ENERGETSKI

PORTAL SRBIJE

“U ovom trenutku, u drugoj deceniji

dvadesetprvog veka na planeti živi

sedam milijardi ljudi od kojih samo

dve milijarde ljudi ima pristup

adekvatnom snabdevanju

električnom energijom, uključujući tu

struju kojom se snabdevaju

domaćinstva, dok 2,6 milijardi ljudi

nema pristupa adektvanom

snabdevanju, a preostale 1,4

milijarde uopšte nema električnu

energiju... Da bi se 1.4 milijarde ljudi

snabdelo električnom energijom, ona

će morati da bude proizvedena iz

kombinacije konvencionalnih goriva

(fosilna goriva, nuklearna energija,

hidro-energija) i iz obnovljivih

solarnih i eolskih izvora i bio-goriva..”

- Branko Terzić

Sa predstavnicima Agencije za energetiku Republike Srbije

Obnovljivi izvori energije i energetska

efikasnost u 2015

Kraj jedne i početak nove godine je trenutak kada obično sagledavamo ono što je

za nama i pravimo planove za narednu godinu. O postavljanju ciljeva, globalnim i

regionalnim dešavanjima i trendovima u energetici razgovorali smo sa g. Brankom

Terzićem. Autor: Jadranka Mašić-Pavlović

EP: G. Branko Terzić je poznat po svojoj stručnosti i izuzetnoj karijeri ne samo u SAD

nego i na svetskom nivou. O kakvom se uvaženom članu energetske zajednice radi,

govori i činjenica da ste 2009. uvršteni u Dvoranu slavnih na polju energetske

efikasnosti (EE). Za vaše kolege inženjere koji streme ovakvom razvojnom putu,

možda bi bilo previše da pokušamo da nabrojimo sva Vaša postignuća. Zašto ne

bismo počeli tako što biste nam ispričali nešto o tome kako ste gradili karijeru u

sektoru energetike nakon što ste završili fakultet?

BT: „Diplomu inženjera konverzije energije, što predstavlja spoj mašinskog i hemijskog

inženjeringa, stekao sam na osnovnim studijama na Univerzitetu u Viskonsinu – Milvoki

(University of Wisconsin – Milwaukee - UWM), dok su mi ‘honorus causa” titulu Doktora

inženjerskih nauka 2009. dodelili Regenti Univeriziteta u Viskonsinu i UWM zajedno.

Međutim, moja karijera se zapravo bazira na jednom predmetu – ekonomija regulisanih

monopola (“javna preduzeća”). Zahvaljujući tom predmetu dobio sam letnju praksu u

“Amerikan aprejzal kompani” (eng. American Appraisal Company) u mom rodnom gradu

ELEKTRONSKI BILTEN ENERGETSKOG PORTALA 16. JANUAR 2015 | BROJ 1

1 Profesionalni razvoj Impresivna karijera

3 Globalne tendencije

Pravo na struju iz OI - ljudsko pravo?

5 Srbija - OI i EE Zakon tržišta

8 Razvoj OI i EE u SAD

Nove tehnologije su potrebne

2

Radno mesto je bilo u sklopu odeljenja za procenu sistema snabdevanja strujom, vodom,

prirodnim gasom i telefonskog sistema. Zahvaljujući tom iskustvu, nakon diplomiranja,

zaposlila me je elektro-privreda Viskonsina (eng. Wisconsin Electric Power Company)

kako bih izrađivao procene malih opštinskih elektro-privrednih sistema koje su

nameravali da kupe i kako bih predstavljao vezu sa državnim i federalnim regulatornim

telima. Za kratko vreme bio sam prva osoba u toj kompaniji koja je imala zvanje

“inženjera zaštite životne sredine“.

Sa te pozicije sam gradio karijeru preko niza radnih mesta u konsultantskoj kompaniji

“Asošiejtid jutiliti servisiz” (eng. Associated Utility Services Inc.) koja je kasnije prerasla u

“AUS Konsaltants” (eng. AUS Consultants) u kojoj sam dostigao poziciju Potpredsednika

Grupacije.

U isto vreme, bio sam politički aktivan u Republikanskoj partiji Viskonsina. Bio sam

predsednik Republikanske partije grada Milvokija u isto vreme kada je Džordž H.V. Buš

(George H.W. Bush) bio predsednik Nacionalnog komiteta Republikanske partije (eng.

The Republican National Committee). Guverner Viskonsina Li Šerman Drajfus (Lee

Sherman Dreyfus) me je 1981. imenovao za Komesara Komisije za javne službe Države

Viskonsin (eng. State of Wisconsin Public Service Commission - WPSC). Ova državna

agencija je regulisala elektroenergetske sisteme, sistem snabdevanja prirodnim gasom i

vodom, i telefonski sistem u državi. Ja sam bio prvi Amerikanac srpskog porekla koji je

dostigao tu visoku poziciju.

Moje iskustvo u Komisiji i politički angažman doveli su do mog imenovanja od strane

Predsednika Džordža H.V. Buša 1990 na poslove u sklopu Federalne regulatorne

komisije za energetiku (eng. Federal Energy Regulatory Commission - FERC) u gradu

Vašingtonu. Još jednom sam bio prvi Amerikanac srpskog porekla koji je dostigao taj

nivo u federalnoj vladi SAD.

Nakon službe u FERC-u, bio sam Predsedavajući, Predsednik i Izvršni direktor kompanije

registrovane na njujorškoj berzi, “Jenki enerdži sistem” (eng. Yankee Energy System

Inc.), čije je sedište u Konektikatu.

Jenki sam napustio 1999. da bih preuzeo direktorsku poziciju u okviru kompanije “Dilojt i

Tuš” (eng. Deloitte & Touche) sa funkcijom Globalnog lidera za regulatornu politiku,

Regionalnog upravljačkog partnera za energetiku za “Dilojt Sentral Jurop” (eng. Deloitte

Central Europe) u Pragu, u Republici Češkoj, i na kraju sa funkcijom Izvršnog direktora

Dilojtovog Centra za energetiku (eng. Deloitte Centre for Energy Solutions) u gradu

Vašingtonu i u Hjustonu u Teksasu. U penziju sam sa te pozicije otišao maja 2014. i

osnovao firmu “Branko Terzić Asošiejts” (eng. Branko Terzic Associates, Inc.).

EP: Do 2012-te ste tokom petogodišnjeg mandata predsedavali komitetom

Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih Nacija (eng. The United Nations

Economic Commission for Europe - UN ECE), što je bilo izuzetno iskustvo i velika

čast. Koja je uloga ovakvih organizacija na međunarodnom nivou?

BT: UN ECE čini 56 država članica uključujući sve države Evrope, bivše republike SSSR,

Trusku i Izrael. Sedište organizacije je u Ženevi u Švajcarskoj. Izvesno vreme sam

predsedavao Ad hoc Grupom eksperata za čistiju energiju iz uglja i ostalih fosilnih goriva.

Članovi su se sastajali dva puta godišnje i održavali seminare na teme tehnologije “čistog

uglja”, hvatanju ugljenika i skladištenje (eng. carbon capture and sequestration/storage -

CCS) i slično. Srbija je imala svog predstavnika u komitetu kao i ostale bivše

jugoslovenske republike. Ovi tipovi međunarodnih foruma su korisni za pribavljanje

informacija iz širokog spektra zemalja i izvora, za diskusije i tumačenje rezultata i

značaja novih istraživanja i tehnologija, kao i za uspostavljanje ličnih kontakata koji su od

EP: Čime se primarno bavi Vaša konsultantska firma “Branko Terzić Asošiejts”? Firma “Branko Terzić Asošiejts” se fokusira na konsalting u menadžmentu regulisanih industrija, investitora u regulisane industrije i regulatornih tela. U ovom trenutku, otvoreni smo za sve predloge jer je moje duboko uverenje, da se tržištu mora prepustiti da odluči kakve su usluge potrebne. Tip usluga koje pružamo uključuju ocenu projekata, izradu studija izvodljivosti, strateške analize i ekonomske analize regulisanih tržišta.

Na Forumu za energetsku efikasnost

3

EP: Da li postoje neki pravi

globalni trendovi kada su u

pitanju OIE i EE?

Ulaganja u OIE i EE će se

nastaviti intenzivnom

dinamikom ali iz veoma

ograničene baze.

Međunarodna agencija za

energetiku (eng. International

Energy Agency - IEA) i druge

studije predviđaju ovakav rast.

Verujem da će se pojaviti nove

tehnologije za skladištenje

energije i pružiti osnovu za još

brzi rast.

Ključna pitanja su a) koja će

od raznih konkurentnih

tehnologija (različiti hemijski

sastavi baterija, kompresovan

vazduh, vodonik, itd.) biti naj-

uspešnija i b) kada će nove

tehnologije postati i ekonomski

konkurentne.

Kako se cena projekata

proizvodnje energije iz

solarnih i eolskih izvora bude

smanjivala zahvaljujući

tehničkim unapređenjima i

povećanjem obima

proizvodnje, sve više i više

ovih projekata će biti reali-

zovano. U slučaju država

članica OECD vodeći faktor će

biti izbegavanje emisije

gasova staklene bašte. Što se

zemalja u razvoju tiče, mnogi

ljudi će možda po prvi put

dobiti struju u svojim

domovima iz niskonaposnkih

sistema iz solarnih i vetro-

jedinica za osvetljenje, i

komunikacione, video i

informacione tehnologije.

Fotografija NASA earthobservatory.nasa.gov

koristi za lokalnu primenu znanja stečenog na globalnom nivou. Ograničenje je što se na

takvim komitetima ne rešavaju problemi, niti oni sami finansiraju niti promovišu

neophodna osnovna istraživanja i kasniju komercijalizaciju novih tehnologija.

EP: U kom pravcu će se razvijati energetska efikasnost, i kakav rast investicija u OIE

predviđate?

Dostupnost energije potrošačima i struktura energetskih sistema svojstvena je svakoj zemlji

na svetu. U ovom trenutku, u drugoj deceniji dvadesetprvog veka na planeti živi sedam

milijardi ljudi od kojih samo dve milijarde ljudi ima pristup adekvatnom snabdevanju

električnom energijom, uključujući tu struju kojom se snabdevaju domaćinstva, dok 2,6

milijardi ljudi nema pristupa adektvanom snabdevanju, a preostale 1,4 milijarde uopšte

nema električnu energiju.

Smatram da će razvijene države (članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, eng.

Organisation for Economic Co-operation and Development - OECD) koje imaju

adekvatne energetske sisteme, nastaviti da uvode usluge iz oblasti energetske

efikasnosti implementi-rati snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora jer će problemi

koji prate klimatske promene prerasti u pitanja od ključne važnosti.

U pogledu manje razvijenih država, one koje ne poseduju adekvatne sisteme, moraće i dalje

da unapređuju kapacitete za proizvodnju struje kako bi se ispunila potreba za

pouzdanošću, ali i podržao ekonomski razvoj. Oba podrazumevaju

dvadesetčetvoročasovno snabdevanje električnom energijom sedam dana u nedelji.

Jedan deo tih potreba biće pokriven iz obnovljivih izvora. Kuriozitet je to što u

potsaharskoj Africi 72% ljudi poseduje mobilne telefone, ali samo 27% ima struju u

svojim domovima. To je neuspeh tih vlada da uspostave regulatorni sistem koji bi privukli

investitore koji bi se bavili električnom energijom, baš kao što je to učinjeno u slučaju

investicija u usluge mobilne telefonije.

Da bi se 1.4 milijarde ljudi snabdelo električnom energijom, ona će morati da bude

proizvedena iz kombinacije konvencionalnih goriva (fosilna goriva, nuklearna energija,

hidro-energija) i iz obnovljivih solarnih i eolskih izvora i bio-goriva.

Dakle, energija iz obnovljivih izvora i energetska efikasnost će igrati sve veću ulogu, ali će se

ona razlikovati od države do države u zavisnosti od nacionalnog sistema upravljanja,

uslova za ekonomski razvoj i privrednih resursa.

4

EP: Kako Vi gledate na ponovno uvođenje nuklearne energije?

BT: Osim u SAD, sve ostale investicije u nova nuklearna postrojenja dolaze iz državnih

preduzeća koje finansiraju vlade tih država. Zemlje koje su u ovom trenutku najaktivnije

na tom polju su Kina, Indija i Koreja.

Nuklearna energija je bezbedna, pouzdana i ne emituje gasove staklene bašte tokom

proizvodnje struje. Upravljanje iskorištenim nuklearnim gorivom je dobro poznato i na

bezbedan način se izvodi u Francuskoj, Kanadi, SAD i ostalim državama sa dugom

tradicijom nuklearne energije. Nove velike nuklearne elektrane, snage 1,000 MW

instalisanog kapaciteta, su takođe i zahtevne kapitalne investicije (oko 5-10 milijardi

američkih dolara po elektrani), zahtevaju dug period gradnje i imaju istorijat premašivanja

troškova.

Jedan od novih trendova su male modularne nuklearne elektrane koje se uvode u SAD

snage 50-150 MW, koje mogu da budu izrađene fabrički i sklopljene i rastavljene prilično

brzo u poređenju sa konvencionalnim nuklearnim elektranama.

EP: Na koji način se niske cene sirove nafte odražavaju na investicije u OIE i EE?

BT: Cene sirove nafte u većini zemalja nisu od velikog značaja za obnovljive izvore i

energetsku efikasnost. Razlog je taj što se nafta uglavnom koristi za preradu u benzin te

stoga u većini razvijenih zemalja ne predstavlja gorivo koje se koristi za proizvodnju

struje. Postoje i izuzeci kao što je Japan koji je zatvorio 52 od svoje 54 nuklearne

elektrane. Druga goriva mnogo više utiču na OIE i EE. Niske cene prirodnog gasa u

Severnoj Americi su za posledicu imale povećanu potrošnju prirodnog gasa za

proizvodnju struje zamenjujući time ugalj, ali i nižu cenu struje koja se isporučuje

potrošačima. Dok su cene solarnih panela dramatično pale, a neznatno su se smanjile i

cene vetro-postrojenja, niže cene fosilnih goriva su uticale na to da u nekim slučajevima

ovi obnovljivi izvori postanu manje atraktivni.

Ova niža cena struje je takođe umanjila uštede u nekim planiranim EE projektima koji se

odnose na potrošnju struje.

U većini slučajeva investiranje u energetsku efikasnost je najjefitiniji način smanjivanja

računa za struju. Mesečni račun za struju je funkcija struje električne energije i količine

utrošene energije. Ljudi ne koriste goriva ili energiju neposredno. Struju i gorivo koriste

uređaji i oprema. Smanjenje količine utrošene energije se može postići ili promenom

režima rada (npr. snižavanjem temperature na termostatu) ili ulaganjem u električne

uređaje koji za isti rezultat koriste manje energije. Na taj način, u većini slučajeva,

nedostatak unapređenja energetske efikasnosti je funkcija nedostatka kapitala za

ulaganja. Da, novi frižider, novi bojler ili nova peć mogu da koriste manje energije, ali

potrošači nemaju kapital ili kredit koji bi uzeli da bi kupili nove, energetski efikasne

uređaje.

Međutim, još postoje načini da se naprave uštede, kao što je novi mehanizam finansiranja u

SAD koji je potrošačima omogućio da postave solarne panele bez avansnog kapitalnog

ulaganja. Taj će se trend nastaviti.

EP: Danas zakoni nalažu distributerima da prihvate kompletnu proizvodnju iz OIE bez

obzira gde se ona nalazi i kada se uključuje, što pravi velike probleme velikim

baznim elektro-privrednim sistemima koji imaju pad svoje proizvodnje zbog

nepredvidivog uključivanja na mrežu?

“Danas postoji nekih 435 nuklearnih

reaktora koji su locirani u 31 državi i

Tajvanu, sa kombinovanim kapacite-

tom od preko 370 GW. 2011-te su

proizveli 2518 milijardi kWh, tj. oko

13.5% struje u svetu. Preko 60 reak-

tora za proizvodnju struje trenutno se

gradi u 13 država i Tajvanu, a najveći

broj u Kini, Južnoj Koreji i Rusiji.”

(izvor Svetska nuklearna asocijacija http://

www.world-nuclear.org/)

U Dvorani slavnih za energetsku efikasnost

5

BT: Mnogi pobornici OIE navode primer Danske koja 80% svojih energetskih potreba dobija

iz solarnih i eolskih izvora. Da je Danska izolovano ostrvo, ona ne bi mogla tako da

funkcioniše. Oni struju dobijaju koliko god im je potrebno od zemalja u okruženju, to je

jedan regionalni sistem.

Kada govorimo o proizvodnim kapacitetima, ukoliko neka država, kao na primer Viskonskin,

sa 35 MW, svih 35 MW mora da bude porizvedeno iz konvencionalnih izvora (ugalj,

prirodni gas, nuklearna energija). Svrha OIE nije struja, već je smanjivamke emisije CO2

i to je jedini benefit od OIE. Država se ne može oslanjati na OIE da bi ’sijalice gorele sve

vreme’ što je nešto što političari ne razumeju, a ljudi iz grupa za zaštitu životne sredine ili

ne razumeju ili neće to da priznaju. Da, znam da se problem može rešiti skladištenjem

struje, ali ta tehnologija danas nije dostupna. Ja podržavam OIE, ali i razumem da

obnovljivi izvori nisu potrebni ili korisni da nam svetlo svetli sve vreme, već su od

suštinske važnosti za smanjenje emisije CO2, i na njima se ne može insistirati po svaku

cenu.

Još jedan aspekt koji mora da se menja u pogledu OIE, je svest

potrošača koji imaju npr. solarne panele na svojim objektima. Oni

smatraju da zbog toga nisu dužni da plaćaju priključak za mrežu.

Ja bih im postavio pitanje da li biste svom stanodavcu javili da

idete na odmor i da zbog toga nećete platiti rentu za tu nedelju?

EP: Šta su pokazale studije na svetskom nivou koje se bave OIE i EE projektima?

BT: Pomenuta IEA, Uprava za informisanje o energetici SAD (eng. the U.S. Energy

Information Administration) kao i druga tela koja se bave istraživanjima imaju procene

rasta energije iz OI u budućnosti dostupne po regionima pa čak i po državama. Većina

studija izbegava pretpostavke o promenama u državnim politikama u pogledu klimatskih

promena i emisije gasova staklene bašte. Međutim, mnoge interesne grupe, kao i

Okvirna konvencija za klimatske promene Ujedinjenih nacija (eng. United Nations

Framework Convention of Climate Change UNFCC), sačinile su sopstvene izveštaje i

studije koje ukazuju da je neophodno ogromno smanjenje upotrebe fosilnih goriva kako

bi se izbegle posledice povećanja konentracije ugljendioksida. U ovom trenutku

realizacija OIE je političko i ekonomsko, a ne naučno pitanje.

EP: Kad smo to ustanovili, koji su faktori neophodni kako bi se obezbedio rast udela

OIE i EE u zemljama kao što je naša?

BT: Za Srbiju važe ista pravila kao i za sve ostale. Pre svega, to podrazumeva postojanje

regulatornog sistema, koji je uspostavljen i dobro funkcioniše, a čiji su rezulat cene struje

i prirodnog gasa koje ne podležu subvencijama i koje omogućavaju finansiranje adekvat-

nog, pouzdanog i dostupnog sistema snabdevanja osnovim uslugama.

Zatim, potrebna je državna politika u pogledu OIE i EE kojom se prepoznaje vrednost

energije iz izvora koji ne emituju gasove staklene bašte i koja obezbeđuje tačan cenovni

signal za razvoj OIE. Sećam se da je cena električne energije od 3 dinara za kWh koje je

Srbija imala tokom Miloševićevog režima bila najniža u Evropi, dok je EPS morao da

kupuje struju na veliko po ceni od 30 dinara za kWh. Niska cena je takođe uzrokovala

preterano korišćenje struje u domaćinstvima, pogotovo za grejanje. Cene su od tada

značajno porasle ka tački isplativosti, ali nisam upućen u to da li su ispraćene i

odgovarajućim merama unapređenja efikasnosti.

“Srbija je proizvela odlične

elektro-inženjere, od kojih neki

rade na najvišim pozicijama u

SAD. Mišljenja sam da su u Srbiji

pitanja pre strukturalne i

upravljačke, nego tehničke

prirode. Agencija za energetiku

Republike Srbije je takođe

prvoklasna institucija sa

obrazovanim kadrom koji je u

toku sa dešavanjima na

međunarnodnom nivou, i koji

delotvorno mogu da sprovedu

dobro napisane nove zakone.”

6

Konačno, investitori moraju biti uvereni da se državna politika i regulativa usvajaju uz

potrebnu stabilnost da bi se opravdale kapitalne investicije u dobra za proizvodnju

energije iz obnovljivih izvora sa dugim životnim ciklusom.

EP: Srbiju očekuje restrukturiranje EPS-a ove godine, kao i moguće nalaženje

strateškog partnera 2016. Ovih godina će se realizovati mnogi infrastrukturni

projekti u energetici, u pogledu prekograničnih prenosnih sistema i povećanja

proizvodnih kapaciteta uglja. Koji je Vaš pogled na infrastrukturne projekte

energetskog sistema Srbije?

BT: Danas nisam do te mere upoznat sa različitim aspektima srpske energetske

infrastrukture koliko sam bio 2001. godine kada sam više radio u regionu. postoje mnoge

studije o EPS-u, uključujući i onu iz 2001. godine sa kojom su bile upoznate različite

vlade Republike Srbije i koja je ukazala da EPS može da bude a) restrukturiran kako bi

efikasno funkcionisao kao sklop državnih privrednih subjekata i b) može da bude

kandidat za privatizaciju nakon unapređenja efikasnosti.

Srbija je proizvela odlične elektro-inženjere, od kojih neki rade na najvišim pozicijama u

SAD. Mišljenja sam da su u Srbiji pitanja pre strukturalne i upravljačke, nego tehničke

prirode. Agencija za energetiku Republike Srbije - AEZ je takođe prvoklasna institucija sa

obrazovanim kadrom koji je u toku sa dešavanjima na međunarnodnom nivou, i koji

delotvorno mogu da sprovedu dobro napisane nove zakone.

Na duži rok nije potrebno da država ulaže svoj kapital u energetski sistem jer postoji

dovoljno kapitala u svetu, a možda i u Srbiji, koji bi uložio u njega. Možda je bolje da

država ulaže tamo gde privatni kapital neće lako da dođe, tj. u škole, puteve, bolnice,

dok tamo gde privatni kapital ima iskustvo, a to su elektrika i nafta, nije nužno. S druge

strane, na zapadu postoji stogodišnja tradicija regulisanog privatnog monopola, koji sa

dobrom regulacijom odlično funkcioniše. Danas u SAD postoji dosta država u kojoma još

uvek funkcioniše sistem vertikalnog monopola sa regulatorom, i te države i njihovi

stanovnici nemaju nikakvog interesa da uvode konkurenciju.

Što se prirodnog gasa tiče, iako je otkazivanje projekta Južni tok delovalo kao šok za srpske

političare, taj gasovod nije ni bio zamišljen kao ekonomski projekat. To je bila politička

odluka da se zaobiđe Ukrajina i izgradi veoma skup cevovod preko Crnog mora. Njime

se ne bi distribuirao “jeftiniji” gas u regionu. Jedno rešenje bi bilo da se Rusija i Ukrajina

saglase da neka međunarodna regulatorna agencija sračuna pravičnu naknadu za

tranzit ruskog gasa preko Ukrajine što bi za posledicu imalo to da se tim novim tranzitnim

naknadama pomogne dalja ekspanzija ukrajinskog prenosnog sistema ruskog gasa

Evropi. Gasna industrija Srbije trpi zbog indiferentnog odnosa Vlade prema neplaćanju

računa, pogotovo od strane vladinih agencija i javnih preduzeća. Sve ove stvari bi se

mogle rešiti ukoliko bi se vlada na to odlučila.

EP: Energetika je velika tema u EU, a Srbija kao zemlja kandidat mora da pronađe

sopstveni put u ovo kompleksno i komplikovano polje. Koji bi Vaš savet bio,

imajući u vidu i Vaše radno angažovanje u regionu?

BT: Evropska zajednica je neke stvari dobro uradila, dok su druge stvari veoma slabo

urađene, kao što je uvođenje konkurencije. Proces je bolje sproveden u Nemačkoj nego

u Francuskoj jer nisu insistirali na tome da firme ne budu konglomerati. Državna

preduzeća su sprečila ostale da kupuju iako je na papiru izgledalo da konkurencija

postoji, u praksi toga nije bilo.

Drugo, Evropa ne može da ima evropsku mrežu ako ne postoji evropsko regulatorno telo jer

su bez njega delovi mreža pod ingerencijama nacionalnih vlada. Tim delovima upravljaju

drugačiji zakoni, ekonomski principi, tarife, što je poznato kao ’problem šavova’ (eng.

„Gasifikacija uglja je pomalo

stavljena sa strane zbog

niskih cena ostalih izvora

energije, ali je svakako

potrebna. Procene IEA

govore da će u narednih

20—50 godina ugalj

učestvovati sa 36% umesto

dosadašnjih 38%, što je

samo 2% manje.“

7

seams problem). U SAD postoji federalna agencija i četiri mreže od kojih svaka po malo

drugačije funkcioniše, te i mi donekle imamo isti problem.

U Evropi zbog takve situacije ne može da postoji integrisani sistem prenosnih mreža na

velikim razdaljinama ako je svaki njegov deo pod drugom vlašću, čega su i sami svesni u

EU i prave korake ka uspostavljanju evropskog regulatornog tela. Ipak, to je agencija za

koordinaciju i nije pravi regulator koji ima snagu.

U Srbiji su prepravili originalnu verziju zakona kojom se uređuje rad Agencije za energetiku,

prema kojem je AZE bila institucija kojoj je bilo povereno upravljanje cenama. Usvojeni

tekst je predvideo samo pravo da AEZ upravlja metodologijom, tj. mogućnost da potvrdi

cene, a ne i da ih postavi. EPS jeste državna insitutcija i pod takvim sistemom i ne bi

niko trebalo da upravlja cenom.

Državne insistucije mogu same da upravljaju cenom jer su oni državni službenici i nije

potrebno da postoji i regulatorna agencija. Nezavisna agencija je potrebna onda kada

postoji privatni monopol. Najveće državno elektro-privredno preduzeće u SAD – Tenesi

Veli Otoriti (eng. Tennessee Valley Authority – TVA) upravlja sa 11 elektrana na fosilna

goriva, 29 hidro-elektrana i nekoliko nuklearnih elektrana. Oni sami postavljaju cene i

nema bojazni da će ostvariti privatni profit jer su državno vlasništvo. Ali u budućnosti,

ukoliko se EPS privatizuje, onda se zakon mora promeniti kako bi cene postavljalo

nezavisno regulatorno telo.

EP: Koja je prava mera uloge države u regulisanju tržišta?

BT: Kaliforniija je 1999-2000. napravila posebno tržište strujom, koje je 2001. propalo, cene

su pale, javljali su se nedostaci struje, nastao je haos. To je poslužilo kao argument

nekima da se tržište strujom ne može stvoriti. U isto vreme pak, tržište čak i veće od

kalifornijskog, Pensilvanija – Džerzi – Merilend (eng. Pennsylvania – Jersey - Maryland –

PJM grid), odlično je funkcionisalo godinama. Iz toga se izvlači zaključak da je ono što

se dogodilo u Kaliforniji primer za to kako loši zakoni dovode do slabih rezultata. Ukoliko

se tržište loše osmisli, loše će i raditi. Kalifornijski zakon je bio politički napravljen. Ovo

ilustruje činjenicu da zakon ne mogu da pišu oni koji ne poznaju tržište. Iz toga smo

naučili da je prvi princip dobrog tržišta strujom -potreban je dobar zakon i valjana pravila.

Drugo pravilo je da se ne može uvoditi konkurentno tržište tamo gde postoji nedostatak u

snabdevanju strujom. U tom slučaju cene nekontrolisano rastu, čineći od svake

pojedinačne centrale monopol nad kapacitetima koje poseduje. Ako u državi Viskonsin,

na primer, od potrebnih 35MW na raspolaganju imamo samo 30MW, vlasnik svake

elektrane je monopol za sebe jer nema prave konkurencije. Da bi uveli tržište moraju

postojati dovoljni kapaciteti i dovoljno veliki energetski viškovi.

Treće, morate obezbediti potencijalno učešće više snabdevača i više kupaca. Ne može

postojati monopol jednog prodavca ili jednog kupca. I nijedan ne sme imati moć da utiče

na tržište.

Četvrto, konkurentne elektrane moraju imati dovoljne prenosne kapacitete da bi bile u

mogućnosti da dođu do kupaca. Prenosna mreža mora da bude projektovana i izgrađena

tako da podstiče konkurenciju. Ukoliko mreža nije u funkciji konkurencije, onda dolazi do

fenomena ’zalutale’ energije ili dobara, i tržište neće funkcionisati. To su sve lekcije koje

smo mi naučili, a puno zemalja nije zrelo za konkurenciju zbog nedostatka struje.

Za male zemlje, kao što su Srbija, Makedonija, tržište je zapravo tržište regiona, i na

regionalnom nivou se moraju postići uslovi kao na svakom drugom tržištu.

Branko Terzić je autor i ko-

autor i sledećih izdanja:

10 Myths in Utility

Ratemaking

Energy Independence

and Security: A Realli-

ty Check

World Crisis: The Way

Forward After Iraq

knjiga koja predstavlja

kompilaciju 20 eseja

visokih britanskih i

američkih državnika,

među kojima su Džimi

Karter i Henri Kisindžer.

G. Terzić je autor eseja

“The New Middle Ages”

Obraćanje na UWM

EP: Kakav je status projekata i programa OIE i EE u SAD?

BT: Situacija sa električnom energijom u SAD je jedinstvena i kompleksna jer neke savezne države dozvoljavaju

konkurenciju na polju trgovine struje i prirodnim gasom na veliko, dok su druge države podržale vertikalno integrisane sisteme

struje i gasa. Kompleksnost se ogleda i u oblastima energetske efikasnosti i snabdevanja energijom iz obnovljivih izvora.

Nekih 29 država i oblasti Kolumbija i Portoriko su uvele nacionalne

zakone koji predviđaju da izvesni procenat snabdevanja strujom u

državi mora da bude proizveden iz obnovljivih izvora kako bi se

smanjila emisija gasova staklene bašte (uglavnom ugljendioksida).

Ovo je poznato kao Zakon o “standardu obnovljivih portfolija” (eng.

renewable portfolio standard - RPS). Međutim, definicija

“obnovljivog” se razlikuje od države do države kao i pridržavanje

istog, pošto neke države imaju fiksne ciljane vrednosti, dok druge

imaju samo željene vrednosti ili ciljeve.

Neke su države uvele energetsku efikasnost u svoje RPS zakone kao

metod za smanjenje gasova staklene bašte, ali većina ipak nije.

Federalna vlada je ponudila različite poreske olakšice za solarne i

eolske projekte koje su imale ključnu ulogu u privlačenju kapitala u

ove investicije. Poreske olakšice nisu bile pružene na dugi rok, već

od godine do godine, što je investitorima otežavalo da izgrade

poverenje da će takve olakšice postojati tokom 15 – 20 godina

projektnog ciklusa. Ne postoji novi federalni zakon u SAD kojim se zahteva određeni energetski miks.

Postoje, s druge strane, nova pravila koja je propisala federalna Agencija za zaštitu životne sredine (eng. Environmental Protection

Agency - EPA) kojima se dozvoljava novo tumačenje Zakona o čistom vazduhu iz 1970. godine po kojem se EPA-i poverava

regulisanje emisije ugljendioksida (kao jednog od gasova staklene bašte) iz elektrana. Novo pravilo koje se odnosi na elektrane na

ugalj je izdato koliko krajem decembra 2014-te, i biće predmet intenzivnih pravnih sporova sve do Vrhovnog suda SAD.

EP: Pričali smo ranije o EPS-u, a kako funkcionišu

državni sistemi u energetici u SAD?

Mogu da funkcionišu veoma dobro. Međutim, 85% ljudi u

SAD dobija struju od privatnih firmi, dok 15% struju dobija

od opštinskih preduzeća ili poljoprivrednih zadruga u

ruralnim oblastima. Najpoznatiji opštinski sistem je

„Sakramento-Kaliformija Jutiliti Distrikt“ (eng. Sacramento

Municipality Utility District), a zatim i „Los Endželes Pauer

end Voter Distrikt“ (eng. Los Angeles Power and Water District). „Tenesi Veli Otoriti“ koji je vlasništvo federalne vlade, snabdeva

strujom i prenosnim uslugama lokalne elektro-privredne sisteme u kojima je grad vlasnik distribucije. U Viskonsinu gde sam ja bio

član komisije za energetiku, i koji ima populaciju od 5,7 miliona ljudi, nešto manje od Srbije, postoji 500 gradića od kojih 21 ima

opštinski distributivni sistem i uglavnom su svi dobro funkcionisali.

EP: Kakav razvoj situacije u SAD očekujete u bliskoj budućnosti?

BT: Novi kapaciteti za proizvodnju energije iz OI će se graditi zahvaljujući kombinaciji konkurentne ekonomije i

direktnih i indirektnih subvencija od strane saveznih država i federalne vlade. Neke tehnologije i projekti su bili i biće

konkurentni i bez subvencija. Ova kategorija će rasti kako se tehnologije konverzije energije i skladištenja budu

razvijale i poboljšavale.

9

Razgovor podržao CEEFOR

EP vam donosi svet energetike na dlanu

Vesti iz sveta čiste energije svakodnevno na našem Por-

talu

Moguća proizvodnja električnih vozila u Kragujevcu

Energetski efikasna jahta

Iz EP-ovog kalendara:

23. jan | seminar: Izmene Zakona o planiranju i izgradnji i

primena u praksi Institut za poslovna istraživanja MBA in

Beograd

26. jan | Prvi pripremni sastanak 23. OEBS-ovog foruma

za ekonomiju i zaštitu životne sredine, Hofburg, Beč, Austri-

ja

Energestki portal predsstavlja:

ABB Solarni Invertor

prijatelj Portala kompanija BOSCH

Energetski portal

Srbije

Koste Jovanovića 66

11000 Beograd

Srbija

+381 11 24 64 580

info@energetskiportal.rs

Posetite naš

portal na:

www.energets

kiportal.rs

i prijavite se za naš

nedeljni elektronski

bilten