utorak, 10. novembar 2020.

Zbog korone ni zlato vi{e ne sija

Oporavak pivarske industrije tek 2022. godine

Farmaceutska industrija tokom pandemije zabele`ila veliki rast

Izvoz povr}a i vo}a u porastu zbog rasta tra`nje za zdravom hranom

Korona pomogla vo}arima, sasekla mesare

Foto: EPA-EFE DAN HIMBRECHTS

Foto: EPA JAWAD JALALIFoto: FoNet Zoran Mr|aFoto: EPA-EFE RUNGROJ YONGRIT

Strana II Strana III Strana IV

Strane II-III

Beograd - Otkazani koncerti,fudbalske utakmice, Bir fest,prazni hoteli, ograni~en rad re-storana i kafi}a, sve manje dru-`enja zbog socijalnog distanci-ranja.

Zajedno sa ugostiteljstvom iorganizacijom doga|aja strada-la je i industrija piva, mada ne utolikoj meri. Od marta do avgu-sta prema podacima Udru`enjapivara Srbije potro{nja je sma-njena za oko 10 odsto u odnosuna isti period pro{le godine.

Ogroman pad potro{nje uugostiteljskim objektima done-kle je nadokna|en rastom pro-daje piva u maloprodaji, Me|u-tim, neki segmenti pivarske in-dustrije u Srbiji su kao poko{e-ni, a to se pre svega odnosi namikro i male zanatske pivare ~i-ja je prodaja pala i do 90 odsto.

Kao i ostatak privrede, van-redno stanje i zatvaranje granicapolovinom marta zateklo je i pi-vare. U tom trenutku najve}i pro-blem su bile te{ko}e u logistici.

S obzirom da na{a industrijaproizvede godi{nje 5,5 milionahektolitara piva, to zna~i uvozsirovina, izvoz, pa i uvoz piva.

Andreja Pavlovi}, izvr{ni iz-vr{ni menad`er Udru`enja pi-vara Srbije koje okuplja tri naj-ve}a proizvo|a~a na na{emprostoru Karlsberg, Hajneken iApatinsku pivaru koji ~ine 94odsto ukupnog tr`i{ta isti~e daje prvi udar bio nepredvidiv.

„Prvih mesec, dva je bilo ve-oma te{ko, ali sre}om uspelismo da se sna|emo oko nabav-ke sirovina tako da nije bilo po-reme}aja ni u proizvodnji ni udistribuciji. Imali smo nedou-mice oko statusa voza~a, oko ca-rinskih procedura, oko primenemere u vezi Kovida… Ipak nakraju, u na{oj industriji nije bilootpu{tanja”, obja{njava Pavlo-vi}, dodaju}i da pivarska indu-strija u Srbiji direktno i indirekt-no zapo{ljava oko 15.000 ljudi.

Od loma 2008. godine kada jezbog ekonomske krize potro{njapiva pala za 15 odsto, srpsko tr-`i{te bele`i stalan ali blagi rast.

Na nivoe potro{nje iz 2008.stigli smo tek pro{le godine. Ume|uvremenu je Srbija, premapodacima Eurostata, postaladrugi izvoznik piva po obimu uEU iza Meksika, a ispred SAD,Kine, Rusije…

„Srbija je pivarska zemlja i tobi trebalo da se respektuje i ka-da se radi o planovima i strate-gijama. Svake godine pravimostudije uticaja pivarske industri-je i ova industrija godi{nje do-nosi preko 3,5 odsto ukupnihprihoda bud`eta sa svim porezi-ma i akcizama”, isti~e Pavlovi}.

Kao {to je potro{nja pala u

Srbiji u sli~nom iznosu je pala iu Evropi, pa je i izvoz na{{ih pi-vara za ovih {est meseci od mar-ta do avgusta smanjen za oko 15odsto. Ono {to mu~i pivare, kaoi sve ostale, je neizvesnost.

„Situacija sa kovidom je i da-lje nepredvidiva i ne znamo ka-da se mo`e o~ekivati izlazak izkrize. Te{ko je re}i, ali ukolikobi se primenile neke mere kojepredla`emo o~ekujemo povra-tak tr`i{ta u roku od 1,5 do dvegodine”, napominje na{ sago-vornik.

To }e pre svega zavisiti odugostiteljstva. Horeca, odnosnohoteli, restorani i kafi}i ~ine oko30 odsto prodaje piva u Srbiji.„To je sada smanjeno na mo`dapet odsto. Maloprodaja jestemalo pove}ana, ali ne dovoljnoda nadoknadi ovaj pad“.

Do sada su najve}i proizvo|a-~i pro{li bez otpu{tanja, koristilusu neke mere Vlade, a tu je naj-

vi{e zna~ila isplata dela zarade,ali to je sve na odre|eno vreme.

„Mi smo izneli predloge Vla-di za pomo} i na{oj industriji,ali pre svega za pomo} ugostite-ljima. Jedna mera je da se PDVza ugostiteljske objekte spustina 10 odsto i ideja je da se pre-kopira praksa nekih evropskihzemalja, kao na primer Rumu-nije, Bugarske ili ^e{ke. Poka-zalo se da je to dovelo i do skokapotro{nje, ali je dalo i prostoraugostiteljima, da iako }e ove go-dine biti u gubitku, bar moguda pre`ive. Drugi predlog je dau narednom periodu ne budepove}anja akciza na pivo kakobismo mogli da zadr`imo pro-izvodnju u narednom periodu.Nadamo se da bi ta mera dove-

la i do rasta tr`i{ta. Tre}i pred-log je da se obezbedi subvencijaza deo zakupa koji pla}aju ugo-stitelji kako bi mogli da imajuvi{e fleksibilnosti u poslovanju.To su sve mere koje su ve} pri-menjivane u zemljama koje se uvelikoj meri oslanjaju na ugosti-teljstvo i turizam, kao {to su Ve-lika Britanija, Nema~ka, Fran-cuska i hteli smo da deo njiho-vog uspeha prekopiramo ovde.Razgovori o tome su u toku i vi-de}emo kako }e se odvijati”, ka-`e Pavlovi}.

Pivari od ranije imaju pred-loge i nekih dugoro~nijih meraa to se pre svega odnosi na akci-ze. Predla`e se obra~un akcizena osnovu suvog ostatka piva,{to bi trebalo da dovede da se zapiva sa ve}im procentom alko-hola pla}a ve} akciza. Osim to-ga oni isti~u da je kod nas udeoakciza i poreza u krajnoj ceniiznad EU proseka, a da bi njiho-

vo smanjenje moglo ~ak i dove-sti do rasta prihoda u bud`etkroz rast potro{nje piva.

Naspram velikih pivara stojemikro ili male pivare koje suposlednjih godina do`ivele pra-vi bum. Na`alost, njihov glavnina~in prodaje je preko ugosti-teljskih objekata, a kao i u dru-gim oblastima najvi{e su stra-dala mikro i mala preduze}a.

Kosara Dangi} Melentijevi},suosniva~ Kabinet pivare iz So-pota, isti~e da je pored Horeca-e pogo|en i izvoz.

„Vandredno stanje je drasti~-no smanjilo prodaju piva, preko90 posto, jer je Horeca zamrla, ai jer je u prvi mah vladao i psiho-lo{ki {ok kod potro{a~a. Poredtoga izvoz je zna~ajno smanjen.Sre}om ve} dve godine imamoonlajn prodavnicu koja je pro-cvetala u kombinaciji sa „in ho-use” isporukama i odr`ala nivozaposlenih na istom nivou za-

jedno sa maloprodajnim kana-lima preko distributera. Dakle,ljudi jesu vi{e provodili vreme-na i kuvali ku}i nego ranije i `e-leli su da taj trud prati i kvalitet-no pivo”, isti~e ona.

Iz istog razloga za pad proda-je na doma}em tr`i{tu je, premanjenim re~ima, smanjen i izvoz.

„Horeca kanali u raznim ze-mljama nemaju razra|enu on-lajn prodaju, a u startu je stranaroba ~esto skuplja. Jedino smobogatija tr`i{ta poput Singapu-ra ili [vajcarske uspeli da odr`i-mo u kontinuitetu”, napominjena{a sagovornica.

Svako se snalazio kako jeumeo, a u Kabinetu su imalisre}u da su godinu ranije otvo-rili restoran i to u prirodi.

„Imali smo veliku sre}u da jena{ restoran u prirodi. Poredsmanjenog kapaciteta gornjegrestorana ponudili smo i piknikkoncept na hektar i po livade.

Ljudi su u`ivali u ~arima vazdu-ha, opu{tenosti, dru`enja i au-tenti~ne kuhinje i pi}a”, ka`eona i dodaje da {to se ti~e ugo-stiteljstva uop{te, ono se jo{ ni-je oporavilo.

Pavlovi} isti~e da velike piva-re pru`aju pomo} malim piva-rama, nude}i im laboratorije zatestiranje sirovina i piva, u {ire-nju kanala prodaje, razvoju on-lajn servisa.

„Velike pivare ne gledaju namikro i male pivare kao na kon-kurenciju. Imamo na tr`i{tu trivelike pivare koje ~ine 94 odstotr`i{ta i one su konkurenti iz-me|u sebe. Male pivare uzima-ju oko tri odsto, a ostatak susrednje pivare poput Ni{ke, Va-ljevske i BIP-a. Mikro i male pi-vare pokrivaju potpuno drugisegment tr`i{ta. I u inostran-stvu i kod nas mikropivare iza-zivaju pa`nju javnosti, {ire ku-lutru piva. Na njih gledamo vi-{e na partnere koji {ire tr`i{te.Male pivare mnogo inoviraju,isprobavaju nove recepte, kuva-ju pivo na inovativne na~ine iako uspeju u ne~emu to otvarapoptuno novo tr`i{te i velike pi-vare to prate”, obja{njava Pa-vlovi}. Milo{ Obradovi}

Beograd - I dok je kriza izazvanaepidemijom virusa korona po-jedine sektore gurnula na ivicuopstanka, drugi su iz nje izvuklii neke koristi, tako su proizvo-|a~i i izvoznici vo}a i povr}a uSrbiji, uglavnom, dobro pro{li.

Neki od njih od po~etka kri-ze do danas bele`e rast izvoza ido 20 odsto, dok je s druge stra-ne izvoz mesa iz na{e zemlje uistom periodu bele`io pad, ko-ji je i{ao do 20 odsto.

Srbija je u prvih osam mese-ci ove godine ukupno izvezlarobe u vrednosti od 10,6 mili-jardi dolara, {to je pad od 7,6odsto u pore|enju sa istim pe-riodom prethodne godine.

Od januara do avgusta ovegodine prve na listi izvoznihproizvoda bile su elektri~ne ma-{ine i aparati, a odmah na dru-gom vo}e i povr}e ~iji je izvozdostigao 564,2 miliona evra. Izapovr}a i vo}a su itarice, pogon-ske ma{ine i proizvodi od kau-~uka.

Izvoz u sektoru poljoprivre-de porastao je u prvoj poloviniove godine u odnosu na isti pe-riod pro{le za 10,3 odsto. Rastuje najvi{e doprineo, {to pokazu-ju podaci RZS, rast izvoza `itaod 9,8 odsto, ali i izvoz jabu~a-stog i ko{ti~avog vo}a, kojeg jeu inostranstvo izvezeno za 19,8odsto vi{e. Smrznuta malinaje, na primer, ovog avgusta bilame|u pet naj~e{}ih izvoznih ar-tikala u na{oj zemlji, a vrednostizvoza samo tokom tog mesecabila je 26 miliona dolara.

Generalni direktor kompani-

je Select Fruit iz Subotice DarkoMratinkovi} ka`e za Danas dase oni bave izvozom sve`eg vo-}a i povr}a i da im je obim poslaporastao za nekih 20 odsto uodnosu na pro{lu godinu.

„Mogu slobodno re}i da je si-tuacija sa virusom COVID19 zana{ posao dobro do{la, jer je do-sta pove}ana potro{nja sve`egvo}a i povr}a. [to se izvoza ti~e,najvi{e izvozimo u Rusiju, zatim^e{ku, Poljsku, Hrvatsku i Itali-ju,” napominje Mratinkovi}.

Doma}e tr`i{te, kako ka`e,ne rade te i nemaju zna~ajnijiuvid o potro{nji u Srbiji.

„Proizvodnja u na{oj kom-paniji nije smanjena, mo`da je~ak i uve}ana, ve}i je asortimanvo}a i povr}a”, isti~e Mratinko-vi}.

Mali proizvo|a~i vo}a i povr-}a, ali i prera|evina poput d`e-mova, pekmeza i ajvara tokomkrize su uglavnom bili usmere-ni na doma}e tr`i{te i to pre sve-ga, onlajn prodaju.

Predsednik Saveza proizvo-|a~a tradicionalnih proizvodaSrbije Stevica Markovi} ka`e zana{ list da na po~etku krize po-ljoprivrednim proizvo|a~imanije bilo lako, naro~ito p~elari-ma koji su pretpreli velike {tete,ali da su se svi vrlo brzo prilago-dili novonastaloj situaciji.

„Poljoprivreda je mo`da inajmanje {tete pretrpela, jer ka-da je kriza po~ela sezona jo{ ni-je bila u punom jeku pa smoimali vremena da se prilagodi-mo. Ve}ina nas malih proizvo-|a~a koncentrisala se na onlajn

prodaju”, ka`e Markovi}. To jefunkcionisalo dobro, uz manjeproblema, napominje on, dok jeizvoza bilo malo.

„Izvoz se sveo na to da se au-tobusima {alje roba u inostran-stvo, me|utim, i toga je vreme-nom bilo sve manje. Osim toga,velika je bila potra`nja na do-ma}em tr`i{tu tako da je za ma-le proizvo|a~e i to bilo dovolj-no”, isti~e Markovi}.

On ka`e da zna i velike proiz-vo|a~e vo}a i povr}a iz Vojvo-dine koji su mu rekli da su to-kom epidemije mogli da proda-ju i dva i tri puta vi{e robe do-ma}im marketima samo da suimali.

„U jednom trenutku je bilavelika potra`nja marketa za vo-}em i povr}em, naro~ito zato{to pijace nisu radile”, podse}aMarkovi}.

I dok su proizvo|a~i i izvo-znici vo}a i povr}a zadovoljnisezonom koju je omela epide-mija, proizvo|a~i mesa i me-snih prera|evina ne mogu dabudu. Izvoz mesa je smanjen,{to je dovelo i do prezasi}enjadoma}eg tr`i{ta, a samim tim icene su pale.

Cene svinja bile su ovog letani`e za 15 odsto, kilogram `i-ve vage kretao se do 150 dinara.Junetina je tako|e izgubila naceni, pa se prodavala za 150 do180 dinara za razliku od pro{legodine kada je ko{tala 240 do250 dinara. Drasti~no su, na-pominju pojedini proizvo|a~i,pale i cene piletine u odnosu napro{lu godinu.

Ranije najavljen i od stranedr`ave dogovoren izvoz juneti-ne za Tursku i Kinu u martuje odlo`en, odnosno stopiranupravo zbog pandemije. Proiz-vo|a~ima je tako ostalo mesa,ulo`ili su u tov junadi, a tomeso posle nisu mogli da izve-zu zbog krize. Me|utim, osimkrize, uzgajiva~ima stoke u na-{oj zemlji dodatno je planovepokvarila i pojava afri~ke kugesvinja, zbog koje je po~etkomove godine, ali i u septembru uisto~nom delu Srbije stotine svi-nja pobijeno, a `ari{te i okolnamesta progla{ena zaraznimpodru~jem. Ve}e kompanijekoje se u Srbiji bave i proizvod-njom i izvozom mesa, me|u-tim, uspele su nekako da pregu-raju poslednjih nekoliko mesecii nastave da rade.

U kompaniji Zlatiborac zaDanas ka`u da su ako se gledakoli~inski u odnosu na isti pe-riod u 2019. godini, ove godinezabele`ili pad izvoza za nekih20 odsto.

„Osim epidemije virusa ko-rona, na pad izvoza je, svakako,

uticala i situacija sa afri~komsvinjskom kugom i posledi~no,zabranom izvoza mesnih prera-|evina od svinjskog, termi~kineobra|enog mesa za sve pro-izvo|a~e iz Srbije“, isti~u ukompaniji Zlatiborac.

Iz ove kompanije podse}ajui na to da sve mesne prera|e-vine od svinjskog mesa kojene prolaze postupak termi~keobrade ne mogu da se izvozena tr`i{ta Ruske Federacije, Cr-ne Gore i Belorusije.

„U periodu od marta do sa-da najvi{e smo proizvoda iz-vezli na tr`i{ta Severne Make-donije i Ruske Federacije. Mo`ese re}i da se nakon leta ose}ablagi oporavak i rast prodaje, aliovaj rast moramo interpretirativrlo obazrivo, jer je, sasvim mo-gu}e, re~ o uticaju sezonaliteta“,nagla{avaju u Zlatiborcu. Kadaje, kako ka`u, re~ o tr`i{tu Sr-bije, u periodu od februara dojula ove godine, a na osnovurezultata istra`ivanja tr`i{ta,bele`i se trend rasta prodajemesnih prera|evina.

Lj. Bukvi}

utorak, 10. novembar 2020.II IIIutorak, 10. novembar 2020.

SPECIJALNI DODATAK Urednik: Aleksandar Milo{evi} Korektura: Ana Ron~evi} Prelom: Slobodan Srem~evi}

Nada da }e biti bolje zlatare jo{ ne napu{ta

Zbog korone ni zlato vi{e ne sija

Izvoz povr}a i vo}a u porastu zbog rasta tra`nje za zdravom hranom

Korona pomogla vo}arima, sasekla mesare

Tr`i{te piva u Srbiji od marta palo 10 odsto, najvi{e stradale zanatske pivare

Oporavak pivarske industrije tek 2022. godine

Majdanpek - „Zabranjeno odr`a-vanje svadbi, matura, ro|enda-na“, „Zabranjeno okupljanje vi-{e od pet/deset ljudi u zatvore-nom prostoru“ – ovo je tek deozabrana koje su u mnogim me-stima u Srbiji svakodnevnicazbog epidemije.

Ugostitelji jesu na udaru, aliepidemijske posledice zbog za-brana manje vi{e trpe i drugi.

Zlatarske radnje na primer.Nakit, naro~ito ako se radi oskupocenom sa dragim kame-njem, jeste luksuz koji malo lju-di u Srbiji sebi mo`e da priu{ti,ali par grama zlata oblikovanogve{tim zlatarskim rukama u pr-sten, min|u{e, narukvicu nijesamo poklon, ve} i trajna uspo-mena, za koju se novac na|e.

Kupuje li se nakit u doba ko-rone, pitali smo zlatare u Nego-tinu, Kladovu, Majdanpeku iDonjem Milanovcu. I dobilibezmalo identi~an odgovor –kupci sve re|i, posla sve manje.

– Nema ve}e razlike da li steu Beogradu, Ni{u, Knja`evcu,Zaje~aru. Svuda je isto – ka`ena{a sagovornica iz Kladova

koja je elela da ostane anonim-na, pozivaju}i se na razgovoresa kolegama iz bran{e.

Prema njenim re~ima, mno-go ljudi je ve} zatvorilo svojeradnje ili smanjilo njihov broj, au njenoj radnji, koja iza sebeima dvodecenijsku tradiciju, uskladu sa tra`njom, osim zlat-nog i srebrnog nakita, u asorti-manu su i satovi.

– Da nema satova i srebrakoji je trgovinska roba i koji seprodaju, ba{ bi bilo te{ko, jerzlato ne ide kao {to je i{lo – ka`eona, dodaju}i da su tri minimal-ca kao pomo} dr`ave zna~ila.

– Otkazane su svadbe, otka-zani su ro|endani i sve to uti~ena posao jer nam je posao uskopovezan sa tim sve~anostima.Radnje smo otvorili ~im je zavr-{eno vanredno stanje, ali nam jeproizvodnja u radionici starto-vala tek 1. jula i to u mnogo ma-njem obimu nego {to je to bilo

do sada – pri~a Barbara Rado-savljevi} iz SZZR Zlatar Radosa-vljevi} iz Negotina.

Osim u Negotinu, zlatarskuradnju imaju i u Zaje~aru, kao iproizvodnu radionicu u Nego-tinu.

– Materijal za proizvodnjukao i pre korone nabavljamo izotkupa i zamene staro za novo,a kao i obi~no u kriznim situa-cijama uvek ima vi{e otkupa jerljudi kada su krizi obi~no pro-daju nakit. Prodaja je slabija –ka`e Barbara koja smatra da }eako se ovakva situacija nastavideo njenih kolega ve} tokom zi-me biti u problemu.

„Sad dok je jo{ leto, ne{to se ivrti, radi se. Mislim da }emoposledice maksimalno osetitikad do|e zima. I to pre svegaoni koji nisu proizvo|a~i, oni

koji su mali. Bojim se da }e do-sta njih posustati, mo`da ~ak izatvoriti svoje radnje. Tro{koviidu, treba platiti radnike, a re-zervi je sve manje“, pri~a Barba-ra koju je, kao i mnoge drugepreduzetnike, iznenadila ekotaksa, jo{ jedan finansijski na-met koji moraju da pla}aju.

„To je jedna nelogi~na situa-cija, takvu taksu treba da pla}a-ju zaga|iva~i, za{to bi to pla}alisvi preduzetnici“, pita se Barba-ra Radosavljevi}.

Ne samo prodajom, ve} i pro-izvodnjom nakita bave se i na{isagovornici, koji su tako|e insi-stirali na anonimnosti, iz maj-danpe~ke op{tine i na isti na~in –otkupom i zamenom staro zanovo obezbe|uju repromaterijal.

Ka`u za sebe da su „deca Zla-tare“ (fabrika Zlatara Majdan-pek koja je u ste~aju), da je situ-acija te{ka, da je kupaca malo ida je korona spre~ila i dolazak

na{ih ljudi iz inostranstva koji,dok su na letnjem odmoru, bu-du neka vrsta finansijske injek-cije. Ali se nadaju da }e ipak bi-ti bolje.

Njihova koleginica iz Klado-va nije naro~ito optimisti~na.

– Ova godina je definitivnopropala, nema tu {ta da se pri-~a. Ne znam da li }e biti bolje –zaklju~uje kladovska zlatarka.

Slika je za nijansu druga~ijau Beogradu u odnosu na isto~-nu Srbiju, {to je u neku ruku irazumljivo – znatno vi{e sta-novnika, zna~i vi{e i potencijal-nih kupaca.

Otkazana svadbena slavljauslovila su pad prodaje burmi,ali Beogra|ani kupuju nakit i zamanja slavlja, saznaje Danas uZlatari Pani} u Beogradu kojave} trideset godina posluje kao

porodi~na radionica, sa dve pro-dajne radnje.

– Od kad je zabrana okuplja-nja na snazi, procenat prodajeburmi je opao, me|utim, ostalognakita nije, jer ljudi kupuju nakiti za manja slavlja. Na{a firma imasopstvenu radionicu koja dugogodina posluje, pa zato nemamozastoja. U toku vanrednog stanjami smo radili sve vreme, smanje-nim intezitetom, ali smo radili –ka`e menad`er Zlatare Pani} uBeogradu Dalibor Je~evi}, zapa-`aju}i da se u ovom periodu naj-vi{e prodaju de~iji pokloni.

– Kriza je evidentna i to je nasvim poljima izra`eno – i poljuproizvodnje i polju prodaje, alismo mi u prednosti jer ni odkoga ne zavisimo, radimo sma-njeno, ali radimo – konstatujeJe~evi} i dodaje da se nadaju da}e biti bolje, u nekom nared-nom periodu.

Jelena Bujdi} Kre~kovi}

Izvoz u sektoru poljoprivrede porastaoje u prvoj polovini ove godine u odnosuna isti period pro{le za 10,3 odsto. Rastu je najvi{e doprineo, izvoz `ita od 9,8 odsto, ali i izvoz jabu~astog i ko{ti~avog vo}a, kojeg je u inostranstvoizvezeno za 19,8 odsto vi{e

Pojedini segmenti pivarske industrije uSrbiji pali su kao poko{eni koronom, ato se pre svega odnosi na mikro i malezanatske pivare ~ija je prodaja skliznula ido 90 odsto

Kupuje li se nakit u doba korone, pitalismo zlatare u Negotinu, Kladovu, Majdanpeku i Donjem Milanovcu. I dobili bezmalo identi~an odgovor –kupci sve re|i, posla sve manje

Foto:

EPA-

EFE R

UNGR

OJ YO

NGRIT

Foto:

EPA-

EFE D

AN HI

MBR

ECHT

S

Foto:

FoNe

t Zora

n Mr|

a

utorak, 10. novembar 2020. IV

Dok ve}ina privrednika gleda kako da smanji gubitke, za proizvo|a~e lekova nema krize

Farmaceutska industrija tokompandemije zabele`ila veliki rastBeograd - Kada se pogledaju re-zultati srpske industrije od po-~etka godine ve}ina oblasti je ucrvenom, osim duvanske, naft-ne i – farmaceutske industrije.

To nije neo~ekivano, jer jeglobalna ekonomska kriza ovegodine, koju opisuju kao naj-o{triju jo{ od Velike depresije1929. godine, rezultat zdrav-stvene krize izazvane pande-mijom korona virusa.

Ova specifi~nost je dovelado toga da jedan od dobitnikapandemije bude i farmacija. Zaprvih sedam meseci proizvod-nja farmaceutske industrije bi-la je za skoro 13 odsto ve}a odpro{logodi{nje proizvodnje.

Ovo su jo{ i ubla`eni rezul-tati julskim usporavanjem,po{to je u aprilu i maju me|u-godi{nji rast iznosio i oko 16odsto.

Ionako ogroman biznis naglobalnom nivou, sa prome-tom od ~ak 455 milijardi dola-ra, ove godine }e zabele`iti do-datni rast, ali je ova kriza otkri-la i neke slabosti koje poga|ajui druge industrijske oblasti.

Recimo, 90 odsto sastojakaza generi~ke lekove, a to su le-kovi kojima je istekla patentnaza{tita i slobodni su za proiz-vodnju, dolazi iz Kine.

Po~etkom godine imalismo zatvaranje Kine zbog epi-demije korona virusa, zbog~ega su lanci snabdevanja pre-kinuti ili ote`ani i zbog ~ega jepretila opasnost od nesta{icalekova.

U na{em slu~aju, nave}iproizvo|a~ lekova u Srbiji He-mofarm, koji radi u okviru ne-ma~ke [tade je prema re~imageneralnog direktora Ronalda

Zeligera uspeo da na vremeobezbedi sirovine za nesmeta-nu proizvodnju.

„Aktuelna pandemija po-godila je na samo zdravlje ce-log sveta, ve} je uticala i na glo-balnu privredu. Kao neka vrstakorona-cunamija obru{ila sena poslovanje gotovo svih in-dustrija. Farmaceutska indu-strija nije izolovano ostrvo i nanju uti~u kretanja u svim osta-lim granama. Imali smo prili-ku da vidimo finansijske rezul-tate pojedinih farmaceutskihkompanija koje su iskazale gu-bitke u poslovanju za prvih{est meseci ove godine. Akotreba da sumiram, na{a bran-{a je u boljoj situaciji negomnoge druge industrije, alitreba biti svestan da je pande-mija direktno uticala na sma-njenje stope rasta ~ak i u far-maceutskoj industriji. [tada je

zabele`ila rast prodaje od 16odsto u prvih {est meseci, {tozna~i da smo dobro poslovali.Razlog je jednostavan: reago-vali smo na vreme, obezbedilidovoljno sirovina i omogu}ilida na{a proizvodnja u Vr{cu ina drugim lokacijama radi24/7“, obja{njava Zeliger do-daju}i da je Hemofarm tokompandenije proizveo vi{e lekovanego ikada u istoriji fabrikedugoj 60 godina.

Da bi se non-stop proizvo-dilo najve}i izazov je bio obez-bediti da se radnici ne razbole

„Morali smo da osiguramoda na{i ljudi u proizvodnji, pa-kovanju i logistici ostanuzdravi; najve}i rizik bio je dazaposleni obole, jer bi se to di-rektno odrazilo na stabilnostproizvodnje. U Hemofarmusmo jo{ od po~etka martaimali krizni {tab koji se samo

time bavio – obezbe|enjemsvih uslova da korona ne po-godi na{e proizvodne pogone.Uspeli smo u tome, pa za re-zultat imamo da su lekoviuvek bili dostupni pacijentimai da, {to se na{ih proizvoda ti-~e, nije bilo nikakvih nesta{icana tr`i{tu. Ne o~ekujem ih niu narednom periodu, a za He-mofarm je srpsko tr`i{te uvekprioritet – kakva god da je kri-za, na{e bolnice, apoteke i pa-cijenti }e uvek biti prvi snab-deveni. Vi{e puta sam govoriokoliko je za svaku dr`avu odstrate{kog zna~aja da ima pro-izvodnju lekova na svojoj teri-toriji i to upravo vidimo u ova-

kvim krizama, jer u tom slu~a-ju, ~ak i u najte`im vremeni-ma, mo`e da obezbedi lekoveza svoje gra|ane“, napominjeprvi ~ovek Hemofarma.

Pandemija poja~ana stra-hom je uticala da se tra`nja zalekovima i preparatima zna-~ajno pove}a i to pre svega upo~etnim mesecima, da bi seposle smanjila. Na to ukazujei podatak da je u julu proiz-vodnja farmaceutske industri-je smanjena za skoro ~etiri od-sto u odnosu na isti mesecpro{le godine.

„Ukoliko govorimo o pro-jekcijama za naredni period, uovom trenutku jo{ je te{ko da-ti precizniju prognozu, jer neznamo kakvu }e formu i in-tenzitet pandemija imati to-

kom jeseni i zime. Mislim dasu i farmaceutske kompanijesmanjile svoja o~ekivanja zaovu godinu kada je re~ o po-slovnim rezultatima, ali kao{to rekoh, u na{oj industriji jesituacija ipak bolja nego umnogim drugima“, zaklju~u-je Zeliger dodaju}i da je direk-tan uticaj pandemije na far-maciju nagla potreba za digi-talizacijom proizvodnje i pro-daje, ali i sve ve}e poverenje ule~enje na daljinu.

I Du{an Dreni}, farmaceuti ~lan Inicijative za farmacijuisti~e da niko pa ni farmaceu-ti nisu bili spremni za ono {to

nas je pogodilo, aloi da je naj-va`nije da je snabdevanjeostalo neprekinuto.

„Pojavio se strah i to je nor-malna reakcija, ali mislim dasu mediji doprineli da strahbude mnogo ve}i nego {to jetrebalo. Tako|e tome su do-prineli i postupci nadle`nih,izjave u medijima ili pojavlji-vanje u medijima bez maski.Ako pozivate na ozbiljnost,onda se pona{ajte ozbiljno.Najve}i izazov je bio obezbe-|ivanje stabilnih i konstant-nih kanala snabdevanja leko-vima i medicinskom materija-lom. Mislim da su farmaceutito uspeli. Pojedina~no su se ja-vljali primeri da se u nekomtrenutku pojave vi{e cene ne-kog materijala, ali na tr`i{tune mo`ete da odredite cenu.[to je ve}a potra`nja ve}a je icena. Farmaceutsko tr`i{te jekao i svako drugo, ali glavno jebilo da se ne naru{i kontinui-tet snabdevanja”, smatra onukazuju}i da sada dolazi dodruga~ijih situacija koje tako-|e nisu dobre.

„Sada imamo da se medi-cinske maske prodaju u obi~-nim prodavnicama {to nijedobro. Maska je medicinskosredstvo za koju treba dozvo-la Agencije za lekove prilikomuvoza ili pu{tanja u prodaju.Maske u prodavnicama ne-maju tu dozvolu, trgovci su vi-deli {ansu da zarade, niko ihne kontroli{e, a narod kupu-je”, upozorava on dodaju}i daza{titna maska nije modni de-talj, pa da se nosi ispod bradeili oko ruke. „Treba je koristi-ti za ono za {ta slu`i”.

Milo{ Obradovi}

Pandemija poja~ana strahom je utica-la da se tra`nja za lekovima zna~ajno pove}a i to pre svega u po~etnim mesecima, da bi se posle smanjila

Beograd - Ne vi{e od deset moma-ka na spratu fitnes kluba nedalekood Tro{arine u Beogradu ve`balo jena spravama u ~etvrtak popodne.

Me|u nekoliko ve`ba~a u prize-mlju, tako|e na spravama, bile su idve devojke. Jedna od njih je dizalategove. Moderna sala za ve`banjegrupnih programa – pilatesa, joge,zumbe – sa pogledom na naseljeStepa Stepanovi} je bila prazna. Ka-ko su se po~etkom maja teretane ifitnes klubovi vratili u „`ivot” poslejednoipomese~ne pauze zbog epi-demije virusa korona vi{e ni{ta nijeisto i te{ko da }e biti uskoro.

„Zabranjen je rad 15. marta i do-zvolili su nam da po~nemo 27. aprila,s tim {to smo mi smatrali da je to pre-rano i dogovorili se da krenemo iz-me|u 4. i 11. maja, kada proradi pre-voz, kada se pripremimo i prilagodi-mo merama”, ka`e za Danas VladimirJoksimovi}, vlasnik Athletic’s gym fit-nes klubova i potpredsednik Savezaza rekreaciju i fitnes Srbije.

Neki su jedva ~ekali da teretanepo~nu da rade, ka`e, drugi su imalibojazan, zvali su da pitaju za uslovei mere.

„Po{tujemo sve, od ulaza gde su de-zobarijere, dezinfikatori ruku, u ve`ba~-kom prostoru je asepsol, u toaletima isvla~ionicima sapuni, topla voda. Spra-ve na kojima nismo mogli da obezbe-dimo dovoljno udaljenost isklju~ili smoiz upotrebe, po{tujemo to da ne sme vi-{e od jednog ~oveka na ~etiri kvadrat-na metra”, nabraja Joksimovi}.

Dok razgovaramo, na spratu uzstakleni zid sa pogledom na naseljena pokretnim trakama kojih je sigur-no vi{e od 20 ve`ba jedan mu{karac.Svaka druga traka, zbog bezbedno-sti, odnosno nedovoljne distance iz-me|u njih – je van upotrebe.

„[to je ja~a epidemiolo{ka slikato je broj ljudi u fitnes centrima zna-~ajno manji, u junu kada je slika bilabolja i pose}enost je bila pove}ana.@elimo da stavimo do znanja da jeve`banje dobro za zdravlje i da je

po`eljno da ve`baju jer tako uti~u nasvoje zdravlje i pobolj{avaju imuni-tet”, isti~e Joksimovi}.

@eli da naglasi, ka`e, da teretane ni-su bile ari{te ni na po~etku epidemijea ni kasnije, jer je situacija i{la na boljeuprkos tome {to su fitnes centri radili.Finansijski je epidemija imala ogro-man uticaj na njihovu bran{u. VladimirJoksimovi} ka`e da je uprkos tome ve-liki broj klubova uspeo da pre ivi.

„U maju smo radili sa 30 do 40 od-sto od uobi~ajenog broja, u junusmo imali 60 do 70 odsto i tada smonormalno funkcionisali. Me|utim, danije bilo relaksacionih mera od stra-ne zakupaca, ali i dr`ave, te{ko da bi-smo ovo izdr`ali”, napominje na{ sa-govornik.

Tro{kovi zakupa su im dok nisu ra-dili bili ili smanjeni ili anulirani, u majusu zakupodavci imali razumevanja i ki-rija je bila spu{tena od 30 do 50 odsto.

„Osim toga, iskoristili smo i po-mo} dr`ave od tri minimalca i jo{dva puta po 18.000 dinara, prolongi-

rali smo doprinose za slede}u godi-nu, komitenti su nam izlazili u suret,neki i oprostili potra`ivanja. Kada sesve sabere od marta do kraja avgu-sta, uz pomo} svih relaksacija i po-mo}i do{li smo do toga da smo unajboljem slu~aju na pozitivnoj nu-li”, ka`e Vladimir Joksimovi}, u ~ijimfitnes klubovima kojih u Beograduima ~etiri niko zbog krize od 50 za-poslenih nije ostao bez posla.

Master profesor sporta i fizi~kogvaspitanja i suvlasnik City Fitness klu-bova Milan Zari} ka`e za Danas da sunakon otvaranja svi objekti bili du`nida na svoje ulaze postave dezobarije-re, obezbede gel za dezinfekciju rukuna ulasku kao i ve}e koli~ine alkoholau sali za ve`banje i svla~ionicama.

„Primera radi, za na{a dva kluba, tro-{imo oko 100 litara alkohola mese~nosamo za dezinfekciju sprava i povr{ina.U ovom trenutku na{e radno vreme jeskra}eno i radimo do 21 ~as shodnouredbi Vlade, pored toga uvedeno jejo{ nekoliko pravila”, napominje Zari}.

Ta pravila podrazumevaju obave-znu dezinfekciju obu}e, ruku, obave-zno kori{}enje dezinfekcionog sred-stva pre i nakon kori{}enja sprava,opreme i tu{eva, po{tovanje razma-ka izme|u ve`ba~a od najmanje dvametra i u njihovom objektu mo`e bi-ti samo jedan ve`ba~ na 10 kvadrat-nih metara. Zari} podse}a da su fit-nes klubovi bili zatvoreni 45 dana, {toje za svaki, a pogotovo njihov posaovelika pauza.

„U na{em poslu je veoma va`noklijentima obezbediti kontinuitet, jerse ljudi nakon svega par dana pauzeulenje i neretko odustanu od ve`ba-nja. U tom periodu smo se trudili daonlajn ve`banjem koliko-toliko osta-nemo sa ~lanovima u kontaktu i daim fizi~kom aktivno{}u skrenemomisli sa problema i negativne atmos-fere“, isti~e na{ sagovornik.

Nakon ponovnog otvaranja ima-li su, kako ka`e, veoma slab odziv~lanova, ~emu je doprinela i negativ-na kampanja kriznog {taba koji su

teretane okarakterisali kao mesta ko-ja treba izbegavati.

„Sre}om, ljudi su vrlo brzo shvati-li da su teretane poslednje oazezdravog `ivota i mesto gde se gradijak imunitet pa su po~eli da dolaze“,napominje Zari}.

Na pitanje da li mo`e da uporedistanje sada u odnosu na ono od preepidemije Milan Zari} ka`e da su sta-tisti~ki gledano imali maj koji jebio oko 40 odsto lo{iji od istog me-seca pro{le godine, dok je jun biodesetak procenata bolji od juna iz2019. godine.

„Dobra poseta je potrajala maloposle izbora i onda smo opet imalivrtoglav pad. U toku jula smo ostva-rili najlo{iji rezultat u jedanaest go-dina dugoj istoriji na{eg kluba, ali seu avgustu na{e poslovanje laganopopravlja“, ka`e Zari}.

Za oporavak }e, prema njego-vim re~ima, biti potrebno dosta vre-mena.

Lj. Bukvi}

Teretane jedva na nuli

Foto:

EPA J

AWAD

JALA

LI