FotografijaIz Vikipedije, slobodne enciklopedijeFotografijajemedijdobijen delovanjemsvetlostina povrinu koja je osetljiva na svetlost. Fotografija moe postojati u fizikom obliku (napapiru,staklu,limu, ...) ili u elektronskom obliku (na zaslonu ekrana, projektovanjem na odreenu podlogu, ...). Istim nazivom se oznaavaju tehnika delatnost i umetnika disciplina.

Sadraj 1Poreklo naziva 2Oblasti stvaranja u fotografiji 3Predistorija otkria 4Pioniri fotografije 5Usavravanje podloge i emulzije 6Poetni razvoj fotografije u boji 7Saeti pogled na tehniki razvoj fotografije u prvoj polovini 20. veka 8Fotografija krajem 20. veka 9Vidi jo 10Literatura 11Spoljanje vezePoreklo nazivNaziv fotografija (skovan odgrkih reifotosigrafein) uistinu je prvi upotrebioFrancuzHerkil Florans1833. prilikom opisivanja svog otkria slikanja pomou svetlosti, ali njegov izum nije bio tada obelodanjen (nego tek vek i po kasnije 1977. godine!) pa javnost u to vreme nije saznala za taj naziv. Ponegde se moe proitati da nemaka istoriografija pripisuje prvu upotrebu naziva fotografija nemakom astronomu Johanu Medleru (25. februar1839. godine), ali ostala svetska istoriografija to argumentovano osporava. Naime, zvanino je prvi uneo u javnost naziv fotografija (tj. crtanje pomou svetlosti) engleski astronom i fiziarDon Herel,4. februara1839. godine, tri nedelje pre Medlera.Oblasti stvaranja u fotografiji Umetnika fotografija(umetniki izraz kroz fotografiju) Novinska fotografija(fotournalizam) Reklamna fotografija(uglavnom studijska fotografija za reklamiranje odreenih proizvoda) Nauna fotografija(medicinska fotografija, astronomska, naune analize, forenzika, ...) Svadbena fotografija(snimanje mladenaca u posebnimim enterijerima i pozama) Amaterska fotografija(hobi i porodina fotografija)Predistorija otkriaOpisana u starom veku odAristotela,kamera opskuraje, naroito od vremenarenesansepa nadalje, sluilaslikarimaiarhitektimakao pomono sredstvo u prenoenjucrteaiz prirode. Njom su se sluili, u sline, crtake svrhe, i pioniri fotografije:Nieps,DageriTalbot. Oni su poznavali principe prenoenja svetlosnog odraza iz prirode na odreenu podlogu, ali je svaki na svoj nain nastojao da taj svetlosni odraz fiksira i sauva zauvek. Predistorija fotografije je, u najveoj meri, zbir opita uraenih u nameri da se pronae odgovarajue hemijsko sredstvo koje bi se ustalilo kao najpraktiniji i najbolji nain stvaranja fotografije.Pioniri fotografije

Jedna od prvih fotografija na kojoj se vidi ljudsko bie: PariskiBoulevard du TempleLuja Dagera iz1838. ili1839.Najraniju fotografiju prirode nainjenu uz pomo svetlosti ikamere opskuredobio je1826. godine FrancuzNisefor Nijeps. On je upotrebio metalnu plou premazanu tenim rastvorom bitumena (asfalta) i izloio ukameri opskuri. Ekspozicija je trajala 8 sati. Ta fotografija (popularno nazvana Pogled na golubarnik) sauvana je, a otkrio ju je1952. godine istoriar fotografije Helmut Gernshajm u zaostavtini jednog botaniara iz19. vekakome jeNiepspoklonio taj primerak prilikom boravka uLondonu1827. godine.Francuskislikarpanorama i pozorinog dekora (scenografija)Luj Mande Dagerusavrio jeNijepsovpostupak - sa kojim je prethodno sklopio ugovor o usavravanju - unevi u proces soli srebra i dobio prve fotografije na posrebrenoj ploi1837. godine. Dve godine kasnije,19. avgusta1839. Dagerovo usavreno otkrie je zvanino objavljeno pred francuskom Akademijomnaukai poklonjeno svetu pod nazivomdagerotipija. Taj dan se smatra roendanom fotografije. Dager je posrebrenu plou izlagao jodnoj pari, a nevidljivu sliku uinio vidljivom tako to ju je razvijao (izazvao) u pari ive i fiksirao u rastvoru natrijum sulfita (tj. kuhinjske soli).Dagerotipijesu bile unikati i mogle su se posmatrati samo pod odreenim uglom.EnglezVilijam Henri Foks Talbotje nezavisno zapoeo svoje opite1835. godine kada je dobio prve fotografske minijature na papiru. On je primenio drugaiji postupak koji je nazvaokalotipija(gr. lepi otisak). Kasnije, pod pritiskom svoje porodice i javnosti promenio mu je naziv utalbotipija. Talbot je ukameru opskuruunosio papir prepariran srebrnim hloridom i tako dobijao negativ, od koga se, prosvetljavanjem (tj. kopiranjem) mogao dobiti neogranien broj pozitiva. Time je postavljen princip negativ-pozitiv na kome poiva savremena fotografija. Talbot je izneo u javnost svoje otkrie uLondonu, samo nekoliko meseci posleDagera.Usavravanje podloge i emulzije

Krajem etvrte decenije dolo je do unoenja stakla kao podloge za fotografski negativ (otkrieNieps de Sen Viktoraiz1847), a1851.Frederik Skot Arerupotrebio je kolodijumsku emulziju kao nosioca fotoosetljivog sloja. Zahvaljujuikolodijumskoj, tzv. mokroj ploi fotografija je postala pristupanija, pa je zapoeo njen prodor u sve grane ivota. Godine1871. EnglezRiard Li Medoksobjavio je mogunost proizvodnje tzv.suve ploena bazi elatinske emulzije. Tim otkriem, a naroito uvoenjemceluloidnog filmakao nosaa emulzije (Dord Istmen,1888.) zapoinje razdoblje industrijske proizvodnje fotografskog materijala.Poetni razvoj fotografije u bojiSva prethodno pomenuta otkria odvijaju se na podruju crno-bele fotografije. Prve eksperimente sabojomizveo je francuski muziar Luj Dik Doron oko 1868-69. Mada je dobio neke primerke fotografija u boji (a sauvana je Pogled na Angulem,1877) postupak je bio zametan, sloen za izvoenje i nije imao veeg odjeka u javnosti. Za prodor fotografije u boji zasluna subraa Ogist i Luj Limijer,1904. Oni su izumeli postupak sa obojenim zrncima krompirovog skroba (Autohrom) i to je prvi praktino primenljiv postupak za fotografiju u boji, uveden u fotografsku praksu1907. godine. Meutim, do ire primene boje u fotografiji dolazi posle1930. sa usavravanjem filma u boji, najpre od nemakog proizvoaa Agfa, zatim i od amerikog Kodaka. Naredno veliko otkrie na tom polju je trenutna polaroid-fotografija (izum Edvina Landa,1947.) kojom se neposredno posle snimanja dobija gotov pozitiv.Saeti pogled na tehniki razvoj fotografije u prvoj polovini 20. veka 1906. Wratten and Wainwrught Ltd komercijalna proizvodnja panhromatskih ploa. 1907. Braa Limijer iznete na trite autohrom-ploe za fotografiju u boji. 1910. E. Goldberg senzitometrijski klin. Nain ispitivanja foto-materijala s obzirom na osetljivost emulzije. 1911. Arnold Gente, ameriki fotograf, prvi fotografisao sunev zalazak i dugu na autohrom-ploama. 1912. Fridrih Dekel konstruisao zatvara tipa Compur. 1919. H. F. Farmer razvio trobojni karbo-proces. 1920. H. Lipo-Kramer desenzibilizovanje foto-osetljivog sloja. 1923. Prvo prenoenje fotografije ianim putem (telefoto). 1924. Uvoenje maloformatne kamere Ermanox za snimanje pri raspoloivoj svetlosti. 1924. Leopold Godovski i Leopold Man patentovali dvoslojni film u boji. 1925. Oskar Barnak izneta na trite kamera Leica za film od 35 mm, proizvodnje Ernest Leitz Veclar, Nemaka. 1925. Patentovana magnezijumska fle-rasveta. 1928. Francke & Heidecke konstrukcija dvooke refleksne kamere Rolleiflex. Naredne godine kamera izneta na trite. 1928. Eastman Kodak Company proizveden film u boji za kinematografske kamere od 16 mm. 1929. J. Ostermajer vakuumska bleskalica (vacublitz). 1932. Uvedena fotoelektrina elija za merenje svetlosti. 1933. Osnovan fotosajam u Berlinu pod nazivom Die Kamera. 1935. M. Laporte elektronska bleskalica. 1935. L. Man i L. Godovski troslojni film u boji za dobijanje dijapozitiva, Kodachrome. 1936. Komponente za boju u emulziji za film u boji, Agfacolor proces. 1936. J. Strong unoenje antirefleksnog sloja na povrinama stakala objektiva. 1939. Agfacolor, pozitiv proces. 1939. Uveden sistem stroboskopske fle-rasvete. 1939. Harold E. Edgerton elektronska fle lampa (bleskalica). 1942. J. D. Kendal uvedena razvijaka supstanca fenidon. 1944. Uveden Kodacolor negativ film. 1947. E. H. Land iznet na trite proces Polaroid. 1948. Prva Nikon-kamera formata 35 mm predstavljena u Japanu. 1948. Ansel Adams predstavio svoj zonski sistem za tonalnu kontrolu putem preciznog odreivanja ekspozicije u skladu sa tehnikom razvijanja filma. 1949. Opta upotreba acetatne sigurnosne filmske trake za podlogu kino-filma. 1950. Odran prvi foto-kino sajam (Fotokina) u Kelnu.Fotografija krajem 20. vekaFotografija je prela usko profesionalne granice a industrija je proizvodila sve jednostavnije forme kamera, dostupnih svima. Krajem dvadesetog veka doivela je jo jednu revoluciju uvoenjemdigitalne fotografije. Pokrenula se itava legija fotografa, ne samo profesionalnih nego i amatera, pred ijim objektivima sve ima vrednost: i oblaak povrh Ajfelove kule, i kamena peina u Kapadokiji, i mavarski spomenik u Andaluziji, i kapljice rose na listu bilo gde u svetu. Fotografija udesni, iako u biti dokumentarni fenomen, ula je i u porodicu umetnosti kao artefaktsui generis, da bi, u okviru neoavangardnih stremljenja i razuenih autorskih interesovanja, postala instrument razliitih tipova i modela umetnike prakse. Slika u srebru, naizgled jednostavna, mukotrpno je raana, i isto tako stasavala. Doprinela je nauci, otkrila nevidljivo, pribliila daleke narode i omoguila pogled na skrivene kutke oveanstva. Taj neprekidni hod u svet ikonosfere vie nita nije moglo zaustaviti. (G. Mal.)