAVEBLAU KREČ

Cu iz bakar hidroksida FUNGURAN-OHCu iz bakar oksihlorida i cink

karbonata BAKARNI KREČ SUPER

Cu iz bakar-oksida NORDOX 75-WGmankozeb+zoksamid ELECTIS 75-WG

folpet+bentiavalikarb-izopropil VINCARE

fluazinamSHIRLAN 500-SCGATRO 500-SC

KARDINALmandipropamid REVUS 250-SC

cijazofamidRANMAN TWINPACK

RANMAN TOPhlorotalonil+pirimetanil PEHAR PLUS

smesa primarnog i sekundarnog kalijum fosfita+hlorotalonil

FENIKS

Tab. 10. Fungicidi za zaštitu useva paradajza


mankozeb

PINOZEB M-45Plamenjača

MANKOSAV 80-WPMANKOGAL-80

Plamenjača, crna pegavostDITHANE M-45

mankozeb+cimoksanil

TANGO PlamenjačaCURZATE M-WG

Plamenjača, crna pegavostVOKAL

ametoktradin+dimetomorf ORVEGOPlamenjača

mankozeb+dimetomorfSPHINX MZ

ACROBAT MZ-WG Plamenjača, crna pegavost

47

propineb+cimoksanil VOKAL P Plamenjača

propinebANTRACOL WP-70


ANTRACOL 70-WGCu iz bakar sulfata

trobaznog CUPROXAT

Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRINpropamokarb-

hidrohlorid+fenamidon CONSENTOpropamokarb-

hidrohlorid+fluopikolid INFINITO SC Plamenjačapropamokarb-

hidrohlorid+hlorotalonil FUZIJA Plamenjača, crna pegavostpropamokarb-

hidrohlorid+mankozeb SILUETA Plamenjača

cimoksanil+famoksadon EQUATION PRO-WGPlamenjača, crna pegavost

metiram POLYRAM-DF

tebukonazolAKORD

Crna pegavostAKORD WG

azoksistrobin QUADRISPlamenjača, crna pegavostmankozeb+metalaksil-M RIDOMIL GOLD MZ 68-WG

Cu iz bakar hidroksidaBLAUVIT TEČNICHAMP FLOW Plamenjača

hlorotalonilDAKOFLO Plamenjača, crna pegavost, siva trulež

BRAVO 720-SC Plamenjača

Cu iz bakar-oksihlorida

FLOWBRIX BLAU

Plamenjača

BAKROCID S-25BAKARNI OKSIHLORID-50

BAKROCID S-50BAKARNI KREČ-50BEVEBLAU KREČ

Cu iz bakar sulfata i kalcijum hidroksida


Plamenjača, siva pegavostBORDOVSKA ČORBA WP-20

KUPRABLAU WPPLAVI KAMEN

Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN-SIMPEK PlamenjačaCu iz bakar oksi-hlorida i

cink karbonata BAKARNI KREČ SUPER Plamenjača, siva pegavostCu iz bakar oksi-

hlorida+mandipropamid PERGADO C 27PlamenjačaCu iz bakar oksida NORDOX 75-WG

hlorotalonil+metalaksil FOLIO GOLDhlorotalonil+azoksistrobin ORTIVA OPTI 480 SC Plamenjača, crna pegavost

cijazofamidRANMAN TWINPACK

PlamenjačaRANMAN TOP

boskalid+piraklostrobin SIGNUM Crna pegavost, plesnivost listaciprodinil+fludioksonil SWITC 62,5-WG Siva trulež

propamokarb-hidrohlorid+fosetil-

aluminijumPREVICUR ENERGY

Poleganje rasadapropamokarb-hidrohlorid PROPLANT 722-SL

fosetil-aluminijum LEGAT

5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva

48 49

Tab. 13. Fungicidi za zaštitu dinje


fosetil-aluminijum ALIETTE 80-WP Plamenjačabuprimat NIMROD 25-EC Pepelnice

kaptan MERPAN 48 SC Antraknoze tkiva

Tab. 14. Fungicidi za zaštitu kupusnjača


Cu iz bakar sulfata i kalcijum hidriksida


PlamenjačaBORDOVSKA ČORBA

WP-20KUPRABLAU-WP

Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN

Tab. 15. Fungicidi za zaštitu salate


fosetil-aluminijum ALIETTE 80-WPPlamenjačapropamokarb-

hidrohlorid+fluopikolid INFINITO SC

Tab. 16. Fungicidi za zaštitu mahunjača


Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT Bakteriozna mrka pegavost

ciramZIRAM ZORKA

RđeFITOCIRAM 75-SCIRAM S-75

Tab. 17. Fungicidi za zaštitu useva graška


ciram

ZIRAM ZORKA

AntraknozeFITOCIRAM 75-SCIRAM S-75

Tab. 11. Fungicidi za zaštitu useva paprike


propamokarb-hidrohlorid

PREVICUR 607-SLPlamenjača

BALBPROPLANT 722-SL Poleganje rasada

boskalid+piraklostrobin SIGNUM Siva truležpropamokarb-

hidrohlorid+fosetil-aluminijum PREVICUR ENERGYPoleganje rasada

fosetil-aluminijum LEGAT

Tab. 12. Fungicidi za zaštitu useva krastavca


mankozeb+dimetomorfACROBAT MZ-WG

Plamenjača

SHINX MZmankozeb+cimoksanil CURZATE M-WG

fosetil-aluminijum

ALIETTE 80-WPBEVIJET 80-WP

TOPICAVI

ALIETTE FLASHLEGAT

fosetil-aluminijum+fenamidon VERITA

propamokarb-hidrohlorid

PREVICUR 607-SLBEVICUR-N

RASADLEK 607-SLBALB

RIVAL 607-SLPROPLANT 722-SL Poleganje rasada

propamokarb-hidrohlorid+ fosetil-aluminijum PREVICUR ENERGY

Plamenjača

azoksistrobin QUADRIS

hlorotalonilDAKOFLO

BRAVO 720-SC

Cu iz bakar hidroksidaBLAUVIT TEČNI

BLAUVITCu iz bakar oksida NORDOX 75-WG

hlorotalonil+metalaksil FOLIO GOLDhlorotalonil+azoksistrobin ORTIVA OPTI 480 SCametoktradin+dimetomorf ORVEGO

miklobutanil SYSTHANE 12-EPepelnica

buprimat NIMROD 25-ECciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG Siva trulež

5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva 5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva

50 51

5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove lozeTab. 20. Fungicidi za zaštitu jabučastog voća (jabuka, kruška i dunja)


propineb

ANTRACOL WP-70*

Čađava pegavost lista i krastavost ploda

ANTRACOL 70-GNIJANSA WG


BAKARNI OKSIHLORID-50*BAKROCID S-25

CUPROZIN 35-WPBAKROCID S-50*

BAKARNI KREČ-50*Cu iz bakar oksi-sulfata KUPRAGRIN*

Cu iz bakar-hidroksidaBLAUVIT*

FUNGOHEM-SCFUNGURAN -OH

Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXAT*Cu iz bakar oksida NORDOX 75-WG

minieralno ulje+Cu iz bakar oksida CRVENO ULJE

parafinsko belo ulje+Cu iz bakar oleta VEKTAFID R

mankozeb

DITHANE DG NEOTECCAIMAN

PREVENT 80-WPMANKOGAL-80*BEVESAN 45-M*DITHANE M-45*

mankozeb+tebukonazol AKORD PLUSpirimetalin PYRUS 400-SC

ciram

ZIRAM ZORKA*FITOCIRAM 75-S*

CIRAM S-75*DIZIRAM 75WG

ciprodinilCHORUS 50-WG

CIPRODEXditianon DELAN 700-WG

folpet FOLPAN 50-WP*folpet+triadimenol SHAVIT F 72 WDG

kaptan

MERPAN 50-WP*


CAPTAN 50-WP*VENTURIN*

KAPTAN 48-SC*CAPI*

MERPAN 48 SC*ŽUPAVENT SC

MERPAN 80-WDG*METOD WG

METOD 480 SC*

Tab. 18. Fungicidi za zaštitu useva luka


propinebANTRACOL WP-70

Plamenjača

ANTRACOL 70-WGhlorotalonil+pirimetanil PEHAR PLUS

hlorotalonilDAKOFLO

BRAVO 720-SCODEON 82,5-WDG

Cu iz bakar hidroksida BLAUVITCu iz bakar oksida NORDOX 75-WG




KUPRABLAU-WPPLAVI KAMEN

metalaksil+hlorotalonil FOLIO GOLD 537,5 SCfosetil-aluminijum+fenamidon VERITA

hlorotalonil+azoksistrobin ORTIVA OPTI 480 SC Plamenjača, crna pegavost

ciramZIRAM ZORKA

RđeFITOCIRAM 75-SCIRAM S-75

Tab. 19. Fungicidi za zaštitu mrkve


iprodion DIONAL 500-SC Crna pegavost, truležihlorotalonil+pirimetanil PEHAR PLUS Pegavost lista

azoksistrobin QUADRIS Pepelnica, crna pegavost lista

5.2. Fungicidi za zaštitu povrtarskih useva 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze

53

trifloksistrobin ZATO 50-WG Čađava pegavost lista i krastavost ploda, pepelnica, trulež uskladištenih plodova

trifloksistrobin+kaptan FLINT PLUS Čađava pegavost lista i krastavost plodaciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG Truleži, antraknoze, palež, Mucor spp.

fludioksonil GEOXE 50-WG*

Truleži uskladištenih plodovakarbendazim GALOFUNGIN 500-SCtiofanat-metil FUNOMIL

Bacillus suptilis F-STOP Trulež plodova

boskalid+piraklostrobin BELLIS* Pepelnica, čađava pegavost lista i krastavost ploda, truleži plodova

svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu jabuke;* fungicidi za primenu i u zasadu kruške; ** fungicidi za primenu i u zasadu dunje

Tab. 21. Fungicidi za zaštitu zasada breskve i kajsije



BAKARNI OKSIHLORID-50*

Kovrdžavost i šupljikavost lišćaBAKROCID S-25*BAKROCID S-50*

BAKARNI KREČ-50*BEVEBLAU KREČ*

Cu iz bakar hidroksidaBLAUVIT* Kovrdžavost i šupljikavost lišća, sušenje

cvetova i grančica i mrka trulež plodovaFUNGURAN-OH

Kovrdžavost lišćaFUNGOHEM-SC

Cu iz bakar oksi-hlorida+mineralno ulje PLAVO ULJE

Cu iz bakar hidroksida+parafinsko ulje MODRO ULJE


BORDOVSKA ČORBA S-20*

Kovrdžavost i šupljikavost lišća, crni rakBORDOVSKA ČORBA

WP-20*KUPRABLAU-WP*

Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN*Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXAT

Kovrdžavost i šupljikavost lišćaCu iz bakar oksisulfata KUPRAGRINditianon DELAN 700-WG

kaptan

MERPAN 50-WP*

Šupljikavost lišćaCAPTAN 50-WP*

VENTURION*KAPTAN 48-SC*MERPAN 48 SC*

CAPI* Šupljikavost lišća, plamenjačaMETOD 480-SC* Šupljikavost lišća

prohloraz manganhlorid kompleks OCTAVE Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež

plodova, pegavost lista

52

metiram POLYRAM-DF*


dodin SYLLIT 400-SC

miklobutanilSYSTHANE 240 EC

SYSTHANE 12-E

hlorotalonilDAKOFLO 720-SC

ODEON 82,5-WDG

tetrakonazol EMINENT 125-ME Čađava pegavost lista i krastavost ploda, pepelnica


BORDOVSKA ČORBA S-20* **

Čađava pegavost lista i krastavost ploda, crni rak**

BORDOVSKA ČORBA WP-20* **

KUPRABLAU-WP* **Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN* **

ditianon+piraklostrobin TERCELČađava pegavost lista i krastavost ploda,

pepelnicafenbukonazol INDAR 5 EWflutriafol IMPACT 25-SC

meptildinokap KARTHANE GOLD 350 EC

Pepelnica

sumpor

SUPER SUMPORWETSUL

KUMULUS-DFKOSSAN-WG

WEBESANKOLOSUL

COSAVET 80-DFTHIOVIT JET 80-WG

parafinsko belo ulje+sumpor iz kalcijum polisulfida VEKTAFID S

buprimat NIMROD 25-ECpenkonazol TOPAS 100-ECtriadimefon WEBETON

difenokonazol

SEKVENCAVENTOR

RAYOK EC*

Čađava pegavost lista i krastavost ploda, pepelnica

SCORE 250-EC*SCOOTER 250-ECHEMOKONAZOL

250-EC*AGROSKOR 250-EC*

Čađava pegavost lista i krastavost plodaPINORE 250-ECBEVESKORE

difenokonazol+izopirazam EMBRELIA 140 SC Čađava pegavost lista i krastavost ploda, pepelnicapirimetanil+flukvinkonazol CLARINET

tebukonazolMYSTIK 250-EC

Čađava pegavost lista i krastavost plodaAKORDmankozeb+tebukonazol AKORD PLUStebukonazol+tolilfluanid FOLICUR EM 50-WP

Čađava pegavost lista i krastavost ploda, pepelnica

kresoksim-metil

STROBY-DFARDENT 50-SCROBY 50-WG Čađava pegavost lista i krastavost ploda

5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze 5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze

54 55

kaptan

MERPAN 50-WP* **

Plamenjača, šupljikavost listaCAPTAN 50-WP* **VENTURIN* **

KAPTAN 48-SC* **MERPAN 48 SC ** Šupljikavost lista

CAPI* ** Plamenjača, šupljikavost listaMETOD 480 SC* ** Šupljikavost lista

folpet FOLPAN 50-WP Plamenjača, rđa

iprodion+tiofanat-metil KUBIK PLUS** Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova

KUBIK EKSTRA ** Siva/mrka trulež

dodin CHROMODIN S-65* ** Mrka pegavost lista* **AGRODIN 65 WP* **tiofanat-metil*** GALFUNGIN T

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova

iprodion *** DIONAL 500-SCiprodion+karbendazim*** KUBIK

propikonazol*** PRESING

prohloraz+tebukonazol*** ZAMIR 400 EWMYSTIC PRO 500 EC

ditianon*** DELAN 700-WG Siva pegavost lista, šupljikavost lista

prohloraz***LENTOS 400 Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež

plodova, mrka pegavostMIRAGE Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež

plodovahlorotalonil*** BRAVO 720-SC Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež

plodova, šupljikavost listaboskalid+piraklostrobin*** SIGNUM Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež

plodovasmesa primarnog i

sekundarnog kalijum fosfita+hlorotalonil***

FENIKS Pegavost lista

svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu šljive;* fungicidi za primenu i u zasadu trešnje; ** fungicidi za primenu i u zasadu višnje; *** fungicidi za primenu samo u zasadu višnje

Tab. 23. Fungicidi za zaštitu jezgrastih vrsta voćaka (badem i leska)


kaptan

KAPTAN 48-SC

Šupljikavost listaCAPTAN 50-WP

VENTURIONCAPI

Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT Kovrdžavost i šupljikavost lista, sušenje grančica i mrka trulež plodova

Cu iz bakar oksihlorida

BAKROCID S-25 Kovrdžavost i šupljikavost listaBAKARNI

OKSIHLORID-50

Šupljikavost listaBAKROCID S-50




Kovrdžavost i šupljikavost listaBORDOVSKA ČORBA

WP-20KUPRABLAU-WP

Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMENiprodion* DIONAL 500-SC Siva trulež

* fungicid za primenu samo u zasadu leske

iprodion DIONAL 500-SC*Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež

plodovaboksalid+piraklostrobin SIGNUMciprodinil CIPRODEX

dodin SYLLIT 400-SC

Kovrdžavost lišćaciram

ZIRAM ZORKAFITOCIRAM 75-S

CIRAM S-75DIZIRAM 76 WG

AGRICIRAM

hlorotalonilELECT-500

DAKOFLO 720-SCODEON 82,5-WDG

sumporKOLOSUL

PepelnicaWEBESAN

tebukonazol AKORD* Truleži plodovafludioksonil GEOXE 50-WG Prouzrokovači bolesti tokom skladištenja

ciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG Truleži, antraknoze, palež, Mucor spp.iprodion+tiofanat-metil KUBIK EKSTRA Siva i mrka trulež

propineb NIJANSA-WG* Plamenjača

svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu breskve; * fungicidi za primenu i u zasadu kajsije;

Tab. 22. Fungicidi za zaštitu zasada šljive, trešnje i višnje


prohloraz manganhlorid kompleks OCTAVE* **

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova

tebukonazol FOLICUR 250-EW **AKORD WG **

difenokonazol SEKVENCE**fenbunkonazol INDAR 5 EW

ciprodinil CIPRODEX **

Ci iz bakar oksihlorida

BAKROCID S-25* **

Šupljikavost lista

BAKARNI OKSIHLORID-50* **BAKROCID S-50* **

BAKARNI KREČ-50* **BEVEBLAU KREČ* **

Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRIN* **Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXAT **

Cu iz bakar hidroksida BLAUVIT* ** Šupljikavost lista, sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova


BORDOVSKA ČORBA S-20* **

Šupljikavost listaBORDOVSKA ČORBA WP-20* **

KUPRABLAU-WP* **Cu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN* **

mankozebMANKOGAL-80* ** Plamenjača

Mrka pegavost lista* **BEVESAN 45-M* **DITHANE 45-M* **

ciramZIRAM ZORKA* **

Šupljikavost listaFITOCIRAM 75-S* **CIRAM S-75* **


56 57

Tab. 24. Fungicidi za zaštitu jagodastih vrsta voćaka (malina, jagoda i kupina)


pirimetanil MYTOS *

Siva trulež

PYRUS 400-SCfenheksamid TELDOR 500-SC

ciprodinil+fludioksonil SWITC 62,5-WG **boskalid+piraklostrobin SIGNUM *

pirimetanil PEHAR *Pytium oligandrum POLYVERSUM

prosimidon PROMIX 26-Fiprodion DIONAL 500-SC

Cu iz bakar oksi-hlorida CUPROZIN 35-WP

Sušenje lastaraazoksistrobin AZAKA 250 SCQUADRIS

Cu iz bakar hidtoksida BLAUVIT TEČNItebukonazol AKORD WG

mankozeb+metalaksil-M RIDOMIL GOLD MZ 68-WG Plamenjača

svi navedeni fungicidi se primenjuju u zasadu maline;* fungicidi za primenu i u zasadu jagode; ** fungicidi za primenu i u zasadu kupine;

Tab. 25. Fungicidi za zaštitu zasada vinove lozeAktivna materija Preparat Za suzbijanje

prouzrokovača oboljenjamankozeb+dimetomorf ACROBAT MZ-WG

Plamenjača

ditianon+dimetomorf FORUM GOLD

propineb ANTRACOL WP-70ANTRACOL 70-G

kaptan

CAPTAN 80-WGMETOD 480-SCMERPAN 50-WPCAPTAN 50-WP

VENTURIONCAPI Plamenjača, crna trulež


CUPROZIN 35-WP

Plamenjača

BAKROCID S-25BAKARNI

OKISHLORID-50BAKROCID S-50


NEORAM 37,5-WGCu iz bakar oksi-

hlorida+mandipropamid PERGADO C 27Cu iz bakar sulfata pentahidrata

i kalcijum-hidroksidaCUPERVAL

BLUE BORDOCu iz bakar hidroksida i

kalcijum hloridaCUPRABLAU-Z

CUPRABLAU-Z ULTRA

Cu iz bakar hidroksida

BLAUVIT TEČNI

PlamenjačaFUNGOHEM-SC

BLAUVITFUNGURAN-OH

VITRA

Cu iz bakar hidroksidaKOCIDE-200

PlamenjačaCHAMP DP

BLUE JET 50-DF


BORDOVSKA ČORBA 100-SC


Plamenjača, crna trulež, crvenilo lišćaBORDOVSKA ČORBA WP-20

KUPRABLAU-WPzoksamid+Cu iz bakar sulfata AMALINE FLOW

Plamenjača

Cu iz bakar oksi-hlorida i cink karbonata BAKARNI KREČ SUPER

ciramZIRAM ZORKA

FITOCIRAM 75-SCIRAM S-75

mankozeb

VILOZEBDITHANE DG NEOTEC

PENNCOZEB-WGCAIMAN

PREVENT 80-WPDITHANE M-45MANKOGAL-80 Plamenjača, crna pegavostBEVESAN 45-M

mankozeb+benalaksil FANTIC M

Plamenjača

mankozeb+cimoksanil

CURZATE M-WGVILKOSAN

SOLACEVOKAL

mankozeb+zoksamid ELECTIS 75-WGpropineb+cimoksanil VOKAL P

Cu iz bakar oksi-hlorida+cimoksanil CURZATE R-WG

cimoksanil+famoksadon EQUATION PRO-WG

folpet FOLPAN 80-WDGFOLPAN 50-WP Plamenjača, crvenilo lišća

foplet+dimetomorf FORUM STAR

Plamenjača

SPHINX EXTRA WDG

folpet+metalaksil-M

RIDOMIL GOLD COMBI 45-WG

RIDOMIL GOLD MZ 68-WG

folpet+mandipropamid PERGADO F 45-WG

folpet+iprovalikarbMELODY COMBI

MELODY COMBI 43,5-WP

fosetil-aluminijum

FOSTONIK 80-WPLEGAT

MIKAL FLASHFANTIKAL-WPMIKAL 75-WP

fosetil-aluminijum+folpet SALOMEA 75-WGfosetil-aluminjum+fluopikolid PROFILER

metiram POLYRAM-DFfosetil-aluminijum+fenamidon VERITA

cijazofamid MILDICUTmankozeb+valifenal VALIS M


58

propikonazol

TILT 250-EC

Pepelnica

BUMPER 25-ECPRESING

propikonazol+tebukonazol NOMAD MEC

kvinoksifen CRYSTAL 250-SCCRYSTAL 250-SC

miklobutanil SYSTHANE 240 ECSYSTHANE 12-E

miklobutanil+kvinoksifen POSTALON 90 SCtebukonazol+triadimenol+

spiroksamin FALCON EC-460

tebukonazol

FOLICUR 250-EWAKORD

AKORD WGTEBUSHA 25% EW

MYSTIK 250-ECflukvinkonazl FLAMENCO

flutriafol IMPACT 25-SC

Pepelnica

meptildinokap KARATHANE GOLD 350

sumpor

SUPER SUMPORKUMULUS-DFKOSSAN-WG

WEBESANWETSULKOLOSULWEBESAN

THIOVIT JET 80-WGWEBESAN

SUMPOR PRAH-Fkresoksim-metil STROBY-DF

penkonazol TOPAS 100-ECdifenokonazol+ciflufenamid DYNALI 090 DC

difenokonazol SEKVENCAtriflumizol TRIFMINE 30-WP

boskalid+kresoksim-metil COLLISboskalid CANTUS Pepelnica, siva trulež

prokvinazid TALENDO Pepelnicametrafenon VIVANDO

pirimetanilPYRUS 400-SC

Siva trulež

PEHARMYTHOS

prosimidon PROMIX 26-Fciprodinil+fludioksonil SWITCH 62,5-WG

fenheksamid TELDOR 500-SCciprodinil CIPRODEX

Pythium oligandrum POLYVERSUMiprodion DIONAL 500-SC

metiram+piraklostrobin CABRIO TOP Plamenjača, pepelnica

azoksistrobinQUADRISQUEEN Plamenjača

AZAKA 250 SC

Plamenjača, pepelnicafolpet+azoksistrobin QUADRIS MAX

folpet+triadimenol SHAVIT F 72 WDGSHAVIT-F

Cu iz bakar sulfata trobaznog CUPROXATPlamenjača, crvenilo lišćaCu iz bakar sulfata PLAVI KAMEN

Cu iz bakar oksisulfata KUPRAGRINtebukonazol+tolilfluanid FOLICUR EM 50-WP Plamenjača, pepelnica, siva trulež

Literatura

Literatura

1. Anonymous (2006): ISTA Method Validation for Seed Testing, Secretariat, Basserdorf, Switzerland.

2. Anonimus (2013): Pravilnik o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja Sl.list, br. 34/2013.

3. Anonymous (2009): FRAC Code List©*: Fungicides sorted by mode of action (including FRAC Code numbering) http://www.frac.info/frac/publication/anhang/FRAC_CODE_LIST.pdf

4. Bagi, F., Bordnar, K. (2012): Fitomedicina. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

5. Copping, L.G. (2009): The Manual Biocontrol Agents. Fourth Edition of the Biopesticide Manual, BCPC, Hamphsire, UK.

6. Grahovac, M., Inđić, D., Lazić, S., Vuković, S. (2009): Biofungicidi i mogućnosti primene u savremenoj poljoprivredi. Pesticidi i fitomedicina, 24 (4), 245-258.

7. Inđić, D. i Vuković, S. (2012): Praktikum iz fitofarmacije (fungicidi i zoocidi). Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

8. McBeen, C. (ed.) (2012): The Pesticide Manual, 16th edition. British Crop Protection Council, Farnham.

9. Sekulić, J. i Jeličić, S. (2013): Sredstva za zaštitu bilja u prometu u Srbiji 2013. Biljni lekar, Br 1-3, Društvo za zaštitu bilja Srbije, Novi Sad.

10. Šovljanski, R. i Lazić, S. (2007): Osnovi Fitofarmacije. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

5.3. Fungicidi za zaštitu zasada voća i vinove loze

Evropsku uniju čine 28 zemalja članica koje su odlučili da postupno povežu svoja znanja, resurse i sudbine. Zajednički su,tokom razdoblja proširenja u trajanju više od 50 godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i održivog razvoja, zadržavajući pritom kulturnu raznolikost, toleranciju i lične slobode. Evropska unija posvećana je deljenju svojih postignuća i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.

Ova publikacija izrađena je uz pomoć EU. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost nosioca ovog projekta i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledište Evropske unije.

Projekat finasira EU This project is funded by the European Union

Documents

FUNGICIDI U ZAŠTITI BILJA - agroekologija.com · Urednik Prof. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu Autor Doc. dr. Slavica M. Vuković,