OSNOVI GEOLOGIJE UGLJAOSNOVI GEOLOGIJE UGLJA

LITERATULITERATURRAA

Thomas L., Thomas L., 20020022:: Coal geologyCoal geology. John Wiley& . John Wiley& Sons, 384pSons, 384p ..

PantiPanti NN. . ii NikoliNikoli PP., 1973: ., 1973: UgUgljlj..-- NauNaunanaKnjigaKnjiga, , BeogradBeograd, 563 , 563 strstr..

NikoliNikoli PP., ., ii DimitrijeviDimitrijevi DD., 1990: ., 1990: UgaljUgaljJugoslavijeJugoslavije..-- PronalazaPronalazatvotvo, , BeogradBeograd, 462 , 462 strstr..

Taylor G. H., TeichmTaylor G. H., Teichmller M., Davis A., Diessel C. ller M., Davis A., Diessel C. F. K., Littke R. and Robert P., 1998F. K., Littke R. and Robert P., 1998:: Organic Organic PetrologyPetrology. . GebrGebrder Borntraegerder Borntraeger, , BerlinBerlin--StuttgartStuttgart,, 704 p.704 p.

DEFINICIJADEFINICIJA UGALJUGALJ je organogeno sedimentna stena je organogeno sedimentna stena

mrke do crne boje, koja ima sposobnost mrke do crne boje, koja ima sposobnost da gori i moda gori i moe se koristi kao gorivo.e se koristi kao gorivo.

Nastao je Nastao je akumulacijomakumulacijom ostataka ostataka kopnenih,kopnenih, ree vodenih biljakaree vodenih biljaka i retko i retko od fitood fito-- i zooplanktona, u slatkovodnoj i zooplanktona, u slatkovodnoj sredini (jezera, mosredini (jezera, movare, deltne ravnice). vare, deltne ravnice).

Osim organske materije ugalj sadrOsim organske materije ugalj sadri i vrste vrste mineralne primese (mineralne primese (manje od 50 % manje od 50 % neorganske materije).neorganske materije).

Ugalj se javlja u vidu slojeva zajedno sa Ugalj se javlja u vidu slojeva zajedno sa drugim sedimentnim stenama.drugim sedimentnim stenama.

Tvrdina od 1 do 3 Mosove skale.Tvrdina od 1 do 3 Mosove skale. U elementarnom sastavu organske mase U elementarnom sastavu organske mase

ugljeva preugljeva preoovladava vladava ugljenikugljenik (od 65% kod (od 65% kod mrkih do 98% kod antracita), mrkih do 98% kod antracita), kiseonikkiseonik (od (od 30% kod mrkih do 1% kod antracita) i 30% kod mrkih do 1% kod antracita) i vodonikvodonik (od 6% kod mrkih do 1% kod (od 6% kod mrkih do 1% kod antracita).antracita).

Prema stepenu Prema stepenu karbonifikacije karbonifikacije (hemijske zrelosti) (hemijske zrelosti) ugljevi se dele na:ugljevi se dele na:-- MRKEMRKE (ugljeve (ugljeve niskog ranga), niskog ranga), -- KAMENEKAMENE (ugljeve (ugljeve srednjeg ranga) i srednjeg ranga) i -- ANTRACITEANTRACITE(ugljeve visokog (ugljeve visokog ranga).ranga).

U odnosu na poreklo ogranske materije U odnosu na poreklo ogranske materije mogu se izdvojiti:mogu se izdvojiti:

1. UGLJEVI NASTALI OD VI1. UGLJEVI NASTALI OD VIIH BILJAKAIH BILJAKA-- Humusni ugljevi (grupa humolita)Humusni ugljevi (grupa humolita)-- Liptobiolitski ugljeviLiptobiolitski ugljevi

2. UGLJEVI NASTALI OD VI2. UGLJEVI NASTALI OD VIIH I NIIH I NIIH IH BILJAKABILJAKA-- HumusnoHumusno--sapropelni, ili sapropelnosapropelni, ili sapropelno--

humusnihumusni

3. UGLJEVI NASTALI OD NI3. UGLJEVI NASTALI OD NIIH BILJAKAIH BILJAKA-- SapropelniSapropelni

Najstariji ugljevi naeni su u Tasmaniji Najstariji ugljevi naeni su u Tasmaniji (Australija), kao tvorevine starijeg (Australija), kao tvorevine starijeg paleozoikapaleozoika..

Sa aspekta rezervi uglja posebno su Sa aspekta rezervi uglja posebno su znaznaajni sedimentni kompleksi stena ajni sedimentni kompleksi stena devondevonskeske, , karbonske, permske, jurske, karbonske, permske, jurske, kredne i tercijarne starostikredne i tercijarne starosti..

U ekonomskom smislu od karbona do U ekonomskom smislu od karbona do kvartara, mogu se izdvojiti kvartara, mogu se izdvojiti dva glavna dva glavna periodaperioda akumulacije uglja.akumulacije uglja.

Prvi je bio Prvi je bio krajem karbona i pokrajem karbona i poetkom etkom permaperma. . OviOvi uugljevi gljevi ine glavne rezerve ine glavne rezerve kamenog uglja u svetu, a prisutni su na kamenog uglja u svetu, a prisutni su na svim kontinentima. Osim svim kontinentima. Osim to su visokog to su visokog ranga, ranga, esto esto susu pretrpeli i znapretrpeli i znaajnije ajnije strukturne promene. strukturne promene.

Drugi vaDrugi vaan period je bio tokom an period je bio tokom tercijaratercijara. . Ovi ugljevi po svom rangu variraju od Ovi ugljevi po svom rangu variraju od lignita do antracita, a lignita do antracita, a ine glavninu ine glavninu svetskih rezervi mrkog uglja. Karakterisvetskih rezervi mrkog uglja. Karakterie e ih velika debljina ugljenih slojeva i ih velika debljina ugljenih slojeva i malamalastrukturna poremestrukturna poremeenost.enost.

Tercijarni ugljevi su, kao i karbonski, Tercijarni ugljevi su, kao i karbonski, globalno rasprostranjeni, a kako su globalno rasprostranjeni, a kako su tradicionalna karbonska letradicionalna karbonska leiita uglja ta uglja uglavnom iscrpljena ili geolouglavnom iscrpljena ili geoloki suviki suvie e slosloena za ekspoloataciju, tercijarni su ena za ekspoloataciju, tercijarni su danas u fokusu istradanas u fokusu istraivanja i proizvodnje.ivanja i proizvodnje.

Ugljevi koji se sporadiUgljevi koji se sporadino javljaju tokomno javljaju tokomtrijasa, jure i kredetrijasa, jure i krede dajudaju znaznaajan ajan doprinos svetskim rezervama, ali nemaju doprinos svetskim rezervama, ali nemaju tako tako iroko rasprostranjenje kao karbonski iroko rasprostranjenje kao karbonski i tercijarni.i tercijarni.

Stratigrafska distribucija rezerviStratigrafska distribucija rezervi: :

Karbon Karbon 20 %20 % Perm Perm -- 27 %27 % Jura Jura -- 16 %16 % Kreda Kreda 21 %21 % Tercijar Tercijar 16 %16 %

NajvaNajvanije nije drdreve:eve: SAD, Kina, Rusija, Australija,SAD, Kina, Rusija, Australija,JARJAR, Indija, Nema, Indija, Nemaka i Poljska.ka i Poljska.

LITOTIPOVI LITOTIPOVI MRKIH I KAMENIH MRKIH I KAMENIH

UGLJEVAUGLJEVA

ta je litotip?ta je litotip? LitotipLitotip je je makroskopskimakroskopski prepoznatljiv prepoznatljiv

sastojak ugljasastojak uglja.. Termin zvaniTermin zvanino uveden od strane no uveden od strane

Seylera (1954), mada se predpostavlja Seylera (1954), mada se predpostavlja da koncept da koncept litotiplitotip datira iz XIX veka pa datira iz XIX veka pa i ranije.i ranije.

Termin litotip prvi put je upotrebila Marie Termin litotip prvi put je upotrebila Marie Stopes (1919).Stopes (1919).

Predstavlja kombinaciju jedne, dve ili Predstavlja kombinaciju jedne, dve ili ste tri grupe maceralaste tri grupe macerala

Litotipovi se razlikuju po boji, sjaju i Litotipovi se razlikuju po boji, sjaju i strukturnostrukturno--teksturnim karakteristikama, teksturnim karakteristikama, tehnolotehnolokim osobinama, maceralnom kim osobinama, maceralnom sastavu, hemijskom sastavusastavu, hemijskom sastavu

Ukazuju na promene uslovUkazuju na promene uslovaadeponovanja organske materije u deponovanja organske materije u momovarivari

Razlikuju se litotipovi mrkih i kamenih Razlikuju se litotipovi mrkih i kamenih ugljevaugljeva

PREGLED LITOTIPOVA MRKIH UGLJEVA(izvor: International Hanbook of Coal Petrography, 1993)

Nisu dokrajadefinisani

Grupa litotipa Litotip Varijeteti*

BARSKITrakasti ugalj Braon - slabo gelificirani

Crni - gelificiraniNetrakasti uti - negelificiraniBraon - slabogelificirani

Crni - gelificirani

KSILITNI

FUZENIZIRANI

ZEMLJASTI

BARSKI LITOTIPBARSKI LITOTIP Izgraen je najveIzgraen je najveim delom od homogenog humusnog im delom od homogenog humusnog

detritusa, sa fragmenatima lidetritusa, sa fragmenatima lia, spora, polena, smola, a, spora, polena, smola, voskova koji su inkorporirani u detritus.voskova koji su inkorporirani u detritus.

Deli se na: Deli se na: -- trakasttrakast i i -- netrakstnetrakst

Trakasti barski litotipTrakasti barski litotip se prema stepenu hemijske zrelosti se prema stepenu hemijske zrelosti deli na: deli na: -- slabo gelificiranislabo gelificirani (braon boje), (braon boje), (meki mrki i mat tvrdi mrki ugljevi)(meki mrki i mat tvrdi mrki ugljevi)-- gelificiranigelificirani (crne boje), (crne boje), (mat i sjajni tvrdi mrki ugljevi).(mat i sjajni tvrdi mrki ugljevi).

Netrakasti barski litotipNetrakasti barski litotip se prema stepenu hemijske zrelosti se prema stepenu hemijske zrelosti deli na:deli na:-- negelificiraninegelificirani ((ute boje), ute boje), (meki mrki i mat tvrdi mrki ugljevi)(meki mrki i mat tvrdi mrki ugljevi)-- slabo gelificiranislabo gelificirani (braon boje), (braon boje), (meki mrki i mat tvrdi mrki ugljevi)(meki mrki i mat tvrdi mrki ugljevi)-- gelificiranigelificirani (crne boje), (crne boje), (mat i sjajni tvrdi mrki ugljevi).(mat i sjajni tvrdi mrki ugljevi).

Svi varijeteti imaju mrki do tamno mrki ogreb, Svi varijeteti imaju mrki do tamno mrki ogreb, Bez sjaja (slabogelificitani) do mat sjajnosti Bez sjaja (slabogelificitani) do mat sjajnosti

(gelificirani) (gelificirani) Svi varijeteti pokazuju nizak stepen refleksije.Svi varijeteti pokazuju nizak stepen refleksije. Strukture su zrnaste (netrakasti) i trakaste (kod Strukture su zrnaste (netrakasti) i trakaste (kod

trakastih), trakastih), Svi varijeteti imaju nepravilan prelomSvi varijeteti imaju nepravilan prelom Barski litotip ima malu mehaniBarski litotip ima malu mehaniku stabilnost.ku stabilnost. UobiUobiajenajen je satojak mrkih ugljeva Tercijarne je satojak mrkih ugljeva Tercijarne

starosti i u visokim procentima izgradjuje ugljeni starosti i u visokim procentima izgradjuje ugljeni sloj sloj (40(40--70 %).70 %).

Nastaje u Nastaje u -- delovima delovima momovaravara niskog NPV izgaenih uglavnom od niskog NPV izgaenih uglavnom odbunjabunja bez drvebez drvea,a,

-- delovima delovima momovaramavarama visokog NPV savisokog NPV sa zeljastomzeljastomvegetacijomvegetacijom (preovl(preovlauju angiospermeauju angiosperme),),

-- jakim razlaganjemjakim razlaganjem viviih kopnenih biljaka ih kopnenih biljaka (gimnospermi(gimnospermi--etinati)etinati)

Jako trakasti, tanko slojeviti do listasti varijeteti ukazuju naJako trakasti, tanko slojeviti do listasti varijeteti ukazuju nasubakvalne uslove stvaranja (jako visok nivo vodenog subakvalne uslove stvaranja (jako visok nivo vodenog stuba) i vodene biljke tipa lokvanja.stuba) i vodene biljke tipa lokvanja.

UPOTREBAUPOTREBA

Barski ugalj ima primenu kod briketiranja, Barski ugalj ima primenu kod briketiranja, likvefakcije (hidrogenizacije) i koksovanja.likvefakcije (hidrogenizacije) i koksovanja.

Iz barskog lototipa dobije se visok sadrIz barskog lototipa dobije se visok sadraj tera i aj tera i voskova koji se voskova koji se iroko koriste u hemijskoj iroko koriste u hemijskoj industriji.industriji.

Izuzetno je znaIzuzetno je znaajan u procesu koksovanjaajan u procesu koksovanja

KSILITNI LITOTIPKSILITNI LITOTIP PokazujePokazuje dobrodobro oouvanuvanuu drvenastdrvenastuu strukturstrukturuu ute, mrke do tamno mrke i crneute, mrke do tamno mrke i crne bojbojee Staklaste sjajnostiStaklaste sjajnosti Trakaste struktureTrakaste strukture Nalazi se u svim mrkim ugljevimaNalazi se u svim mrkim ugljevima NNajzastupljenijiajzastupljeniji je litotip u mrkim ugljevima je litotip u mrkim ugljevima

Tercijarne starostiTercijarne starosti, a , a popo nekadnekad i i izrazitoizrazitodominiradominira nadnad barskimbarskim litotipomlitotipom, , kojikoji jeje drugidrugipopo zastupljenostizastupljenosti..

Nastaje u zoni Nastaje u zoni umske vegetacije sa umske vegetacije sa dominacijom dominacijom etinara (vietinara (vii nivo vodenog i nivo vodenog stubastuba--koreni sistem pod vodom)koreni sistem pod vodom)

SUSS, 1959* JACOB, RAMMLER, 1960, JACOB, 1961*

ROSELT, 1976* ERCEGOVAC, 1989

Mumificirano drvo, X1 Mumificirano drvo Mumificiraniksilit, X1

Mumificiraniksilit, X1

Celulozom bogatksilit, X2

Celulozom bogatksilit

Trakast ksilit, X2 Trakast ksilit, X2

Celulozom siromaan ksilit, X3

Strukturni ksilit sacelulozom

Troan ksilit sacelulozom, X3

Strukturni ksilitX3 + X4Strukturni ksilit, (svetli

i tamni ), X4

Tamni strukturniksilit

Troan ksilit bezceluloze, X4

Svetli strukturniksilit

Svetli strukturniksilit, X5

Dopleritski ksilit, X5 Dopleritski ksilit Crni strukturniksilit, X6

Dopleritski ksilit, X5

* iz Ercegovac, 1989.

Pregled klasifikacija ksilita prema razliitim autorima

MumificiraniMumificirani ksilitksilit predstavljapredstavlja fosilnofosilno drvodrvo. . ute ute boje, boje, utog ogreba sa utog ogreba sa dobrodobro oouvanomuvanom strukturomstrukturomdrvenastogdrvenastog tkivatkiva.. Trakaste je. Trakaste je. Pokazuje visok stepen mehaniPokazuje visok stepen mehanike stabilnosti u ke stabilnosti u vlavlanom stanjunom stanju

TrakastiTrakasti ksilitksilit, , iliili celulozomcelulozom bogatbogat ksilitksilit, , premapremaJacobJacob--u (1961, u (1961, iziz Ercegovac, 1989) Ercegovac, 1989) jeje svetlomrkesvetlomrkebojeboje sasa dobrodobro oouvanomuvanom strukturomstrukturom drvenastogdrvenastogtkivatkiva niskogniskog stepenastepena gelifikacijegelifikacije. . Svetlomrkog je Svetlomrkog je ogreba. Mat sjajnosti i jako je ogreba. Mat sjajnosti i jako je trakasttrakast..Javlja se u vidu vlakana, a izJavlja se u vidu vlakana, a izgraen je od likinih graen je od likinih elija, plute i epiderma elija, plute i epiderma etinara (Ercegovac, 1970). etinara (Ercegovac, 1970). Nastaje u uslovima dugotrajne biohemijske Nastaje u uslovima dugotrajne biohemijske humifikacije drvenastog tkiva u anaerobnoj sredini. humifikacije drvenastog tkiva u anaerobnoj sredini. U vlaU vlanom stanju poseduje visoku mehaninom stanju poseduje visoku mehaniku ku stabilnost.stabilnost.

Strukturni ksilitStrukturni ksilit je svetlomrke do mrke boje sa je svetlomrke do mrke boje sa oouvanom strukturom drvenastog tkiva niuvanom strukturom drvenastog tkiva nieg stepena eg stepena gelifikacije sa tamnijim i svetlijim nijansama. gelifikacije sa tamnijim i svetlijim nijansama. Mrkog je ogreba, mat sjajnosti i trakast je. Mrkog je ogreba, mat sjajnosti i trakast je. U velikom procentu uU velikom procentu uestvuje u grai ugljenog slojaestvuje u grai ugljenog sloja. . U vlaU vlanom stanju ima relativno visoku mehaninom stanju ima relativno visoku mehaniku ku stabilnost.stabilnost.

Dopleritski ksilitDopleritski ksilit je izrazito sjajan, tamne boje, je izrazito sjajan, tamne boje, nepravilnog preloma i visokog stepena refleksije. nepravilnog preloma i visokog stepena refleksije. Predstavlja jako gelificirane proslojke i soPredstavlja jako gelificirane proslojke i soiva iva drvenastog tkiva. drvenastog tkiva. Pokazije malu mehaniPokazije malu mehaniku stabilnost, tj. sklon je ku stabilnost, tj. sklon je usitnjavanju. usitnjavanju.

UPOTREBAUPOTREBA Zavisi od stepena gelifikacije i hemijske zrelosti.Zavisi od stepena gelifikacije i hemijske zrelosti. Mumificirani i trakasti ksilit pogodni su za Mumificirani i trakasti ksilit pogodni su za

briketiranje i bez vezivnog sredstva, dok se kod briketiranje i bez vezivnog sredstva, dok se kod strukturnog i dopleritskog mora koristiti vezivno strukturnog i dopleritskog mora koristiti vezivno sredstvo.sredstvo.

FUZENIZIRANI LITOTIPFUZENIZIRANI LITOTIP Ima crnu boju, Ima crnu boju, Crn ogreb, Crn ogreb, Sjajan je. Sjajan je. Krt i fibrozan. Krt i fibrozan. Javlja se u vidu tankih soJavlja se u vidu tankih soiva, proslojaka ili iva, proslojaka ili

kao uklopak unutar barskog ili ksilitnog kao uklopak unutar barskog ili ksilitnog litotipa. litotipa.

Izrazito visok stepen refleksije. Izrazito visok stepen refleksije. est je sastojak mrkih ugljeva, naroest je sastojak mrkih ugljeva, naroito mekih ito mekih

mrkih ugljevamrkih ugljeva

U grai ugljenog sloja ovaj litotip uU grai ugljenog sloja ovaj litotip uestvuje u estvuje u niskim procentima.niskim procentima.

Nastaje u aerobnim uslovima, Nastaje u aerobnim uslovima, odnosno u uslovima visoke oksidacije odnosno u uslovima visoke oksidacije najnajeee ksilitnog litotipa ili e ksilitnog litotipa ili usled usled umskih poumskih poara ara to je najto je najeei uzrok.i uzrok.

Tokom procesa karbonifikacije vrlo slabo Tokom procesa karbonifikacije vrlo slabo menja hemijski sastav.menja hemijski sastav.

Ima loIma loa tehnoloa tehnoloka svojsva u procesima ka svojsva u procesima karbonizacije, briketiranja i sagorevanja jer je karbonizacije, briketiranja i sagorevanja jer je inertan.inertan.

ZEMLJASTI LITOTIPZEMLJASTI LITOTIP Izgraen je od sitnih hragmenata organske Izgraen je od sitnih hragmenata organske

materije nimaterije niih biljaka, tj. raspasnutih ostataka ih biljaka, tj. raspasnutih ostataka celuloze, hemiceluloze, kore, spora, polena, liceluloze, hemiceluloze, kore, spora, polena, lia, a, smola, voskova i dr. rezistentnih delova biljaka smola, voskova i dr. rezistentnih delova biljaka koji su pomekoji su pomeani sa neorganskom materijom. ani sa neorganskom materijom. esto esto susu srasli sa mineralima glina, kvarcom, srasli sa mineralima glina, kvarcom, krbonatima, sulfidima i dr.krbonatima, sulfidima i dr.

Ima mrku, tamnumrku do crnu boju, Ima mrku, tamnumrku do crnu boju, Mrkog je ogreba i bez sjaja. Mrkog je ogreba i bez sjaja. U vlaU vlanom stanju je lepljiv, zbog relativno visokog nom stanju je lepljiv, zbog relativno visokog

sadrsadraja minerala glina, koji su aja minerala glina, koji su esto srasli sa esto srasli sa maceralima, dok je u suvom stanju tromaceralima, dok je u suvom stanju troan.an.

Javlja se u Tercijarnim mrkim ugljevima Javlja se u Tercijarnim mrkim ugljevima Srbije, Bugarske, GrSrbije, Bugarske, Grke.ke.

NajNajeee se javlja zajedno sa barskim i ree e se javlja zajedno sa barskim i ree ksilitnim litotipom.ksilitnim litotipom.

Kada u visokim procentima izgrauje ugljeni Kada u visokim procentima izgrauje ugljeni sloj zemljasti litotip se javlja u vidu proslojaka sloj zemljasti litotip se javlja u vidu proslojaka i fragmenata.i fragmenata.

NajNajeee izgrauje najnie izgrauje najnie delove ugljenog e delove ugljenog sloja.sloja.

Nepovoljan kod briketiranja, likvefakcije i Nepovoljan kod briketiranja, likvefakcije i sagorevanja.sagorevanja.

DOPLERITSKI UGALJDOPLERITSKI UGALJ

Crne boje,Crne boje, Izrazito sjajan, Izrazito sjajan, koljkastog preloma i koljkastog preloma i Ima visokog stepen refleksije. Ima visokog stepen refleksije. Predstavlja jako gelificirane proslojke i soPredstavlja jako gelificirane proslojke i soiva iva

drvenastog tkiva. drvenastog tkiva. Pokazije malu mehaniPokazije malu mehaniku stabilnost, tj. sklon ku stabilnost, tj. sklon

je usitnjavanju.je usitnjavanju.

ematizovani profil glavnih fitofacija miocenske movarne vegetacije, odgovarajuih litotipova uglja i njihovih mikroskopskih karakteristika (Panti i Nikoli, 1973).

PREGLED LITOTIPOVA KAMENIH UGLJEVA(izvor: Stach's Textbook of Coal Petrology, 1975)

Litotip Makroskopske osobine

Vitren Sjajan, crne boje, obino lako lomljiv- krt, estoispucao

Klaren Polusjajan, crne boje, tankoslojevit

Duren Mat, crne do sivocrne boje, kompaktan, tvrd, sagrubom povrinom

Fuzen Jako sjajan, crne boje, vlaknast, mek i troan

VITRENVITREN

Izgraen je od Vitrinita Izgraen je od Vitrinita (jako izmenjenog (jako izmenjenog celuloznog tkiva),celuloznog tkiva),

CCrnerne bojeboje,, Crnog ogreba,Crnog ogreba, Jako sJako sjajanjajan i ima i ima visok stepen refleksijevisok stepen refleksije.. OObibinono lakolako lomljivlomljiv-- krtkrt, , estoesto ispucaoispucao.. iroko rasprostranjen u humusnim ugljevima.iroko rasprostranjen u humusnim ugljevima. U ugljenom sloju obiU ugljenom sloju obino gradi jako svetle no gradi jako svetle

proslojke debljine izmeu proslojke debljine izmeu 3 i 10 mm.3 i 10 mm. esto izmeesto izmean sa klarenom, kad gradi an sa klarenom, kad gradi

memeoviti tip oviti tip klarovitrenklarovitren..

KLARENKLAREN

Izgraen je od Vitrinita Izgraen je od Vitrinita (jako izmenjenog (jako izmenjenog celuloznog tkiva) i Liptinita (ostaci spora, celuloznog tkiva) i Liptinita (ostaci spora, kutikula, smola, voskova, algi...).kutikula, smola, voskova, algi...).

CCrnerne bojeboje,, Crnog ogreba,Crnog ogreba, PolusjajanPolusjajan, , TTankoslojevitankoslojevit Vitrinit + Liptinit >95 %Vitrinit + Liptinit >95 % esto izmeesto izmean sa vitrenom, kad gradi an sa vitrenom, kad gradi

memeoviti tip oviti tip vitroklarenvitroklaren i durenom kad gradi i durenom kad gradi memeoviti tip oviti tip duroklarenduroklaren..

DURENDUREN

Izgraen je od Liptinita Izgraen je od Liptinita (ostaci spora, kutikula, (ostaci spora, kutikula, smola, voskova, algi...)smola, voskova, algi...) i Inertinita.i Inertinita.

CCrnerne do do sivocrnesivocrne bojeboje.. Crnog ogreba, izuzetno braon.Crnog ogreba, izuzetno braon. MatMat sjajnosti.sjajnosti. KKompaktanompaktan, , tvrdtvrd, , sasa grubomgrubom povrpovrinominom.. esto izmeesto izmean sa klarenom, kad gradi mean sa klarenom, kad gradi meoviti oviti

tip tip klaroduren,klaroduren, ree sa vitrenom kad gradi ree sa vitrenom kad gradi memeoviti tip oviti tip vitrinertenvitrinerten..

Asocijacija kamenih ugljeva sa mineralima(izvor: Stach's Textbook of Coal Petrology, 1975)

Ugalj koji je srastao saodreenim mineralima iligrupama minerala

Sastav Zajedniki nazivasocijacija uglja samineralima

Karbargilit Ugalj + (20-60 %) minerala glina

Karbominerit

Karbopirit Ugalj + (5-20 %) sulfidnih minerala

Karbankerit Ugalj + (20-60 %) karbonatnihminerala

Karbosilicit Ugalj + (20-60 %) kvarca

M A C E R A L IM A C E R A L I

MikroskopskeMikroskopske komponentekomponenteugljevaugljeva

MACERALMACERAL

EtimoloEtimoloko znako znaenjeenjemacerare macerare ((llat.)at.)--potopiti, natapati, kvasiti, potopiti, natapati, kvasiti, raskvasiti raskvasiti

Vodi poreklo od razliVodi poreklo od razliitih organa (koren, itih organa (koren, stablo, grana, list) ili tkiva biljakastablo, grana, list) ili tkiva biljaka

Mikroskopski prepoznatljiv sastojak ugljaMikroskopski prepoznatljiv sastojak uglja, , ija ija asocijacija kontroliasocijacija kontrolie hemijska, fizie hemijska, fizika i ka i tehnolotehnoloka svojstva uglja odreenog rangaka svojstva uglja odreenog ranga

U U irem smislu moirem smislu moe se shvatiti kao mineral e se shvatiti kao mineral kod stenakod stena

Svi macerali u svom nazivu imaju sufiks Svi macerali u svom nazivu imaju sufiks INITINIT

Hemijska, fiziHemijska, fizika i tehnoloka i tehnoloka svojstva ka svojstva macerala variraju u zavisnosti od ranga uglja, macerala variraju u zavisnosti od ranga uglja, pa pa ak i u okviru samog rangaak i u okviru samog ranga

Za razliku od minerala, Za razliku od minerala, maceralimacerali istog ranga istog ranga ne predstavljaju homogeni materijal, vene predstavljaju homogeni materijal, vememeavinu nekoliko sliavinu nekoliko slinih komponenti nih komponenti iji iji hemijski sastav nije tahemijski sastav nije tano utvrenno utvren

Ne sadrNe sadre mineralne supstance koje mogu e mineralne supstance koje mogu biti otkrivene pod mikroskopom, ali sadrbiti otkrivene pod mikroskopom, ali sadre e neorganske neneorganske neistoistoe koje mogu biti e koje mogu biti detektovane u okviru organskog kompleksa detektovane u okviru organskog kompleksa (mikroelementi)(mikroelementi)

Svrstani su u grupe i podgrupe, prema Svrstani su u grupe i podgrupe, prema slislinim karakteristikamanim karakteristikama

Podeljeni su u tipove i podtipove.Podeljeni su u tipove i podtipove.

Razlike koje postoje u uglju konstatovane su Razlike koje postoje u uglju konstatovane su sredinom XIX vekasredinom XIX veka

PoPoetkom XX veka Thiessen sa svojim etkom XX veka Thiessen sa svojim saradnicima izvrsaradnicima izvrio podele ugljeva razliio podele ugljeva razliitog itog rangaranga

Istorijsku prekretnicu i temelje moderne Istorijsku prekretnicu i temelje moderne petrografije ugljeva postavila je Marie C. petrografije ugljeva postavila je Marie C. Stopes 1935. Modifikacija postojeStopes 1935. Modifikacija postojeih termina ih termina predlopredloena od strane ove nauena od strane ove naunice uz male nice uz male izmene prihvaizmene prihvaena je na I Kongresu ena je na I Kongresu karbonske stratifikacije odrkarbonske stratifikacije odrane u Heerlenu ane u Heerlenu --StopesStopes--Heerlen sistemHeerlen sistem

Sva pitanja vezana za nomenklature, Sva pitanja vezana za nomenklature, klasifikacije iz oblasti ugljeva i petrografije klasifikacije iz oblasti ugljeva i petrografije ugljeva, obavlja ICCP (International ugljeva, obavlja ICCP (International Committee for Coal Committee for Coal and Organic and Organic Petrology)Petrology)

International Committee for Coal International Committee for Coal and and Organic Organic PetrologyPetrology

http://www.iccop.org/http://www.iccop.org/ Commission ICommission I General Coal And Organic PetrologyGeneral Coal And Organic Petrology Commission IICommission II Geological Applications of Coal Geological Applications of Coal

and Organic Petrologyand Organic Petrology

Commission IIICommission III pplicationpplication of petrology to coal of petrology to coal utilisationutilisation and miningand mining; ; Coke PetrographyCoke Petrography, , Coal Coal BlendsBlends,, CombustionCombustion,, GasificationGasification, , Study the Coal Study the Coal Cleat SystemCleat System, , Inertinite in CombustionInertinite in Combustion,,Identification and petrographic classification of Identification and petrographic classification of components in Fly Ashescomponents in Fly Ashes

MIKROSKOP ZA PETROGMIKROSKOP ZA PETROGAFSKAFSKISPITIVANJA IISPITIVANJA I MERENJE REFLEKSIJEMERENJE REFLEKSIJE

Osnovne grupe macerala Osnovne grupe macerala I) kod mrkih ugljeva:I) kod mrkih ugljeva:

1. HUMINITA1. HUMINITA2. LIPTINITA2. LIPTINITA3. INERTINITA3. INERTINITA

II) kod kamenih ugljeva:II) kod kamenih ugljeva:1. VITRINITA1. VITRINITA2. LIPTINITA2. LIPTINITA3. INERTINITA3. INERTINITA

GRUPA HUMINITGRUPA HUMINITA/VITRINITAA/VITRINITA

OOsnovni sastojak humusnih ugljeva, nosilac najvesnovni sastojak humusnih ugljeva, nosilac najvee e kolikoliine ugljenika i osnovnih svojstava (hemijskih, ine ugljenika i osnovnih svojstava (hemijskih, fizifizikih i tehnolokih i tehnolokih svojstava) ugljakih svojstava) uglja

NajveNajveim delom vodi poreklo od humusnih materija, im delom vodi poreklo od humusnih materija, odnoso huminske kiselineodnoso huminske kiseline

Humusne materijeHumusne materije predstavaju slopredstavaju sloena jedinjenja ena jedinjenja tamne boje koji se sastoje od C, O, H i N, odnosno od tamne boje koji se sastoje od C, O, H i N, odnosno od jezgra koje je izgraeno od aromata i hidroksilne jezgra koje je izgraeno od aromata i hidroksilne ((--OH), karboksilneOH), karboksilne ((--COOH) i metoksilne (COOH) i metoksilne (OCHOCH33) ) funkcionalne grupe funkcionalne grupe

Humusne materije vode poreklo od Humusne materije vode poreklo od ligninalignina, , celulozeceluloze i i taninatanina drvedrvea i zeljastih biljakaa i zeljastih biljaka

PovePoveanje stepena refleksije i ranga ulja je posledica anje stepena refleksije i ranga ulja je posledica procesa vitrinizacije, odnosno aromatizacijeprocesa vitrinizacije, odnosno aromatizacije

MACERALI MRKIH I KAMENIH UGLJEVA MACERALI MRKIH I KAMENIH UGLJEVA (ICCP System (ICCP System 1994, ICCP 1998, ICCP 2001, Sykorova et. al. 2005 )1994, ICCP 1998, ICCP 2001, Sykorova et. al. 2005 )

MRKI UGLJEVI KAMENI UGLJEVI Grupa

macerala Podgrupa macerala

Maceral Grupa macerala

Podgrupa macerala

Maceral

Tekstinit Telinit Telohuminit (Humotelinit) Ulminit

Telovitrinit Kolotelinit (Telokolinit)

Atrinit Vitrodetrinit Detrohuminit (Humodetrinit) Densinit

Detrovitrinit Kolodetrinit (Desmokolinit)

Korpohuminit Korpogelinit

HUMINITI

Gelohuminit (Humokolinit) Gelinit

VITRINITI

Gelovitrinit Gelinit (Gelokolinit)

TELINITTELINIT

TT--TelinitTelinit; Ct; Ct--ColotelinitColotelinit; R; R--RezinitRezinit; ;

CtCt--KolotelinitKolotelinit; Cd; Cd--KolodetrinitKolodetrinit; Sp; Sp--SporinitSporinit; Su; Su--SuberinitSuberinit; ; SfSf--SemifuzinitSemifuzinit; Id; Id-- InertodetrinitInertodetrinit; ; VdVd--VitrodetrinitVitrodetrinit; ; PyPy--PiritPirit; ; MmMm--mineralnemineralne materijematerije; Cm; Cm--GlinaGlina

CtCt--KolotelinitKolotelinit; Cd; Cd--KolodetrinitKolodetrinit; Cg; Cg--KorpogelinitKorpogelinit; Sp; Sp--SporinitSporinit; ; CuCu--KutinitKutinit; G; G--GelinitGelinit; ;

GRUPA LIPTINITA (GRUPA LIPTINITA (EGZINITAEGZINITA)) EtimoloEtimoloko znako znaenje:enje:

liptis (liptis (ggrr.) .) -- ostatakostatak Macerali Macerali crne do tamno braon bojecrne do tamno braon boje, koji imaju sposobnost , koji imaju sposobnost

da da fluorescirajufluoresciraju u ultravioletnoj svetlostiu ultravioletnoj svetlosti Vode poreklo od jednorodnih biljnih delova koji se odlikuju Vode poreklo od jednorodnih biljnih delova koji se odlikuju

velikom otpornovelikom otpornou pri procesima razlaganja (spore, polen, u pri procesima razlaganja (spore, polen, kutin, suberin...)kutin, suberin...)

Nagomilavaju se u vidu ostataka posle razlaganja ostale Nagomilavaju se u vidu ostataka posle razlaganja ostale organske materijeorganske materije

Visokim sadrVisokim sadrajem ajem vodonika i kiseonikavodonika i kiseonika, tj. visokim , tj. visokim uueeem em alifatialifatine komponentene komponente, koja se nalazi u , koja se nalazi u mastima, mastima, smolama, voskovimasmolama, voskovima...(lipidi i proteini)...(lipidi i proteini)

Stepen fluorescencije opada sa porastom stepena Stepen fluorescencije opada sa porastom stepena karbonifikacije ugljakarbonifikacije uglja

Osnovi sastojak liptobiolitskih ugljeva (uljnih Osnovi sastojak liptobiolitskih ugljeva (uljnih ejlova)ejlova)

MACERALIMACERALI LIPTINITLIPTINITSKE GRUPESKE GRUPE SporinitSporinit--PolinitPolinit KutinitKutinit RezinitRezinit SuberinitSuberinit AlginitAlginit LiptodetrinitLiptodetrinit BituminitBituminit HlorofilinitHlorofilinit FluorinitFluorinit EEkksudatinitsudatinit

GRUPA INERTINITAGRUPA INERTINITA

EtimoloEtimoloko znako znaenje:enje:iners (lat.) iners (lat.) nepokretan, tromnepokretan, trom

Slabo reaktivne komponente ugljaSlabo reaktivne komponente uglja Bele bojeBele boje Visoke refleksijeVisoke refleksije Nastaje u procesima oksidacije macerala huminitske i Nastaje u procesima oksidacije macerala huminitske i

liptinitske grupeliptinitske grupe Visok sadrVisok sadraj ugljenika koji je aj ugljenika koji je inertaninertan u uslovima u uslovima

visokih temperatura (kod sagorevanja)visokih temperatura (kod sagorevanja)

MACERALIMACERALI INERTINITSKE GRUPEINERTINITSKE GRUPE

FuzinitFuzinit SemifuzinitSemifuzinit FunginitFunginit ((staristari nazivnaziv sklerotinitsklerotinit )) SekretinitSekretinit InertodetrinitInertodetrinit MakrinitMakrinit MikrinitMikrinit

MINERALNE MATERIJEMINERALNE MATERIJE

KK--KaolinitKaolinit; ; PyPy--piritpirit; Q; Q--kvarckvarc; Ca; Ca--KarbonatiKarbonati; ; SiSi--SideritSiderit

USLOVI ZA OBRAZOVANJE UGLJEVAUSLOVI ZA OBRAZOVANJE UGLJEVA

Za obrazovanje ugljonosnih serija tokom geoloZa obrazovanje ugljonosnih serija tokom geoloke istorije bilo ke istorije bilo je potrebno je da se ostvare povoljni uslovi, a koji je potrebno je da se ostvare povoljni uslovi, a koji

prvenstveno obuhvataju:prvenstveno obuhvataju:

Evolutivni razvoj biljakaEvolutivni razvoj biljaka ((FLORA)FLORA)

AdekvatneAdekvatne KLIMATSKEKLIMATSKE prilikeprilike

Povoljni Povoljni GEOMORFOLOGEOMORFOLOKI USLOVIKI USLOVI (uz(uzodgovarajuodgovarajui geotektonski rei geotektonski reim)im)

FLORAFLORA

Postepena migracija biljnog sveta iz priobalskoPostepena migracija biljnog sveta iz priobalsko--morskih prostora u kopnene delove sa slomorskih prostora u kopnene delove sa sloenim enim klimatskim i geomorfoloklimatskim i geomorfolokim uslovimakim uslovima uticala je uticala je na prostornu i vremensku razmena prostornu i vremensku razmetenost ugljenih tenost ugljenih basena. basena.

ZimermanZimerman ((1930) je geolo1930) je geoloku proku prolost zemlje lost zemlje prema tipu flore podelio na 6 era, pri prema tipu flore podelio na 6 era, pri emu je za emu je za svaku karakteristisvaku karakteristina tipina tipina flora:na flora:

1. FIKOMIKROFITNA1. FIKOMIKROFITNA (do (do gornjeggornjeg silurasilura))2.2. PSILOFITNAPSILOFITNA ((gornjgornjii silursilur--srednjsrednjii devondevon))3. ANTRAKOFITNA3. ANTRAKOFITNA ((srednjsrednjii devondevon--gornjigornji perm)perm)4. PALEOMEZOFITNA4. PALEOMEZOFITNA ((gornjigornji perm)perm)5. MEZOFITNA5. MEZOFITNA ((donjidonji trijastrijas--donjadonja kredakreda))66. KENOTIPNA . KENOTIPNA ((donjadonja kredakreda do do danasdanas))

FikomikrofitnaFikomikrofitna flora flora je karakteristije karakteristina za na za period do period do gornjeg gornjeg silurasilura (do (do pre pre 422 422 Mabp). Mabp).

ine je konine je konaste i aste i listastelistaste algealge.. Od Od ostatakaostataka ovih algi ovih algi nastala su velika nastala su velika leleiita uljnih ta uljnih ejlova ejlova ((kukerzitkukerzitaa) ) u u podrupodruju ju PribaltikaPribaltika..

Ordovicijum

Kasni Proterozoik

KambrijumMahovinaLiajevi

Silur

PsilofitnaPsilofitna flora flora karakteristikarakteristina je za na je za period od period od gornjeg siluragornjeg silurado do srednjeg devona srednjeg devona (422(422--397.5 Mabp). 397.5 Mabp).

ine je prve kopnene ine je prve kopnene biljke slibiljke sline ne mahovinama mahovinama i papratimai papratima. Od ovih . Od ovih biljaka nastao je ugalj u biljaka nastao je ugalj u KuznjeKuznjetstskom kasenu kom kasenu (Rusija).(Rusija).

http://www.ucmp.berkeley.http://www.ucmp.berkeley.edu/IB181/VPL/Lyco/Lycoedu/IB181/VPL/Lyco/Lyco1.html1.html

gornji Silur

Srednji Devon

AntrakofitnaAntrakofitna flora obeleflora obeleava ava vreme od vreme od srednjeg devonasrednjeg devona do do gornjeg permagornjeg perma (397.5(397.5--260.4 260.4 MabpMabp), sa maksimalnim ), sa maksimalnim razvirazviem u karbonu (359em u karbonu (359--299 299 MabpMabp). ). ine jeine je lepidofitelepidofite (lepidodendron (lepidodendron i sigilarija),i sigilarija), kalamite, anularije i kalamite, anularije i paprati.paprati. Malo su zastupljeni Malo su zastupljeni predstavnici golosemenica predstavnici golosemenica ((CordaitalesCordaitales,, CycadofilicesCycadofilices).).OOdd AAntrakofitnentrakofitne floreflore nastala sunastala sunajvenajvea i najznaa i najznaajnija leajnija leiita ta ugljauglja u svetuu svetu (Engleska, (Engleska, Francuska, Belgija, Poljska, Francuska, Belgija, Poljska, RusijaRusija, , AfrikaAfrika). ). Kod nas su konstatovane samo Kod nas su konstatovane samo pojave bez vepojave bez veeg ekonomskog eg ekonomskog znaznaaja. aja.

Karbon

Perm

PaleomezofitnaPaleomezofitna flora karakteristiflora karakteristina je za gornji na je za gornji perm (260perm (260--251 251 MabpMabp). Nije dala zna). Nije dala znaajnija leajnija leiita ta uglja.uglja.

MezofitnaMezofitna flora karakteristiflora karakteristina je za period od na je za period od donjeg trijasadonjeg trijasa do do donje krededonje krede (251(251--145.5 145.5 MabpMabp), ), sa maksimumom u sa maksimumom u donjoj juridonjoj juri (lijasu). (lijasu). NajNajeei predstavnici su golosemenice i predstavnici su golosemenice ((CucadophitaCucadophita, ,

GingophitaGingophita), ), neki neki etinari (etinari (AuricariaAuricaria, , VolyiaVolyia, Sequoia, , Sequoia, TuiaTuia i i dr.dr.)). Od mezofitne flore nastali su ugljevi u velikim . Od mezofitne flore nastali su ugljevi u velikim basenima Sibira, Kine, SAD i Kanade.basenima Sibira, Kine, SAD i Kanade. U Srbiji poznato U Srbiji poznato je nekoliko basena lijaske starosti (Dobra na Dunavu, je nekoliko basena lijaske starosti (Dobra na Dunavu, Jerma, MiroJerma, Miro, Vr, Vrka ka uka).uka).

Mezofitna flora

Trijas

Jura

Kreda

Cucadophita

Gingophita

SequoiaCvetnice

Kenotipna Kenotipna flora karakteristiflora karakteristina je za period od na je za period od donje donje kredekrede do danas (145do danas (145 -- 0 0 MabpMabp). U gornjoj kredi i eocenu ). U gornjoj kredi i eocenu sadrsadrala je i neke primitivne kolektivne zimzelene tipove. ala je i neke primitivne kolektivne zimzelene tipove.

Flora Flora eocenskeeocenske starosti (55.8starosti (55.8--33.9 33.9 MabpMabp) u Evropi sli) u Evropi slina je na je danadananjoj tropskoj zimzelenoj flori Indonezije (njoj tropskoj zimzelenoj flori Indonezije (FicusFicus, Quercus, , Quercus, LaurusLaurus, , CinnamomumCinnamomum, Sequoia, Sequoia i dri dr.). .).

OligocenskaOligocenska flora (33.9flora (33.9--23.03 23.03 MabpMabp) Evrope bila je u ) Evrope bila je u popoetku slietku slina eocenskoj, ali zadobija karakteristike flore na eocenskoj, ali zadobija karakteristike flore koja je danas karakteristikoja je danas karakteristina za SAD, Kinna za SAD, Kinuu, Japan (, Japan (etinari etinari SequoiaSequoia, , Ginko, Taxodium, Pinus, AbiesGinko, Taxodium, Pinus, Abies)) i medi mediiteranskteranskuu florfloruu((LaurusLaurus, Acer,, Acer, Quercus, Quercus, SabSabaal).l).

Flora uFlora u mmiocenuiocenu bila je slibila je slina danana dananjoj u njoj u zonama tople i umerene klime Japana, istozonama tople i umerene klime Japana, istonih nih oblasti SADoblasti SAD--a, jugozapadne Kine. a, jugozapadne Kine. NaroNaroito je bio rasprostranjen baruito je bio rasprostranjen barutinski kiparis tinski kiparis ((Taxodium Taxodium districhumdistrichum)), mamutovo drvo, mamutovo drvo ((Sequoia Sequoia LangsdorfiiLangsdorfii)), kao i , kao i Nyssa, Nyssa, PolypodiacePolypodiace i dri dr..Od mediteranskih formi zastupljeni su Od mediteranskih formi zastupljeni su LaurusLaurus, , CinnamomumCinnamomum, Magnolia, , Magnolia, CastanesCastanes, , kao i palme (kao i palme (SabSabaall))koje su imale veliko rasprostranjenje u koje su imale veliko rasprostranjenje u NemaNemakoj.koj.

Pliocenska flora Evrope bila je sliPliocenska flora Evrope bila je slina miocenskoj na miocenskoj sa predstavnicimasa predstavnicima TaxodiumTaxodium, , SequoiaSequoia, , Quercus, Quercus, Acer, Acer, JuglansJuglans..

Tercijar

Kvartar

KKLIMALIMA

Jedan od vrlo vaJedan od vrlo vanih uslova za obrazovanje ugljonosnih nih uslova za obrazovanje ugljonosnih serija. serija.

AAkumulkumuliranjuiranju biljnog materijala biljnog materijala pogodujepogoduje vlavlana i toplana i toplaklimaklima kojakoja dovodidovodi do do obrazovanjaobrazovanja povoljnihpovoljnih vodenihvodenihsredina.sredina.

Predeli sa aridnom, kao i hladnom i polarnom klimom nisu Predeli sa aridnom, kao i hladnom i polarnom klimom nisu pogodni za obrazovanje ugljeva.pogodni za obrazovanje ugljeva.

Intenzitet prirasta biljne mase, kao i moguIntenzitet prirasta biljne mase, kao i mogunost pretvaranja nost pretvaranja te mase u treset zavise od te mase u treset zavise od temperaturetemperature i i vlavlanosti nosti vazduhavazduha. .

ViVie temperature pogoduju rastu biljaka, ali i razvoju e temperature pogoduju rastu biljaka, ali i razvoju organizama koji razlaorganizama koji razlau organsku materiju. u organsku materiju.

U hladnijim oblastima organska materija se deponuje na U hladnijim oblastima organska materija se deponuje na veveem prostoru, jer je usporeno njeno razlaganje.em prostoru, jer je usporeno njeno razlaganje.

VlaVlanost vazduha je bitna za rast biljaka, formiranje i nost vazduha je bitna za rast biljaka, formiranje i odrodravanje novoa vode pogodnog za akumulaciju biljnog avanje novoa vode pogodnog za akumulaciju biljnog materijala i pretvaranje u treset. Najpovoljnije su humidne materijala i pretvaranje u treset. Najpovoljnije su humidne oblasti u kojima je kolioblasti u kojima je koliina vodenog taloga veina vodenog taloga vea od kolia od koliine ine vode koja ispari. U ovakvim oblastima najpogodnije su vode koja ispari. U ovakvim oblastima najpogodnije su momovare u zaravnjenim predelima. vare u zaravnjenim predelima.

U uslovima manje vlaU uslovima manje vlane klime mone klime movare su ree i vare su ree i povezane sa vepovezane sa veim vodenim tokovima ili jezerima im vodenim tokovima ili jezerima iji nivo iji nivo osciluje. osciluje.

GLOBALNI KLIMATSKI USLOVI U GEOLOGLOBALNI KLIMATSKI USLOVI U GEOLOKOJ PROKOJ PROLOSTILOSTI

U geoloU geolokoj prokoj prolosti bilo je nekoliko perioda koji su losti bilo je nekoliko perioda koji su pogodovali razvoju biljnog sveta koji je dao materijal za pogodovali razvoju biljnog sveta koji je dao materijal za stvaranje ugljeva. stvaranje ugljeva.

U tim periodima klima je bila topla i vlaU tim periodima klima je bila topla i vlana sa povena sa poveanim anim sadrsadrajem ajem COCO22 u vazduhu.u vazduhu. Izmeu ovih perioda konstatovani Izmeu ovih perioda konstatovani su periodi zahlaenjasu periodi zahlaenja. Ove promene povezane su sa . Ove promene povezane su sa promenama na Suncu, udaljenosti Zemlje od Sunca, udara promenama na Suncu, udaljenosti Zemlje od Sunca, udara meteorita, meteorita, vulkanskim erupcijamavulkanskim erupcijama, ve, veim tektonskim im tektonskim kretanjima i dr.kretanjima i dr.

Klimatske promene uslovile su promene u grai biljaka Klimatske promene uslovile su promene u grai biljaka (list, (list, stablo, koreni sistem i dr.)stablo, koreni sistem i dr.)

KarbonKarbon--perm; perm; ddonja jura (onja jura (llijas); ijas); ggornja kreda; ornja kreda; ttercijarercijar

GEOMORFOLOGEOMORFOLOKI USLOVIKI USLOVI Generalno posmatrano ugljevi mogu da budu formirani na Generalno posmatrano ugljevi mogu da budu formirani na

platformamaplatformama i i geosinklinalnimgeosinklinalnim oblastima oblastima. T. Takoe ugalj moakoe ugalj moe e nastati u nastati u jezerskimjezerskim i i paralskimparalskim uslovima.uslovima.

Tokom geoloTokom geoloke istorije ugljonosne formacije formirane su u ke istorije ugljonosne formacije formirane su u obastima:obastima:a. a. Kontinentalnih nizijaKontinentalnih nizija (ravnica),(ravnica),b. b. Kontinentalnih predplaninskih nizijaKontinentalnih predplaninskih nizija (ravnica),(ravnica),cc. . Kontinentalnih meuvenaKontinentalnih meuvenanih i predplaninskihnih i predplaninskih

nizijanizija,,dd. . PriobalskihPriobalskih--aluvijalnih nizijaaluvijalnih nizija (ravnica),(ravnica),ee. . Priobalskih predplaninskih nizijaPriobalskih predplaninskih nizija,,ff. . Priobalskih meuvenaPriobalskih meuvenanih i predplaninskih nizijanih i predplaninskih nizija. .

U uslovima priobalskoU uslovima priobalsko--aluvijalnih nizija obrazovani su aluvijalnih nizija obrazovani su ugljevi Donugljevi Donsskog (Rusija) i Rurskog (Nemakog (Rusija) i Rurskog (Nemaka) basena; ka) basena; UU uslovima kontinentalnih meuvenauslovima kontinentalnih meuvenanih ili predplaninskih nih ili predplaninskih nizija formirane su ugljonosne formacije Kosovskog, nizija formirane su ugljonosne formacije Kosovskog, SenjskoSenjsko--Resavskog i drResavskog i dr.. basena.basena.

Prema Prema DiesselDiessel--uu (1992)(1992) ugljonosne formacije formirane su ugljonosne formacije formirane su u sledeu sledeim obastima:im obastima:1. Predplaninskih nizija, 1. Predplaninskih nizija, 2. Re2. Renim dolinama i gornjoj deltnoj ravnici,nim dolinama i gornjoj deltnoj ravnici,3. Donjoj deltnoj ravnici,3. Donjoj deltnoj ravnici,4. Barijerni4. Barijernimm delovima sa pedelovima sa peanim plaanim plaama iama i5. Estuarima5. Estuarima..

GEOGEOTETEKTONSKI REKTONSKI REIMIM

Do obrazovanja treseta, a kasnije i slojeva ugljaDo obrazovanja treseta, a kasnije i slojeva uglja, , dolazi u uslovima blagog tonjenja tresetne modolazi u uslovima blagog tonjenja tresetne movare.vare.

Debeli slojevi uglja nastaju kada je brzina tonjenja Debeli slojevi uglja nastaju kada je brzina tonjenja tresetne motresetne movare sinhrona sa brzinom deponovanja vare sinhrona sa brzinom deponovanja organske materije. organske materije.

Tanji slojevi nastaju kada tresetna moTanji slojevi nastaju kada tresetna movara sporije vara sporije ili brili bre tone. e tone.

BITNI ASPEKTI, PROCESI I BITNI ASPEKTI, PROCESI I KARAKTERISTIKE U GENEZI UGLJEVAKARAKTERISTIKE U GENEZI UGLJEVA

RazliRazliite fitoasocijacijeite fitoasocijacije sa celokupnim zbivanjem i sa celokupnim zbivanjem i sedimentacijomsedimentacijom

PreobraPreobraaj biljne materijeaj biljne materije (biohemijski i geohemijski)(biohemijski i geohemijski) RazliRazliiti litotipovi ugljevaiti litotipovi ugljeva RazliRazliit maceralni sastavit maceralni sastav RazliRazliitit mmikrolitotipni sastavikrolitotipni sastav

Skup svih Skup svih inilaca ukazuje na razliinilaca ukazuje na razliiteite fitofacijefitofacije

FITOASOCIJACIJEFITOASOCIJACIJE

Zavise od Zavise od flore, klime i geomorfologije regionaflore, klime i geomorfologije regiona sasageotektonskim regeotektonskim reimomimom..

Flora se menjala kroz geoloFlora se menjala kroz geoloku istoriju. Najznaku istoriju. Najznaajnije ajnije periode za stvaranje ugljeva su periode za stvaranje ugljeva su karbonkarbon--permperm, , llijas (donja ijas (donja jura), kreda (znatno manje) i tercijarjura), kreda (znatno manje) i tercijar..

Klima Klima topla i vlatopla i vlanana. . Intenzitet prirasta biljne mase, kao i Intenzitet prirasta biljne mase, kao i mogumogunost pretvaranja te mase u treset zavise od nost pretvaranja te mase u treset zavise od temperaturetemperature i i vlavlanosti vazduhanosti vazduha

RazliRazliite fitofacije stvaraju se u razliite fitofacije stvaraju se u razliitim delovima itim delovima tresetne motresetne movarevare

AUTOHTONO I ALOHTONO NAGOMILAVANJE BILJNIH AUTOHTONO I ALOHTONO NAGOMILAVANJE BILJNIH OSTATAKA U MOOSTATAKA U MOVARAMAVARAMA

AUTOHTONIJAAUTOHTONIJA oznaoznaava ava nagomilavanje biljnih ostataka nagomilavanje biljnih ostataka na na mestumestu na kome su biljke i rasle.na kome su biljke i rasle.EUAUTOHTONIJAEUAUTOHTONIJA odnosi se na odnosi se na biljne ostatke koji se nalaze sa samom biljne ostatke koji se nalaze sa samom mestu svog rasta (koren, panj, stablo).mestu svog rasta (koren, panj, stablo).HIPAUTOHTONIJAHIPAUTOHTONIJA -- odnosi se na odnosi se na biljne ostatke koji nisu na samom biljne ostatke koji nisu na samom mestu njihovog nekadamestu njihovog nekadanjeg rasta. njeg rasta. NajveNajvei deo biljnog materijala u i deo biljnog materijala u ugljevima je hipautohtonugljevima je hipautohton

ALOHTONIJAALOHTONIJA oznaoznaava ava nagomilavanje biljnih ostataka u nagomilavanje biljnih ostataka u oblastima udaljenoj od mesta oblastima udaljenoj od mesta nekadanekadanjeg rasta.njeg rasta.

PROCESI BIOHEMIJSKE I GEOHEMIJSKE PROCESI BIOHEMIJSKE I GEOHEMIJSKE TRANSFORMACIJE TRANSFORMACIJE U GENEZI UGLJAU GENEZI UGLJA

-- KARBONIFIKACIJAKARBONIFIKACIJA --

KarbonifikacijaKarbonifikacija je skup veoma sloje skup veoma sloenih procesa koji enih procesa koji uuestvuju u transformaciji organske materije od ishodiestvuju u transformaciji organske materije od ishodine ne biljne materije, preko stadijuma treseta do antracita.biljne materije, preko stadijuma treseta do antracita.

Razlikuju se dve glavne faze karbonifikacijeRazlikuju se dve glavne faze karbonifikacije: : -- BIOHEMIJSKABIOHEMIJSKA (dijageneza) i(dijageneza) i-- GEOHEMIJSKAGEOHEMIJSKA (katageneza i metamorfizam).(katageneza i metamorfizam).

Nagomilavanje Nagomilavanje organske materije koja se vrorganske materije koja se vri u i u tresetnim motresetnim movarama. Razlaganje biljnog materijala varama. Razlaganje biljnog materijala ispod povrispod povrine vodeine vode..

Zatvaranje tresetneZatvaranje tresetne momovarevare i deponovanje i deponovanje neorganskog materijala neorganskog materijala novi procesi razlaganja, koji novi procesi razlaganja, koji e e omoguomoguiti da od tresetnog materijala tokom vremena iti da od tresetnog materijala tokom vremena postanu humusni ugljevipostanu humusni ugljevi..

Stvaranje tStvaranje tresetresetaa -- glavnglavnaa masa biljnog materijala masa biljnog materijala pretvara se u tresetpretvara se u treset..

HumifikacijaHumifikacija GelifikacijaGelifikacija

-- BBiohemijskaiohemijska-- GGeohemijskaeohemijska

Biljna materijaBiljna materijaHumifikacijaHumifikacija

TTresetresetBiohemijska gelifikacijaBiohemijska gelifikacija

MMrki ugaljrki ugaljGeohemijska gelifikacijaGeohemijska gelifikacija

KKameni ugaljameni ugalj

AAntracitntracit

HUMIFIKACIJAHUMIFIKACIJA

SloSloeni proces hemijske transformacije eni proces hemijske transformacije biopolimerabiopolimera koji vodi koji vodi ka stvaranju ka stvaranju humusahumusa (trule(trulei). i).

Odigrava se u vlaOdigrava se u vlanoj/vodenoj sredini uz noj/vodenoj sredini uz delimidelimino no prisustvo prisustvo OO22. Sam proces truljenja (vrenja) tj. . Sam proces truljenja (vrenja) tj. hemijske oksidacijehemijske oksidacije vodi ka vodi ka uniunitavanju tavanju elijske strukture biljaka (posebno razlaganju elijske strukture biljaka (posebno razlaganju celuloze i lignina) i stvaranju celuloze i lignina) i stvaranju humusnih jedinjenjahumusnih jedinjenja (humusne (humusne kiseline) odnosno kiseline) odnosno humatahumata. . Obrazovanje huminitaObrazovanje huminita--vitrinita.vitrinita.

Izumrle biljke podvrgnute su intenzivnom razlaganju, u poIzumrle biljke podvrgnute su intenzivnom razlaganju, u poetku, etku, aerobnih mikroorganizama, a sa poveaerobnih mikroorganizama, a sa poveanjem dubine, anjem dubine, razlaganju anaerobnih mikroorganizama.razlaganju anaerobnih mikroorganizama.

HEMIJSKI ASPEKT:HEMIJSKI ASPEKT:

CELULOZA + LIGNINCELULOZA + LIGNIN

HUMUSNA JEDINJENJAHUMUSNA JEDINJENJA((humusne i fulvo kiselinehumusne i fulvo kiseline))

HUMATIHUMATI

Mikroskopski aspekti: porast %Rr; smanjenje fluorescencije, gubitak anizotropije celuloze

HUMIFIKACIJA DRVENASTIH DELOVA HUMIFIKACIJA DRVENASTIH DELOVA BILJAKABILJAKA

U U redukcionimredukcionim uslovimauslovima obuhvata procese:obuhvata procese:

fermentacijefermentacije (ugljenih hidrata, tj. (ugljenih hidrata, tj. celulozeceluloze),),

saponifikacijesaponifikacije (lipida, tj. (lipida, tj. mastimasti)) i i

amonifikacijeamonifikacije (proteina, tj. (proteina, tj. belanbelanevinaevina).).

GELIFIKACIJAGELIFIKACIJA

U tresetiU tresetitu, ispod nivoa vode i tu, ispod nivoa vode i bez prisustva Obez prisustva O22, u , u toku humifikacije odvija se paralelno i slotoku humifikacije odvija se paralelno i sloeni eni fizifizikoko--hemijski proces oznahemijski proces oznaen kao en kao gelifikacijagelifikacija. To . To je je peptizacijapeptizacija (ponovno prevodjenje koagulisanog (ponovno prevodjenje koagulisanog koloida u rastvor) i stvaranje koloida u rastvor) i stvaranje gelagela od huminskih od huminskih supstanci koje prolaze stadijum omeksupstanci koje prolaze stadijum omekavanja avanja ((koloidna humusna materija pihtijaste koloidna humusna materija pihtijaste konzistencijekonzistencije). ).

Razlikuje se Razlikuje se biohemijska gelifikacijabiohemijska gelifikacija koja se odvija lokalno koja se odvija lokalno -- u ranim u ranim stadijumima tj. dijagenezi (treset i meki mrki ugalj) i koja zavstadijumima tj. dijagenezi (treset i meki mrki ugalj) i koja zavisi od facije, isi od facije, prisustva katjona Na i Ca i vrste biljnog materijala, kao i prisustva katjona Na i Ca i vrste biljnog materijala, kao i

GGeohemijska gelifikacijaeohemijska gelifikacija koja je posledica geotermikoja je posledica geotermike karbonifikacije ke karbonifikacije tokom tokom koje ugalj poprima karakteristikoje ugalj poprima karakteristinu crnu boju i sjajnost kamenih ugljeva nu crnu boju i sjajnost kamenih ugljeva (katageneza i metamorfizam).(katageneza i metamorfizam).

FAKTORI KARBONIFIKACIJEFAKTORI KARBONIFIKACIJE1.1. Temperatura,Temperatura,2.2. Vreme (geoloVreme (geoloko),ko),3.3. Pritisak.Pritisak.

TEMPERATURATEMPERATURA Porast ranga uglja sa dubinom Porast ranga uglja sa dubinom

je u literaturi poznato, kao je u literaturi poznato, kao Hiltovo praviloHiltovo pravilo koje glasi: koje glasi: Stepen karbonifikacije uglja Stepen karbonifikacije uglja raste proporcionalno sa raste proporcionalno sa stratigrafskom dubinom slojastratigrafskom dubinom sloja..

Javlja se kao posledica porasta Javlja se kao posledica porasta temperature sa dubinom temperature sa dubinom (geotermalni gradijent).(geotermalni gradijent).

U pojedinim sluU pojedinim sluajevima visoke ajevima visoke temperature imaju samo temperature imaju samo neznatan uticaj na proces neznatan uticaj na proces karbonifikacije, dok u drugim karbonifikacije, dok u drugim momoe izazvati velike promene, e izazvati velike promene, a zavisi od dua zavisi od duine delovanja ine delovanja povipoviene temperature.ene temperature.

Nosioci poviNosioci poviene temperature ene temperature su:su:-- Magmatske intruzijeMagmatske intruzije,,-- iini i efuzivni magmatizamni i efuzivni magmatizam,,-- Hidrotermalni procesiHidrotermalni procesi..

VREMEVREME

Ima znatno manju Ima znatno manju ulogu u odnosu na ulogu u odnosu na temperaturu kod temperaturu kod procesa procesa karbonifikacijekarbonifikacije

Bez porasta Bez porasta temperature itemperature i//ili ili pritiskapritiska,, vreme ima vreme ima vrlo malu ulogu u vrlo malu ulogu u procesu procesu karbonifikacijekarbonifikacije

PRITISAKPRITISAK

Igra vaIgra vanu ulogu kod hemijskih i strukturnih pomena treseta i nu ulogu kod hemijskih i strukturnih pomena treseta i ugljeva.ugljeva.

Pritisci izazivaju trenje Pritisci izazivaju trenje estica, koje izaziva poveestica, koje izaziva poveanje temperature anje temperature koja izaziva hemijske promene.koja izaziva hemijske promene.

Mogu biti dvojaki:Mogu biti dvojaki: BoBonini (kao posledica ubiranja) i (kao posledica ubiranja) i VertikalniVertikalni (kao posledica optere(kao posledica optereenja sedimentima).enja sedimentima).

BoBoni su znani su znaajniji, dok su vertikalni viajniji, dok su vertikalni vie povezani sa temperaturom e povezani sa temperaturom i vremenom.i vremenom.

UGLJONOSNA SERIJA I UGLJONOSNA SERIJA I UGLJENI SLOJUGLJENI SLOJ

UGLJONOSNA SERIJAUGLJONOSNA SERIJA predstavlja asocijaciju predstavlja asocijaciju slojeva uglja i razlislojeva uglja i razliitih prateitih prateih sedimenata. ih sedimenata. esto esto se oznase oznaavaju i samo kao avaju i samo kao ugljonosni sedimentiugljonosni sedimenti. . U osnovi se razlikujuU osnovi se razlikuju limnilimnikeke i i paralskeparalskeugljonosne serije. ugljonosne serije.

LimniLimnike ugljonosne serijeke ugljonosne serije ((limnelimne gr.gr. jezero, jezero, barubarutina) nastaju u kontinentalnim sredinama tina) nastaju u kontinentalnim sredinama (jezerskim i jezersko(jezerskim i jezersko--momovarnim), pa su osim varnim), pa su osim slojeva uglja zastupljeni i jezerski, reslojeva uglja zastupljeni i jezerski, reni i drugi ni i drugi kopneni sedimenti u kojima se po pravilu srekopneni sedimenti u kojima se po pravilu sreu u ostaci slatkovodne faune i flore, kao i ostaci ostaci slatkovodne faune i flore, kao i ostaci kopnene flore. kopnene flore.

ObiObino ih karakterino ih karakterie:e: manji broj slojeva uglja, vemanji broj slojeva uglja, vee i e i srazmerno postojane debljine. srazmerno postojane debljine.

Paralske ugljonosne serijeParalske ugljonosne serije ((paraliosparalios gr. gr. primorski) primorski) nastaju u primorskim regionima, u prelaznim sredinama nastaju u primorskim regionima, u prelaznim sredinama sedimentacije (paralske mosedimentacije (paralske movare, litoral, delte, obodne vare, litoral, delte, obodne lagune, estuari). Osim slojeva uglja javljaju i morski lagune, estuari). Osim slojeva uglja javljaju i morski sedimenti u kojima se po pravilu sresedimenti u kojima se po pravilu sreu brojni ostaci u brojni ostaci morske faune i flore, pored ostataka kopnene flore koja morske faune i flore, pored ostataka kopnene flore koja pretepreteno no ini ugljeni sloj ili se javlja u neposrednoj povlati ini ugljeni sloj ili se javlja u neposrednoj povlati ugljenog sloja. ugljenog sloja.

Po pravilu se javlja Po pravilu se javlja vevei broj slojeva uglja nepostojane i broj slojeva uglja nepostojane debljine, sa debljine, sa estim boestim bonim izmenama.nim izmenama.

SLOJSLOJ OdlikaOdlika svihsvih sedimentnih stena sedimentnih stena UGLJENI SLOJUGLJENI SLOJ jeje akumulacija uglja ograniakumulacija uglja ograniena dvema manjeena dvema manje--vivie e

paralelnim povrparalelnim povrinama ka povlati i podini ugljenog sloja. inama ka povlati i podini ugljenog sloja. Ove granice su oOve granice su otre, mada to mogu biti i postepeni prelazi preko tre, mada to mogu biti i postepeni prelazi preko

ugljevitih glina.ugljevitih glina. Strukturni elementiStrukturni elementi sloja susloja su::

-- PovlataPovlata ((krovinakrovina) ) ii-- PodinaPodina

Razlikuju se slojevi ugljaRazlikuju se slojevi uglja::-- ProsteProste ii-- SloSloene graeene grae

u zavisnosti od toga da li su se menjali uslovi talou zavisnosti od toga da li su se menjali uslovi taloenjaenja organske materije, organske materije, odnosno daodnosno da li se uli se u njemu nalazinjemu nalazi jedan ili vijedan ili viee proslojaka.proslojaka.

Proslojak ugljaProslojak uglja ugljeni banakugljeni banak je deo ugljenog slojaje deo ugljenog sloja koji je ogranikoji je ogranienen sa dvasa dvaproslojka drugih sedimentaproslojka drugih sedimenta, , ili jednim proslojkom i podinom ili povlatom.ili jednim proslojkom i podinom ili povlatom.

Proslojak ugljaProslojak uglja pripada osnovnom delu ugljenog sloja samo ako je debljina pripada osnovnom delu ugljenog sloja samo ako je debljina neorganskog proslojka koji ga izdvaja manja od proslojka uglja. neorganskog proslojka koji ga izdvaja manja od proslojka uglja. U protivnom reU protivnom re je je o zasebnom ugljenom sloju. o zasebnom ugljenom sloju.

Prosti ugljeni slojevi mogu prelaziti u sloProsti ugljeni slojevi mogu prelaziti u sloene, a od njih pri daljem poveene, a od njih pri daljem poveanju anju ukupne debljine sedimenata mogu nastati zasebni ugljeni slojevi.ukupne debljine sedimenata mogu nastati zasebni ugljeni slojevi.

DEBLJINA UGLJENOG SLOJADEBLJINA UGLJENOG SLOJA Predstavlja normalno rastojanjePredstavlja normalno rastojanje

izmeu krovine i podine slojaizmeu krovine i podine sloja.. Zbog padnog ugla slojeva i/ili Zbog padnog ugla slojeva i/ili

nepravilne erozije, na izdancima nepravilne erozije, na izdancima uglja i u buuglja i u buotinama se otinama se esto dobija esto dobija pogrepogrena predstava o pravoj na predstava o pravoj debljini ugljenog sloja, tj. njegova debljini ugljenog sloja, tj. njegova prividna debljina. prividna debljina.

Prava debljina ugljenog slojaPrava debljina ugljenog sloja ddizraizraunava se iz prividneunava se iz prividne ddpomopomou sledeu sledee formule:e formule:

d d == dd coscos pri pri emu je emu je padni ugao sloja padni ugao sloja

uglja.uglja.

Slojevi kamenog uglja se prema debljini dele naSlojevi kamenog uglja se prema debljini dele na::tanke slojeve (do 1,3 m), tanke slojeve (do 1,3 m), slojeve srednje debljine (1,3 slojeve srednje debljine (1,3 3,5 m) i 3,5 m) i debele slojeve (preko 3,5 m). debele slojeve (preko 3,5 m).

Mrki ugljevi, naroMrki ugljevi, naroito ligniti, su znatno deblji.ito ligniti, su znatno deblji.

UkolpciUkolpci u ugljenom slojuu ugljenom sloju mogu biti:mogu biti: obluci i obluci i ljunakljunak ((uneuneeni u moeni u movaru varu povremenim bujipovremenim bujinim potocima ili erozijom oboda depresije), krupne (i nim potocima ili erozijom oboda depresije), krupne (i preko 1 m)preko 1 m) sferne konkrecijesferne konkrecije nastale koagulacijom kalcijumskih i nastale koagulacijom kalcijumskih i magnezijumskih soli u paralskim basenima (kremagnezijumskih soli u paralskim basenima (krenjanjake, dolomitske, ke, dolomitske, silikatne i dr.),silikatne i dr.), mineralni uklopcimineralni uklopci (markasit (markasit karakteristikarakteristina bubrena bubreasta asta nagomilanja po pravilu u krednonagomilanja po pravilu u kredno--tercijarnim mrkim ugljevima, pirit tercijarnim mrkim ugljevima, pirit ilice, ilice, prevlake, halkopirit, galenit, sfalerit, kvarc prevlake, halkopirit, galenit, sfalerit, kvarc zrna i zrna i ice, kao i pukotinski ice, kao i pukotinski uklopci kalcita, aragonita, gipsa, kaolinitai dr.) i otpornijiuklopci kalcita, aragonita, gipsa, kaolinitai dr.) i otporniji ostaci ostaci ivotinjaivotinja(obi(obino zubi kopnenih sisara, ljuno zubi kopnenih sisara, ljuture puture pueva i eva i koljki) ikoljki) i biljakabiljaka(silifikovano drvo i sitne (silifikovano drvo i sitne estice biljne smole tj. estice biljne smole tj. ilibara). ilibara).

Podina ugljenog slojaPodina ugljenog sloja je sedimentni sloj koji leje sedimentni sloj koji lei neposredno ispod ugljenog i neposredno ispod ugljenog sloja. Obisloja. Obino ga no ga ine ine ejlovi (ugljeejlovi (ugljevite listaste gline) a vite listaste gline) a ree peskovi i peree peskovi i peari. ari. U podini se , naroU podini se , naroito u karbonskim leito u karbonskim leiitima Evrope i Amerike, nalaze tima Evrope i Amerike, nalaze mnogobrojni ostaci korenjamnogobrojni ostaci korenja LepidodendronaLepidodendrona ii SigillariaSigillaria..

Povlata ugljenog slojaPovlata ugljenog sloja ili kako se joili kako se jo naziva naziva krovinakrovina je sloj koji leje sloj koji lei i neposredno nad ugljenim slojem. Po litoloneposredno nad ugljenim slojem. Po litolokom sastavu, tkom sastavu, to su takoe o su takoe najnajeee e ejlovi ili peskovi i peejlovi ili peskovi i peari. U njima se po pravilu nalaze u masi ari. U njima se po pravilu nalaze u masi otisci liotisci lia raznih biljaka. Kod nas se skoro u svim lea raznih biljaka. Kod nas se skoro u svim leiitima uglja karbonske, tima uglja karbonske, lijaske i narolijaske i naroito tercijarne starosti javljaju u velikom broju. Ponekad se u ito tercijarne starosti javljaju u velikom broju. Ponekad se u povlati javlja jasno izrapovlati javlja jasno izraena kosa slojevitost neposredno iznad uglja koja ena kosa slojevitost neposredno iznad uglja koja momoe da remeti normalnu debljinu ugljenog sloja. U povlati se e da remeti normalnu debljinu ugljenog sloja. U povlati se esto javljaju, esto javljaju, pojedinapojedinano ili u grupama, silifikovana ili karbonificirana, vertikalno sno ili u grupama, silifikovana ili karbonificirana, vertikalno sojeojea a stabla drvestabla drvea, a ovakvi horizonti su dokaz autohtonosti ugljenog sloja. a, a ovakvi horizonti su dokaz autohtonosti ugljenog sloja.

Promene debljine ugljenog slojaPromene debljine ugljenog sloja

Postojanost debljine ugljenog sloja je znaPostojanost debljine ugljenog sloja je znaajan faktor kako zbog eksploatacije, tako i ajan faktor kako zbog eksploatacije, tako i zbog ujednazbog ujednaenosti kvaliteta uglja. Promene oblika i debljine ugljenog slojaenosti kvaliteta uglja. Promene oblika i debljine ugljenog sloja zavise zavise odod singenetskihsingenetskih i i epigenetskihepigenetskih uzroka. Singenetske promene potiuzroka. Singenetske promene potiu od u od neravnomernog nagomilavanja matineravnomernog nagomilavanja matinog materijala, a epigenetske predstavljaju nog materijala, a epigenetske predstavljaju naknadnu preraspodelu ugljene supstance u sloju.naknadnu preraspodelu ugljene supstance u sloju.

Singenetske promene debljineSingenetske promene debljine odreene su strukturom ugljonosnih basena odreene su strukturom ugljonosnih basena (depresija), paleoreljefom, tektonskim kolebanjima (dovodi do ra(depresija), paleoreljefom, tektonskim kolebanjima (dovodi do raslojavanja, slojavanja, isklinjavanja), singenetskim odronjavanjima i erozijom (bujiisklinjavanja), singenetskim odronjavanjima i erozijom (bujini tokovi u protoni tokovi u protonim nim momovarama varama manje redukcije usled umetanja somanje redukcije usled umetanja soiva klastita i sl., ili usled morskih iva klastita i sl., ili usled morskih transgresija kod paralskih basena transgresija kod paralskih basena velike redukcije debljine).velike redukcije debljine).

Debljina ugljenih slojeva u velikoj meri zavisi od stabilnosti bDebljina ugljenih slojeva u velikoj meri zavisi od stabilnosti bokova depresija. Blaokova depresija. Blago go nagnute morske obale obezbeuju ravnomernu debljinu ugljenih slonagnute morske obale obezbeuju ravnomernu debljinu ugljenih slojeva. U jeva. U tektonskim depresijama (rovovskim ili uz rasede) ugljeni slojevitektonskim depresijama (rovovskim ili uz rasede) ugljeni slojevi se obise obino no raslojavaju prema glavnom rasedu. U erozionraslojavaju prema glavnom rasedu. U erozionim, mim, meuvenaeuvenanim i predgornim nim i predgornim depresijama, naslage uglja se raslojavaju prema strani na kojoj depresijama, naslage uglja se raslojavaju prema strani na kojoj se izdise izdiu planine. U u planine. U karstnim depresijijama ugljeni sloj po pravilu ima sokarstnim depresijijama ugljeni sloj po pravilu ima soivast oblik. ivast oblik.

PaleoreljefPaleoreljef jeje posebnoposebno znaznaajanajan zaza debjlinudebjlinu leleiitata ugljauglja. U . U niniimim delovimadelovimapaleofeljefapaleofeljefa debljinadebljina slojasloja jeje najvenajveaa, , dokdok u u zonamazonama uzviuzvienjaenja momoeeznaznaajnoajno dada opadaopada..

Epigenetske promene debljineEpigenetske promene debljine mogu biti izazvane tektonskim mogu biti izazvane tektonskim poremeporemeajima, razliajima, razliitim atektonskim razaranjem, kao i itim atektonskim razaranjem, kao i oksidacijom (oksidacijom (vetrenjemvetrenjem se debljina redukuje 8se debljina redukuje 8--10 puta) ili 10 puta) ili endogenim poendogenim poarimaarima..

NajNajeeee tektonsko razaranjetektonsko razaranje je izazvano rasedanjem. Sloj moje izazvano rasedanjem. Sloj moe biti srezan ili e biti srezan ili naprotiv uvenaprotiv uvean pod pritiskom nastalim usled reversnog rasedanja ili an pod pritiskom nastalim usled reversnog rasedanja ili navlanavlaenja. Ugalj u takvim sluenja. Ugalj u takvim sluajevima moajevima moe biti milonitiziran i pomee biti milonitiziran i pomean sa an sa sedimentima iz podine i povlate. Pod pritiscima u zonama rasedansedimentima iz podine i povlate. Pod pritiscima u zonama rasedanja mogu se ja mogu se formirati i soformirati i soivasta zadebljanja i sl. ivasta zadebljanja i sl.

U zonama ubiranja (U zonama ubiranja (bilo kompresionog ili dijapirskog) tabilo kompresionog ili dijapirskog) takoe dolazi do koe dolazi do meuslojnih porememeuslojnih poremeaja koji dovode do promene debljine jer ugljena aja koji dovode do promene debljine jer ugljena supstanca ima sposobnost da se iz zona vesupstanca ima sposobnost da se iz zona veeg pritiska premeeg pritiska premeta u zone ta u zone manjeg pritiska. Pritom po pravilu dolazi do drobljenja uglja i manjeg pritiska. Pritom po pravilu dolazi do drobljenja uglja i stvaranja stvaranja sferisferine, cilindrine, cilindrine i konusne cepljivosti uglja, ne i konusne cepljivosti uglja, arnira i dr.arnira i dr.

AtektonskaAtektonska epigenetskaepigenetska razaranjarazaranja susu u u vezivezi sasa naknadnimnaknadnim razvojemrazvojem i i degradacionimdegradacionim dejstvomdejstvom rerenognog sistemasistema, , bujibujinihnih tokovatokova i i morskihmorskih transgresijatransgresija